Sigmund Frojd - Tumacenje snova 1.deo

102 Tumačenje snova, I proces mišljenja, i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. Laici su se zato odvajkada trudili da san „tumače", i pri tom su oprobavali dva u suštini različita metoda. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom drugom, razumljivom i u izvesnom smislu analognom. To je simboličko tumačenje sna; ono propada, razume se, već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi, nego i zbrkani. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumačenje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Sedam debelih krava, posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu, to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu, koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tumačenje, jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristikama naših snova poznatim iz iskustva.1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog značenja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simboličkim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće, desiće se". Kako ćemo naći put ka jednom takvom simboličkom tumačenju? Za to se, naravno, ne može dati neko 1 U jednoj noveli pesnika V. Jensena (W. Jensen) s naslovom ,,Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih snova koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se mogli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. „Der Wahn und die Trfiume in W. Jensens ,Gradiva'", u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde", 1907, treće izdanje 1924, Sakupljena dela, sveska VII, koje ja izdajem. Metod tumačenja sna 103 uputstvo. Da li će ono uspeti, to ostaje stvar jedne duhovite dosetke, neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao vezana za naročiti talent.1 Druga vrsta popularnih metoda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. Mogli bismo je označiti kao „metodu šifriranja", pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma, u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu, ali i o jednoj sahrani i slično; ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost", a „sahranu" sa „veridbom". Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu, koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. Jedna interesantna izmena ovog postupka šifriranja, kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehaničko prenošenje, pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa.2 Ovde se 1 Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti; jer slike snova bivaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene, i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic, Biichsenschutz). 2 Artemidor iz Daldisa, rođen verovatno početkom drugog veka naše ere, ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz), Artemidor je polagao važnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i iskustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih varljivih veština. Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom, princip asocijacije. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. Da se pravilno shvati, ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okolnosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. Tehnika, koju na sledećim stranama izlažem, razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju-

104 Tumačenje snova, 1 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj, tako da isti element sna za bogataša, oženjenog čoveka, govornika ima drugo značenje nego za siromaha, neoženjenog čoveka ili eventualno trgovca. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna, nego na svaki deo sadržine sna za sebe, kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. Sigurno su to nepovezani i zbrkani snovi, od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja.1 ćim elementom sna, nego ono što padne na pamet samom snevaču. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni tumači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe, les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication .. . En un mot, nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant, d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san, najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnostima koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje .. . Jednom rečju, naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim članovima porodice (roditeljima, ženi, deci), kao i tipična formula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li, ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Dominantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici, čiju jadnu i bledu sliku predstavljaju naši sanovnici, objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube, mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemenata snova u našim popularnim „sanovnicima". — O ovom izvanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Metod tumačenja sna 105 Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova neupotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. Simbolički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. Kod metoda šif rovanja, međutim, sve bi zavisilo od toga da „ključ", to jest sanovnik, bude pouzdan, a za to nedostaje svaka garantija. Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni zadatak.1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro, tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena, bezvoljan i tužan, imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu; slučajno se tada u blizini Tira (Tyros) nalazio Aristandar, u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi;, postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada, tako da ga je osvojio" (<r& T0po<; = Tiros je tvoj). — San je, uostalom, tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvrditi da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova .. . Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome, kako ja mislim, i jedna knjiga kao što je ova. Dr. A. A. Brilu (Brill), u Njujorku, a posle njega i drugima, uprkos svemu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumačenje snova". 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tumačiti. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost.

106 Tumačenje snova, 1 , čenja snova. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura, tvorevina, histeričnih fobija, prinudnih predstava i drugih, otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti, i analiza i rešenje predstavljaju isto.1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika, onda se ona i raspala, i bolesnik je od nje oslobođen. Kod slabosti naših ostalih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da, uprkos svima poteškoćama, nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom, kasnije, morati podneti opširan izveštaj. U toku tih psihoanalitičkih proučavanja naišao sam na tumačenje snova. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom temom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet, koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postupam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička priprema bolesnika. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom inače obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pažnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči, izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. 1 Brojer i Frojd, Studije o histeriji (Studien uber Hysteric), Beč 1895. 4. izd. 1922 (Sabrana dela sv. I). Metod tumačenja sna 107 Kaže mu se, dakle, da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu padne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno zaveden da neku misao — dosetku potisne pošto mu izgleda da nije važna ili da ne spada u zadatak, i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmislena. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama; jer baš od kritike zavisi, ako mu to inače ne polazi za rukom, da se pronađe traženo rešenje sna, prinudne predstave i si. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukčije nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posmatra. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja, kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja, nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. U oba slučaja mora postojati pribranost pažnje, ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u njemu porađaju odbacuje, pošto ih je zapazio; druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile, a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne, nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. Naprotiv, samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku; ako mu to pođe za rukom, onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neuhvatljive. Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja, kao i struktura sna. Kao što vidimo, radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava; kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor"; neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. (Uporedi primedbe Šlajer-

108 Tumačenje snova, l maherove.)1 Kod stanja koje koristimo za analizu snova i patoloških ideja odričemo se namerno i samovoljno one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju, koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za razliku od stanja pre nego što se zaspi). Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". Zauzimanje stava, koji ovde zahtevamo, prema prividno „slobodnim" dosetkama, sa odricanjem kritike koja se inače vrši prema ovim mislima, izgleda da mnogim osobama nije lako. „Neželjene misli" obično izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller), mora i uslov za pesničko stvaranje sadržavati isti takav stav. Na jednom mestu u njegovoj korespondenciji sa Kernerom (Korner), za čije pronalaženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank), Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je njegova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži, kako mi izgleda, u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro, i da mu škodi, ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju, tako reći još na samoj kapiji, suviše oštro ispituje. Jedna ideja, posmatrana izolovano, može biti veoma neznatna i veoma neobična, ali ona možda postaje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje; možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama, koje možda izgledaju isto tako neukusne, da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. Naprotiv, izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretvaranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische Forschungen I i II, 1909. Metod tumačenja sna 109 ispred kapije, ideje ulaze u snu pele-mele, i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. — Vi, gospodo kritičari, ili kako se već nazivate, stidite se ili bojte se trenutnih, prolaznih ekstravagancija koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sanjara. Otuda vaše žalbe na neplodnost, jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. decembra 1788.) Pa ipak, ovakvo „povlačenje straže sa kapije razuma", kao što to naziva Siler, ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško. Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva; ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. Iznos psihičke energije, za koju umanjujemo kritičku delatnost, i sa kojim možemo povećati intenzitet samoposmatranja, koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksirana. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove, i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli), koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovoga dela sna. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog, istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu, „metodu šifrovanja". On, kao i ovaj, su tumačenja „en detail", ne ,,en masse", kao i ovaj metod, i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno, kao konglomerat psihičkih tvorevina. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara objasnio sam svakako više od hiljadu snova, ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I

110 Tumačenje snova, I tehniku i učenje o tumačenju snova. Sasvim bez obzira na to da bih se izložio prigovoru, da su to snovi neuropata koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi, primorava me jedan drugi razlog na njihovo odbacivanje. Tema na koju su ovi snovi upereni jeste, naravno, uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza, stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj meri ne ­ obične, i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna. Moja namera, naprotiv, teži u tom pravcu da u rešavanju sna stvorim prethodnu radnju za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. A ako se odreknem snova neurotičara, svoga glavnog mate ­ rijala, onda sa ostatkom ne smem biti suviše velik probirač. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgodnom prilikom ispričale neke osobe iz kruga mojih poznanika, ili na koje nailazim zabeležene kao primere u literaturi o snovima. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom, a bez ove ne mogu naći smisao sna. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji datu sadržinu sna prevodi prema utvrđenom ključu; ja sam naprotiv spreman na to da ista sadržina sna kod različitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od jedne otprilike normalne osobe i koji se odnosi na raznovrsne povode svakodnevnog života. Sigurno će mi kao prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih ,,samoanaliza". Pri tom samovolja nipošto ne treba da bude isključena. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr.e povoljnije nego kod posmatranja drugih; u svakom slučaju možemo pokušati utvrditi dokle se samoanalizom može dospeti u tumačenju snova. Ostale teškoće moram savladati ja u svom sopstvenom interesu. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života, a pri tom nije ni siguran od pogrešnog tuma ­ čenja stranih ljudi. Ali čovek preko toga mora da Metod tumačenja sna 111 pređe. „Tout psychologiste, veli Delbef, est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur."1 Potražiću dakle jedan od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. Svaki ta ­ kav san zahteva jedan uvod. A sad moram da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme načine svojim interesima i da se sa mnom zajedno udube u najsitnije pojedinosti moga života, jer ovakvo prenošenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. Uvod U leto 1895. godine lečio sam psihoanalitički jednu mladu damu koja je i sa mnom i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. Razumljivo je da ovakva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor raznovrsnih uzbuđenja, pogotovo za psihoterapeuta. Lično interesovanje lekara je veće, a njegov autoritet manji. Svaki neuspeh preti da oslabi staro prijateljstvo sa bolesnikovim rođacima. Lečenje se završilo delimičnim uspehom, pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah, ali ne i sve svoje somatičke simptome. U to vreme još nisam bio sasvim siguran u kri ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histerične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jedno rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. I u takvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega, jedan od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bolesnicu — Irmu — i njenu porodicu za vreme njihovog boravka na selu. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore navedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno, meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca.

