О Буљану и Буљанцима

Људске трагедије или судбине У Првом светском рату учествовао je и деда Милан из Буљана. Борио ce y свим борбама Балканског рата од 1912. до 1913. године и y свим борбама и биткама од 1914. до 1918. године. Мина je прошао пешице, уздуж и попреко, од Србије, до Једрена, преко Албаније до Крфа и Солуна, од Цера до Прилепа и Димитровграда. За време Солунског пробоја за само шездесет дана препешачили су ратници око 800 километара. Савладао je све муке и патње, глад, трбушни тифус, колеру, вашке. Месецима je лежао y рововима, непресвучен, неизувен, ненаспаван. Све je то Мина издржао и преживео. Доживео je и крај рата 1918. године и дошао je код своје куће. Када ce вратио из рата кући, после неколико дана, погинуо je баш на самом прагу своје рођене куће. За разлику од осталих изгинулих, Мина je имао срећу толико само да дође y родно место, да види своје најмилије и свој дом и да не остави кости по свету. Судбина му je таква била. После неког времена, по доласку из рата, Мина ce још није добро ни одморио ни најео. Било je лето, дан сунчан и спаран. По подне ce почело облачити. Од севера су јурили густи и црни облаци. Спремала ce киша. Мина je седео на високом прагу, спољних врата своје куће, пушио je цигарету и гледао како долази олуја, a ветар диже прашину и носи лишће. Кућа je била приземна и ниска, a стрехе дуге, па Мина није киснуо од кише помешане са градом. Гледао je он како кишне капи и град прште на земљи, како севају муње, грми и пуца. Одједном виде бљесак муње, чу пуцањ и на прагу, од удара грома Мина паде мртав. Ето, не погину y рату, већ код своје куће. Судбина je таква: неком добра, a неком зла и кобна. (Мина je био Радосављевић Станојла прадеда, a презиме Петровић). Трифуновић Милан-Ланка Пантин Трифуновић Милан, познат y Буљану као Ланка Пантин, оставио je за собом лепе приче. На његовом споменику пише: “Поживео je 83 године, умро je 1964”. Дакле, рођен je 1881. године. У Првом светском рату, када су га заробили Немци и отерали на принудни рад y логор y Немачкој, Ланка je имао око 35 година. У Немачкој je рад био тежак и напоран. Док je радио, Ланка je стално мислио на свој родни крај, на своју кућу и укућане. Питао ce шта раде, да ли су здрави и живи. Живот y туђој земљи му je био тежак и о томе je I 177 I

стално причао са својим друговима из Шумадије. Зато су ce они договорили да беже чим им ce за то укаже прва шанса. Једног дана им je то пошло за руком и њих тројица (Ланка Буљанац и још 2 друга Србина из Шумадије), утекну из логора и крену пешке пут Србије. Пут je био напоран и дуг. Тешко су ce оријентисали, a нису смели никоме да ce јаве и да ce распитају за пут. Путовали су само ноћу. Дању су ce скривали y заклонима, спавали су на смену, чували стражу и тако одмарали и чекали да падне следећа ноћ и да наставе путовање. Ноћи су често биле веома мрачне, без месечине, поготову када je време било кишно. Најтежи тренутак им je био када су дошли до неке велике реке. Нису знали да пливају, a газити нису смели. Нису имали сувог одела да ce после пресвуку. Ишли су обалом, час узводно, час низводно и тражили некакав мост, те тако угледали неку воденицу на супротној страни реке. Договорили су ce да позову воденичара и да их он чамцем пребаци. Тако je и било. Али, са воденичаром нису могли да ce споразумеју, јер нису знали његов језик. Из страха да их воденичар не пријави, они су на другој обали удавили воденичара. Тако су наставили пут према истоку и Србији. Ланка и два Шумадинца, после три месеца путовања и гладовања, стигну срећни y Шумадију. Када je Ланка дошао y Шумадију, осећао ce као да je дошао кући. Ипак, није био слободан, јер су његову земљу окупирали Бугари и опет није смео слободно да ce креће. Наставио je путовање ноћу. Када je дошао близу до Буљана, распитао ce и сазнао да y селу има бугарских војника, на стражи. Зато ce кретао опрезно и кришом. На врата своје куће закуцао je y глуво доба. Закуцао je на закључана врата и позвао оца и мајку да му врата отворе. На позив ce нико није јављао. Ланка je поновио више пута, али узалуд. Унутра и ако су чули, нису смели да врата отворе због ратног стања. Ko зна, шта вреба y ноћи. На добро ни слутили нису. “Сигурно je непријатељ, тражи нешто, или неко други ко има зле намере”, помислили су његови унутра. Нису веровали да je то стварно Ланка. Ланка je упорно звао: ”Мајко, отвори. Ја сам Милан. Твој син. Идем из Немачке”. -Мајка и отац су чули то унутра, али нису могли ни да наслуте да je то он. ”Ма какав Милан? Какав Ланка? Знају они да je он y Немачкој y заробљеништву. Ko зна да ли je и жив?” -”Отвори, оче, ја сам! Твој Милан!” понавља Ланка. Отац и мајка су слушали глас, али по гласу нису баш били сигурни да чују сина, иако je глас личио на његов. Зато je отац устао из кревета. Лампу нису смели да упале и полако ce приближио малом прозору, који није био већи од 20x30 цм, да види ko je то. Била je ноћ, видео je само једну људску фигуру, испред спољних врата, Неко je стајао на степеништу, али y мраку није могао да ra позна. Узалуд je Ланка 1 178 Г

звао. Врата ce нису отворила све до зоре. Када je почело да свањава и када су га мајка и отац кроз прозорчић препознали, Ланка je тек тада ушао y своју кућу. Ето, толико из сећања деда Ланке. О Ланкином животу могао би ce написати роман од 200 страница. На његовом споменику стоји слика ведрог лица, али оронулог старца, некада младог и храброг јунака. Немци од оца Буљанца Антић Ђорђе (Миленка Антића деда) je y Првом светском рату од 1914. до 1918. године био четири године y заробљеништву y Немачкој. Кући je дошао 1919.године, када и сви остали заробљеници. Код куће су га сви једва дочекали да га виде, срећни што je рат прошо и што ce то све тако завршило без губитка главе. Сви из куће, од ближе породице, a и од ближе родбине из фамилије с интересовањем су га испитивали. Како ce провео y ропству? . Ђорђе je причао опширно о свему и описивао je то време од почетка до краја. Некада радо, али више пута и шкрто. Рекао je да много заробљеника није било y логорима, већ су били отерани по селима и расподељени по кућама као испомоћ y пољу, на имању, да ору, сеју, косе и да раде све што ce ради y пољопривреди. Али, Ђорђе je прећутао нешто што je касније однекуда процурело. Ђорђе je y Немачкој оставио два сина која je имао са газдарицом код које je служио. Прича je y почетку била занимљива. Неко y селу je y то поверовао. Знало ce да су Немци били на ратовању по Србији и другим земљама Европе и да су Немице-жене остале y земљи саме. Осим деце и стараца, српске слуге су им биле једини мушкарци,те je прича о синовима са Немицом била вероватна. Други y то нису веровали јер су слушали сличне приче од неких други (као и од Петронија Лазића из Буковца). Од тада, година по годину, прошле су 22 године. Прича je скоро и заборављена. Када ce 1941. године заратило и када су Немци дошли y Србију, Ђорђе je y то време имао колибу на Пресеку и тамо je чувао овце. Једног јесењег дана Ђорђе je био на Пресеку уз овце. Стајао je ослоњен шакама на високу тојагу и гледао како овце пасу. Одједном, чуо ce неки звук мотора и овце су ce поплашене разбежале y страну. Ђорђе je угледао на мотоциклу два наоружана Немца, y униформи и са шлемовима на глави. Уплашио ce саме њихове појаве. 1 179 Г

Овчарски пси су залајали и насрнули на мотоцикл, али их je Ђорђе тојагом одбио. Ђорђе je знао немачки језик још из ропства. Помислио je да Немци иду y неку извидницу. Али, они су почели да га саслушавају: одакле je; да ли зна где je Ђорђе Антић из Буљана; да ли je био y заробљеништву; када и где, y ком месту; код које газдарице и др. Када су ce споразумели Немци су га загрлили и изљубили ce. Тај сусрет y Србији, Србина и Немаца, оца и синова био je доста необичан, због тога што je од задњег виђења y Немачкој 1919. године прошло 22 године. Али, ипак сусрет je протекао скромно. Ђорђе их je позвао y колибупојату. Направио je качамак, скувао овчије млеко и дао им мало сира и тако почастио своје непознате синове Немце, који су, када их je оставио, били мали и нису имали више од три и по године. Том приликом Немци су ce захвалили на ручку и позвали оца да остави овце и врати ce y Немачку и тамо настави живот. Али, Ђорђе то није могао да учини јер je овде имао кућу, жену и децу, a овце му ce нису остављале. Ђорђу су Немци испричали да им je мајка, још док су били мали, испричала праву истину о њиховом оцу. Када су мобилисани за рат y Југославију, они су, за сваки случај, понели његову адресу. Случај je хтео да они буду дотерани баш y Поморавље. Из радозналости, једног дана су решили да пођу и потраже оца и да то све провере. Када су дошли y Буљане, распитивали ce код свих старијих људи које су срели. Многи их нису ни разумели, јер нису знали језик. Било je и оних који су били y заробљеништву y Немачкој y прошлом рату, па су солидно знали језик и разумели да Немци траже Ђорђа Антића. Али Буљанци нису хтели ни смели да кажу где je. Мислили су да ће га Немци стрељати због нечега. Ипак, нашао ce неко који je мрзео Ђорђа, a волео je да му ce некако освети, па je Немцима рекао где ce Ђорђе налази и показао им пут кроз село за брдо и Пресеку. О Буљану и Буљанцима 1 180 г Златоје Лазаревић

ДРУГИ СВЕТСКИ PAT ОД 1941-1945. године Буљане и Буљанци y годинама рата Тек што je прошло 20 година од Првог светског рата, a почео je Други светски рат. Код оних Буљанаца који били су живи, a преживели Први светски рат, још су била свежа сећања на ратне призоре и катастрофе. Жене још памте муке које су преживеле y самоћи са малом децом, беду и сиромаштво. Инвалидима тек што су ране добро зарасле. A сирочад, којима су очеви погинули, тек су напунила 20 година и стасала да раде и куће стварају. У селу ce још осећају и виде последице од претходног рата, a нова ратна несрећа већ долази. За само 20 протеклих година, Срби су изгубили, изузетно много, нешто што je наскупље на свету, најплеменитије и најхуманије. То су Слога и Јединство. Већ je заборављен слоган; ”Само слога Србина спасава”. У Другом светском рату десило ce нешто што je најжалостивније и најсрамније за Србију, српска неслога. Наша неслога je једино одговарала нашем непријатељу. Тако je било и y Буљану. Највећа српска пропаст, a највећи успех непријатеља било je то што су ce Срби поделили на партизане и на четнике. Међусобно су ce убијали и за рачун непријатеља, док он то са задовољством мирно гледао. Други светски рат je почео бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године и тиме je Немачка објавила рат Југославији. Рат je y Поморављу завршен 1944. године, када je 13. октобра ослобођен Параћин са околним селима, па и селом Буљане. Борбе на Сремском фронту су коначно завршене 20. маја 1945. године. У Другом светском рату на територији Југославије водио ce и незапамћени грађански рат y коме су против Срба ce борили: усташе, домобрани, балисти и муслимански фашисти, a сам српски народ био je подељен на партизанске и четничке јединице, које су ce међусобно истребљивале. У овом кошмару Другог светског и грађанског рата изгинуло je, поубијано и поклано или нестало преко 1.700.060 људи, a само Срба око 1.000.000. Међу жртвама Другог светског рата било je и 25 Буљанаца. После тешке издаје, a посебно од комаданата из редова Хрвата, и почетка окупације Краљевине Југославије (6. априла 1941) земља je за непуних десет дана окупрана и раскомадана, a војска ce распала,- Срби су једини терани y заробљеништво од свих националности. Слобода je изгубљена чим су дошли Немци и завели своју власт. Стизале су наредбе једна за другом, позиви војним обвезницима под претњом смртне казне наредбе да ce одмах предају оружје и осталу опрему. Расписивана je реквизиција y храни, људисутерани на кулук и принудни рад. 1 181 Г

