Vilinsko igrišče

Vilinsko igrišče

Hrvatske bajke, priče, legende i vjerovanja

impresum

Izdavači
Hrvatsko knjižničarsko društvo
Zagreb, Hrvatske bratske zajednice 4

Knjižničarsko društvo Krapinsko-zagorske županije
Krapina, Šetalište hrvatskog narodnog preporoda 13

Za izdavača
dr. sc. Dijana Machala
Davor Žažar, prof.

Uredništvo
Ines Krušelj Vidas, prof
Danica Leštek, prof.
mr. sc. Zorka Renić

Glavna i odgovorna urednica
Danica Leštek, prof.

Lektura i korektura
Mario Šimudvarac, prof.

Recenzije
dr. sc. Vladimira Velički
dr. sc. Diana Zalar

Grafičko oblikovanje
Studio za umjetnost i dizajn Nikola Sinković, Oroslavje

Godina izdanja
2021.

ISBN
978-953-8176-15-9

Vilinsko igrišče

Hrvatske bajke, priče, legende i vjerovanja

Hrvatsko knjižničarsko društvo
Knjižničarsko društvo Krapinsko-zagorske županije
Zagreb, 2021.

Sadržaj

UMJESTO PREDGOVORA 5 BAČ IMOTSKI
Tuna Pos 49 Nastanak Crvenog i Modrog
ČAKOVEC Šokac nosi šest vekni kruha 49 jezera u Imotskom 74
Legenda o čakovečkom Mrtve treba ostaviti
Pozojčeku 9 na miru 50 SPLIT
Pavlov bunarić 75
BEDNJA KARLOVAC
Kako je baba Jaga spasila Banik 51 DUGI RAT
trakošćanski zamak od Turaka Masna ulica 51 Legenda o Mili Gojsalić 76
10 Bijela kupska vila 51 Legenda o jami Omerovica 76
Zlatna ribica 52 Legenda o vukojarcu 77
PREGRADA Labatorci 52 Mikula Mali 77
Zakaj zajec ima kratki rep? 12 Zmajica 52 Legenda iz jaseničkog kraja –
Tajni prolaz 53 brdo Perun 78
DONJA STUBICA Vesele kupske vile 53 Priče s ognjišta 78
Kak je zajec ostal bez repa 15
RAVNA GORA BRAČ
GORNJA STUBICA Priča o Mračniku 54 Sveti Roko 79
Čovek i medved 18 Mačka u kampanelu 80
Maček, lisica i kokut 19 GENERALSKI STOL Hercules 82
Stolčec daj jesti i piti 21 Legenda o svetom Jurju 55 Stope sv. Jurja 82
Legenda o blagu 55 Legenda o bračkom topu 83
KLINČA SELA Usnuli div 55
Legenda o Lurdske Gospe u Legenda o vješticama 56 TUČEPI
pećine 25 Toplice Lešće 56 Legenda o siru 84
Legenda o imenu naselja Legenda o selu Lipa 56
Zdenčina 25 METKOVIĆ
Legenda o imenu naselja GOSPIĆ U kralja od Norina 86
Kupinec 25 Legenda o medinoj špilji 59
Legenda o imenu naselja U VILINSKOME KOLU
Klinča Sela 29 KLANA NAĐE SE PUNO
Legenda o Kljuke, proščenju Legenda o svetom Jurju SVAKODNEVNE
Majke Božje Okićke 29 i Liscu 60 M U D R O S T I 92
Legenda o Zefe Pavlovićeve 30
Spašavanje Okić-grada od SVETI LOVREČ RECENZIJA RUKOPISA
Turcov 33 Zašto zvona u Sv. Lovreču V I L I N S K O I G R I Š Č E 95
subotom zvone u 15:00 sati 63
POKUPSKO
Coprnice 34 RIJEKA
Kuga 34 Morčić 64
Bijele vile 34 Zmaj s Trsata 64
Legenda čudotvornoga
KRIŽEVCI raspela 66
Božja noga 35 Škurinje 66
Bezglavi 35 Turnić 66
Dobre vile 38 Malik 70
Divlji lov 39 Ćoška i Maroška 70
Legenda o Sovjaku 71
BJELOVAR
Vilinsko kolo 40 CRIKVENICA
Lice od kamika 72
POŽEGA
Mačak i pjetlić 45
Mačak i miš 48

Baj(kaj)mo i pri(ča)jmo s ma(što)m: umjesto predgovora

Bajkati i pričati počeli smo u ožujku 2018. godine u Krapini, sjedištu Krapinsko-zagor-
ske županije nazvane i “Bajkom na dlanu”, a nastavili smo u ožujku 2019. povodom
Međunarodnoga dana pripovijedanja koji se obilježava 20. ožujka. Htjeli smo nastaviti
i 2020. godine, ali zbog situacije uzrokovane pandemijom koronavirusa o tome možemo
samo maštati. Kaže narod da je “svako zlo za neko dobro” pa smo odlučili ovu godinu isko-
ristiti za ispunjavanje staroga sna o sastavljanju zbirke bajki, priča i legendi iz čitave Hrvat-
ske. U projekt su se uključili brojni školski knjižničari, pedagozi, učitelji i učenici. Skupili su
vrijedno i marljivo hrvatsko usmeno narodno blago koje je objelodanjeno u ovoj knjizi. Neke
legende, koje se ovdje nalaze, već su poznate, ali su ispričane na posve drugačiji način. Ima i
različitih inačica istih priča koje su vjerojatno prepričavanjem mijenjale oblik. To dokazuje
bogatstvo imaginacije anonimnih autora i pripovjedača iz prošlosti. Izbjegavali smo iskoristi-
ti već objavljene bajke, priče i legende dajući time prednost originalnosti. Posebno su živo-
pisne priče na hrvatskim dijalektima koje pored sadržajnoga predstavljaju i iznimno jezično
bogatstvo. Uz većinu takvih priloga nudimo kratak rječnik manje poznatih riječi kako bi se
čitatelj lakše snalazio u tekstu, a dvije posebno zahtjevne priče u smislu jezičnoga izričaja
imaju i prijevod na hrvatski standardni jezik. U ovoj zbirci izuzetno je zanimljiva i posebna
legenda u stihovima na njezinu samom kraju u kojoj se očituje nevjerojatan pjesnički talent
anonimnih autora iz naroda. Čitajući ove retke, postajemo svjesni da je imaginacija nezau-
stavljiva kao vulkan te da izbija na površinu na najmanje očekivanim mjestima.
Zbirka sadrži priloge s dvadeset i četiri lokaliteta diljem naše domovine i tri priloga iz Bača u
Vojvodini. Prilozi su poredani po zemljopisnom položaju općina ili gradova iz kojih dolaze
počevši od sjevera prema jugu. Na početku zbirke nalazi se karta s označenim lokalitetima
zbog lakšega snalaženja.
I na kraju, ali ne i najmanje važno. Treba posebno istaknuti da je knjiga nastajala u školskom
okruženju povezujući tako učenike, učitelje, pedagoge i školske knjižničare. Uredništvo (mr.
sc. Zorka Renić, Ines Krušelj-Vidas i Danica Leštek) zahvaljuje svima koji su se uključili u
ovaj projekt. Prilozi su nastali u interakciji između različitih generacija u obiteljima počevši
od djece preko roditelja i teta pa sve do djedova i baka. To ujedno odašilje poruku iz prošlosti
ljudima budućnosti kao što stoji u čuvenoj izreci Thomasa Morea: “Tradicija nije samo ču-
vanje pepela, nego je i prenošenje vatre.” Nadamo se da smo ovom knjigom razgrnuli pepeo
nad žeravicom...
DANICA LEŠTEK

-5

Belica / Čakovec

Bednja

Pregrada Os

Donja Stubica Gornja Stubica
Samobor

Klinča Sela

Klana Ravna gora Karlovac Pokupsko
Rijeka Generalski Stol

Sveti Lovreč Crikvenica

Gospić

Jesenice / Dugi Rat

S

Sutivan Sup

sijek Vojkovački / Križevci Bač / Vojvodina
Bjelovar

Požega

Split Imotski
petar Tučepi

Metković

-8

Legenda o čakovečkom Pozojčeku ČAKOVEC

UČakovcu, u Starome gradu, stoji legenda o Pozojčeku. ZAPISAO
Možda je bila istina, tko zna. Nekad davno, jako dav- učenik Niko Kocijan
no priroda je još bila netaknuta. Nije bilo kuća, cesta, POSLALA
mobitela, igrica, tableta… Ljudi su jako teško živjeli. Hranili učiteljica Gordana Turk, OŠ
su se plodovima koji su rasli na drvetu i na zemlji. Belica
Bio je Pozoj koji je volio ležati ispod stabla jabuke. Slušao je
jadikovanja ljudi i njihove probleme. Zmaj se jako rastužio
i odlučio je pomagati ljudima. Brao im je plodove koje nisu
mogli dohvatiti, palio bi im vatru, micao teške stvari i nosio
bi im vodu. Pomogao bi im u svemu na što bi se bili žalili.
Tako je vrijeme prolazilo, a zmaj se sve više umarao i zaspao
je dubokim snom. Ljudi su zapamtili njegova dobra djela i o
njima su pričali tisućama godina te su te priče prenosili s ko-
ljena na koljeno. Dandanas priča o Pozojčeku stoji bez obzira
na to što se koristimo automobilima, mobitelima i što djeca
imaju sve igračke koje se prikazuju na reklamama.
Tko zna, možda se ove godine Pozoj ponovno probudi.

L I J E V O : U zmajevu gnijezdu, fotoarhiv: N. S.
-9

BEDNJA Kk ja bobo Jõgo spõsilo
trkeštunski grȃd et Trinev
Za dijalekotološki zapis na ovoj
stranici korištena je tipografija Do su Trini krenľi ne Bã – ble ja tüö ngder
ZRCola prie pȃctüö ľiet – po su tder tũdek šľi i ez nš
krj bedļȗjnski. T sa ja grf trkeštunski zlȃcol
jȃke ko nã bi n pegnul po ja s ļdi bedļȗjnskego krjo
pu͡ozvol priek mu͡osto, štri sa ja zdigȃvl f Trkeštune pri
grõdu, ko su s dšľi ntru, ko bi tk spȃsl sba, aľi i s
tȃ bedļȗjnska ļdi. Do su Trini dšľi, üön su nie mgľi
prie k mu͡osto prãjti zte ko su go grüö f zdgľi i gre koľi.
Trini po su zepesľi dľe vekuo͡ lu s enã trńika cpeďi
grȃdo. koľi su d bdu tĩ gre ebglȃdnľi i spjstiľi
müöst do pȃju pe püö me, ko nȃju ed glȃdo pemrľi.

I kj sa ja degüöďile?

Met tmi ļudmĩ ja blo i bobo Jõgo. Z ńu su geverľi do
ja cperńico. Uon po ja rklo jnego dnȃvo: “Nč sa v,
ļdeki, nȃjta skrbti! Sme v mńe zj densita jn
dervecp, lnicu i šküöp heržȃna slma.” Tk su ń üöń
tüö pribviľi. Gre ne vrh kulã ja u͡on die lo tie dervecp
i ciepolo ja z lnicu t slmu ne druo͠ bna kemȃeka.
Kk ja uo͡ n tüö cie polo, tk ja sme ń znũna rie i
zgevõrjolo. S tgo sȃkego vereko, s tã sȃka slmica
ja vn zlȃtl vľiki sršun i uo͡ n ja ńã s dlu etprȃvilo
prüöm Trinem. Ne jden pũt ja ne jȃzere sršunev zletle
z grȃdo nedüöl n ńa; üöń su sa s ne jden pũt zdgľi
i rezletľi su sa. Tk ja bobo Jõgo spõsilo i trkeštunski
grȃd, i gru͡of, i ļdi bedļȗjnska.