112 Tumačenje snova, I video i dobio sam odgovor: Bolje je, ali ne sasvim dobro. Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona, ili ton kojim su one bile izgovorene. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav protiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji, kao što pretpostavljah, moje lečenje nisu baš rado gledali. Uostalom, moje neprijatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte nisam ni izrazio. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao, kao da se pravdam doktoru M., jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san, koji sam odmah posle buđenja zapisao.1 San od 23.124. jula 1895. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. Među njima Irma koju odmah odvodim u stranu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo, da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". Kažem joj: Ako još imaš bolove, onda je to zaista samo tvoja krivica. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu, stomaku i u telu, gušim se. — Ja se uplašim i pogledam je. Ona izgleda bleda i podbula; pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju, i na drugom mestu na neobičnim nabranim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. — Brzo pozovem doktora M. koji izvrši ponovni pregled i potvrdi .. . Dr M. izgleda sasvim 1 To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. Metod tumačenja sna 113 drukčije nego obično; vrlo je bled, hramlje, nema dlaka na bradi .. . Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje, a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton, pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja, kao on, uprkos haljini osećam) .. . M. kaže: Nema sumnje, to je infekcija, ali ne mari ništa; pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti .. . Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Prijatelj Oto dao joj je nedavno, kad se loše osećala, injekciju sa jednim propilpreparatom. Propilen .. . Propionska kiselina . . . Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krupnim slovima) .. . Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno .. . Verovatno i špric nije bio čist. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. O tome daje obaveštenje uvodni tekst. Vest o Irminom stanju, koju sam primio od Otona, istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć, zapošljavali su moju duševnu aktivnost i za vreme spavanja. Uprkos tome ne bi niko, ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna, mogao slutiti šta san znači. Ni ja sam to ne znam. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu, pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. Da bih saznao značenje svega toga, moram se odlučiti na opširnu analizu. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. Toga leta smo stanovali na Belviju, u jednoj usamljenoj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal, i otada je zadržala neobično visoke prostorije slične dvorani, i san se takođe dogodio 8 Froid. Odabrana dela, VI

114 Tumačenje snova, I u Belviju, i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja, a među njima i Irma. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene, i mnoge ljude, među njima i Irmu, mi kao goste primamo u velikoj dvorani kuće Belvi. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje; ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove, onda je to tvoja sopstvena krivica. To bih joj mogao reći i u budnom stanju, ili sam joj rekao. U ono vreme sam zastupao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je pogrešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bolesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simptoma; da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne, od čega zavisi uspeh, za to više nisam odgovoran. Ovoj zabludi, koju sam srećom savladao, sada sam zahvalan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vreme kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom neznanju postižem uspehe u lečenju. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da, pre svega, ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. Ako je to lična krivica Irmina, onda ne može biti moja krivica. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe; bolovi u vratu, telu i stomaku, guši se. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice, ali se oni nisu suviše nametali; ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Bolovi u vratu, u telu, stezanje u guši kod nje jedva da su igrali neku ulogu. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma, i zasad ne mogu to ni da shvatim. Ona izgledajbleda i podbula. Moja bolesnica je uvek bila rumena. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu organsku afekciju. Kao što će mi se rado poverovati, to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi, jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare, i naviknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun Metod tumačenja sna 115 histerije koje ostali lekari lece kao organske. S druge strane, — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. Ako su Irmini bolovi organski osnovani, onda opet nisam obavezan da ih lečim. Ta moje lečenje otklanja samo histerične bolove. Izgleda mi dakle, zapravo, kao da želim da sam pogrešio u dijagnozi, jer bi onda bilo odstranjeno i prebacivanje neuspeha. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. Ona se malo odupire, kao što to rade žene sa veštačkim zubima. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim inspekciju usne duplje. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vremena obavio; ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote, ali je prilikom otvaranja usta izvodila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkrivaju i koje nijednom, lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. — Irmi to nije ni potrebno: to je, pre svega, svakako kompliment za nju; ali ja naslućujem i neko drugo značenje. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. Kad sam je neke večeri posetio, zatekoh je pored prozora u situaciji reprodukovanoj u snu, i njen lekar, onaj isti dr M. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. Da, Irma mi je i sama to odala. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. U snu sam, dakle, zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. Sad se sećam da sam se često poigravao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii*

116 Tumačenje snova, I rodi veoma uzdržljiva. Ona se protivi kao što to san pokazuje. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim; ona se dosad zaista pokazivala dovoljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe pomoći. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda, podbula, veštački zubi. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti; a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. Ona isto tako nije moja pacijentkinja, i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. Ona je obično bleda, i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava, bila je podbula.1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim; ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj inteligenciji imam bolje mišljenje. Ja, naime, Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. Ona druga bi bila pametnija, ona bi dakle pre popustila. Usta se zatim takođe dobro otvaraju; ona druga bi pričala više od Irme.2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. Bela mrlja podseća na difteriju i, prema tome, na Irminu prijateljicu, a osim toga i na 1 Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. U pitanju je, razume se, moja sopstvena žena; bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno; ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite, poslušne pacijentkinje. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno dovoljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. Svaki san ima najmanje jedno mesto na kojem je nedokučljiv, kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. Metod tumačenja sna 117 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. Tada sam često upotrebljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa, i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pacijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila prostranu nekrozu nosne sluzokože. Preporučivan je kokaina, koje je 1885. poteklo od mene, donelo mi je teška prebacivanja. Jedan od mojih dragih prijatelja, koji je već 1895. godine umro. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Pozovem brzo doktora M. koji obnavlja pregled. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. među nama zauzimao. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. Neprestanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal), izazvao sam kod jedne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jednom sporednom okolnošću. Bolesnica koja je podlegla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja najstarija kći. Ja dosad nikad nisam mislio o tome; a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sudbine. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu; ova Matilda za onu drugu; oko za oko, zub za zub. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi prebacim nedostatak lekarske savesnosti. Dr M. je bled, bez dlaka na bradi i hramlje. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često izaziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu, koji brije bradu, i, ako se dobro sećam, dr M. iz sna sasvim je ličio na njega. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno

118 Tumačenje snova, I jedino. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen. Obojica su odbila jedan moj predlog koji sam im nedavno dao. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. Prijatelj Leopold je takođe lekar, Otonov rođak. Sudbina je od obojice, budući da obavljaju istu specijalnost, načinila konkurente koje ljudi stalno upoređuju međusobno. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Scene, kao što je scena reprodukovana u snu, tamo su se često događale. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja, Leopold je ponovo pregledao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje odluke. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. Jedan se isticao svojom „okretnošću", a drugi je bio spor, razborit, ali temeljan. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda, onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prijateljice koja je smatrana pametnijom. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bolesnu decu. — Potmuo ton levo sa donje strane stvara mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold frapirao svojom temeljitošću. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija; ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. Ova dama, naime, imitira tuberkulozu, koliko mogu da vidim. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja .. . kao on osećam. Misli se, osećam na sopstvenom telu. Uostalom, pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". Na „infiltraciju levo pozadi Metod tumačenja sna 119 gore" smo navikli; ona bi se odnosila na pluća, pa prema tome opet na tuberkulozu. Uprkos odelu. To je svakako samo umetanje. Decu smo u bolnici, razume se, pregledali golu; to je, naravno, suprotno načinu na koji moramo pregledati odrasle ženske osobe. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. Ono što dolazi dalje, to mi je tamno, ja, otvoreno rečeno, nisam sklon da se ovde dublje upuštam. Dr M. kaže: To je injekcija, ali ne mari ništa. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. To mi na prvi pogled izgleda smešno, ali se ipak, kao i sve ostalo, mora pažljivo analizirati. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja, dakle, upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. Ja, doduše, mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. One me pre podsećaju na pijemiju. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. To izgleda tako svirepo. Meni je dakle potrebno osiguranje da će se sve lepo završiti, i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna, a za to je potrebno objašnjenje. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Hoću li

120 Tumačenje snova, 1 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neobičnih patoloških povezivanja doktora M. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo. Pre nekoliko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom, a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Ja sam video da se radi o histeriji. Nisam hteo da svoju psihoterapiju oprobam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. I sad, pre nekoliko dana, dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar proglasio dizenterijom. Ja, doduše, naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji dozvoljava da ga histerija vodi za nos; ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bolesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. Dizenterija, dalje, zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. Jeste, mora biti tako da se sa utešnom prognozom: Pridružiće se još dizenterija itd. rugam doktoru M., jer se sećam kako je on pre više godina jednom, srnejući se, nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsultaciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđenim da onom drugom koji je izgledao pun nade, prigovori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. Ali taj kolega se nije zbunio, nego je mirno odgovorio: iVe mari to ništa, gospodine kolega, ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje, Irmine prijateljice, koje izazivaju strah da postoji tuberkulozat takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju, ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše postupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jednostavno: Dr M. se sa mojim „rešenjem" kod Irme Metođ tumačenja sna 121 isto toliko ne slaže kao i sama Irma. Ja sam se, dakle, u ovom snu osvetio već dvema ličnostima; Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove, onda je to tvoja krivica, i doktoru M. tekstom koji sadržava besmislenu utehu koju mu ja stavljam u usta. Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. Malopre. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u jedan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju nekom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije dobro. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upotrebi kokain, samo interno; ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. Sa propilpreparatom ... Propilen .. . Propionska kiselina. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti, pa posle toga sanjao, otvorila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napisano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. On je, naime, imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone; verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. Iz toga likera se širio takav miris na somu da sam odbio da ga probam. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi, a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. Miris some (Amil...) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil, metil itd. i taj niz je snu dao preparate propilena. Ja sam, pri tom, svakako preduzeo jednu supstituciju, sanjao sam propil, pošto sam omirisao amil, ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. 1 „Ananas", uostalom, sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme.

122 Tumačenje snova, 1 Trimetilamin. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja, i formula je štampana masnim slovima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin, na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji godinama već zna za sve moje radove u toku nastajanja, kao što ja znam za njegove. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i između ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Ova supstanca me je dakle odvela na seksualnost, na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica; ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju, pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Kako je neobično, uostalom, sklopljen jedan takav san. Ona druga dama, koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme, takođe je mlada udovica. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti, nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. Treba li da se ovaj prijatelj, koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu, više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je naročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz oboljenja nosa i nosnih duplja, i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nosnih školjki i ženskih seksualnih organa. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u stomaku eventualno nazalno poreklo. Ali i on sam boluje od gnojenja nosa, koje mu zadaje brige, i svakako na ovo aludira pijemija koja mi kod metastaze u snu lebdi pred očima. Metod tumačenja sna 123 Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijatelju Otonu. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj; kako lako donosi svoj sud. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina. Kao što sam rekao, ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. Pri prebacivanju, upućenom Otonu da sa tim hemijskim materijama lakomisleno postupa, ja primećujem da ponovo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde, iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. Ovde, očigledno, ja prikupljam primere za svoju savesnost, ali i za njenu suprotnost. Verovatno i špric nije bio čist. Još jedan prekor upućen Otonu, ali on dolazi sa nekog drugog mesta. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osamdeset i dve godine, kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Ona se trenutno nalazi na selu, i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat; naravno, stalno brinem o tome da li je špric čist. Ja sam baš savestan. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena, i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom, sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. • • * Završio sam dakle sa tumačenjem sna. 1 U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve, što je razumljivo, što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju.

