IZGUBLJENI ANĐEO, Tanja Zmaj

1

2

Prva iz toma knjiga: SRPSKA BAJKA

Knjiga prva:

IZGUBLJENI ANĐEO

buđenje duša distorzija

Pisac: Tanja Zmaj
3

4

POSVETA

Deco moja, gde god bili, šta god radili, o čemu god da smo razgovarali, nismo se
stigli dovoljno upoznati. Pričali smo, ali čini mi se da nismo dovoljno. Možda nije
bilo pravo vreme ni pravi način za to.
Polako krećete u potragu sopstvenog smisla života.
Želim bar malo skinuti veo tajanstvenosti i dogmatičnosti sveta u kome živimo i
olakšati vam proces buđenja, da pronađete odgovor zašto ste tu.
Čarli Čaplin se ovim rečima obraća svojoj ćerki:
„Kćeri moja, ti nikada nećeš znati kakav sam put prešao, da sam bio prava skitnica
bez novca, da bi ti danas s lakoćom plesala na najvećim svetskim pozornicama.“
Ovo delo posvećujem i mojim najbližima koji su me svojim primerom učili šta
znači biti čovek. Zahvalna sam što su to od mene napravili, mada mi se moram
priznati nisu uvek sviđale metode. Nisam vas razumela tada, bila sam večiti
buntovnik bez razloga, na svoj način i na svoju ruku. Razumevanje su mi donele
životne situacije i iskustva koja sam kasnije prolazila.
"Ne možeš shvatiti nekoga dok ne hodaš njegovim cipelama."
Zahvalna sam svakoj životnoj lekciji koju sam prošla na ovom putu, smisao sam
pronašla u bezuslovnoj ljubavi.
„Sve što radiš radi iz ljubavi i bićeš jednak Bogu.“
Jednom rečju, bilo je to jedno divno, teško i nesvakidašnje čudesno putovanje.

5

PRIRUČNIK ZA BUĐENJE DUŠA

"Dušo moja, kada se popneš tamo visoko, nikad više nećeš biti ona ista.
Razlikovaćeš se od drugih po pređenom putu i iskustvima koja si prošla. Gledaćeš
ih sa visine kao onda kada si se kao mala verala po drveću. Pela si se, ne plašeći
se, ne gledajući na dole. Ne gledaj ni sada na dole. Strah od mogućeg pada plaši
te ogromnom jačinom. Plaši i blokira. Kada naiđe strah seti se kako si se kao dete
penjala na drvo oraha. Jedino što ti je tada bilo važno, bilo je da ugledaš nebo
iznad oblaka.

"Šta ako padnem?"
"A šta ako uspeš?"

6

INTIMNO VOĐENJE LJUBAVI PISCA SA KNJIGOM

Pisac je osoba koja maksimum iz sebe daje tek kada se zaljubi u svoje delo, tako da
je čin pisanja jednak vođenju ljubavi. Reči su najintimnije oruđe koje iz podsvesti na
površinu izvlače emocije, plešu sa njima čudesni ples, prodirući u um čitaoca. Zavode
i ostavljaju bez daha, vode ga u željenom pravcu, stalno nudeći više, obećavajući,
dajući tek toliko da ostane željan i u neprestanom isčekivanju.
Pisac je čarobnjak koji piše bajke. Književno delo je rezultat čarobnog carstva uma.
Tu pristup imaju samo privilegovani, koji se znatiželjno pitaju šta je pisac sledeće
smislio?

Kroz sedam celina pisac će vam ispričati jednu modernu Srpsku bajku.
Prva celina je književno delo „Izgubljeni Anđeo.“

Smelo zakoračimo i zaplešimo u ritmu reči intimnog vođenja ljubavi.
Dobrodošli u moj svet!
Tanja Zmaj

7

Šta je „Srpska bajka“?
"SRPSKA BAJKA" je san o novoj, lepšoj, sretnoj Srbiji.

Ovaj tom knjiga

"SRPSKA BAJKA"

sastavljen je od sedam celina:

1. Izgubljeni Anđeo - buđenje duša - distorzija
2. Ruža i Zmaj - buđenje Zmaja

3. Ruža i Zmaj u Nemačkoj - moderna pepeljuga
4. Duh iza susednih vrata - zaljubljeni duh
5. Ruža i Zmaj - ponovo u Srbiji
6. Rađanje Srpske bajke – porođajni bolovi

7. Nebeska Srbija - stvaranje nove Nebeske Srbije

I da se razumemo,
"Ne pišem ja knjigu. Knjiga piše mene."

8

PRVO DA PREDSTAVIM SRPSKU BAJKU

REČ – DVE PISCA (O DELIMA)

Ja sam srpska Šeherezada, vaš narator ili pisac, svojevrsni skakač kroz vreme:
prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovo delo je nastalo inspirisano jednim delom
stvarnim ličnostima i događajima, drugim delom dopunjeno bujnom maštom
naratora, kako bi dobilo dozu mističnosti i magije. Ono vodi čitaoca kao
svojevrsna srpska Šeherezada kroz bajke iz 1001 noći, koje su na sebi svojstven
način celovite, a mogu egzistirati i svaka za sebe. I baš kao i Šeherezada iz 1001.
noći pisac će vas voditi kroz ove celine, svaki put prekidajući priču na
najzanimljivijem mestu, kako bi produžio svoj život do nove priče, koju ćete s
nestrpljenjem isčekivati.

I ko zna, možda i ova bajka koju vam pripoveda srpska Šeherezada promeni tok
istorije, smiri zahuktale strasti između dve vele sile Rusije i Amerike, i na neki
način venča se sa Evropom zauvek, i u dobru i u zlu dok ih smrt ne rastavi:

Matičar (pop): Evropo, da li vi uzimate ovu ovde prisutnu Šeherezadu, i u dobru i
u zlu dok vas smrt ne rastavi?
Evropa: Da. (aplauz od kumova Rusije i Amerike)
Matičar (pop): Šeherezado, da li vi uzimate ovde prisutnu Evropu, i u dobru i u
zlu dok vas smrt ne rastavi?
Srpska Šeherezada: Da. (aplauz od kumova Rusije i Amerike)
Matičar (pop): Proglašavam ovaj brak sklopljenim. Možete se poljubiti.
(čuje se gromoglasni aplauz od kumova Rusije i Amerike koji ne prestaje)

Ovim delima, kroz Srpsku bajku, namera mi je da vas provedem kroz prošlost i
budućnost Srbije. Posmatrajćemo je kroz prizmu sadašnjosti 21. veka. Ovo je
priča o potomcima Zmajevitih ljudi. Ne, nisu oni oduvek bili Zmajevi. Ili možda
jesu, samo su to zaboravili.

Međutim, došlo je vreme Buđenja. Vreme da se sete ko su, ko su bili, i zbog čega
su došli na Zemlju. Vreme je da se sete svojih zadataka.

Ne, ne obećavam vam da će njihov put biti lak. Nemojte očekivati da su to mitska
bića koja bljuju vatru (bar ne na početku priče, možda kasnije). Svaki od njih živeo
je jednim običnim životom, mada kad bolje razmislim svo vreme je pripreman za
trenutak koji je pred njim - za vreme Buđenja.

Sprovešću vas kroz njihove lične priče, videćete kako su oni savladali svoj put,
probudili se i preuzeli svoju ulogu.

9

Namera mi je da vam dočaram malu, mističnu zemlji na Balkanu, i njene Zmajeve,
i polako vas zainteresujem da počnete da razmišljate o njoj i njenim ljudima.
Ovoga puta videćete je u potpuno drugačijem svetlu: mističnu, prepunu skrivenih
tajni, zemlju srpskih Zmajeva, zemlju mitova, legendi i junaka, ponovo nastalu
nakon raspada velikog sna zvanog Jugoslavija.

Dajte svoj doprinos u stvaranju nove legende modernog doba.
Da li ste spremni da počnemo Srpsku bajku?
Da li ja to čujem: JESMO?
Da.
Pa da počnemo:

SRPSKA BAJKA

Bog je na Zemlju poslao 144 000 Anđela, čiji je zadatak da spasu ljudsku
civilizaciju od totalnog uništenja.

Jedan od Anđela koji treba da se ponovo rodi u ljudskom telu ima specijalni
zadatak: da pronađe Princa iz loze Nemanjića, i pomogne mu da spase Srbiju,
donese mir u svetu, a zalutale ljude vrati ponovo Bogu.

Na tom putu pomagaće mu Anđeli-vitezovi Reda Zmaja na koje će na svom putu
nailaziti, koji su i sami u procesu buđenja.

U srpskom narodu postoji legenda koja glasi:

„U vremenima kada oni koji su na vlasti ne znaju da reše probleme u državi, Bog
aktivira božansku iskru u srcu svakog pojedinca, budi ih i okuplja oko zajedničkog
zadatka, kako bi spasili Srbiju.“

Došlo je dugoočekivano vreme da krenu stopama svojih slavnih predaka, boreći
se za diplomatsko rešenje globalne ekonomske krize i krize čovečnosti.
Motivisani slikom prošlosti, junačkim precima plemićke krvi, Despotom
Stefanom Lazarević i Nemanjićima, oživljavaju prošlost kako bi sačuvali svoju
budućnost i budućnost svojih potomaka. Sa viših nebeskih sfera vode ih,
usmeravaju i čuvaju slavni preci, te hrabre ljude koji se bore da vaskrsnu značenje
reči biti čovek i povrate smisao Bezuslovne ljubavi.

Ovo je priča o procesu njihovog buđenja.

U trenutku njihovog buđenja situacija na Zemlji nije sjajna. Ljudska vrsta preti da
zbog svojih stalnih sukoba uništi samu sebe. Stanje je alarmantno.

