STAR WARS - Donald F. Glut - Imperij uzvraća udarac

»Dobro«, odgovorio je on blago.
»Ti gdjekad baš otežavaš život«, rekla je Leia i
bojažljivo ga pogledala.
On se s tim morao složiti.
»Znam, znam da je tako.« Ali je dodao: »Ali i ti bi baš
mogla biti malo ljubaznija. No daj, priznaj to, ponekad misliš
da sam ja sasvim u redu.«
Ona je ispustila polugu i protrljala bolnu ruku.
»Ponekad«, rekla je uz sitan smiješak, »možda...
povremeno, kad ne glumiš probisvijeta.«
»Probisvijeta?« Nasmijao se, jer mu se izbor riječi
učinio umilan. »Sviđa mi se kako to zvuči.«
Bez ijedne riječi, dohvatio je Leijinu ruku i počeo je
masirati.
»Prestani«, pobunila se Leia.
Han ju je nastavio držati za ruku.
»Da prestanem što?« upitao ju je tiho.
Leia je bila sva smetena, zbunjena, smotana - na
stotinu načina takva, i sve u isti čas. Ali je u njoj ipak
prevagnuo osjećaj dostojanstva.
»Prestani s tim«, rekla je kraljevskim tonom. »Ruke su
mi prljave.«
Han se nasmiješio takvoj prozirnoj isprici, ali ju je
nastavio držati za ruku i gledati ravno u oči.
»I moje su ruke prljave. Čega se to bojiš?«
»Bojiš?« Sad je i ona njemu pogledala ravno u oči.
»Da ne zamažem ruke.«
»A zašto onda drhćeš?« upitao je. Vidio je koliko na
nju utječe njegova blizina i dodir, pa mu se izraz lica
ublažio. Nakon čega ju je uhvatio i za drugu ruku.
»A ja mislim da ti se ja baš sviđam zato što sam
probisvijet«, rekao je. »I čini mi se da ih u životu nisi
upoznala dovoljno.« Dok je to govorio, polako ju je privlačio

k sebi.
Leia se nije usprotivila njegovu nježnom privlačenju.

Sad, kad ga je pogledala, pomislila je da nikad nije bio ljepši,
no ona je ipak bila jedna kraljevna.

»Meni se sviđaju samo lijepi muškarci«, prekorila ga je
ona šaptom.

»A ja nisam lijep?« upitao je Han, pomalo je
bockajući.

Chewbacca je izvirio glavom iz pregrade pod stropom
i neopažen pratio što se zbiva.

»Da,« prošaptala je ona, »ali ti...«
Prije nego što je stigla dovršiti, Han Solo ju je
privukao k sebi i osjetio kako joj je tijelo zadrhtalo kad je
pritisnuo svoje usne na njene. Činilo se da to traje
neizmjerno dugo, činilo se da su podijelili vječnost, dok joj
je polako izvijao tijelo prema natrag. Ali se ona ovaj put nije
opirala baš nimalo.
Kad su se razdvojili, Leiji je trebao trenutak da povrati
dah. Pokušala se pribrati i odmjeriti pravu mjeru
negodovanja, ali je otkrila da ima govorne teškoće.
»U redu, delijo«, počela je. »Ja...«
Ali je onda stala, i najednom otkrila da ga ljubi, i
privlači k sebi još bliže nego prije.
Kad su im se usne napokon razdvojile, Han je držao
Leiju, i tako su si gledali u oči. Jedan su dug trenutak među
njima bili samo miroljubivi osjećaji. A onda se Leia počela
odmicati, a misli i osjećaje zahvatilo joj je silno previranje.
Skrenula je pogled i počela se izvlačiti iz Hanova zagrljaja.
Trenutak potom se okrenula i izjurila iz kabine.
Kad je izišla iz prostorije, Han se nijemo zagledao za
njom. I onda je najednom postao oštro svjestan vrlo
radoznalog Vukija kojemu je glava virila iz stropa.
»U redu, Chewie!« dreknuo je. »Daj mi malo pomozi

oko tog ventila.«
***

Magla, rastjerana silnim pljuskom, vijugala je po
močvari u prozračnim virovima. Kroz udarce je kiše trčkarao
samotni droid R2 i tražio gospodara.

Senzorne sprave Artooa Detooa užurbano su slale
impulse završecima njegovih elektroničkih živaca. I na
najmanji zvuk, njegov bi slušni sustav reagirao - možda i
prejako - i slao mu informacije u nervozni računalni mozak.

U toj je mračnoj prašumi bilo za Artooov ukus malo
prevlažno. Uperio je svoje optičke senzore u smjeru čudne
kučice od blata na rubu crnog jezera. Svladan skoro ljudskim
osjećajem samoće, robot se primakao prozoru sićušne kolibe.
Artoo je ispružio svoj radni ud prema prozoru i zirnuo
unutra. Ponadao se da nitko unutra nije opazio slabašno
drhturenje njegova bačvastog tijela ni čuo njegov nervozni
sitni elektronički cvil.

