Слика бр. 21: Мој сарадници (с лева y десно) 1. Никодије Спасић из Јагодине, учитељ y основној школи y Сисевцу, књижевник који je написао и две веома лепе књиге о нашем крају под насловом “Сисевачка предања“ и “Црничка предања“. 2. Златоје Лазаревић, Буљане. 3. Богомир Михајловић из Ћуприје, књижевник, написаоje преко 20 књига међу којима су изузетно лепе књиге о нашем крају под насловом “Манастир Сисојевац“ и друга “Сење и манастир Раваница“, 4. Југослав и Милка из Параћина. Снимљено августа 2000. године.
ШДЕО Буљанци y ратовима
БУЉАНЦИ КРОЗ РАТОВЕ Буљанци као и остали становници Србије, учествовали су y свим областима живота. Уживали су y плодовима мира, трпели y годинама ропства и гинули y борбама за слободу. О учешћу Буљанаца y ратовима сада и не постоји никаква документација, чак ни за Балкански и Први светски рат (1912-1918), a камоли за битке и ратове из ранијих времена. 1381. година Бој на Дубравници Први сукоби Срба и Турака y области кнеза Лазара били су на "Дубравници” код Параћина 1381. године. Тада су властелини Цреп Вукославић и Витомир победили турски одред. Јасно je да су Црепови војници били из села Петрушке области. 1389. година Бој на Косову На основу неких података из књига могли бисмо да закључимо да су Буљанци, пре 612 година, учествовали y Боју на Косову 1389. године. На тај закључак нас упућују следеће чињенице: Прво: Буљане није било далеко од Крушевца, престонице кнеза Лазара. Друго: Кнез Лазар je на Косово одвео 20.000 људи, по реалној процени неких историчара. A негде ce помиње и цифра од 100.000 људи. На основу броја становника y Србији y то време, намеће ce питање: Где je сакупљено толико љиди? И да ли je Буљане могло да буде заобиђено, ако je y овој околини сакупљано људство? Треће: Манастир Раваница (задужбина кнеза Лазара) y чијем je метоху било село Буљане и Петрушка област били су y непосредној близини села Буљана. Четврто: Властелин Петрушке области, Цреп Вукославић y Боју на Косову био je војвода војске из ових крајева и Цреп je на Косову погинуо. 1 134 Г
Све ове чињенице нас упућују на закључак да су Буљанци учествовали y Боју на Косову. Али, не можемо поуздано тврдити (зато што нема записа) колико њих je y Косовском боју учествало и колико их je погинуло. 1413. година Рушење града Петруса После Косовске битке Срби нису имали мира ни спокојства, али су зато имали одвише стрепње и страха, јер су били забринути шта ће им донети ноћ или сутрашњи дан. Свесни су били да je y њихову заједничку кућу (Србију) на силу дошао непожељан гост-Турчин, који хоће да га храниш и издржаваш без пристанка a приговорити да му за то не смеш ништа. Срби ce и даље буне. Године 1413. после 23 година од Косовске битке, догодила ce нова катастрофа за Србију и српски народ, па су вероватно тиме били погођени и Буљанци. Те 1413. године султан Муса са турском војском продире y Србију и руши градове Болван, Сталаћ и Петрус. Исте године Муса ce сукобљава са војском деспота Стефана Лазаревића на Врбници, јужно од Петруса. (Види за Врбнице y делу ”Села која су некада била па нестала”). Овога пута битка ce догодила y близини Буљана. 0 граду Петрусу, (у нашем крају познат као “Јеринин Град”) Радослав Прокић y књизи ”Средњовековна архитектура Петрушке области каже: “Град Петрус je после косовске битке био под управом деспота Стефана Лазаревића и све до 1413. године, град je био најјачи војнички и административни центар y Србији." Какав и колики je то центар био, чега je све y н>ему било, о томе нема записа. Да ли су Буљанци учествовали y одбрани града и колико н>их и то остаје неразјашњено. У нашем крају и данас ce памте приче о времену кад су Турци град тукли топовима са места које ce данас зове "Турска ђула”, на левој страни реке Црнице. Они који познају ово, географски неприступачно место са чудом ce питају одакле су дошли Турци и попели ce на Ђулу. Још je интересантнија прича како су Срби потковали коњима потковице наопако, тако ce из града извукли и Турцима заварали траг. По одласку Турака из Србије, Срби су град порушили до краја. То су углавном били мештани из села Забреге, који су рушили оградни спољни зид, дебљине око једног метра и висине човека. Они су узимали камен за кречане, као и за градњу кућа и других зграда. 1 135 Г
1427. година За време владавине Ђурђа Бранковића (1427-1456) народ je био врло осиромашио због великих пореза и дажбина. Морао je сваке године кулучити и оправљати градове-тврђаве. Ђурђева жена Јерина je била Гркиња и за све патње народ je њу осуђивао назвавши je "Проклета Јерина”. 1439. година Турски терор био je изузетно страшан и трајао je пет година од 1439. до 1444. године. 1454. година Турски султан Мехмед II упао je y Србију и почео чинити невиђена зверства. Тада je Ђурђе народу саветовао да бежи y тврде градове и неприступачна места, и он je са породицом побегао y Угарску. Турци су убијали све похватане мушкарце преко 14 година, a жене и децу су одводили y ропство. Када je Мехмед чуо да je аустријски ратник Хуњади (Сибињанин Јанко) кренуо и да прелази са великом војском Дунав, напустио je Србију са великим пленом и са собом отерао преко 50.000 људи y ропство. У свим овим недаћама Буљанци су ce прилагођавали насталим условима живота. Крили су ce, патили и борили за опстанак. Од тога нису могли више. Буљанци су y највећем страху живели, за време страдања манастира Раванице 1396, 1398, 1436. године и највећег разарања 1686/’87. године и после бомбардовања Смедерева y пролеће 1438. године када су Турци y повлачењу одвели y ропство око 200.000 душа. Поморавље je од тог времена постало стално подручје турских пљачкашких група. После пропасти Србије (1459) становништво je избегло y планинска насел>а. Тада су нестале класне разлике. Од тада су сви били једнаки: сви Срби су били сиротиња-раја. 1459. године Крај српске државе Двадесетог јуна 1459. године Турци су ушли y Смедерево. Са тим датумом коначно je престала да постоји српска средњовековна држава Србија. Игубљена je, ето, чудним стицајем околности. Предао ју je један Босанац, као владар на трону српске деспотовине. То je био Стефан Томашевић, син босанског краља Томаша, a зет нашег Лазара Бранковића ! 136 (
који je уз жену добио y мираз деспотовину. Тако je дошао на српски престо y Смедереву. Стефан je са стрицем Радивојем са Турцима предао Смедерево без борбе. Покупили су све што ce могло понети и мирно отишли за Босну. За Буљанце je ово била једна велика трагедија. 1683-1699. године У ратовима који су вођени 1683-1699. и 1716-1718. године између Аустрије и Турске, Поморавље и Србија су били ратно подручје и неколико пута су гажени и пустошени. Поморавље je y 1689. години постало главно ратно поприште. Успутно од Ниша, уз Поморавље до Ресаве, спаљено je 150 села, a око Раванице побијено 8-9 стотина душа. Србија je тада пружала слику ”пусте и шумом покривене земље” јер ce сво становништво разбежало и највећи број насеља je опустео. У три рата између Турске и Аустрије, који су ce водили на тлу Србије, Срби су били уз Аустрију, a против Турака. И баш због тога, када би Турци потискивали аустријску војску, Срби су ce, не чекајући долазак Турака, повлачили са Аустријанцима због чега су и насеља остајала пуста. То мучење и сељакање трајало je од 1459. године, па све до 1815 . године-пуних 356 година. Врхунац селидбе je био 1690. када je Арсеније Чарнојевић одвео 37.000 породица преко Саве и Дунава, y Срем, Славонију, Банат и Бачку. Из Поморавља није тако велики број породица отишао. Немамо података да су ce Буљанци селили. Највероватније да су ce крили по нашим шумама и тако сачували своја огњишта. За све време од 1459. па до 1804. године, док су Турци били y нашој средини овде, избијале су често чарке, сукоби, те je било жртава и на српској и на турској страни. Никада ce није могла ни замислити слога, дружење и пријатељство са Турцима. Због свега тога су наши непокорни стари и убијали Турке, бежали по шумама и што даље од путева, по беспутним врлетима и гудурама, правили куће и насеља. Када ce турски зулум више није могао трпети, почеле су припреме за I српски устанак (1804). Буљанци нису били на дизању устанка y Орашцу 1804. године, али су и они, на свом терену, чинили све што су могли да ce ослободе. 1 137 Г