- 10

Kako je baba Jaga spasila
trakošćanski zamak od Turaka

Kada su Turci krenuli na Beč – bilo je to negdje prije
petsto godina – tada su išli i kroz naš bednjanski kraj.
Tada se je grof trakošćanski prestrašio jako da ne bi on
poginuo pa je sve ljude bednjanskoga kraja pozvao preko
mosta, koji se je dizao u Trakošćanu pri zamku, da dođu
unutra kako bi tako spasio sebe, ali i sve te bednjanske ljude.
Kada su Turci došli, oni nisu mogli preko mosta prijeći zato
što su ga grofovi podigli i gore čekali. A Turci su zaposjeli
dolje okolo sve one travnjake ispod zamka. Čekali su da ti
gore ogladne i spuste most da idu po pomoć da ne bi od
gladi pomrli.

I što se dogodilo? KAZIVAČ
Među tim je ljudima bila i baba Jaga. Za nju su govorili da je Josip Podsečki
vještica. A ona je rekla jednoga dana: “Ništa se vi, ljudi, ne-
mojte skrbiti! Samo vi meni donesite jedan drvocjep, bradvu DIJALEKTOLOŠKI ZAPIS
i snop ražene slame.” Tako su joj oni to pribavili. Gore je na dr. sc. Anita Celinić, Institut
vrh kule ona stavila taj drvocjep i cijepala je bradvom tu sla- za hrvatski jezik i jezikoslovlje,
mu na sitne komadiće. Kako je ona to cijepala, tako je samo Zagreb
njoj znane riječi izgovarala. Iz toga svakoga iverka, iz te svake
slamčice van je izletio veliki stršljen i ona je njih sve dolje
otpravila prema Turcima. Najedanput su na tisuće stršljena
izletjele iz zamka prema dolje na njih; oni su se svi najedan-
put digli i razbježali se. Tako je baba Jaga spasila i trakošćan-
ski zamak, i grofove, i bednjanske ljude.

- 11

PREGRADA Zakaj zajec ma kratki rep?

NM A N J E P O Z N A T E R I J E Č I a svietu još niesu živeli ljudi, samu životinje. Životinje
su bile pametne, znale su se spaminati. I zde se znaju
bažulj – grah, biežal – bježao, spaminati, samu mi ne razmema kaj govoriju. Vuk,
bormeč – stvarno, čopil – uhvatio, lisica i zajec su si bili tak dobri da su si bili kumi. Jedinu lisica
da – kad, dama – doma,
drievlje – drveće, duo – tko,
nij bila praf poštena, una je bila niti sim, niti tam, ali zajec i
fist – jako, gmof – doma,

hderla – lupila, huste – šume, vuk tuo niesu znali.
hvušal – pobjegao, iti – ići,

iti k abedu – ići objedovati, Jenega dneva su se spaminali da bi trebalu skopati kerč.
iva – njiva, kakuoši – kokoši, Negda su na svietu bile samu huste, samu drievlje. Tuj i tam
karen – korijen, bi na kakvem briegu bil tranik na kerem su se pasle sernice
i kravice. Pojedine životinje su htele bolj delati i lepše živeti
karuza – kukuruz, kerč – krčevina, pa jim je trebalu prostora. Teda je hustu trebalu skerčiti pa bi
plodna zemlja dobivena krčenjem
šume, kramp – trnokop,
krat – put, lačni – gladni,

leznila – liznula, luonec – lonac, došli s krampami, z matikami i žajgami. Najpriet su parušili
ljukala – gledala, drievlje, a onda je pjeve trebalu skapati ka bi duobili kerč.
matika – motika, miela – mala, Vuk, lisica i zajec su se dagavuorili da buju šli hjutra op šesti
naj – neka, nazaj – natrag,

nišer – nitko, odzadi – otraga, vuri kuopat kerč. Tam ke raste husta uni buju napravili ka bu
palnica – zidani podrum, bila iva i tranik. Zeli buju suobuj krampe, matike i žajge, a za
pjeve – panjeve, pluot – ograda, kriepost si buju zeli finega skuhanega čaja. Jen kamad kerča
bu za posaditi bažulj, jen za karuzu, a jen pa za tranik, ka
pojieš – pojedeš, buju se krave mele ke pasti. Za uobed, da zgatuoviju, dama
poviedal – rekao, priet – prije,
prijela – primila,
proti duomu – kući,

razmema – razumijemo, jih bu čakal jen luonec meda. Med je jaka hrana, da pojieš
rit – stražnjica, se/si – sve/svi, med si kaj nuovi. Hjutra su se našli prema dogovoru pa su
spaminati – razgovarati, pošli na brieg. Zajec i vuk su pačeli rušiti drievi žajgami, a
spuknila – izvadila,

šefljica – zaimača, šlu/šla – išlo/ lisica je zela matiku. Počela je una kopati i tejki juj je puknila
išla, štilj – drška, teda – onda, matika! Tak je fist hderla po jenem karenu ka je namernu
tejki – brzo, ubrzo, tie – taj, stergala štilj. Veli teda lisica: “Joj, joj! Kumeki, mene pa je
matika puknila! Idem si gmof skočiti po drugu.” I prešla je
tranik – livada, travnjak, lisica gmof po drugu matiku. Ali, lisica nij šla radi matike,
trudni – umorni, uni/una – oni/
ona, uobed – objed,
verniti – vratiti, vervati – vjerovati,

vun – van, izvan, zabečal – zaurlao, una je šla radi meda! Došla je gmof, otperla je palnicu, otkri-
zajec – zec, zde – sad, sada, la je luonec pa si je šefljicuj zela meda. I dojde lisica z druguj
zgatuoviju – završe, matikuj nazaj, ka bu kopala. Vuk i zajec su za tu vrieme več
zamazan – prljav, žajga – pila,

žejni – žedni porušili jen liepi kamad – tri, četiri drievi. Bili su več trudni.

Tri krat je lisica zamahnila z nuovuj matikuj pa se zmisli-
la: “Joj, kumi, kumi! Pa niesma čaja pili! Kak sam bedasta,
vuoda pa dama kipi! Muoram skočiti gmof pa bum čaja
donesla.” Zajec i vuk su bili žejni, rekli su juj naj samu ide po
čaj. Prešla je lisica gmof po čaj, ali nij una šla radi čaja, una je
šla radi meda! Čaj je dama diela v liter, a v palnici si je opet
leznila meda. Vernila se lisica i donesla čaja. Zajec i vuk su
si malu seli pa su se med suobuj spaminali: “Viš kak je kuma

D E S N O : Vuk, lisica i zec, ilustracija: arhiva Elizabeta Kantoci
- 12

- 13

KAZIVAČ lisica dobra, ka nam je čaja donesla. Svaka juj čast!” Lisica je
Tomica Kolar iz sela teda rekla: “Je, je, malo sam trudna ka hodim gore-dole po
Gorjakovo i Benkovo briegu, ali za kumstvu se se da!” Da su spili čaj, trebalo je iti
opet delat. Vuk i zajec su zeli krampe i pačeli kapati, a lisica
POSLALA I RJEČNIK je prijela jen karen ka bi ga spuknila, ali nij šlu. Veli teda
SASTAVILA lisica: “Joj, kumi! Pa kakuoši niesam pustila vun! Ne buju mi
knjižničarka Elizabeta jajci znesle. Moram je hitru pustiti.” I prešla je lisica pustiti
Kantoci, OŠ Janka Leskovara, kakuoši. Una jih hjutra namernu nij pustila vun, kaj bi se
Pregrada miela zakaj verniti. A vernila se ka bi šla još meda lizat. I tak
je una cielu vrieme nekaj zmišljavala ka bi se mogla vernuti h
palnicu. A vuk i zajec su tešku delali do dvie vure. Dojde lisi-
ca teda od duoma i veli svojim kumam: “Dečki, zde pa idema
delat!”. Uni su pa rekli: “Kuma, dvie vure su, nemrema već,
fist sma se zmučili. Trieba iti k abedu.” Deli su alat na pleća i
šli su proti duomu. Došli su gmof i prešal je vuk v palnicu po
luonec s medam. Da ga je donesal vun nie mogal vervati. H
čudu je paviedal: “Kum, kuma, paglejte, prazni luonec! Ka pa
buma zde jeli? Meda nema…” Čudi se zajec, čudi se i lisica.
Veli una: “Joj mene, kak se pa tuo dagodilu? Ka pa buma zde
jeli? I pa buma lačni!” Zajec se čudi: “Pa kak se je tuo dagodi-
lou? Tuj sma samu mi dama!” Veli onda lisica: “Negdu je od
nas, sigurnu nij nišer drugi… Mam ja ideju! Idema si leči na
sunce. Duo je med pajel, temu se bu z riti cedil. “ Veliju vuk i
zajec: “Ja, bormeč, kak si se tega zmislila? Maš praf, na suncu
se tuo događa.” I tak su si uni legli na travicu, na sunce. Vuk
i zajec su bili tak trudni ka su tejki zaspali. A lisica je ljukala
i vidala je da se je juj med počel z riti cediti ot sunca. Da je
tuo zagledala, hitru je zela tie med i zajca namazala, odzadi
po riti, po repu i po plećah. Sebe je obrisala h travu i onda je
zbudila vuka: “Kum, kum! Poglej, zajec je pojel med, jemu se
med cedi! Saf je zamazan.” Vuk se je strašnu najezil i zabečal:
“Kum! Kaj si tuo napravil?” Zajec se zbudil, vidal je da je sav
h medu i počel je biežati. Vuk pa za jim! Tak je bil hud da
bi ga hgriznul za rit! Biežal je zajec kaj je got šlu, ali je i vuk
biežal za jim istu tak kaj je got šlu. Hu tem terku skoči zajec
teda prek jenega pluota, a vuk ga je na samemu pluotu čopil
za rep i odgriznil mu ga! Zajec je hvušal, a vuk je uostal z re-
pam v zubima. Ot onda, ot tega dneva, si zajci na temu svietu
maju kratke repe, a ne duge kak su meli priet.