10

Prvo se budi Anđeo Viktorija, prisećajući se zbog čega je došla na Zemlju.
Zadatak koji ima, da vrati mir među ljude težak je, čini se nemoguć. U tom
poduhvatu treba da joj pomogne princ, koga treba da pronađe. Potraga za Princom
nije nimalo laka.

Kada se velike duše rađaju inkarniraju se u 14 novih tela. U svakom od njih nalazi
se po delić centralne duše koja se nalazi u univerzumu, samo jedna je ona prava
koja će u datom trenutku biti aktivirana da preuzme vodeću ulogu. Tako se čuva
Božiji plan.

Viktorija treba da pronađe Princa i pomogne mu da ponovo uzdigne Nebesku
Srbiju, prenoseći snažnu hrišćansku poruku.

Nakon mnogo lutanja, izgubivši skoro svaku nadu da će ga naći, ipak ga
pronalazi. Između Princa Viktora i Viktorije, uprkos svim njihovim nastojanjima
da se to ne dogodi, rađa se ljubav. To je zabranjena ljubav jer može ugroziti Božji
plan.

Sile tame na sve načine pokušavaju da ih unište, prinčev život je ugrožen.
Viktorija je prinuđena da bira između prejakog magnetskog privlačenja njihovih
duša i Viktorovog života.

Svesna je da se Božji plan mora realizovati, a prinčev život sačuvati. Viktorija
mora da se odrekne svoje ljubavi zarad Prinčevog života. To je čin Bezuslovne
ljubavi.

Mediji i marketing agencije na globalnom svetskom nivou nalaze se u rukama sila
tame koje prete da unište veru u Boga. Nad Zemljom se nadvila ozbiljna pretnja
da će zavladati večita tama. Jedini način da se ovo spreči je stvaranje protivteže -
osnivanje Božje marketing agencije i preduzeća Srpska bajka, koje će poput
Hollywoodske i Wolt Disney mašinerije raspolagati moćnim alatima kreativne
industrije.

Kapitalizam će uništiti ljudska pohlepa. Predodređeno je da Srbija donese novi,
humaniji model društvenog sistema koji će ga zameniti, i stvoriti novi srednji sloj
u društvu, novu kreativnu elitu.

Kako bi se ovo relizovalo osnivaju se dve marketing agencije kojima rukovodi
Bog. Zaposleni su Anđeli. Nastankom novih marketing agencija počinje žestoki
medijski rat protiv sila tame, koje se svom snagom bore da spreče ponovni dolazak
Isusa na Zemlju i stvaranje 1000 godina mira o kojim je pisano u Bibliji.

11

Sile tame se hrane ljudskim strahom, bolom i patnjom koju uvećavaju negativnim
vestima. Zbog toga im nije u interesu da ljudi budu sretni.

Na Zemlji treba da zavlada mir koji je glavni uslov da ona uđe u Kosmičku
konfederaciju. Svrha ulaska je dobijanje pomoći od Galaktičke konfederacije radi
odbrane Zemlje. Njeni stanovnici nisu svesni ozbiljnost situacije, pretnje koja im
se munjevitom brzinom približava iz dubine Galaksije. Neprijateljske
vanzemaljske sile krenule su da unište planetu i njene stanovnike.

Da li će ponovo vaskrsnuti Nebeska Srbija?
Hoće li se Srbi vratiti Bogu?
Da li će se setiti ko su bili?
Hoće li Viktorija uspeti da pronađe Princa?
Hoće li zajedničkim snagama uspeti da realizuju „Srpsku bajku“?
Da li će Anđeli uspeti u svojoj misiji?
U vekovnoj borbi između dobra i zla, ko će pobediti?

Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno. Menjanjem svoje prošlosti
utičemo na našu budućnost. Kvantna fizika otkriva da se događaji iz prošlosti koji
nam ograničavaju život u punom potencijalu mogu izbrisati i tako kreirati bolja
budućnost, jer u svojoj suštini vreme ne postoji, ali naš linearni um to nije u stanju
da prihvati.

Ako možemo menjati svoju prošlost, kako to kvantna fizika dokazuje, možemo
menjati i celi tok događaja u svome životu, a samim tim i svesno uticati koju ćemo
od mogućih kvantnih realnosti živeti sada i u budućnosti.

Ulazak u polje nultne tačke je kvantni skok u realnost.

Praznina je izvor neograničene energije. Iz energije praznine rodio se kompletan
svemir. Iz praznine našeg uma rađaju se neograničene ideje, a iz takvih ideja
nastaju naše najbolje kreacije.

Ulaskom u polje nultne tačke, oko sebe stvaramo jaku energiju, koja deluje
isceljujuće, kako na nas tako i na sve one koje ovo polje zahvata.

Šta ako je moguće da izaberete jednu drugačiju prošlosti?
Šta birate i šta kreirate sada?

Menjajući svoju istoriju, menjanući svoju prošlost, mi menjamo sadašnjost i
utičemo na budućnost.

12

Kako promeniti prošlost?
Da li je to uopšte moguće?

Kreirati novu, drugačiju prošlost, sadašnjost i budućnost je Čarobnjakova tema za
buđenje. Šta je moguće sve da promenimo, osvestimo i izaberemo drugačiji život?

Koja je tvoja istorija (tvoja prošlost)?
Šta biraš da bude tvoja sadašnjost?
Šta kreiraš za svoju budućnost?
Pozivam te da se probudiš i budeš Čarobnjak na zemlji!

Na krilima zmaja, nošen vetrovima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti odletećeš u
jedan čarobni svet gde su čuda moguća. Svrha tvog leta je:
„Da Srbija bude kao što je nekad bila, da Srbi ponovo u zagrljaj Bogu pođu.“
Raši krila, rođen si za let!
I dalje te muče pitanja:
Da li se ti nalaziš u procesu Buđenja?
Da li si ti srpski Zmaj?
Želiš li da dobiješ odgovor na ova pitanja?
Da li ja to čujem: ŽELIM?
Nastavi da čitaš Srpsku bajku.
Ona će ti reći ko si.

Sretno, Zmaju!

KOJA JE VIZIJA OVE BAJKE?

Vizija je da svi mi treba da uzmemo aktivno učešće u kreiranju sopstvene bolje
realnosti. Pozivam te da se probudiš i budeš Čarobnjak na zemlji!

Šta god da si radio, kuda god da si išao, uvek si se kretao ka jednom cilju – ka
sebi samom i sećanju na sebe.

13

Ljudi koji su izgubili uspomenu na svoju prošlost i svoju budućnost, nalik su deci
koja su spremna da se dan za danom, neumorno voze na jednom te istom,
najdražem ringišpilu.

Nešto se menja uokolo: čas sija sunce, čas pada kiša, čas lista drveće, čas opada
lišće, čas dolaze jedni da pogledaju kako se ljudi bezbrižno vrte na vrtešci,
utonuvši u detinjstvo, čas dolaze drugi.

Letimo u zatvorenom krugu, cičeći ushićeni brzinom, zaboravivši da smo u
prošlosti umeli i da letimo, i da su svi naši zanosi samo maglovita sećanja o tome
ko smo nekada bili. Ovi događaji se nisu desili negde na dalekim planetama, već
baš na Zemlji, upravo sa ljudima koji žive u ovom vremenu.

Svako ko pročita ovu knjigu može da je shvati kao izmišljotinu, a može da je
prihvati i kao realnost. Oni koji je poseduju, mogu da se prenesu preko svoje svesti
u visine nebeskih sfera, u dubine okeana i dubine prošlih vremena. Moja priča je
nastala inspirisana jednim delom stvarnim ličnostima i događajima, drugim delom
dopunjena bujnom maštom naratora, kako bi dobila dozu mističnosti i magije.
Dobila sam pravo da je podelim sa vama. Uvek su na zemlji živeli malobrojni
odabrani kojima je bila darovana, drugima nedostupna veština, da predvide
događaje, da upravljaju atmosferskim procesima, da leče teško bolesne... Iako su
slična znanja i iskustva brižljivo skrivana.

Skrivena znanja se po starom predaju ili od učitelja učeniku u toku mnogih godina,
ili neshvatljivim neobjašnjivim načinom čak i za same jasnovide. Međutim, u
svetu se danas dešavaju duhovni procesi na globalnom, čak više od toga, na
kosmičkom nivou. Nisu bezrazložno za samo jedan vek naša znanja o čovekovoj
prirodi, o njegovom svetu i svrsi postojanja u Vaseljeni pretrpela korenite
promene. Svi su počeli da govore o nastupajućoj eri Vodolije, o novom dobu.

Na prelazu milenijuma, ljudi su ispunjeni mističnim očekivanjima. Sadašnji
proroci predskazuju Hristov drugi dolazak. Očigledno je došlo vreme kada
skrivena znanja treba da postanu zajedničko dobro.
Na koji način i zbog čega ljudi dobijaju skrivena znanja?
Koji nivo duhovnosti je potreban da bi se postalo Posvećenim?
Kako živeti i u čemu je smisao života?

Svako ima svoj put ka Bogu i svoje služenje njemu. Mnogo je pozvanih, ali malo
odabranih. Nije svakome dato da savlada ovaj put.

Spasi sebe.
Spasi svet u sebi.
Spasi svet oko sebe.

