Pokretni aparati

AKTIVNI APARATI

U terapiji nepravilnosti orofacijalnog sistema koriste se različite metode i aparati.

U zavisnosti od toga kako aparati stoje u ustima dele se na:

pokretne fiksne

(headgear,lingvalna tehnika)

od načina njihovog delovanja na:

aktivne funkcionalne

na koju vilicu deluju: bimaksilarne

monomaksilarne

Svi aparati koji se koriste u ortodonciji dele se na:

- AKTIVNE PLOČASTE APARATE
- FUNKCIONALNE APARATE
- FIKSNE APARATE

Ova podela je zastarela.Najčešće se pacijent zbrinjava kombinacijom aparata tako da
kada govorimo o aparatima koje ćemo koristiti, govorimo o fazama u lečenju.Tako
se jedna faza u lečenju može sprovesti aktivnim aparatima, a onda po potrebi
upotrebiti i neki drugi aparat,funkcionalni ili fiksni.Pločasti aktivni aparati spadaju u
grupu pokretnih aparata,jer se vade iz usta,a po drugoj podeli spadaju u grupu
aktivnih aparata s obzirom da postoje na njemu određene aktivne komponente pa
proizvode aktivnu mehaničku silu.

Ove podele su didaktičke i u stvari imamo dve grupe aparata

A- APARATE KOJI DELUJU AKTIVNOM SILOM
(pločasti,fiksni,ekstraoralna vuča,headgear,lingvalna tehnika)

B- FUNKCIONALNE APARATE
(nemaju aktivnu komponentu, a deluju tako što aktiviraju muskulaturu i
vrše korigovanje rasta),pasivni jer deluju kad pacijent zagrize

1

AKTIVNI PLOČASTI APARATI
(POKRETNI)

*ISTORIJAT *

Neki oblici pločastih aparata nađeni su i na egipatskim mumijama.
Otac pločastih aparata je Kingsley koji je dao nekoliko tipova aparata.Osnovno je
da je kod svih postojala ploča koja pokriva sve zube.Ploča je od kaučuka i ima
žičane elemente.Aparati su vremenom modifikovani.
Preteča pokretnih pločastih aparata je Nordova pokretna ploča (1927),kojoj je
Švarc (1929) dodao elemente za retenciju.

Da bismo govorili o elementima moramo videti koje su INDIKACIJE:

1-oganičeno pomeranje zuba
2-širenje vilica i zubnih lukova
3-korekcija pojedinih malpozicija zuba

4-modifikacija rasta za vreme mešovite denticije( misli se na određene
elemente npr. nagrizni greben kod II 1klase...)

5-retencija postignutih rezultata posle th fiksnom tehnikom

ELEMENTI PLOČASTIH APARATA

1-AKRILATNA PLOČA

2-RETENCIONI ELEMENTI

3-AKTIVNI ELEMENTI

4-DODATNI ELEMENTI

2

1-AKRILATNA PLOČA

Prilikom njenog planiranja moramo voditi računa o granicama,debljini i
uporištu.Valjanost bilo kod pokretnog aparata zavisi od stabilnosti skeleta ili ploče
aparata.Iz tog razloga maksilarni pokretni aparat ima bolju toleranciju i uspešnost
nego mandibularni.Maksilarni aparati su stabililizovani direktnom vezom duž luka
između molara,dok su mandibularni manje fleksibilni,manje stabilni i skloni
lomljenju.

GRANICE– ploča u gornjoj i donjoj vilici ide do projekcije distalne površine
M1(uključujući poslednji iznikli molar),a oralno do prelaska oralne u
okluzalnu površinu (incizalnu ivicu) tj.obuhvata palatinalne površine
bočnih zuba do okluzalne površine.Kod frontalnih ide 1-2mm ispod
incizalne ivice.Kada nema zuba ili se želi stimulisati rast pojedinih
zuba,ploča se postavlja preko alveolarnog grebena.

- u gornjoj vilici ide do prelaska tvrdog nepca u meko (ploču nije preporučljivo
produžavati jer povećava refleks povraćanja).
Prema potrebi ploča može biti odmaknuta od pojedinog zuba ili biti
redukovana u frontalnom ili faringealnom delu.Redukcija u frontalnom delu
olakšava govor,a u faringealnom području olakšava i omogućava intenzivnije
nošenje.Međutim,ponekad je potrebno prekriti celo nepce,bočne zube,pa čak i
bukalni deo alveolarnog nastavka i tuber maksile.Kod pojedinačnih pomeranja
zuba nastojimo radni deo ploče učiniti što manjim,kako bi se izbegli
nepoželjni recipročni efekti.

redukcija u frontalnom delu redukcija u faringealnom delu ekstenzija ploče

Delovanje ploče se može modifikovati i različitom izradom rubova,koji
dodiruju zube palatinalno,nasuprot kukicama.
Ako je palatinalni rub ploče nizak i adaptiran uz rub gingive,a kukica malo
udaljena od gingive bukalno zub se pomera translatorno.

3

Tanak palatinalni rub,uz kukicu smeštenu gingivalnije od ekvatora
zuba,pospešuje njegovo izrastanje.
Ako želimo dobro adaptirati kukicu možemo izradirati model i skratiti papilu
za 1-2mm.
Ako je ploča premala može da dođe do nepoželjnih pomeranja zuba u tom
delu gde je ploča manja.
- u donjoj vilici ploča je u kontaktu sa lingvalnim površinama svih donjih
zuba,uključujući i poslednji iznikli molar.Mora se ostaviti prostor za jezik i
pruža se do granice pokretne i nepokretne sluzokože sa vestibularne strane.Ali
posebnu pažnju treba obratiti da ne bi ploču preterano redukovali,jer se bitno
smanjuje površina na koju ploča deluje,a time i stabilnost aparata.Baza je
mnogo gracilnija i elastičnija zbog savitljivih krajeva u području bočnih
zuba,uz koje često i ne prileže dobro,zbog njihove česte lingvalne
inklinacije.Prenos sila preko takve baze na kompaktnije građenu mandibulu je
otežan.Tako da je donji aparat skloniji pucanju,a šraf ima mnogo manje
mogućnosti jer ima mnogo manju snagu.U donjoj vilici se mora voditi računa
i o podminiranosti sa lingvalne snage.

Modifikacija ploče podrazumeva samo postavljanje nagriznog grebena !!!

DEBLJINA- 2mm što odgovara ploči roze voska.Na mestu gde su elementi akrilat je
zadebljao i elementi se postavljaju na sredini.

UPORIŠTE-je mesto sa koga se sila prenosi na dentoalveolarne strukture koje
želimo pomerati u toku th.
Uporište se mora,posebno u gornjoj vilici,dobro isplanirati,jer pri
pravilnom planiranju uporišta mogu se postići željena pomeranja,dok
pri neadekvatnom uporištu može doći do suprotne reakcije i pogoršanja
stanja.

UPORIŠTE MOŽE BITI:

1.JEDNOSTAVNO uporište je kad se zubi sa širokim korenom ili više korenova
koriste da se pomeri zub sa
manjim korenom, i kada
se veći broj zuba koristi
kao oslonac za pomeranje
manjeg broja zuba u istom
luku (npr.Y aparat)

4

Ako je nakon ext.P1 neophodna je retruzija fronta,ne može se postići adekvatno
uporište ako se retrudira 6 frontalnih zuba naspram 4 bočna,koji i prirodno imaju
tendenciji mezijalnog pomeranja.Neophodno je prvo distalizirati O,a nakon toga
retrudirati sekutiće (6 bočnih naspram 4 frontalna).

Nekada se nepoželjna protruzija frontalnih zuba

može sprečiti njihovim prekrivanjem

akrilatom,povezivanjem u akrilatnu celinu.

2.RECIPROČNO-uporište je ako se dve slične grupe zuba koriste kao oslonac, a
pomere jedna drugu u suprotnim pravcima (simetrično širenje-
šraf po sredini)

3.INTERMAKSILARNO-uporište je u suprotnoj vilici(kontralabijalni luk,M i Twin
block,fiksni aparat-gumice II i III klase,za vertikalu).

4.EKSTRAORALNO- je na okcipitalnoj ili cervikalnoj regiji(Headgear,Delerova
maska).Uporište je na strukturama van usne duplje.

Problem pomeranja jednog zuba ne predstavlja problem uporišta,ali pomeranje
većeg broja zuba,posebno distalno,često je vrlo teško izvodljivo bez veće kontra
reakcije na frontalne zube.

♥ recipročno uporište je najbolj
♥ mnogo je lakše zube naginjati nego bodili pomerati.Zato je neophodno
pojačati uporište pri planiranju bodili pomeranja.
♥ svi bočni zubi,naročito gornji,imaju tendenciju mezijalnog pomeranja,čak
i kad nisu upotrebljeni kao uporište.Ograničavanje ili onemogućavanje ovog
mezijalnog pomeranja mora biti dobro isplanirano.

5

♥ nepoželjna pomeranja zuba uvek je teže sprečiti nego proizvesti.

2-RETENCIONI ELEMENTI

Ortodontski aparati se pridržavaju u ustima preko retencionih elemenata.To su žičani
elementi izrađeni od žice 0.7-0.8mm.Oslanjaju se na krunice zuba,tako da
retencioni zubi, kao deo uporišta, prvi trpe pritisak.Takođe,i drugi zubi,kao i koštane
strukture koje su u dodiru sa pločom primaju deo reaktivnog opterećenja.Da bi
pločasti aparati mogli da obavljaju svoju funkciju neophodno je da budu u
neposrednom,stabilnom odnosu sa zubima i tkivima sa kojima su u dodiru, a da pri
tom ne ometaju rast zuba.Ovo se postiže pomoću RETENCIONIH ELEMENATA.

Zajednička karakteristika skoro svih kukica je:

-da sa oba kraja ulaze u ploču(čime je najmanja mogućnost oštećenja zuba i
sluzokože) i zahvaljujući time povećava se stabilnost aparata.

-da ne ometaju zube u procesu izrastanja,a po potrebi čak mogu stimulisati erupciju
i pomeranje zuba.

TU SPADAJU:
a)KAPLJASTA KUKICA

b)STRELASTA KUKICA(po Švarcu)

c)ADAMS KUKICA

d)OKLUZALNI NASLON

e)OBUHVATNA KUKICA

f)LABIJALNI LUK
+ PELOTE

U poslednjih 100godina dizajn retencionih i aktivnih komponenata se najmanje
promenio.Najviše se menja žica sa kojom se radi.’60-tih godina rađeno je sa žicom
koja se karakterisala time da ima elastičnost,tvrdoću i min.% pucanja.Tada je
postojala samo tvrda i meka žica.Savremena žica ima širok dijapazon i možemo da
biramo razne žice za određene stvari.

6

a)KAPLJASTA KUKICA

jednim krakom je u akrilatu,a drugim u interdentalnom prostoru. Zahteva dva zuba u
kontaktu.Slab je retencioni element,ali dobar pomagač.Dosta je elastična i nemoguće
ju je koristiti tamo gde se želi pomeranje zuba.Najbolje se adaptira,ali joj th efekat
nije veliki.
Ukoliko ne možemo da stavimo labijalni luk pojačavamo retenciju modifikovanom
kapljastom kukicom u obliku kuglice.
Idealna je za retenciju u predelu donjih sekutića,ali ne sme da bude jedini retencioni
element.

