Dzejms Cercvord -Mu iscezli kontinent

 

 

 

 

BIBLIOTEKA "LAVIRINT"

Urednik Aleksandar Dramićanin

 

 

MU,
IŠČEZLI KONTINENT

 

©zaYU

"BATA" KNJIGA BEOGRAD
col. James Churchward The Lost Continent of Mu
 prevod Slavoljub Veličković 
recenzent Dr. Radmilo Petrović 
DŽEJMS ČERČ  VORD

 

 
PREDGOVOR 

MITSKE ZEMLJE 1 CIVILIZACIJE 

Verovanja u postojanje iščezlih kontinenata temelje se na predanjima i katkad spornim spisima, ali,
isto tako, i na verodostojnim naučnim saznanjima.
Teorija nemačkog geofizičara Alfreda Vegenera kazuje da je pre mnogo vremena postojao jedan
 jedini prakonti-nent koji se kasnije rascepio na delove bilo usled geoloških poremećaja, bilo stoga
što je kopnena masa klizila preko sime, donjeg sloja Zemljine spoljašnje kreste. Vegenerova je
teorija poznata kao teorija o razlazu kontinenata.
Skorašnja proučavanja u oblasti podmorske geologije bacaju novu svetlost na ovu pojavu: dno
okeana, po svemu sudeći, širilo se tokom milenijuma, odvajajući gornje kopnene mase u uobličene
i razaznatljive kontinente.

PRADOMOVINA: PANAGEA 

Taj proces i danas se nastavlja: još postoji podmorska vulkanska aktivnost, i lava se i dalje
izliva iz raspuklina i kra-tera ispod površine. Čitav ,,tepih" materije iz Zemljine utrobe nastavlja da
ističe iz velikih podvodnih planinskih venaca u
1) Detaljnije o tome videti u radovirna i memoarima akademika Milutina Milankovića, posebno u
njegovoj popularnoj knjizi Kroz vasionu i vekove. 
Atlantiku i Pacifiku. Zahvaljujući tome, Severna i Južna Amerika na jednoj, i Evropa i Afrika na
drugoj strani, nezaus-tavljivo se međusobno udaljuju.
Danijel Berman smatra da je prvobitna kontinentalna masa, Panagea, počela da se cepa pre stotinu
miliona go-dina.
Smatra se da su u to doba postojala tri kontinenta: Južna Amerika i Afrika, Evroazija, i ono što
danas čini Indiju, koja se tada nalazila u neposrednoj blizini obala Kenije i Tan-zanije.
Prema ovoj teoriji, Zemljina lopta uobličava se na sledeći način:
- Pre stotinu dvadeset i-niliona godina uobličio se planin-ski venac posred Atlantika, uz odvajanje
od Panagee: dve Amerike pomerile su se ka zapadu, a Afrika prema istoku.
- Šezdeset miliona godina posle toga Atlantik je već  po-stojao, ali se Brazil još nalazio sasvim
 blizu Gvineje. Indija se, međutim, približavala Aziji.
- Još trideset miliona godina kasnije, Južna Amerika je nastavljala da se sve više udaljuje od
Afrike; Afrika se, opet, približavala Evropi, dok se Indija našla sasvim blizu Azije.
- Pre petnaestak miliona godina, Južna Amerika se spo-jila sa Severnom Amerikom (koja se, po
svemu sudeći, odvojila od istočne Azije), Afrika se vezala sa Malom Azijom, dok se Indija sasvim
 priključila Aziji. Pritisak plutajućih kon-tinenata učinio je da se uobliče veliki planinski masivi u
Ubanu, na Kavkazu i u područ ju Himalaja.

 

GONDVANA 

Proučavanja ostataka magnetizma u stenju ukazuje da se pri kraju tercijera zemaljski magnetni pol
nalazio na šez-deset pet stepeni severne širine, između Hadsonovog zaliva i Grenlanda.
Tačno na ovom mestu trebalo je da se nalazi Hiperboreja, zemlja o kojoj se govori u arijevskim
mitovima.
Pod pretpostavkom da je položaj Zemlje tada bio upra-van na ravan ekliptike, umesto da, kao
danas, bude nagnut za oko dvadeset tri stepena, godišnja doba nisu se menjala i Hiperboreja, sred
svojih ledenih planinskih masiva, mora da je imala gotovo idealnu dnevnu temperaturu baš kao
što se i navodi u drevnim spisima. To bi, ujedno, moglo objas-niti i ostatke fosila paprati, kao i
činjenicu da su tropske bilj-ke nalažene ne samo posvuda po Skandinaviji, ve ć  čak i u blizini
 polarnog kruga.

Ovo je, bar, gledište koje zastupa Robert Dic, geolog iz Naučne agencije za životnu okolinu u
Vašingtonu. Uz po-moć preostataka Afrike, Južne Amerike, Australije i Indije, njemu je pošlo za
rukom da rekonstruiše jedan poseban kon-tinent, kojem je potom bilo dato ime Gondvana.
Po izvesnom broju geologa širih shvatanja, Gondvana je bila južni kontinent, koji je u Drugom
razdoblju predstavljao protiv težu severnom kontinentu, poznatom kao Skandinavski štit.

LEMURIJA 

Drevni sanskritski spis Purana govori o tome kako su se kontinenti rađali jedan za drugim, pri
čemu je svaki od njih predstavljao domaju jedne od Ijudskih rasa. Navodi se se-dam takvih
kontinenata, na kojima je sedam velikih rasa ži-velo ili će živeti.

Prema nemačkom prirodnjaku Heknu, Ijudski soj bio je začet u Lemuriji, danas utonuloj u
Pacifik; tom kontinentu on je dao ime Salvali. Njegovo uništenje ognjem i vodenom stihijom biloje
 propraćeno pojavom Kuše (Atlantide), na ko-joj se potom razvila snažna civilizacija ćetvrte rase.

Britansko Udruženje za unapređenje nauke saopštilo je da se u ,,vatrenom krugu" u Pacifiku
oblikuje jedan novi kon-tinent i da su ostrva Bagoslov, nedaleko od obala Aljaske, ve ć dostigla
visinu od preko tri stotine metara. To bi mogla biti ona Šaka o kojoj govori Purana. Predviđeno je,
takođe,
da će nova kopnena masa biti duga preko hiljadu pet stoti-na kilometara i da će se protezati do
Japana, Filipina, Ma-lake i Bornea. U drevnim spisima naroda Šri Lanke i Madrasa nalazimo da se
 prapostojbina Tamila (dravidskog naroda koji i danas živi u južnoj Indiji) nalazila južno od Jave.
Bila je to jedna od prvih kopnenih masa što se javila oko ekvatora i tu se nekad nahodila Lemurija,
kolevka svekolike civilizacije.
 Naučnikk Višar S. Serve, na temeiju podataka dobijenih iz kruga pripadnika Ružinog krsta
(Rozenkrojčovača), izneo je uverenje da se čovek najpre pojavio u današnjim Sjedinjenim
Državama. Sto se tiče Lemurije, bio je to konti-nent što se pružao istočno od Afrike i duboko u
Pacifik, u vreme kada su, po Vegenerovoj teoriji, obe Amerike, Evropa i zapadna Afrika činile
 jedinstvenu kopnenu masu. Potom je, nakon velikih tektonskih poremećaja, Lemurija zahvatala sa-
mo Mikroneziju i Polineziju. Severna Južna Amerika pomerile su se prema njoj kada je okean
iznedrio Atlantidu.
Serve takođe veruje da zagonetni narod koji živi na plani-ni Šasta, u severnoj Kaliforniji,
 predstavlja poslednje ostatke nekadašnjih Lemurijanaca.

 

Preistoričari, geolozi, kao i poklonici tradicije, slažu se manje ili više u pogledu položaja i lika
Atlantide; međutim, što se tiče kontinenta potonulog u Tihi okean, vladaju po-svemašnja zbrka i
metež. Čini se vrlo verovatnim da su Gon-dvana, Lemurija i Mu bili jedan te isti kontinent,
označen tri-ma različitim imenima.

SPORNE TVRDNJE 

0 nalazima pukovnika Džejmsa Čerč  vorda već sam pi-sao u svojoj knjizi Stotinu hiljada godina
č ouekoue nepo-znate istorije, stoga ću ovde svoj stav izložiti samo u naj-kraćim crtama.

Pukovnik Čercvord služio je u britanskoj vojsci u Indiji či-tavih trideset godina. U tom
razdoblju, ne navodeći tačan
trenutak, u jednom hramu ne navodeći kojem, on je, po vlastitoj tvrdnji, otkrio jednu zbirku tablica
 Naakala. (Prema drevnim induskim piscima, Naakali  su bili tajanstven narod koji se, prispevši
odnekud s istoka, naselio u Burmi. Bili su, navodno, odaslani da svom jeziku i pismu podu čavaju
zemIju na zapadu tojest, u Indiji). Tablice su govorile daje u Pacifiku, pre pedeset hiljada godina,
 postojao kontinent po imenu Mu i da je činio kolevku bele  rase. Pre, otprilike, dvanaest hiljada
godina, Mu je sa svojih šezdeset četiri mili-ona stanovnika nestao u sveopštoj kataklizmi Potopu.

U prilog svojim tvrdnjama Čerč  vord se poziva na preko dve i po hiijade tablica koje je u
Meksiku, u blizini njegovog glavnog grada, pronašao neki geolog, koga samo kratko naziva Niven.
 Naučnici, razume se, ove tvrdnje nisu uzeli zdravo za gotovo što, naravno, ne mora zna čiti da se
radi o pukoj izmišljotini. Činjenica je, ipak, da Čercvord moguće je i hotimice, svoje tvrdnje nije
 pouzdanije potkrepio, s izu-zetkom pozivanja na izvesne dokaze čija je izvornost u naj-manju ruku
sporna.

ĆER ĆVORD: MAŠTA ILl ISTINA? 

Uprkos tome, u iskušenju sam da Cer čvorda držim za reč... Njegove knjige odaju utisak da se
radi o časnom čove-ku, izvrsnom istraživaču, dobro obaveštenom i, čak, veoma obrazovanom
arheologu. Njegov iskaz, na primer, da je do 'nitskog Potopa došlo pre dvanaest hiljada godina
znatno je prethodio saznanju skandinavskih glaciologa, koji su ga u svemu potvrdili.

Po mom mišljenju, kada je Cer čvord bio u pitanju, moguća su dva objašnjenja: ili je zaista imao
 pristup nekim tajnim spisima, ili je bio vidovnjak izuzetnih moći. Na žalost, njegove su priče često
zasute ozbiljnim greškama, ćudljivim tumačenjima, i, čak, pobožničkim zastranjivanjima.

0 Meksiku i Majama, Egiptu, Asiro-Vavilonu, Inkama, i stićnom Čerč  vord često govori sa
razdražujućom nemarnošću. Za njega, kao i za većinu vatrenih pobornika Mua, svako arheološko
otkriće, svaki nepoznati spis, svaki tajanstveni znak, kao i sve neobične činjenice na koje nauč-nici
nemaju spreman odgovor pripadaju Muu i predstavljaju dokaz njegovog postojanja.
Sledeći ovakvo načelo, on daje prevod jedne stele Uksmala, u Meksiku, navodeći daje ,,posvećena
Muu"... Lično sam, međutim, veoma dobro upoznat sa Uksmalom i njegovim čudesnim
,,Carobnikovim zamkom", Adivinom, i mogu pouzdano potvrditi da je Čerč  vordov ,,prevod" puka
razigranost mašte.

 

Takođe, Čerč  vord nam pruža i nepouzdanu reprodukci-ju friza u Poerta del Solu, predstavljajući
 pri tom centralno božanstvo kao biće sa pet prstiju, dočim je, međutim, veo-ma dobro znano da je
najneobičniji podatak vezan za to bo-žanstvo činjenica (prema pravom prikazu na frizu) da ima
samo četiri prsta...
Gprkos tome, iz tog vizionara povremeno odbljeskuju munje istinskog genija; isto tako, i znanja
kojima raspolaže deluju zapanjujuće. Van svake sumnje, tu i tamo zaobilazi istinu, ali on to čini da
 bi ojačao gledište za koje veruje da je istinito i koje i jeste istinito. Jer, drevni kontinent Mu zaista
 je postojao, i Čerč  vord, premda ni sam toga nije bio sve-stan, sasvim je u pravu u svojoj tvrdnji da
 je Meksiko stariji i od samog Egipta. Na zaista briljantan način, takođe, ukazao je i na posve
razaznatljivu vezu između kvečuana, jezika Inka, i kvičea, jezika Maja.
Konačno, njegova je neprocenjiva zasluga koja nad-maša sve njegove nedostatke u tome što nam
 je skrenuo pažnju na nepoznate civilizacije Pacifika: na Kukovim ostrvi-ma, na Marijanasu, na
Markesasu, kao i drugima širom Pa-cifika; u celini posmatrano, vrlo je verovatno da upravo paci-
fička ostrva drže ključ saznanja o postojanju jedne veoma stare civilizacije.

RECITI PREOSTACI 

 Na većini ostrvlja Polinezije i Mikronezije nailazimo na ostatke gradova, hramova, skrovišta i
kipova čija veličina i prefinjenost gradnje i izrade nagoveštavaju postojanje civilizacije na
neuporedivo višem stupnju od one koja danas na njima postoji. Pored koliba sa krovovima od
 palmovog lišća ili valovitog lima stoje stubovi, stubišta i mola čije kolosalne kamene blokove
mora da behu istesali i složili u zdanja ta-mošnji žitelji sa veoma uznapredovalom tehnologijom.
Džejms Cer čvord i Luj-Klod Vensan iscrtali su detaljne skice tih preostataka koji će, neka nam
 bude dopušteno da se nadamo, jednog dana postati i predmet ozbiljnog razma-tranja obaveštenih i
stručnih arheologa.

Po Čerč  vordovoj tvrdnji, ovaj hram počiva na čitavoj mreži podzemnih odaja i kripti,
 povezanih sa jednim od ka-nala; u njegovom središtu, dodaje on, nalazi sejedna pros-torija u
obliku piramide.

Slične ruševine postoje i na Kusaju, jednom od Karo-linskih ostrva, posebno u blizini seoceta
Lele. Kupasti brežuljak, opasan visokim kiklopskim zidinama, svedoči da su civilizovani Ijudi tu
živeli pre mnogo hiljada godina. Po tvrdnjama domorodaca, taj narod bio je veoma mo ćan i na
svom velikom brodovlju plovio je daleko i na zapad i na istok. I na drugim ostrvima pronađene su
 piramide, sasvim na-lik na one sa Društvenih ostrva.

LUK SA TONGATABOA 

0 izveštajima se često navodi i pozamašan megalitski luk na ostrvu Tongatabu, jednom od Tonga
ostrvlja, južno od Samoe; po mom najboljem saznanju, nikada ranije ni jedna njegova fotografija
nije bila objavljena. Nekako sam, na jed-vite jade, uspeo da dobijem jednu iz pariskog Muzeja čo-
veka.
Samo mesto na kome se nalazi zove se Hamunga. Luk se sastoji od dva ogromna kamena bloka, na
koja je položen treći, pričvršćen za njih klinovima. Visok je oko četiri metra, i procenjuje se da teži
oko devedeset pet tona.
Sa zadivljujućom oštroumnošću, Čerč  vord je odmah uočio da se to ostrvo u celosti sastoji od
oranica i da je naj-bliži kamenolom udaljen odatle oko četiri stotine kilometara. 
Sledstveno tome, preci Polinežana mora da su raspola-gali velikim brodovima i dovoljno
uznapredovalom tehno-logijom da bi mogli da prebace, iseku i postave kamene blo-kove od kojih

 

 je bio načinjen taj monumentalni luk. Postoji dovoljno razloga za verovanje da je luk služio kao
kapija kroz koju se ulazilo u kompleks raznih zdanja.

STUBOVI NA MARIJAMSKIM OSTRVIMA 

Marijanska ostrva pripadaju Mikroneziji i nalaze se između trinaestog i dvadeset prvog stepena
seveme širine i stotinu četrdeset drugog i stotinu četrdeset ćetvrtog stepena istočne dužine;
smeštena su severno od Karolinskih ostrva.
0 pitanju su vulkanska ostrva, izložena strahovitim tajunima i zemljotresima; pa ipak, još postoje
na njima velike ru-ševine, uključujući prostrane oblasti na otrvu Rota sa okruglim stubovima koji
mora da su nekad nosili krov.
Po Cer čvordovim zapisima, stubovi na Tinijanskim ostr-vima piramidalnog su oblika. Otkrio ih je
1835. Dimon dirvil, u uverenju da se radi o pogrebnim humkama; neke me đu njima opasivali su
 polukružni kamenovi.
Piramidalna zdanja postoje i na ostrvima Svalov i Kingsmil i sasvim je moguće, ukoliko smo
spremni da pove-rujemo u neke od izveštaja, da su i na Samoanskim ostrvi-ma bile gra đene
tvr đave od staklastog kamena, nalik na one u Skotskoj i Francuskoj.
 Na Havajima, Markesaskim ostrvima, u Australiji, kao l posvuda oko Tahitija, postoje zamašne
ruševine; mnoge od njih čine iskopane piramide nalik na one koje je na Rapa Iti pronašao Tur
Hejerdal.
Da li bar neke od tih ruševina čine preostatke Mua? Da, odgovaraju potvrdno Džejms Čerč  vord i
Luj-KIod Vensan, i sasvim je moguće da su pri tom u pravu.
 Nepobitno je, međutim, da ostaci spomenika na koje nailazimo širom Polinezije ne pružaju dokaz
o postojanju ne-ke civilizacije, razvijene poput naše; daleko od toga.Ukoliko Ponape, Tongatabu i
Kusaje i jesu pripadali Muovcima, mo-raćemo se, ipak, složiti da njihova civilizacija ne beše dos-
tigla ni stepen razvijenosti civilizacija drevnih Asiraca, Maja ili Inka.
To i jeste razlog što ja, lično, u poređenju sa Muom, da-jem prednost Atlantidi. Vrhunci
civilizacije u prepotopskom svetu zasigurno nisu bili na Ponapeu ili na Uskršnjim ostrvi-
ma; jer, ono sto nam je preostalo u Tiahuanaku (u Boliviji), Venti (na Jukatanu) ili u Egiptu,
neuporedivo je nadmoćno na svim nivoima u kulturi, inisli', i arhitekturi.

Rober Šaru

UVOD

Prevod dveju serija starih pločica nalazi se u osnovi svih naučnih pitanja koja obrađuju ovo delo:
 pločice Naakal koje sam otkrio u Indiji pre mnogo godina, i jedna zna čajna zbir-ka izgraviranog
kamenja, starog više od dve i po hiljade godina, koje je nedavno otkrio Vilijem Niven u Meksiku.
Ova različita dokumenta imaju isti izvor: predstavljaju izvode iz Svetih i Nadahnutih Spisa Mua.
 Na pločicama Naakal nalaze se simboli i znakovi Naga, i prema predanju napisane su u samoj
Zemlji-matici i preko Burme prenete u Indiju. Njihova ogromna starost potvr đuje istorijske
činjenice da su Naakali napustili Burmu pre više od petnaest hiljada godina.
Mesto na kome su bile napisane meksičke pločice za sa-daje problematično. Na njima se nalaze
simboli i znakovi sa severa, to jest Ujgura. Samo pismo na ova dva dokumenta je pismo sa Mua,
Zemlje-matice. Ne mogu da kažem da li su pločice napisane u Meksiku ili Zemlji-matici, ali, u
sva-kom slučaju, stare su više od dvanaest hiljada godina, što se i vidi na nekima od njih. Me đu

 

meksičkim pločicama više njih govori o Muu, dok druge donose pojedinosti koje ne-dostaju u priči
 Naakala o Postanju. Priključio sam ih tekstu ovog novog izdanja, davši ih u prevodu i upotpunivši
ih objašnjenjima.
Američke pločice za temu imaju jednu priču o Postanju, i to do najsitnijlh pojedinosti, o Životu i
njegovom poreklu kao i poreklu i uticajima ,,Četiriju velikih kosmičkih sila". Više od hiljadu
 pločica posvećeno je ovoj temi, kao i stvaranju žene.
Pločice Naakal, koje sam otkrio na Istoku, mnogo su manje celovite, i one na đene u Meksiku
 potvrđ  uju ih i upot-punjuju.
Proveo sam godine dokazujući, kolikoje uopšte bilo mo-guće, izvornost činjenica otkrivenih na tim
 pločicama. Po-svetio sam pedeset godina svog života sakupljanju podata-ka, istraživanjima i
 proverama, da bih otkrio dokaze koji bi potvrdili da su priče na pločicama Naakal posve
autentične. Nisam našao ni jedanjedini koji bi bespogovorno ukazao na trunčicu laži.