1805. година Бој на Иванковцу Припреме за Први српски устанак су почеле пре сече кнезова 1804. године. Устали су Милосав Ресавац и Стеван Синђелић, док je покретом y Ћупријској нахији руководио Илија Барјактаревић из села Извора код Параћина. Равно 416 година после Косовске битке и после многих чарки, сукоба између Срба и Турака, Бој на Иванковцу (5. августа 1805. годинејпрви je отворен сукоб српских устаника са регуларном турском војском, први организован и масовнији сукоб y коме je учествовао велики број људи (преко 6.000). Главнину војске довео je из Крагујевца Карађорђе Петровић, a на Иванковцу су већ били са војском војвода Миленко Стојковић и Петар Добрњац. Буљане je од Иванковца удаљено два сата пешачења или негде око 14-15 километра. Иванковац je y то време припадао Београдском, a Буљане Лесковачком пашалуку. Граница између Београдског и Лесковачког пашалука била je између Параћина и Ћуприје. Није данас познато да ли су Буљанци учествовали y Боју на Иванковцу, али вероватно je Карађорђе, са пратњом и Миленком, прошао кроз Буљане када je отишао y село Извор Одломак из књиге ”Бој на Иванковцу” 1805. године стр. 70 “Миленко Стојковић je Турке принудио да ce повуку y Параћин. Од наших je пало, како веле до 100 људи, a Турски 7.000 војника и 400 коња, како су на шанац налетали и много ратног материјала. Кад ce војска поодмори. Господар Карађорђе узе Миленка Стојковића и још војске за пратњу, те одосмо y Извор. У Извор je био неки Илија Барјактаревић, трговац. С овим ce човеком разговори Карађорђе о том: Шта мисли Параћинска нахија, пошто je она Лесковачки пашалук. Илија каже: -Ја и моји људи једва чекамо да ти дођеш, па хоћемо сви с тобом! -E, па добро, -одговори Карађорђе -ти скупи људе, нека су готови, и нека понесу секире и мотике, јер знам да оружја немате. - Хоћу, Господару, -рече Илија.” Илија je по договору скупио 200 људи који су одмах отишли на Везирово брдо (данашње Карађорђево брдо) и укопали ce y шанчеве. (Данас нам није познато из којих околних села je Илија сакупио 200 људи). Те вечери je Стева писар испалио један топ на пашин конак и тешко ранио Хафис пашу. У саму зору, 7. августа, Турци су као гладни вуци напали на шанчеве. Битка je трајала све до поднева. Када je сунце опекло, да узаври мозак y глави, Турци су ce повукли и тог поподнева отишли према Нишу. Тамо je рањени Хафис паша и умро од рана из Параћина. 1 138 Г
1810. година Варваринска битка Варваринска битка je трајала од 19. до 23. септембра 1810. године. Удружени Срби бројали су 9.000 до 10.000 људи. Најзначајнију улогу су имали: хајдук Вељко Петровић, Станоје Главаш и Милосав Здравковић који je добио барјак за храбро држање. Параћински војвода je био Илија Барјактаревић из села Извора, који je такође добио барјак због храброг држања. Илијин барјактар je био Кутула, који je трећег дана боја неустрашиво предводио коњицу и за то одликован златном колајном. У бици су учествовали и Ресавци из Ресаве, на челу са Милосавом Здравковићем. У помоћ Србима дошли су и Руси, од 2.000 до 3.000 коњаника и пешака са неколико топова. Српско-руском војском командовао je пуковник гроф Јосип Корнилович-Орурк. Они су извојевали победу над три пута већом Турском војском (око 30.000 људи). Турци су били потпуно разбијени, a наш хајдук Вељко био je рањен y леву руку. Поново je одведено доста народа y ропство под командом Хуршид паше. Имајући y виду удаљеност Варварина од Буљана и то да je y бици учествовало око 9 до 10.000 људи, да je из Параћина са војском био Илија Барјактаревић и да су учествовали чак и Ресавци, није онда искључено да су y бици учествовали и БУЉАНЦИ. У бици je погинуло 200 Срба. 1837. година Чуме и куге Нису само ратови скидали главе Србима, већ и много заразних болести. Вековно ропство под Турцима економски je исцрпло и осиромашило земљу Србију. Слаба исхрана, дугачки постови, лоши услови живота, директно су утицали на низак стандард и здравствено стање становништва због чега су почеле да харају тешке и неизлечиве болести. Томе je допринело и бурно кретање војске и мешање народа. По броју мртвих предњачила je страшна болест, која ce y народу звала ”Чума”. За сузбијање ове болести августа 1837. године побринула ce државна и војна власт. После те куге, y народу je остала клетва код жена: кад год ce наљуте на некога викале су: ”Убила те чума дабогда” или ”Чума те однела дабогда”. Овакве клетве код жена ce могле чути све до педесетих година XX века. ! 139 (
од 1876-1878. године Српско-турски рат Мада je Србија y овом времену имала своју установљену регуларну војску, немамо података да ли су Буљанци y овим ратовима учествовали. На основу изјаве Милосављевић Милована (Влашки) зна ce да je његов рођени деда Милосав Илић y својој 16. или 17. години живота, добровољно отишао y рат са Турцима још 1876. године. Тада су битке вођене код Великог Шиљеговца, Адровца и Ђуниса. Онда je уследио II српско-турски рат y коме су битке вођене код Ниша, Грделице и Врања. Милосав Илић-Буљанац ратовао je те 1877. године и остао до завршетка рата (1878. године). Деда Милосав причао je унуку Миловану како je за време рата (1876/’78) више пута видео кнеза Милана Обреновића како на кон>у обилази војску на бојиштима. Деда Милосав je из рата дошао жив и здрав. 1979. година Борци без имена Генерације смењују једна другу. И док једне долазе, друге одлазе. A за тај период, време чини своје, гута и све трпа y заборав, чак и оне чињенице, које би требало памтити док год има потомака. Тако je бурна историја овога села отишла y прошлост и заборав. A да je то тако, као најбољи доказ може да нам послужи и пример споменика палим борцима y НОБ-и 1941/’45. године који je изграђен y центру села, код Дома културе 1979. године. Споменик je изграђен као заједничко подсећање на ратнике из протеклих ратова. На споменику je уписано 16 имена бораца погинулих y току народноослободилачке борбе од 1941-1945. године, али нема имена 146 изгинулих и помрлих бораца y Првом светском рату од 1912-1918. године. Лево од спомена, пада нам y очи једна мала спомен плочица димензија једва око 40x20 цм, на којој пише: ”Палим ратницима од 1912-1918. године”. Нико није поменут. Нико није заборављен од њих 146”. 1 140 Г
Слика бр. 22: Споменик палим борцима од 1941-1945. године.
пиганш ммн CEM aMMSİSU ®М “вв мнш Р Шж» e«r ЕТЕФМИЖ L ТИМТИЖ ША5Г AlUHffi F НШЕМВ ®45r ftflHfi Р ПКЛВСИВ W5r мжвкв OHvmuE msr rUWDCRBMIffi tllTfflBKM 13А5г neWBBHfi П. ДУШ ШЧНГ Bomi№ I Пшш mzr Слика бр. 23: Стари споменик који je био изграђен 1970. године испред Дома културе, a демонтиран и пресељен y Сувачу на Дрочу 1979. године
Ha нашу жалост, на жалост грађана села и потомака чији су преци изгинули, данашње генерације y селу већ не могу да ce сете ниједног имена од њих 146. Оно што сада сигурно знамо je да су ce они борили за нашу будућност. Због ратних вихора и сиромаштва, 80% изгинулих није сахрањено y свом родном крају. Мислимо да су ти ратници, ти мученици и страдалници, y Балканском и Првом светском рату, били људи са именима и презименима, a не неки безимени незнанци, већ Срби, храбри БУЉАНЦИ, наши дедови, који су часно дали свој живот за земљу Србију. ЗАСЛУЖИЛИ СУ МАКАР ТОЛИКО ДА ИМ CE ИМЕНА УРЕЖУ У МЕРМЕРНУ ПЛОЧУ ЗА ПАМЋЕЊЕ И СЕЋАЊЕ. ЊИМА И ПОСВЕЋУЈЕМ ОВУ КЊИГУ КАО СПОМЕНИК НЕКА ИМ JE ВЕЧНА СЛАВА И ЗА СВЕ ИМ ХВАЛА! Објашњење уз наслов Борци без имена Године 1979. када je изграђен споменик, распитивао сам ce код председника Организације савеза бораца зашто на споменику нема спомен-плоче са именима палих бораца y Првом светском рату. Добио сам одговор да не постоји списак са њиховим подацима ни y селу, ни код Савеза бораца y Параћину, ни y војном одсеку. После дугог трагања за подацима, нашао сам књигу y рукопису y којој су пописани сви борци који су страдали из ових села од 1912-1918. године. Архимандрит Мирон Јанковић, тадашњи старешина манастира Св. Петке, бивши дивизијски прота y штабу Дунавске дивизије другог позива, y име манастира послао je допис општинама y свим селима y парохији метоха Св. Петке. Општина Буљанска je на основу дописа, сачинила 1919. године списак погинулих и помрлих и доставила га уредно. 1 141 Г
Архимандрит Мирон je на основу добијених спискова сачинио поменик "Диптих споменицу” изгинулим и несталим ратницима y ратовима 1912-1918. године која ce брижљиво чува y архиви богословије. У споменицу je уписано: Из села Буљана 146, Шалудовца 33, Поповца 35. Ето колико je тај човек био паметан и користан за будућа поколења. ХВАЛА МУ ! И хвала и нашим старима кметовима y Буљанској општини зато што су и они били уредни. Слика бр. 24: Први споменик палим борцима изгинулим y II светском рату 1941- 1945. године. Подигнут код Дома културе 1970. године. Слика са откривања споменика јула 1970. године Први слева Милан Богић, 2 војника из гарнизона Параћин и Радисављевић Владисав. У позадини ce види одељење војника y ставу мирно, спремно за почасни плотун. ! 142 !