Luke Skywalker se uspio nekako utisnuti u minijaturnu
kućicu, u kojoj je sve bilo napravljeno savršeno po mjeri
njezina sićušnog stanovnika. Luke je sjedio prekriženih nogu
na podu od osušenog blata u dnevnoj sobi, i pazio da ne lupi
glavom o niski strop. Pred njim je stajao stol, i na njemu je
vidio nekoliko kutija s, po svemu sudeći, rukom ispisanim
smotcima.

Kreatura izborana lica bila je u kuhinji uz dnevnu
sobu, i žurno pripremala nevjerojatnu večeru. S mjesta na
kojemu je sjedio, Luke je vidio maloga kuhara kako pomiče
zaparene lonce, kako reže ovo i sjecka ono, kako sve posipa
travama, pa zatim trčkara naprijed-natrag i na stol pred
mladića stavlja tanjure.

Bez obzira na to koliko ga zadivljavala ta užurbana
aktivnost, Luke je ipak postajao sve nervozniji. Kad je
kreatura još jednom žustro uletjela na područje dnevne sobe,

Luke je podsjetio svog domaćina:
»Rekao sam ti već da nisam gladan.«
»Strpljenja«, odgovorio mu je stvor, pa šmugnuo

natrag u zaparenu kuhinju. »Vrijeme je za večeru.«
Luke je pokušao biti pristojan.
»Vidi,« rekao je, »to miriše jako dobro. I siguran sam

da je i jako ukusno. Ali mi nije jasno zašto već sada ne
možemo Yodi.«

»Zato što je sad i Jedijima vrijeme večere«, odgovorila
je kreatura.

Ali je Luke bio nestrpljiv da što prije krene.
»Hoće li nam trebati dugo do tamo? Koliko je on
daleko?«
»Nije daleko, nije daleko. Budi strpljiv. Uskoro ćeš ga
vidjeti. Zašto želiš postati Jedi?«
»A valjda zbog oca«, odgovorio je Luke, i onda
shvatio da oca zapravo nikad nije pravo upoznao. Zapravo je
njegova najdublja veza s ocem bio onaj svjetlomač koji mu
je Ben bio povjerio.
Kad je Luke spomenuo oca, u kreaturinim je očima
opazio neobičan izraz.
»O, tvoj otac«, reklo je biće i sjelo pa se prihvatilo
goleme večere. »Silan je on Jedi bio. Silan Jedi.«
Mladić se upitao da li se to taj stvor s njime sprda.
»Kako ti možeš poznavati mog oca?« upitao je pomalo
ljutito. »Ti ne znaš čak ni tko sam ja.« Preletio je pogledom
po toj bizarnoj sobi i zatresao glavom. »Ja nemam pojma što
uopće radim tu...«
A onda je opazio da je kreatura okrenula glavu od
njega i da govori kutu sobe. To je sad zaista zadnja kap,
pomislio je Luke. Sad taj nemogući stvor razgovara s golim
zrakom!
»Ne, dobro to nije«, govorila je kreatura svadljivo. »To

neće ići. Ja ga naučiti ne mogu. Taj dečko nema strpljenja!«
Lukeova se glava naglo okrenula u smjeru u kojem je

kreatura bila okrenuta. Naučiti ne mogu. Nema strpljenja.
Posve se zbunio, jer nije vidio nikoga. A onda mu je istina te
situacije postupno postala jasna koliko i duboke bore na
kreaturinu licu. On je već bio stavljen na kušnju - a na nju ga
je stavio nitko drugi doli sam Yoda!

Iz praznog je kuta sobe Luke začuo blagi, mudri glas
Bena Kenobija kako odgovara Yodi.

»Naučit će se on strpljivosti«, rekao je Ben.
»U njemu mnogo je ljutnje«, uporno je nastavio
patuljasti učitelj Jedija. »Baš kao i ocu mu.«
»O tome smo već razgovarali«, rekao je Kenobi.
Luke više nije mogao čekati.
»Ja mogu biti Jedi«, prekinuo ga je. Za njega je
mogućnost da postane članom te plemenite družine koja se
borila za pravdu i mir bila važnija od svega na svijetu. »Ja
sam spreman, Ben... Ben...« Mladić je zazvao nevidljivoga
mentora, pa preletio pogledom po sobi u nadi da će ga naći.
Ali je od svega vidio samo Yodu kako mu sjedi sučelice za
stolom.
»Spreman ti jesi?« upitao je skeptični Yoda. »Što ti
znaš o spreman biti? Ja obučavao Jedije osam stotina godina.
Ja vlastiti sud zadržavam moj, koga obučiti treba.«
»Zašto ne mene?« upitao je Luke, uvrijeđen Yodinom
insinuacijom.
»Da se postane Jedijem«, rekao je Yoda silno ozbiljno,
»treba najdublje predavanje, najozbiljniji um.«
»On to može«, javio se Benov glas u mladićevu
obranu.
Yoda je pogledao prema nevidljivom Kenobiju, pa
pokazao na Lukea.
»Ovog ja promatram već dugo vremena. On je čitav

život gledao nekamo u stranu... prema obzoru, u nebo, u
budućnost. Nikad njegov um na onom što jest, što radi.
Pustolovine, uzbuđenja.« Yoda je prostrijelio Lukea
pogledom. »Jedi ne hlepi za time!«

