Sigmund Frojd - Tumacenje snova 1.deo

202 Tumačenje snova, I prethodnog analitičkog rada. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sasvim slučajno otkrio. Kad je ugledao njegove genitalije, otkrio se i on sam, gonjen nekom silom i uhvatio svoga druga za ud; ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao, na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine kasnije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila, ali se sad izmenila utoliko što je snevač, umesto aktivne, preuzeo pasivnu ulogu, dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. Istina je da je infantilna scena po pravilu u manifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. Ako se iznose takvi primeri, oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi, pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne postoji nikakav drugi dokaz; naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. Istrgnuti iz njihove celine, u cilju tumačenja sna, ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak, naročito budući da ja, čak, od svog materijala ne saopštavam na koji se tumačenje oslanja. Pa ipak, to me neće sprečiti da taj materijal objavim. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme, da ne bi zakasnila na voz, i slično. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze, da ne ide peške; ali ona trči i pri tom neprestano pada. — Materijal koji se u analizi pojavljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu Infantilno kao izvor sna 203 kod dece: da, naime, rečenicu: „Die Kuh rannte, bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava rečenica samo jedna reč, što je opet „hajka, žurba". Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge, manje bezazlene.1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi, u kojoj se nalaze svakojake mašine, otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. Ona čuje da ja nemam vremena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. Ona se tome protivi i neće da legne u krevet, ili u onaj što je već određen za nju. Stoji u jednom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. Pored toga, kao da pravi mnoge male kvadrate. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu; pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govora u kome sam lečenje, po njegovom trajanju i suštini, upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Na početku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju, ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica, ali je, izgleda, 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten", što sam preveo sa „karakter jurnjave". Reč hetzen znači: natutkati, napujdati, goniti, terati. „Eine Hetz", kako kažu Bečlije, znači: potera, jurenje, vijanje. Rečenica: Die Kuh rannte, bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu", pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. prev.).

204 Tumačenje snova, I pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje suviše malo vremena i pažnje. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: Je ­ dan mali krojački šegrt doneo joj je haljinu, i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. Zatim je pitala svoga muža da li treba taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. A muž to potvrdi, da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna), i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. I sada se za latentnu sadržinu sna može konstruisati misao, da li sad meni treba da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme, misao koja je cicijaška ili prljava. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću; reč „pr ­ ljav" pri tom stvara most). Ako sve to o čekanju, dok ja ne kažem itd. treba da u snu opiše reč „prljav", onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgovaraju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona isprljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod pret - njom da je tata više neće voleti, da će joj se braća i sestre smejati itd. Kvadra ti ći ciljaju na njenu malu nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja, kako u devet kvadrata, čini mi se, možemo upisati brojeve tako da, ako se saberu, u svima pravcima daju rezultat petnaest. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu, i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih; jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju, i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. Ovaj beži ka jednoj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. Najzad, ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. Infantilno kao izvor sna 205 San je obilato iskoristio trivijalna zbivanja prethodnog dana. Snevač je juče stvarno video dva dečaka na ulici, od kojih je jedan oborio drugoga. Kad je dotrčao da ih pomiri, oni su pobegli. — Dečaci pinteri: to se objašnjava tek jednim sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: buretu izbiti dno.1 — Minđuše sa plavim kamenom prema njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. Tako se nadovezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi dečak, on se zvao Marija (tj. bio je devojka). — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka, on ide u šetnju obalom Dunava i koristi usamljeno mesto da bi urinirao uz ogradu tarabe. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija dama i htela da mu preda svoju vizitkartu sa adresom. Pošto žena u snu stoji onako kao on kod uriniranja, u pitanju je žena koja urinira, i ovamo spada i strašan „pogled", izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a razjapljene a koje, viđene u vreme detinjstva, u kasnijem sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso", kao „rana". San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča, kod obaran ja i njihovog uriniranja, i kao što proizlazi iz drugog, on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu pretnju zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilikama dokazao. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva, sjedinjenih za nuždu u jednu fantaziju, nalazi se i u sledećem snu jedne starije dame: Ona žuri napolje da obavi nabavke. Na Grabenu2 pada na kolena, kao pokošena. Mnogo ljudi su se 1 Dem Fass đen Boden ausschlagen. 2 Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. Stezana.

206 Tumačenje snova, I skupili oko nje, naročito fijakeristi; ali niko da joj pomogne da ustane. Ona čini mnogo neuspelih pokušaja; naposletku mora da joj je to pošlo za rukom, jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući; kroz prozor bacaju za njom jednu tešku, do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za kupovinu). To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri, kao što je u detinjstvu jurila. Prva situacija u snu uzeta je, očigledno, od prizora sa konjem koji je pao, kao što „padanje" ukazuje na trke. Ona je u mladim godinama bila jahačica, u još mlađim verovatno i konj. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. O tome je ona, naravno, samo čula, ali predstava o epileptičkim grčevima, o „padajućem", dobila je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uticala i na njene sopstvene histerične napade. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju, onda to svakako redovno ima seksualni smisao, ona je „pala"; za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo, jer ona pada na Grabenu, onom trgu u Beču koji je poznat kao korzo prostitucije. Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mnoge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima, a kasnije, kao što sama kaže, i sama sebi. Ovamo spada takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne, što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su analizi već postale poznate, u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva, na jednu kuvaricu, koju su otpustili pošto je krala; i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. Tada joj je bilo dvanaest godina. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem, koji se uostalom kasnije njome i oženio. Ovo sećanje javlja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se, Infantilno kao izvor sna 207 suprotno stvarnosti, ne zauzimaju za nju kad je pala). Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom, i to kroz prozor. To je podseća na slanje prtljaga na železnici, na „Fensterln" na selu1 , na sitne utiske sa boravka na selu, kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu, kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete godine, o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubavne scene s jednim domaćim slugom, od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti, i koja je zajedno sa svojim ljubavnikom bila „ekspedovana", i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. Prtljag, kofer jedne osobe koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". „Pakuj svojih sedam šljiva i tornjaj se."2 Moja zbirka, naravno, ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata, čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte; ta redovno su u pitanju neurotične, specijalno histerične osobe, i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. Međutim, isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova, koje ipak ne preduzimam zbog grubih simptoma patnje, da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu, i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog sećanja iz detinjstva. Dokaze za to već sam iznosio, i iznosiću ih još, kod raznih povoda. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojav1 Fensterln, od reci Fenster = prozor, znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. prev.). 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh.

208 Tumačenje snova, I ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. I) Pošto sam putovao, i umoran i gladan potražio postelju, javljaju mi se za vreme spavanja velike životne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. Tamo stoje tri žene, od kojih je jedna gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor). Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. Navlačim kaput; ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. Ponovo ga svlačim, nešto malo iznenađen što je oivičen krznom. Drugi kaput koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. Prilazi mi jedan stranac duguljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju, izjavljujući da je to njegov kaput. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži, trake ...)? Ali posle toga, mi razgovaramo sasvim prijateljski. Prilikom analize ovoga sna pade mi sasvim neočekivano na pamet jedan roman koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina, tj. počeo sam da ga čitam sa krajem prve sveske. Naslov romana i ime njegovog autora nikada nisam zapamtio, ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju. Junak poludi i neprestano doziva tri ženska imena koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. Jedno od tih imena je Pelagija (Pelagie). Ja još uvek ne znam šta da počnem u analizi sa ovim. Odjednom se uz ove tri žene pojave tri Parke 1 koje predu čovekovu sudbinu i ja znam da je jedna od tri žene u snu — gazdarica — majka koja daje život a ponekad takođe, kao meni, prvu hranu čoveku. Na grudima žene sastaju se ljubav i glad. Jedan mlad čovek, tako priča 1 Parke, grčki Mojre, u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta, Lahesis prede konac do kraja i Atropos, koja konac preseče. (Prev. napomena). Infantilno kao izvor sna 209 anegdota, koji je bio velik obožavalac ženske lepote, jednom je, kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila, izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. — Jedna od Parka, dakle, trlja ruke, jodnu o drugu, kao da pravi knedle. Neobično zaposlenje za jednu Parku, kome je hitno potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje, trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje, pa da se zato u zemlju moramo i vratiti. Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. Tada je majka protrljala ruke jednu o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle, samo što između njih nema testa, — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se pri tom skidaju, kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije ,,ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se predao onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. 1 Takve su, dakle, zaista te Parke kojima odlazim u kuhinju kao što sam tako često to radio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok ručak bude gotov. A sad knedle! Bar jedan od mojih profesora univerziteta, ali upravo onaj kome zahvaljujem za svoje histološko znanje (epidermis), sećaće se kod imena Knedl (Knodl) jedne osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. Izvršiti plagijat, prisvojiti nešto što možemo dobiti iako pripada nekom drugom čoveku, vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa mnom postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko vreme harao po uni ­ verzitetskim slušaonicama. Napisao sam izraz plagijat 1 Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama, iznenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome, našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. 14 FrojćL, Odabrana đela, VI

210 Tumačenje snova, I bez namere što mi se sam ponudio, a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari roman sa aferom Knedl i sa kaputima koji, očigledno, predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto, str. 62). To je jedna veoma usiljena i besmislena veza, doduše, ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju, da ona već nije uspostavljena radom sna. Staviše, kao da pritiskuje da se predstave iznude, ništa nije sveto; drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove, slobodan od svih želja. ,,So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". — (,,I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žudnju"), u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam. I najzad, javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl, kao Knbdl)2 , i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gazdarica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo iz apoteke, koje utoljuje glad, a to je kokain.3 Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti, ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno; one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim učiteljem. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso; a Knodl pođseća na knedlu (Prim. prev.). 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja; Hunger = glad (Prim. prev.). Iz apoteke. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne. Infantilno kao izvor sna 211 ljastim licem i zašiljenom bradom, koji hoće da me spreči pri oblačenju, nosi crte jednog trgovca u Splitu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povoda za jednu napomenu punu aluzije. (Kazao mi je svoje ime i, pocrvenevši, pružio mi ruku).1 Uostalom, ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom, Knedlom, Brike, Flajšl. Bez straha da će nam neko protivrečiti, možemo tvrditi da je ovakvo igranje imenima dečja nepristojnost; ako o ovome opširno pričam, onda je to akt odmazde, jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom, kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst, von Gothen oder vom Kote" — ,,So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. Ali prekinimo ovde. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru, kojom prilikom sam se suviše uzdržavao, pa sam propustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena, vidi gore). Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ništa da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim. prev.). 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bogova, ili Gota, ili blata" — pošalji mi ih!). A drugi deo predstavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu, i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi". Tamo Ifigenija, pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje, uzvikuje: „Tako ste se i vi, božanski likovi, pretvorili u prah!" (Prim. prev.). i *