14

Ova knjiga napisana je u pomalo neobičnom žanru. Nerealno se prepliće sa
realnošću, ali će pritom mnogi fantastično smatrati istinitim, a stvarnost će
doživeti kao izmišljotinu. Vama se daje prilika da od dva ukazana puta, izaberete
sopstveni doživljaj čuvši sopstveni glas istine u sebi. Pišem o sebi samom, o
ljudima koji me okružuju, i o događajima koji su se dešavali u prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti.
U vezi sa krajem drugog milenijuma, mnogi ljudi su, neki sa strahom, neki sa
Nadom, iščekivali godine milenijuma i u svetim knjigama obećane događaje:
Armagedon, Apokalipsu, Zlatno doba. Potom su, osvrnuvši se, odahnuli, ništa se
nije dogodilo. Drugi su se, naprotiv, ražalostili: nije valjda da će sve ostati po
starom? Oni su, po svoj prilici, zaboravili, da je u početku bila REČ.
A ko je od vas dovoljno oštrovid, da vidi Bogom učinjeno, ili poseduje tako
izuzetan sluh da čuje Njim izgovoreno? Prisetite se sami sebe i vašeg mesta u
večitom Kosmosu, gde odavno sa ljubavlju očekuju kada ćete se probuditi.

RAZGOVOR SA BOGOM

„I šta ću im reći, Oče moj?“, upita pisac.
„Istinu. Ljudi vole i veruju u laž. U istinu niko neće poverovati. Pričaj istinu“ reče
Bog.
„Čovek samo srcem dobro vidi, suština se okom neda sagledati“.
Reči Malog princa kao eho odzvanjahu mislima pisca, gubeći se u njihovom
nepreglednom prostranstvu.

15

BUĐENJE DUŠA – DISTORZIJA

Postoji vreme za spavanje i postoji vreme za buđenje!

Da, spavali smo toliko dugo vremena, ako se vreme uopšte može meriti nekim
nametnutim kalendarskim godinama.

Naš duh je spavao, naše svetlosno biće je spavalo, sakriveno u svetu snova koje
je samo jedan korak daleko od nas.

I onda, onda je došlo vreme da se zvezdano biće u nama probudi, da odmota
svetlosnu nit koja ga povezuje sa centrom Univerzuma.

Ko si ti? Šta si ti?

Da li si spreman da čuješ poruku koja ti dolazi iz Vaseljene, da je shvatiš i probudiš
se?

Da li si stvarno spreman za taj korak?

Da budeš donosilac svitanja, da budeš deo porodice svetlosti, da budeš svestan
sebe i svog duhovnog bića? Da li si?

Planeta Zemlja se budi, osećamo je kao jedan veliki živi organizam koji svoju
svest obmotava oko nas.

Da li čuješ krik Zemlje, vapaj koji nas protresa, krik očaja!

Da li ga čuješ, ili nastavljaš da živiš svoj mali život hipnotisan morem neistina i
laži kojima nas obasipaju.

Probudi se, i probudi svetlosno biće u sebi, tek tada ćeš shvatiti poruku koju si
dobio, poruku ljubavi za srce svakog od nas da imaš pravo da budeš slobodan i da
ti tu slobodu niko ne može oduzeti!

Sve što jeste je Biće, jedina stvarnost koja postoji.
Prepoznavanje u Biću, povratak kući jeste buđenje.
Buđenje je realizacija bića.
To je iskustvo bitisanja.
Jedno sa Bićem.
Jedno sa svim.
Buđenje nije dvojno.
Slobodno teče sa onim što jeste.

16

Buđenje nije nešto što radimo.
Nije nešto što možemo stvoriti ili posedovati.
Nije cilj ni tehnika.
Vodi te.
Vraća ti moć.
Uči te da budeš slobodan.
Oslobođen okolnosti.
Oslobođen vezivanja.
Slobodan da tečeš.
Slobodan da vidiš dalje.
Slobodan da budeš ono što jesi.

Buđenje zahteva:

Apsolutnu smirenost.
Opušteno ne – delanje.
Umeće toka.
Ne – poistovećivanje sa Egom.

Buđenje je put u nepoznato.
Prepusti se.
Buđenje znači videti svetlost u svemu što postoji.
Videti ljubav i lepotu u čudu života.
Videti život kakav jeste.

To je tvoja odluka.

Sve što jeste je Biće, jedina stvarnost koja postoji.
To je realizacija onoga što jesmo, sada upravo u ovom momentu.
Put je mudrost.
Vodi te.
Vraća ti moć.
Uči te da budeš slobodan.
Oslobođen okolnosti.
Oslobođen vezivanja.
Slobodan da tečeš.
Slobodan da vidiš dalje iznad pojavnosti.
Slobodan da budeš ono što jesi.
Videti život kakav jeste daleko iznad.
Samospoznaja je realizacija Bića.

17

To je buđenje.
To je tvoja odluka.
To je tvoj put.

TI SI BUĐENJE

"Opraštam se sa onom što sam bila - a nisam, da bih dopustila sebi da budem
ono što nisam bila - a jesam."

SUSRET SA SOPSTVENOM DUŠOM

Kako si živela, dušo?
Koliko godina si se odavala strastima?
Rad, porodica, briga iznutra?

Ti si kovala sebi lanac, kariku za karikom, greh za grehom.

Koliko godina si iskušavala i bila iskušavana, tražila privlačenje i privlačila?
Koliko godina si tajno tražila samo slavu i zadovoljstvo?
Koliko vremena si protraćila na to?

Srčano si gradila i stvorila - Egipat, zemlju ropstva, u kojoj si tuđa.

Kako si živela, dušo?
Koliko si truda potrošila razvijajući svoj egoizam, sada ne možeš voleti?
Da li je to sreća, kojoj si neoprezno žurila?

Kako si živela, dušo?
Koliko godina si bila zauzeta pomislima svojim, da li su one bile bolje od
razgovora sa Mnom?

Sve ove godine, draga moja ćerkice, Ja sam te čekao, Ja sam te zvao, ali ti nisi
čula. Tražio sam te, ali ti si se sakrila.

Kako si živela dušo i kako sada živiš?
Od rođenja tvog Ja te nosim na rukama Mojim.

18

Ja te nikada nisam ostavio samu.
Ja vidim kako si se izmučila i onemoćala, pokušavajući da se oslobodiš.
U vrevi svakodnevnog života, ti si zaboravila da sam Ja sa tobom.
Ne boj se, krvlju ljubavi moje Ja ću rastopiti lance koji te drže.
Golubice Moja, doći će vreme, ti ćeš razmahnuti krilima i poletećeš ka Meni, u
baštu Moje ljubavi.
Ja ću te naučiti da pevaš slatke pesme, iz kojih si ti prah zemljani i sujeta
zemaljskog života.
A sada, ja ću ti dati suze koje će izlečiti tvoje oči, ti ćeš progledati i videti Mene.
Ja neću pominjati grehove tvoje.
Ti ćeš me zagrliti, a Ja ću zagrliti tebe, moju ćerkicu, i Ja ću te pitati:
„Kako si živela dušo ti bez Mene?“
A ti ćeš plakati i ćutati...
Tekst sa poleđine jedne od ikona Nerukotvotenog lika Gospodnjeg

19

SVAKI ZMAJ IMA SVOJU SVRHU

Sav moj rad, učenje i istraživanje usmeravam ka dobijanju odgovora na jedno
naizgled vrlo jednostavno pitanje:
Kako živeti život sa svrhom?
Ovom knjigom želim da ti pomognem da probudiš svoj uspavani um, i zaronivši
duboko u njega pronađeš odgovor.

„Jedini pravi posao ti je da što pre otkriješ svoju životnu svrhu za koju si stvoren
i da na najbolji mogući način odaš počast svojoj suštini.”

Oprah Winfrey

Pročitala sam jednu priču o razgovoru između odraslog čoveka i dečaka:
„Šta radiš”, upitao je čovek dečaka. „Idem u školu”, odgovorio je dečak.
„Zašto ideš u školu?” „Da bih učio.”
„Zašto učiš?” „Da bih bio pametan.”
„A zašto želiš da budeš pametan?” „Da bih dobio dobar posao.”
„Zašto želiš da imaš dobar posao?” „Da bih imao mnogo novca.”
„Zašto želiš da imaš mnogo novca?”„Zato što želim da kupim hranu.”
„A zašto želiš da kupiš hranu?” „Da bih mogao da jedem.”
„Zašto želiš da jedeš?” „Da bih živeo.”
„A zašto živiš?”
U tom trenutku, dečak se nakratko zamislio, počešao po glavi, pogledao
sagovornika u oči i upitao:
„Gospodine, zašto živim?”
Zastao je, a zatim tužno odgovorio:
„Da bih umro.”

20

DA LI JE TVOJ ŽIVOT VAŽAN? DA LI ZNAŠ SVOJU
SVRHU?

Da li razmišljaš o tome kakav uticaj imaš, ako ga uopšte imaš?
Da li se pre spavanja pitaš koja je tvoja vrednost i važnost?
Da li je tvoj život važan?
Naravno da jeste.
"Tragedija života nije smrt, već sve ono što je u nama umrlo dok smo živeli."

Norman Kazens

Za život pun svrhe potrebna je hrabrost.
"U jednom trenutku i ja sam bila razapeta između onoga što je svet očekivao od
mene i onoga što sam smatrala istinskom ja.
Danas sam posve sigurna u to šta je moj poziv.
To je tako jer sam počela slušati svoj instinkt i razmišljati o odlukama koje
donosim svaki dan.
Svi smo mi na Zemlji ograničen broj godina.
Kako želiš provesti svoju dragocenu, nezaustavljivu budućnost?
Nema potrebe da protraćiš još ijedan dan pitajući se ima li život nekog višeg
smisla.
Ima.
A na tebi je da ga otkriješ.
Kad god budeš spreman."