Meksikanci su, kao i Naakali, nedvosmisleno ustanovili da je, u pradavna vremena, na zemlji
 postojala civilizacija koja je u mnogim pogledima bila nadmoćnija nad našom:
nadmoćnija u svemu onome što predstavlja suštinske životne stvari o kojima modernom svetu
 jedva da je nešto poznato. Ove pločice, kao i ostali drevni zapisi, svedoče o zaprepašćujućoj
činjenici da su indijska, vavilonska, persijs-ka, egipatska i jukatanska civilizacija predstavljale
samo poslednje plamičke prve velike civilizacije.
Pločice Naakala, iz prvog izdanja ove knjige, predstavlja-ju veli čangtvenu istoriju čoveka iz
 proteklih vremena. Nivenove meksičke pločice su, u najmanju ruku, isto toliko divne i poučne.
One potvr đuju moju teoriju prema kojoj se najstariji tragovi čovekovog prisustva na zemlji ne
nalaze ni u Egiptu ni u dolini Eufrata, već u Severnoj Americi i na Istoku, gde je Mu zasnovao
svoje prve kolonije.

1. 

ALFA — POCETAK 

Rajski vrt nije se nalazio u Aziji, već na jednom kontinen-tu koji danas počiva na dnu Pacifika.
Biblijska priča o Postanju — o sedam dana i sedam noći — nije nastala na obalama Nila, niti u
dolini Eufrata, već na tom nestalom kontinentu, čovekovoj zemlji-matici, čije je ime bilo Mu.
Za ovu tvrdnju postoje dokazi u složenoj dokumentaciji koju sam otkrio zahvaljuju ći već davno
zaboravljenim svetim indijskim zapisima, kao i raznim spisima iz mnogih zemalja. Svi oni govore
o tom čudnom narodu od šezdeset četiri mi-liona stanovnika koji je pre pedeset hiljada godina
zasnovao civilizaciju nadmoćniju od naše. Između ostalog, opisuju i stvaranje Coveka u
zagonetnoj zemlji Mu.
Uporedujući ove spise sa dokumentima o drugim drev-nim civilizacijama, sa predanjima,
 preistorijskim ruševinama ili geološkim fenomenima, otkrio sam da su sva ta središta civilizacije
imala jedno zajedničko ishodište kulture — Mu.
Možemo, dakle, biti gotovo sigurni da je biblijska priča o Postanju, onakva kakvu je danas
 poznajemo, preuzeta iz tih tablica koje govore o upečatljivoj istoriji Mua staroj pet stoti-na vekova.
Da bismo, međutim, saznali kako je izvoma prića o stva-ranju bila otkrivena, potrebno je vratiti se
unazad otprilike pedesetak godina.
U Indiji je vladala glad. Nalazio sam se tamo da bih, pri-druživši se naporima velikog sveštenika
 jednog obrazovnog hrama, pružao pomoć.
Kada je jednog dana razabrao da pokušavam da dešifru-jem jedan čudni bareljef, naglo se
zainteresovao za mene i između nas dvojice uspostavilo se divno prijateljstvo. Po-kazao mi je kako
da razrešim tajnu tog bareljefa i predložio da mi daje časove koji će mi omogućiti da počnem da se
 bavim i mnogo težim poslovima.
Više od dve godine savesno i predano sam u čio jedan mrtav jezik koji je, prema mom učenom
 prijatelju, predsta-vljao prvobitni jezik čovečanstva. Uputio me je i u činjenicu da taj jezik znaju
 još dvojica velikih indijskih sveštenika. Me-đutim, ono što je povećavalo teškoće bilo je to da su i

 

naj-jednostavniji natpisi imali skriveni smisao — upućen Svetoj Braći — Naakalima —
religioznom bratstvu koje iz zemlje-matice beše upućeno u kolonije radi propovedanja religije,
svetih rukopisa i nauka.
Raspričavši se jednog dana, poverio mi je da u hramu postoje i neke veoma stare plo čice. Nije
znao o čemu se ra-di, jer beše video samo sanduke u koje pločice behu polo-žene. Mada je imao
 pravo da proučava te spise, nikada to nije učinio, jer su bili sveti i jer ih nije trebalo dirati. Rekao
 je, međutim, još nešto što je još više zagolicalo moju radoz-nalost. Već  mi je bio pričao o
legendamoj matici Čoveka, tajanstvenoj zemlji Mu, ali me je sada još većma zaprepastio saopštivši
mi kako se veruje da te pločice behu napisali sami Naakali — u Burmi ili u samoj zemlji-matici.
Iz dana u dan tražio sam način da nekako dođem do tog skrivenog blaga, ali je moj prijatelj,
 premda krajnje ugla-đeno, to izričito odbijao.
Prošlo je šest meseci. Na kraju sam mu predočio mo-gućnost da su te neprocenjive pločice možda
loše zapako-vane u sanducima i da postoji opasnost da se oštete, te da se, otvaraju ći sanduke,
možemo u najmanju ruku uveriti da li su u dobrom stanju. Zabrinutost ili radoznalost u činili su da
sveštenik popusti, i tako sam jedne večeri, došavši u nje
Počeo sam ih razgledati sa najvećim interesovanjetn. dnilo se da su od pečene zemlje; u svakom
slučaju, bile su veoma prašnjave. Sa najvećom pažnjom sam ih očistio i po-ćeo  da dešifrujem
znake koji su pripadali mrtvom jeziku koji sam učio uz pomoć svog prijatelja.
Te večeri imao sam sreće... Te dve dragocene pločice od  terakote otkrile su nam tako važne
činjenice, da smo obojica shvatili da se uistinu radi o autenti čnim arhivima ze-mlje Mu. Međutim,
 priča se naglo prekidala na najzanimljivi- fem  mestu, u donjem delu druge pločice. Ni sam
sveštenik nije mogao da obuzda želju da vidi ostatak.»Ne možemo se na ovome zaustaviti", rekao
mi je.
,0stale ću vam doneti sutra".
 Na svu sreću, prve pločice koje smo odmah proučili nisu pripadale istoj seriji, već su se odnosile
na neke sasvim dru-ge teme, tako da je bilo potrebno sve da ih izvadimo kako bismo pronašli
nastavak prve priče. Bila je to prava sreća, jer }e veliki broj pločica bio tako loše složen, da su se
slomile. Popravili smo ih, lepeći ih. Ponovo ih spakovavši, svaku pojedinačno umotao je u svilenu
i pamučnu tkaninu.
,,Sine", rekao mi je sveštenik, ,,imam utisak da ste vi glasnik božanske zapovesti koja mi naređuje
da sačuvam ove relikvije".
Potom sam proveo nekoliko mesed prevodeći pločice, i rezultat je u potpunosti opravdao moje
napore. Spisi su de-taljno opisivali stvaranje zemlje i čoveka i mesto na kojem se prvi put pojavio:
 bio je to Mu.
Potom sam poželeo da proučim spise svih starih civili-zacija, kako bi ih uporedio sa legendom o
zemlji Mu.Otkrio sam pri tom da je civilizacijama antičke Gr čke, Haldeje, Vavilona, Egipta,
Persije i [ndije prethodila civilizacija Mua.
 Nastavljajući svoja istraživanja, ustanovio sam da se taj kontinent prostirao od severa Havaja do
ostrva Fidži s jedne, i do (Jskršnjeg ostrva s druge strane. Mu je nesumnjivo bio
 prva čovekova postojbina. Shvatio sam i da je u toj lepoj ze-mlji živeo narod koji se beše na njoj
naselio i da je čitav kon-tinent, u silnim vrtložjima vatre i vode, potonuo posle uza-stopnih
strahovitih zemljotresa pre otprilike dvanaest hiljada godina.
Isto tako, spoznao sam i istinitu priču o stvaranju sveta. Čovek se prvi put pojavio na kontinentu
Mu.
Trag te iste priče o zemlji Mu pratio sam i u Indiji, gde su se naselile prve kolonije doseljenika sa
nestalog kontinenta;
 potom od Indije do Egipta, i od Egipta do hrama na Sinaju, gde ju je Mojsije prepisao, i od Mojsija
do pogrešnog Ezrinog prevoda osam stotina godina kasnije. Istinitost ovih činjenica biće očigledna
čak i onima koji nisu pomno pro-učili ovu temu — kada budu uočili veliku sličnost između istorije
stvaranja sveta kakvu je mi poznajemo i izvornog pre-danja Mua.
 Na pločicama je bilo obrađeno više tema, i svaka od njih bila je razvijana na više tih plo čica. Za
najkraću bile su im potrebne dve, a za najdužu šesnaest pločica. Na našu sreću, otkrili smo i dve

 

 pločice koje su predstavljale ključ za različite simbole i hijeroglife. Potom sam pločice klasirao po
slede-ćem redosledu:
Serija I. Opis samog stvaranja sveta, uključujući i pojavu čoveka.
Serija 2.  Izdizanje planina pod pritiskom ,,ognjeva iz ze-mlje" (gasova) i mere za prigušivanje
 budućih gasova.
Serija3. i 4. Poreklo i delovanje prvobitne zemljine velike sile, podeljene na dva dela.
Serija 5. Poreklo i delovanje velike zemljine atomske sile, prvog dela iz prethodne serije.
Serija 6. Poreklo sile koja stvara i održava život, drugog dela iz Serije 4. 
Serija 7. Poreklo života, štaje život, njegova evolucija.
Serija 8. Stvaranje čoveka, objašnjenje šta je čovek i po čemu se razlikuje od ostah'h stvorenja.

Serija 9.  Prispeće čoveka na zemlju, mesto njegovog prvog pojavljivanja, koje je u pjo čicama
nazvano ,,Čove kovom Zemljom-maticom". Ove pločice van svake sumnje piedstavljale su
 početak jedne duge serije, verovatno prve tetorije Mua.
Serija 10. Nju čine dve pločice, mnogo veće od ostalih, koje su služile kao ključ za spise i simbole
sa ostalih pločica.
Zahvaljujući upravo tom ključu, bili smo u mogućnosti zs. prevedemo čitav dokument; bez njega,
naši izgledi da aešifrujemo ove znake bili bi gotovo ništavni. Osim toga, posao nam je u znatnoj
meri olakšavalo ogromno pozna-«anje prošlosti što ga je posedovao moj veliki sveštenik. Čim ia
dešifrovao prvi red na nekoj pločici, odmah mu je bilo ja-sno o čemu se radi i šta ta pločica dalje
sadrži.
Klasirane po najboljem mogućem redosledu, pločice poćinju ovako:
..U početku, vaseljena je predstavljala samo duh, ili dušu. Sve je bilo nepokretno, beživotno,
mirno, tiho, nemo. Pros-Tanstvo vaseljene bilo je prazno i tamno. (U tom mra čnom rezdanu
 postojao je jedino Veliki Duh, Velika Moć, Stvaralac, Zmija Sa Sedam Glava. A onda mu se javi
želja da avara svetove, i On stvori svetove; i javi mu se i želja da stvo-ri Zemlju nastanjenu živim
 bićima, i On stvori Zemlju i sve ono što se na njoj nalazi".
A evo kako su stvoreni Zemlja i sve ono što se na njoj nalazi:
,,Sedam velikih umova Zmije Sa Sedam Glava izdadoše sedam naređenja".
Prva duhovna komanda beše:
,,Gasovi, bezoblični i razasuti po vaseljeni, da se objedine i da stvore zemlju: i gasovi se tada
spojiše u vrtložju".
Druga naredba beše:
,,Neka gasovi pređu u čvrsto stanje, da bi stvorili zemlju:
: gasovi pređoše u čvrsto stanje, osim onih delova koji je tre-oalo da posluže za stvaranje vode i
atmosfere; i ti delovi be-hu upleteni u novi svet. Vladala je tmina i na novonastalom svetu nije
 bilo nikakvog zvuka, jer ni atmosfera ni voda još uvek ne behu stvoreni". Potom sledi treća
naredba:
,Neka se preostali gasovi razdvoje i stvore atmosferu i vodu; i gasovi se razdvojiše i jedan deo
stvori vodu, i voda se raširi po površini zemlje i vascelu je prekri da se nigde nije naziralo nikakvo
ostrvo. Od gasova koji nisu stvorili vodu nastade atmosfera, i beše suetlosti u. toj'atmosfen". 
„[ zraci sunca sretoše se sa zracima svetlosti u atmosferi i stvoriše dan. Tako bi svetlost.  I beše
toplote u toj atmosferi. 
„[ zraci sunca susretoše se sa zracima toplote i doneše zemlji život".
Četvrta zapovest:
,,Neka gasovi zatočeni u unutrašnjosti zemlje izdignu kopno iznad površine vode; i ognjevi iz
središta zemlje izdi-goše ostrva i kontinente, i voda se odvoji".
Peta zapovest je glasila:

 

,,Neka se život pojavi u vodi: i zraci sunca susretoše se sa zracima zemlje u vodenom talogu i u
njemu nastaše kos-mička jaja (klice života) među ćelijama taloga. I, shodno za-povesti, iz
kosmičkih jaja izleže se život".

Šesta zapovest beše:

,,Neka se život pojavi na zemlji; i zraci sunca susretoše se sa zracima zemlje u prašini i u njoj
nastadoše kosmička jaja;
i, shodno zapovesti, iz kosmičkih jaja izleže se život".
A kada sve ovo bi učinjeno, izdata je i sedma zapovest:
,,Stvorimo čoveka prema liku našem i dajmo mu moć da vlada na ovoj zemlji.
[ tako Narajana, (Jm Sa Sedam Glava, Tvorac svega u vaseljeni, stvori čoveka i udahnu mu živi i
neuništivi duh, i čovek, kao i Narajana, postade razumno biće. 1 stvaranje be-še okončano."
Sedam zapovesti, van svake sumnje, ukazuju na sedam razdoblja. Jedno razdoblje, me đutim, ne
može se meriti bro-jem određenih godina. To može biti jedan dan, jedna godi-na, ali i milioni
godina. Dakle, pločice ne ukazuju na vreme koje je bilo potrebno za stvaranje — moglo je biti
obavljeno za deset, ali i za stotinu miliona godina. Jednostavno se kaže da je zemlja stvorena za
sedam vremenskih razdoblja, a ne za sedam dana, kako se tvrdi u Bibliji.
Ipak, sličnost između početka sa pločica Naakal i Knjige Postanja je značajna, kao što su značajna
i odstupanja od Biblije. Među svim narodiina na zemlji postoje legende o stvaranju sveta i uvek su
me zapanjivale sličnosti između tih legendi, tako da jedino mogu da zaključim da su sve one imale
zajedničko ishodište — da sve vode poreklo sa Mua;

Sedmu zapovest bilo je najteže prevesti. Dešifrovanje je samo po sebi bilo lako, ali smo bili u
nemogućnosti da u na-šem savremenom jeziku iznađemo reči koje bi imale bas isto onakvo
značenje kakvo imaju reči iz tog mrtvogjezika... Na primer, ,,duša" i ,,duh" bile su najbliže
značenju koje smo mogli dati ,,onome što je bilo udahnuto u čovekovo telo";
reč ,,živi" možda ne znači baš ono što su želeli da kažu tvor-ci izvornog teksta. Re č ,,neuništivi"
 bez sumnje je potpuno tačno prevedena. Ali, šta zapravo znači ,,prema našem liku"? Sigurno ne
fizičku sličnost. Stoga se ovo, verovatno, odnosi na mentalne i mistične moći, što se nagoveštava i
sledećom rečenicom: ,,Dajmo mu moć da vlada na zemlji".
Biblija koristi jedan lep simbol kada govori o ,,božjem da-hu". Bilo šta da je taj dah, jasno je da on
označava posebne moći primljene od Boga, tako da se čovek može smatrati i delom Boga, kao što
 je list deo drveta. Čovek je došao od Boga i u njega treba da se vrati.
Još na samom početku našlh proučavanja moj prijatelj predočio mi je da će, ukoliko se ne poznaje
ono što je on nazivao jezikom Naga-Maja, biti nemoguće dešifrovati plo-čice i stare zapise, budući
da svi stari spisi koji se bave zem-Ijom Mu behu napisani na tom jeziku... Dodatni razlog bio je taj
da svi dokumenti Naakala imaju ezoterični (ili skriveni) smisao koji su poznavali samo Naakali
sami, odnosno oni koje su učili. Moj prijatelj sveštenik imao je ključ za taj mistični jezik, i kada
me je njemu naučio, preda mnom su se otvorile mnoge tajanstvene dveri.
Skoro dve godine proučavao sam taj drevni jezik, koji mi je na kraju poslužio za dešifrovanje
 pločica.
Dok smo obavljali naš zadatak, moj stari prijatelj i učitelj je primetio:

,,Sine moj, sada nam je poznat opšti smisao, ali ne znamo i pojedinostj".
Moram iskreno da priznam da bez njega nikada ne bih uspeo da dešifrujem te pločice.

Odraze njihovih pouka pronašao sam i u staroj hinduskoj književnosti, ali i u drugim

dokumentima... Na primer:

 Manaua Dharma Sastra, Knjiga druga, sloka 74:
,,U početku postojao je samo beskraj po imenu Adit". Knjiga prva, sloka 8: ,,Taj zametak postade
 jaje". Knjiga prva, sloka 10: ,,U početku vladaše tama". Knjiga prva, sloka 9: ,,0n najpre stvori

vodu i u nju položi jaje".
 Rig Veda, (dve do dve i po hiljade godina pre Hrista), Knjiga treća, str. 316-317: ,,U tom jajetu
 beše stvoren um Višeg Bića u oblicfu. Bude, čija je veza sa boginjom Majom, bakom svih bogova i

svih Ijudi..." (Ovo se podudara sa Ada-mom i Evom, oko hiljadu sedam stotina godina kasnije).

 

Strana 3: Uzvan Njega nije postojalo ništa; vladala je tama". Strana 4: ,,0naj koji određuje suetlost
vazduha'. 
 Niko ne dovodi u sumnju, a istorija kao i legenda to pot-vr đuju, da su te knjige napisane prema
drevnim arhivama iz hrama, da su Naakali autori tih arhiva i da su oni poučavali religiji i nauci.

U raznim delovima sveta postoje brojne varijante istorije stvaranja, pre svega zbog načina na koji
 je ona prenošena s naraštaja na naraštaj. Može izgledati čudno, ali najnaučnija verzija — i ujedno
ona koju, pored verzije Naakala, može da potvrdi i geologija — jeste ona koju srećemo kod
 poludivljih rasa na ostrvima Pacifika, naročito kod Markiza.
Hindusi, Haldejci, Egipćani, Maje i kasnije Grci, uklonili su naučne temelje u svojim pričama o
stvaranju i služeći se simbolima jednostavno izneli činjenice, ne dajući odgovore na pitanja:
,,kako" i ,,zašto". Objašnjenje za to pruža nam Klement iz Aleksandrije, koji kaže:
,,Egipćani su čuvali tajnu svojih misterija i nisu umanjivali vrednost svojih znanja o božanskim
stvarima poveravajući ih
U pitanju je simbol Četiriju Posvećenih Sila koje su, pod nebrojenim imenima i u različitim
vidovima, odigrale važnu ulogu u čovekovom poimanju Tvorca i stvaranju sveta od njegovog
nastanka do danas.
Spisi Naakala kažu nam da su Četiri Sile predstavljale sredstvo Tvorč  evih  zapovesti Vorm  su
uspostavljeni red i za-kon u vaseljenskom haosu. Pošto su ispunile svoj zadatak, bile su zadužene
za fizičku vaseljenu. Meksičke pločice go-vore o potpuno istoj stvari.
 Naakal dokumenta daju im simbolična imena. Pločice koje bi nam mogle reći šta su Četiri Sile,
 pored toga što behu pokretačka snaga prvih velikih zapovesti stvaranja, odista predstavljale,
nedostaju nam. Budući, međutim, da su Četiri Sile bile instrument postupanja po zapovestima,
 prirodno je zamisliti da je postojalo nešto što je trebalo izvršiti. Ali, šta? Sve do tada ne bejah u
starim zapisima i spisima pronašao ništa što bi nam moglo razjasniti... alioua ploč ica nam.J'e
donela i to otkriče  . 
(U slučaju da pomislite da se radi samo o mojoj pukoj hipotezi, stavljam vam na uvid jedan izvod,
odgonetnut i preveden iz pločice br. 1231.