Aktivni delovi kapljastih kukica mogu biti u obliku:
- strelice →
- trougla ▲
- kružića ○
- kuglice ●
- kapljice ∂ i sl.

Osnovne prednosti su im: sigurna retencija bez iritacije gingive,lagana i
jednostavna izrada, postojanje prefabrikovanih elemenata, laka adaptacija, relativno
retko se lome,omogućavaju izrastanje zuba i relativno lako se modifikuju u
obuhvatni tip, ako jedan od zuba bude izgubljen.

Spomenuta kukica u obliku kružića može se primeniti i u produženoj izradi.Vrlo je
pogodna kod dezartikulacije zagrižaja prekrivanjem bočnih zuba akrilatom.Ako
obuhvata tri zuba ima četiri aktivna dela, za razliku od strelaste koja ima samo dva.

7

b)STRELASTA KUKICA(po Švarcu)

izrađuje se od nerđajuće žice promera 0.7mm.Konstruisao ju je Švarc.Idealna i za
retenciju u mlečnoj i mešovitoj denticiji,zbog morfologije mlečnih molara.
Potrebno je najmanje dva zuba u kontaktu.Strelica se postavlja interdentalno.Iz
tehnike stiže neaktivna i aktivira se specijalnim klještima pod uglom 60°-120°,tako
da stoji horizontalno u odnosu na interdentalni prostor.Prileže blizu vrata dva
susedna zuba,a da pri tom ne pritiska interdentalnu papilu(jer je može oštetiti).

Modifikacije:

-može imati 1 ili više strelica,ali ako ima više strelica
na jednoj strani,ploča gubi na stabilnosti

-može biti dupla strelasta sa kandžom za očnjak i time je povećana elastičnost,ali
smanjuje snaga

-polustrelasta vrši meziodistalno pomeranje,a zub se
pomera u pravcu strelice.Tako da nije retencioni,nego
aktivni element.

-može se koristiti za separaciju zuba
-kukica postavljena uz sam vrat zuba kao i ploča omogućavaju ekstruziju zuba
-pri planiranju duple strelaste treba voditi računa da se očuva prostor u akrilatu za
retencioni deo labijalnog luka

Mane:
●ne može se primeniti ako nema dva zuba u kontaktu
●može oštetiti bukalnu sluzokožu,u slučaju primene više strelica
●može zauzeti prostor u ploči za aplikaciju luka,opruga........

8

c)ADAMS KUKICA

Predložio ju je Britanac Adams. Nedostatak strelaste kukice otklonjen je primenom
adams kukice. Za nju je dovoljan jedan zub.Najčešće se postavlja na M1.Lako se
izrađuje i oblikuje prema zubu , pa je u širokoj upotrebi.

Delovi su:
-retencioni kraj
-omča
-most (telo)

Da bi ova kukica imala dobre retencione sposobnosti,neophodno je prethodno
izvršiti radiranje modela.Priprema zuba zavisi od stepena izrastanja:
-ukoliko zub nije dovoljno izrastao,potrebno je neznatno radiranje papile sa
mezijalne i distalne strane i marginalnog ruba gingive.
-ukoliko je zub potpuno izrastao i postoji povlačenje marginalnog ruba gingive ispod
anatomskog vrata, potrebno je šire i dublje radiranje od prethodnog slučaja, kako bi
kukica nakon izrađivanja aparata imala dobru retenciju.

Izrađuje se od okrugle tvrdo-elastične
žice od nerđajućeg čelika debljine
0.6-0.7 mm.

Pri izradi ove kukice treba voditi računa o:

omče ne smeju dodirivati susedne zube, a na krajevima su u
kontaktu sa zubom na kojem su (dve omče dodiruju
površinu krunice)

ekvatora most kukice spaja
retencioni krajevi se moraju nalaziti u akrilatu omče i ne sme da
dodiruje zub. On je
retencioni element i
mora da se nađe ispod

9

Gotova adams kukica pri postavljanju aparata u usta ne bi trebalo da se aktivira i
podešava, jer svako kasnije podešavanje šteti kukici i smanjuje njenu retencionu
sposobnost.

MODIFIKACIJE ADAMS KUKICE

1.poluadams 2.dupli adams 3.produženi adams

(dist.deo zuba nije iznikao, (ako hoćemo da povećamo

omča postoji samo na mez.delu) retenciju)

4. adams sa strelastom kukicom

5.adams sa kandzom za očnjak

6.dupli adams + kandža za distalizaciju O

7.adams + produžene omče za gumice za intra ili inter
maksilarnu vuču

8.mogu se lotovati omče i kuke za gumice za inter ili intra
maksilarnu vuču

10

!!!!!!!! One su sredstvo izbora za zube koje želimo da pomerimo jer obuhvataju
zub u celosti !!!!!!!!

d) OKLUZALNI NASLON

Retko se koristi.Ukoliko postoji potreba za elementom koji će omogućiti da aparat
ne pada , sa ovim naslonom to dobijamo.Teško se postavlja , jer konfiguracija zuba
ne dozvoljava normalnu artikulaciju.Postavlja se obično na donji aparat.

e) OBUHVATNA KUKICA

Mogu biti proste i duple.Vrše stabilizaciju tj. sprečavaju inklinaciju zuba u slobodan
prostor.Više su stabilizacioni nego retencioni elementi.
Posebno su pogodne kada želimo omogućiti pomeranje zuba mezijalno ili distalno,
odnosno stabilizaciju aparata u predelu očnjaka.
Modifikacijom obuhvatnih možemo smatrati i Duyzing –sove kukice.
Ako su uslovi retencije ploče izrazito loši ili ako je prisutan fiksni aparat, možemo
se poslužiti modifikovanom obuhvatnom kukicom koja se aplikuje iznad tube.

OSTALI OBLICI RETENCIJE

U ove oblike spadaju:

1.Molarna kukica-kod koje maksimum dužine leži duž
gingivalne ivice , a preporučuje se kod nedovoljno izraslih
molara.

2.Duyzing-ova kukica

3.Cupper-ova kukica

11

4.adams sa produžetkom za drugi molar
GREŠKE koje se najčešće mogu javiti u primeni različitih retencionih elemenata
su:
-izbor neadekvatnih kukica, npr. klasičan adams u slučajevima gde je potrebno
podizanje zagrižaja ili naginjanje zuba
-nedovoljno precizna izrada, onemogućava dobru adaptaciju i dovoljno čvrstu
retenciju
-nepovoljan raspored kukica,tako se relativno često vide retencioni elementi
postasvljeni suviše distalno, dok u prednjem delu nedostaju.To je posebno
nepovoljno u slučajevima kada se mora izbrusiti akrilat kako bi se omogućila
retruzija, posebno ako je prisutan i nagrizni greben jer dovodi do klackanja aparata.

f)LABIJALNI LUK

može biti:
-retencioni (pasivni) element-adaptiran je tako da prati konfiguraciju zuba.Ima
zadatak da drži zube u svom položaju.
-aktivni element-njegovim aktiviranjem može se postići:
retruzija,ekstruzuja,intruzija,derotacija,pomeranje sredine zubnog niza

12

3-AKTIVNI ELEMENTI

a)LABIJALNI LUK

Labijalni luk je ugrađen u akrilatnu ploču i ima 3 dela:

A.LUK (horizontalan deo koji može biti adaptiran)
B.RETRUZIONA OMČA( „U“, „M“,violinski ključ)
C.RETENCIONI DEO U AKRILATU

Izrađuje se od nerđajuće čelične žice
debljine 0.7-0.8mm.Pri izradi vodi se
računa da se luk prilagodi najisturenijim
labijalnim površinama inciziva.Luk se na
distalnim stranama S2 savija na gore
praveći polukrug preko bukalnih
ispupčenja O.Tada se stvara omča čiji
distalni kraj najčešće dodiruje mezijalne površine IV,P1 i ulazi u ploču.Omča ne sme
da bude preširoka,preuska,šiljata,niti oštro povijena.Treba da obuhvati stvarnu
meziodistalnu širinu O i da je blago zaobljena kako bi zadržala elastične osobine.

FUNKCIJE LABIJALNOG LUKA
Način delovanja labijalnog luka zavisi od toga:

- na kojoj je visini u kontaktu sa krunicom zuba
- kako se uklanja akrilat palatinalno

*Ako dodiruje zub u visini gingivalnog ruba,uz retruziju doći će i do
blage ekstruzije.U tom slučaju centar rotacije je na vrhu korena što je
za retruziju poželjnije.

*ako labijalni luk dodiruje incizalnu trećinu centar rotacije je u
području vrata zuba.To dovodi do retruzije krunice,ali se i apeks
pomera vestibularno.Luk deluje i dodatno intruziono.

13

Ukoliko je potrebna retruzija frontalnih zuba neophodno je izbrusiti akrilat
palatinalno.To se mora uraditi pravilno kako bi centar rotacije bio na apreksu ,a ne
na vratu zuba.Time se sprečava nepoželjno pomeranje korena vestibularno.

PRAVILNO NEPRAVILNO

1-RETRUZIJA gornjeg fronta-aktivacija se vrši na retruzionim omčama,tako da
telo vrši pritisak na vestibularnu površinu i moramo ukloniti akrilat palatinalno 1mm
mesečno.
Ako imamo šraf po sredini i uklonimo akrilat palatinalno,dobićemo retruziju i bez
aktivacije retruzionih omči.
Ako aktiviramo labijalni luk dobijamo retruziju zuba.U
zavisnosti od položaja imamo tiping(inklinaciju) ili retruziju
celog zuba.

donjeg fronta-KONTRALABIJALNI LUK-
labijalni luk se produžava na donje incizive i dovodi do
njihove retroinklinacije.Koristi se kod malokluzije III
cl.Pogodni su zato što nošenjem samo gornjeg aparata
možemo donekle delovati i na donju vilicu u smislu retruzije,dok usput odmičući
gornju usnu od zuba stimulišemo razvoj gornjeg fronta u sagitali.

Na labijalne lukove se mogu dodati jednodelne ili dvodelne

PELOTE,koje će odmicanjem usana olakšati zatvaranje

usta i normalan razvoj tog područja.

Može i da se koristi ako treba isključiti funkciju donje usne, ako je potrebna
protruzija donjih sekutića.

14

2-EKSTRUZIJA adaptiran je po vertikali.Ima
uticaj na ekstruziju zuba i koristi se kod
dentoalveolarnih otvorenih zagrižaja.Luk se
postavi sa jedne strane,a ploča sa druge i oni deluju
na zub ekstruziono tzv.GIRLANDIFORMNI LUK,koji prati tok gingivalnog ruba.
Koristi se samo kod dentoalveolarno otvorenih zagrižaja gde se vrši uklanjanje
etiološkog faktora.

Ekstruzivno može delovati i luk sa navojem koji
omogućava aktiviranje u vertikali.Zbog veće
fleksibilnosti izrađuje se od malo tanje žice (0.5-
0.6mm).Posebno je pogodan u kombinaciji sa
elementima iz fiksne tehnike (bravice, kukice,
dugmići) zalepljenim na labijalne površine frontalnih zuba.