Све те непријатности су Буљанци осећали, a реквизиција од 1945- 1949. године им je посебно загорчавала живот, јер je већина њих била задужена за већу количину, него што су имали. Уопште живот им je био тежак, a неслога још тежа. Подељеност и међусобна трвења и обрачунавања, свима, па и Буљанцима, доносила je страх и ограничено кретање. Припадници четничког вође Илије Узелца y Буљану појавили су ce y лето 1941. године. Носили су кокарде на капама и борили су ce за одбрану старог режима и краља. Партизани су ce борили за рушење старог режима и краља, a за освајање нове власти. Они су на капама носили црвене петокраке. Но, поред партизана y нашем крају били су још и недићевци, љотићевци, петоколонаши|5> и српска државна стража, четници Узелца, па затим Косте Пећанца Драже Михајловића и Михајла Чачића. Из причања старијих људи y селу je била таква ситуација да ниси знао за кога да ce определиш, односно ниси смео да ce определиш. Било на којој страни да ce прикључиш, она друга те вреба. Морао си од комшије да стрепиш. Ако си легао увече y кревет, ниси био сигуран да ћеш да устанеш жив и здрав, и y ком месту сутра да ce нађеш. У Буљане су долазили и партизани и четници. И једни и други су одржавали зборове грађана, под отвореним небом, убеђивали су присутне да ce прикључе њима чак и под претњом да ће свако ko ce не прикључи, бити ригорозно кажњен. Буљанци су остали неопредељени, осим y случају више силе коју су морали да испоштују, да им ce не би догодило нешто лоше. Једна од таквих сила je била и обавезна регрутација y месту званом ”Бељоша” (иза Ваганара) 1943. године, a неколико дана касније завршена y ”Врбици” испод села. На основу величине села и на основу броја опредељених y другим селима, Буљанца je било мало y партизанима и y четницима. Главни разлог je био тај, што су Буљанци много страдали и осиромашени y Првом светском рату и гледали углавном свој посао и оно од чега живе, своју сиротињу и бригу како да саставе крај са крајем и како да преживе. Било je и оних који су од рудника Сисевац били ослобођени свих војних обавеза, пошто су били запослени. Други разлог je био паљење села Шалудовац 22. септембра 1941. године и трагична судбина Параћинско-ћуприске партизанске чете 24. септембра 1941. године. Ово je битно утицало на Буљанце, y одлучивању да прикључе партизанима или четницима и да остану неопредељени и повучени. То je, можда, и сачувало Буљане те није рушено и паљено. 15) Петоколонаши су људи других националности. I 182 г

За време Другог светског рата y Буљану je било занимљивих случајева, али сада, y време писања ове хронике, нема неких битних сведока на чије би ce изјаве овде могло позвати, зато ћемо видети само оно што je већ написано y књизи: ”Црвена воде Црнице” штампане 1969. године и y књизи "Поморавље y НОБ-у и револуцији 1941-1945. године”, штампане 1987. године. Из књиге : ”Црвена вода Црнице” Вулић, Милачић ст. 197 7. априла 1941 агресија на Југославију. Немци су бомбардовали Београд; 28. јула 1941 формиранаје Параћинско-ћупријска партизанска чета. 6. августа 1941. године био je први напад на Сисевац. 7. августа 1941. године y чету су стигли Пера Стамболић и Филип Кљајић са Живком Дамњановић и још 5 Параћинаца. 13. августа 1941. године y Буљане дошло око 60 партизана. То je био први долазак y Буљану. 17. авгуата 1941. партизани су стигли y Шалудовац. 21. августа 1941. партизански напад на Поповац и Фабрику цемента. 26. августа 1941. Немци први пут улазе y Буљане ради претреса. 28. августа 1941. y Буљану (испред ђоврцкове кафане) Филип Кљајић и Петар Стамболић одржали су збор и спаљена je општинска архива. 29. августа 1941. дата je заклетва, Параћинско-ћупријске партизанске чете y Шалудовцу. 6. септембар 1941. први напад Немаца на Шалудовац je успешно одбијен. 21. септембра 1941. општа мобилизација y селима параћинског среза па и y Буљану. 22. септембар 1941. други напад Немаца на Шалудовац који je бомбардован са бошњачког брда из четири немачка топа, a затим су Немци запалили Шалудовац и затим je изгорело село. 24. септембар 1941. заробљени партизани Параћинско-ћуприске партизанске чете, и распад чете на Црном Врху. 29. септембар 1941. стрељани партизани y Ћуприји заробљени на Црном врху. 10. августа 1941. други напад на Сисевац и онеспособљавање термоцентрала за призводњу струје. 1. јануара 1942. године Бугари су дошли y Поморавље и Параћин. Године 1942, преко лета, четници из редова Косте Пећанца прелазе код Боре Станисављевића. 1 183 Г

Године 1943 преко лета, по директиви Милана Недића, обављена je регрутација за краљеву војску. Регрутација je била y Бељошу y колиби Пере Видовицког, a завршена je y Врбици y колиби Стајић Живојина-Жике. 1943 година била je борба на Црном Врху (преко лета). Августа 1943. године поклано je 13 америчких пилота-падобранаца и бачено y Мијајлову Јаму. Јула 1944. године била je борба на Буковику. Од 1945 до 1949. године била je реквизиција. Из изјаве Миодрага Новаковића-Џуџе. Рођен 1919. године y Ћуприји. Завршио je гимназију. Проглашен je за народног хероја 1953 год. У Шалудовцу je по пресуди Филипа Кљајића, стрељао два друга: Драгија Димитријевића, командира чете и Слободана Глигорића. Касније je био активни потпуковник ЈНА. Услед нервног растројства, извршио je самоубиство 1955. године као начелник штаба Нишке дивизије. Из књиге: ”Црвене воде Црнице” стр 201 "Поморавље y НОБ-у” ст. 168 6. августа 1941-ве, из Брезовице смо пошли (цео одред партизана, назнам број колико) да нападнемо Сисевац. Пошто су y Сисевцу били жандарми и Петоколонаши отворили смо ватру и они су почели да беже. Ту je погинуо један Петоколонаш и један жандарм. Из жандармеријске станице смо узели неке ципеле и друге ствари. Ухватили смо неколико петоколонаша и једог гестаповца. Ту смо узели неке леворвере и ловачке пушке и материјал који je био потребан за наш одред. И нашли један пушкомитраљез. Напад je успео, али заробљени два жандарма и петоколонаши нису ликвидирани, a ни електрична централа није дигнута y ваздух. Из Сисевца je са нама пошао један рудар Михаил Иванович Калињин. Рус. (Руски емигрант) и Станоје Божиновић. После неколико дана смо поново напали на Сењски Рудник. Из књиге "Поморавље y НОБ-у” ст.168. Други напад на Сисевац 10. августа 1941-ве je био јачи. После краће борбе Партизани су разоружали петоколонаше. У борби je лакше рањено 6, a теже 2, и 2 петоколонаша заробљена. Такође je онеспособљена електрична централа и покидани телефонско-телеграфски уређаји. 1 184 Г

Истог дана једна десетина Парћинско-ћупријске чете демолирала je станичне уређаје y Давидовцу и дигла y ваздух железнички мост код Давидовца. Сутрадан 11 августа партизани су имали огорчену борбу са жандармима y Брезовици источно од Буљана. Из књиге : ”Црвене воде Црнице” ст. 206. Изјава Миодрага Новаковића: “Од пресудног значаја за успешан развој партизанског покрета y периоду од августа 1941-ве, па на даље, био je долазак чете на нову територију, на терен параћинског среза, са седиштем y планинским селима: Бошњану, Буљану, Поповцу, Г. и Д. Мутници, Извору, Клачевици и Забреги. О првим акцијама Миодраг каже: Ми смо хтели да ce пребацимо y параћински крај, зато што je ту имало оружја, a Бранко Крсмановић и Михајло Илић-Куља су познавали овај крај. Прво смо дошли y Буљане a затим за Г. Мутницу и одржали зборове. Одред je нарастао на 60 људи. Бора Петровић (поручник бивше Југословенске војске родом из Доње Мутнице) je постао комадант, уместо Драгод Димитријевића који je смењен. ст. 209 Када je (око 7 августа 1941. г.) Петар Стамболић са Филипом Кљајићем из покраинског комитета дошао y одред, прво je одржао састанак партизанске организације. Ја сам био присутан (каже Миодраг) и расправљали смо о раду и животу одреда, затим о акцијама и ситуацији y срезу Параћинском и Раваничком. Петар Стамболић je рекао да треба разоружати четнике Узелчеве, који су имали логор y Буљану од око 60 људи. Стална активност партизанске чете, била je основна тактика ратовања ове чете. Тако ce y времену од свега 3-4 дана извршене су низ акција и напада. Нападнути су Сисевац и Равна Река. Спаљене су општинске архиве y Забрези и Стубици. Одведен КОСТА ЈОВАНОВИЋ16) општински деловођа и сарадник Немаца из БУЉАНА и спаљено je жито y Бошњану. Стамболић je одржао први збор y Шалудовцу a други y Буљану. 16) Коста Јовановић je био Тонету поткивачу отац, a Миленов прадеда. ст. 210 Изјава Јакова Теодосијевића, каже: Дошла je Живка Дамјановић код мене y Поповац, са једном групом омладинаца 30. јула 1941 г. и Бранко Ристић са 3-4 друга и обавестили су ме да je тога дана основан одред и да су они први пошли y одред. (Од Параћинско-ћупријске чете постао je одред од око 60 људи). У одред су отишли 9 из фабрике цемента из Поповца, a касније око 5. августа 1941. године y одред су отишли из БУЉАНА следећи другови: 1 185 г

1. Михајло Тодоровић 2. Милош Илић 3. Стаја Пешић рударски радник. 4. Јордан Пешић 5. Драга Николић-ченда (ћенда) 6. Светислав Миловановић (Цана Добривоју Танинем) 7. Стојадин Илић Поред ових другова и из Сисевца je отишао, још један звани Шћепаник-рудар (Пољак je). ст. 212 Јаков ce даље сећа: После напада на Сисевац, извршен je напад на Сењски Рудник и онеспособљена термоелектрана која je снабдевала струјом Ћуприју и околна села. Даље извршен je напад на рудници Баре и Равну Реку. Срушен je мост код Давидовца поново, a затим извршена акција на фабрику цемента и одржан je збор са радницима. Из фабрике узети су каишеви (погонски за пренос снаге), нови и паре 250.000 динара. Из фабрике су поведени петоколонаши, али нису стрељаиии. (Нова фабрика тада није још била). ст. 213 После борбе y Брезовици, (11 августа 1941) пошли смо за Сењски Рудник и испод Сисевца y врбаку, имали смо малу борбу са петоколонашима и 4-5 немаца. При повратку y Брезовицу били смо још два до три дана. Ту су нам БУЉАНЦИ доносили хлеба. Сећам ce једнога, зове ce Станојло17), a ради y фабрику цемента. (Каже Јанићијевић Спасоје из Бошњана). ! 186 ! 26 августа 1941 год. Немци су блокирали и Поповац и извршили претрес за оружје, a затим отишли за БУЉАНЕ и Шалудовац. У БУЉАНУ су Немци детаљно вршили претрес од куће до куће али није познато да ли су нашли нешто од оружја. То je био први улазак Немаца y село. Из књиге: ”Ц.В. Црнице” ст. 214 ”Поморавље y НОБ-у” ст.172 17) У време писања књиге ”Црвене воде Црнице” 1969 y фабрику цемента су радили само С. Николић (Бибин) и Станојло Жујкин (није познато који je то Станојло био).

