Pokretni aparati

II 2 cl
U ovom slučaju postavljaju se PADL FEDERI kao aktivni elementi,kako bi izazvali
protruziju sekutića sinhrono sa korekcijom distalnog zagrižaja.

Skeletno dubok zagrižaj
Aparat deluje slično aktivnom aparatu sa frontalno nagriznim grebenom.Omogućava
ekstruziju bočnih zuba i intruziju sekutića .Na taj način razmiče osnovnu ravan
gornje i donje vilice - smanjuje dubinu zagrižaja.
Kada bočni zubi izrastu, promeniće rotaciju mandibule i na taj način dovesti do
korekcije dubokog zagrižaja.

Devijacija mandibule
OVO JE APARAT IZBORA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!jer su u pitanju
skeletni problemi u zglobu.Pri uzimanju konstrukcionog zagrižaja, moramo
poklopiti sredine gornje i donje vilice,a to obično znači da se poklapaju i sredine
gornjeg i donjeg zubnog niza.

Dentoalveolarno otvoren zagrižaj-Grudeov aparat
To je modifikovani aktivator.On deluje na ekstruziju sekutića.Njime se koriguju
nepravilna funkcija i položaj jezika.

Prinudni progeni zagrežaj
Je relativna indikacija (nije aparat izbora), jer postoje mnogo bolja rešenja.

NAJBOLJE VREME ZA TERAPIJU

Da bi th funkcionalnim aparatom bila uspešna, pacijent mora da bude u periodu
rasta.Idealan uzrast za odpočinjanje th funkcionalnim aparatom je PERIOD PRED
POČETAK (1 GODINA PRE) PUBERTETSKOG SKOKA RASTA.
To je prosečno 10-ta godina za devojčice i 12-ta godina za dečake.
Najbolje je na snimku šake uočiti koji je period rasta.Nama treba STH2-kada se
formira sezamoidna kost i hamularni procesus na os hamatum iza malog prsta.
Obično je to PERIOD MEŠOVITE DENTICIJE, ali to ne znači da ne možemo
početi th ranije ili kasnije.Nekada se aktivator koristi i u mlečnoj,a nekada i u
stalnoj denticiji.

U mlečnoj i ranoj mešovitoj denticiji

51

Uglavnom se izbegava.On deluje i u tom uzrastu i možemo postići korekciju u
sagitali,zbog intenzivnog rasta koji deca pokazuju u uzrastu od 4-6 godina.Može
izgledati primamljivo otpočinjanje terapije u ovom ranom uzrastu,pogotovo što vrlo
brzo dolazi do korekcije anomalije. Ali, vilice nastavljaju da rastu po istom onom
pravcu po kom su rasle do tada, pa daljim razvitkom naročito u pubertetskom
periodu,dolazi do recidiva.Zubni lukovi se vraćaju u istu poziciju koju su imali i pre
korekcije u ranom uzrastu. Zato se obično u periodu rane mešovite denticije mora
ponoviti th kako bi se do kraja završila korekcija.

U stalnoj denticiji
Samo kod onih pacijenata kod kojih smo utvrdili da nije prošao pubertetski skok
rasta.To ne znači da,ako je prošao pubertetski skok(11 god. za devojčice,14 god. za
dečake) ,nije mogće postići korekciju.Bitno je koliki je iznos rasta još preostao kod
tih pacijenata,koliko će dugo još da rastu i da li je taj rast dovoljan da do njegovog
završetka nastane potpuna korekcija anomalija.
Znači oni mogu da se koriste i u tom uzrastu,ali je pitanje da li će moći da postignu
maksimalni efekat.

Vreme kada će se početi sa th, zavisi i od izraženosti same anomalije.Što je više
izražena treba početi ranije,zato što je potreban veliki iznos rasta da bi došlo do
korekcije velikog incizalnog razmaka.
Znači, kod blagih distalnih zagrižaja početak th se može preneti i u stalnu denticiju,a
kod pacijenata sa velikim incizalnim stepenikom, th se počinje relativno rano,nekada
čak i sa početkom mešovite denticije.

- ANALIZE SILA U TERAPIJI AKTIVATORA -

Kada funkcionalni aparat aktivira mišiće mogu se javiti različite sile:

STATIČKE SILE
_____________ su permanentne i mogu varirati u jačini i pravcu.Tu spadaju:

gravitacija,položaj i elastičnost mekog tkiva i mišića.One ne
zavise od pokreta mandibule.

DINAMIČKE SILE

52

--------------------- su isprekidanog dejstva.One se javljaju tokom pomeranja
glave i tela i jačeg su intenziteta od statičkih.
Frekvencija ovi sila zavisi od dizajna i konstrukcije aparata
Kao i od reakcije pacijenta. Tu spada gutanje.

RITMIČKE SILE
◠◡◠◡◠◡◠◡◠◡◠◡◠◠◡◠◡◡◠◠◡◠ se javljaju u vezi sa disanjem i

cirkulacijom.One su sinhrone
Sa disanjem,a njihova amplituda varira sa pulsom.

Dejstvo sile na zube i mandibulu je ne kontinuirano,a vađenjem aparata iz usta
prekida se njihovo dejstvo.
Efikasnost aparata u snu zavisi od frekvencije pokreta mandibule,vrste kz, promena
u interokluzalnom prostoru,tonusa mišića i smirenosti pacijenta.
Prema Hojpl-Andersenovom originalnom konceptu,jedine operativne sile u th
aktivatorom su one prirodne,prenešene aktivatorom na vilice i zube.
Međutim,skorašnje modifikacije i ugradnja dodatnih elemenata (opruga,
šrafova,magneta,jastučića) omogućavaju stvorenim aktivnim silama sadejstvo sa
onima endogene prirode.Aparat može delovati i tako da ometa dejstvo endogenih
sila.

U rad modernih aktivatora mogu biti uključena dva principa:

- Primena sile-izvor su obično mišići
- Eliminacija sile-.denticija se štiti od normalnih i abnormalnih funkcionalnih i

tkivnih pritisaka,upotrebom jastučića,štitnika i specijalne žičane konfiguracije

Tipovi sila uključenih u th su :
a) Potencijal rasta
Uključujući i erupciju i migraciju zuba.Stvara prirodne sile.Rast se može
voditi,poboljšati ili zaustaviti primenom aktivatora.

b) Mišićne kontrakcije i rastezanje mekog tkiva
Se dobijaju kada se mandibula iz položaja mirovanja pokrene aktivatorom.On
stimuliše i kontroliše kontrakcije,čak i kada su postojeće mišićne sile
funkcionalne,potrebna je njihova aktivacija.

Aktivacija se vrši u tri ravni:

53

U sagitali-mandibula se pomera na dole i unapred,a oslobođena mišićna sila se
prenosi na kondile stvarajući napon u njihovom području.Tokom ovog pokreta
stvara se i blagi recipročni efekat na maksilu.
U vertikali-se utiče na zube i alveolarni greben,ili se pak oni oslobađaju dejstva
prirodnih sila.Ako je kz visok,izaziva se veći napon okolnog tkiva.Ako se prevedu
na maksilu,ove sile mogu inhibirati prirast rasta i delovati na inklinaciju maksilarne
baze.
U transverzali-se mogu izazvati sile za korekciju sredine.

c) Aktivni elementi(opruge i šrafovi)
Mogu se ugraditi u aktivator kako bi se stvorila aktivna miomehanička sila.

Znači,način primene sile,njen intenzitet i pravac zavise od pomeranja mandibule u
sve tri dimenzije,koje je određeno KONSTRUKCIONIM ZAGRIŽAJEM.
Kz može izazvati aktivaciju u sve tri prostorne ravni, pri čemu se menja odnos i
gornje i donje vilice.Ti izmenjeni odnosi stvaraju silu u mišićima,a ta sila je osnov
za sva skeletna i dentalna pomeranja.

Cilj th aktivatorom je da izazove aktivaciju mišića:

PROTRAKTORA MANDIBULE
ELEVATORA MANDIBULE
RETRAKTORA MANDIBULE

Najvažniji mišić je m.pterygoideus lateralis.

KONSTRUKCIONI ZAGRIŽAJ

Da bi se napravio aktivator ili bilo koji drugi funkcionalni aparat, mora da se uzme
konstrukcioni zagrižaj.On predstavlja osnovnu i najvažniju fazu u izradi
funkcionalnog aparata od koje zavise TOK,ISHOD I TRAJANJE cele terapije,jer on
određuje na koji način će se aktivirati mišići i kako će se ta stvorena sila preneti na
zube i kosti vilice.
Od stepena aktivacije mišića zavisi i brzna korekcije,a od toga na koju grupu mišića
delujemo(aktiviramo),možemo da utičemo na promenu odnosa skeletne i dentalne
korekcije.
S toga,konst.zagriž.određuje kako će se snaga aparata preneti na tkiva,zube i kosti.

54

Pre uzimanja kz,kliničar se mora pripremiti na taj način,što će izvršiti detaljne
analize studijskih modela,opt-a i telerdg-a i funkcionalnu analizu pacijenata.

A-DIJAGNOSTIČKA PRIPREMA

Saradnja pacijenta je neophodna jer moramo sagledati ne samo pacijentov somatski i
psihološki aspekt,već i njegov motivacioni potencijal.
Npr.kod pacijenata sa II cl može pomoći pravljenje tzv.“trenutne korekcije“.
Pacijenti su više motivisani za postizanje cilja kada vide izgled,nego što su svesni
važnosti dentalnog zdravlja i ispravnih funkcija.
Ovo može biti poučno i za nas,jer ćemo videti da li th koju smo planirali zaista znači
estetsko poboljšanje.Tamo gde postoji maksilarna protruzija sa povećanom
vertikalnom dimenzijom i redukovanim simfizealnim ispupčenjem,pomeranje
mandibule unapred neće popraviti izgled profila,pa se moraju preuzeti druge th
mere.

B-ANALIZA STUDIJSKIH MODELA

Mora se razmotriti sledeće:
1.odnos M1 u habitualnoj okluziji
2.priroda ne slaganja sredina zubnih nizova ili vilica ako postoji.Ako je razilaženje
srednjih linija funkcionalne prirode,moguće je ispraviti funkcionalnim
aparatima.Ukoliko je dentoalveolarnog porekla na ovaj način se ne može ispraviti.
3.simetrija dentalnih lukova.Svaku asimetriju treba notirati, jer aktivator može
ispraviti samo neke od njih (segmentni otvoren zagrižaj).
4.špeova kriva.Treba je proveriti kako bi se utvrdilo da li je moguća njena nivelacija
aktivatorom.U težim slučajevima gde su premolari već nikli nije moguće
aktivatorom izvesti neophodnu nivelaciju.
5.teskoba i ostale dentalne diskrepance treba izmeriti uz pomoć
kefalometrije,odrediti zahteve i mogućnosti za pomeranje donjih sekutića.

C-KEFALOMETRIJSKE ANALIZE

Bitni su:
1-pravac rasta-prosečni,horizontalni,vertikalni.Takođe,treba proveriti da li rotacija
rasta ima tendenciju da prati logaritamsku krivu.
2-pozicija i veličina viličnih baza u odnosu na kranijum,sagitalni odnos apikalnih
baza....
3-morfološke osobenosti vilica i predviđanje tipa rasta u narednim godinama.
4-aksijalna inklinacija i pozicija gornjih i donjih sekutića zbog posebnih detalja na
aparatu u incizalnoj regiji.

55

D-FUNKCIONALNA ANALIZA

Određuje se:

1.precizna registracija FM u prirodnom stavu glave,jer od toga zavisi vertikalna

dimenzija kz.

2.put zatvaranja mandibule iz FM u HO beleži se svaka sagitalna i transverzalna

devijacija.

3.prerani kontakti-tačka incizalnog kontakta,okluzalne smetnje....

4.škljocanje ili krepitacija u TMZ mogu značiti funkcionalnu anomaliju ili potrebu

za modifikacijom u izgledu aparata.

5.interokluzalni slobodni prostor u položaju mirovanja

6.respiracija-alergije,druge smetnje u disanju,jer pacijenti ne mogu nositi glomazne

aparate. Epifaringealno limfoidno tkivo zaslužuje posebnu pažnju.

Veličinu tonzila i adenoidnih vegetacija,treba notirati čak i kada izgleda da ne prave

smetnje u nazalnom disanju.

Ako su tonzile uvećane i jezik je zauzeo kompenzatorni anteriorni položaj,kako bi

omogućio prolaz vazduha,pacijent nije u mogućnosti da toleriše aparat.Treba se

konsultovati sa ORL-om zbog uklanjanja obolelog i uvećanog epifaringealnog tkiva.

Da bi se precizno mogao uraditi kz neophodno je precizno odrediti položaj FM.
Dok je položaj FM kod eugnatih osoba uglavnom ne promenjen,kod izvesnog broja
disgnatija sa težim skeletnim diskrepancijama i funkcionalno uslovljenim disto i
laterookluzijama,može biti nestabilan i zavarati predstavu o stvarnom položaju FM.
Ako se kz ne uzme adekvatno,nećemo imati pravilno aktivaciju i nećemo dobiti
željena pomeranja.

ZA BRZU ORJENTACIJU pri uzimanju kz treba ispoštovati PRAVILO 10.To
znači da ukupna aktivacija ne sme biti veća od 10mm tj.ako smo mandibulu usmerili
mezijalno 5mm,interokluzioni razmak (visina) ne sme biti veća od 5mm.

E-PLANIRANJE TERAPIJE

Nakon prikupljanja i analize dg podataka,sledi planiranje kz.Pri tom je potrebno
najpre odrediti opseg anteriornog pomeranja za malokluziju II cl i posteriornog za
malokluziju III cl.
Stepen propulzije mandibule,kao i veličina interokluzionog prostora za različite
individue su različiti i zavise od nekoliko faktora:

- Onosa vilica u FM
- Vrste i stepena malokluzije
- Položaja maksilarnih inciziva

56

- Tolerancije struktura TMZ-a
- Starosti pacijenta
- Stanja mišića......

Pri uzimanju kz aktivacija se može izvršiti u:
SAGITALI,TRANSVERZALI,VERTIKALI

AKTIVACIJA MIŠIĆA

U SAGITALI U VERTIKALI
2-4mm 8-10mm
do do u u granicama >od FM >od FM
4-6mm 10-14mm
I cl incizalnog hiper FM

odnosa korekciji 2-4mm

1S 2S 3S 1V 2V 3V

1S – isturanje donje vilice do odnosa bočnih zuba I cl po Angleu.Najčešće iz ½ II
cl.Ovakvim pokretom aktivira se naročito m.pteryg.later.,a nastaju promene u TMZ-
u.Kondil menja položaj u zglobnoj jamici-nalazi se više centrično blizu tuberkuluma
artikulare i nastaje njegovo izvlačenje iz zglobne jame.