Luke je pokušao stati u obranu svoje prošlosti.
»Slijedio sam svoje osjećaje.«
»Ti si nepromišljen!« uskliknuo je učitelj Jedija.
»Naučit će«, začuo se umirujući Kenobijev glas.
»On je prestar«, usprotivio se Yoda. »Da. Prestar,
previše ubetoniran u svoje navike da počne vježbati se.«
Lukeu se učinilo da je u Yodinu glasu opazio suptilno
mekšanje. Možda ipak ima izgleda da ga odvrati.
»Mnogo sam naučio«, rekao je Luke. Sad nije mogao
odustati. Otišao je i predaleko, pretrpio i previše, a previše
izgubio da bi mogao pristati na takvo što.
Dok je Luke izgovarao te riječi, Yoda kao da je gledao
ravno kroz njega, kao da želi odrediti koliko je doista naučio.
Ponovno se okrenuo nevidljivom Kenobiju.
»Hoće li on i dovršiti to što počne?« upitao je Yoda.
»Došli smo do kraja«, glasio je odgovor. »On je naša
jedina nada.«
»Ja vas neću iznevjeriti«, rekao je Luke i Yodi i Benu.
»I ne bojim se.« I doista, u tom trenutku, mladom se
Skywalkeru učinilo da bi se bez straha mogao suočiti baš sa
svime. Ali Yoda nije bio toliki optimist.
»Ali ćeš se bojati, mali«, upozorio ga je. Učitelj se
Jedija polako okrenuo prema Lukeu, a na modrom mu se licu
pojavio čudan sitni smiješak. »Hah. Ali ćeš se bojati.«

IX

U čitavom je svemiru samo jedno biće moglo utjerati
strah u mračni duh Dartha Vadera. Dok je stajao tako, šutke i
sam u svojoj sumračnoj komori, Mračni je Gospodar Sitha
čekao posjet svog strašnog gospodara.

Dok je tako čekao, imperijalni je zvjezdani razarač
plutao kroz golemi ocean zvijezda. Nitko na brodu Dartha
Vadera ne bi ga se usudio uznemiriti u njegovoj privatnoj
kabini. Ali da je to netko i učinio, možda bi opazio sitno
podrhtavanje te pojave u crnom plaštu. A možda bi mu, da je
itko mogao prodrijeti pogledom kroz crnu masku za disanje
koja mu je posve zakrivala lice, čak i ugledao slutnju straha.

Nitko, međutim, nije došao, i Vader je ostao
nepomičan nastavljajući tako svoje samotno, strpljivo
bdjenje. Uskoro je mrtvu tišinu prostorije narušio čudan
elektronički cvil a na plaštu je Mračnoga Gospodara
zapalucalo svjetlo. Vader se smjesta duboko naklonio,
iskazujući štovanje svom kralju i gospodaru.

Posjetitelj je stigao u obliku holograma koji se stvorio
pred Vaderom i uzdigao se nad njega. Trodimenzionalni je
lik bio odjeven u jednostavnu odjeću, a lice mu je bilo
skriveno iza pregoleme kukuljice.

Kad je hologram Galaktičkog Imperatora napokon
progovorio, glas mu je bio dublji čak i od Vaderova.
Imperator je već i svojom pojavom izazivao
strahopoštovanje, ali je njegov glas kroz silan Vaderov stas
potjerao drhtaj straha.

»Možeš ustati, slugo moj«, zapovjedio je Imperator.

Vader se smjesta uspravio. Ipak nije pogledao
gospodaru u oči, nego je oborio pogled na vlastite crne
čizme.

»Što zahtijevaš, gospodaru?« upitao je Vader svečano
kao svećenik kad se obraća svome bogu.

»U Sili je došlo do teškog poremećaja«, rekao je
Imperator.

»I ja sam to osjetio«, odgovorio je Mračni Gospodar
svečano.

Imperator je nastavio, i pritom istaknuo opasnost.
»Naš je položaj krajnje osjetljiv. Stekli smo novog
neprijatelja koji bi nam mogao donijeti propast.«
»Propast? Tko je on?«
»Skywalkerov sin. Ti ga moraš uništiti, inače će nas
doći glave.«
Skywalker!
I sama je misao bila nemoguća. Kako Imperatora može
biti briga za tog beznačajnog mladića?
»On nije Jedi«, upustio se Vader u glasno razmišljanje.
»On je još dječak. Obi-Wan ga nije mogao naučiti toliko
da...«
Imperator ga je prekinuo.
»Sila je u njemu jaka«, bio je uporan. »Moramo ga
uništiti.«
Mračni se Gospodar na trenutak zamislio. Možda se s
tim dečkom moglo i nekako drukčije izaći na kraj, i to tako
da Imperij od toga ima i neke koristi.
»Ako bismo ga mogli dobiti na svoju stranu, on bi bio
moćan saveznik«, glasio je Vaderov prijedlog.
Imperator je šutke razmotrio tu mogućnost.
Trenutak je potom opet progovorio.
»Da... da«, rekao je zamišljeno. »On bi bio veliki
dobitak. No je li to izvedivo?«

Po prvi put od početka sastanka, Vader je podigao
glavu i pogledao gospodara ravno u oči.