Слика бр. 25: Деца палих бораца (слева удесно) Богић Стојан, Марјановић Радисав, Вељковић Радивоје и Стефановић Бранко-Зебец. Упозадини ce види стари орах, некада записник за литије joui из XIX века, некадашњи школски бунар као и новоотворена продавница "Шумадије ” из Параћина 1 143 Г
Слика бр. 26: Изглед споменика по полагању венаца На левој страни слике види ce мајор из гарнизона Параћин који je довео војнике. Он објашњава Златоју шта да снима. Слика бр. 27: Коле Рангелов, учитељ y Буљану, са ђацима. Поред њега десно je директор школе y Поповиу, Миле 1 144 Г
Слика бр. 28: По изградњи споменика, малу децу je било страх да их ухвати ноћ код Дома јер je споменик личио на гробарски. Споменик je подигнут 1970. године a срушен и пребачен на Дрочу 1979. године. Слика бр. 29: За време радне акције на засађивању борића децембра 1972. године (слева удесно). Здравко Радуновић чучи, Живан Јовановић, председник МЗ, Трифун Добросављевић, npoдавац, Милисав Матић, секретар МЗ, Станојло Лазић, члан МЗ, Радисав Михајловић, председник Организације савеза бораца и Илић Милован, члан Месне заједнице Буљане. 1 145 Г
од 1912-1918. године Балкански и Први светски рат Тек што je Србија лепо почела да ce развија (установљена војска, школство, власт по селима, општине, изграђено je доста пруга и путева, y Параћину фабрика штофа, стакла, a y Поповцу фабрика цемента, y Сисевцу рудници), a оно за Буљанце и за све Србе, почеше опет ратови, опет црно време и црни дани, мобилизација, рат са Турцима. Била je јесен 1912. године, топло јесење сунце. Лепо време Буљанци су користили да прикупе и превуку колима летошњи род (пшеницу, кромпир, пасуљ и главну храну, кукуруз), a онда да довуку дрва и сено за стоку, па да ce, по нашем (тадашњем) обичају, жене и удају, да праве свадбе. Али, непријатељ није о томе мислио. Када je добошар залупао кроз село, Буљанци су по обичају истрчавали из кућа, до пута, да чују обавештење добошара. Овог пута вест je била страшна. Општа мобилизација y Србији за рат против Турске објављена je указом Краља Петра!, 30. септембра 1912. године. За рат je мобилисано: 345.708 људи. 23.558 запрежних кола. 42.611 волова 57.718 коња (без државних) Одзив позваних je био изузетно велик и праћен одушевљењем какво није познато y историји ратова y Србији. Буљанци су прошли као и сви други. Ko je имао запрежна кола био je обавезан и морао je да их преда за комору. Своја дрвена кола терали су и остављали y Параћину, a затим су ce јављали y команду места y Параћину. При поласку, људи су y своје торбе стављали вунене чарапе за промену, рукавице, хлеба и још нешто од хране. Испраћани су само од својих из куће, са сузама уз поздрав и жељом да ce живи и здрави кући врате. Неки су од њих y рат отишли млади и неожењени, неки су код куће оставили жену и малу децу, a и једни и други су оставили сестре, родитеље, старе и изнемогле бабе и деде. Шеснаест дана по мобилизацији, 17. октобра 1912. године обљављен je рат Турској, a пет дана касније je почела Кумановска битка (23. октобра) y којој je погинуло 723 борца, нестало око 600 и рањено 3.442 српска војника. 1 146 Г
A онда cy ce ређале битке једна за другом: Битољ, Охрид, Једрене, Брегалница, Цер, Мачков Камен, Дрина, Колубара повлачење преко Албаније, Крф, Кајмакчалан, Солунски фронт... Они који су остали y селу живели cy y другачијем страху од оних на фронту, y страху за своје најближе. Телефона y селу није било. Радио и телевизија y то време нису ни постојали. Никаквих извештаја са фронта није било. Рођаци војника, стегнути од страха и брига за своје, крсте ce и кад легају и кад устају, моле ce Богу да ce ништа лоше не деси, па ce и y сну питају: Шта ли раде? Где ли су сада? Да ли су живи? Докле ће ово трајати? Да ли ће ce икада вратити? Када су Аустријанци августа месеца 1914. године навалили на Србе на Церу, из Буљана je отерано све мушко што je било способно да носи пушку и нож. Покупљени су они који су остали. Тако cy y селу остали само жене, деца, понеки оронули старац и они који су били тотално неспособни. Фронтови и ратишта cy ce мењали, a борци су били увек исти. У Буљану je било све више црних барјака9) на кућама. За време Церске битке погинула су 32 Буљанца. У општину буљанску стално су долазили телеграми. “Погинуо. Погинуо. Погинуо. Рањен тешко”. За многе je дошао телеграм са закашњењем од месец и више или y опште није ни дошао. Бул>ане je било за време Првог светског рата завијено y црно. Обичај je био да жене за умрлим из куће и из родбине носе годину дана црну мараму на глави (тада жене нису ишле гологлаве, јер je то било срамота). Само за једног умрлог црну мараму je носило, по десетак жена. Колико њих je понело црнину за 146-орицом погинулих! Какво je Буљане изгледало! Жене су за покојником, запевале10) (кукале-плакале гласно). Зато су ce y селу стално могле чути запевке, па и ван села, гдегод ce која жена растужила и затекла. Поврх свих мука, y куће су упадали непријатељски војници (окупатори) и односили све што им je запело за око и што им ce хтело. Грубо су насртали на женску чељад, каљали су њихов образ и тако убијали њихов морал. Посебно cy ce лоше понашали Бугари. Они су непослушне пребијали испред општине y селу (по 25 батина тојагом по туру). Из општине су палили архиву и друге књиге. 9) Црним барјаком су звали црно платно које ce ковало на неком дрвету као држало. (личило je на заставу) и то ce ковало на кућу испод стрехе, a изнад улазних спољних врата y знак жалости за годину дана. Такав je обичај био y то време. И на свакој другој кући y селу je од ветра лепршао црни барјак. 10) Жене су нарицале (запевале) из бола, туге и жалости. Мајке и супруге када им год то буде дошло жао, било где и y које време. A обавезно ce то обавл>ало, пред полазак од куће на гробље и на трпезама (субота, 40 дана, пола године и година). Обично ce то радило: Узме ce нешто од покојниковог одела, стави преко неке мотке под кош или на шљиву и на том оделу ce плаче гласно и изговарају неке речи. ! 147 !
Миљковић Радомир, најмлађи каплар српске војске 1913. године родом Буљанац Приликом мобилизације српске војске за рат против Турске (30. септембра 1912. године) из Буљана су пошли сви војни обвезници. Тако je тада био мобилисан и Миљковић Обрад (Драгићев деда). Када je Обрад отишао, оставио je два мала детета: Миљковић Радомира, рођеног 1900. године и млађу девојчицу Радосаву. Мали Радомир je тада имао 12 година и није могао да схвати шта му рат све може донети. Али, ипак, знао je и осећао тај болан растанак с оцем иако му je отац рекао да ће ce за дан-два вратити. Време je одмицало, Обрад je мењао места, ратишта и фронтове. Битке су вођене прса y прса (Кумановска, октобра 1912. новембра за Тетово, Гостивар, Кичево, Прилеп, Битољска битка, y којој je изгинуло 3.230 српских војника). Обрад je више пута гледао само да главу спасе. Није могао ни размишљати о својима. Гинуло ce сваког дана. Марта 1913. године водила ce битка за Једрене. Када je 26. марта 1913. пало Једрене, војска je имала мали предах за опоравак. Баш y то време, штапски курир тражи Миљковић Обрада из Буљана. Даје му телеграм. Обрад узима телеграм који долази из општине буљанске и чита: ”Обраде, деца су ти остала сама. Нема ко да их чува!” Шта je Обрад y том тренутку све помислио, ко ће то знати? Мисли су ce ређале муњевитом брзином. Помишљао je свашта. На крају je закључио да ce јави претпостављеним старешинама. Први и непосредни старешина прочитао je телеграм и упутио га даље. Када je Обрад стигао y штаб Шумадијске дивизије првог позива, поднео je телеграм и испричао да су му код куће остала два незбринута детета и да нема ко да их чува. Замолио je дивизијског ђенерала да му некако помогне. Ђенерал je погледао телеграм. Мало je ћутао, a онда je рекао Обраду да иде кући, да узме децу и да их доведе са собом y Једрене. Када je Обрад довео децу, сместили су их y комору при кухињи. Ту су девојчица Радосава и мало већи дечак Радомир били збринути и помагали су y кухињи оно што су могли. Слушали су сваког. Једног дана, итедански мајор, приликом обиласка кухиње наредио je да кројачи узму меру малом Радомиру и сашију му војничко одело. Тако je Радомир добио униформу и чин каплара. Тада му je било 13. година. Од тада су војници, y пролазу и при сусрету, обавезно поздрављали малог каплара, Радомира иако je био дете. Једном приликом, када je неки војник поздравио малог и најмлађег каплара y војсци Степе Степановића, Радомир je упитао војника: ”А, чико, зашто ме поздрављаш?” 1 148 Г
Војник je одговорио: “Па ја не поздрављам тебе, већ поздрављам чин каплара”. A онда je војник пришао каплару, узео га y крило и помиловао. Сузе су му сипнуле из очију и потекле низ лице. Као поливен водом, пољубио je по глави каплара и кроз сузе рекао: ”Сине, чика je...” грло га je стегло, изгубио je глас, застао je мало, па наставио: ”И ја сам оставио код куће, таква два мала сокола када сам пошао. Не знам да ли ћу имати среће и ја да видим њих и они свог оца”. Овакви сусрети војника и најмлађег каплара, били су чести. Мали Радомир je служио војску Степе Степановића и био учесник Балканског рата све до његовог завршетка. Обрад je преживео Балкански и Први светски рат. Дочекао je старост, и умро 1967. године, y 85-oj години живота. Штета je што ce нико није досетио да запише оно што je Обрад могао да нам о том времену исприча. Напомена: "Миљковић Радомир je отац Драгићев, a Радосава je мајка Вите Јанићевог". Прича je записана по сећању Драгића на причу свог оца. Невидљива сила која влада човеком - судбина У Буљану je остала прича још из старих времена која ce и данас памти и прича y селу, да сваком рођеном детету суђенице неке невидљиве, пресудише како да прође y животу и одредише живот како да проживи. Тако су свим учесницима Балканског и Првог светског рата судбине биле различите, од добрих до кобних. Било je и занимљивих судбина као што je и она Петра Стојановића-Пере. Када je мобилисана војска 1912. године, Пера je оставио своје родитеље, супругу Радунку, сина Вукадина, малог Живојина и Миљу, и као и остали отишао y рат да брани Србију. Од дана одласка y рат прошло je пуне четири године до 1917. године, a о Пери нико ништа није знао: да ли je жив или je погинуо. Једне вечери, 1917. године, када je зашло сунце, a слуга11) и Радунка су завршили све послове око стоке, пре него што je пала ноћ, ушли су y кућу и поседали око ватре да мало огреју руке и поразговарају. Одједном je пукла нека греда на плафон,12) тако јако да су сви помислили да ce греда сломила. Погледали су rope y греде, али све су биле целе и стајале су на својим местима.На пуцањ нико није реаговао, али je Радунка y себи помислила да je Пера погинуо y рату и да je то пресказање. 11) Слуге су некада били људи који нису имали кућу ни имовину, ништа осим одеће на себи. Они су служили код газда да ce хлебом прехране и обуку. 12) Плафон y кућама je тада био од дрвених греда, на којима су одозго исковане даске. I 149 I