Sile nalaze se u Tvorcu, i izlaze iz Njegovih usta. Četiri Svete Sile — četiri velike prvobitne sile
 — prikazane su, tako, kako se neposredno izlivaju iz Tvorca izvršavajući — kako su go-otkrili
stari narodi — Njegovu volju, Njegove želje, Njegove zapovesti.

3. Radi se o  simbol jedne od Sila; osnova ukazuje na poreklo Sile i pravac kojim se kre će. Na
ovoj vinjeti kreće se od zapada prema istoku.
4. Svaka od Četiriju Sila nosi jednu strelu i jedno koplje, odnosno vrh koplja. Radi se o simbolu
aktivnosti, koji po-kazuje da ova sila nije mrtva i da ostaje aktivna, nastavljaju ći svoje kretanje sa
zapada na istok.

 

Ovaj hijeroglif predstavlja reč Geometar, \ ta je reč ispisana u unutrašnjosti svake od Četiriju Sila.
Posredi su, dakle, Cetiri Velika Geometra, Četiri Velike Prvobitne Sile. Radi se o  pruobitnim 
silama, jer šu prikazane kao da se izli-vaju neposredno iz Tvorca.
6. Ovaj simbol stvoren je ukrštanjem četiriju sila, i sve se one kreću od zapada prema istoku.
Vrhovi im, pak, tvore krug koji simboliše vaseljenu.
Shodno tome, one upravljaju kretanjem svih tela u vase-Ijeni. Ovo ukazuje na to da se sva tela
kreću od zapada pre-ma istoku, kao i da svi kružni pravci koje uobličuju tela u po-kretu takođe idu
smerom sa zapada na istok, obr ćući se oko jednog središta. Simbol pokazuje daje to središte
 Prvobitna Sila, to jest Veliki Beskraj Svemoćni.Budući da je simbolično prikazano, ovo središte ne
 pred-stavlja neku posebnu tačku u vaseljeni; radi se o Njemu, On je središte prema kome se
upravljaju sva neposredna ili pos-redna kretanja — to jest sekundarne sile koje nastaju pod
uticajem drugih sila, možda i ono sto mi nazivamo atom-skom energijom.
Od oko dve hiljade šest stotina Nivenovih tabllca, oko hiljadu se odnose na Četiri Prvobitne Sile.

Pločica br. 339

Šesti, poslednji hijeroglif, i danasje u upotrebi. Još uvek čekam na arheologa koji ga neće mešati sa
svastikom, odnosno kukastim krstom.
 Ploči ca broj 339, iz Nivenove kolekcije.
 Na ovom kamenu vidi se, prilično umetnički urađen, simbol starog poimanja Reda i Zakona,
 predstavljen u obli-ku leptira.

Ključ 

Elipsa koja sledi konture kamena simbolizuje vaseljenu, prostor bez kraja.
Glavu leptira čini krug u kome se nalaze četiri tačke. Krug predstavlja Tvorca, dok četiri tačke
simbolizuju Četiri
Vidite Sile. Četiri plus jedan jednako je pet, što predstavlja numerički simbol Boga.
Dve antene na čelu simbolizuju red i zakon.

 

 
1. Središnja figura je krug, koji predstavlja sunce, ali i  Ra. Radi se o monoteističkom simbolu
Tvorca. CI pitanju je je-dan od tri prva simbola, korišćenih u religioznom podučava-nju, i ujedno
najsvetiji je od svih.

2. U tom krugu nalazi se obredno slovo H iz azbuke Zemlje-matice. Posredi je alfabetski simbol
Četiriju Svetih Sila. Budući da se (slovo) nalazi unutar kruga, to treba da znači da su one (sile) u
samom Tvorcu. Na taj način, Četiri
Krilo može biti protumačeno na dva načina: kao pet sto-žera koji simbolizuju Boga i četiri
vaseljene između njih, Četiri Svete Sile.
Jedan jezik postoji u vaseljeni. Budući da je jezik simbol reči i zapovesti, ,,zapovest" je, dakle,
izdata da bi u čitavoj va-seljeni bili uspostavljeni red i zakon. Leptir prenosi tu za-povest.
Objašnjenje.  Pokoravajući se Tvor čevoj zapovesti, Četiri Svete Sile uspostavljaju red i zakon u
vasceloj vaseljeni.
Pločice Naakala, koje sam dešifrovao, završavaju se stva-ranjem čoveka. Nastavak je izgubljen.
 Nedostaje podosta karika u toj kolekciji koja priča nepotpunu priču: ne govori, na primer, o
stvaranju žene. O tome se ništa ne zna, osim onoga što spada u oblast legendamog. Me đutim,
legendi ima mnogo i uglavnom su uopštene.
 Ploči ca br. J584.  Ova pločica predstavlja nastavak pos-redovanih i svetih zapisa Mua, nastavak
sedme zapovesti objavljene u pločicama Naakala.
Postoji, ipak, i jedna razlika između istočnjačkih i mek-sičkih pločica. Poznato nam je da pločice
 Naakala predsta-vljaju neposredne prepise, počev još od posredovanih i sve-tih Zapisa iz Zemlje-
matice, ali ne znamo gde su nastale i meksi čke pločice. Pločica br. 1584 predstavlja deo svetih
zapisa i načinjena je desetinama hiljada godina posle Naakala — ali ko ju je načinio? To niko ne
zna, niti gde... Ipak, najverovatnije je da se to zbilo u Americi, budući da su sve pločice napisane u
Zemlji-matici od gline, dok su one iz Meksika od kamena.

Meksički dokument, budući da je bio napisan znatno po-sle istočnjačkog izvomika, pokreće i
 jedno pitanje: da li se radi o prepisu posve vernom originalu, ili je vreme već bilo nametnulo novu

 

kosmogoniju, pri čemu su se menjale neke pojedinosti iz izvornika kako bi se izišlo u susret nekom
sav-remenijem sveštenstvu?

Ključ    

\.  Ljudska glava, koja simbolizuje čoveka. Oči su zatvorene, usmrtilaca.  predstavlja san što ga
 pominju drevni spi-5:'. Prvi Ijudi verovali su da čovek ne može stvarno da umre duša).
2. Simboli kosmičkih sila ovde su predstavljeni kaojedna od moći datih čoveku da bi mogao
,,v)adati zemljom".
3. Prikazan kako izlazi iz glave, ovaj znak pokazuje da se 'adi o intelektualnim moćima.
4. Telo je sastavljeno od dva kosmi čka jajeta. Gornje je pri tom povezano sa glavom, a donje sa
gomjim, što znači aa je telo dvostruko: radi se, dakie, o blizancima. Kao što se vidi, gornje jaje se
upravo odvaja od donjeg, ili obratno.
5. Sa obe strane vrata stoji po jedan krug, simbol. Tvoiv ca, pokazuju ći tako da, u nekim svojim
vidovima, ovo stvo-renje čini deo Samog Tvorca. Budući da se nalaze veoma Dlizu glave, oni
takođe označavaju i ,,inteiektuaino".
6. Sa svake strane gomjeg jajeta izbija po jedna sila, a od njih se prema dole spuštaju još dve
sekundarne sile, dodiru-jući se sa kosmičkim jajima koja se upravo izležu. Dakle, jedna sila treba
da ih oživi.

7. Kao što sam već rekao, donji deo tela sastavljen je od jednog jajeta iz koga izlaze četiri druga
 jajeta; ovaj simbol, dakle, znači da donje jaje u stvari oličava ženski princip.

Odnos između sila gornjeg jajeta — muškog principa, budući da se iz njega izlučuju sile, ali ne
i sama jaja — i sila kosmičkih jaja koja izlaze iz jajeta-majke čineći donji deo te-la, pokazuje nam
da se čovekove kosmičke sile prenose s oca na sina. Čovekove kosmičke sile koje dolaze neposre-
dno od Tvorca na taj se način ovekovečuju u čitavom čovečanstvu.
8. Ovaj hijeroglif prikazuje jedan par makaza, odnosno sile podele. Vide se dve sile koje se
zatvaraju jedna nad dru-gom, sekući i deleći ono što se nalazi između njih. Ove dve sile pokretačke
su snage koje su razdvajale mrtvo telo, da bi od njega na činile jedno muško i jedno žensko.
Objašnjenje raznih simbola sa ovog kamena je sledeće:
Prvi čovek stvoren je kao dvostruko biće: bio je uspavan (smrt u današnjem smislu reči) i za to
vreme, dok je spavao, nastali su njegovi principi (muški i ženski) i prvi čovek se raz-dvojio na
muškarca i ženu. Potom je opštenje između muš-karca i žene obezbedilo održanje rase. Ovo dvoje
 je kasnije naselilo čitav svet.
Za svakog ko nije spreman da razmišlja, ova zbunjuju ća legenda čini se nemogućom. Ipak, radi se
upravo o onoj legendi koja se vekovima obnavljala i koja je napokon stigla i do nas.
Odabrao sam dva navoda iz Biblije:
 Knjiga Postanja:  „! Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i odvede je Adamu"
(Glava druga, stih 22).
 Knjiga Postanfa:  „! Adam nadjede ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svjema živima"
(Glava treća, stih 20).

 

Biblijsko pismeno je simbolično, a ne književno; ono sa-mo drugačijim jezikom izlaže priču
ispripovedanu na ovoj pločici. Biblija i meksički dokument, dakle, imaju isti izvor— Svete spise
Mua.
Slična legenda postoji i među divljim i poludivljim pleme-nima na polinežanskim ostrvima.
Lao-Ce (Kina, pet stotina godina pre Hrista) u Tao-te kingu piše: ,,(-lm Tao stvorio je Jedno. Jedno 
 je postalo Dvoje, Dvoje je dalo Troje, a Troje je potom izrodilo sva bića".
Istočnjačke zemlje imaju mnogo legendi o stvaranju prvog dvostrukog čoveka. Mnoge od njih
govore i o razdva-janju u snu (smrti).
Ja bih se uzdržao od svakog komentara o toj kosmogo-niji, i prepuštarn čitaocu da donese
sopstvene zaključke.

 

2

IŠČEZLI KONTINENT

Priča o uništenju Mua, Zemlje-matice čovečanstva, zais-ta je neobična. Ona nam pruža rešenje
zagonetke belih rasa U  Južnim morima i uči nas kako se u središtu Pacifika razvi-.a jedna
civilizacija i kako je nestala tokom jedne noći. Do pre nekoliko godina naučnici su sumnjali u
mogućnost po-stojanja prostranog kontinenta usred Pacifika. Međutim, onda su otkrivena
dokumenta, i izvršena poređenja koja do-kazuju da je taj kontinent postojao. Dokazi za to su
razni.
 Najpre postoje, kao što sam u prethodnom poglavlju već rekao, svete pločice otkrivene u onom
indijskom hramu i dešifrovane uz pomoć jednog učenog sveštenika. Te plo-čice pružile su mi
 prva saznanja o zemlji Mu i nagnale me u potragu po čitavom svetu. Napisali su ih Naakali —
ili u Bu-rmi ili u Zemlji-matici. Pločice govore o tome kako su Naka-B prispeli sa tog
kontinenta, smeštenog usred Pacifika. Pri-čaju, takođe, i o stvaranju čoveka na tom kontinentu.
Manje stari dokumenti, napisani u Majaksu, Egiptu i Indiji, opisuju uništenje Mua, kada se
zemljina kora otvorila i u vrtložju vo-de i ognja progutala čitav kontinent. Posle toga, vode
Paci-fika sklopile su se nad onim što je nekada bila moćna dvi-lizacija.
Potvrde o postojanju Mua postoje i u drugim rukopisima, među kojima je i indijski spev
 Ramajana,  koga je napisao istoričar Valmiki po diktatu Narane, velikog sveštenika (sve-tih)
hramova Riši u Ajodiji, dok mu je ovaj čitao stare arhive hrama. Valmiki kaže da su Naakali
došli ,,u Burmu iz svoje
rodne zemlje na Istoku", to jest iz Pacifika. Jedan drugi do-kument potvr đuje Valmikijevu, kao
i priču sa svetih pločica;
radi se o trojanskom rukopisu koji se danas nalazi u Britan-skom muzeju. Ovaj rukopis
 predstavlja jednu veoma staru knjiga Maja, napisanu na Jukatanu.U njoj se govori o ,,Zem-Iji
Mu", uz upotrebu istih simbola Mua na koje nailazimo u Indiji, Burmi i Egiptu. Na njen pomen
nailazimo u Codexu Cortesianusu, knjizi Maja napisanoj gotovo u isto vreme ka-da je nastao i
trojanski rukopis. Tu su zatim i dokument iz Lase, kao i stotine spisa iz Gr čke, Srednje
Amerike, Meksika, kao i pećinski crteži u našim zapadnim zemljama.
 Najzad, tu su i ruševine koje nam, svojim položajem i simbolima kojima su ukrašene, govore o
kontinentu Mu, čovekovoj Zemlji-matici.
 Na ostrvima Južnih mora, naročito na Mangaji, Tonga-Tabuu, na Marijanskim i CJskršnjim
ostrvima i Pana-peu, danas nailazimo na ostatke starih hramova od kamena i druge monolitne
ostatke iz vremena Mua. U uksmalu, na Jukatanu, na jednom hramu u ruševinama nalazi se
spo-menarski natpis o ,,zemljama na zapadu, odakle dolazimo";
i jedna izvanredna piramida na jugozapadu Meksika po-dignuta je, kako svedo če zapisi na njoj,
kao spomenik koji podseća na uništenje tih istih ,,zemalja na zapadu".
Tu je, zatim, i univerzalnost izvesnih starih simbola i obi-čaja otkrivenih u Egiptu, Burmi,
Indiji, Japanu, Kini, na paci-fičkim ostrvima, u Srednjoj i Južnoj Americi, kao i kod nekih
 plemena u Severnoj Americi. Ti simboli i običaji tako su me-đusobno slični da nema ni
najmanje sumnje da potiču iz istog izvora — iz Mua. Sve ovo omogućuje nam da pratimo priču
o uništenju Mua.

 

Ovaj kontinent predstavljao je ogromnu valovitu ravnicu i prostirao se od severa Havaja prema
 jugu. Linija povučena između Uskršnjih ostrva i ostrva Fidži predstavljala je nje
govu granicu na jugu. Dužina od istoka do zapada iznosila mu je više od osam hiljada, a od
severa do juga više od pet hiljada kilometara. Kontinent je bio sa činjen od tri kopnena dela,
odeljenih međusobno uskim kanalima ili moreuzima.
Oslanjajući se na razna dokumenta koja sam proučio ( Trojanski spis, pločice sa Uskršnjih
ostrva, gr čke zapise i za-pise iz Lase, kao i druga) pokušaću da ga opišem onakvog kakav je
 bio.
Davno, veoma davno, u stara vremena — pre više hilja-da godina — ali u okvirima onoga što
nazivamo istorijskim vremenom, postojao je jedan kontinent usred Pacifika gde se danas ,,vide
samo nebo i more", kao i mali arhipelazi koje nazivamo ostrvima Južnih mora.
Bila je to lepa tropska zemlja, prekrivena prostranim rav-nicama. Doline i ravnice bile su
 plodne, trave beše u izobilju kao i obradivih polja, dok brežuljci behu obrasli tropskim
rastinjem. Ni jedna planina nije se uzdizala u tom zemalj-skom raju, jer još uvek ne behu izbile
iz zemljine utrobe.
Ovu veliku i bogatu zemlju napajale su brojne reke, re či-ce i potoci, krivudajući između niskih
 brežuljaka i plodnih ravnica. Čitav kontinent bio je prekriven bujnim zelenim rastinjem. Na
drveću i po žbunovima rasloje na hiljade miri-snih cvetova; žala su bila opervažena palmama,
dok, se duž reka visoka paprat njihala na povetarcu. U dolinama, reke su stvarale jezera oko
kojih je rastao sveti lotos. Leptiri, u hiljadama boja, leteli su ispod drveća, dok su kolibri, sa
svojim krildma blistavim od sunca, zujali od cveta do cveta.
Prašumama su lutali ogromni mastodonti i slonovi, vitla-jući svojim orijaškim ušima da bi
oterali dosadne insekte.
Veliki kontinent vrveo je srećnim životom. ,,Šezdeset četiri miliona Ijudskih bića" ( Trojanski
spis) znalački je upravl-jalo kontinentom. Široki putevi račvali su se u svim pravd-ma, kao
,,paukova mreža", i ploče kojima behu popločani bile su tako zbijene da ni travka nije mogla
da među njima nikne (pločica sa Uskršnjih ostrva).
U to vreme, šezdeset četiri miliona stanovnika činilo je deset plemena, ili ,,naroda" međusobno
različitih, ali objedi-njenih pod jednom vlašću.
Mnogo generacija ranije, narod beše sebi izabrao kralja i njegovom imenu dodao prefiks Ra.
Potom je postao i crkveni poglavar i car pod nazivom ,,Ra Mu", dok  se samo carstvo nazivalo
Carstvom Sunca.
Svi su ispovedali istu religiju, štujući Božanstvo u obliku simbola. Svi su verovali u besmrtnost
duše, koja se na kraju vraćala ,,velikom izvoru odakle beše i došla".
Toliko su poštovali to Božanstvo da nikada nisu izgova-rali Njegovo ime, i u svojim molbama
i molitvama uvek su Mu se obraćali posredstvom simbola.,,Ra Sunce" biojezbir-ni simbol svih
 Njegovih atributa.
Veliki sveštenik, Ra Mu, bio je opunorioćenik  Božan-stva.Podrazumevalo se da Ra Mu ne
treba da bude poseb-no štovan, budući da je bio samo predstavnik. 
U to vreme, narod Mua bio je visoko prosvećen i civilizo-van. 
 Na zemlji nije bilo diulfaštua, niti gaje ikada na njoj bilo, jer su svi narodi zemaljski bili deca
Mua i pod zaštitom Zemlje-matice.
Preovlađujuća rasa u zemlji Mu bila je bela; Ijudi su bili lepi, svetle, pomalo zlaćane puti, sa
krupnim, blagim očima tamne boje i crne, guste kose. Osim ove bele rase postojale su i druge:
žuta, mrka i crna. Ipak, one su bile u manjini.