124 Tumačenje snova, I dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. San ispunjava neke želje koje su događajima poslednje večeri (vest Otonova, pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. Rezultat sna je naime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još postoje, i da je za to kriv Oton. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdravljenju, san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega. San me oslobađa odgovornosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje, a njegov motiv je želja. Toliko jasno pada u oči. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prenagljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju), nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu, i nalazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. Još nisam zadovoljan, nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim kolegom. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. Ni prigovor doktora M. ne ostavljam da prođe mirno, nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred problemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd."). Štaviše, čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog, koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu), kao što sam se od. Irme obratio njenoj prijateljici, i od Otona Leopoldu. Sklonite mi ova lica, zamenite ih sa tri druga lica Metod tumačenja sna 125 prema mom izboru, onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvučeno. Irmini bolovi ne padaju meni na teret, jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. Irmini bolovi me se ništa ne tiču, jer su oni organske prirode, te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. Irmine patnje se na zadovoljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!), koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton, a kakvu ja nikada ne bih dao. Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame, dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. Doduše, primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne slažu, da čak jedna druga isključuju. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vratio kotao u oštećenom stanju. Prvo, on ga je vratio neoštećenog, a drugo, kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam, a treće, on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane, čoveka moraju osloboditi. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom, štetnost kokaina, oboljenje moga pacijenta koji putuje po Egiptu, briga za zdravlje moje žene, moga brata, doktora M., moje sopstvene telesne nelagodnosti, briga o odsutnom prijatelju koji pati od trulenja nosa. Ali ako sve to obuhvatim, povezaće se to sve u jedan jedini krug misli, eventualno sa etiketom: briga o zdravlju, sopstvenom i tuđem, lekarska savesnost. Sećam se nejasnog neprijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irminom stanju. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno

126 Tumačenje snova, 1 osećanje. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno, nisi savestan, ne održavaš ono što obećaš. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan, koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mojih rođaka, prijatelja i pacijenata. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. Materijal je, tako reći, nepristrasan, ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom temom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u potpunosti otkrio, da j e njegovo tumačenje bez praznina. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. Znam, čak, i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze, ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o kojima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna, naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktivnosti kao što to pisci žele. Posle završenog posla na tumačenju, san se može prepoznati kao ispunjenje želje. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da krenemo. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je, umesto sviračeve ruke, pogodio udarac neke sile spol ja, on nije besmislen, nije apsurdan, ne pretpostavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. San je punovažan psihički fenomen, i to jedno ispunjenje želje; on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga stanja koje su nam razumljive; izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju radujemo navaljuje na nas čitav roj pitanja. Ako san, kao što tumačenje o njemu kaže, predstavlja jednu ispunjenu želju, odakle potiče onda onaj upadljivi i neobični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogodila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna, kako

128 Tumačenje snova, I na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Analogija sa kotlom). Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima, može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pitanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti karakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (,,o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela, jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost, moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu. Naš prvi san je bio ispunjenje želje; jedan drugi san će se, možda, pokazati kao ispunjeno strahovanje; treći, opet, može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju, četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. Postoje li, dakle, još i drugi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno pokazuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. Postoji, na primer, jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim, tako reći eksperimentalno. Ako uveče jedem sardele, masline ili inače neka jako slana jela, osetim noću žeđ koja me probudi. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu, naime da pijem. Halapljivo srcem vodu, ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi, i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. Povod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem, i san mi ovu želju pokazuje kao ispunjenu. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. Ja sam dobar spavač, nisam naviknut da me neka potreba budi. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem, ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. To je dakle san udobnosti. Snevanje dolazi na mesto radnje, kao i San je ispunjenje želje 129 inače u životu. Na žalost, potreba za vodom, da bi se utolila žeđ, ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M., ali dobra volja je ista. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. Nekoliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. Da bih došao do vode, morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jednog suda; taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. Vidi se kako san ume stvari komotno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispunjenje želje, san može biti sasvim egoističan. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. To što se umešala urna verovatno predstavlja opet jedno ispunjenje želje; žao mi je što ovu posudu više nemam, kao što mi, uostalom, ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača, a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim.1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju, koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreciznije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja razočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude, a da prethodno nisu sanjale, to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu, nego te ljude karakteriše kao gore spavače. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29,8: „Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu žedna ..." 9 Frog'đ, Odabrana dela, VI

130 Tumačenje snova, I Takvi snovi komoditeta bili su kod mene, u mojim mlađim godinama, vrlo česta pojava. Naviknutom od vajkada da radim duboko unoć, rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao, ali sam u međuvremenu ipak neko vreme spavao. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega, čini se, kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. Sobarica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovremeno probudi, ali i grdne muke da to naređenje sprovede. Jednog jutra je san bio naročito sladak. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi, ustanite, morate u bolnicu. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici, krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H ... , cand. med. dvadeset i dve godine. I on bi govorio sanjajući: Kad sam dakle već u bolnici, ne moram baš da odem tamo, — okrenuo bi se i nastavio da spava. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od.mojih bolesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu aparat za hlađenje. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim; ona je aparat ponovo bacila na pod. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ništa kriva; to je bila posledica sna koji sam noću imala. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. Ja sam rekla da nemam tih bolova, pa da mi ni aparat nije potreban; zato sam ga bacila." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao predstavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situacijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje San je ispunjenje želje 131 zadovoljstvo. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. Gospodin Karl Majer, kome je ona svoje bolove podmetnula, bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdravih ljudi. Jedan prijatelj, kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi, reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Ti ćeš znati šta to znači," Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu, onda je perioda izostala. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe materinstva. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta. Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. I to je nagoveštaj gravidnosti, ali više ne prve gravidnosti; mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije, posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. Dođe (Daudet), Burze (Bourget), M. Prevo (M. Prevost) i drugi; svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M. Prevo, čiju sliku ne poznaje, liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bolesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina; Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja, i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. To su većim delom kratki i jednostavni snovi, blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9*

132 Tumačenje snova, I kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini privukli pažnju pisaca na sebe. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Najjednostavnije oblike snova možemo, svakako, očekivati kod dece, čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispitivanje struktura najviših razreda u životinjskom carstvu. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda, nasuprot snovima odraslih ljudi, uopšte neinteresantni. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje, ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini znači ispunjenje želje. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim nekoliko primera takvih snova. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka, tada joj je bilo osam i po godina, i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze, odakle smo, kad je vreme bilo lepo, mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom; nije mi poznato sa kakvim uspehom. Pre izleta, ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Deca su se veoma radovala tom danu. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal), koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala, decu veoma oduševljavao. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo, on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne, to je samo jedno brdo pre njega. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. San je ispunjenje želje 133 dete se sasvim ućutalo; stepenicama koje vode ka vodopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. Smatrao sam da se zamorio. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu, on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu, o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovoljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom, on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Za sve to obeštetio ga je san. Pokušao sam da saznam pojedinosti sna; one su bilo bedne. „Penje se šest sati gore", bio je odgovor, onako kao što je bio čuo. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zadovoljiti. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaestogodišnjeg dečaka, sina naših suseda, pravog viteza koji je, kao što mi je izgledalo, već uživao sve simpatije malog ženskog stvorenja. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo, sanjala sam da je Emil jedan od naših, da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše postelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela, a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas, to je besmislica, ali ono sa komadima čokolade nije. Meni je baš ovo poslednje * bilo nejasno. Za to mi je dala objašnjenje mama. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čokolade u hartiji što se metalno presijava i koju automat — po njihovom iskustvu — prodaje. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. A onaj deo sna koji

134 Tumačenje snova, I je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja porodici načinio trajnu adapciju. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu prema braći. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet, to se, naravno, bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. San se odnosio na osmogodišnju devojčiču. Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću, ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak, ali su ipak morala, iz istih razloga, da se uteše time da će to učiniti neki drugi dan. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa recima: Tata, noćas sam sanjala da si bio s nama noćas u zaseoku. Njeno nestrpljenje, dakle, anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke, koja je tada imala tri godine i tri meseca, izazvala lepota okoline zamka Ausze. Mala se tada prvi put vozila preko jezera, i vreme vožnje prošlo joj je suviše brzo. Na mestu gde je čamac trebalo da pristane, ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. Moj najstariji, u ono vreme osmogodišnji sin, sanja već o realizaciji svojih fantazija. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio njihov kočijaš. On se, naravno, dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra dobila na poklon. San je ispunjenje želje 135 Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja, mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. Moja najmlađa devojčica, tada joj je bilo devetnaest mosoci, jodnog je jutra povraćala, pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. U noći posle ovog dana gladovanja, čuli smo je kako u snu uzbuđeno viče: Anna F. vud, Er(d)beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Pappa. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao, svakako, sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak; što se na tom spisku jagode nalaze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje, — što je dadilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda; za ovo dadiljino mišljenje, nepovoljno za Anu, ona joj se zatim u snu osvetila.1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev, mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja, odricanja a time i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. 2 Evo ovde još jednog primera za to. Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje, ona sanja, očigledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva, da je za oba glavna obeda „isprošena", pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece pokazuje nam, naravno, da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihičkoj aktivnosti, i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva, kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji", 1905. i 6. izdanje Sabranih dela, sveska 5).