- 14

Kak je zajec ostal bez repa DONJA STUBICA

Tak su ti bili vouk, lesica i zajec pa su se dugovorili da MANJE POZNATE RIJEČI
peju skup kopat na jenu krčinu. Zeli su si jen čup meda ckuoj, ckum ckumovinu me
da si buju pojeli gda buju gotovi pak su ga deli v sence. zove – lisica malo iskrivljeno
A lesica je štela da bi ona sam saf taj med pujela pak je govori, to znači: Štooo? Kum me
jen cajt z njimi kopala, a onda se zmislila pak zakričala: zove u kumovinu (tj. da budem
“Ckuoooj!” A vouk ju pita: “Pak duoj te kam zove?” “Ckum kuma)., Cpricedek, Criedek,
v ckumovimu me zove”, veli lesica. “Odi, odi, pak se žuori”, Zdelizek – izmišljena imena koja
veli joj vouk. I ona je prešla pak je pojela meda. Vrne se pa ju sugeriraju koliko je meda pojela,
vouk pita: “Onda, kak ti se zetec zove?” “Cpricedek.” deli – stavili, odložili, duoj – tko,
I tak su oni dalje kopali, kopali, pak lesica ide: “Ckuoooj!” A furt – stalno, gda – kada,
vouk ju pita: “Pak duoj te kam zove?” “Ckum v ckumovimu jen cajt – neko vrijeme,
me zove”, veli lesica. “Odi, odi, pak se žuori”, veli joj vouk. krčina – krčevina, iskrčeno
Pak je lesica prešla i poiela još meda. Vrne se pa ju vouk pita: zemljište, komad zemlje s koje
“Onda, kak ti se zetec zove?” “Criedek.” je uklonjeno raslinje (grmlje,
Opet su kopali i pak lesica ide: “Ckuoooj!” A vouk ju pita: drveće…), saf – sav, štela – htjela,
“Duoj te kam zove?” “Ckum v ckumovimu me zove”, veli lesi- v sence – u sjenu, z tuobu – s
ca. “Odi, odi, pak se žuori”, veli joj vouk. Pak je lesica prešla i tobom, zetec – kumče
poiela saf med. Vrne se pa ju vouk pita: “Onda, kak ti se zetec
zove?” “Zdelizek.” KAZIVAČICA
I tak gda je ona došla nazaj, bili su gotovi i da onda si skup Ljubica Kic, r. Zimić, iz sela
peju jesti meda. Nema meda... Duoj je pojel med? Duoj je Matenci
pojel med?! “Ja nisam”, veli vouk, “ja sam furt kopal.” “Nis ni ZAPISALA I RJEČNIK
ja”, veli lesica, “ja sam f kumovinu hodila.” “Nies ni ja”, veli SASTAVILA
zajec, “ja sam z tuobu kopal, im si me videl.” I niš, onda su knjižničarka Ines Krušelj-
rekli da peju spat pak buju vidli komu bu z riti med curel. Vidas, OŠ Matije Gupca
V noći se lesica zbudi jer joj je z riti počel med cureti. Ona Gornja Stubica
skoči, obriše svoju rit k zajcu i počne kričati: “Striček, striček,
zajcu z riti med curi! Zajcu z riti med curi!” A vouk skoči.
Beži zajec, vouk za njim, beži zajec, vouk za njim. I tak je na
jenom drvenom plotu vouk stigel zajca i odgrizel mu rep.
I zate i dendenes zajec nema repa. A ja sam bila tam i priča je
van!

I D U Ć E S T R A N I C E : Vuk, lisica i zec, ilustracija: Mateja Slivar,
2. r., OŠ Matije Gupca Gornja Stubica

- 15

- 16

- 17

GORNJA STUBICA Čovek i medved

MANJE POZNATE RIJEČI Čovek i medved su se udružili da buju skupa ubdelavali
zemlju.Najprije su išli sadit kampir. Medved je zoral
biti zapraf – biti zadovoljan, njivu, a čovek je posadil kampir. Kad je kampir zrasel,
buju – budu, cima – zeleni dio čovek je pital medveda a si oče zeti one koj je gore ili one koj
krumpira koji raste iznad zemlje, je dele. Medved je videl liepu zelenu cimu i rekel je da si bu
dele – dolje, duzrieljeti – dozreti, zel one koj je gore. Tak je čovek liepe jel kampir, a medvedu
frljunec – vrh, gruntati – misliti, je ostala same cima.
kampir – krumpir, kite – resice, “Drugi put me neš prevaril”, rekel je medved.
kurenje – korijenje, Išli su oni sejat šenicu. Šenica je zrasla i duzrieljela. Medved
meljica – brašno, muora – mora, je rekel: “Sad si bum ja zel one koj je dele, a ti si zemi one koj
oče – hoće, sejat – sijati, je gore.” Čuveku je bile zapraf. Medved je kopal i kopal pu
šenica – pšenica, zemlje, ali niš nije našel, same kurenje. Čovek je požel šenicu,
ubdelavali – obrađivali, imel je meljice i liepe je jel kruhek.
uduonda – od tada, zeti – uzeti,
zoral – izorao

Sad je medved videl da muora dobre premisliti koj si bu zel
trejti put da ga nej čovek opet prevaril.

KAZIVAČ Išli su sejat kuruzu. Medved si je gruntal i rekel da si bu
učenik Igor Ciglenečki zel one koj je na frljuncu. Tak je i of put čovek bolje prešel.
Pobral si je klase kuruze, a medvedu su ustale same kite na
MENTORICA kuruznice.
učiteljica Ivanka Lisak Medved se rasrdil. Više nije štel delati s čuvekem. Rekel mu
je: “Drugi put kad buš došel v šumu ja te bum pojel. Dobre se
POSLALA I RJEČNIK pazi!”
SASTAVILA Uduonda je čovek strahu medvedu.
knjižničarka Ines Krušelj-
Vidas, OŠ Matije Gupca Gornja
Stubica

- 18

Maček, lisica i kokut MANJE POZNATE RIJEČI

Vjene male drvene hiže živele su stara babica i jena dekla – djevojka, dima – doma,
dekla. Niš nisu imele, same jenuga mačka i kokuta. drieve – drvo, hiža – kuća,
Pu ciele dane bile su v hiže i nisu niš delale. Jen dan je jena – jedna, kokut – kokot,
dekla rekla… pijetao, kričati – vikati,
Dekla: Babica, morale sme senek neke delati. Si su cielu jesen nuoč – noć, of put – ovaj put,
pribirali za zimu, orali, sejali šenicu, a mi niš. posluhnuti – slušati,
Babica: Čemu bi delale? Puote bu tak i tak došel dečke, a puiskati – potražiti, puome – po
puome smrca. Čemu bi onda delale? mene, puote – po tebe,
Tak je i bile. Dečke je deklu otpeljal k sebe, a po babicu je pupievati – pjevati, senek – ipak,
došla smrca. smrca – smrt, spat – spavati,
Maček i kokut ostali su sami. Jenuga dana… ščapiti – zgrabiti,
Kokut: Idem ja male pu svietu puiskati neke za jesti. ščerapati – izgrepsti, štel – htio
Maček: Nejdi, nejdi bu te stigla nuoč. Bu te lija ščapila.
Kokut: Ne ona mene ščapila. Bum skočil na visuke drieve.
Stigla ga je nouč. Kokut je videl šumu i jene velike drieve.
Skoči on na njega i počne pupievati.
Kokut: Kukurikuuuu! Kukurikuuuu!
Nanjušila ga lija i došla do njega.
Lija: Pjetliću, pjetliću, crveni repiću, kako lijepo pjevaš, ali ja
te jako slabo čujem! Siđi malo dolje da te čujem bolje!
I kokut skoči jenu granu niže. A lija ga opet mami.
Lija: Pjetliću, pjetliću, crveni repiću, kako lijepo pjevaš, ali ja
te jako slabo čujem! Siđi malo dolje da te čujem bolje!
Kokut se spustil još jenu granu nižeše, a lija skoči i ščapi ga.
Kokut je počel kričati.
Kokut: Maco, braco, dođi me izbavi! Mene lija davi!
Maček ga je čul jer još nije bil predaleke. Došel je maček i
ščerapal je liju.
Maček: Sam ti rekel da nejdeš pu svietu da te bu lija ščapila.
Ideme dima.
Stigli su oni sretne dima i prešli spat. Stigle je jutre, kokut je
zakukurikal.
Kokut: Idem ja opet po svietu.
Maček: Si videl kak te lija ščapila? Nejdi nikam daleke.

- 19

KAZIVAČICA Ali kokut ga nije štel posluhnuti. Prešel je jake daleke, prešel
Barbara Lisak iz sela je več sele i stigla ga nuoč. Došel je v šumu i videl jene velike
Šagudovec drive. Skoči on opet na drive i zakukuriče.
Nanjušila ga lija i prišuljala se ona k drievu.
ZAPISALA Lija: Pjetliću, pjetliću, crveni repiću, kako lijepo pjevaš, ali ja
učiteljica Ivanka Lisak te jako slabo čujem! Siđi malo dolje da te čujem bolje!
Kokut skoči nižeše.
POSLALA Lija: Pjetliću, pjetliću, crveni repiću, kako lijepo pjevaš, ali ja
knjižničarka Ines Krušelj- te jako slabo čujem! Siđi malo dolje da te čujem bolje!
Vidas, OŠ Matije Gupca Kokut se spustil još jenu granu nižeše, a lija skoči i ščapi ga.
Gornja Stubica Kokut je počel kričati.
Kokut: Maco, braco, dođi me izbavi! Mene lija davi!
Kokut je kričal i kričal, ali of put ga maček nije čul jer je pre-
šel predaleke. I lija ga zagutila.
Tak je maček ostal sam. Lovil si je mišeke i pomalu živel.