Када смо дошли y Шалудовац, после дан, два ушли смо y БУЉАНЕ. Баш на Госпођиндан 28. августа 1941 год. када су многи буљанци славили славу и дочекивали гости из села и околних села. У БУЉАНУ je дошла Параћинско-ћупријска партизанска чета-одред. Окупљеним сељацима о циљевима народноослободилачке борбе говорили си Филип Кљајић и Петар Стамболић. После збора спаљена je архива из општине Буљане и исцепани Немачки плакати. Један учитељ (старац) y школи je помогао Јанићијевићу-Саласију из Бошњана y писању билтена. Из Буљана, чета je отишла y Бошњане и разрешила дужности председника општине y Бошњану. На збору који je одржан, сељацима je забрањено да иду на кулук и да продају намирнице окупатору (исто као и y Буљану). Пред народом je спаљена општинска архива и књиге о попису овршеног жита y Бошњану. Те вечери 28. августа 1941 године je Петар Стамболић са својима најближим, преноћио y кући код тетка Here. (То je стара кућа Синише аутопревозника, испод моста и његова баба). Сутра дан (29.8.1941) У Шалудовцу y присуству Филипа Кљајића и Петра Стамболића a на прозив Живке Дамјановић чета je извршила заклетву. После заклетве обављено je стрељање Командира чете Драгог Димитријевића за неизвршавање задатака чете и Слободана Глигорића због пљачке. Пресуду je прочитао постројеним борцима y дворишту код школе Филип Кљајић. Из Шалудовца смо кренули преко Буљана, па изнад крша на чокоћу и изшли смо на Латовицу. 30. августа чета од 70 бораца напала je истовремено Сењски Рудник и Равну Реку. Кад смо кренули од Латовице код Вавила je наишао воз из Ћуприје за Равну Реку. Зауставили смо га, и нас 10-15 укрцали. У Равну Реку нам нико није пружао отпор. Узели смо експлозив, ћебеди и навлаке, натоварили y два вагона и локомотивом смо ce упутили y Сењски Рудник, где je био организован велики збор, на коме су говорили Ф. Кљајић и П. Стамболић. Том приликом ми партизани смо запленили један камијон и једна рударска кола са коњем, нешто екслозива и намирница за јело. На молбу инжењера рудника одустало ce од минирања електричне централе, али смо порушили железничку пругу СењскиРудник-Ћуприја. Све заплењене ствари натоварене су на камијон и коњска кола и кренуло за Шалудовац. ”Поморавље y НОБ-у” ст.173 Првог септембра 1941 партизани Пар-Ћуп. чете су y Доњој Муници разоружали четнички одред Жике Црногорца званог ”Горски Вук”. Војвода Вук je убијен, a 40 његових четника разоружано и пуштено кућама. После 1 187 Г

тог разоружања четника, партизани су напали путнички воз који je ишао из Зајечара за Параћин, између Доње Мутнице и Извора. Немци су из воза отворили ватру на Партизане. Тада je заробљено 4 Немца и један петоколонаш. После три четири дана, 4 септембра y близини Шалудовца стрељани су ови Немци од којих je четврти успео да побене и однесе Немцима извештај. То je био повод за напад на Шалудовац 6 септембра. Партизани су успешно одбили тај напад. Други напад на Шалудовац je био 22 септембра 1941 године када су Немци са 4 топа од брда изнад Бошњана (бошњачке утрине, према Ћуприји) бомбардовали Шалудовап. Прве топовске гранате су падале y околини моста, y Буљану. Срећом нико није погинуо и није направљена никаква штета, захваљујући неком човеку из Бошњана. На прве топовске гранате жене из Буковца су упртиле малу децу на леђима a остали који су ce тога дана затекли y селу, су понели што су сматрали да ће им бити потребно и избегли уз поток Буковац. На те дане и те гранате, успомену je чувала једна престубљена топола, на пола, која ce налазила испод моста (преко потока код данашње Живине куће) и постојала je све до 1960 тих година. Како je то било? Када су Немци дотерали 4 топа, на бошњачкој утриини (поред пута за Ћуприју), код Бошњана и почели да гађају Буљане, ту ce налазио неки старији човек који je чувао овце да пасу. На питање Немаца он je одговорио НЕ. То није Шалудовац. То je Буљане. Онда су Немци прекинули паљбу и окренули топове на Шалудовац. Тај чобанин, тај старији човек, знао je доста добро немачки језик који je научио y Немачкој за време ропства y првом светском рату. После бомбардовања Немци су спалили Шалудовац и село je изгорело. стр. 177 Док су Немци палили Шалудовац, испод Шалудовца под командом Боре Петровића су брзо стигле прва и друга Доњо мутничка чета са 70 бораца и Лешјанска са 36 бораца. Док су Горњо Мутничани и Изворци самовласно на своју руку, напустили положај y борби y Шалудовцу, погинуо je један Доњомутничанин и један je рањен, Миле Лешјанин. Немци су разбијени и принуђени на повлачењЕ, оставивши 6 камијона 3 аутомобила и 8 бицикла. Имали су 7 погинулих Немаца, од који су два умрла y камијону на путу за Ћуприју. Озлојеђени Немци, након краћег времена око два часа, изненадно долазе са три тенка и завршавају са паљењем села. Партизани ce испред тенкова повукли, јер Илија Узелац са својих 40 људи није ce по договору придружио нападу на Немце са Пресеке какав je био план. Немци ce пред мрак враћају за Параћин. 1 188 Г

”Црвене воде Црнице” ст. 217 Изјава Братислава Миловановића-Браце из Поповца каже: Када je био напад на Шалудовац, враћао сам ce из планине са дрвима натовареним на воловским колима. На Пресеку изнад Буљана, видео сам Узелца са његовим војницима. Он je рекао: ”Видите шта ради Бора Петровић?”. Мени je доста и оволико људи. После тога отишао je даље за планину. После тог разговора када сам кренуо, срео сам Стојана Радосављевића из Бошњана на коњу. Питао ме за Узелца и рекао да му носи неко писмо. Изгледа да je од Боре Петровића. ”Поморавље y НОБ-у” ст.177 Док су Немци боробардовали Шалудбвац, мештани су сви избегли изнад села y брдо. Када су Немци упали y село и почели да пале куће, Сретен Маринковић (Влајков) чија je кућа била на крају села, вратио ce сам да извиди, шта ce дешава. Када je видео Немца да носи сламу y његовој кући, улетео je y двориште и убио једног Немца, док je други убио Сретена. Ипак je Сретенова кућа изгорела и поред тога што je дао живот за њо, a Сретенов светли пример остаће млађима за увек. По казивању Обрена Симића-Бренче из Шалудовца. Други случај je: Какоjeједна фотографија 9x14 цм, на зиду урамљена, спасила једну кућу, која je једина y Шалудовцу остала незапаљена. На основу изјаве Миладиновић Милосава Како je фотографија спасила кућу да не изгори Да фотографија, ако то није фотомонтажа, може да послужи као најбољи сведок, свима нама je јасно, a следећи догађај нам то и потврђује. Фотографија може понекад човеку да спаси главу и да одигра велику улогу y пресудним ситуацијама. Отац Мије Светомировог, Светомир, радио je y јами рудника Сисевац y времену око 1938/39. године, као помоћник рудара, код неког Словенца, који je живео и становао y Сисевцу. Веома лепо су ce слагали на послу и гајили су добре односе и ван радног места. Били су присни и као добри кооперанти и добри другари, сликали су ce код фотографа Аце, за успомену на те дане. Шта ce после догодило Када ce заратило 1941. године, једног дана сви Словенци из Сењскоресавских рудника, па тако и из Сисевца морали су да напусте своја радна места и станове и да ce јаве y своја родна места по Словенији. Тако су одавде сви Словенци избегли. У Словенији су мобилисани одмах, обучени y усташко-фашистичке униформе и под знаком кукастог крста фашистичке Немачке, дотерани y ! 189 !

Србију y наше крајеве да униште комунисте. Тако ce десило да y овај крај поново дође некадашњи бивши рудар из Сисевца и то баш y Шалудовац. Када су 22. септембра 1941. године Немци палили Шалудовац, били су распоређени по двоица y групи и били су задужени да попале све куће y Шалудовцу. Некадашњи рудар je са још једним петоколонашом, узео y наручје сламе и унео je y кућу са намером да je запали. Када je рудар из Сисевца спустио сламу, на зиду je запазио урамљену познату фотографију. Када je боље загледао фотографију, препознао je себе и свог некадашњег бившег комарата, помоћника, са којим je радио y јами и са којим ce сликао. Схватио да je то његов друг Светомир и да je то његова кућа, јер je знао одакле je био Светомир. У кући није било никога, јер су сви Шалудовци кад je почело бомбардовање, избегли изнад села и разбежали ce по брду и потоцима. Када ce Словенац мало прибрао, рекао je петоколонашу да он не може ову кућу да запали. Није могао да запали сламу, изашао je из куће спреман да одбије наређење, које je добио, по цену да буде кажњен. Ето, тако je 1941. године осталаједина Светомирова незапаљена кућа y Шалудовцу. Тако je фотографија спасила кућу. Изјаве сведока ”Црвене воде Црнице” ст. 224 Изјава Радивоја Милошевића-Шалудовац Када je y почетку септембра 1941-ве извршена партизанска мобилизација, добили смо задатак да свака чета иде y своје село, a када смо дошли y Шалудовац, добили смо задатак да идемо испод Буљана, да поседнемо буљански друм и да обезбедимо ту страну од евентуалног напада Немаца. Тим друмом je наишао један избеглица, поштар y Буљану и тражио Узелца. Ја сам рекао да смо то ми, (и ако нисмо) он ми je дао једно писмо за Узелца које му je дао жандармеријски поднаредник да га да Узелцу. У писму га je обавештавао, да ће сутра немци напасти Буљане и Шалудовац и да бежи где зна. То писмо сам дао мом командиру. ст. 216 Прича Јанићијевић Радосав-Саласије из Бошњана После борбе са немцима y Шалудовцу, ми смо преноћили y ”Шупљају” (изанад Шалудовца). Немци су запалили школу, задругу (продавница y то време ce звала задруга), и однели експлозив и све друго што нам je остало y Шалудовац. 1 190 Г

Сутра дан смо прешли на ”Пресеку” (изнад Буљана), и ту смо имали састанак, (то je био скојевски састанак), на коме су били: Живка Дамјановић, Миодраг Новаковић-Џуџа, Бранко Ристић, Пикула, Франц мали, Мица Ценић, a позван сам био и ја и један друг из Забреге. На ”Пресеку” смо били три четири дана и ту смо чули да су дошли Недићевци и Љотићевци y Сењски Рудник и Равну Реку. Тада je кренуо Илија Узелац, који je имао око 40 људи добро наоружаних и искусних-ослужених војника. Када je Узелац нападао рудник Баре, ми смо му слали помоћ y људству. Са ”Пресеке” смо ce преселили на Црни Врх код чесме, ту смо били два три дана и ту je тада био крај. Време окупације 1941-1945 ст. 281-282 Долазак капетана Боре Станисављевића 1942 г. je био од утицаја y местима где je деловао. Као добар познавалац краја y коме ce родио, он полако опрезно и тактички почиње рад од села до села. Осигурава себи неколико наоружаних пратиоца. Ствара прве пријатеље по селима. Ноћу и дању врши састанке са домаћинима из села Буљана, Бошњана и Забреге. Држи им говоре, предавања, објашњава идеју покрета четника Драже Михајловића, храбри их и бодри и позива патриоте на сарадњу. Води борбу са комунистичким тројкама и бежи од окупаторских потера. Бугарска окупација y Поморављу ”Црвене воде Црнице” ст. 274 ”Поморавље y НОБ-у” ст. 242 Прве окупационе бугарске јединице дошле су y Параћин првог (1) јануара 1942 године и сместили ce y касарни код цркве. Једна чета бугара налазила ce y Д. Мутници и једна y Извору ради обезбеђења пруге Параћин-Зајечар. Мали број Бугара ce налазио и y Сисевцу ради обезбеђења производње угља. Првенствени задатак им je био да обезбеђују железничке пруге и друго да врше хапшења симпатизера народноослободилачке борбе и врше претресе y селима y циљу проналажења оружја. По доласку Бугара, немачке окупационе трупе, напустиле су Параћин и Ћуприју a на њихова места су овластили Бугаре. Из Ћуприје je отишла чак и Ортскоманда (немачка) a y њену зграду уселила ce Бугарска команда места. У Параћин и Ћуприју немци су оставили само по један вод од 20 војника. 1 191 Г