Периној супрузи Радунки и слуги je било je јасно да ce тако нешто дешава (да пуца y кући) када ће ce догодити неко зло. Те ноћи Радунка je мало спавала, a оно што je и сањала били су кошмари. Целог тог дана јој ce врзмао y глави тај сан који ју je мучио и ломио. Најчешће јој je падало на памет да je Пера погинуо y рату и да су јој деца остала сирочићи. Није могла другачије да протумачи тај сан. Када je пао мрак, слуга je дотерао овце са паше, a Радунка je наложила ватру y оџаку (ватришту), направила качамак, скувала млеко, из чабра извадила сир. Сели су на троношке за софром да, према светлу ватре, вечерају. Деца су галамила. Смејала су ce и причала. Ништа нису предосећала. Деци je било све добро. Нису знали да мисле ни о чему, да брину и да ce сикирају. Важно je било да нису гладни. Слуга je пунио кашику за кашиком надробеног млека са качамаком и кусао узастопно да утоли глад. Радунка je узела само неколико залогаја, али je то тешко и са силом гутала. Приметио je слуга да код ње није нешто y реду и упитао je: ”А зашто ти Радунка не вечераш?”-”Не могу”, одговорила je она. “Нешто ми ce не једе. Неће душа ништа. Сањала сам ноћас неки сан не знам шта ли тај сан значи. Бринем да није Пера погинуо негде. Него, ’ајде вечерај ти, па да узмеш зрна, да погледаш мало.” Тај слуга je био неки видовит човек и он je знао и могао да узме двадесетак кукурузових зрна, промеша их и y њима да прочита шта ће ce догодити y некој ближој будућности, можда за два до три дана и дуже (ово данас незна нико). Још док je слуга вечерао, Радунка je изашла из куће и донела из коша један корен (клип кукуруза). Слуга je натрошио мало зрна y једну шаку, нешто je причао полугласно, више за себе, промућкао их y шаци и бацио на софру. Онда их je мало промешао и замишљено гледао y та зрна, као да му нешто није било јасно. То што je видео и протумачио y зрнима учинило му ce невероватним и немогућим. Поновио све опет исто испочетка и то више за себе. И по други пут опет je видео исто. Опет je то исто протумачио, па je Радунки рекао: ”Е, па Радунка, тај твој сан значи да je Пера жив и здрав. И ево га испред наше куће. Коракнуо je, само праг да прескочи”. Радунка je на то рекла слуги: ”Ма какви кућа, какав праг. Да je дошао испред куће, он би и ушао y кућу. Мислиш ли да je синоћ она греда џабе онолико јако пукла. Него, погледај ти y та зрна мало боље”. Слуга je поново скупио зрна и све поновио испочетка. Али je, опет, све исто било. ”Ама, Радунка, зрна кажу да ће Пера брзо да уђе y кућу”. Радунка га je прекинула и поново je забринуто реаговала. A слуга je љутито шаком одгурнуо зрна и рекао. ”Е, па никада ме нису зрна слагала. Ако ме сада лажу, нека лажу”. Разишли ce и отишли на спавање. О Буљану и Буљанцима 1 150 г Златоје Лазаревић
Ни слуга ни Радунка нису могли дуго да заспе. Радунку je мучила та слугина сумња и размишљала да ли je то могуће оно што je он видео y кукурузовим зрнима. Када би пси y току ноћи залајали, она je устајала из кревета и гледала кроз прозор да види на шта лају пси. Када je Радунку y ситне сате савладао сан и када je заспала тврдо, пред свануће чула je као кроз сан неки глас да ју je неко позвао: ”Радунка, отвори врата”. Помислила je да je то само сањала. У соби ce већ разданило. Опет ce чуо глас и лупа врата. Сада je добро чула, али, од страха није смела да отвори. Радунка je почела да размишља шта сада да ради. Опет je неко joui јаче лупао о врата. Деца су ce пробудила; "Радунка, отвори. Ја сам Пера. Дошао сам”. Радунка je скочила и откључала врата. Испред ње je стајао изнурен и пропао Пера. Када je ушао y собу, деца ra нису познала, сво троје су поскакала и набила ce испод кревета13) y саму ћош, као мачке. 13) Кревети су некада били на високим ногама. И испод њих ce чак и човек могао завуче и сакрије. Радунка je радосно позвала децу: ”’Ајде, децо, изађите, дошао вам je отац-Пера. То je, сине, ваш отац. Не плашите ce”. Када су деца изашла, нису познала оца, a ни отац њих. Пера je хтео да их помилује, али деца нису смела да му приђу. Чувши галаму дошао je и слуга. Сви су ce радовали. Сада je слуги и Радунки било јасно зашто je греда на кући пукла јако и уверили ce y оно што су кукурузова зрна предсказала. Онда je Пера испричао: ”Не знам ни ја где сам све био? Стално сам био y покрету и ноћу и дању. Мењали смо места, мењале су ce борбе, фронтови. Више пута, по неколико дана, нисмо скидали одећу и обућу по месец дана ce нисмо изували. Спавали смо обучени y рововима. У једној борби са Бугарима 1915. године Бугари су нас заробили и отерали y Бугарску. Пре петнаест дана из Бугарске смо побегли нас четворица. Из Буљана смо били ја и Милета Лазин (прадеда Милије Лазаревића). Синоћ смо стигли, дошли y горњу воденицу (баш y време када je слуга гледао y зрна) код Благе Марије, али нам je воденичар рекао да око села постоји стража. Па смо одлучили да преспавамо y воденици, док ујутру не дође неко из села да меље брашно и да нас извести како je y селу. Ноћас je дошао један колима y воденицу и рекао нам je где су страже. Ми смо одмах пошли”. 1 151 г
Текст писма од 25. новембра 1918. године Писмо je послао Обрен Стајић из Солуна по неком свом другу из Извора који je из Солуна пуштен кући пре Обрена. У писму ce Обрен распитује да ли код куће има волова и шта имају од стоке. Њега интересују све промене које су ce догодиле y селу за последн>е три четири године и моли мајку да ra о томе обавести. Обрен je тамо некако чуо да му ce сестра удала и да му je отац умро, али ништа не зна о старијем и млађем брату, који су, такође, отишли y рат, па пита: ”Мајко шта je са Младенем и Раденем? Бринем”. Очигледно je да не зна, да му je старији брат Младен погинуо још на почетку рата, a не зна ce тачно ни када, ни где. Писмо je написано дрвеном оловком. Поштована моја Мајко Ево Давам ce јавим ја сам фала богу здраво и доби које и ја желим толко година за ваше здравље и ваше муке и ваше и коме, мајко јави ми шта je са Младенем и Раденем je ли бринем Мајко јавими све како je тамо, јасам чуо за вас да je ми умро отац вими нећете јавите и да ми ce сестра удала. Нетреба да кријете јели сам ја за вас уложио мој младост. Мајко ако можете ви гледајте ми јавте све како je тамо и дали има штогод од стоке и дали имате кој волови. Мајко јасам овамо добро за мене не бринте. Сада вас поздрављам са свем срцем и душе вас мајко и Милицу Дарину и мога сина Светолика и Милку и Милана мога братанца и Добрију и стрину Тијосаву и сву њојну децу Живка и Стоју и сви остали кој год желе за мене. Сада примте поздрав мајко од вашег сина Обрена Стајића кој ве много поздравља и воли. Збогом Довиђења. Мајко да ми одговориш no овог Војислава Тодоровић из Извора он je род нама он je са моном јели много бринем но молим да ми одговориш никако друкше да ми скинете бигу и то никако друкше, споздравом од мен Обрена. Шаље Обрен Стајић 4 чета, 3 батаљон 56 положај. Caeeme Радисаву Стајићу, село Буљане срез параћински, округ Моравски. Писмо je дошло без коверте y Саветине руке. 1 152 Г
Слика бр. 30: Факсимил писма Обрена Стајића 1 153 Г
Слика бр. 31: Факсимил писма Обрена Стајића (друга страна) 1 154 Г
По завршетку рата y јесен 1918. године По завршетку рата, када су ce ратници враћали кући, y село су долазили раскаљаним, блатњавим путевима који су их некада одвели y рат и y туђину. У селу су их сви жељно очекивали, и старо и младо. Жене су очекивале мужеве-домаћине, мања деца очеве које и не познају, a мајке су очекивале синове. Многи старци и старице помрли су пре па нису дочекали крај рата. Ратници-јадници долазили су возом до Параћина, a y групама пешке до Буљана. У селу су ce поздрављали са свима онима који су остали: са старцима, женама и децом. Поздрављали ce са комшијама, рођацима и пролазницима и сви су ce радовали: и они који су дошли из рата, после толиких година и толиких пропаћених мука, и они који су y селу били и једва их дочекали. Највише суза радосница пролиле су мајке. Поздрављали су ce и међусобно који ce нису дуго видели (годину, две, пет година). Здравили ce и распитивали једни за друге: ”Шта je с Обрена, je ли je жив?”. ”Радун Перин није хтео да остави волови. Погинуо je због њих, код Дебра y Македонију.” ”Да ли си видео негде Перу?” ”Чуо сам да je Павле био y заробљеништву y Бугарској, a Ланка (Милан) y Немачкој”. Један број ратника, који je све болести патње и муке преживео, дошао je кући. Неки су били израњавани, унакажени, са ранама и гелерима y телу, инвалиди или богаљи. Неки су на грудима донели заслужена одликовања и признања за храброст: ”Карађорђеву звезду” или неки други орден. Неки од њих, који су дошли кући после толиких година, затекли су страшне призоре: кућу изгорелу и порушену од стране Бугара; на кући црни барјак за неким умрлим чланом породице, погинулим братом или оцем. Права реткост je била да неки ратник затекне y кући, после толиких година, све живе и здраве, на броју и све остало како je и било када je одлазио y рат. Увек су, ипак, затицали жене јер оне нису имале за кога да ce преудају. Неки су имали срећу да ce врате својој кући из Солуна или из заробљеништва, из Бугарске и Немачке, после четири, пет, шест година, Они су донели слободу. И слобода je дошла. Али, они изгинули и помрли, никада ce нису вратили. Нису доживели радост слободе и сусрет са својим најближима који су их жељно очекивали. У пола Буљана, y свакој другој кући, радости није било и текле су сузе бола, a не сузе радоснице. Стана, мајка тројице синова, сваког дана je плакала и сваког јутра гледала преко тараба, стављајући старачку руку изнад чела, очекујући да ce однекуда појави неки од њених синова. Када би неко од људи прошао путем, старица би ce распитивала: ”Видесте ли негде некога од мојих синова?” Неко ce окрену и рече: ”Мајко, они су y другој групи. Иду за ! 155 !