- 20

Stolčec daj jesti i piti

Imel je otec tri sine i siromaki su bili. Imel je pri hiže kosu, MANJE POZNATE RIJEČI
kokota i mačka. I onda, gda su dečeci porasli, veli stareši
sin ocu: “Dej mi moj del, idem po svietu. Bum nekaj zaslu- a kak pem – a kako da idem,
žil od čega bume živeli. Nemamo od čega živeti.” Onda veli: čaka – čeka, čez reškicu – kroz
“Ti si najstareši. Zemi si koj očeš.” Zel si je kosu, del na rame rupicu, dima – kući, doma,
i ide po svietu. Eli buš... – Hoćeš li..., ije – jede,
Ide, ide, daleke več prešel, več ga noč stigla. I dojde on do sela. ‘jutre – ujutro, kakof – kakav,
Dojde k jene kuče i prosi da bi mu dali prenočiti, da ga stigla koj got živi ljudi – sve što i živi
noč, nema de nočiti. Oni veliju da mu buju dali nočiti, ali po ljudi, korenje – korijenje,
takvem uvjetem da bu zutra cel dan nim pomagal šenicu žeti, kupujte – stavljajte na kupove,
ali tak z šilem i iglou podbadati korenje na šenici. Tak su oni letiju – trče, žure se, muoš – muž,
želi – korenje su podbadali z iglou i šilem. Onda on veli: “Je, na pleča – na leđa, naija – najeda
onda pak bi moral zutra večer spati, ake cel dan bum tu.” Re- se, prejeda se, naklu – na tlo, na
kel: “Ne, ne bum vam to ja pomoge tak šenicu žeti.” “Onda neš pod, nešči – netko, na ledinu – na
spal!” “Ja bum spal, a vi bute jutre videli kak se šenica ženje.” ravni dio, nieki – neki, of – ovaj,
“Dobre, bume vidli ‘jutre!” A on ‘jutre stane rane, još su oni onda je zove – onda ih zove, oni
spali. On nabrusi kosu, kosi, a šenica se same rouši, rouši. Kad ideju si – oni idu svi, ote – hodite,
se oni digneju, oni to glediju. On veli: “Ve, kupujte i vežete!” dođite, pod pazuve – pod pazuh,
Oni glediju kakof je to stroj? Kak su oni douge podbadali pribrale se – prikupilo se,
korenje s iglou i šilem. I oni letiju kralju poviedat da je tu jen pritiral – natjerao, rouši – ruši,
čovek, ima takof i takof stroj koj same šenicu rouši, to bu začas s kim se stanete – koga sretnete,
požeta. I veli on da naj oni pitaju njega e bi štel prodati. I oni sam naj oni ideju glet – samo
se vrneju i pitaju i oni njega. On kosi, rouši, ovi vežeju. Pitaju neka oni idu gledati, sam z
oni njega e bi on to štel prodati. Veli: “Bi!” A koj traži za te? Ko’ suobu – sam sa sobom,
mu daju. On bu zadovolen ko’ mu daju. Oni veliju, imaju oni sene – svejedno,
jen stolčec za jesti i piti. Kad veliš “Stolčec, daj jesti i piti!” tu svega janjca – svojeg janjca,
je svega obilno. Veli: “Dajte mi!” Oni doneseju te stolčec. On šajbe – prozori, šenica – pšenica,
ga spruoba. Veli on: “Stolčec, daj jesti i piti!” Tu je obilno jesti štel – htio, šteli – htjeli,
i piti sega! Of si sede, of se naija. I stolčec pod pazuve, i dima, tva – tvoja, tvemu – tvojemu,
im je kosu proda. Oni dalje s kosou delaju, ženjeju. I opet je v uf – u taj, v kout – u kut,
došel do jenoga mesta, tu se več mračile, stizala noč. Tu je ve – sad, vrzi – baca,
bila jena gostiona i on veli gostioničaru da e bi mu dal bi si tu vužgali – zapalili, z iglou – (s)
prespal. Veli: “Bi, možeš!” I on je išel tam, sobu mu je dal. On iglom, zabili – zaboravili,
se slieče, dene stolčec naklu, onda veli: “Stolčec, dej jesti i piti!” zapirame – zatvaramo,
Stolčec da jesti i piti. On se najel, napil, stolčec del tam v kout, zdalkoga – izdaleka, zemi – uzmi,
legel na postelju i spal. A of gostioničar je čez okne gledel, de- zmikava – izmiče
sku ili čez reškicu. Videl da si nije večeru koupil tam. I on je v
noči, kad je of zaspal, donesel jen svoj stolček i del tu, a ovoga
odnesel. Of se čovek vjutre zbudil, zdigel, obliekel i zel stolčac
pod pazuva i ide dima, nese dima. Zdalkoga zove gde god su
bili ljudi na njive, njegvi prijatelji, rođaki: “Ote z menu. Bute
vidli koj sam vam ja zaslužil, ko nete se morali više mučiti, jeli
bute i pili dosta.” I dojde dima i veli, ideju ljudi za njim, dojde

- 21

dima, veli ocu: “Odi pozovi se prijatelje, rođake, naj dojdeju
si ko buju vidli koj sem im zaslužil, ne buju se više mučili, jeli
buju, pili dosta.” Ide otec, pozove, došli, poseda ih po dvorišču,
čaka, on dene stolčec, veli: “Stolčec, daj jesti i piti!” Stolčec niš!
Veli drugi pout: “Stolčec, daj jesti i piti!” Stolčec niš! Veli on
trejti pout: “Stolčec, daj jesti i piti!” Stolčec niš! I na to lupi, of
to z njim na kamen, stolčec se rastepel.
Ide drugi sin, veli: “Tata, dej mi moj diel. Idem ja po svietu.
Bum nekaj zaslužil od čeg bume živeli.” Veli mu otec: “A ko’
buš zasluži? Viš kak ti je brat preše? Buš i ti tak.” “Nem, ja
bum bolje, daj ti mene.” “Dobre, ti si onda zemi koj ti očeš.”
Zeme si on kokota. Dene kokota pod pazuva i ide on. Ide,
ide, ide on opet do sela. Dojde on do sela i stigla ga noč,
mrači se. Ide on v jenu kuču i prosi on da bi tu prespal. Veli:
“Bume ti dali spati, ali pod tim uvejtem da se buš vjutre rane
digel i pomogel nam z točka zoru voziti. Mi ti sako jutre se
moramo diči i z tačka zoru voziti.” On veli: “A, borme ju ja
nem vozil!” “Je, onda neš spal!” “Boum! Budite bez brige.
Imam ja takve živinče ko bu zutra zorju dopeljale. Vi same
spite. Oni spiju. Kad je vjutre, kokot poče popievati: “Zorja
je!”. Popieva kokot koj se da! Jeste čuli? Došla zorja! Ovi se
zbudili, kokot je se zbudil i brže letiju kralju poviedat da je tu
jen čovek ki ima takve živinče ko’ zorju dopelja. Sake jutre!
I kralj veli naj ga brže pitaju dok ne prešel eli bi štel proda-
ti. Oni ga pitaju, veli da bi. A ko’ bi štel za te? Ko’ mu daju!
Oni male misliju, misliju. Veliju: “Imame jenoga janjca. Kad
velimo: ‘Janje, tresi!’ Janjec se stepe, dukati i zlatniki cujriju
z njega.” “E bi šteli dati toga kokota za toga janjca mienjati?”
Veli: “Bi! Donesete ga!” Doneseju oni janjca. Veli: “Janje,
tresi!” Kad je janjec stepel, same s njega curiju zlatniki,
okolu. On si nabral f torbu, janjca pod pazuva, kokota nim
ostavil i ide dima. Opet je došel do one iste gostione de mu
je brat nočil. Došel do tu, ali kupil si je jesti i piti i ide, v sobu
se zaprl, ali još premišljava, pa kotrola janjca, bu ga male
skontrolieral. On veli: “Janje, tresi!” Janjec stepaaa! Sve ga ti
ga pobere f torbu. I pak on gostioničar je gledel čez rešku.
Došel on v noči, donesel ga svega janjca, toga del ga na meste
i toga odnesel. Kak vjutre se oblieče, tuorbu z zlatniki dene
na pleča, janjca pod pazuva i ide dima. I opet zove z dalkoga
gde bi doj njegov na polju: “Ote, bute vidli koj sam vam ja
zaslužil, za cieli život ste osigurani za život!” A smeiju se: “Ti
si zaslužil pune, kak ti je i brat! Niš nisi zaslužil.” Nieki očeju
iti, nieki nečeju. Dojde dima. Veli ocu: “Otec, odi priberi
se prijatelje, sousede, poznanike, naj si dojdeju, da bi vidli
koj sam ja zaslužil, sem! Za se bu dosta!” Otec veli: “ A kak

- 22

pem, viš kak ti je brat prešel i ti niesi bolje, samo bume z sebe
bedake delali!” “Odi, otec, odi!” Je, na silu je tak po par ljudi
prešel. Nešči je došel, nešči nije, posedeju se oni na ledinu,
na dvurišču, a on veli: “Janje, tresi!” “Beeee!” Onda i drugi
pout: “Janje, tresi!” “Bee, beeee!” Veli treti pout: “Janje, tresi!”
“Bee, beeee!” Prime on janjca, voudri z njim naklu, on crkel
je. Ljudi za smieh z njega i veliju: “Ti si zaslužil kak i brat!”
Sad trejti brat veli ocu: “Čuj, daj mene moj diel. Idem ja po
svietu, idem ja služit od čeg bume živeli.” Otec veli: “Ti buš za-
služil kak su ti i brati. A koj druge več pri hiže je nek – maček.
Zemi si mačka!” Zeme on mačka pod pazuva i ide on. Ide on,
ide. Pak dojde do sela. Došel je večer, mrak. Ide v jenu kuču i
prosi da bi mu dali prespati do jutra. Veli baba i muoš ki su tu
bili: “Čovek dragi, mi bi te radi dali prespati, ali nemame de.
Mi se sami zapiramo vu želiezne škrinje. Tulike imamo mišuf
da nas očeju pojesti po noči. Mi sme vaveki nabavili želiezne
škrinje kam se zapirame, de spime. Bume ti dali spati, ali do
jutra te ne, buju te pojeli.” Veli: “Same vi meni dajte spati. Ja
imam takvu životinju ka bu mene čuvala.” “Hajd, kad tak očeš,
ostani spati.” Of je ležal na postelji, zaprl se v sobu, a mačka
pusti krej sebe. Maček same miše hvata, same na hrpu, same
na hrpu – več je sa vrata zazidal, hrpu napravil z miši. Veli
vjutre, još niti ni bil točne dan, baba moužu: “Odi glet onoga
siromaka, eli ga još koj je. E su ga cieloga več pojeli?” Mouš
proba otpirati, ne mora. Rieva on vrata, rieva, jedva je male
otvrnul, rieva još male. Ima koj videti: to je hrpa, vrata su
zatrpana z miši, a životinja same na kop vrzi, same hvata i na
kop slaže. Čovek diše, spi na postelje. Ide mouž babe, povieje:
“Kakve čude!” Jooj, ideju oni kralju poviedat pak. Kakve čude
je to: čovek došel, kakve čude ima, kakvu životinju ima. I kralj
veli naj ideju brže pitat dok ne prešel dalje, e bi štel prodati.
Pitaju ga ovi brže, letiju, e bi štel prodati. On veli da bi. A koj
bi štel za te? Naj mu daju koj očeju. Oni veliju: “Stolček smo
dali, janjca smo dali, sad više nemamo niš nek imamo bati-
nu i torbu. Kad buš rekel: ‘Batina, vudri!’ batina bu mlatila.
Kad buš rekel: ‘Batina, v torbu!’ batina ide v torbu.” “Ha, kad
nemate niš drugo, dajte mi onda to. Zadovolen sam i s tiem.”
Ide on natrag dima, opet do te gostione došel, došel večer i
prosi on gostioničara da bi mogel ostati. Ali gostioničar njega
mam gledi, prisličil ga je k ovem dvem bratem, da mora to biti
brat od nji’. Ali ga gledi, jesti si nije kupil, gledi on čez rešku
kad se on spriema spat. Torbu je z batinu obesil na klin i svoju
opremu i legel. Sad si on misli: ”Pritem nije bil niš videl, ovi
brati su imeli čuda. Ko bi on imel? I on se došula po noči kad
je on zaspal i on prime torbu i ogleda batinu. On ju ogleda