Oprah Winfrey

21

DUHOVNI VITEZOVI REDA ZMAJA

Ko su bili duhovni vitezovi Reda Zmaja u Srbiji?
To su oduvek bili Božji sinovi i kćeri, posvećeni Božjom rukom izabrani, koji
slede put koji im je dat. U astralnoj ravni vode ogromne bitke o kojima drugi ni
ne slute. U materijalnoj dimenziji fizički izgledaju kao sav ostali svet, i vode drugu
vrstu borbi kroz nesebično pomaganje ljudima oko sebe.
Viktorija je stara škola, senior reklo bi se među duhovnim vitezovima Reda
Zmaja. Filip je takođe jedan od vitezova. Kada će biti aktivirani i gde, nikada ne
znaju, ali se na Božji poziv bez pogovora odazivaju.
Piscu nije nimalo lako da piše ovu bajku. Mora se poistovetiti sa Viktorijinim
umom i zarobljenim emocijama dugo skrivanim u jednoj od tajnih fioka,
zaboravljenoj i potisnutoj realnosti. Nastavlja svoje pisanje na mestu gde je sinoć
prekinuto. Da napomenem, pre početka pisanja ovog dela, pisac je dobio
odobrenje viših sila zvanih „Čuvari znanja“ da o ovome sme da piše.
„Lako je prepustiti se osećanjima sumnje u sebe i odustati od izazova. Ali, to
sigurno nije ono što bi snažna žena učinila“, pomislila je Viktorija.
„Da li sam zaista snažna? Nekada mislim da nisam dovoljno jaka, i nije mi uvek
jasno zašto sam izabrana za ovaj put. Ali verujem da Ti imaš svoje razloge. Ti
znaš zašto. Bože, uzmi me za ruku, i vodi me.“
Onda je uzela sve zakrpe svog života, spojila ih, napravila sebi krila, i poletela.
Noćas opet nije bila ovde, odletela je na jedno od svojih putovanja kroz prolaz u
drugu dimenziju. Pre odlaska na spavanje osetila je da su „Oni“ oko nje, ti koji
pokušavaju da spreče da ova priča bude ispričana, koji samo čekaju da ona zaspi
kako bi izvršili napad jer je tada najslabija. Nije ovo bilo prvi put. Bila bi uvek
upozorena od svojih Anđela čuvara. Spremno je reagovala, molitvom prizivajući
svoje zaštitnike:
„Gospode Bože, Oče moj jedini, Anđeli, Arhanđeli i Svi Sveti, Zmajevi moji,
čuvari moji mili, molim vas okružite me, zakrilite i zaštitite, tako da niko ko na
bilo koji način pokušava da utiče na mene, ne može da utiče.“
Osetila je kako se oko nje stvara moćni štit, mirno je utonula u san...

22

IZ DNEVNIKA JEDNOG ZMAJA

Dobrodošli u moj svet...

Sada je tačno 02.07h, duboka je noć. Svi pametni ljudi uveliko spavaju. Ili bar oni
koji misle da su pametni. Nadam se. U koju grupu ljudi spadam, trenutno se
pitam? Nisam baš sigurna. I ko je to merodavan da kaže ko spada u koju grupu
ljudi? I šta znači danas pojam: Biti pametan? Biti pametan za sebe ili biti pametan
za druge? To znači pametovati. Ne, to nije pravo značenje.

Biti pametan tako što ćeš uspeti u životu? Pitanje je šta kome od nas predstavlja
smisao uspeha u životu, kao i način na koji se do tog navodnog „uspeha“ dolazi.
To bih već mogla svrstati u snalažljivost.

Ovo moje najpre bih mogla nazvati životnim filozofiranjem zasnovanom na
sopstvenom iskustvu. Rekla bih: U sve mi dirajte, ali mi ostavite beskrajna
prostranstva sopstvenih misli, kada poželim da prošećem tim poljima, nekada
ogoljenim do suštine duše, nekada obojenim najlepšim bojama, obogaćenim
opojnim esencijalnim mirisima životne lepote i radosti.

U nama je i dobro i loše, svojstvo dualnosti, sva lepota i svo sivilo ovoga sveta.
Centar našeg univerzuma počinje i završava u nama, šireći se i obuhvatajući čitav
svet oko nas, dajući mu punoću ili prazninu, zavisno šta u nama u nekom trenutku
preovladava.

Svoj smo uzrok i posledica u svemu. Dat nam je slobodan izbor i mnoštvo
mogućnosti. Znamo gde trebamo stići, ali put biramo sami i iskustva koja ćemo
na tom putu proći.

Čovek je biće satkano od mnoštva emocija. Koliko milja sam prepešačila po
poljima sopstvenih misli, tražeći odgovore na pitanja koja su me mučila. A imala
sam ih suviše.

Davno sam spoznala da je čovek sam sebi najveća nepoznanica, čitav život
provede tražeći odgovor pokušavajući da spozna sebe. Tako završi život, ne
upoznavši se do kraja. Možda zbog toga jer je onaj pravi, koji jeste, prekriven
morem nametnutih uverenja i programa.

Od rođenja učeni smo da budemo to što jesmo, da radimo to što radimo, da
razmišljamo kako razmišljamo.

23

Dođemo tako u neke godine i shvatimo kako sve znamo, samo ne znamo ko smo
zapravo mi?

I tada, započneš tu beskrajnu nikad završenu borbu, potragu za samim sobom.
Potragu za svojom svrhom.
Potragu za ljubavlju.

Za popunjavanjem one konstantne praznine u sebi.
Težnja za dostizanjem celovitosti koja ti nedostaje.

Potraga za svojom polovinom, za blizanačkom dušom i bezuslovnom ljubavlju.

Pola života provedeš živeći po tuđim mišljenjima i pravilima, buniš se gde god
možeš.

A sva ta pobuna je samo nemi vapaj okovane duše, osvešćene tek toliko da kaže:

"Ovo nisam ja, ne mogu više ovako, i ko sam zapravo ja?"

Bunt ne počinje u mozgu, on počinje u srcu.
Ne usuđuješ se krenuti na taj put.
Zakoračiš.
Noge klecaju. Nemaš ni jačine ni hrabrosti izaći iz zone komfora, koja te tako
slatko uljuljkuje u svojoj sigurnosti poznatoga.

"Kako može ptica koja je suviše dugo živela u kavezu znati šta znači sloboda? "

Sloboda mišljenja i delovanja.

Oslobođenje joj izgleda kao ogromna provalija koju treba preskočiti a ne upasti u
nju.
Bezdan.

A kopka te:

Šta je sa druge strane?
Zašto me tako neodoljivo vuče ta druga strana sebi?
Kako je preskočiti?
Koji most bezbedno spaja ovu sa drugom stranom bezdana?

24

Odgovor dolazi svetlosnom brzinom. Toliko puta si ga čula, ali nisi razumela.

Most je krst koji nosiš.

U jednom animiranom filmu ljudi nose na leđima veliki krst, težak, dugačak, teško
koračaju kroz pustinju. Jedan od njih je pokušao biti pametniji od ostalih. Počeo
je skraćivati krst od drveta. Krst je bio sve lakši, njemu je bilo lakše hodati. Bio
je sretan misleći da je mudriji od ostalih. Sve brže je išao, sve većeg osmeha na
licu. Odjednom, ispred njega našao se bezdan koji je trebalo preći. Jedini način
bio je napraviti most od krsta koji je nosio. Ali, avaj, njegov krst sada je bio previše
kratak, nije mogao dohvatiti drugu stranu. Polako su ga sustigli drugi ljudi koji su
nosili svu težinu svog krsta na leđima. Spustili su ga i napravili most, bezbedno
prešavši na drugu stranu.

Sada je tek shvatio šta je uradio i da trenutna lakoća koja mu je bila primamljiva,
nije bila najbolje za njega.

U priči o Tamnom vilajetu čovek se našao u tamnoj pećini. Ništa nije video ali je
osetio mnoštvo kamenja pod rukama, razmišljao je da li da uzme ili da ne uzme,
začuo je glas: Ako uzmeš – kajaćeš se, ako ne uzmeš – kajaćeš se. Čovek se dugo
razmišljao i na kraju odluči da uzme jedan kamen da barem vidi zbog čega će se
kajati. Izašavši na svetlost dana, video je da u ruci drži prelepi dijamant. Bilo mu
je žao što nije uzeo više, ali mu je smisao reči postao kristalno jasan.

Tako je i u našim životima. Koji god izbor da donesemo kajaćemo se.

Ako je već tako, ako sve tako funkcioniše, birajmo sopstvene puteve sami,
donosimo odluke, negujmo svoja uverenja i gradimo svoje programe, jer u njima
ćemo provesti ostatak života.

Lakše nam je da nam drugi pričaju, savetuju nas, ali na kraju sve lakše ispadne
teže.

Pitali su me:
"Zašto je tvoj put tako težak i trnovit?"
Rekli su mi da ne zaslužujem ovoliku težinu života.

25

Odgovorila sam:
"Za sve dobro i loše u svom životu kriva sam ili zaslužna ja. Moji izbori su me
doveli do posledica. Sada se trudim da se vratim na pravi put, da biram puteve
koji će mi doneti nove, bolje mogućnosti, a samim tim i život kakav sanjam i
želim. Ovaj put biram sama."

Kada se nađem u dilemi, postavim pitanje. Jedini odgovor koji prepoznajem to je
glas moga srca. Ono nepogrešivo zna sve odgovore, i prave puteve kojim treba da
prođem. Nisu svi putevi laki. Svaki put ima svoju težinu ali i svrhu. Svrha je da
ovo putovanje kroz životnu učionicu prođemo kao što bolji učenici, i savladavši
životne lekcije naučimo da je svaki problem nova mogućnost za izgradnju boljeg
života i odnosa među ljudima.

Potrebno je da promenimo svoje životno shvatanje. Greške ne postoje samo
lekcije, i sve se ponavlja samo sa drugim ljudima dok ne naučimo šta treba iz tih
odnosa. Tek tada nastavljamo dalje. Hodavši po stazi popločanoj zlatnim ciglama
Čarobnjaka iz Oza učimo da nevidljivim magičnim štapićem kreiramo put.