136 Tumačenje snova, I Izgleda da mu je to teško, jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r), a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. Ali on ume da se za to obešteti. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku", jednom gardijskom oficiru u mantilu kome se jednom na ulici divio. Sutradan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jednog sna: He(r)man sve trešnje pojeo!1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi, i da se, s druge strane, i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina, pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I, 1909. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mostu, II. sveska 1910. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth), Putnam, Raalte, Spilrajna (Spielrein), Tauska, druge snove kod Bankjerija (Banchieri), Buzemana (Busemann), Dolje (Doglia) i, naročito, kod Vigama (Wigam), koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. S druge strane, izgleda da se kod odraslih naročito često javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz.neobične životne uslove. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik, 1904, priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I, str. 336): „Veoma karakteristični za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče, kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas, ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prilikama. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. Jelo i piće predstavljali su, uostalom, centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela"; jedan drugi je sanjao o duvanu, o čitavim brdima duvana; drugi opet o San je ispunjenje želje 137 O čemu sanjaju životinje, ne znam. Jedna poslovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac, tvrdi da zna, jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu.1 Čitava teorija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice.8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d;ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu tako dugo čekalo; on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima, ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao, ili o kojima sam slušao, naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje, pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo." Navodim još prema Di Prelu (str. 231): „Mungo Park, na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi, sanjao je neprekidno o dolinama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. Tako je jednom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi, a Džorž Bek (George Back), učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji, kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti, sanjao je stalno i redovno o bogatim gozbama. 1 Jedna mađarska poslovica, koju navodi Ferenci, tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru, a guska o kukuruzu". Jedna jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O prosu" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka, izdao Bernštajn, Bernstein, 2. izdanje, strana 116). 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan autor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I, a koji je (prema navodima Biksenšica, str. 33), razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga, prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi, i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika, ako vidimo ono što želimo. Iz zbirke primera Šernera, J. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. 239). Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja"; u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno •

138 Tumačenje snova, I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna, da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. Jezička mudrost, doduše, ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —, ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovima", uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvarnost nadmašila njegova očekivanja. raspoloženje". Kao što se vidi, uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja, a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna, da prema tome nema drugih snova do snova želja, onda sam već unapred siguran da ću naići na najenergičnije protivljenje. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja, to nije ništa novo, pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok, str. 137, 138; Folkelt, str. 110, 111; Purkinje, str. 456; Tisije, str. 70, M. Simon, str. 42, o snovima gladi barona Trenka zatvorenog u tamnicu, i mesto kod Grizingera (Griesinger, str. 111).1 Ali, s druge strane, da ne postoji ništa osim snova ispunjenja želja, to je opet neopravdano uopštavanje koje se na sreću lako može odbaciti. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu, ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunjenju želja nalazi se sigurno najdalje. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten, II. deo, stereotipno izdanje, strana 344) kaže: „Sto se sna tiče, to zajedno s njim sve muke i nevolje budnog života prelaze i u stanje spavanja, samo jedno 1 Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja, onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel, str. 276).

140 Tumačenje snova, I ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti ..." Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva, tako Sole (Scholz, str. 33, Folkelt str. 80) i drugi. Štaviše, gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28,6 procenata kao pozitivno prijatne. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne tegobne osećaje u životu, postoje i snovi straha, u kojima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatnosti potresaju sve dok se ne probudimo. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka, da je naime san ispunjenje želja. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna, nego da se odnosi na misaonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. Uporedimo manifestnu i latentnu sadržinu sna jednu sa drugom. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste, ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove, da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao, onda nas oba prigovora više ne pogađaju; ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunjenje želje.1 Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i čitalac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnovno razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostavljaju nezapaženo. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Izopačenje sna 141 Kod naučnog rada često je korisno, ako rešenje jednog problema stvara teškoće, da se uz prvi uzme još jedan problem, onako kao što dva oraha otprilike lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedinačno. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunjenje želja, nego možemo iz naših dosadašnjih raspravljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine, koji se pokazuju kao ispunjenje želja, ovaj svoj smisao otvoreno ne pokazuju. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji, o kome smo opširno raspravljali; on nipošto nije tegobne prirode, i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injekciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. Čitalac svakako neće steći taj utisak, ali i ja sam to nisam znao, pre nego što sam pristupio analizi. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: ,,It would seem, then, after ali, that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer, Shakespeare and Milton. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. Like some letter in cipher, the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message. Or, to vary the figure silghtly, wemaysay that, like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication", str. 364). Izgledalo bi tad, posle svega, da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser, Sekspir i Milton. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. Kao neko šifrovano pismo, natpis u snu, ako se posmatra izbliza, gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne razumljive poruke. Ili, da u nekoliko izmenimo poređenje, možemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja.

142 Tumačenje snova, l potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopačavanja sna, onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet, mi bismo mogli doći do različitih mogućnih rešenja, na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. Ali analiza izvesnih snova primorava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. Ja ću to pokazati na jednom drugom svom snu, koji opet zahteva mnogostruke indiskrecije, ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temeljnim osvetljenjem problema. Uvod: U proleće 1897. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predložila za imenovanje za Prof. extraord. (izvanrednog profesora). Ova me je vest iznenadila i veoma obradovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. Ali sam smesta pomislio da za ovaj događaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. Ministarstvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir, i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. Nisam imao nikakvog razloga da pretpostavim da će sa mnom biti bolje. Odlučio sam dakle da se tešim. Ja, koliko znam, nisam slavoljubiv, obavljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. Nije se, uostalom, uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo, pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj, jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. Već duže vremena kandidat za unapređenje za profesora, koje lekara u našem društvu za njegove bolesnike podiže na stepen polubožanstva, i manje rezigniran nego ja, on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog ministarstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. Posle Izopačenje sna 143 jedne takve posete on dođe k meni. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odgađanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesionalni obziri. Odgovor je glasio: da, na svaki način, u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. „Sada bar znam na čemu sam", završi moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo, ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. On se sastojao od dve misli i iz dve slike, tako da su jedna misao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna, jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom kojoj ovo saopštenje sna treba da posluži. I.. . prijatelj R. je moj stric. — Ja za njega osećam veliku nežnost. II.. . Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. Kao da je izduženo, žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta, Zatim dolaze oba ostala dela, ponovo jedna misao i jedna slika, preko kojih prelazim. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet, u toku prepodneva, ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica, ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka neprijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tumačenju sna. Nemoj da te u tome spreči." I ja sam se prihvatio tumačenja.

144 Tumačenje snova, I ,,R. je moj stric". Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica, strica Jozefa.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. Njega je jednom, tome ima više od trideset godina, želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava, i kazna ga je posle toga i zadesila. Moj otac, koji je u toku od nekoliko dana osedeo od brige, govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek, nego slaboumnik; tako se izražavao. Ako je, dakle, prijatelj R. moj stric Jozef, time hoću da kažem: R. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu, sa izduženim crtama i žutom bradom. Moj stric je stvarno imao takvo lice, duguljasto, okruženo lepom plavom bradom. Moj prijatelj R. bio je intenzivno crn, ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje; ona najpre postaje crvenomrka, zatim žutomrka, i tek onda definitivno seda. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R.; uostalom, i moja brada već, što primećujem sa nezadovoljstvom. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. i lice moga strica. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Nikakva sumnja dakle nije moguća, ja stvarno mislim da je prijatelj R. slaboumnik — kao i moj stric Jozef. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. Taj odnos ipak nije suviše dubok, jer je stric bio zločinac, a moj prijatelj R. je besprekoran. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. Treba li da mislim na to? To bi zna1 Značajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. Ja sam poznavao pet stričeva, jednog od njih sam voleo i poštovao. Ali u trenutku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna, ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica, upravo onoga, koji se u snu pominje. Izopačenje sna 145 čilo upoređenje činiti smešnim. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre nekoliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. i to o istoj temi. Kolegu N. sreo sam na ulici; i on je bio predložen za profesora, znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. Ja sam to odlučno otklonio. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovakvu šalu, pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi." A on će posle toga, verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. Protiv mene postoji nešto naročito. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena, to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja; i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. A vi, vi ste bez ikakve ljage." Eto, uhvatio sam zločinca, ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore, jednoga kao slaboumnika, a drugog kao zločinca. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. Ako su za odlaganje imenovanja mojih prijatelja R. i N. „merodavni konfesionalni obziri", onda i moje imenovanje dolazi u pitanje; ali ako odbijanje od imenovanja i kod jednog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju, onda moja nada ostaje nepomućena. Tako postupa moj san; jednoga, R-a, stvara slaboumnikom, a drugoga, N-a zločincem; a ja nisam ni jedno ni drugo, mogu se radovati svom imenovanju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni, koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti, za koju sam saznao iz izveštaja moga prijatelja R, što mu je onaj visoki činovnik priznao. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i dalje. On za moje osećanje još uvek nije rešen na zadovoljavajući način, ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih kolega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ, Odabrana dela, VI

146 Tumačenje snova, I način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N.-a. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde, kao i tamo, postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči manje apsurdno nego u prvom; ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca, nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste", jer prijatelj R. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jednog stručnog profesora, a prijatelj N. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. Ipak mi, ponavljam, izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. Pošto mi je palo na pamet da je R. moj stric, ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. Prijatelj R. mi je već godinama mio i drag; ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio recima, on bi nesumnjivo bio zapanjen. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana, slično kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima, koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa ličnošću moga strica; ali preterana u suprotnom smislu. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu, u misli koje se nalaze iza sna; ona stoji u suprotnosti sa ovom sadržinom; ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. Verovatno je baš to njen smisao. Sećam se sa kakvim otporom sam prilazio tumačenju sna, koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. On nema nikakve vrednosti za saznanje, nego samo vrednost jednog izražavanja afekta. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku Izopačenje sna 147 koju smo joj ponudili, ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. Ako se moji pacijenti ponašaju onako kao moja mala, onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da potisnu. To isto važi i za moj san. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. Posle izvršenog tumačenja sna, ja saznajem čemu sam se opirao; to je bilo tvrđenje da je R. slaboumnik. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu, ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen, i to izopačen u suprotno, onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju, ili, drugim recima, izopačenje se ovde pokazuje kao namerno, kao sredstvo pretvaranja. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R.; da ne bih tu pogrdu primetio, u san dospeva suprotnost, nežno osećanje za njega. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III), postoje snovi koji su neprikrivena ispunjenja želja. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno, prikriveno, tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje, i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti odgovarajući deo iz društvenog života. Gde se u društvenom životu može naći neko slično izopačenje jednog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe, od kojih jedna raspolaže izvesnom moći, a druga mora da zbog te moći povede računa. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte, ili, kao što takođe možemo reći, ona se pretvara. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje; ako svoje snove tumačim za čitaoca, primoran sam na takva izopačavanja. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati, ipak ne smeš reći dečacima." 10'