Окружно Српско начелство je било дужно да даје бугарима недељно по 7.000 кгр меса и друге намирнице, као и храну за стоку (коње). Бугари су од немаца добили Поморавље и на тој територији бугарски војници убрзо по доласку су ce одали крађама, пљачкама, халапљивом понашању y јелу и пићу и насртању на жене као и другим кабадахијским насиљима и злочинима. Како je Буљанац пустио све из затвора y Параћину Буљанац Михајло Прокић (рођ ) својим ce херојством и својим гестом уписао y историју НОБ-а 1942. године, a о њему je писано y две књиге. Тиме je заслужио да га и овде поменемо. ”Црвене Воде реке Црнице” стр. 298 (1969) ”Поморавље y НОБ и револуцији 1941-1945.” ст 260. (1987) Препис Поступак Михајла Прокића, сељака и рудара из Буљана, подвиг je своје врсте, пример спонтаног револта и херојства. Ово звучи помало као нека анегдота, a тако je и приказан овај догађај и y листу ”Нови пут” бр. 623 од 1959. године y рубрици "Сусрети и сећања” и овде га y целости наводимо: КАКО JE МИХАЈЛО ПРОКИЋ 1942. ГОДИНЕ УСПЕО ДА ОСЛОБОДИ ЗАТВОРЕНИКЕ У ПАРАЋИНУ Ни криви ни дужни људи су тада одлазили y затвор. Ако сељак није имао да одвоји онолико кукуруза колико je Немац тражио, знало ce да га чека -у затвор. Ако није хтео y рудник на присилни рад, опет иза катанца. Једног јесењег дана 1942. године догодио ce један интересантан случај y среском начелству y Параћину. У хотелу ”Македонија” седело je повеће друштво. Дотерали људи кукуруз и уз чашицу ракије разговарају. Одједном један сељак, мало поднапит, скочи са столице, лупи руком о сто и рече: ”Куд пукло да пукло. Само тишина! И ја одох”. Остали га погледаше. Мислили су људи да ће њихов мештанин, Буљанац Михајло, само да промени место, да пронађе бољу "капљицу”. У среском начелству je било много канцеларија. На сваким вратима je нешто писало. Михајло je ишао од врата до врата и читао. На једним 1 192 Г

крупним словима je писало: НАЧЕЛНИК. Михајло Прокић почеша браду. Неколико Немаца je прошло ходником. У једном углу je стајао сељак и нешто чекао. У руци je држао торбу и документа. Прокић га гледао испод ока. Знао je отприлике зашто ce старац снуждио. Није он био ни први ни последњи који je морао да дође y ову кућу. Врата су ce треском отворила. Прокић je направио два корака, погледао y голобрадог начелника и војнички упитао: - Ko je начелник? Голобради скочи. - Ја сам! -рече. - За пет минута да си пустио све затворенике. - Je си ли разумео! Начелник ce уозбиљио. - Je си ли разумео! -поново ce раздра Прокић. -Разумем! Врата су ce поново треском затворила и Прокић ce нашао на улици. Вратио ce ранијем друштву и ћутао. Гледао je кроз прозор. Из затвора су почели да излазе збуњени и изненађени сељаци. За ову превару Немци су брзо сазнали и пошли y потеру за Прокићем. И док су они обилазили улице и завиривали y кафане, Прокић je загазио y Црницу и уз воду ишао неколико километара. Никада више за њега нису сазнали.Овај догађај ce y Буљану још увек препричава. Када неко упита за Прокића, људи из Буљана обично додају: "Мислите ли на генерала?” У једном тренутку беса и срџбе, видећи своје мештане y полицијском затвору само зато што нису имали да дају пшенице онолико колико им ce тражи, један обичан, мали човек-сељак из забаченог планинског села Буљана, израстао je y генерала. У овој причи данас више има хумора но трагике, a могло je да буде обрнуто. ”Ц. В. Црнице” ст. 309 Јула 1943 године Бугари су извршили низ упада по селима. То je била њихова акција ширих размера што ce види из извештаја који je послала општина Забрешка: Окружном начелству Данас 22 јула 1943 године y 5.00 часова ујутру y ову општину село Забрегу, дошла je бугарска војска y величини око 50 војника са официром и подофицирима. Иста je блокирала село и извршила претрес по кућама. Од оружја и сумњивих лица нису нашли ништа. После извршеног претреса, војска je y селу ручала, па ce упутила y правцу Буљана, око 11 часова Следи подпис кмета У Буљану су Бугари били већ око 12.00 часова. Мада je био летњи дан и буљанци доста изашли из села ради обављања својих свакодневних послова y пољу или планини на ливадама око кошења и брања сена. 1 193 Г

Бугари су поставили страже на свим путевима који улазе-излазе из села. Када су направили блокаду извршили су детаљан претрес по кућама и другим зградама y селу. Да ли су од оружја нашли нешто, није познато, али познато je да су приликом претреса појединих кућа били груби и дрски и да су узимали све што им je запело за оком, a најчешће за јело и пиће, затим маст, пилиће, јаја, ракију и друго што им je било потребно, без икакве накнаде и плаћања. ст. 311. Начелник среза Параћинског 23 јули 1943 године Извештава овим актом На седници председника општине среза Параћинског која je одржана 13 јула 1943 године y канцеларији срезког начелника дошли су комадант Фелджандармерије господин Кил са шефом гестапоа из Јагодине и са њима повели председника буљанске општине, Милорада Милосављевића. О овом није могло раније бити извештено окружно начелство, зато што ce није знало, зашто je Милорад одведен и куда, јер приликом одвођења Милорада од поменуте господе, писмено ce није нико обратио, већ су га без и једне речи пронашли y канцеларији, где je била конференција и одвели. Ни четници нису остали скрштених руку. И они су имали своје акције по налогу немаца, бугара и Недићеве владе, али најчешће и највише по сопственој жељи су били активни на обрачуну са Партизанима и освети њиховим породицама. Старијим буљанцима je то добро познато, али због млађих генерација, није пожељно стављати њихова имена y овој књизи, са циљем да би то лакше и брже отишло y заборав. Мада y Буљану и нису била нека драстична и тешка дела. Једне вечери, y лето 1943 године ишао je добошар (биро) кроз Буљане. Лупао y добош и стално из свег гласа викао да сви чују његову наредбу. ”Позивају ce сви војни обавезници рођени од 1920 па до 1926 године, да буду и да ce јаве на регрутацији y ”Бељошу” y Пере Видовицкем колибу”. На регрутацији су позвани седам годишта из свих ових околних села: Шалудовац, Мутница Горња, Поповац, Бошњане, Давидовац и Забрега. Комисију су сачињавали доктори из бивше Југословенске војске и по један из општине сваког села. Регрутовање je било по селима, и за то Немци нису знали. Старијим годиштима који су регрутовани пре рата су признавали родове војске и нису им мењали. 1 194 Г

У току регрутације од некуда je до комисије и регрута процурела лажна вест. ”Да су y Буљану стигли бугарски војници y великом броју и да ће кренути за Бељошу”. Тада je неко из колибе изашао и викнуо на регруте. ”Бежи те шта чекате”!. Растурајте ce где ко зна!. Регрути нису имали оружје, па су ce надали y бекство y правцима према Суваче и према Забреге. Тако су Буљанци и већина из других села, кроз жбуње и шипраг, низ врлети и каменити предели, y пуном трку и галопу за тили час стигли y Забрегу. A онда преко крша, Благе Марије, за Буљане y коме нису Бугари заиста и били. После неколико дана, регрутација je настављена y ”Врбице” испод Буљана y ливаду и колибу Жике Лазинем Сада (Миливоју Стајићу), али само за Буљанце и то ноћу према лампе гашњаче. ст. 317 1943 године 19 априла, око 21.00 сати три наоружана бандита, дошла су y кућу Илије Јовановића из Буљана, среза Параћинског и одвели га y непознатом правцу. О судбини именованог ништа ce не зна. ст. 318 18 августа 1943 године око 21.50 часова, непозната лица дошла су код куће Стојана Иванића, бравара y руднику Сисевац, и исто као и његову жену Магдалену и ћерке Цецилију стару 14 година и Драгицу стару 6 година убили. Четници су на свиреп начин заклали још Мирјану Јаковљевић, Милојка Милутиновића и супругу му Веру, као и браћу Миленка и Милена Ђурића из Мутнице, само зато што су рекли: ”Срамота je и они су људи и ако су друге вере”. ст. 328/331 Фебруара 1944 године код куће Јанићијевић Саве y Бошњану, y дворишту било je око 50 четника, a можда и више. Ту je био и комадант Бора Станисављевић и Михајловић Љубомир-Радојица. Они су овде извршили распоред по тројкама, око 20 тројки. Ту су били и БУЉАНЦИ - Влада Зоркин. По ослобођењу стрељан. - Таја (Милевин). По ослобођењу хапшен, - Миленко... По ослобођењу стрељан. 1 195 Г

Биланс Буљанаца y Другом светском рату 1. Заробљеника y немачким логорима било je 13 укупно 2. Заробљеника y немачким логорима који ce нису вратили y земљу. 1 укупно 3. Ратних заробљеника умрлих по заробљеничким логорима 1 укупно 4. Интернирани политички депортирци 2 укупно 5. Учесника Параћинско-ћупријске партизанске чете 1941 гогине из Буљана 8 укупно из Сисевца 2 укупно 6. Учесника Параћинско-ћупријске чете стрељаних y Ћуприји 26.9.1941. године из Буљана 2 укупно из Сисевца 2 укупно 7. Стрељаних y Лапову 23.12.1941. године 1 укупно 8. Изгубили живот 1941. и касније до 1944. године 2 укупно 9. Изгинули y борби са Немцима 1944-1945. године Као учесници НОБ-а мобилисани 1944. године 14 укупно Укупно изгубило живот 1941-1945. године 1. Умрли y заробљеничким логорима 2. Стрељани y Ћуприји 26.9.1941. године 3. Стрељани y Лапову 23.12.1941. године 4. Изгубили живот 1941-1944. године 5. Изгинули y народноослободилачкој борби од Немаца, као жртве фашистичког терора 2 укупно 2 укупно 1 укупно 2 укупно 14 укупно Укупно 21 Буљанац Угашена су 9 домаћнства и затворене куће за сва будућа времена (Буљане je мање за девет кућа). 1 196 Г

Списак Заробљеника y Другом светском рату 1941-1945. године који су заробљеништво провели y Немачким заробљеничким логорима. Из Буљана je било 14 лица. Ред. Бр. Презиме име оца и име Год. Рођ. Занимање 1. Николић П. Радисав-Диса (Животе Никлића отац, по чину je редов). 1912. Рудар 2. Миловановић Душана Огњан (Гана Душанов, Миодрага Фроње и Лекин отац). 1909. Земљорадник 3. Раденковић С. Милорад (Милин брат) 1909. Радник 4. Милосављевић Драгутина Милован (Влашки) 1916. Земљорадник 5. Петровић Владимира Станоје (Слободанкин отац) 1919. Радник 6. Светозаревић Богоја Драгомир (Радивоја изнад дома, отац). 1909. Радник 7. Илић М. Драгомир 1913. Радник 8. Јовановић М. Радивоје (Кузмановић Миливоја деда) 1900. Земљорадник 9. Богосављевић Радена Радоје (Миливојев отац) 1919. Радник 10. Ђорђевић Радивоја Божидар (Невенкин отац) 1919. Радник 11. Вељковић М. Радомир (Сасајка-Зорин отац). 1901. Земљорадник 12. Божиновић Радоја Обрен (Боривојев отац) 1918. Радник 13. Михајловић М. Јован-Јова Лацин (Синишин деда) 1919. Земљорадник 14. Илић Рашка Живојин-Жика (Смиљин отац) Буковац 1919. Радник 1 197 Г

били непушачи и нису имали да му дају. Нешто касније чули су Јордана да je нешто радио. Тада je неком даском подупро врата изнутра. Ујутру су га видели обешеног. 4. Михајловић или Милановић Радомир, земљорадник, стрељан y Лапову 23.12.1941. године. 5. Тодоровић Михајло-Мика Бурмаз, рудар, живео je y Сисевцу. 6. Николић Драга-Ћенда, земљорадник, касније je био y четницима. Био je самац. Доживео je старост. 7. Миловановић Добривоја Светислав (1925), земљорадник. (Цана Добривојев). 8. Илић Стојадин, земљорадник, погинуо 1952. године несрећним случајем. Из Сисевца y партизанској чети су били : 1. Ивановић Михајло-Калињин, рудар, стрељан 26. 9. 1941. године y Ћуприји. 2. Шћепанек Фердо, Пољак, рудар Шћепанек je y борби партизана са четницима код села Мириловца, заробљен са већом групом од стране четника, који су га код Бошњана живог одрали и бацили y неку стару кречану, a затим поручили Сисевчанима да дођу да га виде.