Ta magija je izgradnja našeg sopstvenog unutrašnjeg mira.
Mir u svakoj situaciji, na svakom mestu neprocenjivo je bogatstvo.

Mir ne možeš zadobiti ako usput nisi prošao sve nemire ovoga sveta.
Ceni i voli, čuvaj i neguj blagodat od Boga datu, sa kojom se postaje Posvećeni,
stekavši duhovnu jačinu neizmerne snage sa kojom sve postaje moguće.

Postigavši unutrašnji mir i blaženi spokoj, stvorio si čarobni štapić. Postaješ
Čarobnjak sopstvenog života.
I na kraju, ali ne manje bitan, esencijalni začin sa početka moje priče.
Dodaj kap ljubavi i pretvori je u okean.

Uči se da u tebi nikne seme ljubavi koje će rasti i cvetati iz tebe, prenoseći se na
sve koji barem na tren dotaknu liniju tvog života. Nesebično se dajući, ali mudro
i pametno, baš onako kako te sopstveni život i pređeni put naučio.

Zagrli to dete u sebi.

Seti se ko si bio kada si bio dete, šta te činilo sretnim, seti se kako ti ništa nije bilo
nemoguće, seti se šta si želo, seti se svojih snova, seti se svoje jačine i snage.

26

Izbriši sve loše stvari u životu.
Vrati se na početak i počni ponovo.

To se zove Buđenje.
Ovaj put na pravi način.
Ovaj put verna sebi i Bogu u sebi.

27

Molitva za spas Srbije i sveta

Gospode Bože,
Oče moj jedini
molim ti se da se Srbi slože i umnože i Obože.
Oče moj molim ti se još
da Srbija bude kao što je nekad bila,
da Srbi ponovo u zagrljaj Bogu pođu.
Još ti se molim, Oče moj,
da izbrišeš svu neslogu
i sve različitosti među ljudima
da ujediniš svet i doneseš mir,
zdravlje, ljubav, sreću i blagostanje.

Amin

28

Knjiga prva:

IZGUBLJENI ANĐEO

Buđenje duša – distorzija
„Pričali su da imam bujnu maštu.
Njima je to bila mašta, meni je to bio život.“

29

SRPSKA BAJKA

Srpska bajka počinje davne 2010.godine u Zapadnoj Srbiji, u malom gradu Čačku.

Glavni likovi Srpske bajke su Viktor i Viktorija, izgubljeni srpski Princ i Princeza
koji se nalaze u procesu Buđenja.

Kroz ovu nesvakidašnju priču vodi nas narator, vešto manipulišući elementima
realnog (prizemnog) sveta sa apstraktnim svetom mašte i nestvarnog. Radnja
započeta u Čačku se koncentričnim krugovima širi po čitavoj Srbiji, prema
Beogradu, Novom Sadu, delom Frušku Goru, migrirajući iz Srbije prema
obećanoj zemlji Nemačkoj. Odatle se nakon šest godina provedenog u svojevrsnoj
tranziciji jednog gastarbajterskog života, ponovo vraća u matičnu zemlju, samo
da bi se iz Srbije, obećane zemlje iz koje dolazi sveopšti preporod ljudske
civilizacije i sistema koji ne valja, proširila na Svet.

O kakvoj priči je reč?

Srbija je zemlja koja ja predodređena da iz nje krene preporod ljudske civilizacije.
Otuda toliki napadi na nju. Urušavaju se stari sistemi koji ne valjaju. Novo sunce
izlazi iz Srbije i obasjaće ceo Svet. Iz Čačka kreće stvaranje jednog novog,
humanijeg društva i sistema. Srbi su narod koji je predodređen da ovo realizuje.

Izraz „Nebeska Srbija“ nosi mnogo dublji smisao nego što se misli.

Mnogi, naročito ti Nojevi potomci ismevaju sopstveno poreklo, sopstvene korene,
negirajući sami sebe. Smeju se. A ne bi trebalo.

Ovim činom ismevaju ono najuzvišenije u sebi – ismevaju Boga.

A da li je Bog za igru?

Srećom Bog je dobar i pravedan, daje nam upravo ono što zaslužimo. Nije sve
dobro za naše najviše dobro, niti je sve loše za nas zaista loše. Čovek prolazi
nevolje kako bi naučio da ceni to što ima. U tom procesu uči da to razlikuje.

Srbija prolazi teška vremena, ali to nije bez razloga. Nema novca, nema posla,
život se sveo na ivicu egzistencije. Nad Evropom visi novi svetski rat u najavi.
Svi bi svoj deo Srbije. Svetske sile trude se da prodube podele koje u njoj itekako
postoje već vekovima, da je dokrajče i unište.

Vekovno srpsko Kosovo svim silama žele da odvoje od matice.
Ni sa Vojvodinom situacija nije mnogo bolja. Oseća se tenzija u vazduhu.
Kome to smeta ujedinjena Srbija sa pokrajinama?

30

Kome je smetala ujedinjena Jugoslavija?
Kome smetaju ujedinjeni slovenski narodi i zbog čega?

Kome treba ova malena zemlja i ova šačica ljudi na Balkanu. Zašto?

Postoji kletva koja prati srpski narod:
„Ne daj Bože da se Srbi slože.“

Naše stare bake su govorile da je to samo njen deo. Postoji drugi deo za koji malo
ljudi zna:
„Ne daj Bože da se Srbi sete.“

Zbog čega neko želi da Srbi ne budu složni, pitam ja vas?
Da li je razlog možda što su udruženi Srbi nesalomiva i nezaustavljiva energija.
Da li su Srbi onaj Nebeski narod koji će doneti pozitivne promene na Svetskom
nivou?

A čega se boje da ćemo se setiti?
Da li se boje da ćemo se sete da smo direktni Nojevi potomci, odabrani narod.
I da je među nama izabrani, onaj koji je jedini u stanju da reši Gordijev čvor.
A ko reši Gordijev čvor – BIĆE GOSPODAR SVETA.

Upravo ovde i sada odvija se iskonska borba između dobra i zla, tame i svetla.

Ko će ovoga puta pobediti?
Da li će doći dugoočekivano biblijsko „Zlatno doba“?

I kao i sve bajke, ni ova bajka neće biti završena dok na kraju ne bude pisalo:
„I živeli su sretno do kraja života.“

Jer ako nije sretan završetak – onda nije kraj.“

Nadam se da će ova bajka doneti svetu bar malo nade i svetla kome je to itekako
potrebno, a na Srbiju baciti zraku svetlosti u oku njenoga posmatrača.

Ja sam počela verovati u sjajnu i svetlu budućnost pred nama, ali je potrebno da
našu energiju i snagu vere prenesemo na druge ljude kako bi smo je oblikovali.

Čovek je Anđeosko biće stvoreno od Boga po njegovoj slici. Njegova suština je
dobrota. Tokom života menja ga sredina u kojoj se rodi i odrasta, okolnosti u
kojima se nalazi, i ljudi kojima je okružen. Potreba za samoodržanjem i borba za
opstanak menjaju njegove reakcije, ali ne menjaju njegovu suštinu.
Čovek je uplašeni Anđeo.

31

Rečenica „Šta će reći ljudi?“ ubila je više snova od bilo čega drugog.
Čovek je Izgubljeni Anđeo.
U svetu kakav je danas, vremenu poljuljanih normi i moralnih obrazaca čovek luta
tragajući za smislom života. Pita se: „Ko sam ja? Zašto sam ovde?“, pokušavajući
da se probudi.
Retki srećnici kojima uspe da se probude, shvate i prihvate svoju misiju, delima
grade stepenice ka nebu, i zasluženom povratku kući.
Kada želiš da uspeš kao što želiš da dišeš. Tek tada ćeš uspeti!
"Da najlepše svetlo nastaje iz mraka i da najlepše boje krije dno okeana
pokazaće vam ova naša "Srpska bajka."

POČETAK SRPSKE BAJKE

Naša Srpska bajka počinje ovako:
... Nekada davno bila jedna devojčica koja je živela u jednoj zemlji na Balkanu
poznatoj pod imenom Srbija.
Ta devojčica zvala se Viktorija, i više vremena je provodila u svom svetu mašte
nego u ovoj surovoj realnosti koju nazivaju stvarnost. Ovaj svet joj se nije posebno
sviđao, niti joj je bio nešto naročito zabavan. Pre bi rekla bio je bezličan i dosadan,
da ju je neko pitao. A nije.
Njen maleni svet bio je mnogo lepši: satkan od mašte, idealan za beg od
stvarnosti. Svojevrsan melem za dušu, mesto na kome se čuda dešavaju. Živela je
svoj život kao u snu, sanjala svoju realnost. Deca su sklona verovanju u magiju.
U svojoj čarobnoj zemlji čuda tražila je nova značenja događajima, dajući im novu
dimenziju iz koje bi ih posmatrala. Koristila ju je kao „ogledalo“ pomoću koga
bi sagledala probleme i pronalazila način da ih reši.
Nekada nam sopstveni život liči na neku bajku.
U njenoj bajci živeli su prinčevi i princeze, vitezovi i dvorske dame. Stanovali su
u srednjovekovnim zamkovima zajedno sa vilama i vilenjacima, čarobnjacima i
raznim drugim mitskim bićima.
Ponekad bi se osećala kao Pepeljuga koja je vredno radila, trudivši se da uradi i
najteže poslove. Sanjala je da će svojim trudom zaslužiti da joj dobre vile jednog

32

dana pošalju princa na belom konju koji će da je spasi, svesna da bajke nikada ne
počinju idilično. Na početku bi bio neki gubitak, nedosanjana čežnja, želja,
žudnja.