 

Žitelji Mua bili su vrsni moreplovci, koji su svojim bro-dovima krstarili čitavim svetom, ,,od
okeana na istoku do onog na zapadu, i od severnih do južnih mora..." Isto tako, bili su i sjajni
arhitekti koji su gradili ogromne hramove i ka-mene palate. Vajali su i podizali i džinovske
monolite, kao spomenike.
U zemlji Mu bilo je sedsm glavnih gradova — sedišta ver-skih, naučnih i obrazovnih centara. I
mnogo drugih velikih gradova bilo je rasuto po trima zemljama.
Brojne luke bile su izgrađene na ušćima reka, odakle su brodovi isplovljavali u susret svim
obzorjima, i u kojima je cvetala trgovina. Zemlja Mu bila je veliki centar trgovine i ci-
vilizacije; sve ostale zemlje bile su samo njene kolonije. Njeni brodovi bez prestanka su
 prevozili putnike i robu prema raz-nim naseobinama.
Kada se sunce na smiraju pojavilo na obzorju, pod odež-dom crnog dima koji je prekrivao
čitav kontinent, učinilo se da se prikazala ognjena lopta, sva užarena i puna gneva. 1 kada je
utonulo iza obzorja, zavladala je neprozirna tmina, povremeno presecana blistavim munjama.
Tokom noći, Mu beše potpuno uništen.
U apokaliptičnom zaglušju, osuđena na propast zemlja je potonula u najdublji bezdan paklene
vatre, ,,u ognjeni okean" koji je tako u svoja nedra prihvatio svoju žrtvu. Mu i njegovih šezde-
set četiri miliona stanovnika bili su žrtvovani.
Dok je Mu tonuo u vatreni ponor, na njega se sručila no-va stihija — stotinu trideset miliona
kubnih metara vode! Sa svih strana obrušavili su se ogromni talasi, sre ćući se u sre-dištu
 potopljene zemlje. Bio je to pravi danteovski pakao.
Mu, čovekova Zemlja-matica, sa svojim veličanstvenim gradovima, hramovima i palatama,
umetnošću, naukom i kulturom, ostao je samo san iz prošlosti. Voda je bila njegov mrtva čki
 pokrov. Ova katastrofa, međutim, bila je tek po-četni korak ka uništenju prve velike civilizacije
na zemlji.
Tokom skoro trinaest hiljada godina, uništenje Mua beše na taj deo Zemije bacilo debeli veo
tajne. Taj veo tek počinje da se podiže, ali još uvek ostaje dosta skrivenih oblasti.
Kada se kontinent raspao i bio potopljen iz geoloških razloga koji će kasnije biti objašnjeni,
 brežuljci i neki pojase-vi zemlje behu ostali na površini vode. Od njih su nastala ostrva i
arhipelazi, ali su i oni bili rastrzani vulkanskim erup-cijama.
Pošto je prekrila zemlju i sve što se na njoj nalazilo, voda se smirila, kao da je bila zadovoljna
svojim rušilačkim de-lom, i te se vode danas zovu  Pacifikom.  Nikada, međutim, ne  beše
obavljeno ironičnije krštenje!
 Na tim ostrvima, izgubljenim u uzburkanom moru, pre-živeli sa Mua okupili su se, sa zebnjom
čekajući kraj stra-hovitih podrhtavanja. Posmatrali su kako njihovi hramovi, palate, brodovi i
 putevi zauvek nestaju. Gotovo čitavo sta-novništvo beše se utopilo. Nekolicina preživelih
shvatila je odmah da više nemaju ničega: ni alata, ni odeće, ni sklo-ništa; tek malo zemlje, ali
 bez hrane. More je ključalo oko njihovih pribežišta, dok su im iznad glava oblaci dima, vo-
dene pare i pepela skrivali prijateljsko sunce, lišavajući ih svake svetlosti. Beznadežni krici
njihovih sunarodnika još uvek su odzvanjali u njihovim ušima. Bio je to prizor pun užasa za
one koji behu uspeli da se spasu, ali koji su sada bili osu đeni da budu umoreni glađu i
hladnoćom. Retki su biti oni koji su mogli da prežive tu užasnu kušnju, i brojni su bili oni koji
su umrli u čemeru.
Ostrva Južnih mora bila su sve što beše preostalo od oošteđene zemlje, i pojedini među
njihovim žiteljima mogu se smatrati neposrednim potomcima naroda Mua.
Posle nekoliko dana, dim i sumporna para najzad su se razvejali. Sunce se pomolilo kroz
oblake. Nova ostrva bila su nastanjena preplašenim Ijudima koji su imali sre će da pre-ave. Ti
 preživeli iz najveće katastrofe na svetu mora da su izgledali bedno.
S obzirom na takve okolnosti, lako je zamisliti ono što se potom dogodilo. Bilo je mnogo onih
koji su poludeli od straha; neki su se, opet, molili da ih smrt oslobodi nepod-nošljivih muka.

 

Da bi se naprosto preživelo, ostajalo im je samo jedno: da se vrate u najdublje divljaštvo i da,
 bar neko vreme, posluže kao hrana jedni drugima.
Kože životinja, ukoliko ih je još bilo, kao i lišće sa drveća, u buduće će biti njihova jedina
odeća. Kamenje, koplja i strele biće njihovo oružje.Oruđa su morali da prave od školj-ki i
kremena. Ali, zar ishrana nije bila najvažnija? Nesum-njivo, mnogi su umrli od hladnoće, gladi
i straha, pa su posle njihove smrti njihova mrtva tela služila kao hrana pre-živelima. Tako su
nastali kanibalizam i divljaštvo. Tako su se preživeli iz najveće civilizacije na svetu spustili na
najniži stu-panj divljaštva, koji se održao gotovo do naših dana.
Mogu se zamisliti gađenje i odvratnost koju su osećala ta razvijena i kultivisana bića,
 primorana da uzimaju takvu hra-nu. Verovatno je bilo mnogo onih koji su radije umirali od
gladi. Ipak, malo po malo, iz generacije u generaciju, siro-mašni stanovnici ostrva padali su sve
niže i niže, sve dok ni-su zaboravili i samu tradiciju iz svoje prošlosti, koja je, u po- četku, bila
zavetno prenošena s kolena na koleno. Veli čina njihove prošlosti bila je iz njihovih umova
izbrisana sa istom onom potpunošću sa kojom i izdajničke vode Pacifika behu zbrisale samu
zemlju Mu; međutim, pri svemu tome, kod domorodaca na tim ostrvima ostali su neki tragovi
da bi se sačuvalo sećanje na Mu.
Rekao sam već  da je, uništenjem Mua, na čovečanstvo bio bačen veo tajne; učinio sam to,
međutim, samo u smis-lu poređenja. Kolonijalna carstva još neko su vreme održa-vala
civilizaciju Zemlje-matice, ali bez njene pomoći i ona su ubrzo počela da blede i nestaju.
Ali iz tog pepela nastale su nove civilizacije, među kojima i naša.

3
ZEMLJA U KOJOJ SE POJAVIO COVEK

 Neosporno je da se čovek, na ovoj našoj planeti, pojavio upravo na kontinentu Mu. Razni spisi
ukazuju nam na to da je ta zemlja bila onaj Rajski vrt iz Biblije, i da se Mu prostirao od Amerike
na zapadu do Azije na istoku — to jest, posred Pacifika.
Spisi, međutim, ne predstavljaju jedini dokaz o postoja-nju jednog kontinenta u Pacifiku, jer se
tamo još uvek nalaze njegovi ostaci. U delovima koji nisu bili potopljeni nalaze se preostaci
hramova, tradicije, statua i svetih simbola, na koji-ma natpisi ukazuju na to da se radi o
uspomenama na ne-stalu rasu Mua. Autentičnost ovih preostataka potvr đena je na sve moguće
načine: drugim spisima, skulpturama, obi-čajima, jezicima i, najzad, tradicijom.
Ovi neoborivi dokazi omogućili su mi da odredim i polo-žaj jedne preistorijske civilizacije. Neki
su bili savršeno odre-đeni: u obliku kamenih spomenika,hramova,statua, obrađenog kamenja
spremnog za prevoz i karpenoloma odakle je to kamenje poticalo.U tim kamenolomima pro-
nađene su i nedovršene skulpture, a činjenica da je do tih otkrića došlo na pacifičkim ostrvima
nesumnjivo pokazuje da su ona — ta ostrva — nekada bila deo jednog potonu-log kontinenta.

 

 

Geografski položaj Mua
Obaveštenja i zapisi zasnovani na starosti Trojanskog rukopisa dokazuju da je zemlja Mu
 postojala do samog po-četka istorijskog vremena, to jest do razdoblja između dvanaest i po do
dvanaest hiljada godina pre naše ere. Uzimajući kao polaznu tačku ostrva na kojima su otkriveni
 pomenuti preostaci, izradio sam kartu koja pokazuje položaj Mua u Pacifiku. Ne postoji ništa što
 bi omogućilo da se nacrta severozapadna obala. Prema nekim dokumentima, ovaj je kontinent,
 po svemu sudeći, bio sastavljen od tri kopna razdvojena moreuzima; međutim, ne postoji
nikakva naznaka koja bi nam omogućila da odredimo i njihov polo-žaj — osim, možda, jednog
egipatskog hijeroglifa koji pri-kazuje tri dugačke i uzane kopnene mase, raspoređene od istoka
 prema zapadu.
Iz raznih razloga, ali, pre svega, budući da je kolonizaci-a bila najvažnija, mislim da se taj
kontinent mnogo više širio rrema severu nego što to pokazuju moji nacrti. Uskršnja strva sam
smestio na krajnji jugoistok, Tonga-Tabu na rajnji severozapad, a Havaje na sever; me đutim,
nisam mo-gao da odredim i severoistočnu granicu. Nacrtao sam mno-ga ušća i zalive, budući da
spisi pokazuju da je zemlja bila ravna, bez planina, sa ogromnim ravnicama, tako da je lini-'a
obale verovatno bila baš onakva kakvu sam ja prikazao.
Posvuda gde nalazimo mala kopna koja se pomaljaju iz okeana, sa dokazima o kontinentalnom
 poreklu, možemo biti dvostruko sigurni da se radi o ostrvima, ostacima nekog kontinenta. Kao
što sam već  rekao, u pitanju su mala ostr-va naseljena domorocima. Ona se nalaze na hiljade
kilo-metara daleko od svakog kontinenta, pružajući tako dokaz, uverljiviji od svakog dokumenta,
da je pre preistorijskih vre-mena tu postojao kontinent, i da je taj kontinent bio nase-Ijen
civilizovanim bićima.
Stari spisi i ostaci na ostrvima u Južnim morima ukazu-ju nam da je čovek stvoren kao
civilizovan, ali bez kulture. Stvoren je sa znanjem o svojoj duši i verovao je u jedno Božanstvo
koje je štovao. Prisustvo izvesnih crteža upotrebIjenih kao simboli ukazuju da je čovek, u celini
 posmatrano, bio intelektualno nerazvijen; međutim, jednostavnost prvih svetih simbola nametala
mu se sama po sebi, da bi mogao da shvati najelementarnije stvari. Ipak, kada stupimo u dodir sa
tim čovekom, hiljade i hiljade godina posle njegove poja-ve na zemlji, uočavamo da je već bio
visoko prosvećen i civi-lizovan, a to se dogodio pre pedeset hiljada godina!
[zvesni arheolozi u svojim su delima obradili temu Mua i Zapadnih zemalja31, ali, budući da se
nikada nisu potrudili da uporede spise koje su imali u rukama, ostali su samo na pretpostavkama.

 

Vreme je, stoga, da čitaoci koje zanima pojava prvog čoveka na zemlji budu upoznati sa nekim
 pozi-tivnim činjenicama na kojima sam zasnovao svoja istraži-vanja.
Hajnrih Sliman, temeijeći se samo na dva dokumenta, onog iz Lase iTrojanskog rukopisa, tvrdi
da je zapravo Atlan-tida bila zemlja Mu. Međutim, ovi dokumenti uopšte ne pokazuju da su
Atlantida i Mu bili jedan isti kontinent; radi se, naprosto, o Šlimanovoj pretpostavci. Međutim,
ostali spisi kojima se mogao obratiti jasno bi mu pokazali da se Mu nalazio zapadno, a ne istočno
od Amerike — što je geografski položaj Atlantide. Ipak, tačno je da su Atlantidu, kao i Mu,
uništile vulkanske erupcije, i da je i ona potonula u morske dubine. Nauka je to dokazala ne
ostavljajući ni malo mesta sumnji.
Plonžon je, na primer, izneo hipotezu da je Srednja Ame-rika bila Zapadna zemlja, tojest zemlja
Mu; međutim, on pri tom zaboravlja da je Mu potonuo, dok je Srednju Ameriku i danas moguće
odlično videti. Toje toliko verovatno, kao ka-da biste tvrdili da je neki čovek mrtav, dok on
upravo razgo-vara sa vama.
Pojedine od tih zabluda nesumnjivo proističu iz činjenice da su neka dokumenta, proućauana u.
 Europi, bila napisana u Americi, dok su čitaoci, bez razmišljanja, u svo-jim računicama polazili
od Evrope, a ne od Amerike. To je u skladu sa onim što je u vezi sa Atlantidom rekao jedan stari
grč  ki filosof: ,,Zemlja preko mora — Saturnov kontinent". Satumov kontinent predstavljalo je
drevno ime za Atlantidu.
Razlika između spisa je jednostavna: bile su to zemlje na zapadu  za Ameriku, \  zemlja preko
mora za Europu. Oči-gledno je da je autor gr čkog spisa želeo da izbegne greške, jer je tu zemlju
 preko mora nedvosmisleno nazvao Satur-novim kontinentom, to jest Atlantidom. Čini mi se da je
ovo dovoljno jasno da bi zadovoljilc i najsumnjičavije.
Trojanski rukopis smešta potonuće Mua u razdoblje pre dvanaest hiljada godina (mislim da bi
dvanaest i po hiljada godina bilo tačnije). Međutim, ove cifre mogu biti samo pri-bližne, budući
da nam je nepoznato tačno vreme nastanka Trojanskog rukopisa.
Sučis, veliki sveštenik iz hrama u Saisu, rekao je Solonu da je Atlantida potonula pre jedanaest i
 po hiljada godina i da je prolaz prema Zapadnim zemljama bio presečen nes-tankom tog velikog
kontinenta. Ovaj podatak, dakle, ot-kianja mogućnost da su te Zapadne zemlje mogle predstav-
ijati Atlantidu.

Mapa Mua, Zapadnih zemalja (Prema Egipatskoj knjizi mrtvih)

Svi oni koji su se do sada bavili Muom zanemarivali su najvažnija svedo čanstva vezana za
nestali kontinent: ruše-vine na pacifičkim ostrvima i natpise na zidovima Hrama Svetih Tajni u
Uksmalu, na Jukatanu, čemu bi se mogla pri-dodati i zadivljujuća drevna predanja nađena kod
domoro-daca u Pacifiku.

 

Imajući u vidu ruševine otkrivene na tim arhipelazima, i uz potkrepu raznih zapisa i legendi,
sasvim je uočljivo da domoroci na Južnim morima, uprkos svom današnjem primitivnom životu,
nisu oduvek bili takvi; utvr đeno je, van svake sumnje, da su oni potomci visoko razvijenih
 predaka. Posmatrajući ih danas, čini se očiglednim da se u dalekoj prošlosti velika nesreća
sručila na njihove pretke.
U mahnitoj želji da potvrde svoje teze o čovekolikom majmunu, naučnici su nastojali da dokažu
da čoveka nije bi-lo na zemlji pre početka pleistocena; međutim, samo jedan ubod iglom učiniće
da se raspukne ovaj naučni mehur. Ostaci čoveka otkriveni su u šljunkovitim slojevima u Evropi,
nastalim taloženjem voda iz poslednje velike magnetske kataklizme, iz preistorijskog ledenog
doba — što je bio događaj koji je obeležio kraj pleistocena. Ta ista katastrofa zbrisala je sa lica
zemlje i Ijude iz pećina u Nebraski.
 Naučnici još uvek zagovaraju teoriju prema kojoj bela ra-sa potiče iz Azije, premda za to nemaju
ni trunke dokaza, nikakav spis, nijedan materijalni preostatak. Njihove tvrdnje predstavljaju
obične pretpostavke. 0 ovoj knjizi pokazaću kakvo je njeno poreklo, i njen trag pratiću sve do
Evrope.
Jedna od mojih najzaprepašćujućih tvrdnji jeste ona prema kojoj polinežanski domoroci
 pripadaju beloj  rasi. Osim toga, izvanredno su lepi, što ih čini bliskim svim belim rasama na
zemlji.
Kao što sam već rekao, razna dokumenta ukazuju nam da se čovek prvi put pojavio na zemlji na
kontinentu Mu, odnosno da su polinežanska ostrva iscepkani ostaci te ne-sre ćne zemlje.
Dokumenta nam takođe ukazuju i na to da su Meksiko i Srednju Ameriku kolonizovali narodi
koji su došli sa Mua. Predanja, isto tako, potvr đuju i činjenicu da su ti prvi kolonisti sa Mua bili
 plavokosi i bele puti, da ih je odat-le oterala jedna druga bela rasa, delimično tamnije puti, i da su
se ,,plavokosi" potom, na svojim brodovima, uputili u pravcu izlazećeg sunca — prema istoku —
da bi se konačno nastanili na severu Evrope, u današnjoj Skandinaviji. Isti o dokumenti
nedvosmisleno pokazuju da je ona bela rasa, donekle tamnije puti, potom kolonizovala jug
Evrope, Se-vernu Afriku i Malu Aziju — prelazeći, pri tom, na svom putu preko Majaksa,
Srednje Amerike i Atlantide.
Ukoliko pratimo bele Polinežane na njihovom putu do jedne od mrkih rasa, dalje na zapadu,
ustanovićemo da je ta rasa takođe bila bela. Ljudi su tu bili nalik na najsavršenije gr čke statue;
domoroci sa Fidžija, mrke rase, poznati su kao najveštije zanatlije na Južnim morima.

 Lepeza princeze Aravali

 

 

Sinbol Marktžanskih ostrva

U svojoj zbirci posedujem fotografiju jedne osobe te mrke rase — Aravali, domorotkinje sa
ostrva Arorai u Gilber-tovom arhipelagu koji se nalazi na četiri hiljade milja jugoza-padno od
Havaja. Na toj fotografiji vidi se devojka savršenih crta lica, nasmešenog i blagog izraza. Radi se
o k ćeri kralja Arorija. Za nju se pričalo da je bila ,,veoma mila i Ijupka, ali živahna i Ijubomorna,
ostajući pri svemu tom dostojna svog tužnog okruženja".
Uprkos tome što joj je odeća kao u kakve divljakinje, Ara-valino lice i glava ukazuju na
 predstavnicu jedne veoma viso-ke civilizacije. Jadna Aravali! Pripadala je plemenu Ijudož-dera
ali, začudo, ona sama nikada nije okusila ,,dugačku svinju" — što je eufemizam kojim su
domoroci označavali Ijudsko meso. U ruci je držala lepezu na kojoj su ukrasi koji nisu ništa
drugo do kraljevski pečat zemlje Mu, Carstva Sun-ca.
 Nije otkriven ni jedan spis u kojem bi se pominjalo div-Ijaštvo na bilo kojem mestu na zemlji pre
uništenja Mua. Zbog čega su se onda tako divni Ijudi, kakvi su bili preci do-morodaca sa Južnih
mora, srozali do izopačenog Ijudožder-stva? Naša priča o velikoj nesreći koja je zadesila prvu
Ijud-sku rasu odgovara upravo na ovo pitanje.

Simbol Pomotua
Ptice-simboli Tvorca. Ptice koje simbolišu stvaralačke atribute Božanstva izgleda da su bile
najvažniji simbol Stvaralačkih Moći kod naroda na severoistoku Zemlje matice.
Simbol ptice moguće je naći na jugu, sve do položaja rr-ašnjih Havaja, a možda još i dalje.

Svete ptice

 

Radilo se, van svake sumnje, o svetom simbolu svih na-"3da Mua. Kao što pokazuju
 Nivenove pločice, na brojna amenja svete ptice nailazimo u svim istočnim zemljama,
kao i u Egiptu, Vavilonu i Meksiku. Ona i danas ima veliku sžnost kod Indijanaca Severne
Amerike, koji je zovu Grom-Pticom. Jedna indijanska legenda, tako, kaže ,,da je
munja treptaj oka Grom-ptice, a grmljavina lepet njenih krila i da kiše dolaze iz jezera koje se
nalazi na leđima Grom-Ptice".

Ovaj motiv potiče od Indijanaca Nutka, koji žive na :apadnqj obali ostrva Vankuver, u
Britanskoj Kolumbiji, u kanadi.

[ako postoji na stotine spisa koji govore o uništenju Mua, kao i mnoštvo simbola u starim
dokumentima Maja — kao sto su Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i Codex Bor-džija, u
čitavom svetu našao samo dve slike koje prikazuju to uništenje: jednu egipatsku, i ovu indijansku
 pločicu iz Se-verne Amerike. Međutim, između njih postoji i jedna zna-čajna razlika. Egipatska
opisuje Mu kako se survava u ognje-ni ponor, dok indijanska prikazuje vodu kako zapljuskuje
kontinent, da bi ga na kraju potopila; u stvari, ovo su dve fa-ze u uništenju Mua, tako da su obe
slike tačne. Ova dva na-roda danas su međusobni antipodi; međutim, u to vreme, oba su znala za
 prave uzroke uništenja Mua.