Npr.kz za: AKTIVATOR
AKTIVATOR PO GRUDEU
VESTIBULARNU PLOČU

2S- isturanje donje vilice do incizalnog odnosa
Za većinu pacijenata to je nešto više od I cl ka III cl.To znači hiperkorekciju(osim za
II 2.cl).I ovde je mandibula više isturena napred,što znači da je jača aktivacija
m.pter.lat.
Međutim,pomeranje ne sme biti veće od 7-8mm ili ¾ meziodistalnog promera M1.
Anteriorno pomeranje mandibule ovog opsega je KONTRAINDIKOVANO u
sledećim slučajevima:

57

*kad je horizontalni preklop prevelik (u ekstremnim slučajevima može biti i
18mm).Tada se anteriorno pomeranje mora izvesti postupno kroz dve ili tri faze.

*kada je labijalna nagnutost maksilarnih inciziva prevelika.Njih najpre treba
ispraviti i to ako je moguće pre funkcionalne th.

*kad je neki od inciziva,obično S2 iznikao izrazito lingvalno.Mandibula se tada
pomera anteriorno do ivičnog odnosa sa malponiranim zubom,jer bi u suprotnom
njegovo pomeranje labijalno bilo nemoguće.To je tzv. „PATOLOŠKI KZ“. I ovde je
preporučljivo pre funkc.th ispraviti položaj ovog inciziva,da bi izbegli izradu
patološkog kz.

Konstrukcioni zagrižaj u ivičnom odnosu se uzima kod
AKTIVATORA (II 2.kao prva faza)
BIONATORA
RF PO FRENKLU

Opravdanje za ovakvu sagitalnu situaciju je to što se dobija optimalan prostor za
jezik.Naročito je važno za bionator,jer je po Baltersovoj teoriji položaj jezika
osnovni razlog za nastajanje anomalija.

3S- isturanje mandibule u hiperkorekciju,pri čemu bočni zubi dolaze u odnos ½ III
cl,a nekad čak i pune III cl.Donji sekutići su 2-3mm ispred gornjih.
Maksimalno je aktiviranje m.pter.lat.
Ovako se uzima kz za
ORTOPEDSKI KOREKTOR
To je modifikacija bionatora.Ima običan labijalni luk i za razliku od bionatora kz se
uzima u hiperkorekciji i ima šraf po sredini(jednostavnija vrsta bionatora).

!!!!!!!!Što je veće sagitalno isturanje,povećavaju se dentalni efekti!!!

(samo sila aparta na frontalne zube)i više je aktiviram pter.lat.
Dok su mišljenja poprilično usaglašena kad se radi o kretnji mandibule
anteriorno,postoje velika razmimoilaženja u stavovima o veličini interokluzionog
razmaka(aktivacija u vertikali)

1V-interokluzalni razmak je u granicama FM,tj.nema aktivacije mišića u
vertikalnom pravcu.
Interokluzalni razmak je 2-4mm,što odgovara FM.ovo se uglavnom poklapa sa
dovođenjem mandibule u ivični odnos,jer interokluzalni razmak određuje dubina
preklopa.Naravno,samo ako frontalni zubi nisu ekstrudirani.

58

Ovako se uzima kz za
BIONATOR
FRENKL
AKTIVATOR PO GRUDEU

Ovde u stvari postoji samo aktivacija u sagitali,koja diktira veličinu interokluzalnog
prostora,a prave aktivacije u vertikali nema.
Aktivator treba da dovede do porasta REFLEKSNIH KONTRAKCIJA u
mastikatornim mišićima.
Muskulatura u težnji da mandibulu dovede u raniju poziciju prenosi sile na aparat
koji će po zakonu akcije i reakcije prouzrokovati sile koje će se preneti na površine
kavuma oris koje su u direktnom kontaktu sa aktivatorom.Pošto aparat leži slobodno
pri spuštanju vilice on pada,ali zahvaljujući uslovnom refleksu stvarnim
proprioceptivnim neuromišićnim mehanizmom,mandibula se nađe ponovo u
predhodnom stanju držana aktivatorom.Ova radnja se ponavlja u toku dana i noći, i
u zavisnosti je od učestalosti gutanja i kontakta vilica sa aktivatorom.
Pri pomeranju mandibule vođene aktivatorom(zubi nađu svoje mesto u
akrilatu),mišići se aktiviraju i dolazi do stvaranja miotatičkog refleksa i dodatne
refleksne mišićne aktivnosti,prouzrokovane stimulacijom mišićnog vretena
istezanjem.
Ovo se ponavlja pri gutanju i uklapanju vilica sa aktivatorom.
Da bi aparat delovao,uslov je da ga pacijent nosi 24h,jer on više deluje u toku dana
negu u toku noći,zbog toga što već posle nekoliko dana dolazi do prestanka tog
refleksnog stiskanja zuba o aparat,a u toku noći se još i smanjuje frekvencija
gutanja(svega nekoliko puta u toku noći) i prostor FM se povećava u toku noći na 4-
6mm.
Ovo znači da aparat praktično gubi svoj efekat i svoje dejstvo posle nekog
vremena,jer aktivacije u vertikali uopšte nema,prisutna je samo aktivacija u sagitali.

2V- druga mogućnost je da pacijent malo više otvara usta i da se taj prostor poveća
za 2-4mm iznad FM,što ukupno iznosi 4-6mm (kad merimo od jedne do druge
kvržice u predelu V i M1).
Tada se glavni izvor snage obezbeđuje kroz AKTIVNU TENZIJU nadraženih mišića
mastikatornog kompleksa i kroz miotatičku refleksnu aktivnost kada se mišići
relaksiraju pri spavanju.Tada dolazi do elastičnog istezanja mišića čak i u
snu,odnosno i kad je muskulatura relaksirana.
Zato se savetije da se aparat nosi tokom noći i koliko je još potrebno tokom dana-
ukupno do 14h da bi preovladalo nošenje nad ne nošenjem.
Ovako se uzima kz za

59

AKTIVATOR
TWIN BLOCK

Tokom noći aparat ne dozvoljava skraćenje mišićne kontrakcije koje u njima
nastaju.To su izometrijske kontrakcije,pa mišićna vlakna razvijaju veću tenziju
(pojačana aktivacija m.digastricusa,m.masetera tokom mošenja aparata 10-12h).

3V-to je veoma visoka aktivacija u vertikali,8-10mm iznad FM što ukupno iznosi
10-14mm.
Glavni izvor snage leži u PASIVNOJ TENZIJI.Tada dolazi do izuzetnog istezanja
vlakana,a izostaje miotatički refleks nadražene labijalne i oralne muskulature
zahvaljujući velikoj istegljivosti i elastičnosti mišića.
Takva konstrukcija se koristi kod svih pacijenata koji imaju blago povećanu donju
1/3 lica ili rastu izrazitom zadnjom rotacijom mandibule(koju želimo da smanjimo
ili joj blago promenimo pravac).Tada vilice teže da se sastave,a bočni zubi se
oslanjaju čvrsto na akrilat.
Sila koja dovodi do remodelacije kosti dobija se iz unutrašnje elastičnosti
mišića,tetiva i kože bez motorne stimulacije u istegnutim labijalnim i oralnim
mišićima.
Sila se prenosi na zube (vertikalna sila) i dolazi do intruzije gornjih i donjih bočnih
zuba.
Što su više mišići istegnuti,veća je sila koja se prenosi na aparat.Deluje kao bočni
nagrizni greben u aktivnom aparatu i dovodi do intruzije gornjih i donjih bočnih
zuba što dalje dovodi do:
- promene rotacije iz zadnje u prednju ili neutralnu i smanjenja zbira ugla Bjorkovog
poligona.
- povećanja dubine preklopa
- prodibljivanja zagrižaja

NOSI SE SAMO NOĆU zbog velike aktivacije.
Ovako se uzima kz za HARVOLDOV AKTIVATOR

Bilo koji način uključivanja neuromuskularne aktivnosti mišića,dovešće do porasta
učestalosti izotoničnih,a zatim i izometrijskih kontrakcija,koje indukuju hipertrofiju
mišićnih snopova,vežbaju i osnažuju mišić.
Kz ne sme biti insuficijentan,jer zbog nedostatka dovoljne stimulacije može doći do
redukcije poželjne miotatičke refleksne aktivnosti.Preforsiran,pak,može dovesti brzo
do zamora mišića.

60

Uključivanjem aktivnosti mišića,aktivator stvara sile koje se prenose na maksilu i
mandibulu i dentoalveolarne strukture vilica,upravljajući pravac delovanja na
površine prilagođene željenom usmeravanju dejstva.

MEHANIZAM MIOTATIČKOG REFLEKSA (ISTEZANJA)

Stimulus za miotatički

refleks je istezanje

mišića.Kada je

izazvan,miotatički refleks

uzrokuje kontrakciju

nadraženih mišića.

Receptori nadraženih mišića

su proprioceptivni nervni

završetci,koji se zovu

MIŠIĆNA VRETENA.Oni

se nalaze u samom mišiću i

sastoje se od snopa 2-15

tankih intrafuzalnih mišićnih

fibri.Dugi tanki krajevi

intrafusalnih fibri su kontraktilni,dok je nuklearna zona ne kontraktilna.Impulsi koji

polaze od mišićnih vretena(nuklearna zona), prenose se preko grupe senzornih

nerava.Ovi nervni impulsi spajaju se sa motornim neuronima koji se zovu ALFA

eferentni i koji su preko ekstrafusalnih mišićnih vlakana odgovorni za kontrakciju

istegnutih mišića.

Miotatički refleks je zato monosinaptički refleksni luk.

AKTIVACIJA U TRANSVERZALI

Podrazumeva da se preklope sredine gornje i donje vilice, pri
čemu sredine zubnih nizova mogu, a i ne moraju biti
poklopljene.

1. Što je veće sagitalno isturanje veći je dentalni efekat na
frontalne i bočne zube, na korekciju anomalije, brže se
postigže uzglobljavanje i pravilna interkuspidacija

61

2. Ako je veličina anteriornog pomeranja veća (7-8 mm) vertikalno otvaranje
mora biti minimalno, kako se mišići ne bi preterano opteretili, jer će pacijent
noću refleksno izbacivati aparat.Onemogućen je kontakt usana koji je važan u
funkcionalnoj terapiji. Kod jako visokog kz sagitalna aktivacija je minimalna,
samo onoliko koliko se kompenzuje distalno pomeranje donje vilice prilikom
otvaranja (jer prilikom otvaranja usta donja vilica beži malo u nazad).

PRAVILO10=HORIZONTALNAAKTIVACIJA+VERTIKALNAAKTIVACIJA=10 mm

3. Što je veća zadnja rotacija, vertikalna aktivacija mora biti izraženija. Veće
otvaranje zagrižaja je moguće kod pravog dubokog zagrižaja. Vertikalna sila
raste, a sagitalna opada, tako da ovaj tip kz nije efektan u anteriornom
pomeranju mandibule, ali može uticati na inklinaciju maksilarne baze
Na vertikalne odnose, bilo da je otvoren ili dubok zagrižaj, može se uticati
terapijom aktivatora

UZIMANJE KONSTRUKCIONOG ZAGRIŽAJA

Kz se uzima ambulantno u ustima pacijenta. Studijski modeli se prethodno pokvase i
ploča roze voska se adaptira na donji model.
Radi lakše orjentacije u ustima na vosku se obeleži sredina vilice i linije za
određivanje klase u predelu O i M1.
Pacijenta obučavamo na koji način da pomera mandibulu i
više puta obavlja tu kretnju da dođe do zamora mišića da bi
se kz lakše uzeo (npr. Kod II cl pri uzimanju kz zabaci glavu
maksimalno unazad jer takav položaj olakšava dovođenje
mandibule u maksimalnu retropulziju).
Roze vosak se postavi u usta. Debljina mora biti veća (2-3mm) od planirane visine
kz. Može biti adaptiran prema gornjem ili donjem luku gledano sa okluzalne strane.
Ako se postavi na donji luk, mandibula se može voditi u željeni anteriorni položaj,
koji je potreban za th II cl, a ako se pak postavi na gornji luk, mandibula se lakše
može retrudovati u položaj koji je potreban za konstrukciju aktivatora kod III cl.
Vosak ne sme biti previše mekan.
Prilikom pokreta zatvaranja, kontroliše se aktivacija u sagitali, vertikali i
transverzali. Zbog bolje kontrole može se skinuti vosak sa labijalnih površina
centralnih sekutića.
Vosak se pažljivo vadi iz usta, postavlja na donji model, zatim se stavi i gornji
model i provere sva tri pravca aktivacije. Ivice voska se mogu iseći nožićem, kako bi
se uverili da vosak dodiruje sve kvržice

62

zuba. Stegnuti vosak se potom hladi i još jednom proverava u ustima aktivacija u sva
tri pravca.
Ako je sve uredu, modeli sa zagrižajem se šalju u tehniku za izradu aparata u vosku.
U sledećoj poseti vrši se proba u vosku, a modeli dolaze na probu u fiksatoru.
Kada je aparat definitivno gotov predajemo ga pacijentu (brusi se akrilat, daju
uputstva za nošenje i održavanje higijene)

1.TEHNIKA UZIMANJA NISKOG KZ SA IZRAZITIM POMERANJEM DONJE VILICE U
NAPRED

Mandibula se pomera u napred paralelno okluzalnoj ravni do ivičnog odnosa. Kod
slučajeva II cl sa funkcionalnom retruzijom (prinudno ide ka distalnom) kod koje se
od položaja FM do habitualne okluzije javlja posteriorna kretnja, mandibula se može
pomeriti u mnogo većem stepenu nego što je to moguće kod prave malokluzije II cl
sa normalnim putem zatvaranja.
SAGITALA – opšte pravilo u ovakvim slučajevima je da se kz uzima najmanje 3
mm iza najvećeg mogućeg protruzionog položaja.
VERTIKALA – što se tiče vertikalne aktivacije, treba da ostane u granicama
interokluzalnog prostora koji postoji i tokom FM.
Kada se mandibula pomera u napred kako bi se aktivirao aparat, aktiviraju se
mastikatorni mišići podizači mandibule. Kada zubi upošljavaju aparat, aktivira se
miotatički refleks kao dodatak mišićnoj sili koja se javlja prilikom zagrižaja i
gutanja, a refleksna stimulacija mišićnih vretena povećava mišićnu aktivnost.
Aktivator, izrađen na osnovu kz sa malim vertikalnim otvaranjem i većim
pomeranjem mandibule unapred je pogodno nazvan HORIZONTALNI ili H-
AKTIVATOR.Ovim aparatom mandibula se može pomeriti u napred bez labijalnog
naginjanja donjih sekutića. Maksilarni sekutići se mogu ispraviti , a anterioni vektor
rasta maksile se može blago inhibirati. Na maksilarnu bazu se ne može uticati.