212 Tumačenje snova, I i mala nepravda; ne treba propustiti nijednu priliku, život je tako kratak, a smrt neizbežna. Pošto ovo ima seksualno značenje, i pošto se požuda neće zaustaviti pred nepravdom, mora se ovo carpe diem (latinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i mora se sakriti iza jednog sna. Zato sad sve misli sa suprotnim značenjem dolaze do izraza, sećanje na vreme kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana, sva uzdržavanja pa čak i pretnje sa odvratnim seksualnim kaznama. II) Jedan drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Zapadnu stanicu da bih krenuo na letnji odmor u Ausze, ali odlazim na peron prema vozu za Išl koji polazi ranije. Tamo vidim grofa Tuna (Thun), koji opet putuje u posetu caru u Išl. On je, uprkos kiši, došao otvorenim kolima, izišao direktno kroz ulazna vrata za lokalne vozove i kratkim pokretom ruke i bez ikakvog objašnjenja oterao vratara koji ga nije poznavao i hteo da mu uzme voznu kartu. Pošto je otputovao vozom za Išl, trebalo je ponovo da napustim peron i da se vratim u čekaonicu, ali sam s mukom postigao da tu ostanem. Prekraćujem vreme time što posmatram ko će doći, da bih protekcijom dobio kupe; odlučujem da ću podići galamu, tj. tražiti isto pravo. Za to vreme nešto pevušim što je, uviđam, kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen, Tanzlein wagen, Soli er's nur sagen, Ich spiel' ihm eins auf. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). Ćelo veče bio sam u razdraganom, borbenom raspoloženju, zadirkivao sam kelnera i kočijaša, ne nanoseći im zlo, nadam se; kroz glavu mi prolaze svakovrsne drske i revolucionarne misli, kao što odgovaraju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode; pravo gospodara koje grof Infantilno kao izvor sna 213 Almaviva želi da ostvari kod Sizane; šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna, nazivajući ga grofom Nichtsthun.1 Ja mu zaista ne zavidim; predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. Uz to, svi mogućni veseli planovi za ferije. Sada dolazi jedan gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicinskim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vladin naložnik, — prim. prev.). Pozivajući se na svoj činovnički rang, on zatraži polukupe prve klase, i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje; ja svoju prvu klasu plaćam punom cenom. Posle toga dobijam jedan kupe za mene, ali ne u prolaznom vagonu, tako da preko noći nemam na raspolaganju toalet. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha; ja se svetim time što mu predlažem da u ovom kupeu napravi bar rupu u patosu za eventualne potrebe putnika. I stvarno, u četvrt do tri u jutru, sa osećanjem teranja na mokrenje budim se iz sledećeg sna: Gomila ljudi, skup studenata. — Jedan grof (Tun ili Taje, Taaffe) govori. Pozvan da kaže nešto o Nemcima, on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list, zapravo jedan zgužvan skelet lista. Ja skočim, skočim2 dakle, ali se čudim ovom svom mišljenju. Zatim nejasnije: kao da je to aula, prilazi zaposednuti, i moralo bi se bežati. Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba, očigledno vladinih soba, sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. Nichtstun bi, prema tome, značilo: ne raditi ništa. — (Prim. prev.). 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako, pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla.

214 Tumačenje snova, I u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica, jedna starija, debela žena. Izbegavam da razgovaram s njom, ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama, i pri tom sam sebi izgledam veoma lukav, što sam naposletku izbegao kontrolu. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put, koji se strmo penje, i ja krenem tim putem. Opet nerazgovetno... Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. Vozim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama", rekoh mu, pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. Stanice su pune; razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm, ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju, a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar, na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa, što ljudima veoma pada u oči. Ovde se scena prekida. Ponovo se nalazim ispred stanice, ali sa jednim starijim gospodinom; pronalazim plan kako bih ostao nepoznat, ali vidim da je ovaj plan već sproveden. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. Gospodin se pretvara da je šlep, bar na jedno oko, i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu, ili smo je kupili). Ja sam, dakle, bolničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. Ako nas kondukter ovako vidi, moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. Pri tome se plastično vide položaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848, na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898, kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau), na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf, odInfantilno kao izvor sna 215 maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof), na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. Misaona veza vodi me zatim u Englesku, u kuću moga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao ,,Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema naslovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). Ova fantazija koja se vezuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste, međutim, samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa građevinom iza njih. Ona je, uostalom, drukčija od ovih fasada, puna praznina i praznina, i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. Prva situacija sna predstavlja amalgam od više scena na koje ju mogu rastaviti. Uobraženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. Mi smo načinili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica; duša te zavere bio je jedan kolega koji je, izgleda, od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. Izvođenje glavnog udarca palo je u deo meni, a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali, nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu, i od školskog tiranina, profesora nemačkog jezika, pozvat na odgovornost, stajao je tako kao grof u snu. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u rupicu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jednoj prijateljici, a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljevskih drama, a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže; pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. Pa onda, od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha, jedan nemački, a drugi španski):

216 Tumačenje snova, I Rosen, Tulpen, Nelken, alle Blumen \velken1 .— Isabelita, no llores, que se marchitan las flores.2 Španski stih dolazi iz Figaroa. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita, a crveni socijaldemokrata. Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). Treća scena koja je dala sastavne delove za stvaranje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije prema prirodnim naukama. Zutokljunac, pun materijalističkog učenja, ja se progurah napred da bih zastupao jedno veoma jednostrano gledište. Tada se diže jedan razborit stariji kolega, koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase, koji, uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja, i dobro nas je izbrusio; rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vratio u roditeljsku kuću. Ja skočih (kao u snu), postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). Velika gužva; sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci, ali sam ostao uporan. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko izazivanje smišljeno protiv njega, pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere). Ovde se pro1 Ruže, lale, karanfili, svako cveće vene. 2 Ne placi, Izabelita, što ruže venu. Infantilno kao izvor sna 217 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir- affe1 , Schwein, Sau, Hund; znao bih takođe da zaobilaznim putem, preko jednog imena, stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. Osim toga sam reč Huflattich,ne znam da li s pravom, — preveo sa ,,pisse-en-lit". 2 To znam iz Zolinog romana Zerminal, u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier, kao pisser za manju potrebu).3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja; jer u samom Žerm.inalu, koji ima dosta posla sa budućom revolucijom, opisuje se sasvim neobično takmičenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus.4 I sad moram napomenuti kako je put do ovoga flatus već odavno pripremljen, od cveća preko španskog kratkog stiha, Isabelite, ka Izabeli i Ferdinandu, preko Henrika VIII, engleske istorije do borbe armade sa Engleskom, i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt, pošto je oluja špansku flotu rasturila.5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija", ako bih ikad došao do toga da 1 U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. prev.). ! Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko značenje u francuskom jeziku: 1. koji mokri u krevetu, i 2. to je ime jedne biljke (maslačak), od koje se pravi salata. Pisser znači mokriti (Prim. prev.). * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. prev.). 4 To nije u delu „Germinal" nego u ,,La Terre". Greška koju sam primetio tek posle analize. — Uostalom, skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra"; u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. prev.). — Netraženi biograf kojeg sam našao, dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izostavio ime Jehovah. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima, i to na pozadini jednog oblaka, ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu.

218 Tumačenje snova, 1 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje, i to iz obzira prema cenzuri. Ja se, naime, stavljam namesto jednog visokog gospodina onog revolucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom, koji je tobože patio od incontinentia divi, i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cenzuru, mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula, consiliarius aulicus). Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Njegove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled; ali ona, kao tako često u snu, znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer).1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera, koji je zabeležio jedan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja).2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti, izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. S pravom će se naslućivati da me seksualni materijal goni na to potiskivanje; ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene; b) žena, ženska glava. Uporedi u tome Frojda, Uvod u psihoanalizu, Beograd, 1933. str. 167. (Prim. prev.). 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos, 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna, nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen.") Ali ja mislim da je on, pri tom, smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju snova" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. U ovom razdraganom snu ja se, očigledno, ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. prev.): Grilparcer Franc (1791. do 1872. bio je najveći austrijski dramatik. Naslov ove drame u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". Sadržaj ljubavne antičke priče Here i Leandera). Infantilno kao Izvor sna 219 ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. Od mnogih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu, čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom, i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje, nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja, kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom životu već odavno savladanog ludila veličine, koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u manifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav), a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. I to hvalisanje na svima poljima; tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?", kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer, čija se boja, mrkoljubičasta, u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu „Madchenfanger"1 — nameštaj u vladinim sobama). Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva, čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. Kažu da sam — kada mi je bilo dve godine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu, i kad su me zbog toga grdili, kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. (najbližem većem gradu) kupiti jedan, nov, lep, crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti; što se obećalo — mora se održati). Uostalom, treba paziti i na upoređivanje muškog 1 Lovac na devojke. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu".