U PASIVNOM STANJU U AKTIVNOM STANJU

( SA BRAVICAMA,KUKICAMA,DUGMIĆIMA )

3-INTRUZIJA ide preko incizalne ivice zuba koji se intrudiraju

4-DEROTACIJA – centrična-labijalni luk i opruge
ekscentrična-labijalni luk i ploča,mogu i opruge,ali da sila
nije istog intenziteta sa suprotne strana

5-PROTRUZIJA - oprugama guramo,a labijalni luk odstoji

15

MODIFIKOVANI LABIJALNI LUK

1.POMERENA SREDINA-oba retenciona dela se nalaze
na istoj strani ploče i prilikom širenja vraća se sredina i
stvara prostor za smeštaj,najčešće,gornjeg i donjeg
sekutića -Bruckl-ov luk.
Treba voditi računa da sekutići nisu u teskobi,naročito
donji,jer pomeranje može pogoršati situaciju(još više se
zgužvaju)

2.REDUKOVANI LABIJALNI LUK-kod Y aparata

3.PRODUŽEN LABIJALNI LUK-na premolare,a može ići i
čak do M1

4.LABIJALNI LUK BEZ OMČI-ukoliko se želi čvrsta retencija bez pomeranja
zuba.

5.DUPLI LABIJALNI LUK-koristi se za zatvaranje dijasteme uz koji ide i
šraf za širenje(dva Brucklova luka).Postavljeni su unakrsno,tako da su oba
retenciona kraja za svaki labijalni luk u istoj polovini ploče.Aktiviraju se
okretanjem šrafa.Potrebno je da ima dovoljno prostora za postavljanje.

-može da se koristi i kod jake protruzuje gornjih
zuba,posebno ako treba uključiti i P1.Možemo se

16

poslužiti sa dva luka,tj.sa po jednim u svakom kvadrantu.Tada se pomeranje vrši u
dve faze:
prvo u jednoj, a posle u drugoj polovini zubnog niza.Na taj način postižemo bolju
stabilizaciju ploče,posebno one koja ima i nagrizni greben u području frontalnih
zuba, i brži rezultat.
6.VESTIBULARNO POSTAVLJEN OČNJAK-„M“ ili violinski ključ.Mora da
postoji dovoljno prostora za smeštaj O.Aktivacija se može obaviti klještima za
aktivaciju strelaste kukice,na srednjem delu „M“. Violinski ključ se koristi ako je O
postavljen visoko i vestibularno.

7.ZA KAČENJE DODATNIH ELEMENATA (za gumice,za Delera)
Ako uz primenu aparata planiramo i elastičnu međuviličnu vuču,na prednjem delu
omče mora se napraviti retencioni deo(savija se u predelu lateralnih sekutića).Na
njih se obostrano kače gumice ako želimo samo pomeranje donje vilice u sagitali.

8.TORK?
9.RETENCIJA DONJIH SEKUTIĆA-u ranoj mešovitoj denticiji kad O još nisu
nikli,a istovremeno je i čuvar prostora i ne dozvoljava da se sekutići pomeraju.
10.VESTIBULARNO POSTAVLJEN O I P1
11.ISKLJUČIVANJE USNE U DONJOJ VILICI-labijalni luk odstoji.

17

Pri izradi aparata bitno je da labijalni luk ima oblik pravilnog luka i da ne prati
nepravilan položaj zuba.
Adaptacija luka jedino dolazi u obzir ako labijalni luk predstavlja isključivo
retencioni elamant.

NEPRAVILNO PRAVILNO

Pri izradi je takođe važan i položaj njegovih retencionih krajeva,zbog
eventualnih potreba brušenja ploče,kako bi so omogućilo i usmeravalo nicanje O i
P1.

Za kontralabijalne lukove važno je da u predelu gornjeg fronta budu
dovoljno odmaknuti od zuba, kako ne bi ometali njihovu protruziju.

Aktiviranje labijalnog luka vrši se na retruzionoj omči.Zavisi od toga šta
se želi postići lukom.Najčešće se koristi za retruziju sekutića,ali je ovaj efekat često
neznatan zbog rigidnosti luka,nepravilnog uporišta ili njegove nedovoljne
iskorišćenosti.Primena mu je dosta široka,ali mogućnost delovanja ograničena.

Ove nedostatke klasičnog luka donekle ublažava
produženje luka.

Potpuno uklanjanje nedostataka postižemo korišćenjem
krutog luka(0.9-1mm) na koji je postavljen pomoćni vrlo
fleksibilan luk (0.3mm), koji omogućava potpunu
kontrolu pritiska na frontalne zube.

Ako želimo da labijalni luk deluje jače na neki zub,koji više
štrči,možemo saviti“koleno“ koje će delovati u željenom pravcu.

U pojedinim fazama terapije luk se može izostaviti,posebno ako su u pitanju
slučajevi sa ekstrakcijama,potrebom za protrudiranje frontalnih zuba ili kod
pacijenata kod kojih je potrebno intenzivno nošenje aparata.

b) ORTODONTSKI ZAVRTANJ – ŠRAF

18

je jedan od nezamenljivih delova pokretne ploče.Njemu je
predhodila Coffin-ova opruga koje je i danas u upotrebi.

Primena zavrtnja je široka,delovanje tačno dozirano,a rukovanje

jednostavno.Dovoljno je gracilan sa vrlo sitnim navojima, Coffin-ova opruga

tako da se može ugraditi i fiksirati u ploču.Oblici su različiti,ali konstrukcija se

zasniva na istom principu.Izrađuju se od legure bakra,nikla ili nerđajućeg čelika.

Zavrtnji proizvode aktivnu mehaničku silu,to je jaka sila koja brzo slabi,za razliku

od opruga,koje proizvode kontinuiranu blagu silu.

Svaki šraf sastoji se iz:

-matice
-navoja
-retencionih delova,zalivenih u akrilat,koji osiguravaju

njegovu stabilnost u ploči

Na vodiču šrafa nalaze se 4 otvora.U jedan od otvora stavlja se ključić i pri
pomeranju za četvrtinu kruga,u pravcu strelice,aparat se, preko šrafa, aktivira.
Raspon između otvora je različit(0.12-0.25mm) za jednu četvrtinu kruga.O tome
treba voditi račina pri planiranju terapije,jer kod korišćenja različitih šrafova
dobijamo različit iznos pomeranja(od 0.5-1mm) mesečno,ukoliko je okrtanje
jedanput nedeljno.

Ukoliko je raspon između otvora 0.25mm,a okretanje šrafa se vrši jedanput
nedeljno,za mesec dana dobija se 1mm prostora.Okretanjem šrafa može se dobiti
maksimalno 10mm.

Kada se šraf okrene za jednu četvrtinu kruga i pacijentu stavi aparat u usta,odigrava
se trenutno pomeranje zuba,koje je rezultat prilagođavanja ploče i dentoalveolarnih
struktura.Ovo pomeranje je neznatno tako da ne postoji dugotrajno delovanje.Zato se
zavrtanj mora često okretati,a učestalost okretanja zavisi od reakcije parodontalnog
tkiva i od veličine otpora koga treba savladati.Nakon okretaja šrafa i postavljanja
aparata u usta,pacijent može osetiti blagu napetost usled pritiska,ali su ove senzacije
uglavnom kratkotrajne.Ako,ipak,potraju duže, učestalost okretanja je potrebno
smanjiti.

19

- za transverzalno širenje štaf se okreće 1-2 puta nedeljno
- za pomeranje zuba duž luka 1 put nedeljno

- za brzo širenje-cepanje nepca šraf se okreće 3 puta na dan

Kada se maksimalno raširi on ima lepezast efekat – federira i akrilat ne može lepo da
stoji i aparat treba zameniti.

IZRADA:
Postavlja se u visini P1(IV).Pri postavljanju zavrtnja u aparat važno je pokretne
delove pokriti voskom kako akrilat ne bi ušao u otvore i onesposobio zavrtanj.Bitna
je i pozicija šrafa.Potrebno je da je što bliže gipsanom modelu i da nije rotiran
odozdo na gore u odnosu na horizontalnu ravan,ali je rotacija oko njegove
funkcionalne osovine dozvoljen.

FUNKCIJA:
1- transverzalno širanje zubnih lukova odnosno vilica
2- transverzalno pomeranje pojedinih ili grupe zuba(npr.jednostano ukršen
zagrižaj)
3- sagitalno pomeranje pojedinih ili grupe zuba(npr.protuzija ili retruzija
frontalnih zuba,distalizacija M1....)
4- ispravljanje oblika zubnih nizova
5- poboljšanje odnosa između vilica

PODELA PREMA KONSTRUKCIJI:

A - zatvoreni
- otvoreni

B - klasični
- specijalizovani

20

ZATVORENI ŠRAF

služi za:

simetrično, recipročno, pomeranje-koristi se za

transverzalno širenje gornje ili donje vilice.Šraf se nalazi u
gornjoj vilici u predelu O i P1,a u donjoj iza sekutića.

asimetrično,jednostavno,pomeranje-koristiti se za

pomeranje:

grupe zuba-tegljenje fronta i distalizacija
većeg broja zuba – za to se koristi asimetrično
sečena ploča i Y aparat

pojedinih zuba-distalizacija M1 i bukalno pomeranje pojedinih zuba

OTVORENI ŠRAF

Služi za zatvaranje prostora
Kada se predaju,oni su maksimalno otvoreni.Okretanjem,taj prostor se smanjuje.Crta
se isto kao i zatvoreni,ali se naznači da je otvoren.

Može se koristiti i za:
mezijalno pomeranje M1(prevremena ekstrakcija

P2,hipodoncija P2)
retruziju fronta (ukoliko nema P ili postoji bočno višak

prostora). Posle nekog vemena radi se reparatura i dodaje
adams kukica na M1.

21

KLASIČNI ŠRAF

to su šrafovi koje smo opisali

SPECIJALIZOVANI ŠRAF

tu spadaju:

1)Bertoni šraf-deluje u tri dimenzije,sagitali i transverzali
(levo i desno).

Postoje dve vrste: I- prvi, se sastoji od tri zasebna šrafa za
jednosmerno širenje.Omogućava nejednako širenje u
transverzali i sagitali.

II-drugi,ima dva šrafa o omogućava simetrično transverzalno
i nezavisno sagitalno pometanje segmenata ploče. Naizmeničnim okretanjem
dobija se širenje vilice i tegljenje fronta.Koristi se kod pseudoprogenije,
rascepa...
Ploča se može seći u obliku slova Y ili T.Obe vrste šrafa se izrađuju i u
anguliranom obliku, koji je pogodniji za ugrađivanje,jer u tom slučaju ploča
može biti gracilnija.
2) Šraf po Sanderu-koristi se u S ili M bloku.Ima vođicu i klizač.Koristi se kod II 1
cl.Deluje slično monobloku (šraf kao kosina).
3) Milerov šraf – koristi se za lepezasto širenje.Sastoji se od šrafa i dužeg ili kraćeg
kliznog luka– vođice,koji su spojeni plastičnim držačem,tako da se izrađuju
uvek u istom odnosu.Služi za širenje i protruziju donjeg fronta.
4) Šraf za lepezasto širenje gornjeg zubnog niza –koristi se u
slučajevima kada se želi proširiti interkanini sektor,dok
se u bočnom segmenti praktično ne želi pomeranje.Često
nam je baš taj efekat potreban,jer je uskost u prednjoj
širini mnogo češća nego u zadnjoj.
Ovaj šraf se sastoji iz dva dela: šrafa i zgloba,koji zajedničkim delovanjem dovode
do širenja luka poput lepeze.Mogu biti iz jednog ili dva dela(odvojeni).
5) postoje šrafovi sa NiTi federom,pri okretanju nema bola.Ako pacijent ne
nosi aparat,u federu ima „lufta“ za dva okretanja,tako da će sila biti manja, ali neće
pasti na nulu-to su superelastični šrafovi.
6) mikrošrafovi

7) specijalani šrafovi da pomeranja distalnih delova donjeg zubnog niza
lingvalno ili bukalno.