148 Tumačenje snova, I („Das Beste, was du ivissen kannst, Darfst du den Buben doch ničht sagen"). U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. Ako ih kaže neprikriveno, onda će vlastodržac njegovu izjavu sprečiti, naknadno, ako se radi o usmenoj izjavi, a preventivno ako se objavi putem štampe. Pisac treba da se boji cenzure, i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. Prema jačini i osetljivosti te cenzure, on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima, ili pak mora svoje neprijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen; on, na primer, srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domovini. Ukoliko je cenzura oštrija, utoliko će to prerušavanje ići dalje, utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja.1 1 Gospođa dr H. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psihoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cenzura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precrtavanjem, a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrmljanjem. Da bi se san razumeo, treba da kažem da je snevačica, jedni Veoma ugledna, veoma obrazovana dama, stara pedeset godina, udovica jednog višeg oficira koji je umro otprilike pre dvanaest godina i majka odraslih sinova, od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom .. . (pominje neko njoj nepoIzopačenje sna 149 Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. Mi možemo, prema tome, kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". Pošto je ona jedna starija dama, on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. Ali umesto da dođe kod glavnog lekara, ona dolazi u jednu veliku, mračnu sobu, u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. Ona se svojom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već posle nekoliko reci razume. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima, običnim vojnicima i oficirima bez razlike ..." Tu u snu dolazi neko mrmljanje. Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično, ali za nas je to dozlaboga istina. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. Sledi neugodno ćutanje koje traje nekoliko minuta. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredine i kaže joj: Milostiva gospođo, pretpostavite da zaista dođe do toga .. . (Mrmljanje). Ona se izvuče iz njegovog zagrljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože, pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. Uostalom, jedan uslov bi se morao održati: vođenje računa o godinama starosti; da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne .. . (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. Nekoliko oficira, među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio, glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala, da bi se stvar izvela na čistinu. Pri tome joj na njeno veliko iznenađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. Prilikom penjanja, ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka, svejedno, da li je neka mlada ili stara; svako poštovanje. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost, ona se penje stepenicama bez kraja. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačajnim i zaista besmislenim izmenama.

150 Tumačenje snova, I pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja, sistema), od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san, dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. Pitanje je samo, u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne, a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih, onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što prethodno ne bi prošlo kroz drugu instancu, a druga instanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti; osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt, različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja, ili ideje, i svest nam izgleda kao čulni organ koji percipira sadržinu datu negde na drugom mestu. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti, pruža se za upadljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prijatelju R. koji u tumačenju sna biva tako unižen, jedna potpuno kongruentna analogija iz političkog života ljudi. Zamislimo život u državi, gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. Narod se kao buni protiv jednog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten; da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda, tiranin ovoga činovnika upravo tada odlikuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Tako moja druga instancija, koja vlada prilazom svesti, odlikuje moga prijatelja R. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nastojanja želje prvog sistema iz nekog naročitog intereIzopačenje sna 151 sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika.1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumačenje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud očekivali od filozofije. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem, pošto smo objasnili izopačen je sna. Postavljalo se pitanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna, ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama, mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno, što međutim istovremeno ispunjava želju prve instance. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance, dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka.2 Ako se, sad, ograničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu, onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. Dok sam se bavio obradom jednog naučnog problema uznemiravao me je više noći, jednu za drugom, jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj pomirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odbacio. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smisao ovoga sna. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi, kako da se potpuno oslobodim od nje, pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi, u kome su neprijateljske pobude i smrtonosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). Jedna vrsta dvoličnih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da, naprotiv, san izražava želju ove druge instance.

152 Tumačenje snova, I * Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet, za svaki slučaj, dokazati analizom. Zato uzimam nekoliko snova neprijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu analizu. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodiranje u psihičke procese kod histerije. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitičko lečenje, onda njegovi snovi redovno, kao što sam već spomenuo, postaju predmetom naših razgovora. Pri tom, moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja njegovih simptoma, i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena želja", počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. ,,A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina, sasvim suprotno tome, ukazuje na to da mi se želja ne ispunjava. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teorijom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru, ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. Mislim na to da pođem u kupovinu, ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. Hoću da telefoniram nekolicini snabdevača, ali je pokvaren telefon. I tako se moram odreći želje da priredim večeru." Ja, razume se, odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza, mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. ,,A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u doživljajima prethodnog dana." Analiza: Pacijentkinjin muž, jedan valjan i sposoban mesar na veliko, izjavio joj je dan ranije da se Izopačenje sna 153 suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mršavljenja. Rekao je da će ustajati rano, da će se kretati, održavati strogu dijetu, a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere. — O mužu nastavlja da priča, smejući se, da je za svojim stalnim stolom u kafani upoznao nekog slikara, koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahvaljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zadnjice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako miliji nego čitavo njegovo lice.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ovako zadirkuje. Molila ga je, takođe, da joj ne poklanja nikakav kavijar. — Sta to treba da znači? Ona, naime, već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom, ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. Ali ona ga je, naprotiv, zamolila da joj nikakav kavijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. Iza ovakvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko naređenje i, upitane za motive za to, one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio, nego moraju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obrazloženje. Tome nešto slično biće svakako i sa kavijarom moje pacijentkinje. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju. Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). 1 Seđeti slikaru kao model. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice, kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat, wie kann der Edle sitzen?) 1

154 Tumačenje snova, I v Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tumačenje sna. Ja tragam i dalje. Posle jedne kratke pauze, kakva baš odgovara savlađivanju otpora, moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici, na koju je zapravo ljubomorna pošto njen muž tu ženu uvek toliko hvali. Na sreću, ta prijateljica je vrlo suva i mršava, a njen muž je ljubitelj punijih telesnih oblina. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji, naravno, da postane malo jača. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako dobro jede." Sada je smisao sna jasan. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću, naravno, pozvati da se možeš kod mene najesti, ugojiti i mome mužu još više dopasti. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. San vam zatim kaže da vi ne možete prirediti nikakvu večeru, on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Da se čovek od stvari koje u društvu pred njega iznose zaista ugoji, tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru." Sad nedostaje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. I dimljeni losos u sadržini sna još nije objašnjen. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice", odgovara bolesnica. Slučajno i ja poznajem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tumačenje, koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome, nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za običnu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatoloških struktura. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jednu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa kavijarom). I prijateljica je takođe izrazila jednu želju, naime da postane deblja, i nikakvo čudo ne bi bilo Izopačenje sna 155 •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. To je, naime, njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispuni. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. San sadržava jedno novo tumačenje, ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijateljicu, ako se stavila namesto prijateljice, ili, kao što možemo reći, ako se je s njom identifikovala. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma; tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomima izraze doživljaje čitavog niza osoba, ne samo svoje, da, tako reći, pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija, sposobnost histeričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak, tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. Ali time je samo naznačen put kojim teče psihički proces kod histeričke imitacije, nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histeričnih osoba; (on odgovara jednom nesvesnom završnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trzanja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale; to je psihička zaraza. Jeste, ali psihička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. Bolesnice, uglavnom, više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih, i pošto je lekarska vizita prošla, one se brinu jedna o drugoj. Jedna dobija napad danas; ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće, osvežavanje nekog

156 Tumačenje snova, 1 ljubavnog bola i slično. U njih se budi saučešće, u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad, onda mogu i ja da dobijem takve napade, pošto i ja imam iste povode za to. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti, onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad; ali se on izvršava na jednom drugom psihičkom terenu, pa se prema tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. Identifikacija dakle nije prosta imitacija, nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja prava; ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto zajedničko što ostaje u nesvesnom. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izražavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. Histerična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima, ili koje seksualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. Dvoje koji se vole su „jedno". U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose, a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbivanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijateljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravdana) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto, što bi želela da zauzme njeno mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža.1 1 Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog prikazivanja i, istrgnuti iz celine, ipak ne mogu delovati dovoljno razjašnjavajuće. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. Izopačenje sna 157 Na jednostavniji način, ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne druge želje, nestao je otpor prema mojoj teoriji kod snova jedne druge pacijentkinje, naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja; sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. Ja sam znao da se ona veoma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve; znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmljivanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje; zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno, potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tumačenje. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je, dakle, bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. Zelja da ja ne budem u pravu, koja se ispunila u temi boravka na selu, odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. Ja sam, naime, u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza, zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogoditi nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. Njena želja da ja ne budem u pravu, pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo, odgovarala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. Bez analize, samo pomoću jednog naslućivanja, dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan događaj kod jednog prijatelja, koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. On je jednom u jednom malom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje, otišao kući, sanjao da je sve svoje parnice izgubio — bio je advokat —, i požalio mi se na to. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice, ali sam u sebi mislio: ako

158 Tumačenje snova, 1 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi, dok je on menjao mesto negde na sredini razreda, da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Pacijentkinja, jedna mlada devojka, počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina, Karla; starijeg sina, Otona, izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. Oto je bio moj ljubimac, zapravo sam ga ja vaspitala. Maloga takođe volim, ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. A sad ove noći sanjam da Karla vidim mrtvog pored sebe. On leži u jednom malom mrtvačkom sanduku, sklopljenih ruku, sa svećama svuda unaokolo, ukratko rečeno, potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. Recite mi sada, šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumačenje isključeno. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i potvrdila. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. Rano osirotela, devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom, ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra, čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. Posle raskida čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću; ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona, kome je otada bila poklonila svoju nežnost, osamostalila. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslobodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. Njen joj je ponos naređivao da ga izbegava; ali bilo joj je nemogućno da Izopačenje sna 159 svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se posle toga javljali. Kad bi voljeni čovek, koji je spadao u stalež pisaca, bilo gde objavio neko predavanje, ona bi sigurno bila među slušaocima, a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert, i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. To je bilo na dan koji je prethodio snu; onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio posle smrti malog Otona. Ona je smesta odgovorila: Sigurno, tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovčega malog Otona. Bilo je tačno onako kao što sam očekivao. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro, ponovilo bi se isto. Vi biste dan proveli kod svoje sestre, profesor bi sigurno došao da izrazi saučešće, i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. San ne znači ništa drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Ja znam da u torbici nosite ulaznicu za današnji koncert. Vaš san je san nestrpljenja, on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova." Da bi prikrila svoj san, ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potiskuju, situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. Pa ipak, sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji, koju je san verno kopirao, uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka, nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jedne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem, i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. Toj dami se u vezi sa jednim dužim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju

160 Tumačenje snova, I ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigovor protiv teorije o ispunjenju želje, ali je i sama slutila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka nekom drugom shvatanju sna. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa;" i na raznovrsne prevode te reci u nemačkom jeziku, kao: kutija, loža, sanduk, šamar itd. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engleske reci ,,box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. Ako njenom poznavanju topografske anatomije pogledamo malo kroz prste moglo se pretpostaviti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. I kad sam joj to u toj meri objasnio, ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. Kao tako mnogo mladih žena, ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre; u napadu besa, posle jedne žestoke svađe sa mužem, ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo ispunjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispunjenje jedne petnaest godina odstranjivane želje posle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati. U međuvremenu se baš mnogo što-šta izmenilo. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna, koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka, treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju. Nijednom svom pacijentu, nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri. Izopačenje sna 161 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. „Sanjam", tako priča moj svedok, „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. Onde me čekaju zatvorena kola, prilazi mi jedan gospodin, legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije, to moram priznati. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da, mislim zbog čedomorstva." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad .svojim novorođen četom?" — „To je tačno."1 — „A pod kakvim okolnostima ste sanjali, šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam, to je jedna tugaljiva stvar." — „Ali meni je to potrebno, inače se moramo odreći tumačenja toga sna." — „Slušajte dakle. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. Kad smo se ujutru probudili, dogodilo se između nas ponovo nešto. Zatim sam ponovo zaspao i sanjao ono što vam je poznato." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". — „I vi ne želite da imate dete s njom?" — „Ne, nikako, to bi nas moglo odati." — „Vi dakle ne vršite normalan snošaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka povučem." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni, da li vam je to pošlo za rukom?" — „To bi moglo biti." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete, ili što je gotovo isto, vi ste tobože ubili dete. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. Sećate li se, pre nekoliko dana razgovarali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča, i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova. 11 Frajd, Odabrana đela, VI

132 Tumačenje snova, I ne izvrši, dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jednom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome, u kom trenutku zapravo duša ulazi u fetus, jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio." — „Još jedan odjek vašeg sna. A sad ću vam dokazati još jedno malo sporedno ispunjenje želje u vašem snu. Vi sa jednom damom pod rukom dolazite pred vašu kuću. Vi je, dakle, vodite kući, umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. Što se ispunjenje želje, koje sačinjava jezgro sna, krije u tako neprijatnom obliku, za to možda ima više od jednog razloga. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. S time bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje, koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. Ovim neraspoloženjem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje prikrili. Uostalom, i pominjanje čedomorstva nije objašnjeno. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zločina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre nekoliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem ploda pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. Sa izvođenjem te namere ja nisam imao nikakve veze, ali sam dugo bio u razumljivom strahu da će se stvar otkriti." — „Razumem, i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan. Neki mladi lekar, koji je na mom predavanju slušao da pričam o ovom snu, mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja, i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima, koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo Izopačen je sna 163 malo da prijavi. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora, ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. On, uostalom, podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca, pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju, a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog, obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje", onda vidim da se uglavnom mogu svesti na dva principa, od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene, i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bolesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje.1 Štaviše, mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi; oni će se u snu spremno odreći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. Poslednji san te vrste, koji želim da saopštim, pokazuje opet to isto. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene, protiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet, sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje dolazi kod mene. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina, kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". u*

164 Tumačenje snova, I joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti, i ja joj kažem: U pitanju novca, ne mogu miati nikakvih obzira. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko ispunjenje želje, ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga, čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj, naravno, nikad nisam rekao nešto slično, ali jedan od njene braće, i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju, bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. San, dakle, želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo; to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću, sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan zadržati od toga da ga analiziramo. Ali, ako se ne plašimo truda oko analize, saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emocijom".1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. Takve ljude zovemo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu, nego u ponižavanju i duševnom mučenju. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva, koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja, udo1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II, 1911/12. Izopačenje sna 165 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Kako ga njegov stariji brat „sekira". II. Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo zabavljaju. III. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima, pa ipak je to mazohistički san želja, čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja.1 Niko u tome neće videti pojavu slučaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazimo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. Neprijatno osećanje koje ovakvi snovi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim temama, i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu javlja ne isključuje postojanje jedne želje; kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugima, i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. S druge strane, mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačavanja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati, pošto postoji odvratnost, namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. Izopačavanje sna stvar1 Ukazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati.

166 Tumačenje snova, I no se pokazuje kao akt cenzure. Ali, mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo računa ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) ispunjenje jedne (potisnute, suzbijene) želje.1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita podvrsta snova sa tegobnom sadržinom, čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim; nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala, nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo prividno sadržinom sna. Ako sadržinu sna izložimo tumačenju, primetićemo da strah u snu nije bolje opravdan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. Istina je, doduše, da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv, ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog drugog izvora. 1 Jedan živi veliki pesnik koji, kao što mi je rečeno, neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna, nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepozvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom." E. Spiteler (Spitteler), Meine friihesten Erlebnisse, u Suddeutsche Monatschefte, Oktobar 1913. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne, po pravilu i erotične želje, u zavijenom i simbolički obučenom obliku." („San koji sam sebe tumači"). Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Kraći u tekstu sadržani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ali što sam Rankovu modifikaciju uopšte spomenuo, bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponavljan: da ona, naime, tvrdi da svi snovi imaju seksualnu saIzopačenje sna 167 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravljanja o prvom ukazati na drugi. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt, 1895, sabrana dela sveska I), tvrdio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi poreklo iz seksualnog života i da odgovara libidu, skrenutom sa svoga cilju, koji nije dospeo do primene. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine, čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. I kasnije će se pružiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom nekolikih snova kod neurotika. Takođe ću u svojim daljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teoriji sna, te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena, ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu, i koliko rado protivnici najjasnije izjave previde, ako one nisu dobre za njihovu sklonost ka napadu; jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo, ili vožnju jezerom, da nadoknade propušteni obrok itd.), na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi, o snovima draženja na žeđ, o draženju na ekskreciju, o čistim snovima komoditeta. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. On kaže „po pravilu i erotične snove", a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. Ali, protivnici teško da su pred očima imali interesantan problem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokretnih snaga (nasuprot „destruktivnim")?

V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje, obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna, i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu radoznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja, možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna; pri tome, za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju želje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. Otkako smo u stanju da, primenom našeg postupka u tumačenju sna, možemo otkriti latentnu sadržinu sna, koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna, moramo osetiti potrebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle, dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna, izgledale obezbeđene od napada. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim stanjem, kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna, koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. Recentno i indiferentno u snu 169 1. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert, Strimpel, Hildebrant, takođe Vid-Halam). 2. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. 3. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života, koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaboravljenim.1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su, razume se, posmatrali na manifestnoj sadržini sna. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u pomoć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu, moram pre svega postaviti tvrdnju da se u svakom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. Kad god uzimam neki san, bilo svoj ili tuđ, uvek se ovo moje iskustvo potvrđuje. Poznavajući ovu činjenicu, ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspitivati o doživljaju toga dana koji je san podstakao; u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji, san o mom stricu sa žutom bradom), odnos prema danu pada u oči u toj meri da 1 Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san određen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka, ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno.

170 Tumačenje snova, I ; mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati, hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. Snove saopštavam samo onoliko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog izvora. 1. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. u međuvremenu ostavljam jednu ženu da me čeka. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka, dok itd. 2. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (nejasno) vrsti biljaka. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. 3. Na ulici vidim dve žene, majku i ćerku, od kojih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene nalazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. 4. U knjižari S. i R. uplaćujem pretplatu na jednu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. 5. Primio sam dopis od socijaldemokratskog komiteta u kome me tretiraju kao člana. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberalnog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. 6. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu, istovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj, itd. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog dužeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj predmet, verovatno, ne može polagati pravo na principijelno značenje, ali ja bih se odlučio za isključivo praRecentno i indiferentno u snu 171 vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna, mogao sam se detaljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju, da se, dakle, između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje recentnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. Naprotiv, nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan interval od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati).' I Elis koji je ovoj stvari posvetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". On pripoveda o jednom snu, u kome se nalazio u Spaniji, i da je hteo da otputuje u 1 H. Svoboda, kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak, u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biološke intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. Flis (W. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati, ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna, i odabrao sam za tu svrhu naročito upadljive elemente materijala sna, čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. I. San od 1./2. oktobra 1910. (Odlomak) .. . negde u Italiji. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti, kao u kakvoj antikvarnici, i pri tom mi sedaju u krilo. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu, sa oštrim crtama Savonarole. Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik, bio sam 4. i 5. septembra u Firenci; tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem medaljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria, na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj

172 Tumačenje snova, I jedno mesto: Daraus, Varaus ili Zaraus. Kad se probudio, nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom, pa je san ostavio na miru. Nekoliko meseci medaljon. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan, jedna „ženska perioda" prema Flisu. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani, ali namršteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu, kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao, te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna, i dvadesetosmodnevni interval gubi svoje značenje za izvođenje sna. II. San od 10./11. oktobra 1910. Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. Dvorski savetnik L. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene, noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument, oštroumnog (oštrovidog) pogleda, neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta .. . (ostatak zaboravljen). Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. pred sobom nosi lampu (ili lupu), očiju istraživački uperenih u daljinu. Dvorskog savetnika L. već dugo godina nisam video, ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge, veće ličnosti, zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom, vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. septembra uveče, i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana, „muški" period prema Flisu. Na žalost, ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. Povod za san bila je vest, primljena na sam dan sna, da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba uskoro da se preseli na neko drugo mesto. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten, pa sam u sebi pomislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju, i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta, kad zaista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima Recentno i indiferentno u snu 173 kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa, kroz koju je prošao vozom, 250 dana pre sna. Ja, dakle, mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. Tada sam otišao L.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem, da bih mu se požalio na svoju nevolju. On je obećao da će mi pomoći, ali se otada više ništa o njemu nije čulo. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubivost ni svest o sopstvenoj veličini. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio; ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. III. San od 2./3. oktobra 1910. (Odlomak) .. . Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera, koji je toga leta umro, povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profesora koga sam visoko cenio, a koji je umro nešto ranije (1. oktobra). A kada je Ozer umro i kada sam saznao o njegovoj smrti? Prema podacima u novinama 22. avgusta, pošto sam u to vreme boravio u Holandiji, gde su mi bečke novine redovno slali, mora da sam vest o njegovoj smrti pročitao 24. ili 25. avgusta. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi; on obuhvata 7+30+2=3 9 dana, ili možda 40 dana. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgovarao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mojih snova neuporedivo češće nego regularni. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna, kao što sam u tekstu tvrdio.