220 Tumačenje snova, I stakla i ženskog kofera (box). Celokupno ludilo veličine deteta sadržano je u ovom obećanju. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upoznali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa karakternom crtom slavoljublja. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristojnost, kad mi je bilo sedam ili osam godina, i koje se vrlo lepo sećam. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u njihovom prisustvu, i otac je, grdeći me zbog toga, primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje, jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha, kao da želim da kažem: „Pogledaj, pa ipak je od mene nešto postalo." Ova dečja scena daje, dakle, materijal za poslednju sliku sna u kome su, naravno, uloge za osvetu izmenjene. Stariji čovek, očigledno otac, pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom1 , urinira sad preda mnom, kao što sam ja tada radio pred njim. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri operaciji pomogao, kao da sam time ispunio svoje obećanje. Osim toga ja s njim teram šegu; pošto je šlep, moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzijama na moja saznanja, kojima se ponosim u teoriji o histeriji.2 1 Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn, otac bogova. — Uteha Ođinova. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jedno staklo za drugim, ali ne ume da čita. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu ,,La Terre". — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete; zato sam u snu ja njegov bolničar. — „Misliti i proživeti je ovde tako Infantilno kao izvor sna 221 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već inače tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine, njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sasvim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta, pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vožnje u nepriliku, što mi se zatim ujutru i dogodilo. Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. Mislim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna, ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju, naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva potreba ometa kad spavam, a najmanje u vreme ovog buđenja, u četvrt do četiri ujutru. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. Uostalom, tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozorila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno, pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati, da i od takvih osnova vode važne misaone niti koje dopiru u najranije detinjstvo, morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". — podseća na jednu snažno revolucionarnu dramu Oskara Panice (Panizza), u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno; tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno, i njega mora njegov arhanđeo, neke vrste Ganimed, sprečavati da ne grdi i ne psuje, jer bi se te kletve odmah ispunile. — Pravljenje planova je ocu upućen prekor, koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kritike, kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina, koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti, svodi na pobunu protiv oca. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje), a otac je najstariji, prvi, za dete jedini autoritet, iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne primorava na ograničavanje ove postavke). — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simptoma, prema kome i muška guska ima neki odnos. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog

222 Tumačenje snova, I dat bitan uslov za snevanje. Ako bih ovu misao smeo, možda, da uopštim, onda bi svaki san u svom manifestnom sadržaju bio povezan sa onim što je recentno proživljeno, a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjosti. Ali tačnost ovog naslućivanja, izgleda, još je vrlo teško dokazati; ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). Od one tri osobenosti sećanja sna, o kojima smo u uvodu raspravljali, jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovoljavajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. Ostale dve, isticanje recentnog kao i infantilnog, mogli smo potvrditi, ali ih nismo mogli izvesti iz motiva snevanja. Oba ova karaktera, čije nam objašnjenje ili primena još preostaju, zadržaćemo u pamćenju; one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu, bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. „Gschnas"; to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog, najradije komičnog i bezvrednog materijala, na primer oklop od kuhinjskih lonaca, gužvi slame i slanih štapića, kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. Primetio sam da histerični ljudi isto tako rade; pored onoga što im se stvarno dogodilo, oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazlenijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Tek na ovim fantazijama vise simptomi, a ne na sećanjima na stvarne događaje, bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće, i pričinilo mi je mnogo radosti. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom", pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije, čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce, onakva kakva se upotrebljava u bolnicama. Somatski izvori sna 223 Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. San često izgleda višesmislen; u njemu, kao što pokazuju primeri, mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja, takođe može jedan smisao, jedno ispunjenje želje pokrivati drugo, dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu; i ovde ponovo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"?1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mišljenju snovi potiču, primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"), slučajni položaj tela i kratke doživljaje za vreme spavanja, i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima, o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku, tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iznad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih, ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodrživa tvrđenja o suštini sna. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. Dosad je samo O. Rank temeljno proučio, prilično pravilno, stratifikaciju simbola u snu koju izaziva nadražaj bešike.

224 Tumačenje snova, I žaji koji polaze sa spoljnih objekata, samo subjektivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjosti tela, i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke izvore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isključuju. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora, mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja, delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eksperimentalno potvrđeno. Izgleda da je uloga subjektivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima; i mada se, doduše, ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na interne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo, ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa, organa za mokrenje i seksualnih organa. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna, tj. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu sumnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost somatske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali sigurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nervni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spoljnih nervnih nadražaja. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja, polazeći sa toga gledišta, i našla samo 13,2 procenata, odnosno 6,7 procenata, u kojima se mogao dokazati element spoljašnje čulne percepcije; i samo dva primera Somatski izvori sna 225 iz njene zbirke mogla su se svesti na organske senzacije. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu podvrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. Spita je snove delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljavajuće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i drugi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ovakvim uvođenjem izvori daju. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo, zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi, nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku), i drugo: zašto rezultat reakcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati nadražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje objektivnog čulnog nadražaja, nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim pogledima jedno neodređeno nadraživanje; on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spoljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senzacija ili kompleks senzacija, ili osećaj, ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran, ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja, dakle ranije percepcije, koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihičkim vrednostima. Proces tako reći oko sebe prikuplja jedan veći ili manji broj takvih slika, preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. Obično se i ovde kaže, kao što to jezik čini i za budno držanje, da duša za vreme spavanja tumači utiske nervnih nadražaja. Rezultat ovog 15 Frog'd, Odabrana dela, VI

226 Tumačenje snova, X tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san, tj. san, čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zakonima reprodukcije." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja, naročito od cenestetičkih senzacija, pa su stoga najčešće fantastične iluzije, verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja, pojačane na stepen halucinacija. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna, koji se prema ovoj teoriji zbiva, Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira". San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen, ponikao iz psihičkih motiva, nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji, pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. Na jednoj sličnoj pretpostavci, na primer, izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni. Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala, ipak je lako dokazati u njoj postojanje jedne slabe tačke. Svaki somatski nadražaj sna koji duševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije, može izazvati nebrojeno mnogo takvih pokušaja tumačenja, može dakle biti zastupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava.1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nesposobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos iz1 Svakome bih savetovao da pročita opširne i tačne protokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige, da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima, i uopšte koliko je neznatna korist takvih eksperimenata za razumevanje problema sna. mmmmmi^mmmmmmmm Somatski izvori sna 227 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje, da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje produktivne delatnosti" (Lips, Lipps, Grundtatsachen des Seelenlebens, str. 170). Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o iluziji, da duša za vreme spavanja nije u stanju da prepozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on izlaže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vreme spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak, što naravno pretpostavlja da duša i za vreme spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I, str. 55). Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. godine vraćaju se ponovo godine 1883. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. Duša nam, prema tome, izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne", a posle drugog oslovljavan ja, „pa onda mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovorom: „ja spavam". Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje, mada se ovi nadražaj i javljaju u sadržini sna, čim sanjam i u slučaju da sanjam. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska, na primer, koji mi se dogode za vreme spavanja, stoje mi različite reakcije na raspolaganju. Mogu da nadražaj preču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi, na primer, jedna noga nije bila pokrivena, ili je ruka bila pritisnuta; patologija mi pokazuje najbrojnije slučajeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15*

228 Tumačenje snova, I snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spavanja, tako reći u toku spavanja, kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima, ali tako da bol ne upleteni u san; ja se, kao treće, na nadražaj mogu probuditi da bih ga uklonio.1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam; ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. U pravednom proveravanju gore otkrivene praznine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja, drugi autori — Šerner, kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne aktivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna, dakle ipak suštinu snevanja preneli na duševno i na jednu psihičku aktivnost. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju; on je verovao i da je pogodio princip, po kome duša postupa sa nadražajima koji su joj pruženi. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče, i vrstu toga nadražaj a prikaže simbolički. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova, pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima, organskom i nadražajnom stanju. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše, slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću, pojedini telesni organ jednim delom kuće. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem, a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju ste1 Upoređi uz to K. Lanđauer, Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie, XXXIX, 1918). Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. Snevač nije apsolutno otupavljen, naprotiv, on može raditi logično i sa snažnom voljom. Somatski izvori sna 229 penice; u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima, nalik na krastave žabe" (str. 39;. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ; tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem; srce u šupljim sanducima i korpama, mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese, ili uopšte samo u izdubljenim predmetima. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često prikazuju neprikriveni, i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. 35). Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. Pre svega, ona je izgledala ekstravagantna; oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. Kao što vidimo, ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike, kojom su se služili stari, samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena, pogotovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobrojnim zamenama u sadržaju sna; tako već Sernerov pristalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funkcija mora se takođe izazvati, pošto se prema ovoj teoriji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana, a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobođenje nadražaj a. Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim prigovorom. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba, duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko

230 Tumačenje snova, I cele noći, i to svake noći o svima organima. Ako hoćemo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka, uva, iz zuba, creva itd. morali polaziti naročiti nadražaji, da bi probudili aktivnost sna, onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne, što je mogućno samo u malom broju slučajeva. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja plućnih krila pri disanju, onda bi se taj san, kao što već Strimpel primećuje, morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost disanja za vreme takvog sna. Moguć je još jedan treći slučaj, najverovatniji od svih, da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi, da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama, ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakterističnosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija, da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje, da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje, nasuprot zamućenosti drugih snova, može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida"; isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igraju iluzije, a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze jedan prema drugom, da jedni druge napadaju, zatim ponovo zauzimaju svoja mesta, dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice; ili jedan sličan san Folkeltov, u kome igraju ulogu dva reda fijoka, i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna, iznete kod oba autora u velikom broju, ne dozvoljavaju da Šernerovu teoriju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronalazak, a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. Postavlja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizoSomatski izvori sna 231 vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna, propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. Ako smo jednim postupkom, koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova, mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akcija, da jodna želja postaje motiv za njegovo stvaranje, i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj, onda je svako drugo učenje o snovima, koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak, pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje, — osuđen i bez naročite kritike. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova, što je veoma neverovatno, od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje, a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu nađemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobičajena teorija o somatskim nadražajima sna. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. Videli smo, ako su od prethodnog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu; isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju, pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće predstave. San, prema tome, izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. Ukoliko smo dosad analizirali materijal snova, videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka, tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel-

232 Tumačenje snova, I nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež materijal senzacija. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni; oni se sjedinjuju sa ostalim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. Da kažemo malo drukčije, nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti; već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo, to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe materijal za sadržaj sna, koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna, somatske kao i psihičke. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvorima sna pridruži somatski materijal; san ostaje ispunjenje želje, bez obzira na to na koji način je izražavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz činilaca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu načiniti promenljivim. Ja zamišljam da jedno zajedničko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih faktora, datih u svagdašnjim okolnostima, odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučajevima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. Habitualna akcidentalna dubina spavanja, u saradnji sa intenzitetom nadražaja, u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut; a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama, doći će spoljašnji nadražaj do izražaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugoga. Kod mene, koji sam izvrstan spavač i koji uporno odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju, vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova, dok me psihički motivi očigledno vrlo lako dovode do snevanja. Ja sam zapravo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- \ Somatski izvori sna 233 znati objektivan, bolan nadražaj ni izvor, i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. Jašem na sivom konju, najpre bojažljivo i nespretno, kao da sam samo naslonjen. Tada sretnem kolegu P., koji sedi na konju obučen u odelo od nevaljana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). I sad se na veoma inteligentnom konju sve irise i više snalazim, sedim ugodno i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u potpunosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. Pošto sam izvesno vreme jahao ulicom, okrenem se i hoću da sjašem, najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje; hotel je u istoj ulici, mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo, ali ga radije sam odvodim. Kao da se stidim da tamo stignem kao jahač. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi pokazuje jedan list hartije koji sam bio našao, pa me zato grdi. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti, i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi; uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stranom gradu u kome ništa ne radim. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je nastao pod utiskom, bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. Ali dan ranije ja sam patio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili mučnim, i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor, gubitak apetita, a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izazivajući smetnje mome raspoloženju. Nisam bio sposoban da obavljam svoje lekarske dužnosti, ali s obzirom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo, moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada, za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo, naime na jahanje. A san me premešta