»On će nam prići«, odgovorio je odlučno, »ili poginuti,
moj gospodaru.«

I to je ujedno bio i kraj sastanka. Vader je kleknuo
pred galaktičkog imperatora, koji je preko svog pokornog
sluge prešao rukom. U sljedećem se trenutku holografska
slika sasvim izgubila, pa je tako Darth Vader ostao sam da
uobliči svoj možda najlukaviji plan napada.

***
Indikatorske su žaruljice na komandnoj ploči bacale
sablastan sjaj kroz tihu pilotsku kabinu Milenijskog sokola.
One su mekim svjetlom obasjavale lice kraljevne Leije dok
je sjedila u pilotskom naslonjaču i mislila na Hana. Duboko
zamišljena, prešla je rukom preko komandne ploče pred
sobom. Znala je da se u njoj nešto kuha, ali nije to bila
spremna i priznati. A opet, kako bi to mogla zanijekati?
Najednom je njezinu pozornost privukao metež gibanja
s druge strane prozora pilotske kabine. Mračni obris, isprva i
prebrz i presjenovit da bi ga mogla prepoznati, sunuo je
prema Milenijskom sokolu. Trenutak kasnije već se prilijepio
za prednji prozor broda nečim nalik na mekani pipak. Leia se
oprezno primaknula da promotri tu crnu mrlju. Dok je ona
tako gledala kroz prozor, najednom se otvorio čitav skup
krupnih žutih očiju i zapiljio se ravno u nju.
Leia se trgnula od straha i natraške zateturala prema
pilotskom naslonjaču. Dok je još pokušavala doći k sebi,
začula je tapkanje nogu i neljudsku škripu. Najednom su i
crni lik i njegove žute oči nestali u mraku asteroidne špilje.
Ona je uhvatila dah, iskočila iz naslonjača, pa potrčala
u utrobu broda.
Sokolova je posada upravo dovršavala posao na
brodskom pogonskom sustavu. Dok su radili, svjetla su

slabašno žmirkala, no onda je puno svjetlo opet došlo i
ustalilo se. Han je bio gotov s ponovnim prespajanjem žica,
pa počeo podnu ploču vraćati na njezino mjesto, dok je Vuki
promatrao See-Threepija koji je upravo dovršavao posao na
komandnoj ploči.

»Ovdje se sad sve slaže«, odgovorio je Threepio. »Ako
mogu tako reći, mislim da bi sad moralo upaliti.«

I baš je u tom trenutku u prostoriju uletjela kraljevna,
sva bez daha.

»Vani je nešto!« uskliknula je Leia.
Han je podigao pogled s posla.
»Gdje?«
»Vani«, odgovorila je kraljevna, »u špilji.«
Još dok je govorila, začuli su oštar udarac o brodski
trup. Chewbacca je podigao pogled i zagunđao glasno i
zabrinuto.
»Što god to bilo da bilo, čini mi se da želi ući«,
zamijetio je Threepio zabrinuto.
Kapetan je krenuo iz teretnog prostora.
»Idem vidjeti što je to«, obavijestio ih je.
»Jesi ti lud!« Leia ga je pogledala zapanjeno.
Udarci su postali glasniji.
»Čuj, ovu smo kantu jedva ponovno pokrenuli«,
objasnio je Han. »I ne kanim pustiti nikakvu gnjidu da mi je
rastavi na komade. «
Prije nego što se Leia mogla usprotiviti, on je s police s
opremom dohvatio masku za disanje i navukao je na glavu.
Kad je Han pošao prema izlazu, Vuki je dohvatio svoju
masku i pošao za njim. Leia je shvatila da joj, kao članu
posade, dužnost nalaže da im se pridruži.
»Ako taj stvor nije sam,« rekla je kapetanu, »trebat će
vam pomoć.«
Skinula je i treću masku i stavila je na svoje lijepo, ali

odlučno lice, i Han ju je milo pogledao.
A onda su sve troje izjurili, te ostavili protokolarnog

droida da se tužno žali praznoj prostoriji:
»Ali to znači da ja tu ostajem sam!«
Tama je oko Milenijskog sokola bila gusta i memljiva.

Posve je okružila tri lika koja su oprezno krenula oko broda.
Sa svakim bi korakom začuli uznemirujuće usisavanje, zvuk
koji je odjekivao kroz špilju s koje je kapala voda.

Bilo je premračno a da bi se moglo reći gdje se
kreatura skrila. Hodali su oprezno, i pokušavali pogledom
prodrijeti što dublje u duboku tamu. Najednom je
Chewbacca, koji je u mraku vidio bolje i od kapetana i od
kraljevne, prigušeno zamumljao i pokazao prema nečemu što
se micalo duž Sokolova trupa.

Bezlična masa, kao pokrivena štavljenom kožom,
šmugnula je preko vrha broda, očito uplašena Vukijevim
povikom. Han je poravnao blaster s kreaturom i raznio je
laserskim udarom. Crna je prilika zacviljela, spotaknula se,
pa pala sa svemirskog broda i uz tup se udarac srušila
kraljevni pred noge.