 Alegorija Indijanaca Seveme Amenke — opis uništenja Mua

Mnogi simboli, koji su deo indijanske slike, istovremeno su i simboli Mua, dok su ostali manje
 bliski ovoj vrsti.
Ono po čemu se najviše razlikuju izvorni spisi Mua, pre svega je simbol koji koriste Indijanci da
 bi prikazali vodu. Nage, Ujguri, Karijane, američke Maje i drugi, koriste zmiju bez ukrasa zvanu
Hanab, čije valovito telo podseća na talase okeana. Međutim, ovi stari Indijanci bili su vičniji od
svojih suseda sa juga; podelili su vode koristeći pri tonn najveće ribe da bi označili okeane, dok
su za manje površine pod vo-dom koristili talasaste linije sa zmijama; sinnbol okeana nazi-vali
su kitom-ubicom. Ovaj sirnbol možemo naći kod mno-gih plemena na severozapadu, ako ne i
kod svih; shodno tome, njegovo je poreklo zajedničko. Bio je označen kao -ubica" verovatno
stoga što je okean potopio i umorio mili-one žitelja Mua.
Slika se sastoji od tri motiva: zmije, ptice, ribe.
Gore: Zmija. Ova zmija ovenčana je perjem; prema tome, radi se o ukrašenoj zmiji.U pitanju je
stilizacija Kecalkoatla, pernate zmije naroda sa severa Zemlje-matice. Kod svih starih naroda,
ukrašena zmija predstavljala je sim-bol stvaralačkog Božanstva.
Cl sredini se vidi stilizovana pttca, ona koju Indijand zovu Grom-Pticom.
(Jstanovio sam da su u severnim područ jima Mua ptice bile korišćene da bi simbolizovale Četiri
Svete Sile — četiri velike prvobitne i stvaralačke sile — izvršiteljke sedam veli-kih zapovesti

 

Tvorca. Korišćenje ovih ptica-simbola mora da je bilo uobičajeno u Zemlji-matici, budući da na
njihove tragove i ostatke nailazimo na Havajima u Pacifiku, na Nive-novim plo čicama u
Meksiku, u Egiptu sa bogom Sebom i na čitavom Istoku. Pored ptica, i krst je bio simbol Četiriju
Svetih Sila. Sudeći prema onome što sam otkrio, i krst je 310 u sveopštoj upotrebi. Još pre
sedamdeset hiljada godi-na, običan krst se pojavljuje u Svetim Spisima Mua kao simbol četiriju
sila.
Dole: Kit. Koliko mi je poznato, severnoamerički Inditanci jedini su narod koji koristi ribu kao
simbol vode; i zai-sta, ima li ičeg prirodnijeg od toga? Čudno je samo da se ovaj simbol nije
nametnuo i svim ostalim narodima.
Grom-Ptica, koja simbolizuje Velike Sile, prikazana je kako stoji na kitu koji predstavlja okean...
Kandže su joj zabo-dene u leđa kita, čime pokazuje da vlada okeanom i silama. Kit (vode
okeana) je mrtav, pošto su mu sile slomile vrat;
Prema tome, on više ne može da ubija. Tragedija je potpuna.
To je prikazano i Magnetskim Silama koje se sručuju sa krila Grom-Ptice, stvarajući bezdan.

 ILUSTRACIJA: 

Br. 1: Oko kita sačinjeno je od dva spojena, jedan u dru-gi umetnuta kvadrata, unutar kojih se
nalazi treći — puno oko koje simbolizuje zenicu. Ta dva kvadrata predstavljaju majku i zemlju
to jest Zemlju-maticu. Pun kvadrat, zenica, simbolizuje tamu; iznad nje ne sija nikakvo sunce.
Ovo, zaje-dno sa slomljenim vratom i bezdanom ispod, označava da Zemlja-matica beše
 potonula u mračni ponor.
 Na Nivenovoj meksičkoj pločici br. 1430 može se videti i tačno nalič je tog oka...
Čitanje nakon toga postaje lako. Ostaje nam samo da dešifrujemo simbole koji su se koristili u
Zemlji-matici i nje-nim kolonijama.
Br. 2: Vidi se kako voda ulazi u kitova usta i u njih nešto unosi.
Br. 3: (Jnutar usta nalazi se grlo, sa prolazom koji vodi u Središte. Iza usta nalazi se simbol br. 4,
obredni simbol iz azbuke Zemlje-matice. Ezoterično značenje ovog slova je bezdan. Vidimo,
dakle, da je Zemlja-matica bila uvučena u bezdan tečnosti, to jest da je bila potopljena.
Br. 5: Ispod bezdana nalaze se četiri palice, koje pred-stavljaju numerički simbol Četiri Svete
Sile.
Br. 6: Na leđima kita vide se četiri koluta — ponovo sim-bolički broj četiri.
Br. 7: Iznad se nalaze četiri palice — broj 5 koji je simbol Boga, Tvorca i njegove Cetiri Sile.
Ova slika objašnjava da je Zemlja-matica bila posredno uništena delovanjem Cetiri Velike Sile,
što je činjenica koja se pominje u svim spisima koji se bave uništenjem Mua.
Objašjenje:  Tvorac je želeo uništenje čovekove Zemlje-matice. Četiri Velike Sile, izvršiteljke
Tvorč  evih zapo vesti, porinule su kontinent u vode, koje su se nad njim sklopile.
Imamo, dakle, pred sobom čisto američku priču o tom uništenju, koja se nadovezuje na
izgravirano kamenje iz nevade. Zaista, naša današnja zapadna Amerika čuva više uspomena na
veoma daleku proslost nego sav ostali svet zajedno.
Indijanci iz Algonkina imaju jedno predanje o Potopu i iščeznuću Mua, koji se kod njih zove
Pan. Radi se, u stvari, o istom predanju.

 

,,Indijanci iz Algonkina behu upozoreni da će doći do  Potopa, te su, da bi se spasli, sagradili
 brodove. Stotinu tri-deset osam brodova napustilo je kontinent Pan. Istog dana, vrata zemlje i
vrata neba su se otvorila.
I zemlja se njihaše kao brodić na moru, i kiša je lila kao iz kabla, i silna grmljavina (vulkanske
erupcije i telurički pot-resi) odjeknu iz dubina zemlje.I zemlja bi uništena! Jedan moćni
kontinent bio je odvojen od svog sidra i ognjevi iz zemlje, uz zaglušuju ću grmljavinu, pokuljaše
među crne oblake. I zemlja bi nalik orahovoj Ijusci na moru. I sa svih strana nai đoše vrtlozi i
 porinuše zemlju duboko u vodu, da se nikada više ne pojavi".

4.

SEĆANJA NA IŠĆEZLI KONTINENT

Sećanja na kontinent Mu brojna su koliko i raznovrsna. Među pisanim dokumentima neka
nam, kao na primer plo-čice Naakala, govore i o pojavi čoveka na zemlji. Druga
dokumenta, opet, otkrivaju nam i geografski položaj iščezlog kontinenta.
Američki rukopisi, inače prilično brojni, ukazuju nam na ' to da se zemlja Mu nalazila  zapadno 
od Amerike. Azijska . dokumenta, opet, govore da se Mu, Zemlja-matica, nalazi-la istoč no  od
Azije, prema ,,izlazećem suncu". Sledstveno tome, čovekova Zemlja-matica nalazila se izmeđ u 
Amerike i Azije, protežući se širom Pacifika i obuhvatajući i današnja ostrva na kojima
nailazimo na kamene ostatke njenih grado-va i hramova, kao i nekadašnje bele rase.

Započeću sa amen'čkim spisima, na čelu sa Trojanskim rukopisom; radi se o veoma staroj
knjizi Maja, napisanoj na Jukatanu. Smatra se da rukopis seže u jedno daleko razdob-Ije, između
hiljadu i po i pet hiljada godina. Ja, lično, smat-ram da je stara između hiJJ'adu pet stotina i tri
hiljade godina, i ovu svoju pretpostavku zasnivam oslanjajući se na oblik rukopisa.

 Nekoliko izvoda iz Trojanskog rukopisa, koje ovde izno-sim, dokazaće tačnost moje teorije o
 postojanju Mua.

 

 
Trojanski rukopis – U ništenje Mua 
Izvod br. 1: ,, U šestoj godini Kana, jedanaestog Muluka meseca Zaka, došlojedo užasnog
 podrhtavanja zemlje, ko-je je bez prestanka potrajalo sve do trinaestog Cuena. Valovita zemlja
brežuljaka — Mu — bila je žrtvovana. Dva puta izdizana, nestala je tokom jedne jedine no ći,
 pošto je prethodno bila neprestano zasipana ognjevima što su' stiza-
li iz bezdana. Budući da su ognjevi dopirali odasvud unaoko-lo, zemlja se, na različitim mestima,
uzdizala i tonula više pu-ta. I, na kraju, njena površina se raspukla i deset zemalja (ili plemena)
 bilo je razasuto i rascepkano. Zemlja je potonula sa svojih šezdeset četiri miliona stanovnika
8060. godine pre nastanka ove knjige".
Geoioški uzev, opis ,,valovite zemlje brežuljaka" potpuno  je tačan i objašnjava kamenolome na
CIskršnjim ostrvima.
tzvod br. 2: ,,Mesto nastanka svetih tajni. Mu: Zapadne zemlje.  Zemlja Kui. Zemlja-matica
bogoua'.  Već  smo uka-zali na to da je geografsko iine čovekove Zemlje-matice bilo Zapadne
zemlje, odnosno Lemurija; i budući da je Trojanski rukopis bio napisan u Americi, očigledno je
da su se te za-padne zemlje nalazile zapadno od Amerike. Izloži ću kasnije i druga brojna
dokumenta koja ukazuju da se kontinent Mu nalazio zapadno od Amerike.

 

 
,,Zemlja Kui" označava zemlju nestalih duša. Egipatski Ka, sa svim svojim različitim
značenjima, dolazi od Kuia na-roda Maja.
U stara vremena, ,,bog" nije označavao Božanstvo. Ra-dilo se o duši mrtvih, i tako u ovom
rukopisu Zemlja-matica bogova označava, zapravo, Zemlju-maticu Ijudi. Veliki egip-tolog ser
Gardner Wilkinson, u svom delu , kaže nam:
,,Na jeziku Maja, Zemlja Kui označavala je rodnu zemlju Doginje Maja, majke bogova i
čoveka".
Izvod br. 2 više je puta dobio potvrdu i u Egipatskoj knjizi mrtuih. 
CODEX CORTESIANCJS. Codex Cortesianus predstavlja još jednu od starih knjiga Maja, koja
 je uspela da izbegne fa-natizmu španskog biskupa Lande. Ovo delo danas se nalazi u
 Nacionalnom muzeju u Madridu. Znakovi, figure i simboli ukazuju na to da je nastao kada i
Trojanski rukopis. Među-tim, jezik Codexa u znatnoj je meri simboličniji nego onaj u Trojaskom
rukopisu. Evo nekoliko izvoda i iz njega, na istu temu:
,,Svojom moćnom rukom Homen izazva podrhtavanje zemlje, koje potraja od smiraja i proteže
se tokom čitave noći. Mu, ualouita zeml/a brežulfaka, bipotopena''. 
,,Mu, životodavnu zemlju nizija (mora), Homen potopi to-kom samo jedne noći".
,,Zemlja mrtvog vođe sada je beživotna, više ne postoji, pošto je duaputa  iskočila iz svojih
temelja; kralj dubina ju je prodrmao, i želeći da silom iziđe, rascepio je od vrha do dna, umorio
 je, potopio".
,,U dva navrata, Mu iskoči iz svojih temelja; bila je, po-tom,  žrtuouana ognju. Eksplodiraoje,
 podrhtavajući od vrha do dna snažnim podrhtavanjem zemlje. Ritnuvši ga, Onaj koji u čini da se
sve rasprsne poput stakla, žrtuoi.iao ga je te iste noći".
Čini se očiglednim da Codex Cortesianus i Trojanski ru-kopis behu napisani na temelju arhiva iz
istog hrama. Codex
Cortesianus kontinentu daje samo njegovo obredno, dok mu Trojanski rukopis daje i obredno i
geografsko ime.
DOKUMENT 1Z LASE.
Ovaj dokument otkrio je Šliman, u jednom starom budističkom hramu u Lasi, na Tibetu, i za-tim
ga dešifrovao i preveo. Po svemu sudeći, ovaj dokument ne potiče iz istog izvora kao dva
 prethodna. Savremeniji je i nije pisan znakovima Maja.
Evo i iz njega jednog zanimljivog izvoda:
,,Kada je zvezda Bal pala na mesto koje sada čine samo nebo i more, sedam gradova sa svojim
zlatnim dverima i prozračnim hramovima zadrhtaše i zaljuljaše se kao lišće na vetru; i strašna

 

vatra i dim pokuljaše iz palata. Krici mnoštva dizali su se put neba. Narod je tražio sklonište u
hramovima i tvrđ  avama, i mudri Mu —  žrec Rs Mu —  ustade i doviknu im: ,,Zar nisam ovo
 predvideo?" A muškarci i žene odeveni u svoje blistave odežde stadoše ga preklinjati: ,,Mu, spasi
nas!" Aii Mu nastavi: ,,Svi ćete umreti, sa svim slugama svo-jim i bogatstvom, i iz vašeg pepela
nići će novi narodi. Ali ako i oni zaborave da je nadmoć njihova ne u tome što su se nekome
uspeli na leđa, već u delima njihovim, i njih će zadesiti ista sudbina". Ognjevi i dim zagušiše
Muove reči; i zemlja i svekoliko njeno stanovništvo behu raskomadani i potopljeni u dubine".
Bal je reč iz jezika Maja i znači ,,Gospodar polja". Izraz ,,prozimi hramovi" van svake sumnje
 predstavlja grešku pri prevođenju. Ti hramovi nisu bili ni od stakla, niti od bilo ka-kve druge
 providne materije. Bili su zapravo otvoreni, bez krovova, tako da su zraci Ra, Sunca, mogli da
dotiču glave vernika.
Plonžon je na Jukatanu otkrio dokumenta u kojima se kaže da je ,,crkveni starešina iz zemlje Mu
 prorekao njeno uništenje, i da su se neki, poslušavši njegove reči, iselili u ko-lonije i tako se
spasli".
Plonžon je umro mnogo pre nego što je Šliman objimo svoj dokument iz Lase.
HRAM U CIKSMAL.
Ovaj hram se nalazi u Uksmalu, na Jukatanu, i Plonžon ga beše nazvao Hramom Svetih Tajni".

Ovaj natpis potkrepljuje drugi navod iz Trojanskog rukopisima i potvr đuje i druga dokumenta
u kojima se tvrdi da se Zemlja-matica nalazila zapadno od Amerike. Osim toga je najvažnije —
on nam govori da su sva religiozna učeči iz ovog hrama dolazila odande. Na taj način, bilo šta da
,iu nađemo, znaćemo da dolazi sa Mua, iz Zemalja na Zapadu. Znaju ći ovo, možemo da
sagledamo same izvore egiatske religije.
PIRAMIDA 1Z KSOHIKALA, (U MEKSIKU). Ova piramida raiazi se na stotinak kilometara
 jugozapadno od Siudad
-teksika i starija je hiljadama godina od egipatskih. Na jed-nom  njenom zidu stoje natpisi u
obliku ploče podeljene na ;?.-a dela. Gornji deo — u obliku venca — govori o uništenju Mua,
Zemlje na Zapadu, i o poreklu sila koje su to razara-~.fe prouzrokovale.

Veliki deo ovog venca je uništen, a i ono što je preostalo loliko je oštećeno da je jedva
čitljivo; neću, stoga, poku-savati da pružim tačan prevod, već samo njegov opšti smi-sao.
Donji i glavni deo natpisa u dosta je dobrom stanju, ma-da su se mnogi delovi vremenom
izbrisali. Nedostaje, dakle, odosta pojedinosti, ali je smisao ipak jasan.
Gornji deo. Venac. 
1. Pravougaonik, obredno slovo M, azbučni simbol Mua, Zemlje-matice. Na jednoj strani vide se
dve izrasline, dva ostrva koja su sa Muom tvorila Zemlje na Zapadu.
2. Vulkanske sile koje su proključale u unutrašnjosti Mua i uništile ga.
3. Simbol Maja ,,Tian Čian", Četiri Velike Prvobitne Sile, se izlivaju neposredno iz
Beskonačnog: Njegova ,,zapovest", Njegova ,,volja", Njegov ,,red", i tako dalje.
4. Glava ili vršak strele, koplja ili džigita, simbol je koji po-kazuje da su te sile aktivne. Linija
koja deli vrh koplja simbol je koji pokazuje da se ne radi o jednoj od Prvobitnih Sila, ve ć da je u
 pitanju sekundarna sila koja proizlazi iz Prvobitne.

Drugl deo. Potapanje

Drugi deo. Potapanje. 
la. Stilizovana zmija, simbol prostranih voda, u obliku obrednog slova U, simbola vodenog
 bezdana.

 

Ib. Oči zmije su zatvorene, simbolizujući san, počinak. Vode miruju, pošto su uspostavile
konačni nivo.
2. Broj tri, numerički simbol Mua.

3. Jedan od simbola Zemalja na Zapadu. Budući da se r.alazi ispod znakova dva i tri, njegov
 položaj ukazuje na to da je Mu — Zemlje na Zapadu, bio potopljen.
4. Rep zmije, to jest vode, obavijen je oko figure čoveka, što označava da su stanovnici
 potopljeni zajedno sa zemljom.
Pre nego što navedem i ostale natpise sa piramide, poslušaću da dam prevod prethodnog:
Ova piramida bila je podignuta da predstavlja spomenik zemlji Mu, Zemlji-matici čoveka,
Zemljama na Zapadu, karo bi se za buduće naraštaje sačuvala uspomena na njego-vo postojanje i
uništenje. Stubovi koji je podupiru sručili su se pod naletom moćnih sila i Mu i njegovi
stanovnid potonuli su u vodeni bezdan.
U Platonovom Timeju može se pročitati da je ova mek-sička piramida tačna reprodukcija Svetog
Brežuljka sa Atlantide, gde se uzdizao Posejdonov hram.
Platon je živeo u četvrtom veku pre Hrista, a nas uče da je Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku!
AKAD-DZIB. U gradu Čičen lca postoji kamen kao nadvratnik na ulazu u unutrašnju sobu
građevine zvane Akad-Dzib.On predstavlja Zemlje na Zapadu koje su bile uništene zemljotresom
i potom potopljene.
PREDANJA MAJA. Maje sa Jukatana smatraie su Zapad ,,oblastima u kojima vlada tama,
mestom na kojem su se duše unnrlih vraćale u krilo svojih predaka" (Codex Corte-sianus).
VALMIKI, RAMAJANA 
,,Sledbenici Maja, Naakali, polazeći iz svoje rodne zemlje put istoka da bi propovedali nauku i
religiju, najpre su se zadržali u Burmi i podučavali Nage. Iz Burme su potom otišli u Indiju, u
Dekan, odakle su svoju religiju i znanja preneli u Vavilon, a potom i u Egipat".
BURMA. U Angkor Tomu, u Kambodži, mogu se videti stiiizovane životinje koje su arheolozi
nazvali ,,lavovima". Sve
su one postavljene na istočnoj strani, okrenute prema mes-tu na kojem se nalazi Zemlja-matica.
 Nema nikakve sum-nje da ove životinje predstavljaju aluziju na Mu, budući da izgovaraju
njegovo ime — kao što to pokazuju njihove stili-zovane čeljusti u obliku pravougaonika, jedan
od oblika obrednog slova M iz azbuke Mua, kao i jedan od njegovih simbola.
Sada ću se pozabaviti ostrvima u Tihom okeanu i kame-nim ostacima koji su tamo otkriveni, kao
i neobičnim legen-dama urođenika iz tih oblasti.
 Napuštajući Ameriku i krećući se preko Pacifika, upu-ćujemo se prema zapadu; naći ćemo se,
dakle, zapadno od Jukatana, i to je ono što čitalac treba da ima na umu, bu-dući da će mu to
omogućiti da shvati dokumenta kojima ćemo se nadalje baviti.
 Na svakom arhipelagu Polinezije i Indonezije otkrićemo dokaze koji predstavljaju vezu između
 preistorijske američke civilizacije, sa njenim preistorijskim hramovima, i civilizacija iz južne i
istočne Azije, a možda i sa drugim civilizacijama u svetu. Putovanje će biti dugo, ali bogato
iznenađenjima i otkrićima. Na tim ostrvima, koja su prema Ijudskom sećanju bila nastanjena
divljacima i Ijudožderima, naići ćemo na ostatke jedne drevne civilizacije.
Međutim, ti Ijudožderi, kao što sam već  rekao, potomci su jedne visoko razvijene civilizadje.
Preci današnjih Poli-nežana, pošto su u međuvremenu pali na stupanj divljaštva, nekada su živeli
u samom središtu svetske civilizadje.