- Najefikasniji je kada je cilj th pomeranje mandibule u napred u sagitali,odnosno
II/1 cl malokluzija sa povećanim horizontalnim preklopom.

- Malokluzije II/1 cl sa posteriornim položajem mandibule izazvanim deficitom
rasta, ali sa težnjom ka budućem horizontalnom tipu rasta su pogodni za th H-
aktivatorom (u takvim slučajevima je povoljno planirati lingvalno naginjanje gornjih
sekutića i pretretmansko labijalno naginjanje donjih sekutića tj. saniranje pre th
aktivatorom. Tretman je otežan kod pacijenata sa labijalnom inklinacjom donjih
sekutića, ali i u takvim slučajevima je moguće pomeranje mandibule u napred uz
istovremeno ispravljanje donjih sekutića.
!!! Indikacija za anteriorno pomeranje mandibule nije samo njena posteriorna
pozicija, već i tendencija ka povoljnom pravcu rasta.

63

Cilj funkcionalne th je pravilan uticaj na rast mandibule, postizanje optimalnog
pravca rasta i iznad svega eliminacija disfunkcija i retrudovane habitualne okluzije.
!!! Vertikalni tip rasta ne dozvoljava ovu vrstu th, već se mora konstruisati drugačiji
aparat.

2.TEHNIKA UZIMANJA KZ SA BLAGIM ANTERIORNIM POMERANJEM MANDIBULE

Kod visokog kz mandibula se manje pomera anteriorno (samo 3-5mm ispred
habitualne okluzije). U zavisnosti od veličine interokluzionog prostora, vertikalna
dimenzija se otvara 4-6 mm, a maksimalno 4 mm preko registrovane vertikalne
dimenzije u FM.
Aparat indukuje miotatički refleks mišića žvakanja. Mogućnost rastezanja mišića i
mekog tkiva, stvara dodatnu silu izazivajući visceroelastični odgovor uključenog
mekog tkiva. Ovo veće otvaranje vertikalne dimenzije kz omogućava miotatičkim
refleksima da ostanu aktivni i kada je muskulatura relaksirana (dok spava).
Aktiviranje refleksa istezanja, povećanjem vertikalne dimenzije, može uticati na
inklinaciju maksilarne baze.
Pošto je indikovan u slučajevima vertikalnog tipa rasta naziva se V-AKTIVATOR.
Malokluzije II/1 cl sa vertikalnim pravcem rasta, ne mogu se značajno ispraviti
sagitalno samo anteriornim pomeranjem mandibule. Ona se može pomeriti u napred,
ali postoji opasnost od pojave dvostrukog zagrižaja (dual bite).
Cilj th aktivatorom u ovom slučaju, nije samo pomeranje mandibule u napred, već i
adaptacija maksile na donji dentalni luk zbog vertikalnog tipa rasta. Ovaj cilj se
delimično može postići retroinklinacijom maksilarne baze.
Ova skeletna adaptacija mora biti potpomognuta i dentoalveolarnom
kompenzacijom, što zahteva vođenje erupcije zuba donjeg bukalnog segmenta, sa
podržavanjem erupcije maksilarnog bukalnog segmenta uz lingvalno naginjanje
maksilarnih inciziva i labijalno naginjanje mandibularnih inciziva. Neophodno je
zadržavanje gornjih sekutića labijalnim žlebom u akrilatu, a donji sekutići mogu biti
podržani sa lingvalne strane akrilatom i gurani lavijalno do postizanja kontakta sa
gornjim sekutićima.

2. BIONATOR PO BALTERSU

To je najčešća modifikacija aktivatora.
Balters u svojoj filozofiji o nastanku malokluzija značajnu ulogu daje JEZIKU.
Čitava Baltersova teorija zasnovana je na tvrdnji da su
nepravilna funkcija,položaj i tonus jezika uzrok
različitih ortodontskih nepravilnosti.

64

Po Baltersu,glavnu ulogu u razvoju zubnih nizova i međuviličnih odnosa ima
uravnoteženo delovanje jezika sa oralne i obraza i usana sa vestibularne strane.
On je podržavao teoriju funkcionalnog matriksa po kome je funkcionalni mekotkivni
matriks odeđujuća determinanta skeletnog rasta.Taj aparat ne iskorišćava aktivne
sile,već deluje kao posrednik pri iskorišćavanju i preusmeravanju jezičnih mišićnih
impulsa.On ujedno normalizuje orofacijalne funkcije,unapređuje mišićnu
koordinaciju i metabolizam cele orofacijalne regije.

ZADACI
To se postiže:
1.uspostavljanjem kontakta između gornje i donje usne
2.dovođenjem jezika u dodir sa mekim nepcem
3.povećanjem oralnog prostora i uspostavljanjem normalnih oralnih funkcija
4.elongacijom mandibule,koja nastaje kao posledica povećanog oralnog prostora i
korigovanog položaja jezika

Bionator terapija se ne ograničava samo na ispravljanje položaja zuba i međuviličnih
odnosa nego je usmerena i prema uzrocima postojeće nepravilnosti.
Princip rada nije mišićna aktivacija,već modulacija postojeće aktivnosti mišića.
Balters ima svoje objašnjenje o etiologiji malokluzija, tako da:

a/kod malokluzija I klase- koje su praćene transverzalnim nepravilnostima, jezik
je mali,hipotoničan i mlitav i postoji mišićna ne ravnoteža između muskulature
obraza i usana sa jedne strane i muskulature jezika sa druge.Pošto je pritisak jezika
(zbog promene veličine,funkcije i položaja) slabiji od obrazne muskulature, dolazi
do slabijeg transverzalnog razvoja gornje i donje vilice.
Cilj terapije- zahvaljujući konstrukciji,dolazi do odmicanja muskulature od zubnih
lukova.Uz funkcionalne vežbe jezika koje jačaju njegov tonus,pojačavaju i njegov
pritisak na oralne strukture i zube i dovode do transverzalnog razvitka gornje i donje
vilice.

b/kod malokluzija II klase-nepravilan je položaj donje vilice,jezik je nedovoljno
razvijen i nepravilno postavljen-distalan.Pri tome dolazi do nerazvijenosti
nazofaringsa i celog cervikalnog predela.Otežana je funkcija disanja, gutanja i
govora.
Cilj terapije-usmeravanjem jezika unapred, cela mandibula promeni svoj prostorni
položaj.Time se povećava respiratorni put (koriguje se vratna regija) i koriguje se
funkcija gutanja.

Najčešće je kod II/1 klase

65

c/Kod malokluzija III klase takođe je pogrešno postavljen jezik,ali ovaj put suviše
anteriorno,dovodeći do anteriornog položaja mandibule pomoću svojih
veza(ligamenata).Postoji i prerazvijenost jezika u sagitalnom pravcu-cervikalna
prerazvijenost.
Cilj terapije-jezik treba usmeriti u nazad, čime se menja vektor sile i mandibula
vraća u odnos I klase.Redukuje se cervikalna razvijenost.

Samim tim postoje i tri tipa aparata (nešto malo međusobno različiti po konstukciji).
Dizajnirani su tako da izazovu promenu položaja jezika i njegove funkcije.
Koristi se u terapiji nepravilnosti zagrižaja i nepravilnog položaja zuba.Njime se
postiže zatvaranje usana kod svih oblika malokluzija uz ispravno odvijanje jezične
aktivnosti.Sve to stvara uslove za skladan rast i razvoj koji je bio zakočen
prisustvom abnormalnih funkcija.
Ima zadatak da stvaranjem potrebnog prostora u usnoj šupljini iskoristi i usmeri
jezične mišićne impulse prema slabije razvijenim delovima vilica.On deluje samo
kao posrednik ne koristeći se pri tom nikakvim aktivnim silama.
Balters je pri konstrukciji veliki značaj pridavao Kamperovoj liniji koja je paralelna
sa okluzalnom ravni i prema njoj se usmerava rast vilica.

TIP I – standardni tip
Koristi se kod I klase sa transverzalnom nerazvijenošću vilica

II/1 klase
II/2klase

TIP II –štitni oblik
Koristi se kod otvorenog dentoalveolarnog zagrižaja i problema sa TMZ-om

TIP III – je progenijski ili inverzni oblik
Koristi se kod III klase

OSNOVNI DELOVI su:

1. akrilatno telo
2. palatinalni(lingvalni), faringealni luk
3. modfifikovani vestibularni (labijalni) luk

Aparati se razlikuju po položaju palatinalnog i vestibularog luka.

66

BIONATOR TIP I –STANDARDNI OBLIK

1. akrilatno telo

Za ovaj aparat karakteristično je redukovano akrilatno telo.Akrilat se naslanja na
oralne površine i alveolarne nastavke samo duž donjeg (mandibularnog) luka.Akrilat
koji pripada gornjim zubima prostire se samo od O do M1.Ne postoji akrilat iza
gornjih sekutića i preko većeg dela nepca, čime se stvara prostor za pravilno
usmeravanje i funkcionisanje jezika.
U predelu P i M u gornjoj i donjoj vilici sa oralne strane akrilat prelazi 2mm na
alveolarni nastavak.
Strukture na koje bi trebalo da deluje jezik (alveolarni nastavci i nepce) ostaju
slobodni.Akrilat treba da bude što tanji samo da se smeste retencioni elementi.Ako
bi produžili akrilat preko nepca on bi sprečavao dejstvo jezika.Stabilnost bionatora u
ustima sa mešovitom denticijom postiže se kontaktom mlečnih molara sa telom
aparata,a kod stalne, kontaktom premolara.
Interokluzalni delovi aparata ulaze između okluzalnih površina nešto više od grizne
površine.Taj deo akrilata se brusi u vidu četvrtastih kutijica (komorica).Time se
omogućava:

1-pomeranje zuba u transverzalnom pravcu kod teskobe
2-fiziološko nicanje zuba koji nisu dostigli do okluzalne ravni
3-ekstrudiranje zuba kod dubokog zagrižaja

2. palatinalni (lingvalni luk)

je luk koji ide preko nepca.Balters ga je zvao ’lingvalni’, jer su njegova konstrukcija
i položaj takvi da utiču na jezik.Zato je bolje da ga zovemo palatinalni ili
faringealni.On se savija od žice 0.9- 1 mm i ima karakterističnu U omču koja utiče
na promenu položaja jezika.
Palatinalni luk ide od P1(na sredini P1 ili IV) vertikalno naviše ka nepcu.Savija se i
ide horizontalno unazad do transpalatinalne linije koja spaja distalne strane M1. On
odstoji od sluzokože nepca 1-2 mm. Na najdubljem delu nepca oblikuje krivinu u
delu distalne površine M1 i vraća se na identičan način na suprotnu stranu. Okrenut

67

je prema faringsu i stabilizuje aparat .Vrši pritisak na bazu korena jezika,
usmeravajući ga anteriorno.Sa njim se i mandibula istura napred.Kod visokog
nepčanog svoda palatinalni luk sprečava ulazak jezika u taj prostor , što doprinosi
širenju nepca uz poboljšanje nazalne respiracije.

3. modifikovani vestibularni (labijalni) luk

je izmenjen u odnosu na klasične aparate.Nema retruzione omče kao klasičan,a ima
bukalne ekstenzije. Izrađuje se od žice 0.9 mm.
Vestibularni luk izlazi iz akrilata iznad kontaktne tačke izmedju O i P1(IV).Savija se
naviše ka vestibulumu i pravi ugao od 90°, a onda se opet savije i ide horizontalno
unazad preko sredina krunica posteriornih zuba do granice između P2(V) i
M1.Savija na dole i oblikuje petlju, kojoj su oba horizontalna kraka paralelna i
podjednako udaljena od okluzalne ravni - BUKCINATORSKA PETLJA .Kod
donjih O luk menja smer , pravi tup ugao koso na gore i ide napred paralelno sa
incizalnim ivicama gornjih sekutića(incizalna 1∕3) u nivou gornjeg kraka bukalne
petlje.Labijalni deo luka odstoji od sekutića za debljinu lista papira, dok su bukalni
delovi odmaknuti od premolara nešto više da ne bi ometali transverzalni razvoj
vilica,ali ne previše da učini nelagodnost obrazima.Bukcinatorska petlja udaljava
obraz i zajedno sa lingvalnim akrilatom sprečava obraze i jezik da upadaju u
interokluzalni prostor.Tako je omogućena stimulacija selektivne erupcije pravilnim
brušenjem.

INDIKACIJE- I cl ,II 1 cl., II 2. cl

BIONATOR TIP II-ŠTITNI OBLIK

1. akrilatno telo-izrađeno je tako da sprečava

frontalno interponiranje jezika u nonokluzijski

prostor nastao zbog infantilnog

gutanja.Konstrukcioni zagrižaj je nizak koliko god

je to moguće,a blago otvaranje omogućava

interpoziciju akrilata posteriorno,kako bi se sprečila

ekstruzija posteriornih zuba.Inhibicija pokreta jezika

68

se postiže donjim lingvalnim delom akrilata, koji se ekstendira do gornjih inciziva, a
da ih pri tom ne dodiruje,delujući kao lingvalni štit i zatvarajući napred otvoreni
prostor.

2. palatinalni luk-je faringealno usmeren kao kod tipa I

3. labijalni luk- frontalno je ispred i između incizalnih ivica gornjih i donjih

sekutića u visini komisura usana .Time stimuliše zatvaranje usana(vežba usne) , što
indirektno utiče na izrastanje sekutića i zatvaranje zagrižaja, naročito nakon
eliminacije abnormalnog pritiska od strane jezika.

INDIKACIJE- dentoalveolarni otvoren zagrižaj i problemi sa tmz-om

BIONATOR TIP III- INVERZIJSKI,PROGENIJSKI OBLIK

Konstrukcioni zagrižaj se uzima u najvećoj mogućoj retrudovanoj poziciji
mandibule,kako bi se omogućilo labijalno pokretanje gornjih inciziva uz istovremeni
blagi restriktivni efekat na donji zubni luk.Zagrižaj je blago otvoren,a stvoreni
interincizalni prostor je oko 2mm.

1. akrilatno telo-je slično standardnom obliku,

samo što je prostor prema jeziku delimično
zatvoren produženjem akrilatne baze prema
gore, za 2 mm iza incizalnih ivica sekutića,čime ih stimuliše da klize
anteriorno,duž rezultante inklinacione ravni.Akrilat se brusi iza donjih
inciziva oko 1mm,čime se sprečava njihovo labijalno naginjanje.Ovo
potpomaže i

2. palatinalni luk-koji je invertiran(usmeren incizalno) .Ide od distalnog dela

M1 napred do polovine P1.Okrenut je ka zubima i vrši pritisak na vrh jezika u
cilju njegovog posteriornog pomeranja pa samim tim i pomeranja mandibule.
Jezik ostaje u retrudovanom položaju (koji je u stvari ispravan funkcionalni
položaj).U novonastalom prostoru i dotiče jedino ne pokriveni deo nepca i
gornjih sekutića, stimulišući rast maksile prema napred.