Ona se nagnula da bolje promotri tu crnu masu.
»Izgleda mi kao nekakav minok«, rekla je Hanu i
Chewbacci.
Han se brzo osvrnuo po mračnom tunelu.
»Bit će ih još«, izrekao je svoje predviđanje. »Oni
uvijek putuju u družinama. I ništa ne vole kao kvačiti se za
brodove. Samo nam još to treba!«
Leijino je zanimanje, međutim, u tom trenutku mnogo
više privukla konzistencija poda špilje. I sam joj se tunel
učinio nekako neobičnim; miris je u toj pećini bio drukčiji no
i u jednoj u kojoj se do tada bila. Pod je bio silno hladan, i
kao da se lijepio na noge.
Kad je lupila nogom o pod, tlo joj je malo popustilo

pod petom.
»Ovaj asteroid je zaista čudne konstitucije«, rekla je.

»Pogledajte samo tlo. Kao da uopće nije od kamena.«
Han je kleknuo da pobliže pogleda pod i opazio koliko

je podatan. I dok ga je proučavao, pokušavao je odrediti
kako se daleko prostire i razabrati obrise špilje.

»Tu je sve vraški puno vlage«, rekao je. Uspravio se i
uperio ručni blaster u drugi kraj špilje, pa opalio u smjeru iz
kojeg je iz daljine dolazilo minokovo kričanje; čim je opalio,
čitava se špilja počela tresti i tlo se nadimati.

»Toga sam se i bojao«, viknuo je. »Mičimo se odatle!«
Chewbacca je zagunđao s odobravanjem, pa sunuo
prema Milenijskom sokolu. Odmah iza njega, prema brodu su
poletjeli i Leia i Han, pa zakrili lica da se zaštite od roja
minoka koji je letio kraj njih. Stigli su do Sokola i uz rampu
utrčali u brod. Čim su se našli u njemu, Chewbacca je
zatvorio vrata, budno pritom pazeći da unutra ne klizne
nijedan minok.
»Chewie, pali motore!« viknuo je Han dok su on i Leia
jurili kroz skladišni prostor. »Kupimo se odatle!«
Chewbacca se žurno svalio u svoj naslonjač u pilotskoj
kabini, dok je Han poletio da pogleda skope na komandnoj
ploči u trupu.
Leia, koja je morala potrčati da ga dostigne, na to ga je
upozorila:
»Oni će nas opaziti prije nego što uspijemo skupiti
brzinu.«
Ali Han kao da je nije ni čuo. Pregledao je komande,
pa se okrenuo i pohitao natrag u pilotsku kabinu. Ali kad je
prošao kraj nje, njegov je komentar jasno govorio da je čuo
svaku riječ.
»Sad nemamo vremena da to raspravimo po
odborima.«

I uz te se riječi i izgubio, pa poletio prema svom
pilotskom naslonjaču, gdje se pozabavio ventilima motora.
Trenutak kasnije kroz čitav je brod odjeknuo cvil glavnih
motora.

Ali je i Leia pohitala za njim.
»Ja nisam odbor«, viknula je indignirano.
Ali se nije činilo da ju je čuo. Iznenadan potres u špilji
kao da se počeo smirivati, ali je Han bio tvrdo odlučio da
izvuče brod - i to brzo.
Leia se počela uvezivati u naslonjač.
»U tom asteroidnom polju ne možeš izvesti skok u
svjetlosnu brzinu«, doviknula mu je nadglasavajući riku
motora.
Solo joj se široko nasmiješio preko ramena.
»Samo se ti dobro veži, ljubavi«, rekao je, »jer
uzlijećemo!«
»Ali podrhtavanje je prestalo!«
Ali Hanu nije bilo ni na kraj pameti da u tom trenutku
zaustavi brod. Letjelica je već pošla prema naprijed, brzo
prolazeći kraj izlomljenih stijenki tunela. Najednom je
Chewbacca blenuo kroz prednji vjetrobran i zagunđao od
užasa.
Ravno pred njima stajao je iskrzani bijeli red stalaktita
i stalagmita koji je sasvim obrubljivao ulaz u špilju.
»Vidim, Chewie«, viknuo je Han. Dao je puni gas, i
Milenijski je sokol silovito poletio naprijed. »Držite se!«
»Špilja se ruši«, vrisnula je Leia kad je opazila kako se
ulaz pred njima naglo smanjuje.
»To nije špilja.«
»Kako?!«
Threepio se razlupetao od straha.
»O, Bože, ne! Sad smo gotovi. Zbogom, gospodarice
Leia. Zbogom, kapetane.«

Leia je samo zinula, zapiljena tako u otvor tunela koji
im se brzo primicao.

Han je imao pravo; nisu bili u špilji. Kad su se
približili otvoru, postalo je jasno da su te bijele mineralne
tvorbe zapravo divovski zubi. A bilo je isto tako i vrlo očito
da se ti zubi, dok su letjeli tako iz gigantskih usta, počinju
zatvarati!