 

VELIKI KAMENl OSTACI NA PACIFIČKIM OSTRVIMA

 Na ovom mnoštvu ostrva i ostrvaca mogu se uočiti tra-govi jedne velike civilizacije. Postoje
ogromni kameni hra-movi, kiklopski kameni zidovi, kanali, kaldrmisani putevi, bezbrojni
monoliti, kipovi — dela za koja su bili neophodni kako materijal sa kontinenta, tako i vešti
radnici. Ove pre-ostatke — imajmo na umu — ne nalazimo na nekom velikom kontinentu, ve ć,
upravo suprotno tome, na sićušnim ostrvima naseljenim urođenicima.

Ove velike ruševine ne mogu biti ništa drugo — kako u o ćima laika tako i u očima naučnika
 — do delo jedne velike sćezle civilizacije, koja je postojala pre više hiljada godina i o kojoj
gotovo ništa ne znamo.

Ti spomeni na prošlost brojni su i raštrkani, i teško je r'.ati odakle početi sa njihovim opisom.
Bili bi potrebni čitavi
Tomovi knjiga da bi svi bili pomenuti, i stoga ovde mogu da dam samo njihov kratak pregled.
Mislim, stoga, da bi najbolje bilo početi sa najpoznatijim među njima, zagonetnim

cpovima sa Uskršnjeg ostrva.
-SKRŠNJE OSTRVO. Ovo se ostrvo nalazi na krajnjem Jgoistoku Polinezije, na dve hiljade
stotinu milja od južne američke obale, i ima površinu od sto osamnaest kvad-ratnih kilometara.
 Na njemu se nalazi oko pet stotina pe-reset isklesanih kamenova, džinovskih kipova i dmgih
;rimeraka umetnosti jedne velike preistorijske rase.
 Na vrhovima ovih monolitnih stena nalaze se crvene kugle, koje su gotovo sve isklesane od
crvenog kamena ugašenih vulkana. Jedna od tih kugli ima čak prečnik od če-tiri metra. Nalazi se
u kamenolomu brda Tera. Pored kipo-va, na Uskršnjem ostrvu možemo naći ogromne zaravni od
klesanog kamena. Visoke su deset metara, a dugačke od šezdeset do stotinu metara. Ovo klesano
kamenje čekalo je da bude otpremljeno u druge delove kontinenta radi izgrad-nje hramova i
 palata.
Ostaci jednog velikog kamenog hrama uzdižu se u blizi-ni ugašenih vulkana Ran Roraka i Rana
Rao. Kamena ruševina stvara obris četvorougaonika od oko trideset metara dužine i sedam
metara širine. Zidovi koji nisu srušeni visoki su metar i trideset santimetara i široki metar i po.
 Na poje-dinim od kamenova sa ove građevine nalaze se uklesane figure, sveti simboli prve
religije čovečanstva.
,,Postoji sedam pločica — i to je sve ono što je preosta-lo od ogromnog broja — koje sadrže
 pisanu istoriju Clskršnjeg ostrva", kaže V. Dž. Tompson.
(Jz pomoć jednog starog domoroca, jedinog žitelja na ostrvu koji je umeo da protumači značenje
simbola sa tih pločica, V. Dž. Tompson ih je dešifrovao i preveo. Evo Tompsonovog prevoda
dveju pločica:
 Ploči ca br. J: ,,Kada je ovo ostrvo bilo stvoreno i kada su za njega saznali naši preci, zemlja je
 bila ispresecana lepim kaldrmisanim putevima od ravnog kamena. To kamenje bi-lo je tako
savršeno spojeno i postavljeno, da mu se nisu vi-dele ivice. Kavovac (greška u prevodu) je
oivičavao puteve i bacao na njih senku, svojim gustim krošnjama praveći pravi tunel.
Heke je bio graditelj tih puteva i on je bio taj koji je sedeo na počasnom mestu gde su se putevi
razdvajali i račvali u različitim pravcima.
0 toj lepoj, srećnoj zemlji, u kojoj je nekada Romaha živeo sa svojom voljenom Hangarvom,
Turaki je slušao poj ptica i hranio ih".

 

Zar ovo nije u skladu sa Valmikijem, koji kaže: "Maje su bile uzorni moreplovci, čiji su brodovi
 plovili okeanima ka istoku i zapadu, i po morima na sever i jug"?
LELE. Ovo ostrvo razdvojeno je od Kusaia jednim uskim koritom. Na njemu se može videti jedan
kupasti brežuljak okružen zidom znatne širine, širokim od šest do sedam me-tara. Citavo ostrvo
 predstavlja niz kiklopskih vrata i ograda. Neke od tih ograda su paralelogrami dužine sedamdeset i
širine trideset metara. Najveća je dugačka od sto do sto pe-deset, i široka pedeset metara. Zidovi su
uglavnom debeli oko četiri metra i nalaze se oko podruma, veštačkih pećina i tajnih prolaza.
Domoroci iz ovog dela Karolinških ostrva veoma su neprijateljski raspoloženi prema belcima, i
1874. godinejoš uvek su upražnjavali kanibalizam. Kasnije su se, ipak, civili-zovali.
KINGSMIL. Na ostrvu Tapito iz ove grupe nalaze se viso-ke i lepe piramide kao i na Gilbertovim
i Maršalskim ostrvi-ma.
MARIJANSKA OSTRVA. Na ovim ostrvima, posebno na Guamu, ostaci imaju drugačija obdežja.
Radi se o stubovi-ma od masivnog kamena; okrnjeni su, sa polukružnim kamenom na vrhu. Često
se ovo kamenje nalazi na tlu, ispod stubova, kao da je teluri čkim potresom bilo zbačeno na tle. Na
ostrvu Tinijan ovi stubovi raspoređeni su u kolo-nade.
HAVAJL Na pedesetak kilometara od Hoa, na jednom brežuljku, nalazi se ruševina po imenu
Kuki. Na toj uzvisini nema ni najmanjeg kamenčića, izuzev onog koje tu beše doneseno.
Vrh je bio poravnat, a građevina okrenuta prema četiri glavne tačke; tleje bilo popločano. Dva
kamena bloka podi-gnuta na pet do šest metara udaljenosti jedan od drugog, usmerena su od istoka
 prema zapadu sa savršenom tačnošću.
Vrh brežuljka bio je terasast, dok je sama terasa bila po-pločana manjim ili većim komadima
kamena klesanim u obli-ku kocaka. Svaki kamen bio je sa svih strana uglačan, da bi što bolje
 prianjao pri spojevima. Još uvek postoji desetak metara kaldrme na donjoj terasi.
 Na zapadnoj strani, prema vrhu se pelo stepenište visine oko stotinu metara.
Još jedna ruševina se nalazi i u Koni.
OSTRVA MARKESAS. Postoji veći broj značajnih ruše-vina u ovom arhipelagu, samo što,
očigledno, nikom nije palo na pamet da ih tu traži. Mislim, čak, da još niko  nije otkrio da oni
 postoje.
Upravo sam nabrojao dugačku listu džinovskih ostataka, a ipak nisam naveo ni polovinu onoga što
se može naći na ostrvima u Tihom okeanu. Pred ovako opipljivim dokazima, logički se može doći
samo do jednog zaključka, u Jednom trenutku Ijudske istoje postao ogroman kontinert u sred
Tihog okeana, kojije obuhuatao sue gru-pe ostrua na kojima se mogu. naći preistorijski ostaci, i da
 je na tom kontinentu postojalajedna oisoko razuijena ciui-lizacifa.
 NOVl ZELAND. Maori, domoroci sa Novog Zelanda, narod su bogat legendama i predanjima iz
daleke prošlosti.
Kod njih nailazimo i na dosta drevnih svetih simbola. Najneobičniji je Tat ili Totem, koji
 postavljaju na ulazima u svoja sela. Kada koristim reč  Tat, mislim na egipatsku reč. Ovakve
stubove koristile su Maje, Inke, Atlantiđani, Egip-ćani, Haldejci, kao i drugi stari narodi.
AUSTRALIJA. Što se tiče starih dokumenata, legendi, predanja i tradicija, Australija se čini
 prilično siromašnom. Nije to nimalo čudno, ukoliko su tačni moji geološki za-ključci u pogledu
ovog kontinenta.
Kod plemena na severu ovog kontinenta pronađene su figure izgravirane na bumeranzima.
Aboridžini sa severa Australije sigurno su Ijudi na najnižem stupnju razvoja na zemlji, zaostaliji
 ponekad i od šumskih zveri.

 

Ipak, pronađen je jedan pećinski crtež koji nesumnjivo prethodi njihovom današnjem, niskom
stupnju.
 Na ovom crtežu izdvajaju se tri znaka: najpre Ra, Sunce, potom broj 3, simbol Mua, i, najzad,
 jedna sekira. Međutim, u trenutku kada su se Englezi naselili u Australiji, domoroci uopšte nisu
znali za sekiru.
I pored toga, nikada nisam čuo da se govori o legendama i predanjima otkrivenim kod Aboridžina.
Džinovski kameni spomenici na Uskršnjem ostrvu uvek su predstavljali enigmu za etnologe.
Međutim, svi su oni bili ubeđeni da je u ovom područ ju morala postojati visoko razvijena
civilizacija.
Pretpostavljalo se, naime, da beli Polinežani potiču od prvobitne bele rase, a izgleda da to
 potvrđ  uju i dokumenta i predanja do kojih se došlo u raznim oblastima zemljine kugle (Meksiko,
Srednja Amerika, [ndija, Egipat).
I predanja iz Srednje Amerike i Meksika kazuju da su prvi stanovnici tih zemalja bili bele rase.
Maje, koji su gradili ogromne građevine čije ruševine danas prekrivaju zemlju, bili su bele rase.
 Natpisi u hramovima na Jukatanu otkriva-ju da su tu došli iz zemlje koja se nalazila zapadno od
Ame-rike, to jest iz Polinezije. Gvatemalska tradicija takođe govori o beloj rasi koja je pošla od
Amerike prema istoku.
Indijski dokumenti kazuju da srednji deo [ndije, Dekan, najpre beše naselio narod bele rase —
Maje — koji je stigao preko Bumne i čija se domovina nalazila .jedan mesec pre-ma izlazećem
suncu istočno od Burme", to jest u Polineziji. Dokazano je takođe da su oni koji su došli u
Ameriku pri-speli sa zapada, a da su oni koji su stigli u Indiju krenuli sa istoka. Ovo predstavlja
neoboriv dokaz da je zemlja ove bele rase bila kontinent koji se prostirao između Amerike i Azije.
Kod ovih naroda našao sam i jedno predanje o Stva-ranju, koje se i u najsitnijim pojedinostima
slaže sa preda-njima starih naroda iz čitavog sveta: Elis, ,,Polinesian Researches", Tom 1, strana
100:
,,Na Sendvičkim ostrvima kazuje se da je na početku na zemlji bila samo voda, i da je onda sa
neba sletela velika pti-ca i snela jaje u to more; iz jajeta su se izlegli Havaji", prenosi Elis u svojim
istraživanjima.
Takva je bila kosmogonija drevnih naroda. Svi su oni tvr-dili da je zemljina površina bila
 prekrivena vodom, i da je ži-vot nastao iz jednog jajeta položenog u more.
SAMOA. Domoroci sa ostrva Samoa imaju jedno pre-danje prema kome je ,,na početku čitava
zemlja bila pre-krivena vodom".
 Potop-. ,,Na većini polinežanskih ostrva postoje legende o opštem potopu, kojem je izbegao veoma
mali broj Ijudi", pi-še O'Brajen u svojoj knjizi Mističn  a. ostrua u Južnom. Paci-fiku. 
 Adam i Eua: ,,Polinežani imaju voma jasno mišljenje o poreklu svemira i čoveka".
HAVAJl. ,,Taaroa načini Araea od crvene zemlje i udah-nu mu dah kroz nozdrve. Od čovekove
kosti napravi ženu i nazva je Eva".
 Kain iAuelj-. Jedno predanje Tonga kaže ,,da je sin prvog čoveka ubio svog brata".
 NOVl ZELAND. Jedno predanje Maora tvrdi ,,da je sin prvog čoveka ubio svog brata".
Vauilonska kula: ,,Na Fidžiju se još uvek vidi mesto na kome beše podignuta ogromna kula, samo
stoga što su stanovnici Fidžija bili radoznali i želeli da izbliza vide Mesec, da bi saznali da li je
nastanjen".
POLINEŽANSKA KOSMOGONUA. Tahiti: ,,Taaroa, čije se ime različito izgovara, zavisno od
arhipelaga, bio je otac tahićanske kosmogonije. Njegova žena bila je Ina, Zemlja, a sin Oro,
gospodar sveta".
Ovo se podudara sa najstarijom kosmogonijom, to jest sa idejom o Trojstvu.

 

MISTICNE SILE. U vreme prve civilizacije na zemlji pos-tojale su mnoge teško shvatljive nauke,
koje su danas zabo-ravljene, izgubljene između dveju civilizacija.
Pripadnici stare kulture bili su u stanju da koračaju kroz vatru, a da se ni ne oprlje — što se
 pominje i u Bibliji i Popol Vuhu. 
Poznato je da su neki domoroci na ostrvima u Tihom okeanu u stanju da hodaju po užarenom
ugljevlju, bez ikakvih posledica. Ovo se može videti na Havajima, kao i na Fidžiju.
Pre nekoliko godina objavljeno je da na ostrvu Samoa slepi mogu da vide kožom. Nau čnici su se
tome smejali, dok je javnost to smatrala izmišljotinom, novinarskom patkom.
Izvod iz reportaže dopisnika  New York Worlda  iz Pariza, koja govori o ovom fenomenu,
opovrgava međutim pod-smehe naučnika koji nisu želeli da poveruju priči o domo-rocima sa
Samoe. Evo tog članka:
 ,,Ne samo da imamo oči iza glave već i po čitavom telu, i mogli bismo da se njima koristimo kada
 bismo znali kako.
Ovo je zaključak do koga su došli mnogi naučnid, koji su i sami bili svedoci doživljaja Žila
Romena, autora knjige sa ovom temom. Tamošnji domoroci, zajedno sa Zilom Ro-menom, tvrde
da im se ispod kože nalaze ,,okca" (mikro-skopski sićušni organi, povezani sa nervnim sistemom),
ko-ja nisu ništa drugo do zakržljale oči.
Zil Romen, međutim, kako se tvrdi, beše uspeo da više osoba nauči kako da se služe ovim očima.
Pomoću njih, bile su u stanju da razlikuju boje i čitaju zavezanih očiju. Neki su mogli da ,,vide" i
vrhovima prstiju, a neki nosom. Jedan čo-vek bio je čak u stanju da ,,vidi" šešir na udaljenosti od
četiri metra.
Ovi rezultati dobijeni su pošto ispitanik beše hipnozom doveden u stanje snažne mentalne
koncentracije.
Ako prva iskustva i nisu bila posve uverljiva, sledeća su kod nekih osoba otkrila sposobnost da,
 posle tročasovne koncentracije, vezanih očiju prepoznaju karte za igranje. Povrh svega, kako se
čini, sposobnosti ispitanika se pove-ćavaju sa svakim novim iskustvom".
 Na taj način dokazano je da se slepi mogu uvežbati da ,,vide" kožom; međutim, to je već  bilo
 praktikovano na ostr-vu Samoa pre nekoliko hiljada godina.
Sve ove legende i predanja više su nego zaprepašćujuća. Jedva da u sve to možemo da
 poverujemo, utoliko pre što su ti poludivlji Ijudi, osim poslednja dva ili tri veka, bili posve
odsečeni od ostatka sveta; moramo priznati da kod njih po-stoje predanja i legende o Stvaranju i
 prvoj pojavi čoveka ko-ji se savršeno slažu s onim što nalazimo u Bibliji.
GRČ  KA. U spisima filosofa antičke Gr čke takođe se po-minje čovekova Zemlja-matica. Gr čki
gramatičari, pod vođ-stvom arhonta Euklida, nanovo su 403. godine pre Hrista sastavili atinsku
azbuku i dali joj današnji oblik. Današnja gr čka azbuka sačinjena je od reči jezika Maja, od kojih
 je sastavljena i priča o uništenju Mua. Evo njenog prevoda:
,,Silne vode obrušavaju se na polja i preplavljuju nizije. Na mestima na kojima postoje prepreke
stvaraju se žala, dok vodeni vrtlozi zapljuskuju zemlju. Voda se prostire nad svim što živi i što se
miče; temelji popuštaju i zemlja Mu ostaje potopljena. Iznad vode vide se jedino vrhovi... Vrtlozi
se polako povlače i nestaju, dok se vetar pojačava. CJmesto dolina sada se vide ledeni ponori. Na
 prometnim mestima stvaraju naslage blata. Jedna usta se otvaraju, i iz njih izbi-jaju para i
vulkanaska lava".

Pismeno ovde teče sa leva na desno. Stari narodi uglav-nom su pisali s desna na levo, po
vodoravnim linijama.

 

 
,,Zagonetni simbol gr čkog krsta, koji se takođe nalazi i na kamenju iz Kirige i Kopana, bio je
 predmet niza nagađanja velikog broja učenih Ijudi", piše Vinter u svom delu Guatemala^  Po
svemu sudeći, kao da niko nije u sta-nju da reši ovaj jednostavni problem.
Grč  ki krst je središnji simbol na grbu Mua, Carstva Sun-ca. Hijeroglif na jeziku Mua, koji se
očitava kao CJ-luumil, označava jednu frazu u značenju ,,kraj" ili ,,zemlja", odnosno, u proširenom
značenju, ,,kraljevstvo" ili ,,carstvo". Na taj na-čin, na svim natpisima na kojima se pojavljuje, ta
fraza ima jedno od tih značenja, u zavisnosti od onoga što joj pretho-di ili što joj sledi.
Grč  ki krst potvr đuje moj prevod gr čke azbuke, i uzeti za-jedno potvr đuju postojanje Mua, Carstva
Sunca, koji je bio i Zemlja-matica Grka.

 

5.

SVETA EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH

 Egipatska knjiga mrtvih sadrži brojne delove koji doka-zuju postojanje čovekove Zemlje-matice,
iščezlog kontinen-ta Mu. Ona potvr đuje i da je Mu bio prva zemlja čovečan-stva, dok su ostale
zemlje bile sateliti koji se obr ću oko jed-nog gravitacionog središta — oko visoko civilizovanog
kon-tinenta Mu, kolonizatora sveta koji ga je okruživao. Smatram stoga za shodno da nekoliko reči
 bude rečeno i o Egipatskoj knjizi mrtuih. 
 Egipatska knjiga mrtLiih  naziv je pod kojim je dokument opšte poznat, dok se egipatskim
hijeroglifima ovaj naziv piše Per-m-hru. Prema egiptolozima,/wznac'i ,,onaj koji dolazi", hru znači
,,dan", dok je m. predlog koji znači ,,od".