- 23

KAZIVAČICA ovak, ogleda onak i onda veli sam z suobu: “A koj bi to mogle
Barbara Lisak iz sela druge biti neg batina vudri.” A batina vudri! Na njega! Of se
Šagudovec zmikava, zamikava. I of nije više mogel trpeti nek zbudi ovoga.
Zbudi ga. “A koj očeš?” “Tva batina me touče!” “ A zakaj te
SNIMILA KAZIVANJE touče? E si koj krif?” “Niesam!” “Onda nej same touče.” “Joj,
učiteljica Ivanka Lisak jesem, krif, jesem!” “Dobre, koj si krif, dej povie!” Onda veli:
“Tvemu bratu sam zamenil ‘Stolček, daj jesti i piti’ i drugomu
ZAPISALA I RJEČNIK tvemu bratu sam zamenil ‘Janje, tresi zlatne dukate.’” “Eli buš
SASTAVILA vrnul to?” “Boum!” “Batina, v torbu!” Batina odma pustila,
knjižničarka Ines Krušelj- ide batina v torbu. Dene on torbu na pleča i batinu, ide dima
Vidas, OŠ Matije Gupca vjutre. Ide dima, on opet vidi na polju ljudi, onda je zove, ali
Gornja Stubica prije, moram male povedati onda bu ove. Kad je on mačka
ostavil, z tuorbu prešel, a zabili su ga ljudi pitati koj ta životi-
nja ije, s čiem tu životinju ‘rani. A več je bil on daleke, več je
daleke bil, onda su se setili. Onda su ga zvali, onda se obrnul:
“A koj očete?” “Mi sme zabili pitati koj ta životinja ije, s čiem ju
‘raniš?” A on je rekel: “Koj got i živi ljudi.” A oni su krive čuli,
kak je daleke bil, da same žive ljudi. Ko buju sat oni? Koga su
sat napravili? “Niš, se nas bu pojel kat same žive ljudi ije.” Bil je
jen grad ki se zval Mrnjouk i oni su mačka deli vu jenu zgradu
staru. Tu zgradu buju rušili, tak su se dogovorili. A oni ideju si
posle, gda bu zgrada gorela, v uf grad Mrnjouk. Tam se buju
sklonili dok onde požar bu prešel. I oni mačka deli ovde, i oni
vužgali grad i si pobegli v of grad kie se zval Mrnjouk. A kad
je počel grad goreti, počele su šajbe poucati, a maček je skočil i
kriči: “Mrnjooou, mrnjoou!” A oni ideju, veliju, ideju nazaj da
su čuli Mrnjoou. Ideju, i ko bu sat?
A of išel dima z tourbu, onda iste tak, već su bili ljudi, na pol
ih je bile. Onda zove on prijatelje, sam naj oni ideju glet koj
on sad zaslužil, sad buju vidli kak se bu živele. A ovi veliju:
“Ti si zaslužil kak i tvoji brati.” I nisu šteli iti. Dojde dima i
veli ocu i matere: “Ote pozovete se svoje prijatelje, i znance
koga got poznate, s kim se stanete, naj dojde. Ja sem zaslužil
da bumo živeli za naviek liepe i se dobre.” Otec veli: “Kam
me pošiljaš? Z mene ljudi bedaka dielaju.” Sene, pritiral je
oca i on je išel okolo i neke ljudi se pribrale. Kad on onda
veli: “Stolčec, daj jesti i piti!” pa to je jesti i piti kuliko got
moreš. Ljudi jeli i pili i furt je! Furt na stolcu je, a furt su jeli
i pili, nikak kraja. A onda veli: “Sad bute vidli pak! Janje, tre-
si!” Kad je janjec počel vounu stepati, same zlatniki curiju, a
oni su se počeli boriti, brati. Za te zlatnike, brati su se počeli
boriti. Onda kak su se borili, tak su se počeli touči, komu bu
komu više, a onda on veli: “Batina, vudri!” Batina je zmirila
one se ko su se toukli. On je donesel se!

- 24

Legenda o Lurdske Gospe u pećine KLINČA SELA

UNovemu Selu Okićkemu, u pećine, pri cierkve, stoji MANJE POZNATE RIJEČI
kip Lurdske Gospe. Veliju stari ljudi da se Majka Boža de – gdje, dendenes – dandanas,
prikazala u susednu selu, u Svetem Martinu pod Oki- Martiščani – stanovnici naselja
ćem. Kak su Martiščani radi pili, a nisu imali puno svojega Sveti Martin pod Okićem, pri
vina, niti trsja, ponudili su Okićancima prikazanje Majke cierkve – kod crkve,
Bože za petsto litri vina. Okićanci su na tu ponudu pristali i trsja – vinograda, veliju – kažu,
dali im vino. Zauzvrat dobili su kip Majke Bože. Martiščani pripovijedaju
su bili veseli i sve su vino popili. Okićanci su u pećine, pri
cierkve napravili malu kapelu, de i dendenes stoji kip Majke ZAPISALA
Bože Lurdske. učenica Antonija Vlašić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

Legenda o imenu naselja Zdenčina MANJE POZNATE RIJEČI

Naselje Zdenčina dobilo je ime po izvoru na kojemu su dielu imanja – dijelu imanja,
se prvi ljudi ovega kraja napajali s pitku vodu. Nalazil posjeda, jarek – potok,
se u Šašu, dielu imanja koje je pripadalo Jure Šima- ovega – ovoga, veliju – kažu,
noviću, jednemu od najstarijih žitelja ovega kraja. U blizine pripovijedaju
izvora teče i mali jarek po imenu Zdenčec. Veliju da je to
stari hrvatski naziv za izvor. ZAPISALI
učenici Ivan Maretić i Petra
Bubnić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

Legenda o imenu naselja Kupinec

Selo Kupinec dobilo je ime – po kupine. Dva su muža MANJE POZNATE RIJEČI
došla iz Gorskega kotara iskajuć slobodni komad
zemlje za obradu. Bili su zvani Maretići, a nastanili su denes – danas, iskajuć – tražeći,
se u Vuljarima. Zemlja na koju su došli bila je većim dielom jarek – potok, po kupine – po
u crkvenemu vlasništvu, no oni su ipak uspeli dobiti manji kupini, biljci slatkog crnog ploda
komad za sebe. Ta se viest brzo pročula pa su počeli dolaziti sličnog malini, većim dielom
i drugi ljudi. Na početku je sva zemlja bila zarašćena trnjem i – većim dijelom, viest – vijest,
kupinom. Došljaki su počeli krčiti zemlju, a kad su sve iskrči- zaraščena – zarasla, obrasla
li, celi su kraj nazvali Kupinec – po kupine. Kroz selo i denes
teče jarek z istim imenom. ZAPISALI
učenici Ivan Maretić i Petra
Bubnić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

I D U Ć E S T R A N I C E : Legenda o imenu naselja Kupinec,
ilustracija: Vanesa Cvetković, 7. r., OŠ Klinča Sela

- 25

- 26

- 27

- 28

Legenda o imenu naselja Klinča Sela MANJE POZNATE RIJEČI
klinčeki – kolčići, mali drveni
Naši stari veliju da su Klinča Sela dobila ime još za vre- stupići, veliju – kažu, pripovijedaju
me stare Austro-Ugarske. Naš je kraj bil pod austrij-
skom vlašću. Kad su Austro-Ugarska i Turci prestali ZAPISALI
ratovati, trebala se dogovoriti granica. Granicu su označili učenici Nika Klarić, Ana
tak da su klinčeke zabijali u zemlju. I po temi klinčeki nasta- Kumer, Emma Sakoman i
lo je ime. Bruno Rubinić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

Legenda o Kljuke, proščenju Majke
Bože Okićke

Sako leto, kad je svetek rođenja Blažene Dievice Marije MANJE POZNATE RIJEČI
(Mala meša) početkom devetega meseca, u župe Okićke
Svete Marije održava se proščenje pod imenom Kljuka. betežnemi nogami – bolesnim
Stari ljudi okićkega kraja pripovedaju da je ime možda nasta- nogama, betežni – bolesni,
lo prema biskupskemu ščapu – kljuke – na kega se naslanjal biskupskemu ščapu –
biskup kad je došel na posvetilo cierkve. biskupskom štapu, palici,
Drugi pak veliju da je proščenje nazvano z ovem imenom cierkve – crkve, došel – došao,
zato kaj su ovde dovajali betežni i šepavi na zagovor Blažene dovajali – dolazili, itil – bacio,
Dievice Marije. Posle molitve zbilja su ozdravili pak su osta- jenput – jedanput, kljuke –
vili oko cierkve svoje kljuke – štake. Te kljuke su vesile oko štapovi, batine kao pomoć pri
cierkve da bi ponukale druge ljude na još veću pobožnost hodanju, Mala meša – blagdan
prema Svete Marije. Male Gospe, spomendan rođenja
Pripovieda se i da je nekad davno u okićkemu kraju živel Blažene Djevice Marije,
čovek z jako betežnemi nogami koji je mogel oditi samo uz na kega – na kojega,
pomoć ščapa – kljuke. Jenput se zagovoril Majke Bože Okić- naslanjal – oslanjao,
ke da bu peške hodočastil do njezinega doma – cierkve. Kad njegve – njegove, oditi – hodati,
je to napravil, desilo se čudo – njegve noge su ozdravile, a on peške – pješice, posle – poslije,
je itil svoju kljuku. Otad je proščenje dobilo ime Kljuka. posvetilo cierkve – posvećenje
crkve, proščenje – proštenje,
sako leto – svake godine,
svetek – blagdan, veliju – kažu,
pripovijedaju, vesile – visjele,
z ovem – s ovim,
zagovoril – zagovorio se, obećao

ZAPISALA
učenica Nika Valečić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

L I J E V O : Legenda o imenu naselja Klinča Sela, ilustracija: Jurica Horvat, 8. r., OŠ Klinča Sela
- 29

MANJE POZNATE RIJEČI Legenda o Zefe Pavlovićeve
dendenes – dandanas,
denes – danas, diete – dijete, Zefa plemenita Pavlović zapraf se zvala Josipa. Okićanci
iz Kotarov – mjesto Kotari kraj su ju tak nazvali. Bila je diete jedne seljačke familije s
Samobora, jenu jesen – jednu plemenšćinom. Živela je u selu Repišću pod Okićem.
jesen, mitili – podmićivali, Bila je priležnica nekega Andrašina, čoveka iz Repišća kega
muži – muškarci, su još zvali i Antić. A navodno se petljala i s nekim ciganom
naje i napije – najede i napije, Francom i braćom Uzelec. U Okiću su ju još zvali Bič Boži.
petljala – ljubovala je, bila u vezi, I ni to bilo bez razloga. Krala je sve do čega je došla, a bila je
priležnica – ljubavnica, poznata i ko pomagač drugem lopovom i hajdukom kaj su
stari isi – stare klijeti, pljačkali bogate okićke familije. Obilazila je stare ise (klieti)
u svojem isu – u svojoj klijeti, da se naje i napije, ali i da vidi kaj ko vriednega ima. Zbog
usudil – usudio, veliju – kažu, strava ljudi po Okiću su ju mitili i častili samo da ju udobro-
pripovijedaju, voljiju, da im ne napravi kakvo zlo. Dendenes se pripoveda
vriednega – vrijednoga, kak je pomagala i Joce Udmaniću, hajduku koji je pljačkal
zapraf – zapravo, bogate seljake po Moslavine, samoborskemu i jaskanskemu
zbog strava – zbog straha kraju. Tak su jenu jesen skup okrali bogatu familiju Tanda-
rić iz Kotarov. Za to su čekali dobru priliku – kad su žene i
ZAPISALA deca bili sami doma, a muži su isprobavali mošt u svojem
učenica Paula Cindrić isu. Susedi su navodno videli lopove, ali niko im se ni usudil
POSLALA suprotstaviti.
knjižničarka Sanja Šušnjara Zefa je dugo živela. Veliju da se pred smrt pokajala za sve
Raić, OŠ Klinča Sela kaj je napravila. I denes se zna u Okiću reći za zločeste žene:
“Tak je kaj Zefa Pavlovićeva!”, a za poludivljega i agresivnega
muža: “Tak je kaj Udmanić!”