Chewbacca je zaurlao. »Skreni, Chewie!«
Bio je to nemoguć manevar. Ipak je Chewbacca
reagirao smjesta i još jednom učinio nemoguće. Oštro je
nagnuo Milenijskog sokola na bok, pa zakrenuo brod dok ga
je ubrzavao prolazeći između dva golema i sjajna bijela
očnjaka. I niti sekundu prekasno, jer čim je Sokol izletio iz
tog živog tunela, čeljusti su se uz tresak zatvorile.
Sokol je pojurio kroz kamenitu pukotinu asteroida, s
golemim svemirskim golaćem za petama. Golema ružičasta
masa nije se kanila odreći ukusnog zalogaja, pa je izletjela iz
kratera u pokušaju da proguta brod koji joj je pokušavao
pobjeći. Ipak je čudovište bilo presporo. Već je sljedećeg
trenutka brod izletio van, bježeći što dalje od sluzavog
progonitelja u svemir. Ali kad se to dogodilo, brod je samo
uletio u novu opasnost: Milenijski je sokol ponovno uletio u
smrtonosno asteroidno polje.

***
Luke je dahtao, skoro već bez daha, u tom najnovijem
testu izdržljivosti. Jedi, koji se pretvorio u goniča, poslao ga
je u maratonski trk kroz gustu prašumsku šikaru svojega
planeta. I ne samo što je Yoda poslao Lukea u tu iscrpljujuću
trku, nego je na tu trku pozvao i sebe. Dok je Jedi u
nastajanju dahtao i znojio se preko kvrgavog terena, mali je
učitelj Jedija pratio Lukeov napredak iz torbe privezane za
njegova leđa.
Yoda je tresao glavom i mrmljao sebi u bradi

prijekorne komentare o tome kako mladić nije dovoljno
izdržljiv.

U trenutku kad su se vratili na čistinu gdje ih je
strpljivo čekao Artoo Detoo, Lukea je već skoro svladao
umor. Kad je isteturao na čistinu, Yoda je za njega već imao
spremljen sljedeći test.

Prije nego što je Luke stigao povratiti dah, mali mu je
Jedi na leđima pred oči bacio metalnu šipku. Luke je u
trenutku upalio svoj laserski mač i žestoko zamahnuo na
šipku. Ali pritom nije bio dovoljno brz, i šipka je - nedirnuta
- uz tresak pala na tlo. Luke se srušio na vlažnu zemlju
potpuno iscrpljen.

»Ne mogu«, zaječao je, »... tako umoran.«
Yoda na to nije pokazao nikakav znak razumijevanja,
nego je odgovorio:
»Da si ti Jedi, rasjekao bi je na sedam komada.«
Ali je Luke znao da on nije Jedi - ili bar ne još. A
strogi program vježbe što ga je smislio Yoda ostavio ga je
skoro bez daha.
»Mislio sam da sam u dobroj formi«, prodahtao je.
»Da, ali po kojem to mjerilu, pitam ja?« podrugnuo se
mali instruktor. »Zaboravi stare mjere. Oduči se, oduči se!«
Luke se zaista smatrao spremnim da se oduči od svih
svojih starih navika, i voljnim da ih se oslobodi, kako bi
mogao naučiti sve što ga je taj učitelj Jedija mogao naučiti.
Bilo je to strogo treniranje, ali kako je prolazilo vrijeme, tako
su rasle i Lukeova snaga i sposobnosti, pa je čak i njegov
skeptični sitni učitelj ugledao tračak nade. Ali nije bilo lako.
Yoda je provodio duge sate držeći svom učeniku
predavanja o životu Jedija. Dok su sjedili pod drvećem kraj
Yodine kućice, Luke je pažljivo slušao sve učiteljeve priče i
lekcije. A dok je Luke slušao, Yoda je žvakao kratku
grančicu džimera s tri mala ogranka na drugom kraju.

A bili su tu i svakovrsni fizički testovi. Luke se
napokon jako trudio da usavrši skok. U jednom se trenutku
osjetio spremnim da pokaže Yodi koliko je uznapredovao.
Dok je učitelj sjedio na deblu kraj široke bare, najednom je
začuo glasno šuštanje nekoga tko mu je prilazio kroz
raslinje.

Uto se s druge strane pojavio Luke i potrčao prema
vodi. Kad se primakao obali, iz trka je skočio prema Yodi,
pa se digao visoko iznad vode i bacio se kroza zrak. Ali ipak
nije uspio dosegnuti drugu obalu, pa je uz glasan pljus pao u
vodu i zalio Yodu od pete do glave.

Yodi su se od razočaranja spustile modre usne.
Ali Luke nije kanio odustati. Bio je tvrdo odlučio da
postane Jedi i stoga će proći svaki test što ga Yoda postavi
preda njega, bez obzira na to koliko se pritom blesavo
osjećao. Zato se nije tužio kad mu je Yoda rekao da stane na
glavu.
Isprva pomalo nespretno, Luke je izokrenuo tijelo, pa
se, nakon nekoliko kolebljivih trenutaka, čvrsto ispravio na
rukama. Činilo mu se da tako stoji već satima, ali je to bilo
manje teško nego što bi bilo prije sveg tog treniranja.
Koncentracija mu se toliko popravila da je sad već mogao
održavati savršenu ravnotežu - čak i dok bi mu Yoda stajao
na potplatima.
To je, međutim, bio tek dio testa. Yoda je Lukeu dao
znak tako da ga je kucnuo po nozi grančicom džimera.
Polako, oprezno, i potpuno sabrano, Luke je podigao jednu
ruku sa zemlje. Kad se težište pomaknulo, tijelo mu se
lagano pokolebalo - ali je Luke ipak uspio održati ravnotežu
i, sve se dublje koncentrirajući, počeo dizati kamenčić pred
sobom. Ali je onda najednom prema svome mladom
gospodaru pojurio R2, pijučući i zviždučući.
Luke se srušio, a Yoda je skočio tek malo podalje od

tijela koje se rušilo. Mladi je učenik Jedija ozlovoljeno
upitao:

»O, Artoo, što je sad bilo?«
Artoo Detoo se vrtio u frenetičnim krugovima dok je
pokušavao prenijeti svoju poruku nizom elektroničkih
pijuka. Luke je gledao kako droid sitno trči prema rubu
močvare. Pohitao je za njim i opazio što mu to mali robot
želi reći.
Dok je stajao tako na rubu vode, Luke je opazio da je
pod površinom vode nestao već skoro čitav iksokrilac, i da
mu je ostao viriti samo nos.
»O, ne«, zaječao je Luke. »Više ga nikad nećemo
izvući.«
Sad im se pridružio i Yoda, pa na Lukeovu opasku
ljutito lupio nogom.
»Tako siguran ti si?« ukorio ga je Yoda. »A pokušao
jesi li? Uvijek s tobom nešto ne može se. Ništa ti ne čuo što
ja rekao?« Sitno se naborano lice napućilo u ljutitu grimasu.
Luke je pogledao svog učitelja, pa zdvojno pogledao
prema potonulom brodu.
»Učitelju,« rekao je skeptično, »dizanje kamenja je
jedno, ali je ovo malo drukčije.« Yoda je sad već bio stvarno
srdit.
»Ne! Ne drukčije!« viknuo je. »Razlika samo u tvojoj
glavi. Baci njih van! One više nizašto tebi.«
Luke je povjerovao učitelju. Ako Yoda veli da je to
moguće, onda bi možda trebao pokušati. Spustio je pogled
na utonulog iksokrilca i pripravio se za maksimalnu
koncentraciju.
»U redu«, rekao je napokon, »daj da pokušam.«
Opet je rekao nešto što nije trebalo.
»Ne«, rekao je Yoda nestrpljivo. »Pokušaj nemoj.
Učini, učini. Ili ne učini. Pokušati nema.«

Luke je zatvorio oči. Pokušao je dozvati sliku obrisa,
oblika, osjetiti težinu svog iksokrilca. I pokušao se
koncentrirati na njegovo gibanje pri izdizanju iz mutnih
voda.

I dok se tako pribirao, najednom je začuo bućkanje i
grgorenje vode, a onda i pjenjenje koje je popratilo izdizanje
iksokrilčeva nosa. Vršak se lovca polako dizao iz vode, i
ostao tako lebdjeti na trenutak, da bi potom uz glasan pljus
opet potonuo pod površinu.

Iz Lukea je istekla sva snaga, i morao se boriti da
povrati dah.

»Ne mogu«, rekao je malodušno. »Jer je prevelik.«
»Veličina nikakvo značenje nema«, nije se dao Yoda.
»Ona važna nije. Pogledaj mene. Ti sudiš mene po mom
stasu, je li?«
Ukoreni je Luke samo odmahnuo glavom.
»I dobro da nije tako«, podučio ga je učitelj Jedija.
»Jer saveznik moj je Sila. I silan saveznik ona jest. Život
stvara ta i čini da raste. Energija njezina okružuje nas i veže
nas. Bića mi jesmo od svjetlost, ne sirove tvari«, rekao je i
uštipnuo Lukea za kožu.
Yoda je široko i veličajno zamahnuo rukom da ukaže
na silnu veličinu svemira oko njih.
»Osjetit je moraš. Osjetiti tijek. Osjetiti Silu oko sebe.
Evo,« rekao je on i pokazao prstom, »tu između tebe i mene i
onog stabla i kamena.«
Dok je Yoda objašnjavao što je to Sila, Artoo je
okretao svoju kupolastu glavu, i bezuspješno pokušavao
svojim skanerima registrirati »Silu«. Od smetenosti je samo
zviždao i piskao.
»Da, posvuda,« nastavio je Yoda, nimalo se ne
obazirući na maloga droida, »i čeka da je osjetimo i
iskoristimo. Da, čak i između kopna ovog i broda onog!«

I tada se Yoda okrenuo i pogledao baru, i čim je to
učinio, voda se uskomešala. Polako, iz vode iz koje su
polako izlazili mjehurići, ponovno se pojavio nos lovca.

Kad se iksokrilac graciozno digao iz svog vodenog
groba i veličanstveno krenuo prema obali, Luke je samo
zinuo od zaprepaštenja.

Bez riječi se zakleo da više nikad neće izgovoriti riječ
»nemoguće«. Jer pred njim je stajao sićušni Yoda, stajao na
pijedestalu od korijena stabla, i bez napora povukao brod iz
vode na obalu. Bio je to prizor u koji je Luke jedva i mogao
povjerovati. Pa ipak je znao da je riječ o silnom primjeru
jedijskog vladanja Silom.