3. vestibularni luk-njegov frontalni deo je skoro u kontaktu sa donjim

69

incizivima,žica blago dodiruje labijalne površine ili odstoji od njih za debljinu
lista papira.Ide preko vestibularnih površina donjih sekutića bez skretanja u
predelu očnjaka.
.

KONSTRUKCIONI ZAGRIŽAJ

Uzima se u INCIZALNOM ODNOSU, pri čemu se oslobađaju do tada sputavane
snage rasta.Vertikalnu aktivaciju diktira sagitalni pomak.Visina interokluzionog
prostora je u nivou FM (2-4mm) . Što je veća suprapozicija sekutića, to će biti veći
interokluzioni razmak. Pri uzimanju konstrukcionog zagrižaja trebalo bi sekutiće
dovesti u kontakt , da bi se izbeglo njihovo naknadno ekstrudiranje i produbljivanje
zagrižaja, jer su oni oslobođeni od akrilata i žičanih elemenata.Time kontrolišemo
dubinu preklopa sektića.
Ako nisu u kontaku (iz nekog razloga ne može se uspostaviti incizalni odnos) , na
donje sekutiće se stavlja kapica od akrilata, a iza gornjih se stavlja žica sa oralne
strane koja leži na cingulumima.
Incizalni odnos omogućava maksimalno funkcionalni prostor za jezik, a i za
pacijenta je takav položaj ugodan.U slučaju kada je incizalni stepenik toliko veliki
da sprečava uzimanje konstrukcionog zagrižaja u ivičnom odnosu, za lečenje se
koristi više aparata.U svakom slučaju sekutići moraju biti prekriveni akrilatom da bi
se sprečila ekstruzija.

IZRADA APARATA

Nakon uzetog konstrukcionog zagrižaja izrađuje se aparat u vosku i radi se proba u
ustima pacijenta.Ako je sve korektno, vraća se u tehniku i izrađuje u akrilatu.Ovo je
vrlo jednostavan aparat, osim labijalnog luka gde tehničari imaju veliki problem da
ga saviju. Jako je dugačka žica i tehnički je teško saviti. Sklona je deformaciji jer je
jako elastična.
Aparat je jednostavan, redukovan pa ne ometa govor, ugodan zbog incizalnog
odnosa, nema zamora mišića, prihvatljiv je.To je baš lep aparat i dobro
deluje!!!!!!!!!!
Period navikavanja je kratak.

KLINIČKI POSTUPCI

70

1.predaja aparata-nosi se 24 h izuzev za vreme jela.Tokom prve dve nedelje
savetotovati noćno nošenje od 0.5 do 1 h pred spavanje, staviti ga u usta radi
adaptacije mišića. Nakon toga aparat bi trebalo nositi 24 h, da bi dao maksimalne
terapijske rezultate s obzirom da izostaje aktivacija u vertikali.
Pri predaji detetu se mora skrenuti pažnja na pažljivu maniplaciju tokom stavljanja i
vađenja iz usta zbog gracilnih žičanih elemenata.Nikako ne se da vadi aparat iz usta
držeći ga za žicu labijalnog luka.
Daju se i uputi o održavanju oralne higijene.

2. prva kontrola- posle 7 dana.Treba proveriti da li žičani elementi žuljaju oralnu
mukozu.Labijalni luk treba da odstoji od zuba ili blago da dodiruje
zube.Bukcinatorska petlja treba da odstoji od mlečnih zuba,ali ne sme iritirati
sluzokožu obraza.Ako je potrebno širenje, petlja se može aktivirati.
U završnoj fazi minimalni prostor se može zatvoriti aktivnom retrakcijom luka.U
zavisnosti od planiranog sidrenja i potpomaganja rasta,opterećenje ili rasterećenje
akrilatnih područja i ravni treba da bude uslovljeno time da li se žele stimulisati ili
sprečiti pokreti zuba. Svaku modifikaciju treba započeti na prvim molarima, pa
donjim premolarima (ukoliko ih ima) i na kraju na gornjim premolarima,
naizmeničnim opterećenjem i rasterećenjem zbog stabilnosti aparata.

3.-brušenje akrilata interokluzalno je neophodno kako bi se nekim zubima
omogućilo da dalje niču,dok drugi koji su dovoljno iznikli, sprečavaju se u daljoj
erupciji kontaktom sa akrilatom aparata.Brušenjem akrilatnih kreveta i eliminacijom
uticaja jezika i obraza, omogućava se erupcija zuba, dok ne dostigu artikulacionu
ravan,gde ih treba zaustaviti u daljem nicanju.Ako je potrebno dodatno opterećenje,
to se postiže dodavanjem brzovezjućeg akrilata.Zbog potrebe za sidrenjem, brušenje
se ne može izvesti u svim područjima istovremeno.To znači da neki zub može biti
iskorišćen kao sidrište, a kasnije mu se može omogućiti da nikne.Poteškoće u
vođenju terapije leže baš u ovom naizmeničnom opterećenju i rasterećenju.Prilikom
jedne posete dodajemo akrilat kako bi opteretili zub,a u sledećoj on se uklanja iz tog
područja.Naročito ako želimo pored sagitalnog i vertikalnu korekciju kod pacijenata
koji imaju dubok zagrižaj,kako bi se izvukao pun eruptivni potencijal zuba.

Tipovi sidrenja

Denticija sidrenje
1,2,III-V,6 IV,V-gore i dole
1,2,III-V,6 V i prostor nakon IV
1,2,III,6 alveolarni greben IV i V
1,2,III,4-6 6 i alveolarni greben

71

Ako su prisutni mlečni molari,sidrenje nije teško izvesti.Ako su već iznikli
premolari, neophodne su promene rasterećenja i opterećenja određenog područja.

5- kako bi se omogućila ekstruzija posteriornih zuba nešto akrilata se uvek
ostavlja interdentalno u nivou okluzalne ravni,gradeći zubne krevete.Prvo
treba izbrusiti regiju molara gore i dole, a nakon toga se brusi područje donjih
premolara,dok se molari opterećuju.Na kraju se bruse gornji premolari, dok se
donji premolari i svi molari opterećuju.Mora se voditi računa da lingvalna
akrilatna površina ne ometa erupciju.

6- Akrilatni nosevi se ne diraju ili se zamenjuju brzovezujućim
akrilatom.Njihova uloga je slična ulozi stabilizacionih žica kod klasičog
aktivatora.I oni mogu imati distalizacioni efekat na M1.Umesto noseva se
mogu ugraditi žice promera 0.8-0.9mm.Ove žice su neophodne ukoliko je
potrebno otvaranje prostora ili ukoliko se tretman započne primenom
ekstraoralnih sila.Nosevi u predelu donjih molara moraju biti dobro izraženi
kako bi se sprečilo vraćanje mandibule unazad.

7- Okluzalne površine bionatora se bruse kako bi se olakšali transverzalni
pokreti.Međutim,vrhovi kvržica,pri zagrižaju,moraju ostati u kontaktu sa
zubnim krevetima.U slučajevima otvorenog zagrižaja posteriorni zubi se
potpuno opterećuju radi intruzije.

***Način brušenja je malo drugačiji. U tom slučaju ne bruse se žlebovi , već se
uklanja akrilat za svaki zub pojedinačno u formi kutijica koje se produbljuju
sinhrono nicanju zuba (poravnati akrilat, uklanjati fisure do kvržica,da bi zubi mogli
da klize po vertikali).Ne uklanja se u potpunosti interokluzioni akrilat, nego se on
brusi kao kada nam izrasta zub-okluzalno ostaje jedan deo. U zavisnosti od statusa
zuba, razlikuje se i redosled brušenja. Npr. ako pacijent ima 4 sekutića i prve stalne
molare, interoklouzalni akrilat na bočnim zubima se ostavlja, a brusi se samo za M1,
a dalje, kako se koji zub menja,i ti drugi se puštaju da niču brušenjem.-stari tekst

Uklanjanjem reljefa okluzalno može se korigovati transverzalna razvijenost jer se
omogućava transverzalno pomeranje zuba pod dejstvom sile jezika.
Brušenjem se omogućava transverzalni pomak zuba kod teskobe,fiziološko nicanje
zuba koji još nisu dostigli okluzalnu ravan i izrastanje zuba kod dubokog zagrižaja.
Kod dubokog zagrižaja omogućava se izrastanje zuba dok ostali zubi služe kao
podupirači.

-TERMINOLOGIJA KOJA SE KORISTI U BRUŠENJU BIONATORA-

72

Zbog smanjene veličine aparata,sidrenje aparata je teže postići u odnosu na
aktivator.Zato brušenje mora biti selektivno.
Zato Balters koristi termine:
- artikulaciona (okluzalna) ravan

Prostire se od vrhova kvržica M1, P i O, do mezijalne ivice gornjih centralnih
sekutića i paralelna je sa linijom tragus-nosno krilce,što je važno za određivanje
načina brušenja.
- područja opterećenja-palatinalne ili lingvalne kvržice mlečnih molara(ili P) i M1
povećavaju sidrenje aparata
- krevet za zube- neki delovi područja opterećenja se bruse u nivou artikulacione
ravni
- nos- između zubnih kreveta,interdentalno mogu se izraditi,akrilatni prstoliki
produžeci koji se nazivaju nosevima.Ove ekstenzije deluju kao usmeravajuće
površine,a u isto vreme povećavaju sidrenje u sagitali i vertikali.
- ležišta ili ispupčene ivice- u zavisnosti od željenog pomeranja zuba akrilat se brusi
i ’nos’ se redukuje.Ta redukcija je obavljena u okluzalnoj trećini interdentalnog
prostora i naziva se ispupčena ivica ili ležište.Nos se obično nalazi uz marginalnu
ivicu M1,dok se ležište nalazi između P i IV,V.

SIDRENJE APARATA
Pošto je smanjena glomaznost aparata,zapremina i ekstenzija, postoje posebni
zahtevi za sidrenjem.U početku terapije bionatorom nije moguće izvesti istovremeno
brušenje svih vodećih ravni akrilata.Neke akrilatne površine se koriste u stabilizaciji
aparata,a druge se mogu ukloniti kada se želi izazvati pomeranje zuba.Druga faza
tretmana zahteva promenu stabilizacionih područja i područja opterećenja sa
područjima koja se bruse zbog usmeravanja zuba.
Stabilizacija ili sidrenje aparata se postiže:

-ekstenzijom akrilata preko incizalnih ivica donjih sekutića u obliku kape
-u područjima opterećenja jer se kvržice zuba poklapaju sa odgovarajućim
žljebovima u akrilatu
-mlečni molari se mogu uvek iskoristiti kao zubi sidrenja
-u bezubim prostorima koja su posledica ranog gubitka mlečnih zuba
-nosevima u gornjim i donjim interdentalnim područjima
-labijalnim lukom ukoliko je pravilno izrađen,sprečava se posteriorno pomeranje
aparata

4.kontrole na 4-6 nedelja(3-5,zavisno od stepena erupcije zuba)

73

Tokom prve faze terapije,javljaju se rapidne promene položaja mandibule u
sagitali i vertikali.Prva promena je mišićna adaptacija na novi položaj,koji se postiže
skraćenjem LPM.Dolazi i do otvaranja zagrižaja u posteriornom segmentu.Nakon
neuromuskulatorne adaptacije,u drugoj fazi tretmana, dolazi do artikularne i
dentoalveolarne adaptacije.Dentoalveolarne promene u predelu mlečnih molara su
obično nedovoljne ,pa otvoreni zagrižaj u ovom predelu ostaje sve do nicanja
premolara,koji se zatim vode do potpune okluzije ,stimulacijom od strane aparata.

5.Dužina trajanja terapije-uz dobro nošenje terapija traje 1-1,5 godine

BIONATOR-modifikovani aktivator Rakoši

Glomaznost aktivatora i njegovo ograničenje na isključivo noćno nošenje podstakli
su kliničare na razvijanje aparata koji će imati veći potencijal funkcionalnog vođenja
rasta.
Kao odgovor na kritike stvoren je aparat koji je manje glomazan, elastičniji i
povećava vreme nošenja tokom dana.
Prema Baltersu,na oblik dentalnih lukova i interkuspidaciju presudni uticaj ima
ravnoteža između jezika i cirkumoralne muskulature,tako da diskoordinacija
njegovih funkcija može dovesti do abnormalnog rasta i stvarne deformacije.npr
posteriorni položaj jezika može dovesti do IIcl, niska prednja pozicija do III
cl.Otvoreni zagrižaj je posledica hiperaktivnosti i prednjeg položaja jezika,a uskost
dentalnih lukova sa rezultirajućom teskobom (naročito u maxili) je posledica
nedostatka sila koje bi se suprotstavile bukcinatorskom mehanizmu sa spoljne
strane.
Uprkos sličnosti sa Moss-ovom teorijom funkcionalnog matrixa koja je i kasnije
nastala,Baltersov koncept sadrži značajne razlke.On je smatrao da je važna jedino
funkcija jezika i on podržava stav da jezik deluje 3-4 puta više na denticiju u odnosu
bukalnu i labijalnu muskulaturu.
Balters je dizajnirao aparat koji korisi prednost jezika odnosno njegovog
položaja.Konstruisao ga je pri anteriornom položaju mandubule (ivičnom položaju
inciziva), koji je smatrao važnim za prirodnu bodili orjntaciju.Pošto prednji položaj
mandibule povećava prostor u oralnoj šupljini, dovodeći u isto vreme jezik u kontakt
sa mekim nepcem, što pomaže postizanju boljeg kontakta usana.Aparat je u stvari
dizajniran da pomogne pacijentu u učenju normalne funkcije.Princip rada bionatora