Ipak, egiptolozi nisu posve saglasni u pogledu tačnog prevoda naslova knjige. Prof. Plejt, u svom
delu Doda.tna poglaulja Egipatske knjige mrtuih, tvrdi na primer da bi na-ziv trebalo prevesti sa
,,Koji dolaze od dana". Brugš Bej, opet, u svom delu  Zapisi' u kamenu i' reč  Biblife,  smatra da
tačan prevod glasi Knfiga. dolaska dana, dok Lefevr, Mas-pero i Renuf prednost daju nazivu Dan
koJi dolazi. 
Pustimo ove velike egiptologe da se raspravljaju... Jer, ko je od njih u pravu? Meni se čini da je
 jedini način da se problem razreši taj da se iznese sadržaj knjige i pokaže šta on označava; jer, svi
spisi od kojih je knjiga sastavljena su simboličke naravi, pri čemu je neophodno znati šta simbo-
lizuju. Još ni jedan egiptolog nije uspeo da to objasni.
 Egipafska knj'iga. mrtuih predstavlja svetu uspomenu posvećenu Ijudima koji su stradali prilikom
uništenja Mua — precima Egipćana i čitavog čovečanstva. ,,Mrtvi" su oni o kojima se govori. U
tom osećanju Ijubavi i poštovanja prema Zemlji-matici, Ijubavi i poštovanja prema precima, nalazi
se izvor tog kulta predaka — tako prisutan u čitavom svetu, ka-ko u prošlosti tako i danas. Zar
nećemo položiti cveće na grobove onih koji su nas napustili?
Ja se nipošto ne slažem sa egiptolozima u pogledu zna- čenja naziva  Per-m-hru.  Istinaje daper  
znači ,,otišao", ili ,,u odlasku", dok /vuznaa ,,dan"; međutim, m. nije ništa drugo do Mu.
Ovo slovo m, koje egiptolozi smatraju predlogom, uop-šte nije to; radi se o simbolu, simboli čnom
slovu i nazivu Mua. Prema tome,  Per-m-hru znači ,,Muje otišao od dana". 1 upravo to potvr đuje
ono što sam već rekao: Egipatska knfiga mrtuih predstavlja posvećeni spomen na šezdeset četiri
miliona Ijudi koji behu našli smrt prilikom uništenja Mua.
Godine studija koje sam proveo na Istoku u društvu ne-kolicine najvećih njegovih znalaca,
omogućile su mi da se uputim u mnoge ezoterične simbole koji se pojavljuju u  Egi-pafskoj knfizi
mrtuih;  pri svemu tome, ne treba zaboraviti da postoji prisna veza između drevnih indijskih i
egipatskih nau-ka. Maje iz (ndije kolonizovale su Gornji Egipat; jedna grupa Naakala je iz Indije
otišla u Egipat, da bi tamo podučavala nauci, religiji i Sedam Svetih Spisa. Na taj naćin, ono što
sam naučio u Indiji može se takode primeniti i na Egipat.
 Ne zna se tačno kada je  Egipatska knjiga mrtuih  bila na-pisana. Međutim, prvi prepisi su, po
svemu sudeći, sadržali samo nekoliko poglavlja, kojima su kasnije pridodavana i
ostala, sve dok delo nije poprimilo današnji oblik. Isto to dogodilo se i sa hinduskom
 Mahabharatom, koja je počela sa svega nekoliko stranica, da bi se vremenom veoma uve-ćala.

 

Svako poglavlje u EgipatskoJknjizi mrtuih, posredno ili neposredno, donosi po neku aluziju na
Mu, i čitava knjiga puna je simbola koji su postojali na Muu pre nego što je čo-vek i kročio na tle
Egipta.
Kao što sam već rekao, Mu su uništili silni zemljotresi, nakon čega je gotovo čitav kontinent u
 plamenu potonuo u okean.
Odabrao sam dve vinjete iz  Egipatske knjige mrtuih, koje ću pokušati da dešifrujem i prevedem,
kako bih pokazao postojanje veze između ovog dokumenta i Mua, Zemlje-matice.

Vinjeta, dakle, znači sledeće: ,,Mu je bio bačen u vatreni bezdan i dok je tonuo izbiše ognjevi i
okružiše ga". Ovo je objašnjeno ognjevima koji okružuju ilustraciju br. 2, to jest Mu.

Jedan od simbola na koji najčešće nailazimo predstavlja stilizovani oltar, iznad koga se nalazi
sunce na zalasku, i iznad koga se isto tako nalazi zatvoreni ili mrtvi lotos.

Ovaj simbol u više navrata susrećemo među vinjetama Egipatske knjige mrtuih, \ značajno je pri
tom uočiti da je lotos pri tom uvek zatvoren, odnosno mrtav.

Evo i objašnjenja te malene vinjete:

1. Klasični stilizovan oltar starih Egipćana.
2. Cvet svetog lotosa, floralni simbol Mua.
3. Sunce bez zrakova, simbol njegovog zalaska, spustilo se ispod obzorja. Budu ći da je smešteno
ispodtAua,  lotosa, njegov položaj treba da označi da je zašlo na mrtvom konti-nentu. Sve je
mračno: Mu je ,,oblast tmine". Pre potopa, geografski simbol Mua bio je jedan znak sa tri tačke, sa
zna-čenjem Zemlje na Zapadu — tri zemlje koje su činile konti-nent Mu.
Posle potonuća, mesto na kome se nalazio Mu nazvano je ,,oblast tmine", i simboli čno je
 predstavljeno suncem bez zrakova iznad središnje tačke (fig. 6). Ponekad je, međutim, središnja
tačka izostavljena, tako da ostaje samo sunce bez zrakova (fig. 5).
Vineta iz 81. poglaulja. Egiptolozi ovu vinjetu iz Egi-patske knjige mrtuih opisuju kao ,,glavu koja
izlazi iz lotosa".
U poslednjem retku poglavlja može se pročitati: ,,sJa sam čist lotos nikao iz sunčanih polja".
Evo kako je moguće rastumačiti ovu vinjetu:
Glava predstavlja Egipćanina, prepoznatljivog po frizuri.
Glava izlazi iz lotosa.
Lotos je zatvoren, mrtav.
 Na ovoj vinjeti lotos predstavlja mrtvi kontinent Mu.
Evo i prevoda:
,,Egipćani dolaze iz Mua, zemlje koja je mrtva i koja više ne postoji".
Poslednji redak predstavlja kulminirajuće mesto u čita-vom poglavlju. ,,Ja sam čist lotos", što
znači: ,,Ja sam čist potomak naroda Mua".
Fraza ,,Nikao iz sunčanih polja" još jednom potvr đuje ovaj prevod — sunčana polja predstavljaju
Carstvo Sunca, što je imperijalno ime Mua.

 

Mu, opet, najeziku Zemlje-matice znači: ,,majka, zemlja, polje, država, carstvo", ali i ,,usta".
U slobodnom prevodu, dakle: ,,Ja sam Egipćanin od čis-te loze;  moji preci došli su iz Mua,
Zemlje-matice, Carstva Sunca koje je danas mrtvo i iščezlo".
I još nekoliko reči o egipatskim predanjima:
Svi drevni narodi, uključujući i Egipćane, verovali su u reinkarnaciju duše. Stare istočnjačke
 pločice nam pokazuju da su stari narodi razumevali poreklo i uticaje svih sila; bilo im je poznato
da jedna sila, kada ispuni svoju zadatu svrhu, onu kojujoj je priroda odredila, nakon toga slabi, ali
ne nes-taje. Neka sila ne može sasvim nestati, kao što ni neki ele-ment ne može naprosto iščeznuti.
Oslabljena sila vraća se svom izvoru da bi se obnovila, da bi potom, u spremištima prirode, čekala
da bude ponovo pozvana, zarad ispunjenja neke nove svrhe. Toje ono o čemu nam govore ove
 pločice, stare hiljadama godina.
Covekova duša je posle Božanstva najveća sila na zemlji, i otelotvorila se na kontinentu Mu,
Zemljama na Zapadu. Kada čovek usne poslednjim snom, njegovo telo se razlaže;
međutim, duša mu ne umire i, prema verovanjima drevnih naroda, vra ća se na mesto svog
otelovljenja — na Mu, da bi tamo sačekala svoju reinkarnaciju.
U vreme velikog faraona Menesa, kada su Gornji i Donji Egipat postali jedno kraljevstvo, oko
2700. godine pre Hri-sta, u Egiptu su postojale dve religije: kult Istoka i kult Zapada... U Donjem
Egiptu se verovalo da duša putuje na  zapad, da bi tamo potražila mesto svoje reinkarancije. U
Gornjem Egiptu, međutim, verovalo se da duša odlazi na istok, u ne-beski raj, gde će joj se to isto
dogoditi. Pri svemu tome, oba ova kulta potvr đuju da je duša sledila isti put kojim su  se kretali
njeni preci da bi stigli u Egipat.
Poredeći ono što je prethodno rečeno sa zaključcima egiptologa o ova dva dijametralno suprotna
kulta čovek do-lazi u iskušenje da se slatko nasmeje, utoliko pre što se nije našao nijedan nau čnik
od autoriteta koji bi objasnio porek-lo i uzrok ova dva kulta; međutim, problem je lako razrešiti, i
to ću pokušati i da dokažem.
Donji Egipat kolonizovala je Zemlja-matica preko Ma-jaksa i Atlantide; i jedna i druga nalazile su
se zapadno od Egipta. Shodno tome, da bi stigla na mesto svoje reinkarna-cije, duša koja dolazi iz
Donjeg Egipta morala je da sledi isti put kojim su se kretali njeni o čevi i da se uputi prema zapa-
du.
 Nasuprot ovome, kolonizatori iz Zemlje-matice prispeli su u Gornji Egipat prolazeći kroz Indiju i
Burmu. Kako se obe ove zemlje nalaze istočno od Egipta, i duša je morala da putuje u tom pravcu
da bi stigla na mesto reinkarnacije, kre-ćući se putem kojim su išli preci. Dakle, oba ova kulta
imala su svoj poseban razlog postojanja, mada je bilo potrebno stotinak godina da bi se on otkrio.
,,Došlo je potom do srastanja ta dva stara egipatska kul-ta", kaže Donald A. Makenzi, ,,kulta
Ozirisa, koji je verovao u raj na zapadu, i kulta štovalaca Sunca, koji su svoj nebeski raj zamišljali
na istoku. Oziris, stari deifikovani kralj, bio je poistovećivan sa bogovima zapadnog kulta. Odjeke
ovog sukoba dvaju kultova nalazimo u tekstovima posvećenim mrtvima, dve hiljade sedam stotina
godina pre Hrista".

 

U pitanju je jedan složen egipatski simbol, koji opisuje uništenje Mua.
1. Egipatski simbol vatre.
2. Obredno slovo M Zemlje-matice i njen azbučni i geometrijski simbol, jedan od najčešće korišćenih
za njeno predstavljanje.
3. Veoma star simbol, koji predstavlja bezdan, cisternu ili bunar.
4. Bezdan ispunjen vatrom. 
napravi razliku između simbola i njihovog značenja. Ono što pri tom zaboravljaju, jeste da su stari
narodi koristili po jedan poseban simbol za svaki atribut Božanstva i da je sunce bilo zajednički simbol
svih njegovih atributa, predstavljajući na taj način samo Božanstvo.
Stanovnici Gornjeg Egipta nisu, kao što je to smatrao Makenzi, bili poštovaoci Sunca. Ra, Sunce, bio
 je njihov zajednički simbol Božanstva. Rau, koji je  predstauljao Božanstvo, kao što danas krst
 predstaulfa Hrista, bili su posvećivani hramovi.
Makenzi takođe smatra da je Oziris jedan stari, kasnije deifikovani kralj, i premda ne kaže kojim je
narodom vladao, uzima kao samo po sebi razumljivo da su to bili Egip ćani. U čemu on onda greši,
imajući u vidu da je Tot, kada je, u Saisu, osnovao prvu koloniju u Donjem Egiptu, podu čavao
oziriskoj religiji — što pokazuju i mnogi papirusi, pri čemu se sve ovo dogodilo pre šesnaest hiljada
godina. Dva razli-čita izvora, koja sam u vezi s tim proučio, kazuju da je Oziris živeo u Atlantidi pre
osamnaest ili dvadeset hiljada godina i da je bio veliki učitelj religija.
Ova dva egipatska kulta pružaju novi dokaz o prvoj pojavi čoveka na Muu i o geografskom položaju
ovog kontinenta — istočno od Burme i zapadno od Majaksa, to jest u sa-mom središtu Tihog okeana.
CJništenje Zemlje-matice isto se tako pominje i u njiho-vim religioznim ceremonijama. Prelazak
nekog mladog redovnika iz prvog u drugi stepen bio je obavljan na taj na čin što bi kandidat
simbolično bio zagnjuren u ognjeni ponor, da bi se podsetio na sudbinu svojih predaka u voljenoj
Zemlji-matici i da bi bio naveden da shvati kuda njegova du-ša treba da se na kraju uputi da bi
doživela reinkarnaciju. Na ovo nam se, sledećim rečima, ukazuje i u dvadeset drugom poglavlju
 Egipatske knjige mrtvih: ,,Dolazim, činim ono što mi srce želi na taj dan Ognja., i gasim oganj čim se
 pojavi".
Pre nego što zaključim ovo poglavlje, smatram neop-hodnim da ukažem i na odgovarajuća dokumenta,
koja po-
tiču iz oblasti oko Pacifika... Citaocu će to omogućiti da lak-še shvati čitavu situaciju.
Započnimo sa prvobitnim simbolom, kraljevskim grbom Mua, Carstva Sunca, koji prikazuje Sunce sa
osam zrakova.
Donji crtež otkriven je na odeći jednog Indijanca iz ple-mena Kutnaj, koji živi u severnoj Kanadi, u
Britanskoj Ko-lumbiji. Porub odežde jednog drugog Kutnaj indijanca bio je načinjen od čitavog niza
 jednog od simbola ,,potopljenog Mua". Odeća na kojoj se nalazi simbol sunca je crna, samo sunce je
 bledožuto i uokvireno bledoružičastim pojasom sa tačkama nanetim indigo bojom.

 

 

Već sam pokazao reprodukciju kraljevskog grba Mua naslikanog na lepezi jedne domorotkinje sa
Gilbertovih ostr-va, na više od jedanaest hiljada kilometara od Kanade. Ovaj isti simbol nalazimo i na
totemima kod Indijanaca u Sever-noj Americi, kod Maora na Novom Zelandu, kao i u Nevadi,
Meksiku i drugim mestima često veoma udaljenim jedna od drugih.
Jedna ogromna, neprohodna šuma prekriva polovinu južnog dela Jukatana, šireći se do Gvatemale i
Hondurasa. Nije u pitanju prašuma; nekada je ta zemlja bila naseljena, sa velikim gradovima i brojnim
stanovništvom, i obradivim poljima. I danas se u ovoj džungli mogu na ći ogromne, impozantne
ruševine koje su, ako se može verovati preda-njima Indijanaca iz plemena Kopani i Kiriguas, koji žive
na obodu te moćne prašume, samo ,,neugledni" primerci još većih ruševina koje su i dalje skrivene u
nedrima džungle, na mestima na koja čovek nikada nije kročio.
Ja lično verujem u ove priče Indijanaca, utoliko pre što o tim ruševinama pričaju sa
strahopoštovanjem. Osim toga, tu su i egipatska dokumenta koja ih potvr đuju.
Šuma je deo ,,zemlje s one druge strane", koja je bila uništena i učinjena ,,neprohodnom" usled
,,velikih rušilačkih talasa što se behu sručili na tu zemlju", uzrokujući smrt ,,go-tovo svih (njenih)
stanovnika".
Ta je civilizacija bila zatrvena, i njeni gradovi uništeni pre jedanaest i po i jedanaest hiljada i sedam
stotina pedeset godina, kada su nastali pojasevi gasova i potom se slivali, ispod tla, u ove oblasti,
izazivajući podizanje planina. Sve to beše se zbilo (srazmerno) malo vremena pre potonuća Atlantide.
Iznoseći da je ta zemlja posle takvih kataklizmi bila ,,neprohodna", Egip ćani su bili podaleko od
 pravog stanja stvari.
I u Hondurasu u Kopanu, u Kirigi u Gvatemali, u Opiku i Siraka-Mekalju u San Salvadoru, postoje
ogromne preis-torijske ruševine. 1 tu se posvuda mogu naći simboli koji se odnose na Mu.
0 Kirigi se nalazi znatan broj stećaka i obelisaka vajanih u obliku Ijudskih figura sa trostrukom
kruriom, ukazujući ta-ko na njihovu vernost Zemlji-matici. Na svakom od ovih stećaka nalazi se po
 jedan različit simbolički totem, ukazujući da se ovi odnose na različite kraljevske dinastije. Svaka stara
dinastija imala je svoj totem — na primer slona, tigra ili zmiju.
 Na taj način, duž čitave zapadne obale Severne, Srednje i Južne Amerike, neprekinuti niz tragova
otkriva nam da je Mu bio Zemlja-matica i ovih krajeva.
Slične simbole otkrio sam i kod domorodaca na ostrvi-ma u Tihom okeanu i na kamenju njihovih
ruševina. Potom sam se uputio na Novi Zeland, premda mi je ostala još samo Azija, da bi ovo
krstarenje po Pacifiku bilo do kraja upotpunjeno. Burma i Indija, kao što sam već pokazao, ta-kođe su
 pune uspomena na Mu, i one se i u najsitnijim po-jedinostima podudaraju sa onima iz Amerike.

 

S sruge strane, smatram da će dokumenta Ujgura biti dovoljna za ubeđivanje i najvećih skeptika kada
 je u pitanju postojanje Mua, Zemlje-matice, čije je postojanje dokazano samim tim simbolima.
Ujgur je bio glavno kolonijalno carstvo Mua u vreme bib-lijskog Potopa, koji je uništio njegovu
istočnu polovinu.
Kineske legende kazuju nam da su Ujguri bili na vrhun-cu svoje civilizacije pre sedamnaest hiljada
godina. Ovaj da-tum sasvim se poklapa sa geološkim fenomenom o kojem sve vreme govorimo.
Ujgursko carstvo protezalo je svoju moć do Tihog oke-ana, i preko Centralne Azije do istočne Evrope
i iza Kaspij-skog mora. Bilo je to u doba kada se britanska ostrva još nisu odvojila od evropskog
kontinenta.
Južna granica Ujgurskog carstva išla je do [ndokine, Bur-me, Indije i Persije, i to u vreme pre nego što
su se Himalaji i drugi planinski lanci izdigli u Aziji. Severna granica išla je Sibirom, ali ni jedan
dokument ne pruža nam uvid u to dokle se ona prostirala. Me đutim, na jugu Sibira jesu otkri-veni
ostaci drevnih gradova.
Prema jednom veoma starom indijskom dokumentu, Ujguri su se, po svemu sude ći, konačno nastanili
oko Kas-pijskog mora; odatle su potom krenuli u osvajanja kroz Srednju Evropu, doprevši sve do
njenih zapadnih granica, to jest do Irske.
 Nastanili su se i na severu Spanije, na jugu Francuske, kao i na gotovo čitavom Balkanskom
 poluostrvu. Najnovija
arheološka otkrića u Moravskoj ukazuju na tragove Ujgura, a dokaze na kojima etnolozi zasnivaju
svoju teoriju o porek-lu čoveka iz Azije predstavljaju tragovi koji su ostali posle osvajačkih ratova
Ujgura.
Istorija Ujgura istorija je Arijevaca.
Etnolozi su neke bele rase proglasili arijeuskim,  premda one to uopšte nisu, već  pripadaju jednom
 posve drugom kolonizacionom talasu.
Glavni grad Ujgura nalazio se na mestu gde se danas di-žu ruševine Kara Kote, u pustinji Gobi. U
vreme CJjgurskog carstva, pustinja Gobi bila je veoma plodno tle.
ujguri behu dostigli veoma visok stupanj civilizacije i kul-turnog razvitka; znali su za astrologiju,
rudarstvo, tekstilnu industriju, arhitekturu, književnost, medicinu, i tako dalje. Bili su vrsni umetnici,
stručnjaci za umetničku obradu svile, metala i drveta, a vajali su i statue od zlata, srebra, bronze i
gline. Sve ovo se događalo pre početka istorije Egipta.
Jedna polovina Ujgurskog carstva bila je potopljena pre, a druga posle uništenja kontinenta Mu.
Prof. Koslof je u Kara Koti, na dubini od petnaest me-tara, otkrio jedan grob, i u njemu našao mnogo
dragoce-nosti; međutim, samo ih je fotografisao, jer mu nije bilo doz-voljeno ni da ih dodirne.
Smatram da se ne varam ako kažem da su ovi predmeti bili ručno izrađeni pre šesnaest i osamnaest
hiljada godina. Radi se o crtežima na svili, koji prikazuju kraljicu i njenu pratnju u sede ćem stavu.
Kraljica na glavi ima krunu sa tri šiljka, i sa jednim diskom u sredini iz kojeg se račvaju tri niza
zrakova. Iza nje se nalazi jošjedna velika ploča — sunce — a iza njene glave jedna manja plo ča: manje
sunce. Veliko sunce simbolizuje Mu, a manje ko-lonijalno ujgursko carstvo. Kruna, sunce sa zracima
na samo jednoj strani, predstavlja grb nekog kolonijalnog carstva. U levoj ruci kraljica drži žezlo u
obliku trozupca, nu-meričkog simbola tri Zemlje-matice. Stolica na kojoj sedi je rascvetani lotos,
cvetni simbol Zemlje-matice, koji pokazuje da ona sedi na kolenima Mua koji je pridržava.