D E S N O : Legenda o Zefe Pavlovićeve, ilustracija: Marija Puškarić, 8. r., OŠ Klinča Sela
- 30

- 31

- 32

Spašavanje Okić-grada od Turcov MANJE POZNATE RIJEČI

Uvrieme najveće turske opasnosti, stari grad Okić, kula cieli – cio, cijeli, jurišov – pohoda,
na pećine, postala je turska mieta. Turci su ju odlučili med njemi – među njima,
osvojiti da bi mogli pratiti cieli ovaj prigorski kraj. Ali meric žita – mjerica žita,
okićki branitelji odbijali su saki turski napad. Nakon tri lieta mieta – meta, na pećine – na
obrane, okićkim je braniteljima pofalelo hrane, a pomoći stijeni, nutra – unutra,
ni bilo niotkud. Ostali su na samo dvadeset i pet meric žita. Okić – brežuljkasti kraj između
Dok su viećali kaj budu napravili, med njemi se pojavila Jastrebarskog i Samobora sa
planinska vila i rekla im da žito spremiju u vreću i spustiju ju starom utvrdom Okić-gradom,
pred Turke. Kak je vila rekla, tak su okićki branitelji i napra- otprli su – otvorili su,
vili. pofalelo – ponestalo, saki – svaki,
U isto vrieme viećali su i Turci. Bilo im je dost propalih ju- spuščaju – spuštaju, tri lieta – tri
rišov na Okić. Kad su videli vreću, koju su branitelji spustili godine, uverila – uvjerila,
pred njih, ponadali su se da je nutra pismo predaje. Ali, videli – vidjeli, viećali – vijećali,
prevarili su se. U pašinom šatoru otprli su vreću i videli žito. vrieme – vrijeme
Vreća ih je uverila kak na Okić-gradu ima još puno hrane da
ju čak i njim spuščaju pod zidine. Odlučili su se na povlače- ZAPISALI
nje iz okićkega kraja. Tak se okićka kula na pećine spasila od učenici Nika Klarić, Ana
Turcov. Kumer, Emma Sakoman i
Bruno Rubinić

POSLALA
knjižničarka Sanja Šušnjara
Raić, OŠ Klinča Sela

L I J E V O : Spašavanje Okić-grada, ilustracija: Nikolina Topalović, 8. r., OŠ Klinča Sela
- 33

POKUPSKO Coprnice

MANJE POZNATE RIJEČI N: Rekli ste da su bile coprnice, prelevalje u selu.
coprnica – vještica, vračara, Da i na ugljen su metale koliko se sjećam. Ajde, fala Bogu,
na križajnu – na raskrižju, meni toga ni trebalo, al sem ja čula od starcev da se to dela
zacoprati – začarati i npr. znale su coprati na neki dan, na Jurjevo. Ne ide se na
križajnu. Reklo se, ne idi tam, ne idi danas, to je sigurno
ZAPISALA neka suseda zacoprala.
učiteljica Jasminka Podlejan, N: Znači, to su bili neki posebni dani kad su one coprale?
OŠ Pokupsko Da, da, uglavnom Jurjevo, on je bil najglavniji, ono, u prolje-
će. A tam jedna žena, suseda, nju su preglasili da ona nekaj
copra i zna coprati, a ja nisam videla da kaj dela. I onda su
govorili, bu ti ****** (nadimak žene) nekaj nacoprala. Onda
je ta suseda nekaj na mostu svojoj nećakinji delala jer je bila
u drugome stanju il je muž ni priznal da to nije njegovo dije-
te pa ju je tukel i tjeral iz kuće. E, onda ti je ona nju vodila, a i
gledali smo to, tam je nekaj z rukama, ne znam kaj je delala i,
veli, gle kak copra, sad ju ne bu više tukel.

ZAPISALA Kuga
učiteljica Jasminka Podlejan,
OŠ Pokupsko E,to ti je moja strina, ona je bila rodom u Degoju, a
njezin je tata bil brodar. Vozil je čamac, prevozil je
ljude preko Kupe. Onda je strina pričala da joj je tata
pripovedal da kak mu je došla kuga pod prozor i da ga je
prisiljavala da ju nek prepelja prek. On nije ništa videl, a čul
je glas, tak je ona pričala. Mora on ijti, ona zove. Onda je on
videl, kad je koračila u čamac, da je ona imala jednu konjsku
nogu, jednu normalnu. Prevezel ju je prek, tam ju je osta-
vil. Uglavnom, imala je jednu ljudsku, jednu konjsku nogu.
Zakaj je to tak, ja ne znam.

Bijele vile

KAZIVAČICA Moj pradjed imao je konje koje je svako jutro ranom
Valerija Muža prema zorom hranio u štali. Jedno jutro vidio je bijele vile
kazivanju bake Ljerke nedaleko od štale. Ušao je u štalu i primijetio je
nešto čudno. Oba konja imala su ispletene pletenice i nisu
ZAPISALA dopustili mojem pradjedu da im se približi dok ih nije polio
učiteljica Jasminka Podlejan, svetom vodom.
OŠ Pokupsko

- 34

Božja noga KRIŽEVCI

Šuma Vratno smjestila se između potkalničkih sela Voja- ZABILJEŽIO
kovački Osijek i Kalnika. U njoj, osim potoka Kamešni- Zoran Vitanović, bivši učenik
ca, postoje brojne i stare stijene Kalničkog gorja. Jedna PŠ Vojakovački Osijek
od njih je i više nego posebna, a u kolektivnom sjećanju PRIKUPILI
prigorskih stanovnika starije generacije urezala se kao jedan učenici PŠ Vojakovački Osijek,
veliki povijesni misterij. Nakon otkrića, misterij je vrlo brzo školska godina 2020./2021.
prerastao u predaju te je u 19. stoljeću, još za Vojne krajine, u POSLAO
narodu bila prozvana Božja noga. učitelj Tihomir Pleša, OŠ
O njoj je 1905. godine prvi pisao poznati hrvatski putopisac Ljudevita Modeca, Križevci
i znanstvenik Fran Gundrum Oriovčanin u svojem djelu Od
Križevaca do Vratna gdje je naveo izjave Pere Vitanovića iz
Vojakovačkog Osijeka.
Spomenuti Pero Vitanović tada je rekao kako je otisak u ka-
menu nastao od Boga i ukratko opisao kako se to dogodilo.
“Bog je išo negdašnje po zemlji, onda tuda isto išo u nebo.
Bila je pjena, onda se za njim vukla u nebo. Onda je Bog
kazo: “Kuda ideš za mnom? Kamenom se okamenlo! Kame-
nom se stvorilo.”
I sad se jedan metar visoko od zemlje u pećini Kranjske hiže
u kamenu njegova noga pozna i zove Božja noga”, istaknuo je
Pero Vitanović.
Vjerovalo se još da je taj otisak stopala napravio i nekakav
šumski div, a bilo je nagađanja o tome kako pripada nepo-
znatom kalničkom pračovjeku. Zanimljiva je i činjenica da
je vijest o Božjoj nozi došla i do lokalnih vlasti Kraljevine
Jugoslavije tridesetih godina prošloga stoljeća koje su tada
poslale grupu žandara kako bi čuvali njezinu lokaciju. Božja
noga preživjela je Drugi svjetski rat i još uvijek se nalazi u
Vratnu te škaklja maštu onih koji su čuli za nju.

- 35

Bezglavi

Udijelu Vojakovačkog Osijeka koji se zove Milakuša u
davna vremena živjelo je jedno čudno i zastrašujuće
biće po imenu Bezglavi. Ljudi su ga se plašili jer mu se
nije vidjela glava, a k tome je bio ogroman i bio je odjeven u
crninu. Bezglavog se, kako su najstariji pričali, moglo sresti
samo noću, većinom iza ponoći, kada bi polagano i tiho
prolazio stazom kroz jednu livadu. Mnogi su ga se bojali jer,
osim što nije imao glavu, ništa nije govorio te se kretao samo
u jednom smjeru prema potoku Dumača. Jedne noći sasvim
slučajan susret s Bezglavim imao je mladić po imenu Dušan.
Bio je on jedan od onih mladih koji nije vjerovao baš ni u
što, a posebno ne u seoske legende i bajke. Sve mu je to bilo
nekako previše nestvarno i nije mu imalo smisao. Kad bi mu
netko samo pripovijedao o vilama ili drugim sličnim pojava-
ma, uvijek bi se tome smijao ili to uopće nije htio slušati. No,
viđenje Bezglavog sve je to promijenilo, a Dušan je nakon
toga o svemu znao često govoriti pred djecom i odraslima.
Njegova priča o Bezglavom, staroj osječkoj legendi, sačuvala
se do današnjih dana.
“Znate, ljud, men se to sve dogodlo jedne ljetnje noć”, za-
počeo je Dušan svoju priču o Bezglavom. “U ponoć sam se
vraćo od škole đe smo gledal utakmicu. Tad je u zgradi selske
škole bio televizor, jedini u selu. Niko onda još nije imo tele-
vizor. Znal smo gledat utakmice, filmove i druge stvar. Kad
bi prestal gledat, išli bi kuć. Ja sam uvijek išo preko Dretvara,
a ne prečki kroz Mijajce. Ljepo sam od Dretvara, Nikne kuće,
odo putem nizbrdo prema brv na potoku Dumača i onda
prema zeslku Srdijam, svojoj kuć. Poslje par koraka, kak sam
išo pješke, u daljini sam primetjo kak neko oda prema men.
Isprva sam mislio kak je to neki susjed. Isto tak, bilo mi je i
malo čudno šta taj neko kasno šeta po noć. Tak kasno, to se
znalo, odal su sam tak mlađi ko ja onda i možd lovci. Moram
bit iskren, nije mi baš bilo svedno kad je to nešt odalo prema
men i nije davalo nikakve zvukove. Da je bar fućko kak neki
znaju po noć ili pušjo cigaretu. Al niti to, ama baš ništ. Sve
šta je djelalo, to je da je i dalje ćutlo i sam išlo prema men.
Kad mi je došlo na nekih sto metara, tek tad sam vidjo da je
to nešt jako velko. Bilo je to čudo veće od mene. Po mojoj
procjen, to biće il kako da ga već nazovem, imalo je sigurno
oko dva metra visine. I još nešt mi bilo čudno. Kak mi je sve
više išlo u susret, koliko god se trudio, nikak mu nisam mo-
gao viđet glavu. Na nekih 20 metara, odlučio sam toga nekog
pozdraviti. Mi u selu uvijek smo se pozdravljal kad bi se bilo

- 36

đe i bilo kada sreli, to je bio običaj. Vikno sam mu, baš se ZABILJEŽIO
sjećam, glasno: ‘Dobro veče’. Makar je bio dost blizu i moro Zoran Vitanović, bivši učenik
je sve čut, ništ mi nije odgovorjo. Onda sam, kak sam mislio PŠ Vojakovački Osijek
da me nije čuo, još edanput glasno isto sve vikno. Opet
nisam dobio nikakov odgovor. E, u tom momentu, neć lagat, PRIKUPILI
već me počeo obuzimat stra. Taj neko već mi je bio fest blizu, učenici PŠ Vojakovački Osijek,
tak neđe na manje od deset metara. Kak je išo brzo, onak već školska godina 2020./2021.
dost uplašen, sto sam brže bolje u stranu kraj glavne staze
kak je bila. Nije mi vrag do mira pa sam još edanput, onak sa POSLAO
mort tri metra, po treći put reko glasno: ‘Dobro veče’. Ni taj učitelj Tihomir Pleša, OŠ
zadnji put nije mi se taj stvor javio, no, ono što sam poslje tog Ljudevita Modeca, Križevci
vidjo i više me je neg uplašlo. To zapametjo cijeli život. To
nešt, vrag bi ga zno, ličlo na čojeka, bilo je obučeno u veliki
i debeli crni kaput, imalo je i ruke i noge. Al, niđe da je imo
glavu. Glavu nisam primetjo, a na mjestu glave stajala je, tač-
no se to vidlo, crna crncata praznina. Osto sam momentalno
u šoku i zakopan na mjestu. Gledo sam za njim, a ono je sam
u tišin nastavlo odat kroz stazu u trav. I na kraju kak je došlo
do brv, samo odendamput nestalo. Nis ga više mogo viđet”,
rekao je Dušan. Stariji ljudi znali su govoriti da, kada se noću
sretne slična spodoba ili biće, ne smije mu se ništa govori-
ti. Vjerovalo se kako ta pojava ima moć koja čovjeku može
trenutno oduzeti sposobnost govora. Bezglavog već dugo
nitko nije vidio, no strah i nelagoda od njega i dalje postoje,
posebno kod onih koji znaju legendu o njemu ili poznaju one
koji su imali susret s njim.