Artoo, koji je bio podjednako zapanjen no ne i toliko
filozofski nastrojen, na to je ispustio niz glasnih zvižduka, pa
skočio i sakrio se pod golemo korijenje.

Činilo se da iksokrilac lebdi, i takav je i stigao na
plažu, a onda se polako zaustavio.

Luke se osjetio upravo poniženim podvigom koji je
upravo vidio, pa je prišao Yodi pun strave i poštovanja.

»Ja...« počeo je, sasvim ošamućen. »Ja u to ne
vjerujem.«

»Zato i nisi uspio«, odgovorio mu je Yoda
naglašavajući svaku riječ.

Luke je smeteno zavrtio glavom, i upitao se hoće li se
ikad uspjeti uzdići do Jedija.

***
Lovci na glave! U toj klasi amoralnih gramzljivaca na
novac, koji spadaju među najozloglašenije stanovnike
galaksije, naći ćemo predstavnike svih vrsta. Bilo je to
odvratno zanimanje, i zato je često u svoje krilo i privlačilo
odvratne kreature. Neke je od njih pozvao Darth Vader, i sad
su stajale s njim na kapetanskom mostu imperijalnog
zvjezdanog razarača.

Dok je stajao s jednim od Vaderovih kapetana, admiral
Piett je tu šarenu družinu promatrao iz daljine. Opazio je da
je Mračni Gospodar pozvao posebno bizaran asortiman
lovaca na glave, pa je tako tu bio i jedan bosk, čije je meko,
vrećasto lice blenulo u Vadera golemim krvavim očima.
Odmah do boska stajali su zakuss i dengar, dva humanoidna
tipa, sva izbrazdana tragovima boja u bezbrojnim i
neopisivim pustolovinama. U grupi je bio i jedan izubijani i
već patinom pokriven, kromirani droid IG-88, koji je stajao
kraj notornog Boba Fetta. Taj čovjek i lovac na glave, bio je
poznat po svojim bezobzirnim metodama. Na sebi je imao
oružjem načičkan, oklopljeni skafander, onakav kakav su
nosili zli ratnici koje su u Klonskim ratovima porazili
vitezovi Jedija. Njegovu je gnusnu sliku upotpunjavalo i
nekoliko izvezenih skalpova. Već je i sam pogled na Bobu
Fetta admiralu kroz tijelo protjerao žmarce gađenja.

»Lovci na glave!« rekao je Piett zdvojno. »Zašto ih
upliće u ovo? Pobunjenici nam neće pobjeći.«

Ali prije nego što je kapetan i mogao odgovoriti,
prema admiralu je pohitao brodski kontrolor.

»Gospodine,« rekao je uzbuđenim glasom, »dobili smo
prioritetni brzojav sa zvjezdanog razarača Osvetnika.«

Admiral Piett je pročitao brzojav, pa pohitao o tome
izvijestiti Dartha Vadera. Kad se približio družini, Piett je
čuo zadnju od Vaderovih uputa.

»Onoga tko nađe Milenijskog sokola čeka poprilična
nagrada«, upravo je govorio. »U slučaju potrebe, poslužite se
svakom metodom, ali ja želim dokaze. Dakle, bez
dezintegracije.«

Kad mu je admiral Piett žurno prišao, gospodar Sitha
prekinuo je izdavanje uputa.

»Gospodaru,« prošaptao je admiral ekstatično, »sad su
naši!«

X

Osvetnik je opazio Milenijskog sokola istog časa kad je
teretnjak izletio iz golemog asteroida.

Istog se trenutka imperijalni brod ponovno dao u
potjeru za teretnjakom, zasipajući ga zasljepljujučom
baražom vatre. Nepokoleban stalnom kišom asteroida što je
tukla o njegovu trupinu, zvjezdani je razarač neumoljivo
slijedio manji brod.

Milenijski sokol, mnogo boljih manevarskih
sposobnosti od svoga progonitelja, jurio je oko većih
asteroida koji su prema njemu letjeli brzinom rakete. Sokol je
uspio sačuvati prednost ispred Osvetnika, no bilo je jasno da
brod, koji ga je tako neumorno slijedio, ne kani odustati od
potjere.

Najednom se Milenijskom sokolu na putu stvorio
divovski asteroid, i pojurio prema teretnjaku nevjerojatnom
brzinom. Brod mu je hitro skrenuo s puta, i asteroid je
projezdio kraj njega, ali samo zato da bi bezazleno
eksplodirao na Osvetnikovoj trupini.

Han Solo je kroz prozor pilotske kabine bacio kratak
pogled na bljesak eksplozije. Brod koji ih je slijedio doimao
se savršeno neranjivim; pa ipak je Han imao vremena malo
razmisliti o razlici između ta dva broda. Morao je napeti i
zadnji atom snage da zadrži vlast nad Sokolom dok je po
njemu mlatila vatra imperijalnih topova.

Kraljevna Leia je napeto promatrala asteroide i
topovsku paljbu što je bljeskala u crnini svemira pred
prozorima pilotske kabine. Prsti su joj se stegli na