22

c) OPRUGE

su aktivni elementi pokretnih aparata i često se koriste.Izrađuju se od čelične žice
0.4-0.7mm.
Fleksibilnost žice zavisi od fizičkih osobina koje mogu biti unutrašnje(prirodni
potencijal materijala) i spoljašnje (veličina i oblik žice).
Unutašnji potencijal i napetost žice ne zavise od promera i oblika žice.
Ako se na žicu vrši pritisak ona se savija, a napetost raste proporcionalno povećanju
pritiska.
Ako se na žicu vrši pritisak,ona se savija i što je pritisak veći,veća je i napetost.
Savijanje na opterećenje predstavlja funkcionalnu osobinu žice-modul elastičnosti.
Ako se pritisak sa žice ukloni pre nego što je došlo do prekoračenja njenih elastičnih
mogućnosti,žica se vraća u prvobitno stanje.

Efikasnost opruge postiže se kombinacijom čvrstoće,elastičnosti i raspona
dejstva.Obzirom da se opuge u pokretnom aparatu često aktiviraju i deaktiviraju,to
dovodi do izobličenja žice i samim tim do neefikasnosti aparata.Zato postoji potreba
za povećanjem jačine opruge.To podrazumeva povećanje debljine,dužine
opruge,savijanje žice unazad i savijanje spiralnih omči na žici.Nasuprot jakih, brzo
opadajućih sila stvorenih šrafom,opruge proizvode blage,kontinuirane sile,koje se
koriste za naginjanje zuba.Bodili pomeranje je nemoguće.Pomeranje korena moguće
je samo ako se koriste dve opruge u suprotnim pravcima na istom mestu,ili dodatak
cevi na površini zuba u koju se namesti opruga.

Funkcija:
1- za razna pomeranja zuba(mezijalno,distalno,bukalno....)
2- za protruziju frontalnih zuba

Opruge mogu biti:
I -OTVORENE
-ZATVORENE

II- JEDNOSTRUKE
-VIŠESTRUKE

III - ZA POMERANJE JEDNOG ZUBA
- ZA POMERANJE VIŠE ZUBA

IV- SPECIJALIZOVANE

23

I

OTVORENE-imaju jedan (retencioni) kraj u akrilatu, a drugi je slobodan i

aktivno deluje.
Proizvode tri puta manju silu od zatvorenih.Sila se bolje kontroliše,pomeranja su
manja i često se moraju aktivirati.

►jednostavne u obliku prsta ili trna,mogu se primenjivati za minimalna
pomeranja zuba(mezijalno ili distalno) ako se aktiviraju, ili za derotaciju ako su dve
ili uz neki drugi element.Pasivno primenjene ispred M1 mogu sprečiti njihovu
mezijalizaciju.

►zmijolike-obično se primenjuju dva zavoja koja su
okomita na osovinu zuba,tako da ne dolazi do klizanja
opruge po zubu.Aktiviraju se razmicanjem zavoja za 0.5-
1mm.Širina zavoja je obično jednaka meziodistalnom
promeru zuba koji pomeramo.Može se primeniti za
vestibularno odn. bukalno pomeranje zuba(slično zatvorenoj opruzi).

►jednokraka opruga sa omčom
►opruge za distalizaciju O i P1 smeštene sa vestibularne strane

► vrlo
delotvorna se pokazala opruga za protruziju
frontalnih zuba u obliku sigurnosne igle sa dva
navoja.Pogodnija je od opruga bez navoja jer sila
deluje konstantnije,lakše se dozira,elastičnija je i
ređe dovodi do destabilizacije ploče.Treba voditi račina da opruga bude zajedno sa
navojima postavljena okomito na uzdužnu osovinu zuba,kako si se pojačalo njeno
delovanje a smanjilo kliženje(spadanje).

►dve odvojene opruge sa jednim navojem imaju isti efekat.One su posebno
pogodne kad se koristi šraf za širenje i u donjem aparatu(gde je posebno važno
postaviti ih okomito na osovinu zuba).
Z opruga sa dve omče može se koristiti za protruziju pojedinih zuba.

24

za mezijalno pomeranje inciziva za labijalno pomeranje inciziva

za bukalno pomeranja molara za labijalno pomeranje O

ZATVORENE- oba retenciona kraja su u akrilatu (bilo u obliku kuke ili talasastog
završetka).Naziva se ovalna ili u obliku osmice -8.Proizvode tri puta veću silu od
otvorenih.

Služe za:
1. protruziju fronta
2.bukalno pomeranje bočnih zuba(posebno premolara)
3.za derotaciju centričnog tipa u kombinaciji sa labijalnim lukom
4.meziodistalna pomeranja u nizu S i O

Aktivira se žljebastim klještima za jednak iznos sa obe strane,ako želimo da
delovanje bude simetrično, ne više od 1mm.
Opruga se može aktivirati i asimetrično ili da služi i za meziodistalno pomeranje
zuba.
Preporučuje se da žica bude debela 0.5mm i da se istovremeno protrudiraju po dva
zuba.Ako takvu oprugu upotrebimo za pomeranje više zuba neće delovati,a ako
pokušamo sa većim prečnikom žice biće prekruta i doći će do smanjene stabilnosti

25

ploče.Do istog efekta dovešće i prejako aktiviranje opruge.Da bi se to izbeglo
neophodna je dobra retencija ploče,posebno u prednjem delu i zato je preporučljiva
upotreba retencionih elemenata i u području očnjaka i premolara.Kada taj oblik
opruge više nije potreban mogu se preoblikovati u dve otvorene i biti aktivne ili
služiti za retenciju.

A BC
A-obična zatvorena opruga
B-zatvorena opruga sa spiralnim omčama
C-zatvorena opruga sa spiralnim omčama za donje incizive

II

U zavisnosti od broja navoja žice mogu biti:

JEDNOSTRUKE- više su podložne deformaciji i diskutabilno je da li deluju

baš onako kako su dizajnirane.Vrlo su elastične i moraju se jako aktivirati da bi
dovele do štetnog efekta.

VIŠESTRUKE- kruće su,prenose veću silu i mogu dovesti do neželjenih

posledica,podminirajuće resorpcije.

26

III

ZA POMERANJE POJEDINAČNIH I GRUPE ZUBA

Mogu služiti za pojedinačna pomeranja npr.zatvorena harmonika.Kod blagih
teskoba u frontu,može se svakom zubu dati informacija ponaosob,ukoliko je
potrebno izvršiti i stripovanje.
Ukoliko je potrebna protruzija fronta može se koristiti opruga za pomeranje više
zuba.
Opruga koja se najčešće koristi je

JEDNOKRAKA OPRUGA SA SPIRALNOM OMČOM

Sastoji se iz tri dela
1- kraka
2- spiralne omče
3- retencionog dela
4-
KRAK-treba da je što duži ukoliko se zub pomera pravolinijski ili kraći ako je
nophodno zub pomeriti krivolinijski.Time mu se povećava efikasnost.

Što je duža opruga, duža je putanja delovanja i povećanje njene aktivne sposobnosti

Što je kraća,delovanje je na kraćem luku i skraćuje se njena aktivna sposobnost

27

Pravac pomeranja zuba zavisi od mesta na kome je opruga u kontaktu sa njim.Kada
god je to moguće krak treba da bude ravan,tako da se njegova putanja može
predvideti.Međutim,ukoliko drugi zubi to sprečavaju krak opruge se može i saviti.

a) b)

a)u slučaju pravolinijskog pomeranja zuba krak opruge treba da je duži (položaj spiralne
omče je smešten u pravcu pomeranja zuba)
b)ako se pomeranje vrši duž luka,krak opruge može biti i kraći

OMČA- je izvor aktivnosti kraka.Promer bi trebao da bude 4 debljine žice od koje se
izrađuje.npr. ako je R=0.4-0.7mm omča treba da je 2-2.5mm.

RETENCIONI DEO-treba da je što kraći.

Spiralna omča postavlja se na mesto u pravcu pomeranja zuba.
Akrilat treba da prekrije retencioni deo što bliže omči,kako bi se sprečilo njeno
savijanje, koje se odigrava na retencionom kraju,što se može odraziti kao ne
poželjno delovanje opruge.Ove opruge služe za meziodistalno pomeranje zuba.
Kod svih vrsta opruga posebnu pažnju treba posvetiti ležištu u akrilatu,kako bi se
sprečilo izazivanje iritacija sluzokože i skupljanje ostataka hrane.
Pravilo je da se sa manje opruga na ploči postižu bolji rezultata.Više opruga
smanjuje retenciju aparata i slabe njegovo uporište,a pacijentu zadaju teškoće pri
postavljanju aparata u usta.Preporučljivije je koristiti više aparata za sukcesivno
pomeranje,nego jednim aparatom sa više opguga istovremeno vršiti različia
pomeranja.
Aktiviranje jednokrake opruge vrši se univerzalnim klještima,čijim pritiskom se
omča lagano spljošti.Navoj mora biti izrađen sa strane suprotne smeru pomeranja
zuba.Pri aktiviranju omču treba jače zatvoriti jer krak treba da deluje u pravcu
otvaranja omče.Trebalo bi oprugu izraditi tako da omča bude u nivou mesta na koje
pomičemo zub.

a)mesto aktiviranja
b)odgovor kraka na aktiviranje
c)pravilno savijena spiralna omča
d)nepravilno savijena spiralna omča,koja se nepravilno
otvara pri aktiviranju

a) b) c) d)

28

Promer žice za oprugu zavisi od dužine opruge,broja i vrste zuba na koje treba da
deluje,potrebne dužine pomeranja zuba....
Opruge od 0.6mm i deblje žice,imaju dobru osobinu što ne menjaju lako svoj
položaj na zubu(ne klize duž oralnih strana zuba) i ne oštećuju meka tkiva.Mana im
je što su manje fleksibilne pa se češće moraju aktivirati.
Opruge od 0.5mm i tanje žice,imaju manu jer mogu lako da menjaju položaj na zubu
i ponekad prouzrokuju nepoželjna pomeranja.

UNAKRSNE OPRUGE – služe za zatvaranje dijasteme medijane.
Retencioni kraj ide u suprotnu stranu ploče. Ne aktiviraju se klještima,nego
okretanjem šrafa.
Indikacija je širenje sa zatvaranjem dijasteme medijane

? OPRUGA –može se koristiti i kao zamena za šraf.Ovo je Coffin-ovo pero.Mana
joj je teška aktivacija,a prednost što ako pacijent ne nosi aparat redovno,uvek se
može vratiti u usta,bez obzira na recidiv.Ova opruga je veoma prihvaćena u fiksnoj
tehnici.