234 Tumačenje snova, I I i baš u ovu aktivnost, to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. Ja uopšte ne umem da jašem, ni inače ne sanjam o tome, sedeo sam samo jednom na konju, i onda bez sedla, i to mi nije godilo. Ali u ovom snu ja jašem kao da nemam furunkula na međici, ne baš stoga što ga ne želim imati. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zaštićen — osetio ništa od bolova. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi, ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje, ti se nećeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju, a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo; bol je bio zaglušen, i ja sam nastavio da spavam. Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule, držeći se uporno predstave nespojive sa patnjama, pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina1 , ili trgovca kome su gubici odneli imanje; nego mu pojedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na situaciju sna i doveo do izražaja. Ja jašem na sivom konju, boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli, u kome sam poslednji put sreo kolegu P. na selu. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro začinjenu hranu, što svakako kao etiologiju treba pretpostaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. Prijatelj P. voli da preko puta mene sedne na visokog konja, otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač), a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen), Neurologisches Zentralblatt 1896. (Sabrana dela, sv. I). Somatski izvori sna 235 jahača. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pacijentkinje (on je u snu veoma interesantan). „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. zamenio. „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu", rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju, ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naročito težak posao ne mogu dugo nastaviti, i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ceduljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). — Ne raditi i ne jesti. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj, uostalom godinu dana starijeg od mene. Osim toga primio je i elemente iz mojih putovanja po Italiji; ulica u snu sastavljena je od utisaka iz Verone i Sijene. Još dublje tumačenje vodi ka seksualnim mislima sna, i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje, koja nikad nije bila u Italiji, treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien), ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. bio lekar, i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan način za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj, ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shvatim. Jednoga jutra probudih se, bilo je to usred leta, na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sanjao: umro je papa. Objašnjenje ovog kratkog, nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. Sećao sam se samo jednog oslonca za san, naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. prev.).

236 Tumačenje snova, I Njegove Svetosti. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo, ali sam sad svoj san razumeo. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna, i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna, a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima, ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. Izgleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom, pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi, ali on ume da želju za hranom pomeri natrag, sve do čežnje deteta za majčinim grudima, i da bezazlenu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. U snu o grofu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim, ali i najjače potisnutim pokretima duševnog života. I ako, kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier), prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci, pre nego što se budi, onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja, u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte brine o senzacijama za vreme spavanja. Jedan mlad advokat koji, pun misli o svom prvom velikom konkursu, jedno popodne zaspi, ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. On sanja o izvesnom G. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog konkursa, ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće; Somatski izvori sna 237 on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu, koja pati od bronhijalnog katara, kako snažno kašlje.1 Uporedimo sad, prvo, ovaj san Napoleona, koji je, uostalom, bio izvanredan spavač, i san onog studenta koji je voleo dugo da spava i koji, kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu, sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici, ne moram ustajati da bih onamo otišao. Ovaj poslednji san sigurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja, ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. U izvesnom smislu svi snovi su snovi komoditeta; oni služe nameri da san nastave umesto da snevača probude. San je čuvar spavanja, a ne njegov narušivalac. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude, a koji su psihičke vrste, ali već ovde možemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja, ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i značenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume; ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne, ili, treće, ako mora da ih prizna, ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela realnost. Napoleon može i dalje da spava, to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da ga omete.2 Zelja za spavanjem, na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja, zajedno sa cenzurom sna i „sekundarnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti, predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju, mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna, i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. prev.). 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem, ne pričaju saglasno o ovom snu.

238 Tumačenje snova, I vspeli san je ispunjenje te želje. Kakav odnos ova opšta, redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga, to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. Pravilno tumačenje, za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna, polagalo bi pravo na aktivno interesovanje, postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj; stoga se od svih uopšte mogućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. Jer ako je ševa, onda je to kraj ljubavne noći. Među tumačenjima nadražaja koji su, prema tome, dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa pokretima želje koji vrebaju u duši. Tako je sve nedvosmisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako želimo — izgovor. A ovde moramo ponovo priznati, kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena, da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pažnju na sebe, onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvrstu tačku za stvaranje sna, jezgro u njegovom materijalu traži ispunjenje želje, koje će odgovarati tom jezgru, na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadražaja sna. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jedna ne baš aktuelna želja. A san nema druge alternative nego da predstavi upravo želju u jednoj situaciji kao ispunjenu; on je, tako reći, stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. Ako Somatski izvori sna 239 je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karaktera, on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stvaranje sna. Duševni život raspolaže i željama čije ispunjenje izaziva neprijatnost, što izgleda kontradiktorno, ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na prisustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja između njih postoji. Kao što smo rekli, u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Kad kažemo: postoje, ne mislimo možda na istorijsku konstataciju, da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene; teorija o potiskivanju, koja nam je u psihoneurotici potrebna, tvrdi da takve potisnute želje još postoje, ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši, onda se savladana inhibicija drugog sistema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode, onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispunjenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha, dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. Strah u snu može biti, naime, psihoneurotičan strah, on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja, pri čemu odgovara potisnutom libidu. Tada ovaj strah, kao i čitav san straha, ima značenje jednog neurotičkog simptoma, i mi se nalazimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tendencije sna ne uspeva. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja), i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama,

240 Tumačenje snova, I koji bi, da su snevani iz psihičkih motiva, doveli do sličnih oslobođenja straha. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. U obe grupe snova sadržana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sadržina predstava; obe su međusobno tesno povezane. Ako je jedna od njih aktuelna, ona onu drugu i u snu ukida; u jednom slučaju somatski determinisani strah ukida potisnutu sadržinu predstava, a u drugom sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati, pošto je oslobođena od potiskivanja, uklanja puštanje straha. Možemo kazati da je u prvom slučaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje, dok u drugom slučaju, mada je sve psihički determinisano, sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem koje odgovara strahu. Teškoće koje sve to pruža našem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima; one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i problem potiskivanja. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte telesno raspoloženje) nalazi među internim somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može namet ­ nuti izbor materijala koji treba da bude predstavljen u sadržaju, ističući jedan deo materijala kao odgovarajući njenom sopstvenom biću, a zadržavajući drugi deo. Osim toga, cenestetička osećanja, preostala od prethodnog dana, povezuju ih nesumnjivo sa psihičkim ostacima koji vrše tako važan uticaj na snove. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu, ili se može savladati, i tako, ako je neprijatno, može se pretvoriti u suprotno. Tako, po mom mišljenju, somatski izvori nadraživanja za vreme spavanja (to jest, senzacije za vreme spavanja), ako nisu neobičnog intenziteta, igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni, ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. Ja, naime, mislim da se oni dovode u pomoć pri formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora Somatski izvori sna 241 sna, a u drugom slučaju ne. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek pri ruci, koji se upotrebljava kad god se ukaže potreba za njim, suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. Da upotrebimo jedno upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jednom umetniku donese redak kamen kao što je, na primer, komad oniksa, pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo, tada i veličina kamena, i njegova boja i linije pomažu pri donošenju odluke o tome kakva glava ili kakva scena treba da bude njime predstavljena. Međutim, u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal, kao što je na primer merme r ili peščar, umetnik se samo pridržava one ideje koja se u njegovom duhu nalazi. I samo na taj način, tako mi izgleda, mi možemo objasniti činjenicu da se sadržaj sna, dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta, ne pojavljuje u svima snovima i svake noći. 1 Možda će jedan primer koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. Jednog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti, da se čovek ne može pokrenuti s mesta, da se nešto ne može uraditi itd. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo nepotpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko stepenica na jedan viši sprat. Pri tom svaki put preskačem po tri stepenice, radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka, dakle da mi ide u susret. Ja se stidim, hoću da požurim i sad se pojavljuje ovaj osećaj sprečenosti, stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. U jednoj kući u Beču ja držim dva stana 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja, izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje, polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. 16 Fro^d, Odabrana dela, VI

242 Tumačenje snova, I koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba, a sprat više su stambene prostorije. Kad u kasne sate završim svoj posao dole, ja se penjem stepenicama u spavaću sobu. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti, tj. raskomotio sam kragnu, odložio kravatu i manžetne; u snu se od toga stvorio jedan viši, ali kao obično, neodređeni stepen neobučenosti. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penjanja stepenicama, uostalom već u snu priznato ispunjenje želje, jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu; pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem, međutim, nisu stepenice u mojoj kući; najpre ja ih ne prepoznajem, tek osoba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepenicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dolaze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo potpuno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter; devojka o kojoj sanjam starija je od mene, namćorasta i nimalo privlačna. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu, obično me na stepenicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na stepenice. U oba ova sprata, naime, ne nalazi se nijedna pljuvaonica, a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun, nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. Domaćica zgrade, takođe jedna starija i džandrljiva osoba, ali sa istinktom za čistoću, što sam spreman da joj priznam, u ovoj stvari zauzima drugo Tipični snovi 243 gledište. Ona vreba na mene, da li ću opet sebi dozvoliti pomenutu slobodu, i kad je to konstatovala, onda je jasno čujem kako gunđa. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu služavke. Kao i obično, ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli danas već da očiste cipele, pre nego što uđete u sobu. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. Katar ždrela i srčane tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pušenja, zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca, u jednoj kući kao i u drugoj, koje je san stopio u jednu tvorevinu. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije, kada budem u stanju da ispričam odakle dolazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svuda gde za njima oseća potrebu neko stanje. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer, trenutak ranije, video sam samog sebe, kao za potvrdu ove činjenice, kako lakih nogu jurim stepenicama. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom, mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna, a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16*

244 Tumačenje snova, I sna teško oštećena.1 Ali, sasvim u suprotnosti sa drugom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini nepristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti način sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pristupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna oprobamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas inače vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom kasnijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da raspravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje * Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom snevača traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole). Tipični snovi 245 pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokrenuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o mučnom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alternativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi izgledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kravate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprotno tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi samo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mislim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunjenjem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246 Tumačenje snova, I gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama poznata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen pokazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da carevu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpostavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smisao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nesporazumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igraju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija odaje neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sadržim sna radi o nedozvoljenim željama koje su postale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft Tipični snovi 247 ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti.1 Kod mnoge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često pokazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim krajevima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mojih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košuljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom drugog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali prevareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni impuls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinjstvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i počinje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već izrazili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je njihovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su dakle ekshibicioni snovi.2 1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248 Tumačenje snova, I Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izostavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u nekoj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprotnu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže konflikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona treba da bude prekinuta. želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice". Tipični snowi 249 Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zelenom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama pojavljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću sigurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vidite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bojama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i pokriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su postale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepenice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto pokazuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