нама. Доћи ће за дан-два и они”. Слагао je јер није могао другачије да јој каже. Док су ce друге мајке радовале, старица je узалуд чекала. Њени синови нису дошли: ни сутра, ни прекосутра, никада. Зле слутње почеле су да муче њену душу, али ce надала да ће доћи бољи дани, да ће ce њени најмилији, ипак, вратити однекуда и заједно почети нов живот y слободи. Ратници који су знали судбину њених синова нису могли да јој саопште праву истину - да су они изгинули. Три неожењена сина, кућа угашена, за сва времена затворена, касније и порушена. Неки старији Буљанци, знају тачно на ком плацу je била. Шта би ce десило да су преживели? Од њих троје данас би било пет или шест кућа више. Ратници су знали где су остале кости њихових тројице сабораца. Њихови унуци (70%) не знају то данас. Јовановић Обрен je умро од тифуса y Скопљу. Сахранио га je Обрад Миљковић. Али, Обрад, када je дошао кући, дуго није могао, то да каже Обреновом сину Този. Лазић Милета je погинуо на Мачковом камену. Неко je од Буљанаца видео када je Милета пао, али од кише куршума, y повлачењу, нису могли да га извуку. Тамо je и остао. О сваком борцу, погинулом или живом могла би ce испричати прича као и о њиховим напаћеним душама y ратовању од 1912. до 1918. године, о гладовању, хладноћи, несаници... Напешачили су ce изједани вашкама, и разним болестима (колером и трбушним тифусом). Но нису сви Буљанци изгинули од пушке, ножа, бомбе или топа. Поред крвног непријатеља y овим ратовима (Турака, Бугара, Аустријанаца и Немаца), имали још једног веома опасног непријатеља: ”заразну болест”14). Трбушни тифус, колера, шарлах су односили жртве као и оружје. Уз све то још и вашке и глад који су црпли организам људи и потпомагали да их боље и брже савлада непријатељ и смрт. 14) После протеривања Аустроугара 1914-те, непријатељ je приликом повлачења из Србије смишљепо остављао по болницама, болеснике заражене неком болешћу, тифусом. У току Колубарске офанзиве, српски рањеници су мешани са тим зараженим болесницима. Тако je пламен заразе, на простору око Шапца, Ваљева и Мионице, услед велике циркулације становништва и војске, већ почетком 1915 године захватио целу Србију. Средином фебруара достигла врхунац. Тако да je цела земља личила на огроман, болеснички логор. Епидемија je савладана тек y мају 1915, a до тог времена тифус je покосио 135.000 грађана и 30.000 војника као и 70 % страних и домаћих лекара. 1 156 г
Биланс Буљанаца y првом светском рату 1912-1913. године Буљане je дало y Првом светском рату: Све мушкарце из села који су били способни да носе пушку, a од њих: - 146 су y току рата дали своје животе, - Преко 30 људи отерано je y заробљеништво (y Немачку, Бугарску и Мађарску). Од своје сиротиње издвојили су и дали: - Око 70-80 пари волова са шинским запрежним дрвеним колима за комору (гвоздена кола тада нису постојала). Од укупно 146 изгинулих и помрлих, на списку за 83 борца нема података које године и како су изгубили живот. За 63 има података и по годинама то изгледа овако: Године 1912. погинула су 3 борца из Буљана Године 1913. године погинуло je 8 бораца из Буљана Године 1914. године погинула су 34 борца из Буљана Године 1915. године погинуло je 12 бораца из Буљана Године 1916. године погинула су 3 борца из Буљана Године 1917. године погинуо je 1 борац из Буљана Године 1918. године погинула су 2 борца из Буљана. Јасно je да би ове бројке биле много веће по годинама, када би ce знали подаци и за она 83 борца. Из списка изгинулих и помрлих 1912-1918. године (који je на следећим страницама) види ce да су из 11 кућа y Буљану нестала по два или три рођена брата и то: Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем Под редним бројем 10, 11. Богићи 2 брата. 31, 32, 33. Илићи 3 брата. 42. Јовановићи 2 брата 43. Милићи 2 брата. 46, 47, 48. Јанковићи 3 брата 51, 52. Кузмановићи 2 брата 59, 60, 61. Лукићи 3 брата. 62, 63. Марјановићи 2 брата 64, 65. Матићи 2 брата. 75, 76, 77. Милошевићи 3 брата 104. Нешић 4 брата. 87, 88. Милутиновићи 2 брата и 103. Нешићи 3 брата 1 157 Г
Ово су познати подаци, али на списку има још доста ових са истим презименом и средњим словом за које нису прибављени подаци. То су: Аксентијевићи, Богићи, Јовановићи, Јевтићи, Лазићи, Миладиновићи, Милосављевићи, Милетићи, Николићи, Павловићи, Раденковићи, Радисављевићи, Радивојевићи, Радоњићи и Савићи. Имајући ово y виду сигурно би број ожалошћених кућа био већи. Могуће je и то да су само средња слова иста, a да ce имена оца разликују. Ово ce из списка не види. За многе борце y списку пише да су умрли. Сасвим je јасно да су многи помрли, али јасно je и то да нису умрли од своје дубоке старости, већ од рана из борби. Они су умрли исцрпљени глађу, нападнути вашкама, изнемогли од пешачења и заразних болести (тифуса и колере) које су косиле српску војску, исто колико и непријатељско оружје. “За време Солунског пробоја само за (2) месеца, борци су са свом, својом опремом на леђима y свакодневним маршевима, препешачили преко 800 километра, a од епидемцје заразних болести помрло 160.000 бораца. A само на гробљу y Бизерти je сахрањено око 650 српских ратника помрлих од рањавања и од трбушног тифуса и колере”. Одломак из књиге: "Војвода Степа Степановић ” Caea Скоко ”А било je и оних који су са фронта отпуштени кућама рањени или тешко оболели, на опоравак и кући помрли. Они су били боље среће. Бар су видели своје најдраже, своју кућу и код своје куће су умрли.” Неким Буљанцима je подигнут заједнички споменик 1. Имена тројице Буљанаца уписана су на спомен-плочи, (спомен костурници код Димитровграда), изгинулих y балканском рату 1912-1913. године. 2. Више Буљанаца има y спомен-костурници y близини Крупња и Рожаја, подигнутој изгинулима 1914. године на Мачковом Камену. 3. За три Буљанца постоје спомен обележја на гробљу y Зејтинлику код Солуна y Грчкој (за три ce зна, a можда их je много више). 4. Један Буљанац je сахрањен y Нишу, више њих y Скопљу, a један y околини Мостара. За остале ce ништа не зна. 1 158 Г
Списак лица која су била y заробљеништву y Првом светском рату 1912-1918. године y Немачкој 1. Трифуновић Милан-Ланка Пантин. Побегао je из логора y Немачкој с три друга из Шумадије, a y Србију су дошли пешке. Путовали су три месеца. 2. Антић Ђорђе-Миленка Антића прадеда. 3. Станко Петројкин-Михајловић Милосава и Мише прадеда. 4. Лазић Влајко-Денин-Раде Жинином деда по мајчиној лози. 5. Лазић Петроније-Буковац-Милосављевић Љубише прадеда. У Немачкој je имао сина са газдарицом. Када je пошао за Србију кући, детету je било три године и плакало je за њим на растанку. 6. Светозар Радојевић-Радивоја Дисиног деда, a Златоја геометра прадеда. 7. Димитрије Обрадовић-(Димитрић Франчикин). Ђуре и Веље Обрадовом рођени брат. На повратку из заробљеништва, y Словенији, оженио ce супругом Франчиком и довео je y Буљане. Димитријев и Франчикин син Светолик продао je кућу Добросављевић Живану-столару и одселио ce y Параћин педесетих година. У заробљеништву y Бугарској били су: 1. Пера Ицин-Миленка и Драгана Илића прадеда. Милета Лазин-Милије Лазаревића прадеда, био je с њим. Из логора су побегли и y Буљане дошли пешке. 3. Тоза Богин-Чеде Жикиног деда. 4. Пана Ћолин-Живана Паниног отац, Милованов деда. 5. Раден Ицин-Богосављевић Миливоја деда. Миливојев деда Раден je био y заробљеништву y Бугарској од 1915-1918. године, a отац Радоје je био y заробљеништву y Немачкој од 1941-1945. године). 6. Ђура Обрадов-Марјановић Миодрагове супруге Босе деда. Под редним бројем 3, 4, 5, и 6 Тоза, Пана, Раден и Ђура били су сви заједно y једном месту. 7. Богоје Магдаленин-Славољубов и Боцин отац. 8. Милан Глигоријевић-из Буковца, Боривоја Милевиног отац. Боривоје ce y Поповац одселио после 1960. године. 9. Милун Глигоријевић из Буковца. Милан и Милун су y некој шуми y Бугарској цепали секирама букве за огрев. Приликом цепања испевали су песму: ”Милун и Миланче направише пољанче.” 1 159 Г