IV
SPECIJALIZOVANE OPRUGE

Tu pripadaju:MOK i ZIHERNADLA za distalizaciju O

U oba slučaja ne postavlja se labijalni luk,već modifikovana kapljasta kukica u
frontu.Tako se olakšava izrada,aktiviranje opruge i nošenje aparata.U drugoj
fazi,nakon uklanjanja opruga, ugrađuje se labijalni luk pomoću koga možemo
održavati postignuti rezultat i poboljšati položaj prednjih zuba.
Uslov je dovoljno prostora da se izvrši distalizacija O.

MOK- retencioni kraj za mok je između P1 i P2, a omča je u forniksu u regiji P1 i
P2.Na kontrolama posle izvesnog vremena žica se
mora skratiti,saviti a potom aktivirati.Aktiviranje
je najjednostavnije ako se opruga skrati za 1mm i
kraj ponovo zavrne tako da zahvati zub na istom
mestu.Ima prednost u odnosu na zihernadlu zbog
preciznije kontrole njenog delovanja u
meziodistalnom i bukooralnom smeru.Koristi se kada O nije inkliniran mezijalno i
potrebno ga je pravolinijski pomeriti.

29

ZIHERNADLA –pri izradi treba obratiti pažnju da omča leži što više u sulkusu
vestibuluma i da se nalazi na sredina između aktivnog i nosećeg kraka.Omča ne sme
biti postavljena suviše distalno,jer bi u tom slučaju pri aktiviranju došlo do
produženja prednjeg kraka i do kliženja po prednjoj
kosini O,pa bi delovanje izostalo.
Slobodni kraj treba postaviti uz gingivalni rub,ali uz
poseban oprez,da pri aktiviranju ne bi došlo do traume
gingive,posebno ako je O postavljen visoko labijalno i
jače mezijalno nagnut.Oslanjanje opruge incizlno može
dovesti do intruzije.
Retencioni deo opruge može ujedno poslužiti i kao držač prostora ,jer pri pravilnom
ugrađivanju sprečava mezijalno pomeranje distalnih zuba.Međutim,ako takav pomak
želimo oprugu ćemo ugraditi više mezijalno. Retencioni kraj je između O i P1.
Aktivira se na omči u vestibulumu.Savijanje ove omče je suprotno njenom
prirodnom odmotavanju.Kraj aktivnog kraka je malo savijen i obuhvata delom
mezijalnu površinu zuba koji treba distalizirati.Kontrole su na 2-3 nedelje zbog
reaktivacije.Koristi se kada postoji mezijalna inklinacija O.
Opruga se može ugraditi i tako da retencioni kraj bude mezijalno i u tom slučaju
služi za mezijalizaciju zuba (O i P1).
Može se koristiti i za palatinalno pomeranje bočnih zuba.U tom slučaju treba
modifikovati aktivan kraj opruge,tako da leži ploštimice ? na bukalnom delu krune
zuba što više uz gingivalni deo.Delovanje se može pojačati ako se omča opruge
postavi tako da bude okomita na bukalnu površinu i da pri otvaranju navoja deluje u
palatinalnom smeru.
OPRUGA SA NAVOJEM – za mezijalno odn.distalno pomeranje O ili P koja je
postavljena palatinalno.Obično je sa okluzalne strane zaštićena akrilatom ,koji
nikako ne sme biti prepreka za delovanje opruge.
Važno je da se sila primeni tako da se sila podudara sa uzdužnom osovinom zuba,jer
inače može doći do rotacije i neželjenog pomeranja zuba izvan zubnog niza.Pri
aktiviranju je potreban oprez da se ne stvori ugao koji može sprečiti pomeranje ili da
ne dođe do loma na mestu izlaza žice iz akrilata.Slobodan kraj može biti predugačak
pa ne leži uz gingivalni rub.

PADL FEDERI – koriste se u funkionalnim aparatima i služe za protruziju
frontalnih zuba kod II 2 klase.Mogu se aktivirati gutaperkom koja u vlažnoj srdini
bubri ili tako što se isprave nožicem.Izrađuju se od deblje žice 0.8-0.9mm.

POMOĆNE OPRUGE – koje su fiksirane za pomoćni luk

30

4-DODATNI ELEMENTI

a) FILARETE ZA JEZIK

Koriste se kod dentoalveolarno otvorenog zagrižaja.U frontu se ugrađuje 6
filareta,za svaki zub po jedna.Veoma je važno dobro im odrediti dužinu,da nisu ni
kratke (da se jezik ne podvuče ispod njih), ni dugačke (da ne dovedu do iritacije
poda usta).
Mogu da vrše i protruziju donjeg fronta,ukoliko se oslanjaju na lingvalne površine
donjih zuba.
Ukoliko se u aparat ne ugrađuje šraf,može se primeniti i taraba,branik, za jezik.
Mogu se postaviti i bočno.

b) STOPER

Koristi se kod lepezastog širenje gornje vilice, ukoliko je u predelu zadnje širine
dobro razvijena,a u prednjem segmentu treba izvršiti širenje u transverzali.

c) OMČE NA LABIJALNOM LUKU
ZA DELEROVU MASKU

Postavljaju se u predelu S2

D) TUBE ZA HEADGEAR

E) FIKSACIJA ZA EKSTRAORALNU VUČU-
ELASTIČNA VUČA

koristi se u sastavu pokretnih aparata za pomeranje pojedinih
zuba,grupe zuba i za intermaksilarnu vuču.

Zahtev ortodoncije je da se sila koja se oslobađa bude što
duže jednaka.Međutim, to je vrlo teško izvodljivo zbog
konstantnog uticaja pljuvačke na smanjenje kvaliteta materijala.Primećeno je da
gumice gube znatno gube snagu ako se periodički rastežu,nego ako konstantno
ostaju nategnute na istu udaljenost.To je ono što se upravo događa jer ih pacijenti
sami stavljaju i skidaju.

31

F) NAGRIZNI GREBEN

je zadebljanje ili produženje ploče na nekim njenim delovima.Može biti:

frontalni bočni

ravan kos

jednostran obostran

u predelu:
♪ prednjih zuba je frontalno nagrizni greben
♫ bočnih zuba je bočno nagriznu greben
deluju kada donja vilica stupi sa njima u kontakt,u poziciji nešto iznad FM.

PREDNJI (frontalni) RAVAN NAGRIZNI GREBEN-postavlja se palatinalno iza
gornjih sekutića i proteže distalno toliko,da omogući donjim
sekutićima da upiru u njega neposredno pre FM.Na taj način
podiže se zagrižaj,a bočni zubi više nisu u kontaktu pa je
omogućeno njihovo izrastanje.
Ukoliko se ploča sa frontalno nagriznim grebenom primeni u

doba II ili III fiziološkog dizanja zagrižaja može doprineti korekciji nepavilnosti
vertikalnog pravca.Međutim,često upiranje donjih sekutića u greben,može dovesti
do njihove intruzije,mada je taj efekat manji nego efekat ekstruzije bočnih
zuba.Indikacija bi bila kod dentoalveolarno dubokog zagrižaja,ali je zbog efekata
svrsishodniji u th skeletno dubokog zagrižaja.

PREDNJI ( frontalni) KOS NAGRIZNI GREBEN – koristi se kada se želi
anteriorno usmeriti rast mandibule. U tom slučaju mandibularni
sekutići klize po ovoj kosini, vodeći mandibulu mezijalno.Pri
tome,istovremeno može doći i do protruzije donjih sekutića,što
zavisi od stepena iskošenosti grebena.
Greben ne sme biti previsok kako ne bi izazvao traumatske

promene u TMZ-u ili interponiranje jezika bočno uz razvoj bočno otvorenog
zagrižaja.Takođe,greben ne treba ni da je prenizak,jer u tom slučaju ne bi imao
efekta.Od odlučujuće važnosti je meziodistalna širina grebena.Mesto u koje

incizalna ili lingvalna površina donjih sekutića upire u greben, pri odnosu
vilica,nešto iznad FM,oderđuje njegovu distalnu liniju i tako određuje njegovu
širinu.
Pri obradi i predaji aparata sa nagriznim grebenom formira se kosina prema
napred od mesta kontakta donih sekutića.Ukoliko se želi ograničiti kliženje
vilice,na njemu se može urezari žljeb.Nagrizni greben se može izraditi u
tehnici,mada ga može izraditi i lekar pomoću brzovezujućeg akrilata.

32

BOČNI GREBEN – je uvek ravan.On predstavlja ekstenziju ploče preko okluzalnih
površina bočnih zuba.

Može biti:

JEDNOSTRAN- može biti koristan u terapiji unilateralno ukrštenog
zagrižaja.Tada se postavlja na kontalateralnu stranu zbog dezartikulacije zuba na
ukrštenoj strani.
Izrada bočnog grebena se vrši nakon uzimanja konstrukcionog zagrižaja u stanju
potrebne dezartikulacije.Pri tome trba voditi računa da impresije donih zuba
ostanu na grebenu.

OBOSTRAN- se koristi u ♦th obrnutog preklopa sekutića,kao privremena mera
za njihovu dezartikulaciju.Čim se uspostavi pavilan sagitalni preklop,neophodno
je nagrizni greben postepeno uklanjati.Pacijentima se savetuje da jedu sa
aparatom.

♦ th otvorenog zagrižaja,pri čemu se želi postići
intrudiranje bočnih zuba.Pri tome se rasterećju frontalni zubi, a učinak na bočne
zube je diskutabilan, pa treba biti obazriv pri njegovoj primeni.

obostran za dezartikulaciju fronalnih
zuba

jednosrano nagrizni za korekciju
jednostranog zagrižaja sa suprotne
strane

*Hotzov aparat* je gornji pokretni aparat sa kosim nagriznim grebenom (II 1

cl).U frontu s se nalazi kosina i

smanjuje incizalni razmak

mezijalnim pomeranjem

mandibule.Uvek se dobija efekat

protruzije donjih sekutića i ima

tendenciju otvaranja zagrižaja.

Opis slike:a) u brazdu se nanese

brzovezujući akrilat i donjim incizivima

obeleži se najdistalniji mogući položaj

mandibule,kako bi se onemogućio položaj

33

mandibule iza ,što bi dovelo do još jače distalizacije mandibule i retruzije zuba donjeg fronta,suprotno od
onog što želimo.
b)kad je akrilat odgovarajuće konzistencije mandibule se usmerava malo napred,tako da ostanu otisci donjih
sekutića.
c)obradi se višak akrilata tako da impresije zuba moraju ostati vidljive.Interdentalni delovi se odstranjuju i
lagano proširuje,kako bi se donjim incizivima dala određena sloboda pokreta.Tako žleb onemogućava
prekomerno kliženje mandibule napred i posledične protruzije gornjeg fronta.
d)učvršćivanjem mandibule u tom položaj može se redukovati akrilat palatinalno.To omogućava i retruziju
gornjih S aktivacijom labijalnog luka.Visok položaj labijalnog luka osigurava da centar rotacije bude pri
apeksu korena.