Списак Ратних заробљеника који ce нису вратили кући (73 из целе општине Параћин, a из Буљана je 1) 1. Аксентијевић Милосава Радисав (1918) земљорадник, по чину редов. (Дисе Михајловића брат, Миланчетов стриц). ”0 њему ce ништа није знало 50 година”. Јавио ce. Жив je још и долазио je y Буљане 1995. године. Живи и ради y Немачкој. Списак Ратних зарибљеника умрлих по заробљеничким логорима. (22 са територије општине Параћин a из Буљана je 1) 1. Милосављевић М. Милорад (Микин) (1890) поручник. Интерниран 20.7.1942.године y Матхаузен. Умро je 1944. године y логору. (Станојлов отац, a Милосављевић Љубише прадеда.) Кућа му je била y дворишту Николић Николе-Коле. Као активни поручник напустио je војску. Списак Интернираца и политичких депортираца (12 са територије општине Параћин, из Буљана су 2) 1. Милосављевић Н. Миодраг 1890, активни поручник, интерниран 1942. године y Матхаузен. Умро 1943. године y логору. 2. Михајловић В. Драгић (1923) интерниран 1943. године y Будимпешту. Вратио ce 1945. године. Списак Бораца Параћинско-Ћупријске партизанске чете 1941. године (Од укупно 139, из Буљана су 8 и 2 из Сисевца) 1. Илић Радисава Милован, земљорадник. Стрељан 26.9.1941. године y Ћуприји. (Стане Конзулске син). 2. Пешић Симе Стаја, (рудар, стрељан 26.9.1941. године y Ћуприји. Стеве Симиног брат, a Планинкин стриц. Кућа му je била y Валогу изнад Тоне Костинем). 3. Пешић Јордан, самац, без породице. Обешен y затвору Драже Михајловића y Буљану. У књизи не пише где je обешен, али y изјави главног сведока, Миленка Р. Марјановића каже ce: ”Јордан ce обесио за греду y подруму испод старе задруге, срушене 1978. године, која ce налазила изнад куће Добросављевић Бранка, до амбуланте. Миленко и још један су били на стражи испред врата подрума. Око поноћи Јордан je кроз неки прозорчић од стражара потражио цигарету. Стражари су I 198 I

Списак бораца Параћинско-ћупријске партизанске чете који су ухваћени на Црном Врху, a стрељани y Ћуприји 26.9.1941, године (Од 25 укупно, из Буљана су 2 и из Сисевца 2. То су из претходног списка под редним бројем 3, 4, и 1). 1. Илић Радисава Милован 2. Пешић Симе Стаја 3. Ивановић Михајло-Калињин из Сисевца. 4. Станоје Божиновић радник из Сисевца. О наведеним лицима пише опширније y књизи ”Поморавље y НОБ-у 1941-1945. године” на страни 182. Списак партизана Параћинско-раваничке партизанске чете стрељаних y вароши y Лапову 23. 12. 1941 године: (Од 50 укупно из Буљана je један) - Милановић (Михајловић) Радомир (1917), земљорадник; жењен. Списак Лица која су изгубила живот 1941. године и касније до 1944. године. 1. Милошевић Станише Радомир, (1910) (Деве Пакичине муж. Оставио je три детета: Душанку, Станку и Веру. Погинуо je од Немаца 1941. године.) 2. Пешић Јордан. Био je симпатизер партизана. Обесио ce y затвору y Буљану. У списковима наведеи подаци узети су из књиге: ”Црвене воде Црнице” Булић-Милачић ”Поморавл>е y НОБ-у 1941-1945. године” Из спискова. 1 200 Г

С п и c a к Лица која cy погинула као учесници y НОБ-у мобилисани 1944. године. Као жртве фашистичког терора изгинули од Немаца 1945. године. Из Буљана су 14 р. бр Презиме, очево име и име Година рођења и смрти Брачно стање 1. Илић Радисава Милосав 1924-1945. 2. Марјановић Радивоја Милосав (Радисава Лексиног отац) 1917-1945. ожењен 3. Динић Радивоја Миленко (Цаки из Буковца брат) 1925-1945. није жењен 4. Стојадиновић Светомира Александар -Лека. (Светомира Тотиног). 1927-1945. није жењен 5. Вељковић Божидара Михајло (Радивојев отац из Буковца). 1924-1945. ожењен 6. Лазаревић Богоја Димитрије (Миљин муж, a Срђановој мејци Мири отац). 1918-1945. ожењен 7. Милојковић Ратка Јаков (син Ратка Милиног). 1924-1945. није жељен 8. Павловић Светомира Боривоје (син Светомира Марковог). 1923-1945. 9. Момировић Миленка Душан (Миленка Мошиног син). Кућа им je била испод Добросављевић Живана-Бранка. 1924-1945. није жењен 10. Милић Благоја Милија (Добривоју Благојевом брат. A из куће која je била y плацу Михајловић Мирољуба-Љубета. 1925-1945. није жењен 11. Миленковић Костадина Славољуб (Животи Радосављевићу, супрузи Милкице отац. Кућа му je била y старом селу. 1922-1945. ожењен 12. Радивојевић Младена Станисав 1918-1945. 13. Стефановић Станимира Тимотије (Солунцу Мири Стевиног син a Бранку Зебецу отац). 1920-1945. ожењен 14. Милосављевић Станисав Настрадао y месту ”Банова Јаруга”. погинуо 1945. год. 1 201 Г

Њима je 1951. године подигнута спомен плоча на Дому културе са текстом: ”У борбама за ослобођење земље од окупатора и домаћих издајника a и за остварење нове Социјалистичке Југославије, положили су своје животе синови овога села”. Њихова имена ce налазе и на новом споменику испред Дома културе подигнутог 1980. године на којем пише: ”Овај споменик подижу чланови Савеза бораца и све друштвенополитичке организације села Буљана”. Буљанци скупо плаћају СЛОБОДУ. Само y 1945. години погинуло je 14 Буљанаца. Замало да ce понови катастрофа из 1914. године када су погинула 32 Буљанца y борби на Церу, Мачковом Камену, Колубари и Дрини. После рата, 1945. године, стрељани су y Крагујевцу као сарадници четника двојица Буљанаца. 1. Вада Зоркин (Диле Владиног отац). 2. Илија Јовановић (Милосава Ристића отац). Последице Другог светског рата су девет угашених домаћинства. 1. Аксентијевић Милосава Радисаву 2. Илић Радисава Миловану 3. Илић Радисава Милосаву 4. Пешић Симе Стаје 5. Пешић Јордану 6. Стојадиновић. Светомира Александру 7. Павловић Светомира Боривоју 8. Момировић Миленка Душану 9. Милић Благоја Милије 10. Миленковић Костадина Славољубу 1 202 Г

Слика бр. 37: Униформа Титове војске (шињел) и на ногама глежњаци Лазаревић Станојло 1947. године. 1 203 г

Ошка бр. 38: Униформа противавионске артиљерије 1938. године. Војник Краљевине Југославцје Сретеновић Милосав. Слика бр. 39: Станисављевић Добривоје Славонска пожега 1959.године (род војске-коњица) 1 204 Г

Слика бр. 40: Униформа рода војске ”Понтонирске инжењерије”. Лазаревић Златоје Октобар 1961. године, Шабац 1 205 Г

Задњи рат У задњем рату на почетку деведесетих година XX века и Буљане и Шалудовац дали су по једног младог, неожењеног младића који су тек били пред формирањем породице. Њихова имена су уписана на спомен-плочама. Петровић Радоје Милија из Буљана (1970 -1991) погинуо код Шида. Приликом распада Југославије ратовале су њене бивше републике. Тада ce распало социјалистичко друштвено уређење, угашене су све друштвено политичке организације, које су постојале од 1945. године: ”Савез омладине”, "Социјалистички савез радног народа” и "Комунистичка партија”. Војска мења униформу сивомаслинасте боје, петокрака ce скида са капе.”Југословенска народна армија” назива ce ”Војском Југославије”. Од Југославије су ce одвојиле републике Словенија, Хрватска и Македонија. Од некадашње Југославије створеноје пет држава. Југославија ce свела само на Србију и Црну Гору. Назив СФРЈ (”Социјалистичка Федеративна Република Југославија”), мења ce y назив СРЈ (”Савезна Република Југославија”). Званичним датумом распада СФРЈ, сматра ce 30. јун 1991. године. Име Југославија званично ce брише из употребе и са карте света фебруара 2003. године. Данас та држава има ново име ’ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ’. 1 206 Г

Слика бр. 41: Кућа цвећа. Београд 1987. године Војници Tumoee гарде y тренутку смене страже, други ред, други с десна je Буљанац (Горан Лазаревић).

КАЛEHДАР

КАЛЕНДАР Неких важнијих датума, догађаја y Буљану р./бр. Година 1.0пштина Буљанска основана je y Буљану 1839. године. (Постојалаје до децембра 1955. године пуних 116. година. Из Буљана je пресељена y Поповац када je формирана комуна од шест села: Поповац, Буљане, Шалудовац, Бошњане, Стубица и Забрега.) 1839. 2. Рођен je y Буљану Веља Поповић; државник Био je на следећим дужностима: - судски писар y Крагујевцу - секретар Министарства спољних послова на Крфу - секретар Краљевског посланства y Вашингтону - шеф кабинета председника министарског совета и начелника министарства спољних послова - 1927. године именован за министра без портфеља - 1929. године именован за бана Дринске бановине y Сарајеву и на тој дужности остаје све до 1941. године - Основну школу похађао y Буљану од 1892. до 1897. године. 1886. 3. У Буљану je долазио аустријски путописац Феликс Каниц и посетио je угледног домаћина Радисава Јовановића. 1889. 4. Спаљена je документација из општине буљанске. Њу су спалили Бугари. 1915. 5. Изграђена зграда код моста (доња школа), касније млекара и пољопривредна апотека. ^Зб/З?- 6. Изграђена je Божинац-чесма на Брду. 1938. 7. Започет мост код Благе Марије, стубови. 1939. 8. Изграђен мост y Буљану код доње школе. 1939. 9. У Бул>ану je дошло око 60 партизана. Спалили су документацију и књиге из општине буљанске. То je било 13. августа 1941. 10. У Буљану су дошли Немци (26. августа) ради претреса села. 1941. 11. У Буљане (28. августа) испред Ђоврцкове кафане (сада куће Николић Николе), Филип Кљајић и Петар Стамболић одржали су збор Буљанцима. 1941. 12. Михајло Прокић из Буљана ослободио затворенике y Параћину 1942. 13. Пробијен пут од капије Лазић Драгомира (сада Тоне Антића), преко Валоге до дома културе, ширине од 3-4 метра, за пролаз кола. До тада (1947.) од Тонине капије je био само путић за пешаке који je водио кроз живи плот, жбуње, преко удубљеног потока до дома културе. 1947. 14. Дом културе je започет за изградњом 1947. године. Грађен je 1948-1949. године a завршен 1950. 1 208 r