250 Tumačenje STiova, I o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema meni, njeno prebacivanje da sam isprljao tepih, pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. U jednoj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli, na izgled bez međusobne veze, ako slede neposredno jedna drugoj, pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi, isto tako kao što a i b, koje sam napisao jedno pored drugoga, treba da se izgovore kao ab, kao jedan slog. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. Pomenuti san o stepenicama izvađen je iz jednog niza snova, čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine, i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena, ali veoma pametna i sposobna, prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova, u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni, i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih pokazivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za čistoću. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi, ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici, uprkos njenim lošim postupcima, poklonilo svoju ljubav.1 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je, budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova, u slobodnom prevođenju, na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor". I to zaista mogu sebi da prebacim. A da li je dadilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. prev.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati; spuken ~ Tipični snovi 251 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati tipičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dragi rođak, roditelji ili brat i sestra, deca itd. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa, tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti, i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja, pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vreme spavanja. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani; oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. Ako ih analiziramo, naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže, da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. Tako je i sa snom tetke, ranije pomenutim, koja jedinog sina svoje sestre vidi pred sobom na mrtvačkom odru. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt, nego san samo prikriva, kao što smo saznali, želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi, onu istu koju je jednom ranije, posle slično duge pauze, ponovo ugledala kraj lesa jednog drugog nećaka. Ova želja, koja predstavlja pravu sadržinu sna, ne daje nikakav povod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj, nego latentnoj sadržini sna, da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. Ti snovi znače, što im sadržaj pokazuje, želju da dotična osoba umre, i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju, moram se potruditi da dokaz za to iznesem na najširoj mogućnoj osnovi. utvarati se, javljati se (o duhovima). Esprit d'escalier je, dakle, „duh što se javlja na stepenicama". A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. Baš kao i u snu: sve ispreturano!

252 Tumačenje snova, I Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. To mogu biti i protekle, odbačene, naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema našem shvatanju, nego su kao seni u Odiseji1 koje se, čim popiju malo krvi, ponovo bude u izvestan život. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila neuvijeno priznata. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Snevačica je kao malo dete — kada, to se više ne može sigurno utvrditi — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje, pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. Kad je, zatim, i sama odrasla i postala gravidna ugledala se samo na primer svoje majke. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka, brat ili sestra, onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. Teorija snova ne traži tako mnogo; ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje, ma i malo, doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju; ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sadašnjosti nemaju takvih želja. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života, na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još pokazuje.2 1 Vidi Homer, Odiseja, XI verz. 97 i na više mesta (Prim. prev.). * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo Tipični snovi 253 Pogledajmo, najpre, odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. Ja ne znam zašto mi pretpostavljamo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u iskustvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim, i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva, ili da je odvajkada postojala. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi, koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im pomažu, živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekidnom neprijateljstvu s njima. Starije dete je zlostavljalo mlađe, klevetalo ga, otimalo mu igračke; mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem, zavidelo mu i plašilo ga se, ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. Roditelji kažu da se deca ne podnose, a ne mogu da nađu razlog za to. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. Dete je apsolutno egoističko, ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji, naročito prema svojim suparnicima, ostaloj deci, i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim", mi ga zovemo „nevaljalim"; ono je neodgovorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. I to s pravom; jer mi možemo očekivati da će se, još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo, u malog egoiste probuditi altruističke pobude i moral, da će, po recima Majnertovim (Mevnert), jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. Moralnost, svakako, ne nastaje istovremeno na celoj liniji, a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. Gde je razvoj ove moralnosti izostao, onde rado govorimo o „degeneraciji"; očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. A gde je primarni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. I, 1909. Sabrana dela, sv. VTI), i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela, sveska VII).

254 Tumačenje snova, I jem, tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. Prinudna neuroza, naprotiv, odgovara jednoj nadmoralnosti, kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. Mnoge osobe, dakle, koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile lišenima, nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih, a koje se u snovima mogu realizovati. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. Dete je dotle bilo jedinac, sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. Dete posmatra došljaka i onda odlučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom."1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje. Od jedne dame koju dobro poznajem, i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom četiri godine mlađom sestrom, znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja, njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci, jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne donosi ništa dobro. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna, i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. Kad su mu sestrica ili bratić stvarno ubrzo nestali, dete je ponovo svu nežnost u kući 1 Troipogođišnji Hans, čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji, ubrzo posle rođenja jedne sestre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu." U svojoj neurozi, godinu i po dana kasnije, priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu, da umre. Pri tom je Hans dobroćudno, nežno dete, koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. Tipični snovi 255 koncentrisalo na sebe, a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda; zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sudbinu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo?1 Razume se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođenima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. Kod određenog intervala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi.2 Kod moje sopstvene dece, koja su na svet dolazila ubrzo jedno za drugim, propustio sam priliku za takva posmatranja; sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka, čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. Doduše, ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša prema svojoj sestrici, da joj ljubi ruku i da je miluje; ali sam se uverio da je već pre navršene druge godine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kritiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. Kad god se povede reč o njoj, on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a, suviše ma(l)a." U toku 1 Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti, ali psihoanalitičko istraživanje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijateljsko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu roditelja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opisao pesnik Špiteler: „Uostalom, tu je bio još jedan Adolf. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat, a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi, još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. Za svoje potrebe bio sam dovoljan, zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan, ponekad je čak i smetao. Ako sam dosađivao baki, hteo je i on da joj dosađuje; ako su me vozili u kolicima, sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama."

256 Tumačenje snova, I poslednjih meseci, otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju, on ume drukčije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!"1 Od najstarije devojčice jedne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li, to Lucija još ne može da razume?". Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio, na primer, ni kod jedne od mojih pacijentkinja. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. Kad sam jednom za vreme seanse, jednoj dami objasnio ovo stanje stvari, koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simptoma koji je bio na dnevnom redu, na moje iznenađenje, ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim, tobože, nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put, kad joj je bilo četiri godine, tada najmlađe dete, i koji je kasnije više puta ponovo sanjala. „Gomila dece, sve njena braća, sestre, braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Odjednom oni dobiše krila, poleteše sa zemlje i izgubiše se." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna; a za nas neće biti teško da u njemu prepoznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jednu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i postaju anđelčići. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. Naša mala devojčica, tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništavajući! kritiku svoje sestre (1. a). On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. Tipični snovi 257 anđela, ostaje sama, pomislimo samo, jedina u ovakvoj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi, sa koje odleću, jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare narode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. Možda će sad neko primetiti da postoje neprijateljska osećanja dece prema njihovoj braći i sestrama, svakako treba i to priznati, ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt, kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč, a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. Dete ništa ne zna o strahotama truljenja, o smrzavanju u hladnom grobu, o strahotama beskrajnog ništa, koje odrastao čovek, kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu, tako loše podnosi u svojim predstavama. Strah od smrti detetu je stran, i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš, umrećeš, kao što je umro Franc", pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. Još sa osam godina dete, vraćajući se iz posete Prirodno- -istorijskom muzeju, može da kaže svojoj majci: „Marna, tako te mnogo volim; kad jednom umreš, ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek, uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja predstava o smrti na našu!1 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro, to razumem, ali zašto ne dolazi kući na večeru, to sebi ne mogu da objasnim." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. Hug — Hellmuth, sa naslovom „Dečja duša" u časopisu „Imago", Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften, Sveska I—V, 1912—1918. 17 Projđ, Odabrana đela, VI

258 Tumačenje snova, I „Umreti" za dete, koje je, uostalom, pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti, znači koliko i „otići", ne smetati više onima što su ostali u životu. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva, da li odlaskom na put, otpuštanjem, otuđenjem ili smrću.1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta njegova dadilja bila otpuštena, pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla, onda za njegovo sećanje, kao što to u analizi otkrivamo, oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. To što dete odsustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke, na svoju žalost, i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspitivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju", „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća", onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. Ako dete, dakle, ima motiva da želi odsustvo jednog drugog deteta, onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su, uprkos razlici u sadržini želja u deteta, one, ipak, ma na koji način, iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvijena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijateljski posmatra. „Jozefina treba da bude mrtva", izjavi zato ona svom ocu. ,,A zašto baš mrtva?", upita otac stišavajući je. „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne", odgovori dete, „onda će se opet vratiti." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis, i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. / • Tipični snovi 259 izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svojim suparnicima: kako da se objasni takva želja uperena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba, čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač, dakle da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca, a žensko dete o smrti matere. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno, ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja.1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost, kao da dečak u ocu, a devojčica u majci gleda svog suparnika, odnosno suparnicu, čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao monstruoznu, osmotrimo i ovde realne odnose koji postoje između roditelja i dece. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta, i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo; uslovi za ostvarenje želja, koje ne mogu proći cenzuru, dati su u najvećoj meri. Zadržimo se, najpre, na relaciji između oca i sina. Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti, dekaloga, otupljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. Mi se, možda, jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. U najnižim kao i u najvišim slojevima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obično se povlači ispred ostalih interesa. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog 1 Situacija je često zamagljena pojavom tendencije kažnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog roditelja koga voli. 17*

260 Tumačenje snova, I društva došli do nas pružaju nam neprijatnu predstavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. Kronos guta svoju decu, otprilike onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke, i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao, utoliko više mora sin kao pozvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja, utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to potrebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slobodu. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana, i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara, dok žudi za seksualnom slobodom, i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. Svi ovi odnosi, očigledno, leže pred svačijim očima. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da objasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod osoba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. Takođe smo, na osnovu prethodnih izlaganja, spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. Prema drugima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank, Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden), 5. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde", 1909. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage), 1912. Tipični snovi 261 želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz najranijeg detinjstva. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju potvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta, a majka za devojčicu suparnicom koja smeta, i koliko je malo detetu potrebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću, to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. Seksualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja; izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri, da majka podržava sinove, dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana, gde god njihov sud nije zaluđen magijom. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. Biti voljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zadovoljenje neke naročite potrebe, nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja dolazi od roditelja, ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo, a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. Jedna osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznanika koristi priliku, kad majku pozovu od stola, da se proglasi njenom naslednicom. „Sad ću ja biti mama. Karlo, hoćeš li još malo povrća? Uzmi, molim te", itd. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine, kod koje je ovaj deo dečje psihologije naročito providan, direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode, pa onda mora tatica da se sa mnom oženi i ja ću biti njegova žena." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. Ako mali dečak sme da spava pored svo-