Kontraindikaicija za Hotza su slučajevi kod kojih ne postoji dubok zagružaj,bez
obzira što je u II cl.
Kada su donji S suviše protrudirani,nagrizni greben vrši ulogu kosine i ne bi ga
smeli upotrebljavati.
Kada su donji S jače retrudirani ,a treba korigovati položaj mandibule,aparat je
neprikladan za nošenje.
Pored II/1 koristi se i kada treba da podignemo zagrižaj (prevencija
parodontopatije,promena TMZ-a).

*Brucklov aparat* je donji pokretni aparat sa kosim nagriznim grebenom koji

prelazi preko donjih sekutića.Podešen je tako da palatinalne površine gornjih
sekutića upiru u greben i doprinose korekciji njihovog obrnutog preklopa.Tome
doprinosi i labijalni luk koji dovodi do retruzije donjih sekutića.

Pri planiranju th mera mora se voditi računa o :

1- vrsti zuba
2- broju i veličini korenova
3- pravcu sile na osovinu zuba
4- interkuspidaciju zuba

34

FAZE IZRADE APARATA obuhvataju:

1- Planiranje aparata
2- Uzimanje otisaka
3- Izrada aparata
4- Predaja aparata ---- Proveriti da li su elementi izrađeni prema crtežu

Proveriti ivice aparata i vrhove žičanih elemenata
Aktiviraju se retencioni elementi
Proveriti stabilnost aparata

5- Terapijsko aktiviranje žičanih elemenata
6- Instrukcije pacijentu ---------daje se uputstvo o nošenju i održavanju higijene

# Način i učestalot okretanja šrafa zavise od dg i roditelj i dete se
upozoravaju da okreću šraf u pravcu naznačene strelice.

#Skidanje aparata se vrši držeći ga za retencione elemente,a nikako
preko labijalnog luka ili opruga.Treba naglasiti da posle stavljanja aparata u usta
može doći do lagane napetosti,koja će brzo nestati.Ako napetost ne popusti,nego
postaje sve jača i diža pacijent preba da se javi lekaru.

#Aparat se nosi danju i noću
Skida se za vreme jela.Koriste se pri funkciji žvakanja ukoliko se radi o bilo kom
obliku dezartikulisanja zuba(kod obrnutog preklopa,ukrštenog zagrižaja,bočnih
pomeranja zuba u sagitalnom pravcu kod čvrste interkuspidacije.....)
Ukoliko pacijent stalno nosi aparat vrlo brzo se navikne na njih,jer ne remete oralne
funkcije ni druge akrivnosti deteta.Jedino u početku fonacija može biti malo
promenjena,ali se vežbom i ona brzo normalizuje.

#Usta i aparat treba da su uvek čisti.
#Klasična readaptacija aparata se vrši za 4-6 nedelja i obuhvata:

- pritezanje kukica
- aktivacija aktivnih elemenata (opruge)
- uklanjanje akrilata

35

FUNKCIONALNI APARATI

Aktivni pokretni ortodontski aparati koriste silu koja potiče od nekog elementa,
ugrađenog u sam aparat, (opruge, zavrtanj...)gde je ploča uporište.
Silu proizvodi taj aktivni element,koji se odupire o ploču kao uporište, i prenosi silu
na zube ili alveolarne grebene i na taj način dolazi do pomeranja zuba, širenja
vilica...
Funkcionalni ortodontski aparati koriste silu koja nastaje u mišićima orofacijalne
regije.Naziva se još i pasivnom ortodontskom terapijom, s obzirom da je suština
stvaranje sile u mišićima bez stvaranja mehaničke sile.
Za razliku od aktivnih aparata deluju na potpuno drugačijem principu.Oni u svojoj
osnovnoj konstituciji nemaju aktivne elemente.Uglavnom se sastoje od velikog
akrilatnog tela i labijalnog luka,kao retruzionog elementa, da aparat ne bi ispadao iz
usta.
Funkcionalne aparate su osmislili nezavisno jedan od drugog, ali nekako u isto
vreme Andersen(Danac) i Hojpl(Austrijanac).Negde 1936/38 god izašla je prva
knjiga koju su oni zajedno napisali o aktivatoru kao funkcionalnom aparatu.
Preživeo je oko 70-ak godina uz brojne modifikacije , a i danas se koristi u terapiji
mnogih skeletnih nepravilnosti kraniofacijalnog sistema.

PODELA

I grupa

1.kosa ravan
2.vestibularna ploča

To su dva najjednostavnija funkcionalna aparata.Mišićna sila se prenosi direktno na
zube i dovodi do njihovog pomeranja.

II grupa

1.aktivator
2.bionator
3.ortopedski korektor
4.bioaktivator
5.aktivator po Grudeu
Zahvaljujući konsrukcionom zagrižaju dolazi do promene prostornog položaja
mandibule,ubrzanja ukupnog rasta i remodeliranja kosti. Zahvaljujući isturanju u

36

sagitali i otvaranju usta u vertikali, dolazi do pojačavanja mišićne aktivnosti
protraktorai mišića otvarača jer postoji interokluzalni razmak.Dolazi do njihovog
istezanja i pojave miotatičkog refleksa, koji dovodi do izometrijske kontrakcije.
Stvara se mišićna sila koja se preko akrilatnog tela prenosi na dentoalveolarne
strukture dovodeći do korekcije nepravilnosti.
III grupa
1.RF po Frenklu
Različit po svojoj konstrukciji ,smešten je u vestibulumu ,gde se pripajaju mišići ,
delulu po principu prostornog premeštanja mandibule, ali uz primenu sile vuče i
eliminaciju sile pritiska muskulature vestibularno od aparata.

Druga podela
ZUBNO NOŠENI
-herbst jedini fiksni funkcionalni aparat
-Stockly Hedger aktivator
Oni leže na okluzalnim površinama zuba-dobar deo promena(efekata) koje izazivaju
su tzv. dentalne promene
TKIVNO NOŠENI
Nije u kontaktu sa zubima pogotovo u donjoj vilici ni jednom svojim delom.Ne
dodiruje donje zube već leži u vestibulumu.Eliminiše pritisak muskulature
vestibularno od aparata , a dovodi do aplikacije sila vuče duboko u vestibulumu gde
se pripajaju mišići, dovodeći do promena u periostu.

37

I GRUPA

1.kosa ravan

2.vestibularna ploča

Osim kose ravni koja je definitivno najjednostavniji aparat, ali se retko koristi, drugi

jednostavan aparat koji se koristi kao funkcionalni aparat je VESTIBULARNA
PLOČA.

Mehanizam delovanja

38

počela je da se koristi još 1917.U terapiju ju je prvi put uveo Nevil u Engleskoj.Vrlo
je jednostavne konstrukcije.
Ima akrilatni deo koji je smešten u vestibulumu između frontalnih i bočnih zuba i
usne i obraza.Prostire se od distalne strane V sa jedne do distalne strane V sa druge
strane.
Nema nikakve aktivne elemente(jedino prsten koji služi za vežbanje ako se koristi
za miofunkcionalnu terapiju).

Uz taj osnovni izgled ima još tri vrste (modifikacije):

a) vestibularna ploča sa branikom za jezik (kao kod aktivnog aparata).Sprečava
tiskanje jezika i interponiranje jezika između gornjeg i donjeg
zubnog niza. Branik ide iza frontalnih zuba

b) vestibularna ploča sa produžetkom kojim se praktično određuje položaj
mandibule, da može da se isturi
napred.To je kao jedan
žleb(šanac).
Između dela
koji ide u
vestibulum

postoji deo koji je oralno i ide iza.Donji S nalaze se između
ovog dela i vestibularne ploče.Istureniji je položaj donje
vilice, pa se koristi kod II cl.

a) vestibularna ploča sa kuglicom koja služi za
treniranje tj. za modifikovanje tipa gutanja.
Kuglica je postavljena skroz distalno na palatumu.
Pacijent treba da pomera i vrti kuglicu jezikom
koji ide distalno. Tako se vežba pravilno gutanje
(izbegava se tiskanje jezika i infantilno gutanje).

39

Vestibularne ploče mogu biti:
FABRIČKE
INDIVIDUALNE-uzima se otisak gornje i donje vilice i šalje u tehniku.Prave se od
akrilata.Individualne su bolje od fabričkih.

Dejstvo:

-u FRONTALNOM segmentu treba da se naslanja (dodiruje)
na vestibularne strane S i alveolarne nastavke u gornjem
luku.Sila mišića usana se preko aparata , koji se naslanja ne
zube, prenosi direktno na njih i na alveolarni nastavak, vršeći
pritisak na vestibularne površine frontalnih zuba, naročito pri
funkcijama.Ako pacijent još i vežba sa kružićem, sila može
direktno da se prenese na sekutiće i na taj način izazove blagu
retruziju frontalnih zuba.
-u BOČNOM segmentu njeni transverzalni distalni delovi bi
trebali da odstoje od bočnih zuba i alveolarnih nastavaka oko 2-3 mm.Time se
remeti balans muskulature i izostaje pritisak koji bukalna muskulatura vrši na bočne
zubne nizove i alveolarne nastavke.Samim tim, omogućava se jeziku da sila kojom
deluje na zube dođe do punog izražaja.Na taj način omogućen je blagi transverzalni
razvitak gornje i donje vilice.To širenje može biti selektivno: ili na gornju,ili na
donju vilicu-sve zavisi kako se
napravi(ako je individualna).Tada se može
podlaganjem voskom 1,2,3 table ,postići
da ona odstoji samo u gornjoj vilici , a ne i
u donjoj i obrnuto.Možemo takođe da
precizno isplaniramo pritisak sa
vestibularne strane.Naročito je zgodna kod
pacijenata sa blagim distalnim
zagrižajem.Kod njih je obično uska gornja
vilica. Konstrukcioni zagrižaj uzima se
tako što se voskom podloži preko gornjih bočnih zuba i alveolarnog nastavka, a u
donjoj naleže akrilat direktno.Obzirom da u gornjoj vilici aparat odstoji, jezik svojim
dejstvom utiče na transverzalno širenje gornjeg zubnog niza.

Indikacije

spada u domen interceptivne ortodoncije koja se koristi u periodu rane mlečne
denticije (3-4 god.), eventualno u ranoj mešovitoj denticiji.

40

1.odvikavanje od štetnih navika sisanja prsta- dete u terapiji vestibularnom
pločom kompletno zatvara pristup zubnim nizovima i nema gde da stavi prst.Na taj
način sprečava se razvoj dentoalveolarno otvorenog zagrižaja.

2.odvikavanje od štetnih navika disanja na usta- vestibularna ploča mehanički
zatvara pristup vazduhu,a primenjuje se samo kod dece koja imaju lošu naviku
disanja na usta,a ne uvećane adenoidne vegetacije,tonzile,devijacije,znači objektivan
razlog za disanje na usta.Ako to traje duži vremenski period (nekoliko godina) zubi
nisu u centralnoj okluziji,a jezik se oslanja samo na donji zubni luk i alveolarni
nastavak.Izostaje formativno dejstvo jezika na maksilu koja zaostaje u
transverzalnom razvitku.Gornji zubni luk dobija oblik obrnutog slova V, a donji je
lepo formiran i oblika je slova U.Pri tome se razvija skeletno otvoren zagrižaj kao
posledica ekstruzije bočnih zuba.Nastaje zadnja
rotacija mandibule koja prouzrokuje frontalno
otvoren zagrižaj,deformaciju gornjeg zubnog
luka,često i distalan zagrižaj.To sve predstavlja
veliki problem za korekciju.
Pravi se vestibularna ploča sa perforacijama koje
frezom izbrusimo u aparatu(akrilatu) i onda se
postepeno te perforacije smanjuju tokom nošenja.