15. Стара школа, испред Дома je изгорела. (Школа je била стара 89 година. Грађена je од 1858-1864. године). 1951. 16. Електификација села рађена je 1956/’57. године. Струја je коначно дошла y Буљане и прослава je била 14. априла 1957. године. 1957. 17. На путу Буљане-Поповац изведени су радови: Пресечена нова траса, кроз Макву, изграђен je мост на реци Црници, земљани радови, на путу камена подлога, пут je насипан ризлом и уваљан. Рађено je од јуна до октобра месеца 1958. 18. Купљен je кинопројектор (ускометражни) за приказивање филмова, уз помоћ општине Поповац и y Буљане донет 20. децембра 1959. 19. Седишта за салу (480 комада) купила je комуна-општина Поповац и Фабрика цемента. У Буљану су донета 25. априла 1960. 20. Фабрика цемента дала je свим селима y комуни-општини Поповац разгласне станице. У Буљану je донета 23. марта 1960. 21. Озвучење села je урађено y целом селу. (Звучници на линији су постављени y петак 8. априла. Озвучење je пуштено y рад y суботу 9. априла y 18,00 h. Прво ce чуло коло Саве Јеремића са грамофонске плоче, па најава). Звучници и линија су скинути за време реконструкције електричне мреже 1983. године. Било je 19 звучњака. 1960. 22. Сеоски кош са зградом старе општине, касније читаонице, срушен je y пролећу 1960. године када су прављени станови за учитеље. (Зграда старе опшгине je била пописана y попису из 1863. године). 1960. 23. Изграђена je зграда са 4 стана за учитеље. (Изградња je трајала до септембра) 1960. 24. Први магнетофон који je дошао y Буљане купила je школа и појавио ce 10. децембра 1960. 25. Први телевизор je дошао y село 13. новембра (Општина Поповац и фабрика купили су телевизоре свим читаоницама y селима поповачке комуне.) 1960. 26. Аутобуски превоз уведен и први je аутобус дошао y село за државни празник 29. новембра (То je био први путнички аутобус y Буљану.) 1966. 27. Садашња школа je грађена 1966/’67. године. Почелаје са радом 1. септембра 1967. 28. Прву продавницу y Дому отворила je “Шумадија” из Параћина. Прво су адаптирана и окречена одељења. 1967. 29. Зграда Месне заједнице Буљана, која je била y Сисевцу, продата je Миленку Михајловићу за 310.000. динара. (Председник МЗ био je Ђорђевић Боривоје) 1967. 30. Први пут y Буљану отворена je амбуланта. (Радила je шест месеци, a y њој болничар je био Стефановић Светозар-Тоза.) 1967. 31. Гаражу за кола, до стана, направио je учитељ Тома Лилић 1968. 1 209 г

32. Кров над салу Дома je преправљен. Скинуте су дрвене греде из 1950. године и избетонирани носачи плафона. 1968/’69. 33. Преправљен мост y поток код доње школе. Скинуге су дрвене греде и избетониранаје плоча. Завршен je 29. новембра (Стар je 30. година) 1969. 34. Месна канцеларија je пресељена из старе општинске зграде y Дом јануара 1970. године због рушења зграде. (Зграду je продала месна зеједница Добривоју Михајловићу за 150.000 динара. Срушена je маја месеца. Председник МЗ био je Бора.) 1970. 35. Постављено метално брвно код Благе Марије јула месеца (Брвно je добијено од Фабрике цемента и постављено je пре сабора Благе Марије 3. јула. Дотадашње дрвено брвно скинуто je зато што je пропало.) 1970. 36. Подигнут први споменик палим борцима. Откривен je на Дан бораца 7. јула (Споменик je скинут и пресељен на Дрочу 1979. године.) 1970. 37. Месне канцеларије почеле су да раде по три дана недељно. (До тада су радиле сваког радног дана, сем недеље.) 1972. 38. Постављене су две дрвене бандере и две сијалице за осветљење пута преко Валоге. То je било априла месеца 1972. 39. Орах, око сто година стари запис (за литију 21. маја) одсечен je (Орах je био на 2,5 до 3 метра јужно од бунара код Дома. Одсечен je када су засађени борићи. У дворишту je било и неколико багрема.) 1972. 40. Иселио ce из школског стана код моста учитељ Арсић Милован из Горње Мутнице. (Он je ту становао више година, док je био директор школе y Буљану. Ослободио je сва одељенја 1972. године.) 1972. 41. Први пут je ошприцана фасада Дома културе y Буљану. (У бордо боји). (До тада je била само омалтерисана. Председник МЗ je био Живан Јовановић.) 1972. 42. Устава-брана код Дома културе y Валогу озидана je од камена и завршена je 29. новембра 1972. 43. Бетонска устава (испод куће Сретеновић Среје) и устава y потоку Буковац завршене су до 29. новембра (Председник МЗ je био Живан Јовановић.) 1972. 44. Борићи су извађени y Шупљају и засађени код Дома културе 3. децембра 1972. 45. Вода уведена y школу од бунара до Дома. (Воду су добили још и Лазић Милојко и Прокић Живан. Председник МЗ био je Ђорђевић Боривоје) 1974. 46. Изграђена je рампа за утовар крупне стоке и постављена вага од 1.000 килограма 1974. О Буљану и Буљанцима 1 210 г Златоје Лазаревић

47. Сисевац припојен месној заједници Буљане по одлуци скупштине општине Параћин од 14. марта (Сисевац je до 1963. године припадао општини Ресавица, a онда je припојен општини Параћин, јануара 1963. године.) 1974. 48. Већу количину топола из Сисевца je продала МЗ Буљане (За Тополе je узето 2.929.000 динара. Председник МЗ je био Ђорђевић Боривоје.) 1974. 49. Урађен je асфалт на путу Буљане-Поповац. (Дограђена je подлога која je изграђена 1958. године.) 1975. 50. Противградна станица y Великом пољу направена je јуна месеца 1976. 51. Мост на потоку код гробља и нова траса пута испред моста урађени су септембра и октобра месеца (Председник МЗ био je Стојадин Добросављевић.) 1977. 52. На цреву за школу, код бунара код Дома стављен je хидрофор “Врело 2”. 1977. 53. Зграда старе задруге (долмара) испред куће Добросављевић Бранка и стана учитеља Зорана и Данице Антић, срушена je y пролећу због проширења улице и изградње асфалта. 1978. 54. Емисија “Село весело” Радио Београда снимл>ена je y Буљану 13. окгобра 1978. 55. Бетонски канал поред пута, од аутобуске станице до куће Радивоја Антића изграђен je (Председник МЗ био je Стојадин Добросављевић.) 1978. 56. Урађена je подлога за асфалтирање улице од аутобуске станице до Дома, новембра месеца 1978. 57. Асфалтирана je улица од аутобуске станице, код Савкине куће до Дома за 29. новембар 1979. 58. Просечена je нова траса и урађени су земљани радови од Бојаџиног гроба до Лисијег дела и Сисевца и од Лисијег дела до Буљана (местимично нова траса). Радови су извођени августа и септембра месеца. (Радови су извођени поново 1992. године од Бојаџиног гроба до Лисијег дела и од Лисијег дела до Матиног врха према Буљану. Председник МЗ je био Антић Радивоје.) 1979. 59. Извршено je проширење гробља Рамниште и исплаћено je заузето земљоште 1980. 60. У првом и петом реону изграђене су стубне трафостанице (Председник МЗ села Буљане и Сисевца био je Стојадин Добросављевић) 1980. 61. Мост y Валогу, преко потока на кружном путу, грађен je од октобра до 29. новембра (Пут преко Валоге насипан je ризлом 1982. године. То je прво пошљункавање од када постоји 1981. 62. Мост y Врелом потоку je поправљен. Скинуте су дотадашње дрвене греде и избетонирана je плоча. 1981. 1 211 г

63. Извршена je реконструкција елекгричне мреже y целом селу. Скинуте су дрвене бацдере и танка жица. Стављени су бетонски стубови, алучелична ужад и уличне сијалице на сваком другом стубу. (Председник МЗ Буљане и Сисевац био je Златоје Лазаревић). 1984. 64. Асфалврирана улица y Буковцу (400 метара) априла месеца (Председник МЗ био je Златоје Лазаревић. До тада je улица изгледала као поток). 1986. 65. Пут од села дод доњег гробља Рамништа, y дижини од 985 метара насипао je “Градитељ” ризлом и поравнао гредељом. 1987. 66. Телефонска центала y Шалудовцу и телефонска мрежа y Буљану изграђене су 1987/’88. године. Буљанци су добили око 210 телефонских бројева 1988. 67. Зграду нове млекаре код моста, саградио je “7. јул” из Параћина. Ту су биле пољопривредна апотека и ветеринарска станица. Зграда je била величине 20x7 м, укупно 140 квадрата (Председник МЗ био je Златоје Лазаревип.) 1988. 68. Асфалтирана je улица од стругаре код моста уз јотицку малу до учитељских станова код Дома, y дужини од 500 метара. Подлога урађена y јесен, a асфалт априла месеца (Председник МЗ био je Златоје Лазаревић.) 1989. 69. Изграђена и регистрована je аутобуска станица код моста 1. априла (Председник МЗ био je Златоје Лазаревић.) 1989. 70. Асфалтирана je улица од куће Савић М. Душана за старо село (Председник МЗ био je Радивоје Антић.) 1990. 71. Пут Бојаџин гроб-Лисји део-Матин врх проширен и урађени су комплетни земљани радови на њему, маја и јуна месеца (Председник МЗ Буљана и Сисевца био je Радивоје Антић.) 1992. 72. Кров на школи ”Бранко Радичевић” y Буљану покривен црепом. (Од 1967. до 1996. године био je раван кров. 1996. 73. Фудбалско игралиште ”Валога” грађено je од 1995. до 2002. године, када je и завршено. 2002. 1 212 г

Важнији датуми догађаја y околини Буљана Изградња манастира: 1. Манастир Св. Богородица y Лешју грађен од 1355-1360. 2. Манастир Сисевац, Сада Сисоје 1204, 1219-1375. 3. Манастир Пајсијевица уз Реку Црницу саграђен je после 1375. године 1375. 4. Св. Петка y Извору грађена je између 1271-1381. 5. Манастир Раваница y Сењу грађен од 1377-1381. 6. Манастир Св. Јован Главосек y Забреги обновљен 1509. године (Можда je изграђен још ппе доласка Словена) 1509. 7. Манастир Манасија y Забреги, најстарији помен je из 1516. године (Остаци говоре да je из XIV века) 1516. 8. Црква y Параћину грађена између 1861-1865. 9. Црква рођење Пресвете Богородице y Поповцу изграђена je 1934. 10. Црква Св. Тројица y Горњој Мутници изграђена je 1937. Изградња индустријских постројења 1. Воденица-млин. Кнез Милош Обреновић je имао y плану да y Србији изгради боље и савременије воденице, односно млинове, за млевење финијег белог брашна. Тако je 1381. године y Параћину изграђена ”Правителствена воденица”. Воденица-млин за житарице пуштена je y рад 18. марта 1838. (То je био први индустријски објекат y Параћину. Кнез Милошев млин налазио ce на реци Црници, изнад Параћина, на месту где je данас Фабрика стакла. Млин je радио пуне 42 године, све до 1880. године када je започета изградња текстилне фабрике). 2. Прва текстилна фабрика y Србији започета je 1880. године изнад Параћина поред реке Црнице и млина житарица. Фабрика je завршена и почела je са производњом 16. фебруара 1882. (По погонској снази од 350 КС и броју запослених (518 радника од којих су 273 биле жене) као и по уложеном капиталу и вредности производње, фабрика текстила y Параћину била je највеће индустријско предузеће y Србији, односно једна од највећих фабрика које су запошљавале преко 20 радника. Млин житарица претворен je y објекат y коме су смештене машине за погон текстилних машина). Текстилна фабрика je y великом пожару изгорела до темеља 22. јуна 1904. 3. Фабрика цемента y Поповцу започела je са изградњом 1889. године и стално je усавршавана и дограђивана. 1889. 1 213 Г