74

nije mišićna aktivacija, već modulacija postojeće aktivnosti mišića,čime se postiže
normalan razvoj za prisutni model rasta i eliminacija abnormalnih i potencijalno
deformacionih okolnih faktora.U tom smislu, bionator je negde između običnog
štitnog aparata i aktivatora.
Za razliku od konstrukcionog zagrižaja za aktivator,ovde se ne menja pravac rasta i
oblik lica kombinovanjem otvaranja zagrižaja i pomeranja mandibule unapred.Za
izradu bionatora, konstrukcioni zagrižaj se ne sme otvoriti i mora biti izrađen u
ivičnom odnosu.
Ako je horizontalni preklop veliki,pomeranje mandibule u napred se može uraditi
postepeno,ali se i dalje ne sme otvoriti zagrižaj.Baltersov rezon je bio, da visoki
konstrukcioni zagrižaj može ometati funkciju jezika,a pacijent može stvoriti ili
pogoršati naviku tiskanja jezika,jer kada mandibula pada pri otvaranju usta, jezik
instiktivno kreće napred kako bi omogućio zatvaranje vazdušnog prostora.
Zbog olakšice koja je učinjena za vertikalnu komponentu, izuzev vođenja erupcije
posteriornih zuba, indikacije za ovaj aparat su redukovane.Stimulisana je miotatička
refleksna aktivnost sa izotoničnim mišićnim kontrakcijama i aparat koji labavo stoji
u ustima deluje pomoću kinetičke energije.Ovde nisu uključena visceroelastična
svojstva mišića i mekih tkiva, kao ni refleksni odgovor na rastezanje u vertikalnoj
dimenziji.Labijalni i palatinalni luk utiču na ponašanje usana i jezika.Aparat može
dovesti do promena u dentoalveolarnoj regiji u sagitali i vertikali kod onih slučajeva
kod kojih je potvrđena navika sisanja.Ipak,glavna preokupacija ovog aparata je
uticaj na funkciju jezika.
Glavna prednost bionatora je njegova redukovana veličina, što omogućava nošenje
aparata tokom celog dana.Aparat vrši konstantni uticaj na jezik i perioralne mišiće, a
labijalni luk i njegove bukalne ekstenzije sprečavaju kontakt mišića i
dentoalveolarnog područja (naročito kod II 1.u maksilarnom luku koji je obično
sužen).
Bionator daje brže efekte u odnosu na klasičan aktivator, jer konstantno nošenje
rezultira rapidnim sagitalnim prilagođavanjem muskulatura na prednji položaj
mandibule, jer se ona vraća nazad samo tokom jela.
Glavna mana bionatora leži u otežanom korektnom vođenju aparata zbog teške
stabilizacije aparata uz selektivno brušenje za vođenje erupcije.U slučaju sa
skeletnim smetnjama efikasnost bionatora je veoma ograničena, što je u ostalom
slučaj i sa drugim funkcionalnim apartima.Za uspešnu terapiju bionatorom
neophodna je isprvna dif.dg.Slučajevi koji se njime tretiraju su retruzije
funkcionlnog tipa, sa relativno normalnim skeletnim potencijalom i solidnim
prirastom rasta koji bi omogućio povoljne promene.Sledeća mana mu je neotpornost
na distorziju,jer ima jako malo akrilata u alveolarnom i incizalnom području.
Kod standardnog aparata-tip I,znamo da se gornji prednji kraj ostavlja
slobodnim,nema akrilata,kako bi se sprečilo njegovo učešće u funkcijama

75

jezika.Funkcija jezika je kontrolisana ivičnim incizalnim kontaktom koji ne ostavlja
prostora za njegovo tiskanje i onemogućava ekstruziju sekutića.Ako je moguće
uspostavljanje ovog odnosa, ne izrađuje se akrilatna kapa na donje sekutiće.U
suprotnom,akrilat se ekstendira do labijalne strane donjih inciziva.Međutim,pošto
labijalna žica ne dodiruje donje incizive,a akrilatna kapa je samo delimično uspešna
u sprečavanju labijalnog naginjanja,dodatni problam predstavlja ako su donji incizivi
već protrudirani.
Funkcija i položaj usana i obraza su vođeni pomoću palatinalnog i labijalnog luka.

INDIKACIJE:

Glavni zadatak aparata po Baltersu je postizanje ravnoteže sila jezika i spoljneg
neuromuskularnog okruženja.Od ove funkcionalne ravnoteže zavisi oblik dentalnih
lukova.Promene ravnoteže u periodu rasta mogu dovesti do deformiteta.Posledice
ovih disfunkcija mogu biti primarno lokalizovane u dentoalveolarnom području,gde
je bionator i efikasan.Iako je moguća samostalna primena bionatora u većini
slučajeva se bolji rezultati postižu kombinacijom sa drugim terapeutskim
sredstvima.Specifični pokreti zuba (rotacija,torkviranje,bodili pomeranje za
zatvaranje prostora,distalizacija za otvaranje prostora), ne mogu se postići u većoj
meri,bez obzira što je vreme nošenja produženo u odnosu na klasičan aktivator.

Tretman malokluzija II/1 klase je moguć standardnim bionatorom pod sledećim
uslovima:

1- dentalni lukovi su već dobro poređani
2- mandibula je u funkcionalnoj retruziji
3- skeletna diskrepanca nije teška
4- evidentno je labijalno naginjanje gornjih inciziva

Bionator nije indikovan:
1- kad je II klasa posledica maksilarnog prognatizma
2- kad je prisutan vertikalni tip rasta
3- evidentno labijalno naginjanje donjih inciziva.Anteriorno pomeranje
mandibule uz istovremeno ispravljanje donjih inciziva ne može se izvesti
bionatorom

* duboki zagrižaj-može se uspešno lečiti bionatorom,uklanjanjem akrilata,kako bi se
omogućila erupcija posteriornih zuba.To podrazumeva postupno brušenje područja
molara i premolara.Međutim, tretman će biti uspešan jedino u slučajevima dubokog
zagrižaja koji su izazvani infraokluzijom molara i premolara,a koja je primarno
stvorena lateralnim tiskanjem i položajem jezika.Tretman neće uspeti ukoliko je
malokluzija izazvana supraokluzijom inciziva. Kod infrapozicije bukalnog

76

segmenta, slobodni interokluzalni prostor je obično veliki što je dobar preduslov za
bionator i aktivator. U slučajevima izraženog horizontalnog tipa rasta, bionator nije
indikovan.

* malokluzije sa teskobom ne treba tretirati bionatorom, uprkos ekspanziji bukalnog
segmenta koja se može postići bukcinatorskim omčama. Slučajevi sa teskobom se
mogu bolje rešiti specijalno modifikovanim aktivatorom ili aktivnom pločom nakon
erupcije premolara i naravno fiksni aparati.

* slučajevi otvorenog zagrižaja se mogu tetirati bionatorom za otvoreni zagrižaj,
kojim se zubi bukalnog segmenta opterećuju akrilatom koliko god je to moguće, sa
ciljem intruzije.Bionator je posebno efikasan u slučajevima gde je otvoreni zagrižaj
izazvan navikom sisanja prsta,infantilnim gutanjem i nepravilnom funkcijom
jezika.Kada je malokluzija skeletne prirode ne tretira se bionatorom.
Što se tiče bionatora za malokluzije III klase primećeno je obrnuti bionator naginje
maksilarne sekutiće labijalno, ali ne stimuliše bazalnu kost da se pokreće
unapred.Stoga je jedina indikacija za bionator problem pseudoprogenije,kod koje su
maksilarni sekutići nagnuti lingvalno uzrokujući pomeranje mandibule unapred iz
poloćžaja mirovanja do okluzije.

* oboljenja TMZ-a se mogu uspešno tretirati bionatorom.Taj uspeh je posebno
primetan kod odraslih pacijenata.Većina problema je posledica stiskanja i škripanja
zuba tokom REM faze.Noćno nošenje aparata ima tendenciju da opusti spazmične
mišiće, a naročito LPM.Pri uzimanju konstrukcionog zagrižaja nije potrebno toliko
pomeriti mandibulu unapred.Glavni cilj je sprečiti prelaženje kondila preko
posteriorne ivice diska ,što izaziva krepitacije.Kliničkim pregledom prvo u
habitualnoj okluziji,a zatim i u propulziji, treba odrediti koliko treba mandibulu
pomeriti unapred,da bi se sprečilo pucketanje zgloba prilikom otvaranja usta.Ono
obično nestaje kada se mandibula otvara u prednjem položaju.To znači da kondil
više ne prelazi posteriornu ivicu diskusa do retrodiskusnog jastučeta.Neprestano
škljocanje na kraju oštećuje i disk i jastiče dajući bol i simptome disfunkcije TMZ-a
i glavobolju.Bionator obezbeđuje prednji položaj,sprečavajući štetne noćne
parafunkcionalne efekte.Konstrukcioni zagrižaj se ovde blago otvara, a donji incizivi
se moraju prekriti akrilatnom kapom.Brušenje se ne radi,tako da akrilat obuhvata i
opterećuje i gornje i donje bukalne segmente, vodeći mandibulu unapred kad
pacijent izvodi nesvesne radnje.
Bionator može izazvati značajno i gotovo trenutno rasterećenje u mnogo slučajeva
odraslih pacijenata sa klasom II, koji nakon mišićne adaptacije nauče akomodacionu
prednju poziciju vilice.Glavni razlog ove adaptacije je skraćenje mišića protraktora

77

donje vilice,a ne stimulacija rasta ili morfološke promene kondila.Ali da bi se ovo
dogodilo pacijenti moraju da nose aparat kao splint,neograničeno vreme.

ZAKLJUČAK
Bionator je efikasan u tretiranju blagih skeletnih malokluzja II klase u periodu
mešovite denticije,pod uslovom da je urađena dobra analiza,da je koretno izrađen i
pravilno vođen i ako pacijent dobro nosi.
Specijalna indikacija je tretman pacijenata sa stiskanjem,škripanjem zuba i
krepitacijama u zglobu.

3.ORTOPEDSKI KOREKTOR

To je modifikacija bionatora, s tim što umeto komplikovanog labijalnog labijalnog
luka ima običan(kao u aktivnom aparatu ili u monobloku). Razlika postoji i u
uzimanju konstrukcioog zagrižaja koji se uzima i u hiperorekciji.Bočni zubi su u
odnosu III cl, a donji sekutići 2-3 mm ispred gornjih,vertikalni razmak je 2-3 mm u
frontalnom delu, dok bočno zavisi od naglašenosti špeove krive .
Ukoliko postoji malokluzija III cl, konstrukcioni zagrižaj se uzima obrnuto - do
incizalnog odnosa,mada se teško može postići taj distalni položaj.Palatinalni luk je
okranut mezijano (incizalno) , a labijalni luk ide preko donjih sekutića.
Mnogo je lakši i jednostavniji za pravljenje.

»MEHANIZAM DEJSTVA«

Ima više dentoalveolarno dejstvo. Dobar je kod blažih oblika anomalija i kod
pacijenata koji su pri kraju pubertetskog skoka rasta,a potrebno je manje skeletno
pomeranje.Nije pogodan kod pacijenata sa izraženijom malokluzijom.

4.BIOAKTIVATOR

Konstukcijom bioaktivatora Dahan je objedinio pozitivne terapijske karakteristike
bionatora i aktivatora eliminišući nedostatke svakog.
Od bionatora je preuzeo mogućnost danonoćnog nošenja , uticaj na labiolingvalnu
knfiguraciju i sposobnost ispravljanja funkcionalnih smetnji govora i gutanja.
Od aktivatora je preuzeo mogućnost širenja vilica, adaptacije aparata šrafom i
reaktivaciju oslabljenih mišića.

78

Bioaktivator poseduje mogućnost preoblikovanja alveolarnih i skeletnih delova
vilice.

On se sastoji od:

1 -akrilatnog tela

Ono po svom obliku odgovara telu bionatora.Jedina razlika je razdvajanje tela po
sredini. Obe polovine aparata povezane su šrafom ili kratkom žicom debljine 0.9 – 1
mm. Vezna žica je u jednoj polovini aparata čvrsto fiksirana, a slobodni završetak
žice ulazi u odgovarajući kanalić druge polovine i omogućava razmicanje
segmenata. Pri tom i palatinalni luk mora da poseduje šraf (kod transverzalne
nerazvijenosti vilica).

2-žičanih elemenata

Bioaktivator sadrži labijalni luk, palatinalni luk i bialveolarne(bilateralne)
retroincizalne petlje.

*Labijalni luk-može biti različito oblikovanNajčešće se koristi Baltersov luk koji u
zavisnosti od anomalije prelazi preko gornjih S, donjih S ili interincizano.U
određenim situacijama može se upotrebiti Ešlerov ili Frenklov bimaksilarni luk.
U terapiji degbisa ukoliko su gornji S2 rotirani izrađuje se specifičan labijalni luk sa
petljama za distalizaciju i derotaciju.

*Palatinalni luk- preuzet je iz bionatora. Može biti incizalno ili faringealno
usmeren što zavisi od malokluzije.(?kod Icl i II/1cl palatinalni luk je okrenut
faringealno, a kod II/2 i IIIcl okrenut je incizalno? ). Kod nedovoljnog
transferzalnog razvoja palatinalni luk sadrži i šraf za širenje .

*Bilateralne retroincizalne petlje-ugrađuju se prema potrebi.Mogu poslužiti kao
jezični štit (kod infantilnog gutanja) , deluju na protruziju gornjih sekutića ili kao
oslonci kod ispravljanja rotiranih zuba.Izrađuju se od elastične žice debljine 0.8 mm.
Izlaze iz akrilatnog dela ispred P1.Horizontalnog su smera , prate konfiguraciju
palatinalnih površina sekutića i dopiru do medijalne linije.U zavisnosti od indikacije,
petlje mogu dodirivati zube ili od njih odstojati.
Konstrukcioni zagrižaj uzima se kao kod bionatora u incizalnom odnosu
skutića.Tamo gde je potrebno izvršiti veću sagitalnu korekciju ne ide se odmah do
incizalnog odnosa , jer je maksimalno dozvoljeno pomeranje mandibule u sagitali ¾
širine premolara. Visina zagrižaja ne sme preći 4 mm.U slučaju potrebe podizanja

79

zagrižaja, koristi se baltersov način brušenja lateralnih interokluzionih delova
aparata.

Bioaktivator je predviđen za danonoćno nošenje .

Postoje četiri osnovna tipa bioaktivatora:

TIP I

-primenjuje se u terapiji malokluzija kod kojih je teskoba u
donjem frontu najupečatljiviji simptom.Ugrađuje se šraf za
transverzalno širenje na sredini akrilatnog tela.Palatinalni luk
može imati različito usmerenje zavisno od sagitalnog odnosa
vilica.Kod malokluzija I cl i II/1 cl palatinalni luk je usmeren
faringealno, a kod II/2 cl i III cl incizalno.

TIP II

-primenjuje se u terapiji malokluzija sa slabijom
transverzalnom razvijenošću( ? distalnih delova? )maksile.Šraf
se nalazi u sastavu palatinalnog luka. Luk zavisno od
sagitalnog odnosa moze biti različito usmeren.Desna i leva
polovina akrilatnog tela povezane su veznom žicom.

TIP III

- primenjuje se u terapiji malokluziji II/1cl ,odnosno kod
teskobe sa protruzijom fronta.Palatinalni luk je usmeren
faringealno i sadrži šraf za transverzalno širenje.
U slučaju infantlnog gutanja ugrađuju se bilateralne
retroincizalne petlje ,koje oblikuju jezični štit i moraju biti
odmaknute od zuba kako ne bi ometale retruziju.