Utehu je nalazila u muzici. Čudesni tonovi su milovali i lečili njenu napaćenu
dušu. Nekada bi pevušila reči omiljene pesme:

„Moj svet, čaroban i lep, sigurnost mi daje, ka novom me vodi, moj svet, čaroban
i lep, sigurnost mi daje, ja verujem u to.“

Njen čarobni svet počinjao bi iza zatvorenog pogleda.

Kada zatvori oči zaplovila bi po „svom“ čudesnom svetu, prelazeći iz jednog u
drugu dimenziju, lako i neosetno. Bio je to jednako opipljiv svet, potpuno stvaran
ako ne i realniji nego ovaj drugi koji nazivaju realnost.

Još od ranog doba svojom inteligencijom izdvajala se iz proseka njenih vršnjaka.
Učila je sa neverovatnom lakoćom. Još tada zanimale su je stvari koje nisu
svojstvene maloj deci. Po zrelosti išla je ispred svoje generacije. Reklo bi se da je
bila stara duša.

Kada je imala četiri godine zainteresovala ju je ciganska pesma napisana u knjizi
sa filmskom muzikom „Idu dani“. Morala je saznati sama šta tu piše. To je bio
razlog zašto je sa četiri godine naučila da čita. Presretna, po prvi put ju je sama
pročitala:

Idu dani

"Od života na svi strani
prijatelji razbacani,
idu dani, idu dani...
Dok po noći mrak se rađa,
a po vodi tone lađa,
idu dani, idu dani...
Ode Moto da se mota,
ode Oto da se ota,
idu dani, idu dani...
U kravama mleko peva,

33

a na šporet zagoreva,
idu dani, idu dani...
Mačka plače za mačetom,
majka plače za detetom,
idu dani, idu dani..."

Nije se završilo na ovome. Poželela je da dozna o čemu se radi u ovom filmu i
kako je nastala njena omiljena pesma.
„Idu dani“ je bio jugoslovenski film iz 1970.godine koga je režirao Fadil Hadžić,
koji je napisao i scenario. Istoimenu pesmu „Idu dani“ napisao je Brana Crnčević,
dok je muziku za tu pesmu kao i za pesmu „Uspavanka“ komponovao Vojislav
Kostić.

Glavni junak Tino čeka na pustom mestu.
Onaj koga čeka nije Godo, ali ipak ne dolazi.
Iz nekog njoj nepoznatog razloga, na trenutak se zamisli, i shvati da se

pronalazi u ovim rečima.
Međutim, nešto ipak razbija monotoniju čekanja - prosjak, kockar, ciganski trio
sa pesmom "Idu dani", sebični vlasnik još nesagrađene kuće, bizarni ljubavni par,
putujuća svadbena povorka, zakonom zaštićeni papagaj, indiskretna krava, ljutiti
motorizovani čovek, budući Žan-Luk Godar i vojska mrava.

Svi prolaze pored Tina, a iza sebe ostavljaju opet sve pusto i beznadežno.
On i dalje strpljivo čeka, a komična životna igra se ponavlja.
34

Uloge: Ivica Vidović, Dragutin Dobričanin, Janez Hočevar...

Moglo bi se reći da je Viktorija imala sretno detinjstvo. Bila je skromno dete kome
su zadovoljstvo predstavljale sitnice. Živela je paralelnim životom u svom
čudesnom svetu imaginacije, satkanom od mašte koga su nastanjivala mitska bića
iz paralelne realnosti.

Kao kroz maglu sećala se da je već u uzrastu od pet godina imala pretenzije ka
filmskoj umetnosti. Napravila je sopstvenu predstavi u kojoj je u isto vreme bila
pisac, glumac, scenarista, producent i reditelj. U njoj je u muškom rodu
deklamovala čitav niz izmišljenih dramska dela o jednom smešnom i simpatičnom
čoveku i njegovoj ženi Turici pred širokim komšijskim auditorijumom.

Evo kako je to izgledalo:

Predveče, kada padne mrak, ceo komšiluk sjatio bi se na njen live „nastup“. Druga
deca bi sa šeširom prošla kroz publiku, naplaćujući karte po principu "daj šta daš".
Ona bi sedela u turskom položaju, prekrštenih nogu na sredini sobe okružena
decom i komšijama.

Pred početak nastao bi tajac.

Na trenutak mudro bi zaćutala.

Nakon par trenutaka provedenih u tišini otpočela bi svoju priču.

Zavodila bi rečima, ta svojevrsna srpska Šeherezada. Od malena je ispoljavala
talenat za javni nastup i pričanje priča, bila je preteča Storytelling-a.

35

A KO JE U STVARI BILA PRAVA ŠEHEREZADA?
I ŠTA JE USTVARI STORYTELLING?

ŠEHEREZADA I CAR ŠAHRIJAH

Šeherzada je legendarna persijska carica i pripovedačica priča iz Hiljadu i jedne
noći, drevne knjige u kojoj su zapisane priče koje je Šeherzada pričala caru
Šahrijahu 1001 noć, igrajući zavodljivi ples između života i smrti, produžavajući
život do narednog dana, koji je opet sa sobom nosio neizvesnost. Car Šahrijah
mrzeo je ceo ženski rod zbog prevare koju mu je učinila njegova supruga sa
robom. Svake noć u svoju palatu dovodio bi po jednu devicu sa kojom bi spavao,
i koju bi zorom ubijao. Šeherzada se dobrovoljno prijavila da ode kod kralja i
provede noć sa njim. Zamolila ga je da se pozdravi sa svojom sestrom koja joj je
zatražila da ispriča priču. Priču je čuo i car, svidela mu se, i tako je sve počelo...

Šeherzada je započela svoju priču i prekidala je ujutru na najzanimljivijem
mestu, tako da bi svaki put car odložio njenu smrt da bi čuo kraj priče.

To je trajalo hiljadu i jednu noć.

U tom periodu ona je uticala na kralja, njegovo ponašanje i razmišljanje i rodila
mu tri sina.

Nakon toga kralj ju je ostavio u životu i učinio je svojom suprugom.

Činjenica je da je njena lepota, hrabrost da se suoči sa strahom, ali i izuzetna
inteligencija ono što joj je omogućilo da provede najduže vreme uz cara i postane
njegova prava carica. Upravo ove karakteristike su je izdigle do nivoa fatalne
lepotice.

Žene neobične lepote i izražene inteligencije bile su i ostale večna inspiracija za
pisce i pesnike. Fatalnim ženama se divimo kroz vekove, a danas ih možemo
prepoznati po harizmi kojom zrače.

Najveći značaj Šeherezada je pridavala bajkama u kojima je sve moguće.

I baš kao u bajci, Šahrijarh se zaljubio u tu nadasve osećajnu ženu koja je hiljadu
i jednu noć odlagala svoju smrt.

36

Da ljubav menja ljude, svedoči nam i ova bajka u kojoj je nekad okrutni vladar
koji se krvavo svetio ženama, postao je brižan i nežan otac, a svoju Šeherezadu
obasip pažnjom i ljubavlju.
Ljubav prema Šeherezadi potpuno ga je promenila.

Nakon 1001 noći priča koje su ga učinile novim čovjekom, bogato je nagradio
njenog oca, a svim stanovnicima Bagdada podelio darove i napavio za sve
svečanost i bogatu gozbu koja je trajala 30 dana.
Homay je zaista postojala i bila je ćerka Bahmana. Imala je epitet Čehrzad, što
znači: uzvišenog izgleda. Po njoj je nastalo ime Šeherezada u knjizi. Takođe se
smatra da je majka Harun al-Rashida uticala na nastanak Šeherzadinog lika. Harun
el Rašid (763-809) bio je peti i najpoznatiji abasidski kalif. Vladao je od 786. do
809, i njegovo vreme je ostalo zabeleženo po naučnom, kulturnom i verskom
napretku.
Ova priča i način na koji je Šeherezada sa uspehom rešila svoje životne probleme
spašavajući ne samo sebe, već i sve druge žene čiji bi život bio u opasnosti da je
kalif nastavio da ubija svoje izabranice, inspirisala je Viktoriju da "pričanje priča
- Storytelling" nastavi da primenjuje kao svojevrsno oružje spasa i kada je odrasla,
nalazeći se u raznim životnim okolnostima iz kojih je zbog svog umeća "pričanja
priča" izlazila kao pobednik.

37

KAKO JE VIKOTIRIJA ZAPOČELA USPEŠNU PRIMENU
"STRATEGIJE ŠEHEREZADE"

NAJPOZNATIJE MARKETING STRATEGIJE U SOPSTVENOM ŽIVOTU

Na osnovu pričanja priča i uspešne taktike koju je Šeherezada primenila i koja ju
je održala u životu, nastala je najpoznatija strategija u marketingu, zasnovana na
pričanju priča, poznata pod imenom Storytelling.
Ljudi su oduvek voleli da slušaju priče. Kako kaže Bernar Krušen:

"Moramo ponovo krenuti u osvajanje naracije sveta. Narod koji je nesposoban
da širi svoju poruku postaje nevidljiv i nečujan narod."

Naš Ivo Andrić govori da je želja za pričom neuništiva, ona je u dahu i u krvi.
Možda dah i krv i struje toliko uporno kroz telo da bi rodili želju za pričanjem i
da bi joj našli prolaz iz svesti u svet.

Sve je začarano, svi su očarani Šeherezadinim glasom, kao da priču ljudi koji su
se okupili oko prve vatre osluškuju duhovi i zvezde, svi hoće da čuju nastavak,
razgoračenih očiju kao mala deca, sve tamo do dalekih sazvežđa.

Niko ni da šušne.