262 Tumačenje snova, I je majke čim otac ode na put, pa posle očevog povratka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada, može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsutan, kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav, jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi, kao deka na primer, uvek su odsutni, ne vraćaju se nikad više. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio, ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se nameće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. Jednog dana nalazim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake, oni me se moraju groziti. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje, naravno, nije poznato. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine, a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na krovu, zatim nešto pade, ili ona pade, i onda majku iznose mrtvu iz kuće, pri čemu gorko plače. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz njenog detinjstva, da svoju majku vidi mrtvu, i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze, a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. „Luchsaug"1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete; njenoj majci je, kad je detetu bilo tri godine, pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psihička stanja. U sumanutoj zbunjenosti, kojom je bo1 „Luchs" = ris, Luchsauge bi, prema tome bilo: risovo oko. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). (Prim. prev.). Tipični snoui 263 lest počela, pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci, tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji, dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. Zatim je došlo jasno, ali nešto apatično stanje sa veoma uznemirujućim snovima; u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke; čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene, čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom; nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije; najmučnija među njima bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. Gde god bi se nalazila, morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan; on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psihičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. U zbunjenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psihičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu, svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno; kad je, zatim, nastupilo prvo smirenje, pobuna bila suzbijena, a vladavina cenzure ponovo uspostavljena, ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za majčinom smrću; kad je normalno stanje još više ojačalo, dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji, gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze, nije mogao da izlazi na ulicu, jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi, ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do-

264 Tumačenje snova, I godilo. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke impulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca, koji su se, kad mu je bilo sedam godina, na njegovo iznenađenje svesno ispoljili, ali koji, naravno, vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Posle teške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja, koja se u vidu one fobije prenela na strance. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine, njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega; taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima roditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara, i zaljubljenost u jednog, mržnja prema drugom roditelju, pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba, koji je tako značajan za određivanje simptoma kasnije neuroze. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stvaraju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. Mnogo je verovatnije, a to shvatanje potpomažu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci, da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu, a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu, čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece, koju sam izneo, ima isto tako opštu važnost. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste, Edip biva kao odojče prognan, pošto je neko proročanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. Dete bude spašeno i kao kraljević odraTipični snovi 265 ste na nekom stranom dvoru; nesiguran u svoje poreklo, Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj, jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. Na putu iz svog tobožnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. Zatim dolazi pred grad Tebu, gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i, u znak zahvalnosti za to, bude od Tebanaca izabran za kralja, a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. Dugo vlada u miru i dostojanstvu, i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke, dok nije izbila kuga, koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. Ovde počinje Sofoklova tragedija. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zemlje. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). Radnja komada sastoji se odsad samo u postepenom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica, ali ujedno i sin ubijenoga kralja i Jokaste. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio, Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. Proročanstvo je ispunjeno. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine; njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti između suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća; odanost u volju božanstva, uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potreseni posmatrač da nauči iz te tragedije. Moderni pisci, logično, pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima, uprkos svem odupiranju nevinih ljudi, izvršava prokletstvo ili proročanstvo; kasnije tragedije sudbine ostale su bez, dejstva.

266 Tumačenje snova, I Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa manje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odluke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1 , ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao proizvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđenje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od naših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše očeve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinjstva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vremena u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primorava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja: . . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" 1 Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je postigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.). Tipični snovi 267 Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mudri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg detinjstva.1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smetanje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđenjima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve objašnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sanjaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklonosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. Poslednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim proučavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268 Tumačenje snova, I raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradiva koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovornošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom materijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gradiva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u duševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvlači dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slično činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mogućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da ispuni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne priznaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli pokazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misaone aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neodlučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte nesposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u akciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je Tipični snovi 269 njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao zaključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Timori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamletu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana neposredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživljavanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (identično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bliska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i svako pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270 Tumačenje snova, I mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja impulsa u duši stvarajućeg umetnika.1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dragih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cenzuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može maskirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mislimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova prema snovima straha. U snovima o smrti dragih lica potisnuta želja našla je put kako može da umakne cenzuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kompleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, prestao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918. Tipični snovi 27 1 pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako postaje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta. * * U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj karakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je varljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog drugog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio pojeden ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1 1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se ponovi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kulturu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

272 Tumačenje snova, I Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu prema naređenju lekara; ali uveče toga dana kad je sanjao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskratili večeru. On je, već ranije jednom, iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Znao je da neće ništa dobiti, ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje; ono dolazi do izražaja već u snu, koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed, i to na obed sa pečenjem. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno, ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jagodama moje male Ane): da sam sedne za sto. Osoba ostaje anonimna. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vidim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom povezu koju inače kupujem (monografije umetnika, monografije o svetskoj istoriji, čuvena umetnička mesta itd.). Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera, trajnog govornika nemačke opstrukcije u parlamentu. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pacijente na psihičko lečenje, pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. Ja sam, dakle, lično taj trajni govornik. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin, onaj miop." Zatim dolazi dijalog, koji se sastoji od kratkih govora i Tipični snovi 273 odgovora. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se pojavljujemo ja i moji sinovi, a za latentni sadržaj sna su otac i sin, profesor M., samo podmetnuti, i oni pokrivaju mene i mog najstarijeg sina. O ovom snu, zbog jedne druge njegove osobenosti, malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše, taman je u licu i oči su mu ispale napolje. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno ostati dužan, jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece, leci ih uspešno kad se razbole, i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti, i tada je moja žena primetila da izgleda umoran i malaksao. Noću mi dolazi moj san, i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pravila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdravlje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje, nego i jednom drugom tvrđenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. Ali ko tako tumači, neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest, a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje povoda? Moja analiza, naprotiv, daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. Jedno malo društvo, u kome se nalazio i profesor R., vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N., udaljenu nekoliko sati od našeg mesta, gde smo preko leta boravili. Kočijaš, ne baš sasvim trezan, oborio nas je sa kolima niz jednu padinu, i bili smo srećni što smo ostali čitavi. Ali, bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krčmi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd, Odabrana đela, VI

274 Tumačenje snova, I tije za nas. Jedan gospodin koji je na sebi nosio nesumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —, potpuno kao u snu, bez strume, stavio nam se u potpunosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. Profesor R. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je, ali to ne mogu", i ostavio nas je. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara, nego, takođe, i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim siguran da to znam). A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi preuzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece, naročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). Pošto, dakle, u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača, očigledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi, on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. nije imao, uprkos svojih ljubaznih ponuda. Egoistička crta ovoga sna sad bi, svakako, mogla biti otkrivena.1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u 1 Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom predavanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu snova, učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. Ona je, što se nje tiče, sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. U opravdanje ove dame, ponosne na svoju rasu, neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. Pošto sve, što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju, može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna), ova mogućnost ostaje otvorena i za altruističke pokrete. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj drugoj osobi, koja postoji u nesvesnom. Tačnost gornje postavke ograničava se, dakle, na činjenicu da među nesvesnim pobudama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. Tipični snovi 275 mojim snovima s njim loše postupa, nego u sledećem odnosu. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L., u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom, naime sa ličnošću profesora R., jer ja nešto tražim od Otona, kao što je u onom drugom događaju R. nešto tražio od barona L. I u tome je stvar. Profesor R., sa kojim se inače zaista ne usuđujem upoređivati, slično kao i ja, išao je svojim putem samostalno izvan škole, i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. Ja, dakle, još jednom želim da postanem profesor! Da, čak one reci ,,u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje, jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživanjem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ništa poznato iz sopstvenog iskustva, i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi snovi obavljaju utiske iz detinjstva, da se, naime, odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je, šireći ruke, s njim jurio kroz sobu, ili s njim igrao padanja, tako što ga je ljuljao na kolenu, pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis, pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrtoglavice; zatim, posle niza godina, ona oživljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale, tako da sad slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje; ako, zatim, vide gimnastičke veštine u cirkusu, sećanje se ponovo osvežava.1 Kod nekih dečaka nastaje onda histerični 1 Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogodimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu, osim organskog 18«

276 Tumačenje snaoa, 1 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvode sa velikom spretnošću. Kod ovih samo po sebi bezazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave buđenja i seksualnih osećanja.1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripreme pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu, koje ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici itd., a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. Ali, kao što to svaka majka zna, i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. Postoji, dakle, opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja, senzacija o pokretima pluća itd. izazivaju snove o letenju i padanju. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi, da su dakle sadržina sna, a ne njegovi izvori. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. Moram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu, i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva, učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. 1 Jedan mladi kolega, potpuno slobodan od nervoznosti, saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju, i to u momentu kad kretanje nadole dobije najveću snagu, imao jedan naročiti osećaj u genitalijama, koji, mada mi zapravo nije bio prijatan, ipak moram označiti kao osećaj slasti." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom sigurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. Tipični snovi 277 Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod svake osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju, padanju, vađenju zuba i si. žalim na nedostatak materijala, njemu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi, otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova, ovakve snove nisam iskusio. Snovi neurotičara, koji mi inače stoje na raspolaganju, ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere; izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stavlja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tumačenju sve do svoje poslednje zagonetke. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije završio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao, da mora ponoviti razred i slično. Za onoga koji poseduje akademski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim, koji mu prebacuje da nije položio rigoroz, i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu, da je privatni docent ili šef kancelarije. To su neizbrisiva sećanja na kazne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela, koja su se na oba čvorna mesta naših studija, na onom „dies irae, dies illa", strogih ispita u našoj unutrašnjosti ponovo probudila. I „strah od ispita" neurotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. Pošto smo prestali da budemo učenici, više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji, vaspitači i kasnije učitelji; neumoljiva kauzalna povezanost života primila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju, i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu, a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro pripremljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili, što nismo u redu završili, kad god osetimo pritisak neke odgovornosti.