TIP IV
-primenjuje se u terapiji degbisa.Akrilatno telo sadrži dva šrafa
između O i P1 koji pomažu sagitalni rast mandibule.Palatinalni
luk je usmeren incizalno da bi usmerio jezik prema gornjim
sekutićima i omogućio njihovu protruziju.U slučaju kada su S2
rotirani ugrađuje se Dahanov luk koji izlazi iz akrilatnog tela
između gornjih premolara. Sa svake strane gornjeg zubnog luka

oblikuje trokraku horizontalnu bukalnu petlju , dok preko frontalnih zuba prelazi na

80

uobičajen način.Po izlasku iz akrilatnog tela, luk ulazi u vestibularni prostor penjući
se najpre neznatno prema gore.Malo iznad nivoa bukalnih kvržica premolara menja
smer prema napred, oblikujući donji krak bukalne petlje.Kod mezijalne površine S2
savija na gore i u nazad kao srednji krak bukalne petlje. Na sredini bukalne površine
M1 ponovo savija na gore i napred kao gornji krak bukalne petlje.Na sredini
labijalne površine O, luk postaje okomit, da bi nešto ispod donjeg kraka petlje
ponovo promenio smer i prešao u horizontalni incizalni deo.Svi horizontalni delovi
luka paralelni su sa okluzalnom ravni. Udaljenost između poedinih krakova petlje je
3-4 mm.

5.APARAT PO GRUDEU

Grude je ograničio indikaciju ovog aparata na stimulaciju izrastanja gornjih i donjih
sekutića,tako što je oslobodio frontalne zube od dodira sa akrilatnim telom.
Akrilatno telo aparata pokriva celo tvrdo nepce,a u slučaju potrebe ugrađuje se
šraf.U predelu fronta nalazi se ovalni otvor,koga delimično pokriva žičana pregrada
sastavljena od 4 FILARETE.Filarete izlaze iz palatinalnog dela akrilatnog tela i
prate oblik oralnih površina frontalnih zuba,produžavajući se do sredine lingvalnih
površina donjih S. Svakoj filareti odgovaraju jedan gornji i jedan donji S.U
zavisnosti od anomalije krajevi filareta mogu dodirivati zube ili biti od njih
odmaknuti.

Uloga ovih filareta je da onemogućavaju interponiranje jezika u prostor između
sekutića.Uz to se sve ili samo pojedine filarete mogu koristiti za ispravljanje
položaja retrudiranih ili rotiranih donjih S.

Labijalni luk smešten je u području gingivalne 1/3 gornjih S.

INDIKACIJE:

- th dentoalveolarnog otvorenog zagrižaja, gde horizontalni deo standardno

oblikovanog labijalnog luka dodiruje gingivalne 1/3 labijalnih površina
gornjih S, stimulišući njihovu ekstruziju, jer je sila usmerena u vertikalnom
smeru.Visina konstrukcionog zagrižaja ne sme preći 2mm.
Kontraindikovano je brušenje bočno nagriznog grebena ako su zubi u
kontaktu sa antagonistima.Suprotno tome,frontalni zubi su oslobođeni kako bi
mogli slobodno izrastati.

81

- Unimaksilarna i bimaksilarna protruzija sa ivičnim odnosom ili minimalnim

preklopom sekutića,horizontalni deo labijalnog luka prelazi incizalnu 1/3
labijalnih površina sekutića.Kod bimaksilarni protruzije ugrađuje se i gornji i
donji labijalni luk.

III GRUPA
FRENKLOV APARAT (REGULATOR FUNKCIJE)

To je jedini tkivno nošeni funkcionalni aparat . Od svih funkcionalnih aparata daje
najbolje rezultate, ali se retko pravi jer je komplikovan za izradu (počevši od
kliničkog dela uzimanja otisaka pa na dalje).Za razliku od svih ostalih aparata koji

82

su smešteni sa oralne strane, RF je smešten kao vestibularna ploča sa vestibularne
strane.
Frenkl smatra da nepravilna funkcija mišića obraza ,usana i jezika ometa rast
kraniofacijalnog kompleksa.Čitava teorija je zasnovana na teoriji funkcionalnog
matriksa. Meka tkiva su ta koja dovode do promena na skeletu tako da praktično i
uslovljavaju anomaliju.
Nepravilno obavljanje funkcija , nepravilna ravnoteža pritiska jezika, obraza i usana
dovodi do malokluzije.Tako da ako uspemo da preorijentišemo način obavljanja
funkcije i uspemo da izbalansiramo pritiske bilo usana i obraza sa jedne, i jezika sa
druge strane, doći će do pravilnog oblikovanja zubnih lukova i vilica. Nepravilna
funkcija perioralne muskulature predstavlja dinamičku barijeru optimalnom rastu
dentoalvelarnog kompleksa u sva tri pravca prostora.Ovaj aparat deluje istovremeno
na ispravljanje i funkcionalnih i morfoloških nepravilnosti.

Mehanizam delovanja baziran na kombinaciji tri principa :
-aplikacija pritiska
-eliminacija pritiska
-aplikacija vuče

Aplikacija pritiska se manifestuje na mestima gde aparat vrši pritisak na
dentoalveolarne strukture.Izvor pritiska može biti: elastična žica , šraf ili sila
mišića.Te sile mogu biti prisutne pojedinačno ili u međusobnoj kombinaciji.Rezultat
je pomak zuba i /ili vilica u smeru delovanja pritiska.

Eliminacija pritiska manifestuje se u otklanjanju pritiska perioralne muskulature
usana i obraza na zube i vilice, ali i u sprečavanju njihovog interincizalnog i
interokluzalnog uvlačenja.Rezultat je vestibularna dekompresija koja omogućava
pojačan transverzalni i sagitalni razvoj dentoalveolarnog područja i po potrebi
izrastanje određenih grupa zuba.
*Kod pacijenata sa II 1 cl, donje usne pelote sprečavaju sisanje i uvlačenje donje
usne u područje incizalnog stepenika, a pospešuju njihovo zatvaranje.
*Donje usne pelote zajedno sa lingvalnim lukom/štitom mogu promeniti
funkcionalnu ravnotežu retraktora i protraktora mandibule u distookluziji, ali i
neutrookluziji.Položaj usnih pelota u ustima prisili pacijenta da ih obuhvati donjom
usnom.To se postiže aktivacijom protraktora koji mandibulu pomeraju
mezijalno.Međutim donja vilica teži da se aktivacijom retraktora vrati u prvobitni
položaj.Usled toga, sluzokoža mandibule dolazi u kontakt sa lingvalnim
lukom/štitom , aktiviraju se mehanoreceptori, koji pri povećanom pritisku ponovo
aktiviraju protraktore, a oni ponovo dovode mandibulu u mezijalni položaj.