Изградња пруга y широј околини Буљана 4. На темељима текстилне фабрике y Параћину, маја месеца 1907. године започело je разчишћавање и изградња данашње Фабрике стакла. Већ уокгобру месецу отпочела je производња. Фабрика je завршена и званично je почела са радом и производњом септембра (Било je 350 запослених радника од којих су 70 страни држављани, углавном су то били неки мајстори) 1908. 5. У Фабрици стакла je 1911. године изграђена мала електрична централа са воденим турбинама које je покретала вода реке Црнице. (И ако je била малог капацитета, подмиривала je потребе Фабрике стакла). 1911. 6. Године 1912. инсталисана je хидроелектрична централа, која je давала бесплатну моторну снагу за рад Фабрике стакла, a ноћу je обезбеђивала осветљење вароши Параћин (Вероватно само Главне улице). 1912. 7. Фабрика бомбона и чоколада je изграђена y Параћину и запослила je око 40 радника 1913. 8. У Фабрици стакла y Параћину 1924. године изграђена je калорична електрична централа која je снабдевала фабрику електричном енергијом, a преостали део, као вишак, продавала je граду Параћину за осветљење. (За погон Фабрике стакла и електричне централе трошено je око 6.000 тона угља. У то време стаклара y Параћину je по капацитету била друга y Србији са запослених преко 500 радника). 1924. 1. Пруга Београд-Ниш. Прва композиција воза кренула je из Београда 4. септембра 1884. године y 7.00 сати и y Ниш стигла истог дана y 18.00 сати. За 11 сати путовања прошла je од Београда до Ниша 244 км. Тиме je званично завршена пруга која je започета да ce прави јуна 1881. године 1884. 2. Пруга Ћуприја-Сењски рудник започета je 1890. године a завршена je и прорадила je 1. децембра 1892. године. (Била je дугачка 21 км и 300 метара) 1892. 3. Пруга Сењски рудник-Равна Река завршена je 1908. године. (Пруга je била исте ширине колосека 0,75 м као и пруга Ћуприја-Сењски рудник и обе су демонтиране и скинуте 1966. и 1967. године). 1908. 4. Пруга Сисевац-Вавило странац je изграђена (Демонтрирана je и скинута 1947. године). 1911. 5. Пруга Параћин-Зајечар, ширине колосека 0,75 м изграђена je (Демонтрирана je и скинута 1966. и 1967. године). 1911. 6. Пруга Поповац-Давидовац узаног колосека 0,75 м изграђена je Пруга нормалног колосека са једном ширином y средини за локомотиву Ћиру изграђена je 1951. године. Трећа шина (средња) која je служила за узани колосек локомотиве Ћире демонтирана je и скинута 1953. године. 1919. 1 214 Г

Изградња путева и жичара 1,Пут Буљане-Бановски друм код Бошњана низ Велико поље изграђен je за време прве владавине Милоша Обреновића, између 1815 и 1839. године. 1839. 2. У Сисевцу су започети истражни радови за рудник угља 1874. године. То je први почетак. 1874. 3. Пут Поповац-Бошњане-Давидовац (друм макадам) изграђен je радном снагом и запрегом. 1917. 4. Зграде за становање рудара y Сисевцу (неколико зграда) изграђене су од 1920. до 1930. године. 1920. 5. Жичара Поповац-Сисевац (14.500 метара, носивости 300 кг једна крпа) започета je 1920. a завршена 1921. године. (Демонтирана je и скинута 1947. године). 1921. б.Жичара Сисевац-Воденичиште Сојак изграђена je (Демонтирана je и скинута 1947. године). 1933. 7. Пут Поповац-Параћин, пробијен кроз клисуру поред реке Црнице и преко Главице урађен je 1939. 8. Први партизански напад на Сисевац био je 6. августа 1941. 9.Други партизански напад на Сисевац био je 10. августа 1941. 10. Јама y Папрадну започела je са копањем Престало ce са радовима и затворена je 1962. године 1951. И.Аутопут Београд-Параћин-Ниш изграђен je 1958-1959. 12. Пут Поповац-Параћин (садашњи бетонски) бетониран je y лето 1959. 13. Рудник y Сисевцу коначно je престао да постоји 1962. Страдања 1.”Хасанов плен”, познати турски напад на наше подручје догодило ce 1407. 2. Град Петрус, најјачи војни и административни центар y Србији, порушили су Турци 1413. 3. Страдања и рушења манастира Раванице као и паљења од Турака 1396, 1398, 1436, 1686. и 1687. године 1687. 4. За време сеобе Срба под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. године догодила ce сеоба из манастира Раваница и том приликом су манастир напустили сви игумани и свештеници a са њима однели све манастирске књиге y манастир Раваницу на Фрушкој Гори (У овим књигама има записа и о Буљану). 1690. 5. Харала je болест ”неизлечива чума” 1837. 6. У Србији je харао "пегави тифус”. Помор je био и y параћинском срезу од септембра 1914. до јуна 1915. године 1915. 7. Крајем 1918. године владала je болет "шпанска грозница” 1918. 1 215 Г

Важнији датуми догађаја y Србији 1. Први писани документ где ce помиње село Буљани je кнеза Лазара повеља манастиру Раваници по Болоњском препису од 1376/’77. године 1376/’77. 2,Други писани документ y којем ce помиње село БУЉАНИ јесте повеља Деспота Стефана Лазаревића манастиру Лавра на Светој гори 1407. 3. Грци су y великом броју дошли y Србију после смрти деспота Стефана Лазаревића (од 1427-1430. године) 1430. 4. Формиран je Крушевачки санџак 1444. 5. Смедеревски санџак je формиран 20. јуна 1459. 6. Престала je да постоји средњевековна држава Србија, јуна месеца (Формиран je Смедеревски санџак) 1459. 7. Први попис y којем je пописано село БУЉАНИ je турски катастарски попис области ”Браничева” 1467. и 1468. године (Дефтер о овом попису ce чува y архиви председништва владе y Турској, y Истамбулу. У њему ce помиње БУЉАНИ као селиште Буљани и Буковица доња.) 1467. б.Трећи попис je био аустријски попис села y параћинскопетрушком дистрикту. (У њему ce помиње село Буљани). 1718. 9.Други попис y коме je пописано село БУЉАНИ je попис Смедеревског санџака. 1741. 10. Рођен je Карађорђе Петровић y селу Вишевцу 3. новембра Вођа Првог српског устанка 1804. године 1768. Н.Рођен je y селу Добрињи Милош Обреновић, воћа Другог српског устанка (19. марта) 1780. 12. Први српски устанак против Турака y Орашцу 1804. 13.Други српски устанак против Турака y Такову 10. априла Милошу Обреновићу je тада било 35 година живота. 1815. 14. Основан je први српски народни суд y Крагујевцу. Основао га je Милош Обреновић 1821. 15.Добијен (3. августа 1830. године) хатишериф по коме je Параћин припао Србији. То je била прва административна подела, али, Параћин je стварно био слободан тек 1833. године, када je област Параћина припојена Милошевој Србији. 1830. 16.Добијен (12. децембра 1830. године) je из Турске хатишериф од султана о независности и самосталности Србије. По њему су сви Турци морали прећи y Босфор. 1830. 1 216 Г

17, Параћин je постао срез и припојен je Милошевој Србији_______ 1833. 18. Јула месеца 1834. године Турци су ce иселили из Параћина. Тада je Параћински срез био y Ћупријској нахији и имао je 28 насељених места. 1834. 19. Уведени су шумари по први пут, фебруара месеца 1836. 20. Уведени су пуљаци (чувари поља) први пут октобра месеца 1837. 21. Донета je ”Уредба о обавезном ушоравању села” y Србији, марта месеца 1837. 22. Донет je закон, по коме су цркве и манастири били обавезни да воде матичне књиге рођених и умрлих за све држављане y Србији. 1837. (То су биле прве званичне књиге уведене за време владавине Кнеза Милоша Обреновића. До тада књиге рођених нису постојале). 23. Донет je ”3акон о устројству општине y Србији” По њему су y селима формиране општине. 1839. (Тада ce назив ”Нахија” мења y назив ”Округ”).___________________ 24. Државна управа пренела je средиште из Крагујевца y Београд, априла месеца___________________________________________ 1841. 25. Донета je ”Уредба и правилник о обавезној примени породичног презимена”. 1850. 26. Установљена je војска y Србији 1861. Датуми неких важних битака и борби 1. Бој на Дубравици код Параћина Између властелина Црепа и Турака___________________________________________________ 1831. 2. Бој на Иванковцу 1805. 3. Варваринска битка трајала je од 19-23. септембра 1810. 4. Почео Српско-турски рат. Борба код Делиграда вођена je 20. јуна 1876. 5. Други Српско-турски рат вођен je децембра 1877. (За 25 дана борбе, по веома великом мразу, ослобођен je Ниш, a 7. јануара 1878. године ослобођена je и Куршумлија)._________ 6. Закључен je y Сан Стефану мир између Русије и Турске којим je Србији призната независност 3. марта 1878. 7. Потписан je Берлински уговор којим ce признаје независност Србије. (12, јула)_________________________________________ 1878. 8. Објављена je мобилизација y Србији за рат са Турцима (30. септембра) 1912. 9. Објављен je рат Турској (18. октобра) 1912. 10. Кумановска битка почела 23. октобра 1912. 11. Битољска битка je трајала од 16. до 20. новембра 1912. (За три дана избачено je из строја 233 борца). 12. Битка за Једрене (од 23. до 27. марта) погинуло je 286 борца 1913. и рањено je 1148 бораца 13. Потписан je мир склопљен између савезника Срба, Бугара и Грка са Турцима (18. маја) 1913. 14. Мировни преговори завршени су y Лондону 30. маја 1913. 1 217 Г

15. Балкански рат je трајао од октобра 1912. до маја 1913. године 1913. 16. Битка на Брегалинци (од 30. јуна до 4. јула) (Избачено из строја 16.620 војника и подофицира и преко 200 мртвих). 1913. 17.Борбе око Пирота с Бугарима трајале су целог јула месеца 1913. 18. Примирје y Букурешту закључено je 31. јула 1913. 19. Церска битка (од 15. до 20. августа) 1914. године. Погинуло je 2.107 борца, од тога су 32 борца из Буљана 1914. 20. Битка на Мачковом камену (од 19. до 22. септембра) 1914. 21. Први напад Немаца на Шалудовац 6. септембра 1941. 22. Немци запалили Шалудовац 22. септембра 1941. 23. Заробљени партизани на Црном врху 24. септембра 1941. 24. Стрељани партизани y Ћуприји који су заробљени на Црном врху 29. септембра 1941. 25.Дошли су Бугари y Поморавље јануара 1942. 26. Заклано 13 америчких пилота - падобранаца ухваћени код Пасуљанских ливада и бачени y Мијајлову јаму (Преко лета) 1943. 27. Била je борба партизана и четника на Буковику јула месеца 1944. 28. Укинути су срезови. Задњи je био срез Крагујевац до 1967. 29. Велика поплава Параћина била je 8. јуна када je река Црница излила и поплавила велики део улица y Параћину. 1969. 30. Званичан датум за распад СФРЈ уписан je 30. јун 1991. године (Коначно су ce одвојиле републике Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија. Дотадашњи назив "Социјалистичка Федеративна Република Југославија” мења име y име "Савезна Република Југославија” коју чине републике Србија и Црна Гора). 1991. 31.3a датум распада СРЈ (Савезна Република Југославија) узима ce званично почетак марта 2003. године. Овадржаваје живела 12 година (од 1991. године) и овим распадом je коначно престала да постоји држава Југославија. Нова држава која je формирана од република Србије и Црне Горе, носи и ново име "Заједница Србије и Црне Горе”. 2003. 1 218 г