278 Tumačenje snova, I Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugujem napomeni koju je načinio jedan kolega poznavalac, koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi, ukoliko je njemu poznato, pojavljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili, a nikad kod onih koji su na njemu pali. San o ispitu pun bojazni koji se, kao što se to sve više potvrđuje, javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska, izgleda kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti, u kojoj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor, i slično, u stvari bi bio uteha koju san daje, i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice; misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita, pa ti se ipak ništa nije dogodilo. Danas si već doktor itd. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mogao izvršiti na sebi i na drugima, iako nisu bile dovoljno mnogobrojne, dobro su ispale. Ja sam, na primer, kao rigorozant u sudskoj medicini propao; taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu, dok sam iz botanike, zoologije ili hernije dosta često bio ispitivan, i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom, ali sam umakao kazni, ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. U snu o gimnazijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije, što sam tada sjajno izdržao, ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je, na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio, srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom, kao opomena da na ovom pitanju ne treba da insistira. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadoknadio, pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir, pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu, a nikad o drugom. Tipični snovi 279 Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu tipičnih snova. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovoljan za tumačenje. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor, i slično, ne prikriva samo utehu, nego, čak ukazuje na izvesno prebacivanje. To bi prebacivanje glasilo: Ti si sad već toliko star, tako si daleko napredovao u životu, pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti, detinjarije. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. V. Stekel (W. Stekel), od koga potiče prvo tumačenje „sna o maturi", zastupa mišljenje da se on redovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zrelost. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi.

VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sadržaj sna, dat u sećanju, težeći da iz njega dobiju tumačenje sna, ili, ako su se tumačenja odrekli, da stvore sud o snu, o njegovoj prirodi, ukazivanjem na sadržaj sna. Samo, sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem; između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psihički materijal: latentni sadržaj sna, ili misli sna; iz ovoga došli smo našim postupkom, a ne iz manifestnog sadržaja sna, do toga da smo razvili i resili značenje sna. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim latentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika, ili, bolje rečeno, sadržaj sna izgleda nam kao prenos misli sna u neki drugi način istraživanja, čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. Misli sna su nam bez daljeg razumljive čim smo za njih saznali. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom, čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. Očigledno, bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli Rad sna — Rad na sažimanju 281 čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća, na čijem se krovu može videti čamac, zatim jedno jedino slovo, onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom, i slično. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmislenim. Čamac ne spada na krov jedne kuće, a jedna osoba bez glave ne može trčati; i osoba je veća od kuće, i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž, u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke, jer njih u slobodnoj prirodi nema. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore, nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju, koja se na ovaj ili onaj način može predstaviti slikom. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene, nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. San je, dakle, jedna takva zagonetka u slikama, i naši prethodnici u oblasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. Kao takva, on. im je izgledao besmislen i bez vrednosti. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. San je oskudan, siromašan, lakoničan u poređenju sa obimom i bogatstvom misli sna. San, ako ga napišemo, ispunjava pola stranice; analizi, u kojoj su sadržane misli sna, po-

282 Tumačenje snova, I trebno je često osam, pa i dvanaest puta više prostora za pisanje. Relacija se za različite snove menja; a ona, koliko sam mogao da kontrolišem, nikad ne menja svoj smisao. Po pravilu, mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna, iznete na svetlost, predstavljaju potpun materijal, dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli, koje se kriju iza sna. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili; čak i ako rešenje izgleda zadovoljavajuće i bez praznina, ipak još uvek ostaje mogućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. Kvota sažimanja, dakle, — strogo uzev — ne može se odrediti. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere između sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihičkog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. San kojeg se prilikom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna, koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna, kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja, i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. A, sa druge strane, može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi, jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za sećanje, ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jednom novom nizu misli sna. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Rad sna — Rad na sažimanju 283 Nna isto tako odnosili samo na one misli, koje već poznajemo iz analize sačuvanih.1 Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna, u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja, da li sve ono što nekome padne na pamet kasnije, prilikom analize, smemo uračunati u misli sna, tj. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale zajedno na stvaranju sna? Da li možda, naprotiv, za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. Svakako, tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme analize, ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ovakve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane; nove veze, kao sporedni priključci, kao kratki spojevi, omogućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u analizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stvaranju sna, jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli, koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna, nailazimo odjednom na jednu misao koja je, zastupljena u sadržini sna, neophodno potrebna za tumačenje sna, pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. Uporedimo s tim, možda, san o botaničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapanjujućeg rada na sažimanju, iako njegovu analizu nisam objavio u potpunosti. A kako onda treba da zamišljamo psihičko stanje za vreme perioda spavanja, koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge, ili se javljaju jedna za drugom, ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara, pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da, za sada, još ne postoji 1 Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mnogobrojnih autora. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava.

284 Tumačenje snova, I nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu predstavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju, praćenom svešću. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažimanju — stoji nepokolebljivo čvrsto. A kako se ovo sažimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata, trebalo bi zaključiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja, to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna, tačka po tačku, nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. Ovo saznanje veoma je nepotpuno, kao što ćemo uskoro videti. Ali oslonimo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna, koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje, skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. San, čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažimanje, poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istraživanje. Odabrao sam I na strani 174. objavljen san o botaničkoj monografiji. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao; u izlogu jedne knjižare zaista sam video jednu monografiju o rodu „ciklama". U sadržaju sna poRađ sna — Rad na sažimanju 285 minjanje ove vrste nedostaje, u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu, koji sam nekad napisao; od kokaina ide misaona veza, s jedne strane, prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. Na sličnost doktora K. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor, koji sam s njim vodio prethodne večeri, i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolegama. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna; monografija o ciklami, isto tako, jedna je aktuelnost, ali indiferentne prirode; kao što vidim, „botanička monografija" pokazuje se kao srednja zajednička između oba doživljaja dana, preuzeta neizmenjena od indiferentnog utiska, sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija", nego i svaki od njenih elemenata, „botanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz višestruke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera, na njegovu ženu u cvetu, na moju pacijentkinju koja se zove Flora, i na damu o kojoj sam ispričao priču sa zaboravljenim ovećem. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv.om; u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene, čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena univerzitetskih studija, i jedna nova tema, započeta u onom razgovoru, tema o mojim sklonostima nado vezu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta, artičoke, na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća; iza „artičoke" krije se, s jedne strane, sećanje na Italiju i, s druge strane, na jednu scenu iz detinjstva, sa kojom sam otvorio svoje odno-

286 Tumačenje snova, I se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. Reč „botanička", dakle, predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su, to mogu sa sigurnošću tvrditi, s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt, Die Schifflein heriiber, hinuber schiessen, Die Faden ungesehen fliessen, Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme, jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklonosti.2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire, dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti, i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran, kao višestruko zastupljen u mislima sna. Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u mislima sna. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi analizu, str. 178) na jednu novu temu, kritiku mojih kolega na moje radove, i na jednu temu već zastupljenu u snu, na moje amaterske sklonosti; osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti, čunci lete ovamo, lete onamo; niti teku nevidljivo, a jedan udarac stvara hiljadu veza. i „Sklonost", svakako, nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". Ovde autor nesumnjivo misli na svoje bibliografske sklonosti (Prim. prev.). Rad sna — Rad na sažimanju 287 u boji; osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. Ja, dakle, vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mnogostruko determinisani mislima sna, nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više misli sna, od jedne misli sna ka više elemenata sna. Stvaranje sna, dakle, ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu, otprilike onako kao što se iz redova stanovništva biraju narodni predstavnici, nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi, prema kojoj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potporu stiču pravo na ulazak u sadržaj sna, analogno otprilike vršenom skrutinijem spiskova. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju, uvek nalazim potvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna, i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. Ubrzo će se pokazati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno duhovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X, u kojoj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava; on je čas publika, čas glumac. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru, a drugi u prostorije na prvom spratu. Onda izbije svađa.

iimmmst 288 Tumačenje snova, I Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. Njegov brat je gore, on dole, i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije jasan). Uostalom, već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice, koju ulica X čini u pravcu prema gradu, i ide tako teško, tako naporno da ne može da krene s mesta. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Na kraju uzbrdice, posle toga, ide mnogo lakše. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. Protiv pravila, ja ću sa tumačenjem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio, mukotrpno penjanje uz teško disanje, jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao, i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički simuliranom) tuberkulozom. Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja, karakteristična za san, iz ekshibicionih snova, i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo kakvog drugog prikazivanja. Deo sadržaja sna koji opisuje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prilikom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice, na početku laku kao pero; ali ukoliko se više penje, utoliko je ona teža na njegovim rukama, i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opomene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti.1 Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomislimo na značenje snova o stepenicama, izneto u odeljku o simbolici. Rad sna — Rad na sažimanju 289 mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vremena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom damom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo, ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumačenje opravdana. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu; u snu je penjanje na početku bilo teško, a kasnije lako; u romanu je služilo simbolici samo ako .se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju završilo kao težak teret. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke, koja je u početku pristojna devojka, pa kasnije ulazi u polusvet, sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima, na laj način „dospeva visoko", ali naposletku sve više „propada".1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina, i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"), i na plakatima kojima je taj komad najavljivan, mogle su se videti stepenice od više stepenika. A sada da tumačimo i dalje. U ulici X. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. U ulici ne postoji nikakva gostionica. Ali, kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču, on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini. Napuštajući hotel, rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom, takođe jedna od njegovih fobija). Na to će kočijaš: ,,A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel, to je zapravo samo svratiste." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. U tekstu stoji ,,in die Hoche kommen" (popeti se uvis), što sam ja izrazio sa „dospeva visoko", i „herunter-kommen" što znači „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. (Prim. prev.). 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen, što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. prev.). 19 Frojđ, Odabrana dela, VI

290 Tumačenje snova, I „Bei einem Wirte wundermilđ, Da war ich jiingst zu Gaste." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste jabuka. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum, Zwei schone Apfel glanzten dran, sie reizten mich, ich stieg hinan. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Apfelchen begehrt ihr sehr, Und schon vom Paradiese her. Von Freuden fiihl' ich mich bewegt, Dass auch mein Garten solche tragt. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. Staviše, lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. Ako je to bilo tačno, onda se moralo odnositi na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san, Video sam jednu jabuku. Dve lepe jabuke su sijale na njoj, One su me izazivale, i ja sam se popeo gore. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve. Rad sna — Rad na sažimanju 291 svratiste. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov, i on je grore, a sam pacijent dole. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa, jer je brat, koliko mi je poznato, izgubio svoj društveni položaj, a moj pacijent ga je stekao. Pri reprodukovanju sadržaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore, a da je on sam postao „parterre". To bi bila jedna suviše jasna izjava, jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj, dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. Obrtanje mora važiti i za jedan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. Postoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Očigledno na kraju sna, gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. Onda lako vidimo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima; u mislima sna radi se, dakle, obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka, i pošto se takav slučaj može dogoditi jedino u detinjstvu, onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. Kao što je autor romana, birajući ime Safo, imao na umu jednu lezbijsku naviku, tako i delovi sna, u kojima su lica zaposlena gore i dole, aludiraju na fantazije seksualne sadržine, koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neurozom. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja, ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde, nego i kod stvaranja važnijih psihičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. Veliko društvo, kao što već znamo, znači tajnu. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni- • jih suparnika kod žene, unet u scenu iz detinjstva po19*