10. Светозар Кузмановић-Перин прадеда. 11. Микаило Милосављевић-Ерски. Побегао je из Бугарске и y Буљане дошао пешке. 12. Пера Милошевић-Жикин отац, a Станојлов деда. 13. Пера Златојев-Златојевић Миладина прадеда, из куће која je била испод Милована влашког, и Никола Ристовски из Старог села побегли су из логора и y Бул>ане дошли пешке. То je укупно 13 војника о чијој послератној судбини нешто знамо. По казивању Милосављевић Д. Милована, y заробљеништво y Бугарској отерани су само y једној партији 13 Буљанца, од којих су ce само тројица вратила жива. У заробљеништву су били још и Ђура Илић (у Мађарској). Живана Паниног прадеда по мајци и Благоје Микин (не зна ce y којој земљи); Раден Марјановић из Буковца (Гвозденов стриц), који je по доласку из заробљеништва отишао на мираз y Поповац. Списак преживелих ратника Ратници-хероји који су победили и преживели све муке y току ратовања и кући дошли живи: 1. Антоније Лазић-Антић Антонија-Тоне, прадеда. 2. Обрен Лазић-Монтер -није оставио потомке. Кућа му je била y дворишту Љубисављевић Радоја Бранка. Антоније и Обрен су рођена браћа. Обрен je из рата дошао са деформисаним лицем од непријатељске гранате. Остао je шорав y лицу, али je донео два одликовања. 3. Обрен Радисава Стајић, рођен 1887, умро 1978. године. Донео je два одликовања (Бранислава Стајића прадеда). 4. Тома Милошевић-Ћиприн (1878-1967), некадашњи фењерџија y Нишу. Кућа му je била y Буковцу испред куће Маринковић Горана, a до куће пок. Петровић Душка. Томина кућа данас не постоји, исто као и Обренова. 5. Радојковић Станка Радисав-Диса (1865-1965). Донео je три одликовања и материјал за три књиге. Нажалост, нико то није записао. Деда Диса Станков je Стојадину прадеда. Доживео je дубоку старост и умро y стотој години. 6. Миљковић Обрад (1882-1967) Драгићев деда. У Балканском рату био je са сином Радомиром коме je било 12 година када je добио чин каплара. 7. Нешић Тома-Михајловић Живке деда. Два брата су му остала на фронтовима. 1 160 г
8. Богдановић Петар-Пера Видовицки (1891), Богдановић Милована отац, a Богдановић Радоја деда. 9. Драгутин Марковић,-Ђурић Новице деда. Дошао je са чином наредника и три одликовања. 10. Радомир Богић-Милана Богића деда. Дошао je с три одликовања. 11. Раден Николе Марјановић из Буковца, Гвозденов стриц. После рата одлази на мираз y Поповац. 12. Милун Богић из Буковца, звани Доктор, Миленка Богића деда. Милун je y рату био y санитетској служби. Медицину je савладао веома добро, па су га чак и старешине са високим чиновима звале "Докторе”, а, можда, нису знали да je доктор Милун био неписмен. 13. Момировић Владимир, Шутић Радивоја деда по мајци. На грудима je носио Албанску споменицу. Слика бр. 32: Албанска споменица Момировић Владимира 14. Јовановић Стојан-Јовановић Слободана деда. Стојан je сам y планини, разоружао цело оделење бугарских војника и отерао их код комаданта y шатор. За то je похваљен пред војском и одликован. Овај списак je сигурно већи, али нека опросте потомци и кости ратника чија имена овде нису поменута. 1 161 г
Слика бр. 33: Радојковић Радисав (1865-1965) Он je један je од учесника Првог светског рата '1912-1918. године. Преживео je све муке. Кући je дошао жив и здрав са медаљама и одликовањима, са горким и лепим успоменама и са материјалом за четири штампане књиге. Из сваке године било je материјала за по једну књигу, али je, нажалост, приче о свом ратовању однео са собом, јер ce нико није сетио да их запише. Дочекао je и Други светски рат 1941-1945. године. Навршио je 100 година живота и до краја je памтио патње из рата. Станковић Стојадину деда Диса 1 162 Г
Слика бр. 34: Ha фотографији су борци Првог светског рата 1912-1918. године Борци Моравске дивизије II позива снимљени y Крфу. Фотографија je послата y Буљане, али, нажалост, сведок који je сачувао ову фотографију и знао више о њој није више жив да би нам могао показати колико на фотографији има Буљанаца, који су и коме je фотографија послата y Буљане, као и податак ko ју je послао. На фотографији су, можда, били и борци из неких наших других околних села. На средини фотографије ce још виде и официри са великим чиновима y српској војци. Можда су то чувена и позната имена, али сада не знамо и не можемо да их препознамо. 1 163 г
С п и с a к изгинулих и помрлих ратника y ратовима од 1912. до 1918. године из Буљана Ред бр. Презиме и име Година Старос. Година када je погинуо или умро 1. Аксентијевић Р. Стојан 2. Аксентијевић Р. Радисав 3. Алексић М. Светозар 28 r умро 1914. г (Тешко рањен. Умро y Нишкој болници. Сахрањен je на нишком гробљу. Оставио je два сина: Бора Станин и Божа Станин. Бранка Пире je прадеда). 4. Алексић Пере Богоје (Алексић Живана стриц). 5. Аранђеловић М. Радисав (Миладиновић Чеде Милована и Милосава прадеда). 50 г. умро 1913. г. 6. Атанасијевић И. Радисав 7. Богић М. Добросав 39 г. умро 1918. г. 8. Богић М. Светозар 48 г. умро 1916. г. 9. Богић М. Алекса (Богић Младена стриц. Оставио кћи Јовану, која je Јевтина мати). 10. Богић Радоја Тома (Бранка Божиног деда) 11. Богић Радоја Војислав (Боже и Светолика стриц). (Тома и Војислав су браћа). 12. Богић Р. Милорад (Богић Светолика шефа месне канцеларије, деда из куће y Буковацу. Миленкује прадеда) умро y Грчкој сахрањен на Зејтинлику 13. Богић Р. Димитрије (Светомира Даниног отац. A Стојанке Петровић деда из куће y Буковцу до Радивоја Томаниног). 26 г. умро 1915. г. 14. Божиновић Ј. Милан 23 г. погинуо 1915. 15. Божиновић Р. Адам 1 164 Г
16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. Божиновић 0. Адам (Јакова Ганиног брат, a Живадинов стриц). Бошковић Р. Милан (Велике Тајине деда, Младену брат) Бошковић Р. Младен (Умро je од тифуса. Сахранио ra je Пера Видовицки. Младен je Велики Тајиној неки стриц). Богосављевић И. Иван Васић В. Радосав Вељковић Јове Светозар (Манојлов деда, по мајци Миљи. Здравков прадеда). Светозар je радио y буљанској општини и због тога ослобођен да иде y рат. Погинуо je y Буљану од гранате, на друму код садашње трафо-станице. Вељковић М. Милија Веснић И. Милосав (Милије и Милоја Веснића отац) Домаћинство угашено, кућа je затворена). Видојевић С. Стојан Водојковић М. Богосав (Радивоја Томаниног прадеда). Гајић М. Радосав (Блажин отац. Блажа je рођен по смрти оца. Радосав je Гајић Миодрага прадеда). Глигоријевић И. Радисав Добросављевић М. Борисав Димитријевић С. Јован (Милана Бининог деда, отпуштен са фронта тешко болестан. Убрзо умро код куће). Ђорђевић М. Милен Илић М. Миладин (Имао je 2 ћерке) Илић М. Стојан (Није имао деце) 30 г. 21 г. 38 г. 43 г. 47 r. 50 г. 47 г. 22 г. 34 г. погинуо као војник умро на фронту 1914. погинуо 1914 на Церу погинуо 1914. погинуо 1915. умро кроз Албанију 1915. умро 1913. г. умро 1913. г. y Бугарској 1 165 г
33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. Илић М. Драгутин (Има сина и кћер Миљу. Илић Драгутин, Стојан и Миладин су три брата рођена. Драгутин je Милована Милосављевићавлашком отац, a Стојан и Миладин су стричеви). Илић С. Милосав Илић Ђуре Милован. Живана Паниног ујка по мајци. (Из Живанове куће отишао je y рат). Илић Ђ. Вукашин Илић Ј. Иван Јовановић А. Обрен Тозе Лениног отац, a Ракин деда. У Скопљу га je сахранио Обрад Миљковић. Јовановић Б. Стеван (Животе Раденковом деда. Кући je дошао тешко рањен на лечење. Убрзо умро и овде сахрањен). Јовановић Д. Богосав (Жике Дичиног деда). Јовановић Ћ. Милосав Јовановић М. Милија (Граде Балицког деда). Данас та кућа не постоји-угашена je. Милија je имао сина Милосава (Градин отац) a Милоју Михајловћу стриц). Јовановић Р. Станко (Лале Илинкиног стриц. Потомке није оставио. Кућа je затворена и не постоји више. Жена Јелица живела je код сестре Милице y Џиџиној кући). Јовановић С. Станислав (Ливе Милосава Јевдиног деда). Јовановић С. Драгутин Јанковић М. Младен Јанковић М. Живојин Јанковић М. Радосав (Јанковићи: Младен, Живојин и Радосав су баба-Станини и Туљини синови. Сви тројица неожењени. Домаћинство je угашено и кућа не постоји више. Била je y плацу код куће Златојевић Миладина. 0 њима ce ништа није знало). 36 r. 44 r. 28 r. умро y заробљеништву y Бугарској умро од тифуса y Скопљу. умро 1914. r. погинуо 1914. погинуо 1914. г. погинуо 1914. г. 1 166 Г
49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. Јевтић Л. Витомир Јевтић Л. Василије Кузмановић Ј. Младен (Кузмановић Миливоја прадеда). Кузмановић Ј. Милосав (Кузмановић Миливоја прадеде рођени брат). Лазић М. Ђура (Ђура je отишао y рат из куће која je била y Валогу испод јеремитског гробља. Оставио je два сина: Стојана (Јовице и Миливоју Милосављевића деда) и млађи Радосав-Лала Радин Драге Маринковића отац). Лазић М. Милета (Лазић Бранку прадеда. Отишао je из куће која je била y Буковацу код Лазицког бунара. Погинуо je на Мачковом Камену). Лазић М. Милутин Лазић М. Никола Лазић Ј. Антоније Лазић Р. Петроније (Диле Лазића деда или стриц) Кућа му je била преко пута Ђокић Милана. Лукић Стеве Милутин (Станисављевић Живадинке деда. У рат je отишао из куће која je била y Валогу испод Тоне Костиног старе куће. Оставио je жену Ђулу и синове Милосава и Милована и ћерку Мирославу, касније мајку Милије Лазаревића. Лукић Стеве Лазар (Средњи брат, тек ожењен, није имао деце. Домаћинство угашено). Лукић Стеве Љубисав (најстарији) Одељен од оца Стеве живео je y кући на плацу који сада припада Стефановић Вељку. Оставио je сина Добривоја Бокошиног, (Стефановић Вељка и Милана деда. Лукић Стеве Љубисав, Лазар 60, и Милутин 59, су три погинула брата. Марјановић Петра Радун (1882) (У рат отишао из куће на плацу сада Златоја и Здравка пок. Оставио сина Марјановић Радосава-Лалу (1900) и Миросаву (1907). Дилке Кевиног мајка. 48 г. 49 г. 51 г. 49 г. 38 г. 45 г. 32 г. погинуо 1914. г. погинуо 1914. г. умро 1915. г. погинуо 1914. г. умро 1914. г. погинуо 1915. г. погинуо 1914. г. код Дебра y Македонији 1 167 г