Aymop Лазаревић Станојла Златоје рођен, 1940. y Буљану. Завршио елекротехничку школу. Радник Фабрике цемешпа y Поповцу. Деда Стефана (Горана) Лазаревића. Буљане 35254 Поповац телефон. 035/517-424

Зорица Ивановић (одломак из студије која je y припреми за штампу) ГОВОР БУЈБАНА И ОКОЛИНЕ ПАРАЋИНА ПРВИ ДЕО А) Прозодијски систем Говор села Буљана припада, као и говори других села из околине Параћина, косовско-ресавском дијалекту. Већина говора овог дијалекта одступа од типичног двоакценатског система. У одређеним позицијама, поред старих силазних акцената С ',л ), јавља ce и дугозилазни акценат (/). Приметан je и утицај призренско-тимочког типа акцентуације. 1. Краткосилазни акценат се_јавља1 а) на ултими (ами ce надве-натри, обу неки опанци, обуко друго) Са отворене ултиме краткосилазни акценат je скоро y потпуности нестао, осим y аористу 1. лица једнине и то y случајевима без изговора финалног -х. б) краткосилазни акценат ce добро чува y медијалном положају и готово ce никада не преноси (попрбвља ce држава, садили смо конопље, да пуне јастуци) ц) преношење краткосилазног акцента на претходни слог (гази до riojaca воду, цигански гребени, тежене блузе) 2. Дугосилазни акценат (л ) а) на отвореној ултими дугосилазни акценат je чест, али ce паралелно могу чути и примери са пренесеним акцентом на дугу пенултиму (седи ce, греое ce, одозго вунено, туна поставе ручак) б) дугосилазни акценат на затвореној ултими je веома постојан (сапун чис, момков деда, колач месимо) ц) дугосилазни акценат je веома стабилан y медијалном положају и никада ce не преноси (с онај озбојник, ће ce ја удавам, y митровску недељу) 3. Дугосилазни акценат & QKQPQ уве/с, на местима где се јавља и y књижевном језику (била мука, оскудација, дбђе вр^ме, да ce глем сас мбмка) _ 4. Предакценатске дужине (шта девојка спремила, от пиац купили, две брпзде) Б) Изговор вокала Изговор вокала y овом говору није постојан, већ нагиње ка отворености изговора, нарочито код вокала О и E (о“ћу, више те“жено, тражи више зеГмљу, момков де“да) Ц) Изговор консонаната фонема Ј Изговор гласа J y овом говору je веома нестабилан и креће ce од пуне артикулације до потпуног ишчезавања. 1 219 Г

1. глас Ј на почетку речи: а) испред вокала задњег реда /а, e, у/ глас J je стабилан (девојке дођу да пуне јастуци, јаком поправља ce држава, јок) б) испред вокала E изговор гласа J je, такође, често стабилан (свејемо, прстенчеједно, пред Јеремину), али y 3. лицу једнине презента глагола БИТИ обично ce не јавља (да видимо кака e мука) 2. глас J y средини речи a) y међувокалском положај глас J ce обично губи (у моу собу, ја више волим моега сина и моу снау, моу пензиу, y авлиу) 3. глас Ј на крају речи a) y 2. лицу једнине императива неких глагола понекад изостаје глас Ј (немо ce уплашиш) б) У номинативу једнине мушког рода демонстративних заменица често ce срећу облици без финалног гласа Ј (ако je на мртав умро, ва мој, ma рат, de ва кош, имаш она лек) фонема Ф У испитиваном говору сачувана je фонема Ф, али има више примера y којима je извршена супституција Ф y В: 1. примери y којима ce Ф на почетку речи, y иницијалном положају, сачувало (шта мен фалило, фиакер увиђе, фицкас, фес, y штофару фабрику, па ce ние имало фрезе) 2. примери y који чубају y медијалној позицији Ф (у штофару, па не најзад зафркнуо, на телефон) Зјпримери y којима ce на почетку речи замењује глас Ф гласом В (две влаше вино, вала богу) фоиема В Артикулација гласа В углавном je иста као и y књижевном језику, изузев y неким случајевима: 1. примери y којима потпуно ишчезава изговор гласа В (он отишо y рат и погинуо чоек, наре уе секрва) 2. примећена je и појава секундарног В (он га одвезо до каравуле, ceu увиђоше, фијакер увиђе) 3. примери y којим ce појављују супституанти групе -ХВ-/-Ф-или -Б- (ал фала богу, ваћај, увати, завати) фонема X 1. Обај глас ce y ме усобној кумуникацији Буљанаца скоро никако и не чује (тражио и, оћеш, оћу, ја ce диго, ора бациш иза epama, нека жива и сирома неки). 2. примери укојима ce глас X замењује глас X замењује гласом К (не ктеше, дрктиш, не кте). 3. Примери y којима ce глас X замењује гласом Ј (код снаје, кусаш проху) африкате 1. Забележено je доста примера којима ce изговара глас s /дз/ (ја садим пасуљ oseop, звезда) 2. добро ce чува разлика између палаталних африката Ч и Џ, као и Ћ и Ђ. малих колебања y изговору имамо само код речце ГОД која може да гласи и гоћ, гуђ, гуђ (код гуђ долази). 1 220 Г

варирање артикулаиије консонаната y сантхију Када ce две суседне речи, y међусобном додиру y говорном току, нађу јеедна до друге, онда су два крајња сугласника способна да ce асимилују. Крајњи резултат тог процеса може бити стапање крајњег сугласника претходне речи y нови сугласник или потпуно губљење тог сугласника (дођемо кот куће, једно от пиац, погоде ce ка ће свадба, са ти ја кажем). Ц) Дистрибуццја вокала 1) Супституција 1. У овом говору замена некадашњег гласа ЈАТ je доследно екавска (гремо воду, сеалице), али je и могућа равноправна заменама гласовима И и E y наставцима компаратива и суперлатива придева (више de стареи рекну, најстареј Милош) 2. Вокализације сонаната има y следећим примерима /-Л- y -О-/: узо коц. 3. Супституцију вокала (један вокал ce изговара на месту другог вокала) имамо y следећим примерима: A уместо О (помарамџе, патакар), E уместо A (бевојкема, свирели), E уместо И (из њигова рука, прикину га), И уместо У (дибоко), О уместо A (no товану, долеко), О уместо E (њонога сина, њоно deme), О уместо У (отобус, омием ce), У уместо О (командувала), У уместо И (уплаћувало ce) итд. 4. У говору Буљанаца веома су честе појаве упрошћавања сугласничких група. Ta упрошћавања су настала регресивном асимилацијом (АО>О: дошо туна, ишо; АЕ>Е: четрнес године\ ЕСРО: узо, видо; УО>О: погино y рат), прогресивном асимилацијом (АО>А: завица, две заве) и сажимањем вокала (АХА>АА>А: сна; ЕЈЕ>ЕЕ>Е: да јем,јемо; ИЈИ>ИИ>И пред Јеремину). П) Појаве које немају карактер супституццја су редукције вокала, nojaва ”покретних” вокала и хаплалогија (изостављање читавог слога). Д) Дистрибуција консонаната Изговор консонаната y иницијалној позицији, изузев гласа Ј, углавном je стабилан. Међутим, постоје неке групе сугласника које немају увек подједнаку стабилност (-КЋ->-Ћ-: ћерка; -ГД->-Д~: тамо de ceрати; иницијално Сна месту ede га y књижевном језику нема: Kad ce сиграш с моу deuy). У говору села Буљана честе су супституције консонаната и то принципу асимилације (сламак, узнем коц, пантим, бомбоне, сектенбар, љуцки odeлo, пченица, спушти ce, ваћај, спремен пасуљ, сам мож da гле^у, онај млого глават, божитњак, сас мојагу, помарамџе). У овом говору су приментне појаве које немају карактер супституција као што су губљење сугласника и упрошћавање сугласничких група (нећу d ием, триес кила, болесан, каки газба, отац noc numa), уместо сугласника -H- (KOMenduja) и метатеза (мало гројзе). ДРУГИ ДЕО А) Речи са деклинацијом именице Именице мушког рода на консонант и средњег рода на -e и -о y номинативу и акузативу јединице именица ЛУК, СИР и ХЛЕБ имају наставак -а (не ктеше ни биру леба, лука ни сира, леба ce убуђо); y генитиву једнине 1 221 Г

уместо облика на-а, готово увек ce среће облик номинатива или акузатива једнине (оч« Бадњи дан, има месо, понесем кило шећер, флашу зеитин); вокатив једнине познаје сличне наставке као и књижевни језик; y инструменталу једнине јављају ce и облици генитива једнине (« с мужа карам ce, с мојега оца); уместо инструментала једнине јављају ce и облици предлог+номинатив једнине (покривено сос крпче); локатив једнине најчешће ce замењује формом предлог+номинатив једнине (у плац седела, погинуо y рат); могућа je замена генитива сингулара локативом истог броја (тио знам од мог вампирау, y генитиву множине налазимо поред наставка -а и наставак -и (остави крошњу колачићи, има вампири); акузатив множине има и наставке на -и: (пешкири туре мало на коњи). Именица средњег рода чија ce основа y зависним падежима проширује имају и следеће особине: број ових именица je увећан због продуктивности наставка -че (прспгенче једно купили); неке именице могу имати паралелне промене и као именице I и II Стевеновићеве врсте (зрно- -зрна/зрно-зрнемау, именица ЈАЈЕ потиснута je именицом ЈАЈЦЕ; непознати су облици множине на -ад, већ ce употребљавају само облици на -ићи (пилићи, кубићи, шочићи). Именице женског и мушког рода на -а (Мића, Сава, деда, младожења, жена, девојка) y дативу и локативу једнине имају и облик на -e /код тврдих основа/ (баца жито деде, деду невесте)', поред облика локатива једнине на -и и -e, јавља ce и локатив сингулара на -у (у Француску, били y беду, y болницу)', y генитиву једнине чешћи су облици акузатива једнине на -у (из чашу, дођоше другу недељу, од сламу); y инструменталу једнине губи ce разлика између социјатива и значења средства, те сви облици иду са предлозима док наставака -ом/-ем нема (сас брата, сас тојагу га бије, нагазиш сас ногу); y генитиву множине нејавља ce наставак -а никада, a именица je увек y номинативу множине (имала je десет године, биле ми османаес године, мало бомбоне); именице IV врсте са номинативом једнине на консонант попримају облике мушког рода (привуче крв таки, цео ноћ, тај пећ, пећеви). придеви Приликом употребе придева јављају ce паралелни облици на -еи, -и/<-ији/ и -ши y компаративу и суперлативу придева (најстареи Милош, друкши, лењиш); суплетивни облик за копаратив je ГРЂИ; речца НАЈ не мора стајати непосреднјо пре комаратива придева ради изражавања суперлатива (најсмо грђа неверау, примента je и употреба конструкције ПО + компаратив y значењу -((у приличној мери, донекле)) (друго мало по боље). заменице Код личних заменица ЈА и ТИ y дативу једнине уместо наставка -и увек je наставак -e (мене син порасте, копаш и другем и тебе)', инструментал једнине заменице ЈА гласи меном или мене (за меном, био с мене)', облик заменице ОНА има облике y дативу једнине (да све угодим њојзе), y генитиву једнине (од њо смо крили) и y акузативу једнине (сил бије њо); заменица ВИ има датив множине на ВИ (сад ћу ви испричам, шта ви e ва девојка); заменица ОНА има облике датива једнине на -/ј/у, аоблике акузатива једнине исто на -/ј/у (ја ју кажем, син ју ce оженио/ жишке ће ју запале, ја би ју просио); именичка заменица НЕКО y овом говору гласи искључиво НЕКИ (неки куши шанпон) итд. ! 222 !