To je u bezbrojnim oblicima, sa bezbroj opravdanja, ili bez i jednog opravdanja,
"pričanje i pričanje", bez prekida i bez kraja, u istoriji ljudi.

Tako je to trajalo dok neki reklamni agent, ili sam Mefisto u trenutku inspiracije,
nije imao genijalnu ideju kako da bezbroj puta uveća vlast i bogatstvo.

Kada je shvatio da je želja za pričom neuništiva, da teče dahom i krvlju,
odjednom mu je sinulo da je ta želja izvor fantastičnih mogućnosti za uvećanje
vlasti i bogatstva.

Da ostanemo u priči, meni se čini da je to izgledalo ovako:

Slušajući Šeherezadu iz noći u noć, svaki put iznova očaran, dželatu je konačno
pala na pamet toliko jednostavna ideja da je usred dana, sav zadihan od trčanja,
kao da se plašio da ne zaboravi ideju, uleteo u odaje Šeherezade.
"Slušaj, slušaj..." zbrza dželat unoseći se u lice pospanoj Šeherezadi i izloži joj
veliki plan.

38

Zahvaljujući svojoj fantastičnoj sposobnosti da očara "srca i svest" ljudi,
Šeherezada će od sada govoriti javno, obezbediće joj se tehničke mogućnosti da
odmah dopre do svih ljudi, u bilo koje doba dana ili noći.

Dok je ovi budu zblenuto slušali, mi ćemo ih opljačkati i poubijati, tako da niko
neće znati šta se dešava, a mi ćemo u beskraj uvećavati bogatstvo i moć, našoj
moći, zapravo, više neće biti kraja.

Samo ti pričaj, dušo moja, pred tobom je fenomenalna karijera!"

Tako je Šeherezada postala ratni dopisnik, humanitarni propovednik i urednik
televizijskog dnevnika.

Zaposlila je celu armiju pripovedača, živih i mrtvih, od holivudskih scenarista
(koji od tada učestvuju na sednicama Pentagona na kojima savetuju u koju priču
treba umotati sledeći rat) do Homera i Šekspira.

Sve će priče ponovo biti ispričane, priča se nikada neće prekidati, i svi će imati
više uspeha nego ikada.

Stanko Cerović

MALA DEVOJČICA VIKTORIJA VIŠE NIJE MALA

Vreme je prolazilo, malena devojčica puna snova odrasla je.
Nevolje je nisu zaobilazile. Put koji moramo proći ne možemo izbeći, s razlogom
smo došli na Zemlju.
Hodamo kroz život malim koracima, prolazimo dobra i loša iskustva sa ljudima
na koje na tom putu nailazimo.
Neki od njih nas povrede: jednom, drugi, treći put... I tako sve dok ne naučimo da
uzvratimo. Potom oni uzvrate nama. I tako vrtimo se u začaranom krugu osvete.
Zatim naučimo da gradimo oklop oko sebe kako bi se zaštitili. To je borba za
opstanak u ovom surovom svetu. Spolja je tvoje naličje - predstava za široke
narodne mase. Unutra si zarobljen "TI" - onaj koji zaista jesi. Taj pravi "TI" nisi
za svakoga, to je privilegija za retke povlašćene. One koji su uz tebe prošli devet
Danteovih krugova pakla. Smejali se i plakali sa tobom. Brinuli tvoje brige.
Sanjali tvoje snove. Pomagali kad su mogli. Kada nisu, nisu odmagali.
Ti samo „tvoji ljudi“.

39

Tako i Viktorija, ni po ovom se nije razlikovala od ostalih ljudi: pre nego što bi
dopustila nekom da uđe u njen život i upozna onu pravu „nju“ koju je sakrila ispod
oklopa, uvek bi tu osobu stavila na test zvani „Sistem eliminacije“.

Prolazak kroz njenih devet krugova pakla nije bio nimalo lak. Mnogo ih je koji ih
nisu prošli. Eliminisali su se.
Ne, ovo nije bila greška, nije ih eliminisala ona. Nikoga. Eliminisali bi se oni sami,
izdrže ili ne, ostanu ili odustanu. Život se nastavljao dalje, sa njima ili bez njih u
njemu. Znala bi često da kaže:
„Ja sam mačka koja ide sama i sva su joj mesta ista“ u ovim prelomnim trenucima
citirala je svoju omiljenu rečenica iz Egziperijevog romana. U njoj se pronalazila.
Živela je život bez žaljenja nad sudbinom. Kod nje nije postojalo: ne mogu, neću.
Samo: Hoću, mogu, moram. Posedovala je sposobnost regeneracije - rađanje iz
pepela, poput ptice Feniks.
Sa dvanaest već je počela da se pita da li postoje drugi svetovi, da li je smrt zaista
konačni kraj, šta se dešava sa ljudima kada umru, gde odlaze, ima li života nakon
smrti?
S pravom se pitate: "Šta zna dete sa dvanaest?"
U pravu ste - ne zna ništa.

Ali ne i ovo dete.
Dobro pazite koja pitanja postavljate u životu. Život ima neobične načine da nam
da odgovore na ta pitanja, namešta nam situacije i iskustva, koji nam donesu
odgovore.

Tako je ubrzo i Viktorija dobila odgovore na svoja pitanja iz prve ruke.

PLANINSKI OBRONCI, BRZA SEOSKA REKA

I VIKTORIJINO PRVO GLEDANJE SMRTI U OČI
Bio je to vreo letnji dan okupan suncem. Dve devojčice od dvanaest godina, sestre,
Nina i Viktorija roditelji su poslali da čuvaju ovce pored reke. Devojčice su krišom
ponele kupaće I uprkos zabrani koju su dobile pre polaska jer nisu znale da plivaju,
krišom su otišle na kupanje. U podnožju divlje planine proticala je brza planinska
reka prepuna virova. Na toj reci su se zbog jakih brzaka utapali i mnogi iskusni
plivači.

40

Devojčice su razmišljale:
“Niko nikad neće saznati za naš prestup, ko tu u toj divljini ima da nas vidi?”
Ovce su mirovale u debeloj hladovini jednog velikog hrasta. Znale su da se odatle
neće pomeriti dok ne zađe sunce. Obukle su kupaće kostime I spustile se do reke.
Iako svesne da ne znaju da plivaju, ušle su u vodu. Držeći se za ruke počele su
hodati njenom ivicom po plićaku. Dno reke bilo je popločano velikim klizavim
kamenjem obraslim mahovinom.
Neko vreme uspešno su šetale držeći se za ruke, međutim to nije dugo trajalo. U
narednom trenutku Viktorija se okliznula, udarivši petom o kamen obrastao ma-
hovinom. Upala je u duboku vodu uprkos Nininom pokušaju da je zadrži: mokra
ruka jednostavno je iskliznula. Ostala je nemo da stoji prikovana za mesto,
ukočeno posmatrajući sestru koja tone, nesposobna da se pomeri sa mesta na kome
je stajala, zenica raširenih od straha.
Kroz plavetnilo hladne planinske reke još neko vreme naziralo se Viktorijino telo
kako propada u dubinu.

Šta se za to vreme dešavalo sa malom Viktorijom?
Začudo, Viktoriju nije zahvatila panika, niti se nagutala vode kao što to obično
biva sa davljenicima. Kroz glavu joj prolaze trenuci dugi kao večnost, kao na
filmskoj traci misli se smenjuju munjevitom brzinom:

41

“Utopiću se, ne znam da plivam”, razmišljala je dok je tonula kroz vodu. Nije
osećala gušenje ni strah. U njoj je vladalo neko apsolutno stanje neobjašnjivog
mira I spokoja koje je bilo atipično za ovakvu situaciju.
Pred očima kao na filmskoj traci počinju da joj se pojavljuju slike iz života: škola,
mama, tata, brat, detinjstvo… smenjivali su se brzinom svetlosti, izlistavajući se.
Odjednom osetila je da se više ne nalazi u vodi, izletela je iz svog tela. Bio je to
čudan osećaj, poput rascepljenosti, podele na dva dela nje. Jedan deo ostao je u
void, dok je drugi doe nje otišao negde gore. Odozgo sa visine posmatrala je vodu
u kojoj je I dalje videla svoje telo koje nepomično pluta. Bila je začuđena ovim
prizorom i mislila je:
“Kako sam gore, ako sam dole? Kako se uopšte istovremeno nalazim na dva
mesta?”
Malena devojčica je i dalje nastavila zbunjeno da posmatra svoje telo iz vazduha,
samo što više nije imala straha. U njoj je postojao samo apsolutni mir.
Odjednom nešto kao da ju je počelo usisavati i ponovo povlačiti prema dole u
njeno telo koje je plutalo po vodi. Ponovo se nalazila u njemu I bila cela na jednom
mestu. Tada je po prvi put začula glas koji se nečuje, koji je rekao:

“Počni da plivaš. Nije ti vreme.”
To je bio početak kontakta koji se nastavio tokom njenog života. Glas koji ju je
vodio I čuvao kada bi se našla u raznim životnim opasnostima. Spašavao.

42

Zaplivala je prema obali iako do tada nije znala kako se pliva. Doplivala je sa
glavom u vodi. Kada je osetila kako kolenima udara u rečno kamenje, uspravila
se ponovo udahnuvši vazduh punim plućima. Kao dete koje se rađa, udahnula je
novi život.
Svo to vreme Nina je ukočena stajala na mestu na kome je ispustila sestrinu ruku.
Tek kada je videla kako ustaje, počela je da plače. Dok su se suze slivale niz lice,
isprekidano je govorila:
“Mislila sam samo kako ću da izađem pred tatu i da mu kažem da smo se kupale
iako nam je zabranio.”
Ovo je razumljivo, jer dete u šoku ne zna šta je smrtna opasnost, naročito ne u tim
godinama. Jedino što za njega postoji to je strah od roditeljske kazne.
Viktorija se trese, manje od hladnoće, više pod jakim utiskom svega onoga što je
nedavno doživela. Mokra, sluša sestru sa pola pažnje. U mislima joj i dalje prizor
koji je videla, kroz glavu se vrtoglavo smenjuju mnogobrojna pitanja na koja nema
odgovore:
“Šta mi se ovo dogodilo? Gde sam bila? Čiji glas sam čula? Ko mi je rekao da
plivam? Zašto sam bez pogovora poslušala I zaplivala?
“Pa ja i dalje ne znam da plivam” pomislila je "Kako sam uopšte doplivala do
obale?"