63. 64. Марјановић Петар Милосав (Перин син Милосав млађи je од Радуна под бројем 62, отишао je на мираз код жене Персе y кућу на плацу који данас припада Матић Михајлу. Није оставио потомке). Матић П. Стојан (Владанов отац a Миодрага прадеда). 48 г. погинуо 1914. на Церу умро 1914. г. 65. 66. 67. 68. 69. Матић П. Атанасије (Атанасије je Стојанов брат, Милована Вулиног деда, a Матић Миодрага прадеда). (Уписан je на спомен плочи на гробљу y Зејтинлику y Грчкој). Матић Д. Владислав Маринковић П. Радисав (Маринковић Стојана прадеде брат). Маринковић М. Радош Марковић В. Драгутин 70. 71. 72. 73. 74. Миладиновић С. Богоје Миладиновић М. Антоније Миладиновић М. Петар Миладиновић М. Павле Миладиновић М. Аврам 32 г. умро 1916. г. на Солунском фронту 75. Милошевић Р. Антоније (Миленка Руменкиног деда). 28 г. погинуо 1914. г. 76. 77. 78. 79. 80. Милошевић Р. Станисав (Светозаревић Стојана Периног, прадеда) Сахрањен je y Мостару. Кућа му je била y Валогу. Милошевић Р. Владислав (Милосаву Станкиног отац, a Срејин деда). Милошевић Р. Добросав Милошевић А. Стојадин Милошевић Д. Милосав 23 г. погинуо 1914. г. погинуо 1914. . 81. Милошевић Ђ. Павле 43 г. умро 1915. г. У рату 82. Милосављевић М. Светозар 48 г. погинуо y рату 1914. г. 1 168 г
83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. Милосављевић М. Радан (Дине ерског стриц. Нема потомке). По изјави Дине, Радан није умро, већ ra je убио његов земљак, Буљанац. Милосављевић М. Радисав Милосављевић Л. Димитрије Милосављевић Н. Адам Милутиновић С. Иван (Дилкин рођени деда. Са женом Кевом je имао 2 ћерке и Стојана, Дилкиног оца). Милутиновић С. Радоје (Дилкином деди рођени брат није имао деце. Угашено домаћинство). Радојева жена Босиљка ce касније преудала за Тоту Радиног и Бининог оца. Браћа Иван и Радоје су отишли из куће која данас припада Стефановић Драгију. Милетић А. Милосав Милетић А. Стојадин Милетић П. Радосав Милић 3. Адам (Златојевић Миладину прадеда. Погинуо je y Буљану од Немаца. Кућа му je била преко пута Светозаревић Драгослава-Госе). Милић М. Илија (Михајловић Милоја отац, a Госи прадеда). Михајловић А. Михајло Миленковић М. Радосав Милојковић В. Миленко Милановић Л. Радомир Муратовић Латифа Чедомир (Муратовић Жарко прадеда, Ђури брат). Микић Л. Раденко Микић Ђ. Милан Микић Р. Дамњан Нешић Илије Милета (1884) (Николе Савкиног деда, a његовом Милету Илићу прадеда. Сахрањен je y Грчкој на гробљу y Зејтинлику y Солун) 26 г. 40 г. 28 г. 38 г. 20 г. 34 г. 23 г. 50 г. умро 1913. г. умро 1913. г. умро 1916. г. на Крфу погинуо 1914. г. умро 1915. пролазећи кроз Албанију погинуо 1918. г. умро 1914. г. умро 1917. r. 1 169 г
103. 104. Нешић М. Светозар (Михајловић Живке деда Томе брат, млађи од Томе. Неожењен. Данас нема своје потомке. Име Светозар Нешић и још два Буљанца налази ce на спомен плочи, на костурници код Димитровграда, подигнуте борцима Балканског рата). Нешић Р. Богоје (Диле Миличиног отац. Милована шумара прадеда). Кућа му je била y Валогу. 36 г. погинуо 1912. г. умро 1912. г. 105. 106. 107. 108. Нешић Р. Обрен Николић Н. Младен Николић Н. Филип Николић Младен 109. Обрадовић Р. Младен 26 г. погинуо 1914. г. 110. 111. Павловић Р. Вучко Павловић А. Радосав 50 г. умро 1913. г. као војник 112. Павловић М. Стојадин 28 г. нестао 1915. г. y Албанији 113. Павловић М. Милосав 26 г. умро 1914. г. 114. 115. Петровић Р. Миленко Петровић Ђ. Живојин 35 г. погинуо 1914. 116. Петровић М. Милован 30 г. погинуо 1914. г. 117. Пешић Ђ. Миленко 36 г. умро 1912. г. 118. Прокић А. Милован 31 г. погинуо 1914. г. 119. 120. 121. 122. Раденковић М. Антоније Раденковић М. Петроније Раденковић М. Никола Раденковић М. Милован (Ђоле Добривојевог деда. Милован je y рат отишао из куће y Буковац сада Малине Ђоле Милисављевића). 45 г. погинуо 1914. г. 123. 124. Радисављевић М. Милан Радисављевић М. Младен 45 г. умро 1914. г. 125. Радосављевић Ф. Петар . (Петар je Михајлу и Миловану Лолином деда. Умро je од тифуса y Једрену. Кућа му je била између Милоја Стојаниног и Ливе). 22 г. умро 1913. г. 1 170 г
126. Радивојевић Р. Милан 36 г. погинуо 1914. г. 127. Радивојевић А. Борисав 42 r. умро 1913. г. 128. Радивојевић А. Љубисав 46 г. умро 1915. г. 129. Радонић Ђ. Милутин 30 r. погинуо 1914. г. 130. Радоњић Р. Милорад 37 г. погинуо 1914. г. 131. Радоњић Ђ. Милен 132. Радуновић Д. Филип 40 г. умро 1915. г. 133. Ракић Р. Станко (Милије (1912) и Милораду (1914) Дене Николиног отац. Да ли je Станко имао два имена. Станко je рођен y кућној заједици која je била на плацу Ракић Милоша y Валогу. Милош je отац Ракић Светомира, који ce одселио y Поповац y Нову колонију. 36 г. умро y ропству 134. Радошевић М. Ђорђе. Умро je од тифуса y Грчкој. Тело му je дошло y металном залемљеном сандуку. Није жењен и није оставио потомке. Ђорђе je Павлов брат a Милета Радошевићу из Параћина прадеда. Кућа je била y Валогу. 135. Савић М. Миливоје (Савић Драгоја Боре деда. Драгојев отац. Кућа je била изнад Матић Михајла. Домаћинство je угашено). 136. Савић М. Обрен 137. Симић М. Лазар 32 г. умро 1915. г. 138. Стојановић Н. Драгољуб 36 г. умро 1914. г. 139. Стојановић Р. Миленко 140. Стефановић М. Златоје 20 г. умро 1914. г. 141. Стојадиновић Л. Богоје 142. Стајић Радисава Младен (Радивоју Милиног деда по мајци Милки која je касније удата за Јаблановић Милију кога je довела код ње на мираз). 143. Стевановић М. Раденко 144. Тодосијевић П. Младен 145. Трифуновић А. Вукашин 41 г. умро 1914. г. (Слободана Антића деда, a Радивоја y ропству y Антића прадеда. Аустрији 146. (Презиме нечитко) И. Станоје 146 укупно 1 171 г
Из списка видимо да ce за 63 ратника зна које су године и где погинули или умрли. Само y борби на Церу, код Шапца, августа месеца и нешто касније, на Мачковом Камену, 1914. године, погинула су 32 Буљанца. За 83 борца ce не зна ни када, ни како, ни где су завршили, свој живот. Неки су можда сахрањени y неком познатом гробљу: - У Бизерти на гробљу, сахрањено je 650 српских бораца, који су помрли као тешки болесници од заразних болести и тешких рана. Колико ли je ту било Буљанаца?. - На српском гробљу y ”3ејтинлику”, код Солуна y Грчкој, сахрањено je више стотина српских бораца, a зна ce само за три Буљанца. - На српском војничком гробљу y “Тијеу”, код Париза y Француској, има, можда, Буљанаца. - У Јонско море код Солуна бачено je преко 10.000 помрлих српских бораца. A колико ли je међу њима било Буљанца? - На Грланским висовима, ратним невољама придружила ce и заразна болест, колера, која je напросто косила и српску и бугарску војску. На неким фронтовима, нешто касније прикупљене су кости изгинулих ратника и саграђене заједничке гробнице ”спомен костурнице”, као што су: - Спомен костурница код Димитровграда подигнута изгинулим борцима y Балканском рату 1912-1913. године. На спомен-плочи од мермера уклесана су и имена тројице бораца из Буљана. - Спомен костурница код Крупња и Рожаја подигнута изгинулим борцима y борби на Мачковом Камену 1914. године. - Спомен костурница, на острву ”Видо” код Крфа. Подигнута je за више стотина ратника. Кости других ратника остале су расејане широм Србије, Македоније и Албаније. Синови и унуци изгинулих ратника никада нису нашли потребу и време да ове споменике обиђу и да ce поклоне својим дедовима, захвале им на свим патњама и положеним животима. Из овог списка видимо да je број жртава 146, a y селу je било око 300-350 кућа. Јасно je онда да je из сваке друге куће, погинуо по неко, a из неких кућа и по двојица: оба брата или син и отац. Из 4 куће погинула су сва три брата. Упоређујући Буљане и Параћин, видимо да je из Буљана погинуло 146 ратника, a из Параћина 195. Онда нам je јасно колики су то били губици за њихове потомке и уопште за цело село Буљане. Неожењени ратници који су погинули, било да су браћа или јединци y оца, заувек су угасили своја домаћинства и затворили своје куће за сва времена. Било je и оних који су за собом оставили по неко дете-сироче, које je целог живота патило, осећало недостатак оца, који би му стварао бољи живот. A даje било среће, да нису изгинули, већ ce поженили и децу нарађали?Данас би Буљане можда било највеће село y општини Параћин. Можда би y Буљану данас имало још 200 кућа више и још nem до шест стотина становника. 1 172 Г