- 37

Dobre vile

ZABILJEŽIO Pojava vila bila je česta prije nekih pedeset godina. Po
Zoran Vitanović, bivši učenik pričanju starijih ljudi, od kojih mnogi više i nisu živi,
PŠ Vojakovački Osijek vile su voljele domaće životinje, posebno konje, i mla-
diće koje bi često znale zavoditi. Moglo ih se vidjeti većinom
PRIKUPILI noću ili rano ujutro u stajama gdje su konjima plele grivu i
učenici PŠ Vojakovački Osijek, na livada na kojima su igrale kolo. Još i danas u selu Vojako-
školska godina 2020./2021. vački Osijek postoji vjerovanje da, kada se u travi pronađu
gljive koje su izrasle u krug, da to ima veze s vilama i nji-
POSLAO hovim kolom. Koliko je poznato, vile nisu nikome nanijele
učitelj Tihomir Pleša, OŠ nikakvo zlo ili nesreću. U narodu su bile jako omiljene i
Ljudevita Modeca, Križevci poštovane, a susret s njima bio je lijep doživljaj. Sreću da ih
sretne imala je i jedna stara baka Mileva Vučić koja je umrla
prije nekoliko godina. Iako je bila stara više od devedeset
godina, djeci je znala mnogo puta pričati o vilama. Kako je
priznala, ona ih je jedne noći ugledala u staji svojih roditelja
još kao mlada djevojka. Prelijepe vile bile su kod konja i dru-
žile su se s njima, razgovarale, tepale im i plele grivu. Čim su
je primijetile, odmah su nestale. Mileva je još pričala i kako
su se vile mogle vidjeti i kod potoka ispod njezine kuće u
zaseoku Gaini. Tamo su se obično kupale i jedna drugoj prale
kosu te su pravile pletenice. Vila više nema, već ih dugo nitko
nije vidio i čuo, no zato su ostale predivne priče o njima koje
se još uvijek prepričavaju generacijama.

- 38

Divlji lov

Krajem davnih sedamdesetih godina prošlog stoljeća ZABILJEŽIO
u šumi kod Iline Šikare mogle su se doživjeti razne Zoran Vitanović, bivši učenik
misteriozne pojave. Bilo je tu raznih zvukova i silueta PŠ Vojakovački Osijek
noću, čudnih glasova i znakova. Svjedoci svega toga bili bi
obično seljaci, mještani Kamešnice i susjednog Vojakovačkog PRIKUPILI
Osijeka. Jednoj zanimljivoj pojavi svjedočio je tako i Jovo učenici PŠ Vojakovački Osijek,
Vitanović iz spomenutog Vojakovačkog Osijeka. On je u to školska godina 2020./2021.
vrijeme bio mladić i kao lovac rado je odlazio u lov. Prilikom
jednog lova u ranu jesensku večer nije ni mogao zamisliti što POSLAO
će mu se dogoditi. Blizu šume odabrao je jedno mjesto na učitelj Tihomir Pleša, OŠ
kojemu će čekati divljač. Sjeo je u travu, pritajio se je i čekao Ljudevita Modeca, Križevci
je. Prolazili su minute i sati, ništa se nije pojavljivalo, vrijeme
je bilo mirno i bez daška vjetra. I baš kada je mislio da će
se pokupiti i vratiti kući, čuo je nešto što još uvijek pamti i
nakon više od trideset godina.
“Da, dogodlo mi se to iznenada, nisam očekivo. Treba reć da
sam o tome slušo samo od starijih ljudi, iskusnih lovaca. Bilo
je toga i prije, sada toga više nema. Radlo se o tome da sam
u šumi kod Iline Šikare čuo strašno jaki lavež pasa. Čulo se
ko da laju i bježu po šumi, no nikak ih se nije moglo viđet.
Pokušavo sam ih ugledat, ali nisam uspio. Ti cucki su, i to
njih puno, samo lajali kanda nešto gone, neku divljač. Nije to
ni trajalo tak dugo već nekolko minuta i poslje tog je nestalo.
Iak sam i poslje toga bio više puta u lovu na tom i drugim
mjestma, nije se to više pojavlo. Stariji su mi rekli kako je to
valjda divlji lov”, rekao je Jovo Vitanović. Po nekim tumače-
njima iste legende govorilo se je kako na tim psima jaši vrag
kroz šumu ili da to šumom lutaju nemirne duše.

- 39

BJELOVAR Vilinsko kolo

Išo jedan čojk sa svojim sinom u šumarak nasjeć granja.
Oko podneva čojk se umorio od posla pa lego pod jedno
drvo i zaspo. Dječak se igro po šumarku i brao žutiku, a
onda spazio jednu vjevercu i potrčo za njom. Oće dječak
nju ulovt, al vjeverca je bila brža. Skoči s drveta na drvo pa
iz šumarka u šumu, a dječak je skakuto za njom. Odjed-
nom, vjeverce više nigdje nije bilo, a dječak se našo na nekoj
okrugloj čistini na kojoj nijedne travke nije bilo i zemlja je
bila tvrda, utabana i izglancana ko daska stola. Gleda on to i
ne može se načudit. Zakorači na čistinu jednom pa drugom
nogom, počne tu skakat, prevrtat se i igrat. I ko zna dokad bi
to trajalo da se mali nije sjetio oca i vratio se do njega. Ćio je
dječak ispripovijedat ocu šta je vidio, al iz njega ni glasa ne
iziđe. Oca uvati stra jer je vidio da mu sin ne more govort pa
uzme malog za ruku i vrati se s njim kuć.
Danima se otac raspitivo kod coprnca i vračara za kakav li-
jek, al nikakva vradžbina nije pomagala dječaku. Onda je čuo
u svom selu da negdje u gori usred šume živi pametna stara
žena i da bi ona mogla pomoć njegovu sinu.
Spremi otac i sebe i sina pa krenu oni dvoje u goru. Išli su
kroz drač i trnje, po kamenju i šljunku. Već je pala noć kada
su stigli pred neku kolibu. Na pragu je sjedila žena s dugom
crnom kosom. Otac klekne pred nju i sve joj ispripovjedi što
se dogodlo pa je zamoli za pomoć.
“Pomoz ženo kako god znadeš, nek ovaj moj opet progovo-
ri!”
Žena je dječaka dugo gledala, na žar u peći bacala kitice polj-
skog cvijeća i mrmljala seb u bradu: “Ak je na ovom dječaku
ko čaro, nek nestane čarolija i vrati se na staro.”
Al što god žena govorla, ništ nije pomagalo.
Onda žena rekne: “Ja tu ništ ne morem. Morete tu prespa-
vat, a sutra idte još dalje u goru mojoj sestri. Ona je starija i
mudrija.”
Ujtro se otac i sin spreme i krenu premu suncu. Putovali su
cijeli dan, a pred noć došli do druge kolibe, drvene i stare ko
da će se svaki čas urušt. Na pragu je sjedila stara žena s du-
gom sijedom kosom i pokraj nje velki crni vuk. Otac se pred

D E S N O : Helleborus, ilustracija: Sara Laktaš, Medicinska škola Bjelovar
- 40

- 41

- 42

njom poklonio i ispričo zašt je došo i šta se sve dogodlo pa ju
je molio za pomoć.
Žena je dječaka gledala i gledala, a onda s glave vuka iščupa-
la tri dlake i s glave dječaka tri lasi pa ih bacla u vatru. Zatim
je rekla ocu da polije žar s vodom iz lonca što stoji iza vrata.
Dok je otac polijevo vatru, žena je govorla: “Vodo, vatru
ugasi i dječaka od vradžbina spasi.”
Al što god radli, ništ nije pomoglo.
“Najbolje da ujtro odete najstarijoj sestri”, rekla je žena. “Ona
je najmudrija. Ak vam ona ne pomogne, niko neće. Ona živi
još dalje u gori. Bude vas vuk otpratio da slučajno ne zalutate
na vilinsko kolo.”
Ujtro se oni rano ustali i odma pošli dalje u goru, a vuk je
odo pred njima. Odjednom im preko puta pretrči zec, a kad
je vuk vidio zeca, brže-bolje potrčo za njim. Ostali otac i
dječak sami pa dalje išli kud su mislili da je najbolje. Dođu
oni do jedne čistine, iste na kakvu je dječak stao neki dan.
Ćio otac zakoračt, al sin ga cukne za rukav i ne pušta. Neće
ovaj sina poslušat, neg zakorači na to mjesto i istog trena
zanijemi. Stra ga neki uvati pa počne bježat, a sin potrči za
njim. Začas im se i vuk pridruži pa dođu svi troje do kuće
treće sestre.
Ispred kuće na klupi sjedla je stara žena s dugom bijelom
kosom, a pred njom je ležala velka zmija. Prišo vuk ženi,
onjušio joj lice i zarežo koji put, a žena ga pažljivo gledala.
“Vidim ja šta je to”, rekne žena. “Ovi dvoje su stali na vilinsko
kolo. Teško da ja tu morem pomoć, al budem probala.”
Uzela ona kopanj i rekla zmiji: “Pust unutra jada i čemera.”
Zmija se nagne nad korito, otvori čeljust i pusti unutra svoj
otrov. A onda žena rekne vuku: “Pust malo sline i pjene u
kopanj.” Vuk tako i napravio. Dodala još žena u kopanj vode
pa dala ocu i sinu da to piju.
Ovoj dvojici se želudac preokreno kad su se sjetli šta je sve
unutra, al nije im ostalo ništ drugo neg popt napitak. Uzeli
oni zajedno korito i počeli pit. Kak su to popli, srušli su se na
zemlju ko mrtvi.