174 Tumačenje snova, I gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od doživljaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ranijim doživljajima. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. Knjiga leži preda mnom, baš prevrćem jednu umetnutu tabelu u boji. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke, slično kao u kakvom herbarijumu. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jednu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama, — očigledno monografija o toj biljci. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj donesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav često izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek dopušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zaboravlja. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu buket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. Muž joj prilazi, ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti, ta sasvim sam zaboravio, i hoće da ode da joj donese cveće. Ali ona ostaje ne- .»** • ^^ » Recentno i indiferentno u snu 175 utešna, jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulogu kao nekad. — Ova gospođa L. srela je moju ženu pre dva dana, kazala joj da se dobro oseća i raspitivala se o meni. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci, naime članak o koka biljci, i taj članak je skrenuo pažnju K. Kolera (K. Koller) na anestezirajuće osobine kokaina. U svojoj publikaciji, ja sam sam nagovestio upotrebu alkaloida, ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tumačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na kokain, u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Kad bih ikad dobio glaukom, otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain; ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. Na ovu fantaziju priključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi onako kao i svaki drugi. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje, ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. Naime, ubrzo posle Kolerova otkrića, razbole se moj otac od glaukoma; operisao ga je moj prijatelj, očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein), dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogodilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku svečani spis, čijom su pojavom zahvalni učenici proslavili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao

176 Tumačenje snova, I sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa kojim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš govorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monografiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gimnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših razreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — nisam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije izvuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni prijatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovršenu! Recentno i indiferentno u snu 177 Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student medicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sredstava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih arhiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slikama u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uništimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo opravdati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo komadali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) jeste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz monografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje za moju kasniju bibliofiliju.1 Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do patnje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam priličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao opravdanje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru 1 Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sabrana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI

178 Tumačenje snova, I uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stvari u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna postaje mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklonostima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom zanemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a karakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj akcent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam valjan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna pokrenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a pošto sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jednim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav Recentno i indiferentno u snu 179 sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapazio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle stoje oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodušni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tumačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadržaju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastavlja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na budalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se trudimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jednom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izopačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku snagu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na monografiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prijateljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dimljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o sprečenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva 12«

180 Tumačenje snova, I odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji bivaju naknadno ispredani od predstavne sadržine jednoga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posredne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this"1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih članova iz botaničkog kruga predstava izvršilo povezivanje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju 1 Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci predstavljaju te posredne članove (Prim. prev.). Recentno i indiferentno u snu 181 sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napasti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o kojoj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi misli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati šaljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da pođemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni srednji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pristupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju najviše novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgledati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove prividno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom procesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzimanjem punjenja sa onih predstava koje su na početku

182 Tumačenje snova, I bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu dovoljno snage koja ih osposobljava da silom izbore prilaz u svest. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o motornim akcijama. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje; da neženja postaje strastan skupljač; da vojnik jedan komad šarenog platna, zastavu, brani svojom krvlju; da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže predstavlja blaženstvo; ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička pomeranja koja nam izgledaju neoborljiva. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa donosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno, dakle šta mi mislimo, to nam stvara utisak bolesnog, i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se kasnije vršiti, da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna, doduše, neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje, kao proces više primarne prirode. Time mi činjenicu, što sadržina sna prima ostatke sporednih doživljaja, tumačimo kao izraz izopačavanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni, psihički značajan izvor sna iz budnog života, mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji; ona postoji na nekom nesporazumu, na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamćenje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnevnog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi Recentno i indiferentno u snu 183 za naš budni duševni život. Jer broj indiferentnih utisaka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik; noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se proces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktivnog učestvovanja naših duševnih snaga. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indiferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne postoje uvek već unapred; kao što smo videli, oni se stvaraju tek naknadno, tako reći za službu nameravanog pomeranja, za vreme rada u snu. Mora dakle postojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog, mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini pogodnim za tu svrhu. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na jedan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga predstava. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka objašnjenju. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja, koji su dostojni da podstaknu san, san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstvenu celinu; on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu; na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu, u kome sam zatekao dva poznanika, koji se međutim među sobom nisu poznavali. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega, a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom; ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predmetu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa drugim. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka, ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov

184 Tumačenje snova, I pristup u otmene kuće. Ja sam odgovorio: Baš zbog toga mu je i potrebna preporuka. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je tada bila teško bolesna. U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj, za koga sam tražio protekciju, nalazi u jednom elegantnom salonu i kako pred jednim odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bogate ljude, sa manirima jednog svetskog čoveka, drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla), a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom damom nisam bio u dobrim odnosima). Moj san je dakle opet pronašao veze između oba utiska dana i pomoću njih komponovao jednu jedinstvenu situaciju. Na osnovu mnogih sličnih iskustava moram postaviti tezu da za rad u snu postoji neka vrsta prisiljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u snu u jednu jedinicu. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji pobuđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj, ili da li jedan unutrašnji doživljaj, dakle sećanje na jedan psihički vredan događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. Odgovor koji iz mnogobrojnih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. Izazivač sna može biti jedan unutrašnji događaj koji je postao recentan tako reći kroz misaoni rad preko dana. Ovo je svakako pravi trenutak da u jednoj shemi obuhvatimo različite uslove kojima su izvori sna podložni. Izvor sna može biti: a) Jedan recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. 2 1 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve važne događaje koji se istovremeno dešavaju, primetio je već veći broj autora, na primer Delaž (str. 41), Delbef (strana 236): rapprochement force (prinudno približavanje). 2 San o Irminoj injekciji, san o prijatelju koji je moj stric. Recentno i indiferentno u snu 185 b) Više recentnih, značajnih doživljaja, koje je san spojio u jednu celinu. 1 c) Jedan recentan i značajan doživljaj, ili više njih, koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog, ali indiferentnog doživljaja.2 d) Jedan unutrašnji značajan doživljaj (sećanje, tok misli), koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog, ali indiferentnog utiska. 3 Kao što vidimo, za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. Ovaj udeo određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni krugu predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska, koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije, i mi primećujemo ovde da nam ta alternativa pruža istu lakoću da objasni kontraste između raznih snova isto tako lako kao što medicinska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja, videćemo da jedan psihički vredan ali ne recentan elemenat (tok misli, sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim, ali psihički indiferentnim elementom ako pri tom budu ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno, i 2) da izazivač sna ostaje jedan psihički značajan proces. U jednom jedinom slučaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. Treba da uzmemo još u razmatranje da isti indiferentni uti - 1 San o posmrtnom govoru mladoga lekara. 2 San o botaničkoj monografiji. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize.

186 Tumačenje snova, I sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni, ovu osobinu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoliko dana) stariji; odatle moramo odlučiti da pretpostavimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna, koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stvaranje sna. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se definitivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan.1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja; a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. Ako indiferentni utisci mogu do1 Jedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recentnog za stvaranje sna, daje O. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. „Eksperimentalno izazvane slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju", objavljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie", XXXVII, 1917). Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jednoj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapazila, dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksirane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadržaju sna. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni", ili bolje rečeno, „autokratski" način. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razlikuje od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sadržaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. Recentno i indiferentno u snu 187 speti u sadržaj sna samo dok su recentni, kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recentni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nikakvu psihičku vrednost, koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni, elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Rešenje, naime, glasi: da je pomeranje koje psihički važan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim periodima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. Oni, prvobitno indiferentni elementi, upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vrednost psihički značajnog materijala. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indiferentni izazivači sna, dakle i nikakvi bezazleni snovi. To je strogo i isključivo moje mišljenje, bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. Sto se inače sanja može se ili očigledno prepoznati kao psihički značajno, ili je pak izopačeno, pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tumačenja sna, posle čega će se opet pokazati kao značajno. San se nikad ne bavi sitnicama; zbog sitnica nemamo smetnji za vreme spavanja.1 Naočigled bezazleni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko njihovog tumačenja; ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". Budući da je ovo opet jedno mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. Elis, ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna", piše na str. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda." Ali H. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna.

188 Tumačenje snova, I čiti, i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu, izložiću ovde analiziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. I Neka inteligentna i fina mlada dama, ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti, među „tihe vode", priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. Sigurno jedan bezazlen san, ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svojom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kaže, pošto je nešto zatražila: Toga više nema, i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. Ona odbija i ide piljarici, koja hoće da joj proda neku neobičnu zelen, povezanu u vezice, ali crne boje. Ona kaže: Ovo ne poznajem, to neću uzeti. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. Kasapnica je bila već zatvorena („Die Fleischbank war schon geschlossen")1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. Ali stani, nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila, možda ih je izbegla. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora, dakle što se kaže ili čuje, a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — dolazi od govora u budnom životu, obrađenih naravno kao sirov materijal, raskomadanih, malo izmenjenih, ali pre svega istrgnutih iz celine.2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. prev.). 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. Izgleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu, i to Delbef (str. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (klišejima). Recentno i indiferentno u snu 189 tumačenju može se poći od takvih govora. Odakle dakle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može dobiti? Od mene samoga. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti, nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. Ja sam dakle kasapin, a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem, to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala, ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje; od obe rečenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici preuzela je u san beznačajnu rečenicu; a potisnuta rečenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. Tako bi se moglo doviknuti svakome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu aluziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je, kao što ona naknadno dodaje), i pri tom crna, može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i crne rotkve?1 Šparglu ne moram da objašnjavam nijednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju, ali i ostala zelen — kao uzvik: Crni, spašavaj se!2 izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo odmah na početku pogodili, kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti saznao; toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto nije bezazlen.8 1 Crna rotkva = Schwarzer Rettig. 2 Schwarzer, rett dich! Dakle, igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fantazija nepristojnog, seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. Kome ovo tumačenje