Tog trenutka nije bila svesna da je to bio njen prvi razgovor sa Bogom. Za nju je
to tada bio "glas koji se ne čuje". To je bio tek početak njihovog druženja, koje će
se nastaviti kroz život.

Od tada, kada bi je neko u razgovoru zapitao da li veruje u Boga, rekla bi:
„Da li verujem u Boga? Ne, ne verujem."
Ljudi bi je u čudu pogledali, a ona bi nastavila:
"Ja ne verujem u Boga. Ja pričam sa njim.“

Bila je to ogroma razlika.

Religijsko objašnje Boga nikada joj nije imalo smisla. Uglavnom se nije slagala
sa njim.
Boga se nije plašila, iako su na tome uporno insistirali u crkvi.

Bog je za nju bio ljubav.
Razmišljala je:

43

"Koliko su samo kroz religiju vekovima manipulisali osećanjima i strahovima
kako bi upravljali ljudima? Ako je Bog ljubav, a znam da jeste, zašto onda treba
da ga se plašim? On me voli baš ovakvu kakva jesam, nesavršenu. Uvek je uz
mene i nikad me ne napušta. Vodi me po ovoj linearnoj životnoj putanji u ovoj
materijalnoj dimenziji. Veruje u mene i onda kada ja ne verujem u sebe. Ne
napušta me u nevolji.
Zar nekog ovakvog treba da se plašim?"
Iskustvo koje je doživela bilo je inicijalna kapsula posle koje je Viktorija počela
da istražuje šta joj se u stvari dogodilo tog dana na reci. Iskustvo doživljene bliske
smrti.
Pojavila se ogromna želja da istraži i napiše knjigu o paralelnim svetovima i
skrivenim tajnama koje su bile poznate do sada samo povlašćenima.
Javila se ogromna želja da demistifikuje dogmatična učenja i Boga približi
ljudima.
Da ga vide i zavole onako kako ga ona vidi. Onakvog kakav zaista jeste.
Blizak ljudima.

DA LI POSTOJI SUDIBINA KOJA NAM JE UNAPRED
PREDODREĐENA?

CIGANKA GLEDA VIKTORIJI U DLAN PREDVIĐAJUĆI JOJ SUDBINU

44

Istog leta dok je boravila u selu kod dede i babe dogodio se još jedan neobičan
događaj koji joj se urezao u sećanje.
Bio je vreo letnji dan. Ispred male seoske kuće sedela je sa mamom, bratom i
sestrama koji su tu živeli. Iznenada, činilo se niotkuda, u dvorištu se pojavila stara
ciganka, lica prošaranog dubokim borama. Na sebi je imala cvetnu maramu, dugu
suknju prekrivenu slojem prašine, pohabanu obuću i odeću. Pogledala je sve re-
dom, zatim je napravila kratku stanku, nešto je tiho promrmljala, zatim se obratila
njenoj mami, upirući prst prema njoj:
"Gospoja, daj jedan dinar. Bog ti dao sreću i zdravlje, vidiš kako si lepa."
Mama pogleda ciganku sa smehom koji joj prekri lice. Bile su joj poznate ovakve
reči uličnih prosjaka kao I namera koja se krila iza njih, ali iz njoj samo poznatog
razloga sažalila se, i uđe u kuću da iznese nešto novca i hrane. Ciganka je za to
vreme sela ispred kuće na stepenice kako bi se odmorila čekajući je. Kada se
mama vratila, pogleda je ispod oka, i reče:
"Gospoja, hajde da ti gledam u dlan."
"Ne, ne treba meni da gledaš. Meni je sve poznato" nasmeja se mama.
Ciganka se osvrnu oko sebe, pogleda u okupljenu decu oko nje koja je sa znatižel-
jom posmatrahu. Izgledala im je kao mitsko biće iz bajki, njen izgled ih je pomalo
plašio, ali su I dalje hrabro tu stajali. Među znatiželjnim očima koje su je posmat-
rale, iz nekog nepoznatog razloga izdvajale su se Viktorijine plave oči. Pogledavši
je ciganka se okrenu ka njenoj mami, pa reče:
"Hajde, ako nećeš tebi, gledaću njoj" sada uperi prst na dete uz pitanje:
"To ti je ćerka?"
"Da, to je moja ćerka", zbunjeno progovori mama.
Ciganka priđe devojčici koja ju je gledala širom otvorenih očiju. U prvom trenutku
devojčica ustuknu uplašena njenom pojavom, potom bojažljivo pruži dlan.
Ciganka se okrete prema mami pa poče:

45

"Ima dugu liniju života. Jako je bistra. Puno će ostvariti. Imaće život kao na filmu.
Ali ne sretan, već neverovatan kao na filmu".
Nakon ovih reči se okrete, ponovo se duboko zagleda u Viktorijine oči, pljunu na
pod nešto promrmljavši sebi u bradu, ispusti detetovu ruku.
"Hvala gospoja. Bog ti dao sreću i zdravlje, tebi i deci. A naročito ovoj plavookoj
ovde."
Nakon tih reči okrete se I nestade u nepoznatom pravcu, jednako tajanstveno kao
što se i pojavila. Viktorija je još dugo u mislima ponavljala njene reči, pokušava-
jući da im pronađe smisao:
"Imaću život kao na filmu, ali ne sretan, već neverovatan kao na filmu.
Šta joj to ustvari znači?"
Pitanje na koje niotkud nije stizao odgovor, ostalo je još dugo tako nedovršeno da
visi u vazduhu.

46

KO JE U STVARI BILA VIKTORIJA?

ODGOVOR ĆEŠ DOBITI KADA SAZNAŠ KO SU LJUDI - ANĐELI
Postoje ljudi - Anđeli poslati od Boga da se ponovo rode u ljudskom telu kako bi
pomogli ljudskoj vrsti na Zemlji. Viktorija je bila jedna od njih.

47

KO SU LJUDI - ANĐELI?

Anđeli su nebeska, mada mogu biti i zemaljska bića.
Ljudi Anđeli su ljudska bića obdarena izvanrednim senzibilitetom.

Da li sumnjaš i kako da prepoznaš da li si ti jedan od njih? Veoma lako, ako:
 Od detinjstva osećaš potrebu da iskoreniš patnju
 Sretan si kad druge činiš sretnim
 Svestan si Božanske Prirode svakog ljudskog bića kao neodvojivog dela
Jedinstva u Ljubavi
 Na svet gledaš srcem
 Osećaš da je tvoj zadatak važan i njemu si posvetio svoje postojanje ovde
na Zemlji
 Napustio si “redovan” posao i karijeru i počeo slediti svoj životni put:
„Stvaranje Božjeg Plana“
 Imaš utisak da te ceo Univerzum u tom projektu podržava.
48

Ako pored ovoga osećaš da imaš poseban talent za pomaganje drugima, onda si
ti jedan od Ljudi Anđela koji se pokušava setiti razloga svog dolaska na Zemlju.

Cilj Ljudi Anđela je:
Da svi zajedno stvorimo Raj na Zemlji.
Bezuslovna ljubav je naš izvor beskonačne energije, naše božansko nasleđe.
Nauči da:
Voliš sebe kako bi mogao voleti druge.
Budeš sretan kako bi mogao usrećiti druge.
Uživaš u miru svog srca i duše kako bi drugima mogao doneti mir.
Ukratko:
Budi Anđeo.

49

VIKTORIJA U DVADESETIM

Viktorija je mlada devojka dvadesetih godina, impulsivnog karaktera,
nepredvidiva, sklona drastičnim promenama kako spolja, tako i iznutra. Tačnije,
unutrašnje promene prvo bi se uočile na njenom spoljašnjem izgledu. Oblik
frizure, dužinu i boju kose menjala je prema životnim prekretnicama na koje je
nailazila. Svaka bi se odrazila na njenoj kosi, menjala je boje kao kameleon:
crvena, crna, plava, smeđa, riđa – svakoj je prethodila promena iznutra. Jedan
muškarac bi za nju s pravom mogao reći: zavoleo sam svih njenih 5 vrsta ličnosti
– nimalo ne bi pogrešio.

Visoka je bila 168cm, skladno građenog tela, sklona da nabaci kilograme kada je
bila pod stresom i pritiskom, ili kada bi želela da se od nekih stvari psihički zaštiti.
Njena težina bila je zasnovana na psihološkoj osnovi.
Nije želela da muškarci u njoj vide samo lepu i poželjnu ženu, niti da je muvaju.
Ono što je htela bilo je da čuju ono o čemu je pričala.
Stil oblačenja zavisio joj je od situacije u kojoj se u određenom trenutku nalazila.
Uglavnom je volela i nosila sportsku eleganciju. Iz nekog njoj nepoznatog razloga,
crna joj je bila osnovni sastavni deo garderobe, i ubedljivo preovladavala u
njenom oramru. Znala je biti vrhunski eleganta, sa upečatljivim modnim
detaljima, ali se najbolje osećala u farmerkama, dugoj majci i martinkama ili
vojnim čizmama. Tek ponekad, ali retko, znala je da zaluta u boje.

50