3.odvikavanje od štetnih navika tiskanja jezika

4.korekcija dentoalveolarnig otvorenog zagrižaja-
kod 3 i 4 koristi se vestibularna ploča sa branikom za
jezik koja je identična braniku u Grudeovom
aparatu.Time se eliminiše tiskanje jezika.U ploču se
može dodati i kuglica i detetu objasniti da vrhom jezika
hvata tu kuglicu,čime se jezik usmerava distalnije,onemogućava njegovo
interponiranje između zuba,a dozvoljava dentoalveolarnim strukturama da izrastu.

5.terapija blagih distalnih zagrižaj (zbog maksilarnog prognatizma)
Ako postoji blag distalan zagrižaj(obično sa maksilarnim prognatizmom)mora se
uraditi individualna vestibularna ploča na osnovu predhodno uzetog konstrukcionog
zagrižaja u odnosu prve klase,čime se mandibula usmerava mezijalnije.

6.kod hipotonične orofacijalne muskulature kao miofunkcionalna terapija.
Jako je dobro sredstvo u interceptivnoj ortodonciji,jer se
primenom različitih vežbi može uticati na pojačanje tonusa
orofacijalne muskulature-miofunkcionalna terapija.

41

Ova vestibularna ploča ima kružić i pacijentu se objasni da provuče prst krioz njega i
pokušava da izvadi ploču iz usta,a istovremeno kontrahujući mišiće
usana,suprotstavi se vađenju ploče iz usta.
Vežbe se sprovode nekoliko puta u toku dana u trajanju od 10-15 minuta.
Konstrukcija ploče je vrlo jednostavna i pacijenti je lako prihvataju.Najbolji uzrast
za njenu primenu je od 3-4 godine.
Decu to podseća na cucle,varalice, pa lako prihvataju kroz igru i zabavu.Veoma je
važna motivacija roditelja čak više od dece.
Nosi se najmanje 14 sati a može i više.
Najčešće je primenjujemo kod odvikavanja od loših navika u ranom uzrastu.

II GRUPA
1.AKTIVATOR

ISTORIJAT

Kao preteča naprave iz koje se razvio aktivator najčešće se spominje palatinalna
ploča po Kingsliju.On je 1880. godine uveo termin „preskakanje zagrižaja“ za
pacijente sa retrognatom mandibulom.Instalirao je palatinalnu ploču od tvrde
gume,koja je u sebi sadržala kosu ravan za vođenje mandibule u mezijalni položaj

42

pri zatvaranju usta.Pokazalo se da je problem zadržavanje donje vilice u mezijalnom
položaju,pa se retko koristila.

Samo je Hotz iskoristio ovu ideju.On je ploču modifikovao i koristio u slučajevima
retrognatizma sa dubokim zagrižajem gde se dubina zagrižaja smatrala uzrokom
funkcionalne retruzije i gde su donji incizivi bili nagnuti lingvalno usled
hiperaktivnosti m.mentalisa i donje usne.

Pjer Robin je 1902.godine konstruisao aparat od tvrde gume „MONOBLOK“,koji je
obuhvatao gornju i donju vilicu u celini.Koristio ga je za pomeranje mandibule
unapred kod pacijenata sa glosoptozom i teškim retrognatizmom mandibule,kod
kojih je postojala opasnost od zatvaranja vazdušnog puta jezikom.Oni često imaju i
rascepa palatuma tzv.Sy.Pjer-Robin.
Primetio je poboljšanje MVO,a opasnost od ugušenja se smanjila.
On je smatrao da aparat treba nositi i danju da se dejstvo ne prekida.

Aktivator je prvi upotrebio Andersen 1908. godine.Njegova inspiracija je potekla od
Kingslijevog rada.Bio je to „progenitor“-koristio ga je kao retencioni aparat nakon
skidanja fiksnog aparata svojoj ćerki.

Za evolucioni put od monobloka do aktivatora zaslužni su zajedno Andersen (1936)
i Hojpl (1938), koji su se dopunjavali.Andersen je bio zaslužan za tehničku izradu
naprave,a Hojpl svojim patohistološkim studijama doprineo njenoj afirmaciji.
Nazvali su ga AKTIVATOROM zbog njegove sposobnosti aktivacije mišićne
sile,tako da je to prvi aparat koji koristi elemente funkcionalne ortodoncije.
Važno je razumeti da postoje ograničenja aktivatora u procesu rasta.To je
INDIVIDUALNI OPTIMUM.
Aktivator ne može od male stvoriti veliku mandibulu,ali može pomoći u postizanju
optimalne veličine koja odgovara individualnom morfološkom modelu
pacijenta.Hojpl je ovo smatrao ciljem aktivne terapije.Međutim,i danas je otežano
iznalaženje individualnog optimuma.
U mnogo slučajeva pomeranja mandibule unapred, nakon uklanjanja aparata dovodi
do pojave„dvostrukog zagrižaja“- dual bite.U takvim slučajevima,pacijent pod
snagom navike i uticajem mišića protraktora,neprestano namešta mandibulu iz
habitualne u korektnu okluziju,sa ciljem postizanja potpunog kontakta.Ovakav tip
odnosa može oštetiti TMZ.Pacijenti sa ovom vrstom problema prilikom mešovitih
kretnji mastikacije škrguću zubima.
U nekim slučajevima ipak je uspešno postignuto pomeranje mandibule unapred.To
su uglavnom slučajevi funkcionalne retruzije sa prinudnom pozicijom kondila u
fosi,koja je rezultat retruzione aktivnosti posteriornog dela m.temporalisa,dubokog

43

dela m.masetera i hioidnih mišića,udružene sa prekomernim vertikalnim
zatvaranjem (dubokim zagrižajem).
Slična mandibularna retropozicija se ponekad može pojaviti nakon eliminacije
problema traumatske okluzije ili traumatskog zagrižaja.
Najveći broj neželjenih posledica terapijom aktivatorom,uključujući i dual bite
nastaje zbog neadekvatne dg.

*MEHANIZAM DELOVANJA*

Osnovnu konstrukciju čine :
-akrilatno telo
-gornji labijalni luk-koji u ovom slučaju
najviše služi kao retencioni element za
fiksaciju.
-mogu se ugraditi aktivni elementi
(opruge,zavrtanj...)

Time se kombinuje aktivno i funkcionalno delovanje.

Suština delovanja je izazivanje skeletnih i dentalnih efekata,na osnovu sile koja se
stvara u mišićnim vlaknima i koja se preko aparata prenosi na koštane i dentalne
strukture.
Da bi pacijent doveo zube u kontekt sa aparatom, on prvo mora da isturi donju
vilicu.U samoj konstrukciji postoje žlebovi za bočne zube (otisci za grizne
površine), tako da pacijent samo na jedan način može sastaviti zube u aparatu.
Kada sami pokušamo da isturimo donju vilicu videćemo da to ne može beskonačno
da traje i da posle izvesnog vremena dolazi do relaksacije mišića,do opuštanja i
otvaranja usta.Otvaranjem usta,pošto aparat nema retencionih elemenata on ostaje na
donjim zubima.Pošto se sam pokret otvaranja odvija nadole i unazad, labijalni luk
klizi preko gornjih sekutića i vrši jednu malu silu.
Da bi pacijent zatvorio usta on mora opet da isturi donju vilicu da bi zubi našli svoje
ležište u akrilatu.To je mehanizam koji se ponavlja veliki broj puta tokom 24h.
Isturanje donje vilice dovodi do pojave sile vuče u predelu same fose.U kondilu i
fosi i dolazi do remodelacije na tim strukturama.Tme se aktivira i centar rasta u
kondilu.
Rezultat celog tog ciklusa isturanja i vraćanja je modifikacija rasta mandibule.
Dolazi do:

44

- rasta na kondilu, čime se pospešuje vertikalni rast ramusa,a isto tako i do isturanja
cele vilice unapred.Na tom mehanizmu je zasnovan skeletni efekat
aktivatora.Znači,dolazi do stvaranja nove kosti na distalnim površinama kondila i
mezijalnim stranama fose,što dovodi do mezijalnog pomeranja čitavog zgloba.
- Još jedan mehanizam dejstva aktivatora je headgear efekat.Aparat dovodi do
pojave jedne sile,koja se prenosi preko labijalnog luka i frontalnih zuba.To neće
dovesti do dejstva koji ima headgear, ali će se bar smanjiti ugao ANB,ili bar delovati
u tom smislu, da smanji sagitalni rast maksile.U svakom slučaju ugao ANB je manji
nego kad ne bi imao aparat u ustima.

Svi funkcionalni aparati imaju SKELETNE I DENTALNE EFEKTE jer deluju na
obe strukture.Sama konstrukcija aparata i uzimanje konstrukcionog zagrižaja može
da dovede do toga da skeletni ili dentalni efekti budu više izraženi (npr.akrilatne
kapice na donjim sekutićima sprečavaju protruziju,ili labijalni luk koji sprečava
protruziju i omogićava ispravljanje sekutića)

- SKELETNI EFEKTI -

Funkcionalni aparati se mogu koristiti u cilju MODIFIKACIJE RASTA u sva tri
prostorna pravca.
Postoje tri mogućnosti (teorijski) za modifikaciju rasta:

1.APSOLUTNO POVEĆANJE ILI SMANJENJE VELIČINE VILICA
U ovom slučaju rezultat lečenja bi bio:

*povećanje ne razvijenih skeletnih struktura u većem iznosu nego što bi bilo
povećanje bez terapije.

*smanjenje prerazvijenih skeletnih struktura,tako da one na kraju budu manje
nego što bi bile bez terapije-headgear efekat deluje na maksilu u smislu inhibicije
sagitalnog rasta kod pacijenata koji imaju maksilarni prognatizam.

Npr. –izazivanje dodatnog rasta ne razvijene mandibule kod pacijenata sa II klasom.
- zaustavljanje rasta mandubule kod III klase

2.UBRZANJE RASTA (RELATIVNA STIMULACIJA RASTA)

Npr.ubrzanje rasta mandibule kod dece sa mandibularnom nerazvijenošću,čak i ako
veličina nije značajno promenjena.Znači, na kraju lečenja mandibula neće biti veća

nego što bi bila bez lačenja,već će brže dostići predodređenu veličinu.

45

3.PROMENE U PROSTORNIM ODNOSIMA

Prostorno premeštanje mandibule unapred uz remodelaciju kosti u fosi artikularis.
Ovaj postupak se ogleda u promeni rotacije vilica tokom rasta.Rast može biti
preusmeren tako,da se ispoljava u drugom pravcu, a da se veličina vilica ne menja.
npr.izazivanje blaže zadnje rotacije (preusmeravanje rasta mandibule više na dole,a
manje unapred) kod deteta sa skeletnom III klasom.Pri tome dolazi do udaljavanja
viličnih baza, što uslovljava vertikalni rast i povećanje donje visine lica.Zato je
indikovan samo kod pacijenata sa skraćenim donjim spratom lica
Tokom kraniofacijalnog rasta, aktivator može uticati na treći nivo artikulacije po
Moffett-u (suture i TMZ). Po njemu je kraniofacijalna artikulacija od
drugorazrednog značaja,dok prvo mesto zauzimaju zubi.
Efikasnost aktivatora determiniše konstrukcioni zagrižaj.
Bilo koji skeletni efekat aktivatora zavisi od potencijala rasta.