Биланс рата У Другом балканском рату, који je трајао од мајадојула 1913. године, Србија je изгубила 44.500 људи, од којих je 8.000 погинуло, 6.500 умрло и 30.000 рањено. Црна Гора je изгубила 1.400 људи, Грчка 20.000 људи, a Бугарска je изгубила дупло више од Србије-93.000 људи, од којих je 18.000 погинуло, 15.000 умрло и 60.000 рањено. Дакле на жртвеник Балканског рата 1913. године, укупно je бачено 158.900 људи y цвету младости, a и на стотине милиона народног новца. Све балканске земље су удвостручиле своје државне дугове и за дуже време постале велики дужници европског капитала. Србија je y Првом светском рату од 1914-1918. године, y најкрвавијем , рату y својој историји изгубила 1.300.000 становника, (160.000 што je 28%, помрло од епидемије). Срби су били на граници, биолошког истребљења једног народа. Буљане je дало 146 жртава. (Подаци из кињге Степа Степановић стр. 313) Преживели ратници-хероји Преживели солунски борци (стари ратници ), после краћег одмора, морали су одмах да приону на посао и да крену y нов живот. Они који нису били ожењени, морали су прво да ce ожене, a то им није било тешко, јер су имали велик избор. Девојака и жена je било на претек. Другима, који су одлазећи y рат оставили започете и недовршене куће, било je најпрече да заврше кућу или да купе волове не би ли имали чиме да обраћују земљу; Учесници Балканског и Првог светског рата су својим млађима и свима другима, увек радо и са поносом, уздасима и тугом, a понекад и сузама y очима, препричавали своје доживљаје из рата. Посебно су волели да седну и да мећусобно воде разговоре да ce тако подсете на некадашњу ружну прошлост. То су им биле омиљене приче све до краја живота. При разговору су често помињали имена места где су биле жестоке битке, a најчешће су помињали: Куманово, Једрене, Цер, Солун, Кајмакчалан, Битољ. Крф, Скопље, Штип, Велес и много других места. 1 173 Г
савез удружсњл ратника ослободнлачких рлтова србнјс од 1912-1920. годнне и патомака 3 A E e т PÛTHHKÛ ОСЛОБОаиЛЛЧКНХ РЛТОВЛ Злвет fiâ/ttâ сставммо ко’ зенииу om свог слчувлЈте нш лелл полхого вм\ Госпоа Бог србиЈ€ и црне горе од 1912-1918. године потол\ци(х\а Драгн потосацн, драг& наша аецо, буаућности нлшл. СЛн стлрм рлтницн. учесннцн ослобоамлАЧкнх рлтовл Србнје н Црне Горе ол 1912-1918. гоанне. y моле нашнх ратннх аругобл h y своје HflA€, окупл»ени y Беогрдау 1. новеслбрл 1996. гоамне. васаа потосацнсал, нлшој оеци н поколењисАА octabivacao наш Здвет. Буанте поноснн што сте hotocauh славннх прешА којн у ратовнсла w част н слоболу свог нлроаа н своје отлџбнне. покдзашс КОЈООА С€ ЦСН0СА брАНН СЛОбОДА H HCJAEHCHOCT. Чувлјте свету успослену н поштовлље пресдл bcahkahhcaa нлше сллвне прошлостн. Волнте ce, чувлјте обрлз и борите ce ја своју зеолл>у н нлроа. ?а своју Отлибнну. часно и поштено, kao што ссао ce cam борнлн н кзборнлн. Борнте ce }А слобоау н неЗАВИсност свога нлроАА, јер без нзворл неслa воае. ннтн жнвота беЈ слобоое. • Понашдјте ce хусллно н млскн a своје потосаство yчнте- hhkaû као нељуан - увек cacao као л>уан; зссал>а ie срећнд ако на њу ннје пала су)А срдсАА a њнвд на којој je гроб преткд, не проадје ce. Обрлз Отлибнне саорл бнтн увек светдо. Cacah сАожето сааао, a са слвсјннцмса a сложесло саного. Не чиннте непрАВДу и злочнн npecAA аругитл, своје чувдјте a туђе не otmcaaјте, јер je човек и ндрод слобоалн лко не угрожлвА аругог човекд н лругн нлрод. Брлннте своје, аан ннкаа ве потежнте ја нечнсл што je туђе. јер je отето - проклето. Буанте поштенн н прАвеанн. јер прлвн човек ce не боји Богл, него грехл сбога. Чннмте себе н остаас срећннлха, јер cacao срећлн човек срећу ствлра. a несреКАн човек несрећу ствлрл. ЛоговАрлјте ce сАеђусобно н слветујте своје сал Ађе јер сдвет ннје поклон већ луг стармЈнх са ллђмсАД. ВдспитАВАјте своје сАЛАђе НАрлштлје у луху чојства н јунАштвл. Некл влше нлеје вомље бу<ху= плесленнтост. хусааност. ЧАСТ, ДОСТОЈАНСТВО, ПАТРНОТМ^АСА Н ПОШТОВАЊС ft>yÛCKHX ПрАВА. НесАојте ce бојдтн тешкоћа m освајача. На своЈој зссам са своЈиса hapoûoca, y ослобоамлАчкосА н прлвеанот рлту. злјеано са сАвеЈННЦМСАА, сигурно ce побеђује. Тешкоће cacao сллбнКе саалају, а јлке л»уве окрепмју. Не ЗА^орлбнте велнкдне нлше сллвне прошлости којн са успехосл воанше наш ндроа y ратовнсаа, полнткцн. нлуцн н културн. Чувлјте н слчувАјте наша acaa, јер ссао ce часно н аостојлнствено борнлн н нзборнлн }а Отдибнну y nojoj желнмо ад срећно жнвнте. Зато добро упозндјте прошлост ла бн ce бол^е сналајнан y слодшњостн и бол>е сурили о својој буауКностн. СдчувАЈте усполене и ceUtbA ha велнке гоонне српсног нарола оа 1912-1918. гоанне. у којнсла ссао јајсано сл својмса вернисл сАвезннтд, ha својој српској зесАМ. побеши трн нлпернје. ОрГАННЈОВАНО H ЗАЈСЛНО. СА СВОЈНСА HApOAOCA. ЧуБАЈТе Н pA^BHjAЈТ€ ТрАОНЦНЈС ОСЛОбОЛИААЧШ рАТОВА СрбНЈС Н ЦрНС ГОр€. ПО коЈнсаа нлс свет препознлје. ?Кем je нлс старнх рлтннкА аа бн, нлшк потосацн настабнтс чувАН»е и развнјање трАонцнјл ослобоАИЛАЧкнх рлтовл Србнје н Црне Горе од 1912 -1918. голнне. Kpoj наш Савсј. његовд урружењл н noûpy жннце нл тернторнјн ндше лнчне Отлибнне. Чувлјте споленнке и сполен-обележјл н неслојте рушнтн оно што ннсте грллмлн. ПосАо^нте српскосА нлроау ван Србије м Црне горе д прели припадннцнсаа другнх ндроал y нлшој Отлибннн оаноснте ce кло прета СрПСКОСА НАРОАУ. Борите ce ?а полнрење српског a нлроад. Cacao саожнн САожете ce оаупретн непрнјлтелху, јер cacao саога Србннд спасаба. Негујте слогу н стлвл» a јте опште ннтересе нзн a а својих лнчНнх ннтересл. Негујте н рлзвнЈлЈте рдлне ндвике н стелралаштбо. Paû ссАлтрлјте као част сваког зарлвог човекд. Белл куга претн нзуслнрдњу нлције. Жснасаа способннсл ûa рдђдју. плтрнотскл je вужност ад рдђлју внше аеце. Верл hac je оаржАлл Kpoj векове. Зато поштујте прабосаабну цркву н чувлјте своје светнње н поштујте лепе обнчлје нлшег НАРОДА. Некд baca ОтацбннА буле првд брнга. јер ко нссаа ОтАцбину н слободу. као ûa нссаа нншта. Уједшвени н сложнн. сложете све. Зато ce борнте зд yjemeibe српског НАродл јер je то НАјбоље и јелнно решење. Не oftBAjAјте ce ол своје нсторнје, сАчувдјте своје сантовс н легенае, не цепдјте тлпнје вашнх прешд, не оарнчнте ce НАслеђА, СБеТЛНХ АИКОБА H НСАСНА СААБНе ПрОШАОСТН, не УДАЉАБАЈТС СС 0& НАШНХ OATApA Н СБеТИЊА. НС ОДрКЧНТе Ce БСАНШ H CBCIAHX ААТУСАА Н прАЗННПА. неаАјте оа baca лоле крстове н бАтдке, сшнте прАјннке н веднке аогдђлje н буднте поноснн на своју Отлибнну, ûa бн ce Н ОНА ПОНОСНАА CA ВАСАА. Дрлгн ЦОТОСАЦИ, АРАГА НАША МНО, НСКА BACA ОВАЈ НАШ ЗАБеТ бу CABCT НА ВАШССА ПУ 7У Cpefce H УСПеХА, DOA ^АСТАВЛСА a ko je су овенчАне славосл. БеогрАД, 1. новелбрл 1996. гол. СтаРи Рлтннци-учесницн ослобо&нллчкнх рлтовл çp6|ijÇ и up||Ç ropç Oft 1912-1918 ГОА. Слика бр. 35: Факсимил завета 1 174 г
Слика бр. 36: Алтиљерац Милоаав Марјановић (у Зајечару 1940. г) Хеј, сељаку, што све живо храниш, a y рату своју земљу браниш. Ти си y њиви, кад треба да ce ope, a y рату лежеш y гудуре и ровове. Од увек си то тако радио, своју земљу, од другога бранио, од Турака, Немца и Бугара, ниси дао, да те други хара. И Србију увек си помого, сви да лепо живе и имају много. Одломак из песме ”Српски сељак XX века” од Буљанца Милована Илића. Песма je написана y јесен 1996. године. 1 175 Г
С П И CAK Изгинулих и помрлих ратника од 1912-1918. године из Шалудовца 1. Антић Павле 40 год. 1914. нестао y борби. 2. Васић Милан 28 год. 1915. погинуо. 3. Ђорђевић Живко 38 год. 1915. 4. Илић Миленко 21 год. 1914. код куће. 5. Илић Ђорђе 32 год. 1918. код куће. 6. Илић Милорад 23 год. Умро y ропству. 7. Илић Милосав 28 год. Нестао при одступању. 8. Ивковић Никола 34 год. 1919. Умро код куће. 9. Ивановмћ Филип 25 год. 1915. погинуо од Аустријанаца 10. Јовић Велисав 20 год. Умро y Бугарској. 11. Јанковић Радосав 30 год. 1914. Умро. 12. Маринковић Светислав 21 год. Нестао. 13. Маринковић Смиљко 42 год. 1913. умро. 14. Маринковић Јован 46 год. 1915. умро код куће. 15. Маринковић Лака 20 год. 1916. умро y Београду. 16. Маринковић Деспот 21 год. 1916. нестао на Крфу. 17. Милосављевић Милоје 32 год. 1914. погинуо. 18. Милосављевић Милан 19. Милосављевић Адам 34 год. Нестао y ропству. 1914. Умро. 20. Милојковић Живко 38 год. 1918. Умро. 21. Милошевић Златоје 26 год. 1914. Погинуо. 22. Николић Јован 40 год. Умро y заробљеништву. 23. Николић Милан 38 год. 1918. 24. Николић М Милија 21 год. 1913. 25. Николић Живко 28 год. 1914. Погинуо. 26. Николић Никола 36 год. Погинуо y рату. 27. Радојковић Владимир 25 год. 1914. Умро. 28. Радојковић Љубомир 24 год. 1914. Погинуо. 29. Радоњић Павле 30. Савић Д. Милоје 21 год. 21 год. 1914. Умро. 31. Савић Владимир 6 год. 1917. Умро код куће. 32. Симић Дамјан 38 год. 1914. Погинуо. 33. Стојановић Сава 45 год. 1915. Умро. Укупно 33 ратника За умрле код куће y књизи не пише да ли су отпуштени из рата због рањавања или болести, или уопште и нису били y рату. Преписано из архива Богословије 1 176 Г