190 Tumačenje snova, I II Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje, u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se, moram ga već inače prevući kožom. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od prethodnog dana. Njen je muž tako pitao, a ona je tako slično odgovorila. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona, doduše, priča o klaviru da je to odvratan sanduk koji daje loš ton, stvar koju je njen muž već pre braka imao,1 i tako dalje, ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. Tamo su je pozvali da skine jaknu, a ona se branila recima: Hvala, ne isplati se, moram odmah da idem. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Izgleda, dakle, kao da je htela reći: Molim vas, nemojte gledati tamo, ne isplati se. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — zauzimaju mesto velikih, — u aluziji i u snu. izgleda nečuveno, podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san, nego je postala neprikriveno svesna i suluda. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu traumu od koje je potekla njena neuroza, i otada sam kod drugih osoba nailazio na isto držanje, koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima, pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). U prevodu se to ne može tačno izraziti. Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. On je sanjao da ponovo oblači svoj zimski kaput, što je strašno. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. Jedan finiji sud će, međutim, primetiti da oba kratka dela sna ne odgovaraju dobro jedan drugome, jer nositi na hladnoći težak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „strašno". Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kondom je opasan, a debeo loš. Kondom je s pravom „kaput", jer se navlači preko; a tako zovemo i laki kaput.1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim snovima. IV Ona stavlja svecu u svećnjak; ali sveca je slomljena tako da ne stoji dobro. Devojke u školi kažu da je nespretna; a gospođica da to nije njena krivica. I ovde jedan realan povod; ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak; ali ona nije bila slomljena. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Sveca je predmet koji nadražuje ženske genitalije; ako je slomljena, tako da ne stoji dobro, onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. Smisao se vidi, ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. prev.).

192 Tumačenje snova, I menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe pored njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica, pored zatvorenih prozorskih kapaka sa apolo svećama ..." Wenn die Konigin von Schweden, bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen ..." Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. Reč koja je ovde izostavljena treba da glasi „onaniše". Poslednju reč nije čula ili je ne razume. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila, i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozorskih kapaka. Povezivanje teme onanije sa impotencijom dovoljno je jasna. „Apolon" u latentnoj sadržim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi.1 Sve ovo zaista nije bezazleno. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki, dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. Sanjala sam nešto, priča ona, što sam danju zaista uradila, naime, jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i dogodilo. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. Svi ovakvi sudovi o snu, napomene uz san, iako su stvorili mesto u budnom mišljenju, spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri 1 Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja, po mitologiji rođena iz Zevsove glave. Obožavana je kao đevica (Prim. prev.). Infantilno kao izvor sna 193 potvrditi. Kaže nam se, dakle, da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. Bilo bi suviše opširno iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. Ovog puta bar ništa loše. U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni moment. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba života, kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava, pošto se odgovarajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepoznati odakle vode poreklo. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objektivnim putem, a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. Kao naročito ubedljivu navodi A. Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogodišnjeg odsustvovanja. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa kojim je razgovarao. Vrativši se u svoj zavičaj, mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada, a i nepoznati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. Svakako jedan 13 Frojd, Odabrana dela, VI I

194 Tumačenje snova, I snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo, i čoveka i mesto, video u svom detinjstvu. San, uostalom, treba tumačiti kao san nestrpljenja, kao i san one devo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert, kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se, naravno, otkriti bez analize. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. Veoma zainteresovan, on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je, smejući se, potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća, jer mu je tada bilo šest godina. Ljubavni par bi njega, starijeg sina, opijao pivom kad god bi okolnosti za noćni snošaj bile povoljne. Mlađeg dečaka, kome je tada bilo tri godine, — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice, nisu smatrali preprekom. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigurnošću utvrditi, bez pomoći tumačenja sna, da san sadržava elemente iz detinjstva, kad je naime takozvani perenirajući san, koji se, snevan najpre u detinjstvu, kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spavanja odraslog čoveka. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva, mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upoznao. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav, o kome je u stanju da da najtačnije podatke. Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana ,,in natura" kao davno nestali predmet od porculana, i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu, iako se sam više ne može da seti toga. Infantilno kao izvor sna 195 Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti, možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinjstva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. Poštovanom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naročito ljubak i poučan primer za takav san. Posle čitanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj polarnoj ekspediciji, sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. Kad je bio dete od tri ili četiri godine, slušao je jednoga dana radoznalo kako odrasli govore o istraživačkim putovanjima, pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. On je očigledno reč Reisen (= putovanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje, čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u analizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu opremljenu slikama u boji da je uništi. Možda će neko izraziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna, da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka; raskidati kao artičoku, list po list (fraza koja čoveku prilikom podele kineskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju); — herbarijum — knjiški moljac, čije su omiljeno jelo knjige). Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimnijem odnosu sa sadržinom dečje scene. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala, a za čije se ispunjenje san predstavlja, vodi poreklo iz de- *

196 Tumačenje snova, I tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. Mislim na san: prijatelj R. je moj stric. Mi smo tumačenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje imenovanja za profesora konkretno pojavio pred nama, i nežnost u snu za prijatelja R. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obojice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. San je bio moj lični, zato njegovu analizu mogu da nastavim recima da moje osećanje još nije bilo zadovoljeno postignutim rešenjem. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostavljani, u budnom stanju glasio sasvim drukčije; snaga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju između budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom drugom titulom trebalo da bude tako jaka, onda to dokazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi, i koja je, mislim, daleko od mene. Ja ne znam kako bi drugi ljudi, koji misle da me znaju, sudili u ovoj stvari o meni; možda sam stvarno bio slavoljubiv; ali ako sam bio, onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). Odakle, prema tome, ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao, kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mojoj majci, srećnoj zbog svoga prvorođenog sina, proricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. Ovakva proricanja moraju se vrlo često događati; ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena, čija je moć na zemlji prošla, i koje su se stoga okrenule budućnosti. Niti je to pak proročici škodilo. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Infantilno kao izvor sna 197 Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasnijih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru, kamo su roditelji obično sobom vodili svoga jedanaesto- ili dvanaestogodišnjeg sina; tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahvalnim izaslaniku koji je došao po njega. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak, načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mogućno da ću ja jednom postati „ministar". Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. Bilo je to vreme građanskog ministarstva, i otac je kratko vreme pre toga doneo kući slike građanskih doktora llerbsta, Giskre, ZJngera, Bergera i drugih, a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. Među njima je bilo čak i Jevreja, svaki marljivi jevrejski dečačić, dakle, u svojoj školskoj torbi nosio je i ministarski portfelj. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da studiram pravo, i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva, punog nade, i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente, onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje; u snu oni rastu na livadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu, pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. Tamna stena, tako blizu vode, živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. U ovom materijalu, iz kojeg je izatkan san, mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske

198 Tumačenje snova, I anegdote koje kriju tako mnoge i duboke, tako često gorke životne istine i koje u razgovorima i pismima tako rado navodimo. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji", a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad, zatim ga uhvate, prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim, a on posle toga jednom svom poznaniku, koji ga je sreo na njegovom putu stradanja, na pitanje kuda ide, odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži, — u Karlsbad." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča, o jednom Jevrejinu koji nije znao francuski, i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje, i osećanje blaženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kročio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim, jer u Rim, kao što je poznato, vode svi putevi. Uostalom, i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad, kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću, dijabetisom. Povod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog prijatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam, mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu".1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju, kao da proročki predviđam,, da Prag nije baš pogodno mesto za nemačke šetače. San je dakle istovremeno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu, i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker", nemački Zucker = šećer, Diabetes = šećerna bolest (Prim. prev.). Infantilno kao izvor sna 199 kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivosti. Uostalom, mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki, pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj, čije je stanovništvo bilo slovensko. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svojoj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati, mada nemam ni pojma o tome šta on znači. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi prema utiscima iz prvih godina moga života. Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju, koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog jezera, pronašao sam najzad, pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilometara od Rima, pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih godina otputujem u Napulj, prolazeći pored Rima, kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi, pošto je odlučio da ide u Rim, konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. Ta ja sam se kretao tragom Hanibala, ni meni kao ni njemu, nije bilo suđeno da vidimo Rim, i on je krenuo u Kampaniju, pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. Hanibal, sa kojim sam bio postigao ovu sličnost, bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina; kao i toliki mnogi mladići u tim godinama, svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi poreklo od jedne strane rase, i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav, lik semitskog vojskovođe porastao je još više u mo1 Pisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825), prethodnik romantizma — Prim. prev.).

200 Tumačenje snova, 1 jim očima. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mislima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. I tako je želja da dođem u Rim postala za san pokrivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje, na čijem bismo ostvarenju želeli da radimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Hanibala, i čije ispunjenje privremeno, izgleda, isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. Bilo mi je, valjda, deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. Tako mi je jednom, da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on, pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek, išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu, lepo obučen, sa novom šubarom na glavi. Onda naiđe neki hrišćanin, zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara, ćivutine!" ,,A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata", glasio je ravnodušan odgovor. To mi nije izgledalo kao neki junački podvig jednog tako visokog, snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot drugu koja je mome osećanju bolje odgovarala, scenu u kojoj je Hanibalov otac, Hamilkar Barkas, svoga sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti.1 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal greška koja me iznenađuje, čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. izdanje, 1929. Sabrana dela sveska IV, str. 243 i 245). — Knjiga je prevedena kod nas godine 1937, „Karijatide", X, Geca Kon, prevod: dr Hugo Klajn (Prim. prev.). Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. prev.). Infantilno kao izvor sna 201 Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fantazijama. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog vojskovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo, tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo; sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listiće sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena, kao Jevrejin: Menasse) bio moj istaknuti ljubimac.1 (Ovo davanje prednosti, svakako, biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma, tačno sto godina kasnije). Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pratiti još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. Što se dublje upuštamo u analizu snova, utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. U svakom slučaju postoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu, i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo odnose na infantilne scene. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu reprodukciju jednog seksualnog događaja, i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje. Sećanje na to se, doduše, u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo, ali je jako potamnelo, i njegovo ponovno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom, sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. maršala.