83

Aplikacija vuče manifestuje se u vestibulumu pošto aparat leži duboko u
forniksu.Promena smera delovanja mišićnih vlakana stvara usmerenu vuču na
alveolarnu kost koja reaguje apozicijom novostvorene kosti.Tako se dobija
proširenje apikalne baze koje je izrazitije pri primeni RF u mešovitoj nego u stalnoj
denticiji.Sa druge strane, u usnoj duplji nema elemenata aparata pa jezik zato
neometano usmereno vrši pritisak na oralne površine zuba i alveolarnog grebena. U
stalnoj denticiji promene nastaju delovanjem bukalnog štita sa jedne strane i funkcije
jezika sa druge strane.Preoblikovanje alveole mlečnog zuba u bočnoj regiji nastaje
pored uticaja bukalnog štita i funkcije jezika , i usled erupcije stalnog zuba.
Za razliku od aparata koji se nalaze glavnim delom u usnoj duplji,a za usmeravanje
pritiska na zube koriste aktivnu snagu žičanih opruga i šrafa (aktivni pločasti aparati)
i snagu mastikatornih mišića (aktivatori) , RF su većim delom locirani u
vestibulumu.Oni deluju tako što eliminišu pritisak , aplikuju vuču i koriste potencijal
rasta.
Posebna prednost RF je u tome što se u ranoj mešovitoj denticiji koristi intenzivan
rast alveolarne kosti i počinju otklanjati funkcionalne smetnje pre nego što se
nepravilnosti potpuno razviju.Rano lečenje RF-je ima veliki interceptivni značaj.

~~~~~MOSOVA TEORIJA~~~~~

Mosova ’funkcionalna kranijalna
analiza’ je fundamentalna za
etiološku i terapeutsku ocenu
malokluzija.
Specificne kranijalne komponente
kontrolišu svaku funkciju.
Veličina, oblik i prostorni položaj pojedinih
komponenti su relativno zavisni jedni od
drugih.Svaka komponenta lobanje se sastoji iz

dva dela:
-funkcionalnog matriksa
-skeletne jedinice

Skeletna jedinica -kost,hrskavica i ligamenti, čuva i podržava funkcionalni
matriks.One su adaptabilne.Sastavljene su od mikroskeletnih i makroskeletnih
jedinica.Zbir mikroskeletnih jedinica lobanje stvara makroskeletnu jedinicu
(npr.mandibula kao makroskeletna jedinica sastavljena je od koronoidne, angularne,

84

bazalne i alveolarne mikroskeletne jedinice.Zubi utiču na alveolarnu, a n.alveolaris
inf. na bazalnu jedinicu).

Funkcionalni matriks uključuje i ostvaruje specifične funkcije mekih tkiva
(npr.disanje, vid, miris, mastikacija...).

Postoje dva tipa:

1.periostalni-mišićni pripoj (npr.m.temporalis je periostalni matriks koronoidne
jedinice, a m.maseter i m.pterigoideus medialis angularne jedinice)

2.kapsularni matriksi podeljeni su na tri tipa:
♣ neurokranijalni (mozak, leptomeningee i cerebrospinalni likvor) -ekspanzija

nervne mase uzrokuje pasivnu translaciju pljosnatih kranijalnih kostiju,dok je
transformativni rast indukovan duž suturalnih ivica

♣ orbitalni
♣orofacijalni(usta, nos i faringealni funkcionalni prostor)

Kapsularni matriks ima direktan uticaj i jedini je odgovoran za promene u
trodimenzionalnoj poziciji skeletne jedinice.On menja i veličinu odgovarajuće
mikroskeletne jedinice.
Moss naziva promenu u veličini i obliku u toku rasta TRANSFORMACIJOM, a
promenu u prostornoj poziciji TRANSLACIJOM.
Transformacija predstavlja procese apozicije i resorpcije (promene oko kondila i
gonijalnog ugla oko mandibule, rast duž suturalmih ivica kostiju kalvarije).
Translacija može biti u dva smera-na gore ili na dole.
Koštani rast skeleta je kombinacija oba tipa rasta,iako translacija skoro uvek
rezultira koštanom transformacijom.
Funkcionalnim opterećenjem pojedinih periostalnih matriksa (mišićni pripoj)
menjaju se skeletne jedinice u smislu translacije i transformacije.
Translacija i transformacija mandibule postiže se uz korišćenje aktivatora.

Osnovni delovi RF su:

 labijalni luk (donji)
 bukalni štitovi-nalaze se na lateralnim delovima zubnih nizova
 labijalne pelote-nalaze se u forniksu

85

Pošto je aparat smešten u vestibulumu,on bukalnim štitovima i labijalnim pelotama
treba da odmiče muskulaturu,sprečava njihovo dejstvo na zubne lukove,a da
istovremeno jezik, koji je potpuno slobodan, sa oralne strane dođe do izražaja i
izvrši uticaj na sagitalni i transverzalni razvitak vilica.Donji labijalni luk povećava
volumen usne šupljine.

CILJEVI LEČENJA

1. povećanje sagitalnog i transverzalnog i intraoralnog prostora-

odigrava se zahvaljujući bukalnim štitovima i labijalnim pelotama koji su
maksimalno ekstendirani u vestibulumu (jako duboko su postavljeni), izazivajući
silu vuče, a eliminišući silu pritiska obraza i usne na koštane strukture i
obezbeđujući delovanje sile koju proizvodi jezik.Bukalni štitovi konstruišu se tako
da više odstoje od zuba i alveolarnih nastavaka u donjoj nego u gornjoj vilici.To se
postiže tako, što se pri izradi vrši podlaganje voskom , oblažu se zubi i alveolarni
nastavci voskom koji je različite debljine.Skroz gore odstoji 4 mm , u visini gornje
krunice 3 mm ,u visini interokluzionog razmaka 2 mm i alveolarnog nastavka 1
mm.Preko tog voska se naliva akrilat od koga se pravi bukalni štit. Kada se ukloni
vosak, bukalni štit odstoji po toj šemi u odnosu na zube i alveolarne
nastavke.Bukalni štit treba da eliminiše pritisak koji obrazi vrše na zube i omogući
da dejstvo jezika dođe do potpunog izražaja i da deluje na transverzalni razvitak
vilice.
S obzirom da je bukalni štit duboko postavljen, konstantna sila vuče napreže
fibrozna vlakna vezvnog tkiva na periostu i pripoje mišića u vestibulumu. Ona se
prenosi na alveolarnu kost pomoću vlakana koja su inserirana u kost.Odgovor
koštanog tkiva na primenu sile vuče je apozicija-stvaranje nove kosti. Tako dolazi
do apozicije kosti na bukalnoj površini alveolarnih nastavaka (shodno tome imamo
resorpciju kosti na palatinalnoj površini alveolarnog nastavka) i do premeštanja celih
alveolarnih nastavaka u transverzali bez njihovog naginjanja.To pomaže i dovodi do
lateralnog pomeranja alveolarnih nastavaka i kod izniklih i kod ne izniklih
zuba.Krajnji rezultat je više bodili pomeranje nego inklinacija-nema naginjanja zuba
kao kod primene aktvnog aparata sa šrafom za tansverzalno širenje.

Po istom principu deluju labijalne pelote . Kod tipa I, II i IV, jer su smeštene u
donjem vestibulumu.Labijalne pelote koje su kod tipa III visoko u maksilarnom
vestibulumu.Jako su korisne i stimulišu sagitalni razvitak kosti i bodili pomeranje
sekutića unapred i na dole , paralelno sa nagibom alveolanih nastavaka , da bi dovele
do vuče na pripojima sluzokože i mišića..Na taj način dolazi do korekcije obrnutog
preklopa sekutića.

86

Sagitalni i transverzalni razvitak apikalnih baza moguć je onoliko koliko postoji
prirodan potencijal rasta.
Greber smatra da je moguće širenje mandibularne baze u uzrasu od 9-10 godina ,
dok je maksilarna baza podložna sagitalnoj i transverzalnoj stimulaciji znatno duže-
14-15 god.Posle tog vremena moguće je samo bukalno naginjanje zuba bez širenja
baza.

2. povećanje vertikalnog intraoralnog prostora(ektruzija zuba)-

bukalni štitovi sprečavaju interponiranje mekih tkiva obraza u interokluzioni
prostor.Selektvna erupcija zuba moguća je samo u donjoj vilici jer oni nemaju
nikakav kontakt sa akrilatom i može doći do njihove ekstruzije što olakšava
sagitalnu korekciju anomalija II cl.Donji zubi se pomeraju na gore i u
napred,čime se postiže efikasna kontrola kod nepravilnosti vertikalnog
pravca,a bez komplikovanih brušenja vodećih žlebova kao kod aktivatora i
bionatora.Gornji zubi su sprečeni pomoću okluzalnih stopera i to na M1.
Ukoliko želimo izrastanje M1, stopere pravimo na V i obrnuto.
S obzirom da su bukalni štitovi između zuba i obraza,sprečavaju interponiranje
obraza u interokluzioni prostor.Pri nepravilnoj funkciji gutanja (infantilno), zubi su
van kontakta i mandibula nije fiksirana mastikatornim mišićima ni u CO, već je
fiksirana mimičnim i nadhioidnim mišićima tako da bočni zubi nisu u kontaktu.Pri
takvom gutanju dolazi do kontrakcije bukcinatora i obrazi se jednim delom uvlače u
taj okluzalni prostor koji je slobodan.Samo prisustvo bukalnog štita sprečava
interponiranje i utiče na korekciju gutanja,a s obzirom da zubi nisu u kontaktu ni sa
jednim delom aparata omogućena je njihova ekstruzija.Osnovna vežba koju treba da
nauči dete , je da drži usne u kontaktu sve vreme.Treba da trenira uprkos čitavoj
konstrukciji.Frenkl preporučuje čak da dete ima podsetnik da skuplja usne. Aparat
treba da nosi 24 h, jer čim je van usta , dete funkciju obavlja nepravilno.Privikavanje
na aparat traje i po nekoliko nedelja.

3. usmeravanje mandibule u napred (ako se radi o distalnom
zagrižaju), tj.unazad (ako se radi o progenom zagrižaju) -

celokupna korekcija anomalije je skeletne prirode, jer je izbegnut konakt
aparata sa zubima donje vilice.Položaj mandibule se menja postepenim
treningom mišića protraktora i retraktora što je praćeno mišićnom
kondilarnom adaptacijom.Najvažniji mišić je m.pterigoideus lat.
Uporište aparata je na zubima maksile u predelu molara i očnjaka, što se postiže
separacijom kontaktnih tačaka između III, IV, distalne površine V i M1.
Lingvalna pelota vodi mandibulu,pomoću eksteroceptivnih stimulusa, u mezijalni
položaj.Najčešće aparat žulja u predelu lingvalne pelote, jer pelota ne dozvoljava da
se mandibula vraća.Kad god mandibula klizne unazad, osećaj pritiska na lingvalnu

87

stranu alveolarnog nastavka aktivira protraktore koji se postepeno uvežbavaju da
održavaju mandibulu u položaju određenom konstrukcionim zagrižajem.
Od velike je važnosti da se promene položaja mandibule odigraju bez naginjanja
mandibularnih sekutića u napred, tako da se mora stalno proveravati da lingvalna
pelota ne vrši pritisak na zube.
Lingvalni luk (kao kod RF Ia) se sve manje koristi jer lingvalni štit (kao kod RF Ib),
mnogo sigurnije vodi donju vilicu i položaj koga želimo.Pri tome, lingvalni štit
povezuje više žičanih elemenata.

4. uspostavljanje novog modela motornih funkcija i poboljšanje
motorog tonusa (korigovanje nepravilnih orofacijalnih finkcija
gutanja, disanja i govora) - uz pomoć aparata razvija se nov model

motornih funkcija i poboljšava se mišićni tonus.Pelote i bukalni štitovi
masiraju meka tkiva i poboljšavaju cirkulaciju.Frenkl svoje aparate naziva
aparatima za vežbanje, a vežbe koje preporučuje naziva oralnom
gimnastikom.
Labijalne pelote u mandibuli sprečavaju hiperaktivnost m.mentalisa i smanjuju
naglašenost mentolabijalnog sulkusa . Posle stavljanja aparata, funkcije:gutanje,
govor, pokreti mimike -predstavljaju gimnastiku.Vežbama se postiže da pacijent drži
usne u kontaktu sve vreme.Aparat je neophodno nositi 24h dnevno,osim za vreme
jela.Po prestanku nošenja aparata, adaptacija mišića na novi položaj ostvarena
vežbama, obezbeđuje stabilnost postignutog rezultata.
Pelote za usne pomažu i pomeranje donje vilice iz distalnog u neutralni položaj, jer
odmah posle stavljanja aparata pacijent mora donjom usnom da obuhvati pelote,a da
bi mu to uspelo mora da pomeri donju vilicu u napred.
Kod PSEUDOPROGENIJE gornja pelota istura gornju usnu i poboljšava profil
pacijenta, te ga pacijenti rado nose.

KLINIČKI POSTUPCI PRI IZRADI RF

Šta sve treba da uradimo da bi napravili RF koji će delovati?
Prvo moramo da obezbedimo fiksaciju.Već smo rekli da se cela fiksacija vrši na
zubima gornje vilice dok su donji slobodni.Postoje dve žice koje treba da prođu
ispod nivoa kontaktne tačke,a da bi to postigli moramo da izvršimo stripovaje.

1.Separacija zuba-O i P1 i P2 i M1 u stalnoj denticiji vrši se pomoću separacionih
gumica.One bi trebalo ba razmaknu zube oko 1mm da bi žičani elementi mogli da se
spuste ispod ekvatora.U mlečnoj i mešovitoj denticiji vrši se brušenje kontaktnih
tačaka III, IV i V i time se dobija prostor za debljinu žice od 0.9-1mm, s tim što se
distalna kontaktna tačka na V uklanja za ceo iznos, a na III i IV po 0.5mm.Žica koja

88

prolazi između M1 i V ili M1 i P2 je palatinalni luk, a žica koja prolazi oko O i
ispod kontaktne tačke O i P1 je stabilizacijska žica.
Otisak se uzima odmah nakon separacije (kod stalnih zuba vratimo gumice za
separaciju).

2.Uzimanje ispravnog otiska-kašika treba da bude dovoljno dugačka da obuhvati
tubere, ali ne i previše duboka da ne bi dovela do lateralne dislokacije susednih
mekih tkiva (ne ide u visinu nego lateralno u polje pa se neće dobiti tačna dubina
vestibuluma).Kašika treba da bude skoro u kontaktu sa bukalnim i lingvalnim
površinama dentalnog luka. Idealno bi bilo izraditi individualnu kašiku (ili obložiti
kašiku mekim voskom). Nikada ne treba produžavati kašike, jer bi se time previše
odvojila meka tkiva usana i obraza i aparat ne bi bio precizno izrađen.
Masa ne sme da bude ni tvrda ni meka, niti da je ima mnogo jer će se potisnuti u
forniks i izmestiti pripoje mišića, pa će se opet dobiti pogrešna visina vestibuluma.
Otisak se uzima alginatom.Pacijent ne sme da pravi pokrete. Rub otiska ne sme biti
debeo već samo tanka ivica.
Po pravilu se liju dupli modeli za sokle i za rad.

3.Konstrukcioni zagrižaj-se uzima u incizalnom odnosu bez aktivacije u
vertikali(isturanje ne sme biti veće od 6mm) .Bočno razmak mora biti minimalno 2-
3 mm (u nivou fiziološkog mirovanja) da bi prošla žica.Veličina razmaka zavisi i od
izraženosti špeove krive.Kod malokluzije III cl zagrižaj se uzima u maksimalnoj
retropulziji , pri čemu je prodnostički bolje ako možemo postići incizalni odnos
sekutića.Izuzetak je izrazita malokluzija II cl sa izrazitim stepenikom većim od 8
mm, pri čemu se mandibula usmerava mezijalno za polovinu širine premolara (2.5-3
mm).

4.Radiranje modela za bukalne štitove i pelote-čak i pri
korišćenju individualne kašike i uz savršen otisak, dno
vestibuluma nije adekvatno reprodukovano.Radiranje se
mora izvršiti uz posebnu pažnju u cilju izazivanja sile vuče
koja je neophodna za stimulaciju apozicije kosti u
bazalnim oblastima vilica,a da se ne izazove pojava
ulceracija na mukozi zbog preekstendiranosti ako smo
previše izradirali. Ako su zbog lošeg radiranja štitovi
prekratki,tkivo se zavlači između alveolarnog nastavka i
štita, čime se gubi efekat vuče.Kod I cl i II cl radiranje se
vrši u predelu gornjih P1 ili IV i V , oko tubera , u donjem
frontalnom prevoju forniksa i interdentalno u predelu
bočnih zuba da bi mogla da se postavi omča za O i palatinalni luk između zuba.

89

Kod malokluzija III cl razlika je u tome što se radira u

predelu prevoja gornjeg forniksa posebno u frontalnoj

regiji.

Ivica bukalnog štita se nalazi 10-12 mm udaljena od

marginalne gingive bočnih zuba.U predelu tubera je

najlošiji otisak, jer se otisna masa istisne i teško se

određuje dubina.Iza molara potrebna dubina je 12mm.

Donja ivica mandibularne pelote treba da je udaljena 12

mm od gingivalne ivice sekutića (tip I). Bitan je i nagib

pelote(skoro vertikalan). a)produbljivanje forniksa na radnom modelu

BŠ-bukalni štit

b)radiranje modela(ako pravilno radiramo
b,pelote leže pravilno i c nepravilno radiranje
izazvalo bi dekubitus usne)

5.Voštane folije ili rasterećujući vosak postavljaju se na gipsanom modelu na svim
onim mestima gde želimo da izazovemo maksimalni rast, tj.akrilatni štitovi bivaju
odmaknuti od zuba i alveolarnog grebena.
Po pravilu debljina voska ne sme biti veća od 2 mm u prevoju forniksa, odnosno 3
mm u predelu zuba.Vosak mora dopirati sve do prevoja forniksa da bi se u tom
predelu izazvala sila vuče.

Orjentacione
vrednosti za debljinu
voštane podloge

6.Izrada žičanih
elemenata koriste se čelične žice
debljine 0.5 -1.1 mm za naslone, a 0.9-1.1mm za noseće elemente.
U vestibulumu rastojanje između žice i alveolarnog nastavka treba da bude 1.5mm, a
rastojanje od nepca i lingvalne površine donjeg alveolarnog nastavka do žice je
0.75mm.
Kada su izrađeni žičani elementi, fiksiraju se na model lepljivim voskom i prelazi se