 

Prof. Koslof fotografisao je više žezala sa sve tri tačke ko-je simbolizuju Mu. l, konačno, na taj
način dolazimo do zak-ključka da simboli iz Azije, Amerike, sa ostrva Tihog okeana i sa Novog
Zelanda, pričaju zapravo jednu te istu priču. Sta je u svemu ovome ubedljivije, i nepobitnije, ako
ne pojava naših predaka, koji su ustali iz grobova da bi nam živim glasom ispri čali ono što im se
dogodilo na kontinentu Mu?

MU , CARSTVO SUNCA

6

Mnogi proučavaoci drevne prošlosti zapazili su da su kra-Ijevi i carevi u stara vremena uzimali
naziv Sin sunca, ali da pri tom nisu bili u stanju da iznađu objašnjenje za to.
Da bismo do tog objašnjenja došli, moraćemo da se vra-timo u prvo carstvo na zemlji, u Carstvo
Sunca, čovekovu Zemlju-maticu, za koju beše i izmišljen prvi kraljevski amb-lem.

 Amblem ili kraljeuski grb Mua 

Kraljevski amblem Mua, Carstva Sunca, nije bio običan,slučajno odabran crtež; svaka linija na
njemu imala je tačno određeno značenje, na šta ukazuju i njeno dešifrovanje i njen prevod:

 A. Oblik grba predstavlja stilizovano slovo M, jedno od slova obredne azbuke Mua. Radilo se o
simboličkom slovu i istovremeno, o njegovom imenu, budući da se i samo slo-.o izgovaralo mu. 
 B. Ovaj hijeroglif predstavlja centralnu figuru na grbu i cita se Cf-lu.umil, što znači ,,carstvo".
C.  Krug oko ovog hijeroglifa predstavlja sunce, tako da se, uzeti zajedno, čitaju kao ,,Carstvo
Sunca". Budući da sam grb služi kao prefiks, to dvoje skupa daju: ,,Mu, Carstvo Sunca".
 D.  Sunce ima osam zrakova, koji simbolizuju osam glav-nih tačaka, što znači da je Mu vladao
čitavom zemljom.

 E. Unija koja opervažuje zrake simbol je vaseljene — va-seljene u spoju sa čovekom, što će reći
i sa zemljom. Zraci, aakle, označavaju uticaj Mua, koji prožima svekoliko čovečanstvo.
 Na taj način, kraljevski grb Mua ukazuje nam da je čitavo ćovečanstvo bilo pod njegovom vlašću.
Mu je bio gospodar čitave zemljine kugle, što se potvr đuje i Codexom Corte-sianusom u kome se
Mu naziva Predvodnikom.
Predanja nam takođe ukazuju i da je, kada je Mu postao carstvo, crkveni poglavar biran za kralja
ili cara. Crkveni soglavarje, prema religioznom učenju, bio predstavnik Bo-žanstva. Sunce, zvano
Ra, bilo je zbirni i najviši simbol Bo-žanstva, te, sledstveno tome, simbol ,,Kralja nad kraljevima".
Izabran za kralja, crkveni poglavar uzeo bi naziv Ra, koji je istovremeno bio simbol i sunca i
monarha. Tituli je pri tom dodavao i ime zemlje Mu, tako da se kao kralj nazivao Ra Mu ili Sunce
Mu. Nakon toga je novo ime bilo davano Zemlji, koja se tako nazivala Carstvo Sunca.

 

 Nije poznato kada je tačno osnovano Carstvo Sunca. Kraljevstva i carstva pod njegovom vlašću
 javljaju se pre tri-deset pet hiljada godina, tako da Carstvo Sunca mora da je bilo osnovano mnogo
 pre njih. Moglo je postojati hiljadu, ali i desetine hiljada godina pre toga... Ne postoji nijedan
doku-ment, nijedan trag, koji bi nam mogao rasvetliti ovo pitanje.

Ipak, po svemu sudeći, kada bi se dovoljno proširile i ojačale da same sobom upravljaju, mnoge
kolonije Zemlje-matice prerastale su u kraljevstva i carstva;
međutim, i dalje su ostajale pod vrhovnom vlašću Zemlje-matice, tako da je čitava Zemlja bila kao
 jedna po-rodica, sa samo jednim poglavarom.

Simboli koriš ćeni u starim spisima i natpisima vezanim za Mu

Kada bi jedna kolonija prerasla u carstvo ili kraljevstvo, prvi njen vladar pripadao je kraljevskoj
 porodid Mua — ili bi, u nekim slučajevima, bio izabran. Bilo ko da je bio u pita-nju, novi kralj
uzimao je naziv Sin sunca; međutim, to nije
:načilo da je bio sin nebeske zvezde, već sin iz dinastije Sunca Carstva Sunca, odnosno sin Mua.

Simbol novog kralja ostajalo je sunce; međutim, da bi se rokazalo da je tek deo Zemlje-matice,
na grbu se nalazilo samo jedno izlazeće sunce, koje se rađa na obzorju sa zracina usmerenim
naviše.
Govoreći o radovima Maja u Indiji, stari indijski istoričar Valmiki ističe: ,,Pre nego što se sunce
 pojavi na obzorju", što znači da je indijska kolonija bila pretvorena u carstvo.
Kada je kolonija Maja u Dekanu, u Indiji, prerasla u kra-jevstvo, prvi njegov kralj zvao se Ra Ma.
 Njegov grb pred-stavljalo je izlazeće sunce koje se pojavljuje na obzorju. I on seše uzeo naziv Sin
Sunca.
Priča se da su maharadže iz Udipura neposredni potom-:; Ra Maa. U tom slučaju, njihovi preci bili
su kraljevi pre tri-

 

-leset hiljada godina. Samim tim, van svake sumnje, u pita-"iju je najstarija kraljevska dinastija na
svetu.

[zlazeće sunce nalazi se danas na grbovima mnogih ze-rnalja, među kojima su Japan, Iran i neke
republike u Sred-"joj Americi.

Da bi razlikovali sunce na zalasku od izlazećeg sunca, drevni narodi imali su običaj da ovo
 potonje crtaju sa zraci-ma, a prvo u obliku običnog diska.

Posle tragičnog nestanka Mua, kada god bi bilo prikazi-vano sunce koje predstavlja Mu, uvek je
slikano u obliku za-iazećeg sunca.

SIMBOLI KORIŠĆENI U DREVNIM SPISIMA KOJI PREDSTAVLJAJU MU

A. Vinjeta Maja, koja govori o potapanju Mua, Zemalja na Zapadu.

Prevod: 

8) Videti ilustraciju na str. 88. (Pisac)

Fig. 1. Tri šiljka na vrhu hijeroglifa predstavljaju nume-rički simbol Mua, te se, shodno tome, i
zapis koji sledi odnosi na Mu.

Ključ simbola 

Fig. 2. Kruna sa tri vrha predstavlja imperijalnu kmnu Mua, Carstva Sunca.
Fig. 3. Sunce bez zrakova: shodno tome, Mu se nalazi u oblasti kojom vlada tmina.
Fig. 4. Simbol koji pokazuje da je Mu potopljen i da se nalazi u tmini, i da se od njega ,,vidi samo
nekoliko vrhova".
Fig. 5. Drevni simbol bezdana, dubina, bunara.
Fig. 6. Dva simbola koja predstavljaju dve ostale Zemlje na Zapadu, koje su sa Muom nestale u
,,ognjenom bezda-nu".
,,Mu, Carstvo Sunca, propalo je u bezdan; nalazi se u kra-ju gde vlada tama, i gde sunce nikada ne
sija. Sa njim su potopljene i ostale Zemlje na Zapadu. Njegova kruna ne vla-da više Zemljom",
glasio bi slobodan prevod ovog hijerogli-fa, koji je i sam po sebi dat u obliku stilizovanog ponora.
B. Obredno slovo koje znači ,,Mu, Zemlje na Zapadu".

C. Numerički simbol Zemlje-matice — broj tri — koj.i predstavlja

D. Obredno slovo M iz azbuke Zemlje-matice, takođe u ^bliku geometrijske figure. Simbol Mua,
kako alfabetski tako i geometrijski.
E. Geometrijska figura sa tri šiljka, simbol korišćen da bi se  predstavio Mu, uz istovremeno
ukazivanje na njegov geografski položaj.

 

F. Simbol Mua posle potapanja.
Q. Isti simbol.
H. Stilizovani cvet lotosa, floralni simbol Mua.
I. Vinjeta Maja koja govori o potapanju Zemalja na Zapa-du.
K.Drugi oblik lotosa koji simboliše Mu
L. Zatvoren, mrtav lotos koji simbolizuje nestanak Mua.
M. Pupoljak lotosa koji služi kao ukras.
M. Vinjeta Maja koja govori o potapanju zemlje Kui.
0. Obredno slovo koje znači Zemlja Kui.
P. Egipatska vinjeta koja simbolizuje uništenje Mua.

7
STAROST CIVILIZACIJE MU

Već sam rekao da je civilizacija Mua stara preko pedeset hiljada godina. Pogledajmo sada na koje
se dokaze osla-njam kada ukazujem na takvu starost.
Plonžon je u središtu Kajovog mauzoleja, velikog sveš-tenika i sina prvenca kralja Kana, u Čičen 
lci, na Jukatanu, otkrio skulpturu zmije sa dvanaest glava... Na zmiji stoji nat-pis koji kaže da je
ona bila simbol dvanaest dinastija Maja, koje su vladale Majaksom pre dinastije Kan. Prema
natpisu, njihova vladavina pokrivala je razdoblje od osamnaest hilja-da godina.
Poslednji kralj dinastije Kan živeo je pre šesnast hiljada godina, što dokazuje i Trojanski rukopis.
Broju šesnaest hi-Ijada treba dodati brojku od osamnaest hiljada, što ukazuje da su kraljevi ove
dinastije vladali Majaksom pre trideset če-tiri hiljade godina.
 Nije poznato koliko je trajala vladavina dinastije Kan. Bilo je najmanje šest, a najviše dvanaest, a
možda više kraljeva, tako da priblizno vreme od trideset pet hiljada godina može, sasvim
osnovano, biti smatrano razdobljem kada je vladao prvi kralj Majaksa.
Majaks je bio jedno od kolonijalnih carstava Mua, koje je svoj vek zapo čelo kao sasvim mala
kolonija. Da bi Majaks postao carstvo, bilo je potrebno vreme; očigledno je, dakle, da je
civilizacija Mua znatno starija od trideset pet hiljada go-dina.
Ovih osamnaest hiljada godina vladavine dvanaest kra-Ijevskih dinastija potvr đuje i kineska knjiga
Č i. 
1 u Japanu postoje dokumenta koja pokazuju da je dva-naest kraljevskih dinastija vladalo pre
osamnaest hiljada go-dina, pri čemu i jedna stara hinduska pločica daje pregled dvanaest
kraljevskih dinastija čija vladavina pokriva raz-doblje od osamnaest hiljada godina; ista ta
činjenica pomi-nje se i u još jednom hinduskom rukopisu.
U većem broju ovih dokumenata nailazimo na mnoge le-gende, kako u Indiji tako i u Kini, koje
govore o ovih dva-naest kraljevskih dinastija čija vladavina pokriva razdoblje od osamnaest hiljada
godina.
 Nijedan od tih dokumenata, nijedna od tih legendi, osim natpisa iz Cičen lce, ne ukazuje ni na
najmanji trag o mestu na kome su vladali ovi kraljevi.
Maneto, egipatski istoričar i sveštenik, zapisao je na jed-nom od svojih papirusa: ,,Vladavina
Mudraca iz Atlantide tra-jala je trinaest. hiljada i devet stotina godina.
Atlantida je bila potopljena pre jedanaest i po hiljada go-dina. Saberimo sada tu brojku sa trinaest
hiljada i devet sto-tina godina, i ustanovićemo da su kraljevi vladali Atlantidom pre dvadeset pet

 

hiljada godina. Prvi kralj Atlantide stupio je na presto pre dvadeset pet hiljada i četiri stotine
godina, a prvi kralj Majaksa pre trideset četiri hiljade godina. Razdvaja ih, dakle, osam hiljada i
šest stotina godina. Procenjujući da je isti vremenski razmak postojao i između prvog cara Mua i
 prvog kralja Majaksa, mogli bismo da približno izračunamo da se Mu nalazio na vrhuncu svoje
moći pre pedesetak i više hiljada godina.
Budući da će naučni svet bez sumnje stati na stanovište da su sve to samo nagađanja, to ćemo se za
 pomoć obrati-ti geologiji.
Kada su se izdigle planine koje su nastale posle velike magnetske kataklizme? Ukoliko ćemo
verovati geologiji, to se dogodilo pre više stotina hiljada godina, dok neki govore i o milionima
godina.

Ipak, ja ću pokazati da je sedam civilizacija postojalo pre stvaranja planina; neke od njih čak i
hiljadama godina pre pojave prve planine na zemljinoj kugli. Shodno tome, uko-liko je verovati
geologiji, ove civilizacije, proistekle od Mua, stare su stotinak hiljada godina. To, naravno, nije
tačno;
kao i uvek, geologija se vara.

U Smirni, u Turskoj, na stotinu pedeset metara iznad ni-voa mora mogu se videti tragovi triju
 preistorijskih civlizaci-ja, smeštenih jedna iznad druge i prekrivenih sedimentnim stenama,
 peskom i šljunkom. Ovi ostaci ne leže vodoravno, već  su nagnuti pod uglom od četrdeset pet
stepeni.
Da nema kosine, koja se nastavlja na nagib planine, na-učnici bi mogli da kažu da su ovi gradovi
građeni na vrhovi-ma brežuljaka. Kosina, međutim, nesumnjivo potvr đuje da su ove civilizacije
 postojale pre stvaranja planina. Ali, koliko su te civilizacije bile stare? Prepuštam nauci da
odgovori na ovo pitanje, kao i na to koliko su stare planine Male Azije.
 Na četrdeset osam kilometara severno od Siudad Mek-sika, Niven je otkrio tri civilizacije zatrpane
i razdvojene, kao i ostale, kamenjem, šljunkom i peskom. Ti gradovi se nalaze na više od tri stotine
metara iznad površine mora, od kojeg su odvojene planinama čiji vrhovi sežu u visinu od tri do pet
hiljada metara. Slično kamenje od kojih se sastoje takve naslage pronašao sam i na jednoj
stenovitoj formaciji na za-padnoj obali Meksika, pri čemu se njihovo prvobitno ishodi-šte nalazilo
na visini od dve hiljade metara.
Da li je u ta pradavna vremena bilo okeanskih talasa čija je visina dostizala dve hiljade metara, i
koji su se obrušavali na ulice tih gradova tako da su i kamenje odvaljivali iz njiho-vih ležišta? lli se
za tu priliku u Meksiku stvorio nekakav gle-čer, da bi to kamenje prebacio iz njihovih prvobitnih
ležišta
na mesta na kojima ih danas zatičemo?

Očigledno je da se tako nešto u Meksiku nije desilo. Ti su gradovi, jednostavno, bili sagrađeni
 pre pojave planina i, kao što to dokazuju pločice koje sam pronašao i dešifrovao, predstavljali su
kolonije Mua.
Geološki uzev, najdublje zatrpani grad datira iz terdjar-nog doba i postojao je pre pedeset hiljada
godina, u vreme kada je bio kolonija Mua. Nešto kasnije upozna ćemo se i  sa  pojedinostima o
ovom arheološkom otkriću.
Poslednji primer je Tiahuanako, koji se nalazi pored jezera Titikaka, u Andima. U ovom drevnom
gradu nalaze se neoborivi dokazi, a i okolina ukazuje na to da je nekada bio luka i da se oblast sa
ovim ostacima nekada nalazila pored mora. Danas se ove ruševine nalaze na blizu četiri hiljade
metara nadmorske visine.

 

Ove činjenice, prema tome, pružaju čvrste dokaze  da je  civilizacija Mua stara više od pedeset
hiljada godina.

8.

PRVA COVEKOVA RELIGIJA

Kako je čovek došao do religije? Kako je izgledala ta prva religija? Ovo su pitanja koja nam se
nameću, i na koja nam odgovor daje istorija drevnih vremena.
Um primitivnog čoveka bio je na tako niskom stupnju razvoja da jednostavno, bez neke posebne
 pouke, nije mo-gao da shvati značenje apstraktnih reči kao što su ,,bes-konačno", ,,večnost" ili
,,svemoć". Da bi mogao da shvati ove reči, najpre je morao da pojmi da s one strane postoje
Božanstvo i raj, da ima besmrtnu dušu, da Božanstvo ima brojne atribute, da je svemo ćno i večno.
Simboli koje je pri-mitivni čovek bio sposoban da shvati bili su odabrani tako da prikažu
Božanstvo i sve njegove atribute, kao i nebo. Na taj na čin bili su postavljeni temelji mnogih
 panteona, pri če-mu je svaki od njih imao svoje simbole koji su se tokom ve-kova uvukli u sve
religije, pa, čak, i u moderno hrišćanstvo.
 Najprimitivniji oblici simbola bile su prave linije i geo-metrijske figure. CJ početku ih je bilo
malo, ali je s vreme-nom njihov broj rastao; postajali su i složeniji, tako da u do-ba starog Egipta
 postaju toliko brojni i složeni da ih je razumela tek polovina egipatskog sveštenstva.
Mojsije je začeo monoteističko učenje, k ćer religije Ozirisa, ali je i dalje koristio mnoge prvobitne
simbole. Čak i danas neke od njih možemo naći u sinagogama.
Hrist je propovedao u parabolama. Bio je sasvim izričit u tome da propoveda u parabolama zbog
toga što je to bio
 jedini način da se Njegova reč učini razumljivom narodu. Parabole su verbalni simboli.
Kada je primitivni čovek koristio neki simbol, on za njega nije predstavljao predmet koji vidi, ve ć 
duhouno znače  nfe datog predmeta. Ovaj stari i primitivni običaj još uvek nam je drag, još uvek
koristimo simbole — kao na primer krst, . da bi prikazali Hrista.
Simboli na zidovima hrama Svetih Tajni u CJksnnalu, na Jukatanu, za nas su veoma dragoceni;
 jedan nam natpis ukazuje na to da potiču iz Zemlje-matice, iz Zemlje na Za-padu, čovekove
 prvobitne domaje. Sledstveno tome, ose-ćamo se slobodnim da tvrdimo da su ti simboli kopije
onih simbola koji su bili korišćeni na početku čovekovog upu-ćivanja u religiju — što je, ujedno,
hipoteza koju potvr đuje i činjenica da ih je veoma mnogo na zidovima ruševina na ostrvima u
Tihom okeanu. Ovi simboli povezuju čoveka sa matičnom zemljom čovečanstva, sa ,,zemljom
Kui", to jest sa zemljom Mu.
Čitalac mora da shvati da ove složene kosmogonijske fi-gure nisu mogle biti izmišljene pre nego
sto je čovekov duh bio dovoljno razvijen da bi ih mogao razumeti. Nema nika-kve sumnje da je
 proteklo hiljade i hiljade godina između vremena kada je prvobitni čovek naučio da krug
 predstavlja beskonačnost i vremena kada su složeni simboli bili razum-Ijivi jednom prosvećenom
duhu. Otkrićemo, na taj način, istovremeno, da je pre desetak milenijuma čovek toliko
intelektualno uznapredovao da je mogao da shvati te slo-žene simbole.
 Njihova raznovrsnost i zajednička značenja dokazuju, isto tako, da imaju isto poreklo. Dokumenta
i natpisi izJukatana kazuju nam da potiču iz Zemalja na Zapadu, dok egipatski, hinduski i ostali
istočnjački spisi tvrde da su došli iz Zemlje-matice na istoku.