Dva divergentna vektora rasta pokreću vilične osnove u anteriornom pravcu:
a) Sfenookcipitalna sinhondroza - pokreće kranijalnu bazu i nazomaksilarni
kompleks na gore i unapred
b) Kondil-prevodi mandibulu na dole i unapred

Aktivator je najefikasniji u kontroli donjeg vektora.Ovaj efekat se naziva
„artikularni“, jer je njime kondilarni rast potpomognut i vođen = PRAŽNJENJE
KONDILA.
Ako je mandibula smeštena anteriorno, pravac njenog rasta je važniji od samog
prirasta rasta.Samo rast kondila na gore i unazad je u mogućnosti da pomeri
mandibulu anteriorno.
Mogućnost uticaja na kondilarni rast funkcionalnim aparatima zavisi od
filogenetskih i ontogenetskih karakteristika kondilarne hrskavice.
Za razliku od primarnih hrskavica (epifize,sfenookcipitalne sinhondroze),kondilarni
rast je u velikoj meri zavisan i od lokalnih egzogenih faktora.On je odraz lokalne
homeostaze.M.pterigoid.lat. igra odlučujuću ulogu u ovom rastu.Prednji položaj
kondila aktivira gornju glavu ovog mišića što indukuje ćelijsku proliferaciju kondila
i dovodi do rasta.

Povoljan pravac rasta i razvića je neophodan faktor za uspeh terapije.Do izvesnog
stepena aktivator može kontrolisati i gornji vektor rasta.Pomeranje maksilarne baze
na dole, omogućava donje prilagođavanje vertikalnoj rotaciji mandibule.
Ako je rotacija viličnih baza nepovoljna,ni terapija aktivatorom ne može biti
potpuno uspešna.

46

Pri konstrukciji aktivatora sa vertikalnim otvaranjem zagrižaja i minimalnim
sagitalnim promenama, njegov primarni efekat je razvoj sredine lica u subnazalnom
području, smanjenje vertikalnog rasta i erupcija zuba.
Malo vertikalno otvaranje vrši restrikciju samo horizontalnog rasta sredine lica,dok
široko vertikalno otvaranje sprečava pomeranje sredine lica na dole.Tom prilikom
se vidi smanjenje SNA, osim ako otvaranje zagrižaja nije bilo preveliko,jer se tada
maksilarna ravan naginje na gore,a tačka A pomera unapred.
Iznos kondilarnih promena koji može da izazove aktivator kod odraslih,iznosi 1-
2mm i samo je mali deo iznosa koji je neophodan da se ispravi skeletna anomalija.

Koji su onda dodatni mehanizmi pomoću kojih dolazi do korekcije?

To su : - DENTALNI EFEKTI-

Prema Profitu funkcionalni aparati imaju veliki uticaj na zube u gornjem i donjem
zubnom nizu , kao i na maksilu.Taj uticaj se postiže održavanjem mandibule u
isturenom položaju pomoću aparata (II cl).
Tada dolazi do elastičnog istezanja mekih tkiva i pojave učestalih mišićnih
kontrakcija,zahvaljujući moitatičkom refleksu.To dovodi do reaktivnog efekta na
strukture u usnoj duplji.
S obzirom da je aparat u kontaktu sa zubima, ova reaktivna sila dovodi do
pomeranja donjih zuba u napred, a gornjih u nazad, kao i rotacije okluzalne ravni.
Elastičnost mekih tkiva stvara silu koja se prenosi na maksilu , sprečavajući njen
rast.

DENTALNI EFEKTI SU:

1.RETRUZIJA MAKSILARNIH SEKUTIĆA- koja se spontano dešava silom
labijalnog luka pri svakom otvaranju i zatvaranju usta.Odigrava se zahvaljujući
blagim udarima labijalnog luka, koje on vrši na S pri otvaranju usta.

2.PROTRUZIJA MANDIBULARNIH SEKUTIĆA-kao posledica anteriornog
premeštanja mandibule i sila orofacijalne muskulature ,koja se u tom delu prenosi na
skelet ,zube i alveolarni nastavak donje vilice ispod S1, S2.
Protruzija je posledica održavanja mandibule u isturenom položaju. Obzirom da su
zubi u kontaktu sa aparatom, najveća sila se prenosi na zube i alveolarni nastavak
ispod njih.Mišići teže da vrate donju vilicu u nazad –u položaj CO.Aparat se odupire
svemu tome,sila se prenosi na sekutiće i dolazi do njihove protruzije.

47

3.DISTALNO NAGINJANJE GORNJIH BOČNIH ZUBA

4.MEZIJALNO NAGINJANJE DONJIH BOČNIH ZUBA

5.ROTACIJA OKLUZALNE RAVNI-kao posledica pomeranja frontalnih i
bočnih zuba

Dejstvo postoji i na bočne zube i to naročito ako izbrusimo vodeće žlebove. Th
dovodi do blage ekstruzije zuba i promene u meziodistalnom smeru.Dolazi do
distalnog naginjanja gornjih bočnih zuba i mezijalnog naginjanja donjih bočnih zuba
tokom njihovog izrastanja.
Dolazi i do izazivanja jedne blage rotacije i povećanja donje visine lica.
To je povoljno kod pacijenata koji uz sagitalnu nepravilnost imaju i dubok
zagrižaj.To je nešto što nam možda najviše pomaže u korekciji dubokog zagrižaja.
Usled intermitentnog potresa i laganog pritiska na zube, dolazi do istovremene
resorpcije i apozicije alveolarne kosti.Pošto su u fiziološkim granicama i proizvod su
sopstvenih mišićnih sila, a nisu istog intenziteta i deluju u različitim vremenskim
intervalima, imaju formativnu ulogu , naročito u produkciji novog vezivnog i
koštanog tkiva i cementa.
Pomeranje zuba odigrava se zahvaljujući apozicionim promenama na strani vuče, a
resorptivnim na strani pritiska.
Aktivator značajno doprinosi uspostavljanju vertikalnih odnosa vilica, ne toliko
intruzijom inciziva, nego izrastanjem bočnih zuba.
Harvold(1974) smatra da se vertikalna uravnoteženost okluzalne ravni postiže samo
porastom visine mandibularnog dentoalveolarnog segmenta kod slučajeva II 1 cl, a
kod III cl se obezbeđuje samo porastom visine alveolarnog segmenta.

Efikasnost aktivatora u dentoalveolarnom podučju pomaže postizanju primarnog
terapijskog zahteva. Zubi i kost ispunjavaju prostor između dva divergentna vektora
rasta.Dentoalveolarni efekat aktivatora se može determinisati kao kontrola erupcije
zuba i apozicije alveolarne kosti.Zato je njegova upotreba najefikasnija u ranoj
mešovitoj denticiji.

INDIKACIJE ( idealan pacijent za th funkcionalnim aparatom)

Ako pacijent nije „idealan“ ne znači da ne treba da se leči,nego da kod takvog
pacijenta moramo da vodimo računa o konstrukcionom zagrižaju.

48

Idealan pacijent je sa dg: II klase 1.odeljenje koji mora:

1.da se nalazi u periodu rasta
2.sa mandibularnim retrognatizmom

3.sa maksilarnim normognatizmom ili blagim
prognatizmom (povećan SNA)
4.sa blagom protruzijom gornjih sekutića
5.sa normoinklinacijom ili retruzijom donjih sekutića
6.sa rastom lica prednjom rotacijom
7.sa normalnom ili smanjenom donjom visinom lica

1.Ovom terapijom preusmeravamo rast.Th treba početi jednu godinu pre početka
onog maksimalnog,pubertetskog,adolescentnog skoka rasta.
Taj period je varijabilan od deteta do deteta,kod dečaka i devojčica.Treba početi
terapiju dok rast traje,jer što je pacijent stariji,mogućnost korekcije je manja (iznos
pomeranja je manji,ali različitim konstrukcijama konstrukcionog zagrižaja možemo
da delujemo).
Kod starijih pacijenata imamo veći dentalni efekat, tj.korekcija se postiže većim
delom na račun pomeranja zuba,a manjim delom se koristi rast koji je inače mali i
ne dovoljan.
Ako počnemo na vreme,možemo uticati na rast mandibule uz minimalna dentalna
pomeranja.Sve zavisi kako uzimamo konstrukcioni zagrižaj.
2.S obzirom da je aparat zamišljen da ubrzava tj.povećava iznos rasta donje
vilice,trebalo bi da pacijent ima mandibularni retrognatizam.

To nije prava indikacija za pacijente koji imaju distalni zagrižaj,pri čemu su obe
vilice prognate,jer bi isturanjem donje vilice i korekcijom distalnog zagrižaja
dobili loš efekat na izgled lica (loš profil) ,jer se maksila i mandibula još više
isturaju.Povoljno je da postoji mandibularni retrognatizam.

3.pošto smo rekli da ima jedan blago izražen headgear efekat,koji vrši distalizaciju
maksilarnog segmenta.

4.deluje na retruziju gornjih sekutića.Ako su gornji sekutići previše protrudirani,
labijalni luk sklizne preko gornjih sekutića i ostane na zubima gornje vilice,ne
dozvoljavajući da aparat padne na donju vilicu.U takvim slučajevima prvo bi

49

trebalo aktivnim pločastim aparatom retrudirati te sekutiće,pa tek onda preći na
funkcionalni aparat.

5.izaziva protruziju donjih sekutića (neželjeni efekat)

6.poželjno je da rotacija lica bude unapred,što ne znači da pacijenti koji rastu blago
zadnjom rotacijom ne mogu biti lečeni funkcionalnim aparatima.Na smanjenje
zadnje rotacije utičemo tako što povećavamo vertikalnu aktivaciju konstrukcionim
zagrižajem.

7.poželjna je tendencija ka dubokom zagrižaju

KONTRAINDIKACIJE

1.skeletno otvoren zagrižaj
2.dentoalveolarno dubok
3.pacijenti sa završenim rastom
4.protruzija donjih sekutića

RELATIVNE KONTRAINDIKACIJE

1.pacijenti sa nazalnim opstrukcijama
2.III klasa skeletno
3.II klasa 1.odeljenje sa rotacijom unazad tj.povećan donji
sprat lica

S obzirom da je aktivator osmišljen za II 1 klasu uz prednju rotaciju,ako je
drugačija dg potrebne su MODIFIKACIJE,bilo u

* konstrukciji
* uzimanju konstrukcionog zagrižaja

Tada će aparat delovati na pravi način.

II 1 cl sa zadnjom rotacijom
Moramo biti specijalno obazrivi i odabrati pravi način za uzimanje konstrukcionog
zagrižaja,jer bi tim aparatom pokušali da promenimo pravac rotacije iz zadnje u
prednju.

50