na izradu akrilatnog dela.

7.Izrada akrilatnih štitova i pelota i poliranje aparata

8.Predaja aparata-pri predaji moraju se proveriti sve ivice (kako je izradiran
model, da nije previše ili premalo). Preporučuje se da se namaže cink eugenol pasta

90

na aparat,kako bi se videlo gde treba ukloniti akrilat -na tim mestima paste nema. Pri
tom moramo voditi računa da aparat leži adekvatno u ustma.
Aparat se stavlja u usta i proverava:
- njegova stabilizacija na zubima u gornjoj vilici
- položaj palatinalnog luka
- lingvalne pelote i bukalni štitovi dobro leže tj. dovoljno daleko od alveolarne
mukoze i zuba u gornjoj vilici.
Potencijalna mesta iritacije su:
- u oblasti bukalnih frenuluma i donje ivice mandiblarnih pelota kao i prednja gornja
ivica bukalnih štitova u oblasti iznad gornjih očnjaka.Ako ne postoji ishemija tkiva u
toj oblasti, aparat je siguran za pacijenta.Može se uočiti crvenilo tkiva oko periferije
štitova i pelota ako su odgovarajuće ekstendirane.

Oblik i položaj pelota(P )za donju usnu i
veznih žica (VŽ)

9.Uputstvo za nošenje
RF tip I i II
-u toku prve 2 nedelje aparat se nosi 2-4 h dnevno,zato što mnogo žulja.
-prva kontrola-pažljivo se ispituju meka tkiva i vrše neophodna prilagođavanja i
poliranja
-tokom sledeće 3 nedelje nosi se 4-6 h dnevno i uvode se vežbe govora
-na trećoj kontroli uvodi se oralna gimnastika (izomertrijske vežbe) i udvostručuje
se dnevno vreme nošenja na 8-12 h tek posle pet nedelja

91

-posle 2 meseca nosi se i noću i danju 12h tj. 24 h ukupno
-posle 3 meseca stalnog nošenja aparata sagitalne,transverzalne i vertkalne promene
mogu se primetiti ukoliko je pacijent dobro nosio aparat.
-već posle 6 meseci može biti korigovan sagitalni odnos molara kod ½ klase, a kod
težih slučajeva (odnos pune II klase), može biti korigovan posle 9 meseci

Kontrole su na 4 nedelje , tada samo motivišemo pacijenta, proveravamo mukozu i

stabilizaciju aparata.

Aktivni tretman ovim aparatom traje 1-2 godine, a nastavlja se retencionim
periodom u kom se aparat nosi samo noću od najmanje 2 godine,a ako se otpočne
terapija u stalnoj denticiji, retenciona faza je u trajanju od 2-3 godine.Dug retencioni
period je naročito indikovan kod pacijenata II2 cl i IIIcl.
Najbiološkiji je od svih funkcionalnih aparata.

Najbolje vreme za terapiju je uzrast 7,5. - 8,5. godine (sa već prisutnim stalnim

gornjim S), pa sve do stalne denticije 14. - 15.godina.
Kod malokluzija IIIcl i otvorenog zagrižaja, terapija može otpočeti i ranije, odmah
posle nicanja M1.Ne preporučuje se upotreba RF kod dece u kasnoj mešovitoj
denticiji i sa uznapredovalom resorpcijom korenova,jer će gubitak zuba dovesti do
ugrožavanja stabilizacije aparata i neželjenih efekata.Zbog toga je bolje sačekati
nicanje maksilarnih P i O, kako bi se mogla obezbediti adekvatna stabilizacija
aparata.

Reparatura se ne može uraditi, zato što čitavu konstrukciju drži žica
palatinalnog luka i ako se ona iskrivi mora se izraditi novi aparat.Zato se jako retko
indikuje.

RF tip III

Potpuno je drugacije sa Frenklom III.Idealan je za progeni zagrižaj-koristi se kod
pseudoprogenije.Problem je kod brušenja zuba (separacije) i radiranja za pelote.
Nosi se odmah 24 h (posle druge nedelje).On ima samo labijalne pelote u gornjem
vestibulumu. Lakše ih je napraviti i izradirati jer je dublji forniks. Pacijenti vole da
ga nose jer bolje izgledaju.Pelote isturaju gornju usnu i pacijent lepše izgleda.

U odnosu na vreme otpočinjanja terapije razlikujemo rano i kasno lečenje ovim

aparatima.

92

RANA TERAPIJA podrazumeva
a. terapiju malokluzija III cl neposredno posle nicanja M1
b. terapiju malokluzija I cl i IIcl u periodu rane mešovite denticije kada su nikli
donji sekutići (S2, S1, S1, S2) u prosečnom uzrasu od 7.5.godina.
c. terapiju skeletno otvorenog zagrižaja posle nicanja M1 uz vežbu zatvaranja
usana

KASNA TERAPIJA podrazumeva
tretman malokluzija I cl i II cl nakon smene gornjih P i donjih P i O

Svi oblici RF mogu se podeliti u dve grupe i više tipova u zavisnosti od toga koje
malokluzije treba da korigujemo.

U PRVOJ GRUPI su: tip I (a,b,c), II, IV-RF koji imaju labijalni luk na gornjim

frontalnim zubima i pelote u najdubljem delu vestibuluma za donju usnu.

DRUGA GRUPA-RF III(a,b)-imaju luk na donjim frontalnim zubima i pelote

duboko u vestibulumu za gornju usnu.

Postoje 7 konstrukcija RF

* RF I*

♥ RF I a

☺Indikacije

1. I klasa (skeletno) sa malom i umerenom (apikalnom) teskobom
2. I klasa (skeletno) sa vertikalnom nepravilnošću-duboki zagrižaj
3. I klasa sa protruzijom gornjeg i retruzijom donjeg fronta-povećan incizalni
stepenik
4. ukršten obostrano izazvan transverzalnom prerazvijenošću mandubule
5. II 1cl kod koje incizalni razmak ne prelazi 5mm
6. II 1cl sa dubokim zagrižajem i retruzijom donjeg fronta

93

☻ Kontraindikacije

1.koronarna teskoba
2.izražene rotacije zuba
3. ukršten zagrižaj izazvan transverzalnom nerazvijenošću gornje vilice
4.protruzija donjeg fronta

Delovi aparata

-dva bukalna bočna štita
-dve pelote za donju usnu
-lingvalni luk
-palatinalni luk sa naslonima na gornjim M1
-vestibularni luk i omče za O u gornjoj vilici

Primenom ovog aparata može se dobiti transverzalno širenje od 6mm, odnosno
alveolarne baze od 5mm.

Omče na O imaju dvostruku ulogu:
*oslanjaju aparat ne mezijalnu površinu gornjeg P1
*služe kao vodič ukoliko je potrebno O smestiti u niz pri čemu se aktiviraju
savijanjem na dole

Uloga palatinalnog luka:
*dozvoljava širenje bočnih štitova
*služi transverzalnom pojačanju aparata
*podupire aparat u transverzalnom pravcu
Pelote za donju usnu
*moraju biti tako napravljene da donji rub pelote leži slobodno u prevoju forniksa, a
da je gornji rub pelote udaljen 5mm od ruba gingive
*žica koja spaja pelote ugrađuje se u akrilat oko sredine pelote
*pelote imaju oblik paralelograma sa zaobljenim uglovima
*donja polovina pelote treba da bude postavljena nasuprot mentolabijalnog sulkusa i
da na taj način eliminiše poremećenu funkciju muskulature prvenstveno
m.mentalisa.

Lingvalni luk
Ima različit položaj u zavisnosti od inklinacije donjih sekutića.Ako su donji sekutići
normalno postavljeni onda lingvalni luk ne sme da leži na zubima, a ako su u

94

retruziji lingvalni luk naleže na donje sekutiće i očnjake iznad tuberkuluma i pri
svakom zatvaranju usta vrši pritisak na zube i izaziva njihovu protruziju.

♥ RF I b

☺ Indikacije

*II 1 sa incizalnim stepenikom od 5- 7mm - pri čemu treba voditi računa o tipu
profila i veličini donjeg sprata lica, da se oni ne bi previše produžili (izaziva zadnju
rotaciju)
*II 1 sa dubokim zagrižajem

Elementi aparata su

(za razliku od predhodnog aparata umesto lingvalnog luka

ima lingvalnu pelotu)

▪ dva bukalna štita bočnodve pelote za donju usnu

palatinalni luk sa osloncem na gornji M1(slične funkcije

kao kod Baltersa,svuda ▪ odstoji od mukoze

0.75mm,ide između V i M1.Oslonac je na molaru koji se

nastavlja od palatinalnog luka, bilo da je na V ili M1 u

zavisnosti da li želimo ekstruziju ili intruziju)

▪ labijalni luk (0.9mm) -ide po sredini vestibularnih površina gornjih sekutića do

distalne površine drugog lateralnog sekutića, skreće pod pravim uglom u apikalnom

smeru i zatim se horizontalno završava u bukalnom štitu. Labijalni luk u početku

leži pasivno na vestibularnim površinama gornjih frontalnih zuba, a aktivira se usled

tendencije donje vilice da ide u distalni položaj

▪ omče za očnjake u gornjoj vilici - ide od sredine bukalne površine gornjeg

očnjaka,prati njegov ekvator u mezijalnom smeru,zatim obuhvata palatinalnu

površinu, ide 1mm od gingivalnog ruba i između gornjeg O i P1 završava se i ulazi u

retenciju

▪ lingvalni štit sa lingvalnim lukom, pri čemu lingvalni štit omogućava kretnje

mandibule iz distookluzije u neutrookluziju

▪ u ovaj aparat može se ugraditi dodatni tanji protruzioni luk ,debljine žice 0.5-

0.6mm ,za pojedinačno protrudiranje donjih sekutića

♥ RF I c

95

☺ Indikacije

*II 1 sa incizalnim stepenikom preko 7mm gde je kontraindikovano dovesti
mandibulu u I klasu (ili incizalni odnos) u jednoj fazi
*teško uspostavljanje kontakta usana pri dovođenju mandibule u mezijalni položaj
*II 1 klasa udružena sa dubokim zagrižajem

Konstrukcioni zagrižaj se uzima u dve faze,pri čemu treba voditi računa da nije
prenapregnut neuromuskularni aparat i da su usne u neusiljenom kontaktu

Elementi aparata

▪ dva bočna bukalna štita (kod ovog aparata možemo pomeriti deo bočnog štita sa
lingvalnim pelotama i štitom, u frontalnom smeru,zahvaljujući šrafu koji je ugrađen
u bukalni štit.Bukalni štit je presečen vertikalno i horizonalno čime se omogućava da
se lingvalne pelote udalje 2-3 mm od alveolarnog nastavka posle 6 meseci terapije)
▪ dve pelote za donju usnu
▪ labijalni luk
▪ palatinalni luk sa uporištem na gornjim M1
▪ omče za O u gornjoj vilici
▪ lingvalni štit sa tzv.perima za protruziju
▪ šraf

U zavisnosti od dubine zagrižaja, šraf različito ugrađujemo:

a-umereno dubok zagrižaj gde konstrukcionim zagrižajem uspemo da podignemo
zagrižaj koliko treba.Šraf se ugrađuje paralelno sa okluzalnom ravni

b-kod ekstremno dubokog zagrižaja šraf se naginje malo napred i aktivirani šraf
vodi štit i pelote unapred i nadole čime se podiže zagrižaj

* RF II*

96

☺ Indikacije
*II 2cl
*I cl sa retruzijom gornjeg fronta i dubokim zagrižajem
*II/1cl sa ekstremnom protruzijom gornjih sekutića i dubokim zagrižajem,jer se
pokazalo da kod ovih pacijenata kad primenimo tip I, dolazi do podizanja aparata u
predelu fronta,a pelote izgube kontakt sa forniksom i leže previsoko.

Elementi aparata

▪ dva bukalna bočna štita
▪ dve pelote za donju usnu
▪ lingvalni štit
▪ labijalni luk
▪ modifikovani vodič ili petlje za očnjak , obuhvata
samo bukalnu površinu gornjeg očnjaka u vidu duple
žičane petlje. Petlja za očnjake je modifikovana i omogućava adekvatno smeštanje O
u niz ukoliko je on vestibularno postavljen.
▪ dodatni protruzioni luk u gornjoj vilici- je iza gornjih sekutića i omogućava
njihovu protruziju i intruziju.Savijanje dodatnog protruzionog luka zahteva duboko
radiranje između O i P1, da bi se omogućilo oslanjanje aparata na mezijalnu
površinu P1 (gornja vilica). Luk ide preko palatinalnih površina gornjih sekutića,
zaobilazi u obliku U zavoja O i ide između O i P1 u bukalnu stranu štita.Ima zadatak
boljeg intermaksilarnog oslonca aparata.Petlja na očnjaku obuhvata samo bukalnu
površinu gornjeg O u vidu duple žičane omče.
Kod II 1 sa ekstremnom protruzijom, palatinalni luk sprečava klizanje labijalnog
luka po bukalnim površinama sekutića.

RF III

☺ Indikacije
*kod pseudoprogenih zagrižaja

♦ RF III a
Koristi se kod malokluzija IIIcl sa dubokim obrnutim preklopom

Elementi aparata:
▪ dva bukalna bočna štita
▪ dve pelote za gornju usnu
▪ donji labijalni luk

97

▪ žičani oslonac na zadnjim donjim molarima
▪ palatinalni luk - ide iza zadnjih molara sa osloncem na njima , sa protruzionim
lukom u gornjoj vilici,u okluzalnom interdentalnom prostoru između O i P1
▪ vezne žice između pelota i bočnih štitova
▪ žičani splet unutar bočnog nagriznog grebena - nagrizni greben je između
okluzalnih površina gornjih i donjih zuba u bočnom segmentu.On je na gornjoj
strani ravan i gladak,a na donjoj tesno priljubljen uz zube.
Za razliku od predhodnih aparata, pelote su smeštene u maksilarnom vestibulumu,
odstoje od njega i imaju zadatak da eliminišu pritisak gornje usne na nerazvijenu
maksilu, da proizvedu silu vuče na tkivo i periostalne pripoje u dubini maksilarnog
sulkusa u cilju stimulacije rasta,kao i da prenesu silu
koju proizvodi gornja usna na mandibulu uz pomoć
donjeg labijalnog luka.
Radiranje modela vrši se u predelu bočnog prevoja
forniksa i oko tubera, u predelu gornjeg frontalnog
prevoja forniksa, pri čemu gips treba ukloniti tako
da se postigne paralitet sa spoljašnjim zidom
alveole.Ne rade se interdentalna radiranja.
Donji rub pelote treba da bude udaljen najmanje 7-8mm od ruba gingive i 2.5-3mm
od površine sluzokože.
Ukoliko aktiviramo protruzioni luk na gornjim sekutićima on treba da dodiruje
palatinalne površine sekutića što bliže incizalnoj ivici jer se na taj način postigne
najbrže pomeranje zuba a ne remeti njihovo vertikalno izrastanje.
Tip III ne sme se oslanjati intermaksilarno na gornje bočne zube jer bi pelote
izazvale distalno pomeranje gornjih bočnih zuba.
Palatinalni luk odstoji od nepčane sluzokože 0.5mm.

♦ RF III b

je isti kao tip IIIa samo nema nagrizni greben u bočnoj regiji.

☺ Indikacija

*III klasa sa manjom dubinom obrnutog preklopa

RF IV

☺ Indikacije

98

* skeletno otvoren zagrižaj posebno u I klasi
* bimaksilarna protruzija, u tom slučaju dodajemo donji labijalni luk

Elementi aparata su

▪ dva bukalna bočna štita
▪ dve pelote za donju usnu
▪ palatinalni luk (palatinalni luk uvek prolazi iza zadnjeg
molara i izbegava se interdentalno radiranje.)
▪ gornji labijalni luk
▪ četiri okluzalna naslona (na IV i M1)-stopera
Okluzalni nasloni se prilagođavaju po obliku i položaju.

Otklanjanje nepravilnosti II klase 1.odeljenja sa RF

Kod funkcionalne analize vidimo tipičnu kliničku sliku: distalni položaj mandibule,
uska gornja vilica sa protrudiranim frontom i duboki zagrižaj.Sve ovo je u tesnoj
vezi sa nepravilnim položajem i funkcijom mekih tkiva.Na prvi pogled uočavamo
smetnju zatvaranja usta. Gornja usna odaje utisak da je prekratka i povučena naviše,
a donja nadole.Mentolabijalni sulkus je produbljen.Labijalne površine gornjih
sekutića su više ili manje vidljive, a njihove palatinalne površine leže na donjoj usni.
Kod gutanja nepravilna motorika mekih tkiva dolazi još više do izražaja.Da bi
nekako došlo do hermetičkog zatvaranja usta, donja usna se još snažnije uvlači u
interincizalnu stepenicu,a insuficijentna gornja usna ne može kompenzovati pritisak
jezika na palatinalne površine gornjih sekutića.
Loše zatvaranje usana je najpre posledica neuravnoteženog delovanja radijalnih i
cirkularnih mišićnih snopova orbicularis orisa.Ova ne ravnoteža deluje i na promenu
u napetosti drugih mekih tkiva.To se naročito odnosi na aktivnost m.mentalisa,koji
vuče meke delove brade u kranijalnom smeru i tako produbljuje mentolabijalni
sulkus.
Loše zatvaranje usana nepovoljno utiče na položaj jezika.U normalnim okolnostima
kod zatvorenih usta, jezik u celini ispunjava usnu duplju,stvarajući u ustima
negativan pritisak.Ako se usta otvore, kontakt između nepca i dorzuma jezika je
prekinut i jezik padne u kaudalnom smeru na dno usne duplje. Tako je ravnoteža
između uticaja jezika i mekih delova lica narušena.

99

Formativni uticaj jezika na oralne površine zuba i alveolarnog nastavka nije više
moguć i prevladava delovanje usana i obraza na bukalne površine ,što ima za
posledicu usku gornju vilicu.
U ovim slučajevima moramo najpre da postignemo dobro zatvaranje usana i pravilan
položaj jezika i tako neutrališemo negativan uticaj obraza, podizanje zagrižaja i
vođenje mandibule u napred.
To omogućava konstrukcija RF.

TWIN BLOK

Konstruisao ga je dr William Clark.Pripada grupi funkcionalnoh aparata, ali se u
suštini sastoji od dva aktivna aparata (Švarcova), koji zahvaljujući nagriznim
grebenovima mogu da ispravljaju i mezijalni i distalni zagrižaj.
Nagrizni grebenovi su zakošeni pod uglom od 60° i ne dozvoljavaju da se donja
vilica vrati u CO, tako da se održava sagitalni položaj donje vilice određen
konstrukcionim zagrižajem. Zahvaljujući nagriznim grebenovima, aparati samo na
jedan način mogu da se uklope, da legnu kosine jedna na drugu kada pacijent pomeri
vilicu i tako održava položaj mandibule.Princip rada zasnovan je na kosoj ravni.
Prednji deo mu je kao kod aktivnog aparata.

100