292 Tumačenje snova, I moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazije). Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kralja odnosi se, posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja, ponovo na osobe nižeg staleža koje se guraju u više društvo. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću.1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za proučavanje sažimanja prilikom stvaranja sna, iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna, koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanalitičkom lečenju. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila, njeni snovi sadržavali su prekomerno bogat seksualni misaoni materijal, čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Pošto tumačenje sna ne mogu da izvedem do kraja, izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji, kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Ona otvara kutiju, gundelji su sasvim mlitavi; jedan odleti kroz otvoren prozor, a drugog prignječi prozorsko krilo, dok je prozor zatvarala, kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje gađenja). Analiza: Njen je muž otputovao, njena četrnaestogodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. Uostalom, podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote, pomenuto ranije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi; a to je svakako izvor ovog sna. Rod sna — Rad na sažimanju 293 uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom; ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. U njenoj knjizi koju je uveče čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu, i opisani su trzaji životinje. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. Njena ćerka je pre nekoliko godina, kad su preko leta stanovali u nekom kraju, bila vrlo svirepa prema životinjama. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo; drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. Isto to dete imalo je običaj, u još nežnijim godinama, da buhama i leptirima kida krila; danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala; ona je postala tako dobrodušna. Ta protivrečnost je zanima. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost, protivrečnost između izgleda i raspoloženja, onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Jedna lepa, ali uobražena i sasvim glupa devojka, a pored nje jedna ružna ali plemenita. Aristokrat koji guščicu zavodi, radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. To se na Iju- • dima ne može videti. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku leptira, kraj je patio od navale gundelja. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila, pa zatim njihova tela gutao. Ona je rođena u . maju1 , udala se takođe u maju. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. Ali ona to nipošto nije bila. Uveče, pre toga sna, ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma, tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. prev.).

294 Tumačenje snaoa, 1 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao, a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. 1 Sebi prebacuje što je jedna od njenih kćeri dobila u ruke jednu ružnu Mopasanovu (Maupassant) knjigu. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika, koje u Nababu vraćaju mladalačku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). Uz „pokloniti slobodu" pada joj na pamet mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen, Doch geb'ich dir die Freiheit nicht."8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir".4 Između ovog Tanhojzer: ,,Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). Ona živi u strahu i brizi za odsutnim mužem. Strah da mu se nešto na putu ne desi dolazi do izražaja u mnogobrojnim fantazijama preko dana. Kratko vreme pre toga ona je u svojim nesvesnim mislima za vreme analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam kako ju je, više dana pre sna, odjednom sred njenih poslova trgao imperativ uperen protiv njenog muža: Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova pre toga negde pročitala da se pri vešanju pojavljuje snažna erekcija. To je bila želja za ovom erekcijom, koja se u ovom strahom izazivaj ućem prerušivanju ponovo 1 To je zapravo izazivač sna. 2 Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. 8 Na ljubav te ne mogu primorati, ali slobodu ti ne dajem. 4 Zaljubljen si mi kao buba. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. Rad sna — Rad na sažimanju 295 vratila iz potisnutosti. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo; pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak, kantaride, priprema gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). Na ovaj smisao cilja glavni sastavni deo sna. Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. Ona sama spava aerofilno, a njen muž aerofobski. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih dana imala da žali. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna, da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa, da bi više palo u oči. Ali pošto ni za jedan od ovih snova analiza nije privedena kraju, isplatiće se, svakako, ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno, da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. U tu svrhu sam odabrao san o Irminoj injekciji. Na ovom primeru mi ćemo bez po muke saznati da se rad na sažimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jednim sredstvom. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja Irma. Ona se pojavila sa crtama koje joj u životu pripadaju, pa dakle najpre predstavlja samu sebe. Ali položaj u kome je ja kod prozora pregledam, uzet je iz sećanja na jednu drugu osobu, od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju, kao što misli moga sna pokazuju. Ukoliko se kod Irme vidi difterična skrama, pri čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku, ona je predstavljala ovo moje dete, a iza nje se, povezana istovetnošću imena s njim, krije ličnost jedne pacijentkinje koju sam izgubio zbog intoksikacije. U daljem toku sna menja se značenje Irmine ličnosti (a da se pri tom ne menja njen lik viđen u snu); ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice, pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. Taj prelaz, očigledno, posredovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Opira-

296 Tumačenje snova, I njem pri otvaranju usta, ova ista Irma postaje aluzijom na jednu drugu damu koju sam jednom pregledao, dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši, ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praćenja „Irme", ne pojavljuju se u snu u telesnom obliku; one se kriju iza osobe iz sna „Irme", koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika, dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. Irma postaje zastupnica ovih drugih lica, žrtvovanih pri radu sažimanja, pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvarne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. Na ovaj način je nastao doktor M. moga sna; on nosi ime doktora M., govori i radi kao on; njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi, mom najstarijem bratu, jedna jedina crta, bledi izgled, dvostruko je determinisan, pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. Jedna slična mešovita osoba jeste dr R. u mom snu o stricu. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. Crte što su svojstvene jednome, ja nisam sjedinio sa crtama drugoga, i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio, nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete, da naime obe slike projicira jednu iznad druge, pri čemu se zajedničke crte jače ističu, a one koje se ne slažu, jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. U snu o stricu ističe se, tako, plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije; ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene, preko posredničke predstave o seđenju. Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jedno od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obavlja svoj rad. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. Rod sna — Rad na sažimanju 297 Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano, s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom, a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok, a čija se histerija ne prepoznaje. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. U mislima sna nije bio sadržan „propilen", nego „amilen". Moglo bi se pomisliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. Tako i jeste; samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen'',, onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". A propileji se ne nalaze samo u Atini, nego i u Minhenu. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan, i njegovo pominjanje postaje očevidno preko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde,. kao i na drugom mestu kod analize snova, kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je amilen u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadržaju sna. S jedne strane, nalazi se grupa predstava vezanih za moga prijatelja Otona, koji me ne razume, koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen; s druge strane, povezana suprotnošću, grupa predstava vezana za mog berlinskog; prijatelja, koji me razume, koji bi mi priznao da sam u pravu, i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije, takođe o herniji seksualnih procesa. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san; amilen spada među ove izvrsne elemente, predestinirane za sadržinu sna. Bogata grupa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto", i u njoj su bili istaknuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima

298 Tumačenje snova, I već izazvanim u ovoj grupi. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe, koja izaziva moje nedopadanje, do druge koju mogu ovoj po želji suprotstaviti; izazivam, tačku po tačku, prijatelja protiv protivnika. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi; i tako trimetilamin, poduprt sa mnogo strana, dolazi u sadržinu sna. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna, ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva priložena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. Tesno asociran sa amilenom je „propilen"; iz kruga „Vilhelm" dolazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. Kao nekim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva zatim u sadržaj sna. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisanje. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko determinisanje mora olakšati prodiranje jednog elementa u sadržaj sna. U cilju stvaranja ovakve srednje veze, nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna, kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna, kako se stvaraju nove jedinice, zbirna lica, mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju, to pitanje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Zadovoljimo se, za sada, konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena. San sa recima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su Rad sna — Rad na sažimanju 299 one sposobne da se kombinuju na isti način kao predstave konkretnih predmeta. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom poslao svoj članak, u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i, pre svega, opisano suviše ushićenim izrazima, ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje; nije bilo sumnje da je neologizam stvoren parodistički prema superlativima „kolossal, pyramidal", ali odakle to dolazi, nije bilo lako reći. Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kombinacijom reci. Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju, pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). Pri tom, u snu nejasna misao da je to nekakav kolač napravljen od kukuruza (nemački: Mais), nekakva vrsta polente. Analiza razlaže reč u Maistoll - mannstoll - 01- miitz, a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih rođaka. Iza reci Mais kriju se, osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu, još i reci: Meissen (jedna majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu), Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz; Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana; mannstoll = pomamna za muškarce, Miss engleska reč za „gospođica", a mies = rđav, loš (u jevrejskom žargonu). Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. (Prim. prev.).

300 Tumačenje snova, I u Olmutz), mies = odvratan, loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu, i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog čudovišta od reci. 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje, kasno uveče, da mu oprave sobni telegraf. Pošto je otišao, zvonilo je još uvek, ne kontinuirano, nego samo u pojedinim udarcima. Sluga dovede ponovo toga čoveka, a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su inače „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stvarima. Indiferentni povod za san pokriva, kao što se vidi, samo jedan njegov elemenat. On je postao značajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj, mada i sam po sebi ravnodušan, ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje. Kao dečak, koji je stanovao zajedno sa ocem, jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti, upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastupljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači staratelj stvo; Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak ,,rein" (čist) preuzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein", što je tesno povezano za kvašenje poda, a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe zastupljeno u snevačevoj porodici.1 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slogova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogostrukih šala. „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole, zapoveđi se da ćute, onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje), i srebro je „oslobođeno". Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno ponoviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". To je tačno, Rad sna — Rad na sažimanju 301 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u čijem je prividnom središtu putovanje brodom, dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B., i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na ,,ing". Hicing (Hietzing), Lizing (Liesing), Medling (Modling), staro ime Medelitz, meae delieae, dakle „meine Freude" (== moja radost), od engleske reci hearsav (= po čuvenju), što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objavljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt".* Kroz odnos krajnjeg sloga ,,ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen", što je stvarno ime jedne stanice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing, što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača, involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig); ako moji snovi izgledaju duhoviti, onda za to nije kriva moja ličnost, nego to zavisi od osobitih psiholoških uslova u kojima se san izrađuje, i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. San postaje duhovit, pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja njegovih misli; on to postaje po nuždi. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. Ovo prebacivanje, svakako, mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna, što se dogodilo u knjizi, objavljenoj 1905. godine, sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). U sabranim delima sveska VI. (Prim. prev.). Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na čistoću u sobi (da ne mokri i si.). 1 I ovde jedna primedba prevodioca. Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do drugog svetskog rata. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" treba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= rekao je).