L I J E V O : Galanthus nivalis, ilustracija: Maja Deželić, Medicinska škola Bjelovar

- 43

ZAPISALA I POSLALA Polila ih žena s ostatkom tekućne iz kopanja pa došli oni k
knjižničarka Rajna Gatalica, II. seb i progovorli. Veseli su i preveseli bili i zafali se ženi pa va-
osnovna škola Bjelovar ljd sto puta. A žena je sam odmahivala glavom i govorla da to
nije ništ. Sve je to naučla od ovog ovdje vjetra, šume i zemlje.
Priča potječe iz Pavlin Kloštra “Sad morete ić kud oćete, morete čak i stat na vilinsko kolo
pokraj Bjelovara. Priča se nalazi i ništ vam neće bit”, rekla im žena pa još dodala: “Prije neg
u rukopisnoj zbirci Zvonka odete kuć, navrat`te kod mojija sestara i reknite im da sam
Lovrenčevića pod nazivom im poručla nek vam daju ono šta imaju u komori.”
Narodne priče iz okolice Otac i sin se poklonli pred ženom i krenli nazad. Došli oni
Bjelovara iz 1963. godine koja srednjoj sestri pa joj rekli što je najstarija poručla.
se čuva u Institutu za etnologiju Ova ništ nije rekla, samo je otišla u komoru i vratla se s
i folkloristiku u Zagrebu. Priča jednom starom vrećom pa ju pružla ocu da u nju putem
je u tom rukopisu zapisana na skuplja suvo lišće. Zafali se oni i krenli dalje najmlađoj sestri.
kajkavštini i zove se Vilinsko Kad su došli kod nje, ispričali su joj što je poručla najstarija
igrišče. sestra. Otišla i ona u komoru i donijela im vrč pun vode pa
ga pružla sinu: “Nemoj iz njeg pit vodu dok ne dođeš kuć.”
Došli oni kuć, a mater, kad je vidla sina, izljubla ga od glave
do pete. Pogleda ona muža pa ga upita: “Šta imaš u toj vre-
ći?”
“Ma ništ, sam lišće”, odgovori muž i stavi vreću na pod, otvo-
ri ju da pokaže lišće, a ono iz nje sami dukati poispadali. Ovi
troje se nisu mogli prečudit.
Sad pita mati sina šta ima u toj posudi.
“Ma samo je voda unutra” pa sin otpije malo vode i stavi
posudu na stol, ali u sekundi iz posude iziđe lijepa djevojka.
Sin se zaljubio čim ju je vidio, a malo prošlo pa ju je i oženio.
I svi su živli u sreći i veselju još mnogo, mnogo godina.

- 44

Mačak i pjetlić POŽEGA

Živio mačak u šumi. Svaki dan išao je u lov. Jednog dana KAZIVAČICA
na stazi ugleda pjetlića kako se šepuri i korača prema Ivanka Sontacchi, r. Vukelić,
šumi te ga upita: “Kuda ćeš ti, pjetliću, crveni fesiću, iz Požege
šareni repiću?” Pjetlić odgovara: “Idem u svijet!”
Na to mu mačak ponudi da ostane kod njega u njegovoj ZAPISALA
kućici. I tako su živjeli skupa. Mačak bi se ujutro spremio, knjižničarka Anamarija
obukao čizme, uzeo pušku i išao u lov. A pjetliću je rekao da Ivčetić, Gimnazija Požega
čuva kuću i nikome ne otvara vrata. Kada je mačak otišao,
pjetlić je ostao sam, ali ne zadugo. Vidio je kroz prozor da se
netko šulja oko kuće. To je bila lija koja ga moli da joj otvori
vrata. Uz to je ponavljala: “Pjetliću, crveni fesiću, šareni repi-
ću, otvori mi vrata. Nosi ti teta pšenice bjelice, hajde otvori.”
Pjetlić je otvorio vrata, a lisica ga brzo cap-carap odvuče u
šumu. Pjetlić je zapomagao: “Maco, braco, mene lija davi,
dođi me izbavi!”
Mačak je bio u blizini u šumi i čuo je dozivanje pjetlića.
Došao je, zapucao, letjelo je perje. Lija je utekla, a pjetlića je
spasio. Pjetlića je upozorio da ne smije nikome otvarati vrata,
neka se to više ne ponovi. Uzalud je bilo.
Drugi dan, kada je mačak otišao, evo opet lije. I umiljatim
glasom: “Pjetliću, crveni fesiću, šareni repiću, otvori mi
prozor.” Pjetlić najprije nije htio otvoriti, no lija ga je ponov-
no dozivala. I pjetlić je opet pogriješio i otvorio prozor. A lija
ga je šćapila cap-carap i odvukla u šumu. Pjetlić se branio i
dozivao: “Maco, braco, mene lija davi, dođi me izbavi!” Ali
mačak nije čuo, bio je daleko u šumi.
I tako je pjetlić završio u lijinoj jazbini.

- 45

O V D J E : Basne i legende, ilustracija: Leon Rakić
- 46

- 47

KAZIVAČICA Mačak i miš
Ivanka Sontacchi, r. Vukelić,
iz Požege Živjeli mačak i miš i lijepo se slagali. Jedan je lovio, a
drugi je kuhao zelje. Nije to baš bilo ukusno zelje. No,
ZAPISALA jednog dana dokotrlja se jedna kobasica, fina, mirisna,
knjižničarka Anamarija koja je ostala sama u smočnici i odlučila je otići u svijet. Tako
Ivčetić, Gimnazija Požega je naišla na mačka koji je lovio. Pitala ga je bi li se mogla
nekako smjestiti kod njih u šumi. I mačak je pristao. Sada ih
je bilo troje.
Opet se išlo loviti i kuhati. Kada su kuhali mačak i miš, nije
valjalo zelje. Drugi dan ostala je kobasica kod kuće i kuhala
je zelje. Kada je bilo skoro gotovo, malo je uskočila u lonac
i protresla se. Zelje je zamirisalo, a ona je iskočila iz lonca.
Kada su se mačak i miš vratili kući, iznenadio ih je fini miris
i nisu znali od čega je zelje tako fino. Molili su kobasicu da
im objasni. Kobasica im je rekla recept i upozorila ih da to
ne čine. Kada je došao red na miša da kuha zelje, pomislio
je kako bi bilo dobro da i on malo uskoči kako bi zamirisa-
lo. No, jadan miš nije mogao iskočiti iz lonca i skuhao se je.
Kada su se mačak i kobasica vratili iz lova, tražili su miša, no
nigdje ga nije bilo. I odlučili su sami sjesti i jesti. No, jako su
se zaprepastili kada su vidjeli jadnog miša bez ikakvih zna-
kova života. Ostali su žalosni, ali ipak skupa. Otada je zelje
uvijek kuhala kobasica, a mačak je išao u lov.

- 48

Šokac nosi šest vekni kruha* BAČ, VOJVODINA

Nekada su bile privatne pekare. Znači, kod kuće se MANJE POZNATE RIJEČI
misio kruh. Umisi se kruh, stavi se taj kruh u naćve. naćve – drvena posuda izdubljena
Pa moja, onda, mama [Marija Šimudvarac] u dva sata od jednog komada, služi za
da ustane, da opet malo premisi. I odnese se kod pekara da miješanje kruha, vekna – štruca
se ispeče pa se nosi kući. I tako pitali Šokca zašto nosi tolko,
šest vekni kruha. Evo, zašto. “Zato što dvije vekne vraćam, KAZIVAO
dvije vekne nosim za sebe, a dvije pozajmljivam.” Pitali ga, Stjepan Šimudvarac (r. 1944.
Šokca, zašto, pa nije nam jasno. “Dvi vekne dajem sinovima godine) iz Bača
i kćerima da mi jednog dana vrate kada ja budem stari i više ZAPISAO
ne budem mogao orati i sijati. To pozajmljujem da mi vrate. prof. hrvatskoga jezika
One dvi, to ja i moja žena jidemo, a one dvi, odnosno petu i i književnosti Mario
šestu, nosim svojim tati i mami jer su stari pa ne mogu raditi. Šimudvarac, OŠ Belec
To im vraćam što su me hranili kada sam bio mali. Znači, dvi
pozajmljujem, dvi jidem, trošim, a dvi vraćam vekne kruha.”

*Kazivač mi je naveo da postoji verzija priče u kojoj, po vidljivijoj
kršćanskoj simbolici, Šokac nosi i “tri vekni kruha”.

Tuna Pos

Aima jedna priča od starina. Bio jedan jako loš gazda. MANJE POZNATE RIJEČI
Nije on bio loš, nego je bio srdit. Nije volio dječurliju, rerna – pećnica
omladinu... I opet, omladina mu je prkosila. Imo on
van sela jedan salaš, a zvao se Tuna Pos. I sad, kako bi njemu KAZIVAO
omladinci da mu se nekako osvete, da mu napakoste… To Stjepan Šimudvarac (r. 1944.
je bilo obično u doba poklada, znači, prije korizme. A on, godine) iz Bača
imo je čopor gusaka. I oni njemu uvate dvije najbolje guske ZAPISAO
i gusana i odnesu. I guske fino očerupaju i ispeku u rerni. A prof. hrvatskoga jezika
gusana isto očerupaju i uzmu jednu cedulju i na njoj napišu i književnosti Mario
jednu zgodnu pismicu i svežu oko vrata. I puste tog gusana. Šimudvarac, OŠ Belec
A gusan došo kod toga gazde. Normalno da je znao put jer se
to puštalo guske sa salaša, išle su pasti. A bilo je kanala i bare.
I došo je gusan kući. I gazda vidi da nema gusaka, fale dvi. A
vidi gusana, ima neku ceduljicu oko vrata. I Tuna Pos uzeo
cedulju i imo šta da vidi. Na gusanu, na toj cedulji oni fino
sročili ovako:
“Dobar dan, Tuna Pos,
došo sam ti go i bos.
A moje dvi žene,
ostale u rerni pečene.”
Znači, njega su pustili, a guske su ispekli i pojeli. On je to
dugo trago, ali nikada nije sazno tko je to njemu napakostio.

- 49

Mrtve treba ostaviti na miru

KAZIVAO Meni je moja mama pričala davno jednu pismu.
Stjepan Šimudvarac (r. 1944. Govorila je da, kad netko umre treba plakati, treba
godine) iz Bača žaliti, ali da treba ostaviti, što kažu, mrtve na miru.
Tako je bila jedna mlada koja je imala momka kojeg je puno
ZAPISAO volila. Zadesio se rat i on je otišao u rat i negde u ratu pogi-
prof. hrvatskoga jezika nio i bio pokopan. I ona je njega uvik tražila, zvala, tražila,
i književnosti Mario zvala, pa uvik zvala da dođe, da dođe. I jednog dana, odno-
Šimudvarac, OŠ Belec sno jedne noći, probudi je sjaj kad je bila misečina napolju.
Probudi je, ovaj, sjaj i ona ugleda, vidi svoga dragog na bilom
čilašu. Čilaš je bili konj kao što je vranac crni. I on je dojahao
na bilom konju po svoju dragu i pito je: “Zašto mi ne daš
mira di ja ležim u dalekoj zemlji. Hoćeš da pođeš za mnom?”
A kaže ona: “Hoću.” I ona je sila na konja. I oni su jahali u
noć kroz misečinu i on pita nju: “Draga moja, zar te nije
stra?” Kaže ona: “Kako bi me bilo sta, kad sa svojim dragom
putujem?” I tako oni idu, idu i opet on nju pita: “Misečina
lipo sja, zar te draga nije stra?” A ona opet njemu odgovori:
“Kako bi me bilo stra, kad sa svojim dragom putujem?” I
tako su oni jahali, jahali na konju dok nisu došli do onog
mjesta di je njezin dragi ležo u grobu. I došli do groba i kaže:
“Tu ležim, hoćeš ići sa mnom?” A tad, kad je ugledala, gurne
njega u grob i vrati se nazad. I više nikada nije zazivala, nego
se molila za njega, znači, tamo di je, nek počiva u miru Bož-
jem. Eto, to je tako jedna pričica.

- 50