Dzejms Cercvord -Mu iscezli kontinent

 

Sledstveno tome, smatram da sam pružio neoboriv do-kaz da su zemlja Mu, Zemlje na Zapadu,
zemlja Kui i Rajski vrt iz Biblije jedno te isto.
U ovom poglavlju objasniću niz svetih simbola, navodeći istovremeno njihovo poreklo i prvobitno
značenje. Oni su zainteresovali i masone, jer ne samo što ukazuju na poreklo slobodnih zidara, ve ć 
i njihovu veliku starost.
 Nikada nije pouzdano utvrđ  eno poreklo ovoga bratstva;
smatra se da je osnovano u Egiptu, pet hiljada godina pre Hrista. Ipak, ostaje pitanje odakle
Egipćanima ovo učenje. Radi se o stranici istorije religije koja još nije ni okrenuta — ali, upravo to
ćemo sada učiniti.
U celini uzev, smatra se da je masonerija nastala u Egip-tu, i da su simboli koje ona koristi u
svojim ceremonijama egipatskog porekla. Radi se, međutim, o grešci; potrebno je da se vratimo
unazad najmanje desetak hiljada godina, u razdoblje pre nego što je čovek i kročio na tle Egipta, da
 bis-mo došli do izvora onoga što se danas naziva masonerijom.
Sveti Spisi Zemlje-matice, koje su Naakali pre više od sedamdeset hiljada godina doneli u kolonije
Mua širom sveta — ukoliko se možemo pouzdati u tačnost kretanja ne-beskih tela — van svake
sumnje su najstariji spisi o poreklu masonerije. Ogromnu starost ovog bratstva potvr đuju ne samo
ti Sveti Spisi, već i razni natipisi i istočnjački hramovi, kao i Nivenove meksičke pločice stare više
od dvanaest hi-Ijada godina.
Sva ova dokumenta dokazuju, bez i najmanje sumnje, da  je  današnja masonerija zapravo delić 
 prve čovekove religije, prvi izraz štovanja Nebeskog Oca.
Prva čovekova religija po obliku je predstavljala najjed-nostavnije i najčistije štovanje Velike
Beskonačnosti koje je ikada propovedano na Zemlji.
Bila je to monoteistička religija, jer se pošta ukazivala sa-mo jednom bogu ili Tvorcu; međutim, on
 je imao brojne atribute, od kojih je svaki bio predstavljen simbolom. Pri tom se, ipak, vodilo
računa o tome da se ne stvori utisak o postojanju više od jednog Tvorca ili Božanstva; tako je pri
svim ceremonijama simbol Lahun bio prikazivan u značenju -Dvoje u Jednom", odnosno ,,Sve u
Jednom".
Ovi tragovi prve čovekove religije usmenim su putem bili prenošeni, sa kolena na koleno, tokom
dvanaest hiljada go-dina — od vremena nestanka Mua, Zemlje-matice.
Zeleo bih da pažnju masonskih Majstora skrenem na je-dan odlomak iz Svetih Spisa: ,, Čoveku je
Tvorac nepojmljiv;
i budući da je nepojmljiv, ne može biti ničim predstavljen, ni-ti imenovan. Onje Bezimeri''. 
Ovaj odlomak izvod je iz prepisa Naga.
Više od šest stotina godina pre Hrista, Lao Ce je pisao:
Tao kojeg je moguće izraziti rečima nije večni Tao. Ime ko-je se može izgovoriti nije Njegovo
večno ime. Bez imena, On je početak neba i zemlje. Besprestan u delovanju,  On ne može biti
imenovan. On je Bezimen".
U starim numeričkim spisima, broj deset bio je dodelji-van Tvorcu. Ovaj broj nije nikada
izgovaran, niti pisan; bilo je svetogr đe pisati ga ili izgovarati. Kada je to bilo neophod-no, umesto
njega bio je pisan simbol Lahun. 
1.Krug 
Krug je bio jedan od tri prva simbola korišćenih u reli-gioznom podučavanju čoveka. Bio je
smatran najsvetijim i predstavljao je sunce, zvano Ra; bio je monoteistički i zbirni sim.bol svih
atributa Božanstva. Sunce je, kao Ra, bilo sma- trano  isključivo jednim od simbola: nije bilo
obožavano sa-mo sunce, već božanstvo koje je ono predstavljalo.

 

Božanstvo je bilo toliko poštovano, da Mu ime nikada ni-je bilo izgovarano. Maje, Indusi, Cljguri,
kao i svi drevni na-rodi, govorili su o Bogu kao o Bi ću bez imena. Krug nema ni početka ni kraja.
Kakav se bolji simbol mogao izmisliti da bi se jednom primitivnim duhu mogla učiniti
razumljivim značenja beskonačnosti i večnosti?
Očigledno je da krug beše odabran kao znak Božanstva zbog toga što je predstavljao najmo ćniji
objekt dostupan čo-vekovom pogledu i razumu. Predstavljao je Svemoćnog.

Sunce nalazimo na kamenju ruševina u Polineziji, na zi-dovima hrama Svetih Tajni, u Egiptu,
Vavilonu, Peruu i u svim starim državama; sumce je bilo univerzalni simbol.

Svi egipatski simboli koji predstavljaju Božanstvo imaju na glavi ploču u obliku diska, sliku
sunca Ra. Ponekad je na vrhove stubova ili statua izvajanih u znak se ćanja na nestale i postradale
 bila postavljana crvena kugla. Crvene kugle pro-nađene na Uskršnjem ostrvu dobar su primer za
to. One ta-kođe predstavljaju Ra, Sunce. Drevni narodi koristili su crve-nu kuglu kao što današnji
hrišćani stavljaju krstove na gro-bove.
2. Raunostrani trougao 
Poreklo i značenje ove geometrijske figure posebno su zanimljivi. Ravnostrani trougao predstavlja
drugi od tri prva simbgla korišćenih za religiozno podučavanje u ranim vre-menima, i star je više
od pedeset hiljada godina, simbolizu-jući trojstvo i raj.
Prema legendama, ovaj simbol vodi poreklo od geograf-skog ustrojstva Zemlje-matice, sastavljene
od tri različite zemlje. Kako legende kazuju, iz dubina su izronile odvojeno, svaka za sebe, iz tri
 puta. Da bi ovo bilo objašnjeno još uvek neukom narodu, predočeno mu je da su tri različita atribu-
ta Tvorca uzrokovala pojavu triju zemalja — ali da, ipak, postoji samo jedan Tvorac.
Drugim rečima, ravnostrani trougao bio je odabran da bi čovek shvatio pojam Trojstva.
Međutim, simbolizovao je i nebesa... Budući da je tro-ugao predstavljao Trojstvo Božanstva, i
 budući da je Božan-stvo živelo na nebu, bilo je očigledno da je Bog na nebu.

3. Kocka 
Radi se o trećem od tri prva simbola korišćenih u reli-gioznim poukama. Kocka je
simbolizovala zemlju, pri čemu su četiri strane predstavljale četiri glavne tačke.
Ova tri sveta simbola nalazimo urezana u kamenju ruše-vina na ostrvima u Tihom okeanu, ali i
kod svih drevnih na-roda. Bili su to univerzalni simboli, i nalaze se u osnovi svih složenih simbola;
sa evoiucijom čoveka postajali su sve slo-
ženiji, da bi na kraju postali kosmogonijski dijagrami koji simbolizuju celinu religioznih ideja.

5. Trougao sa pet zvezda

Radi se o simbolu ,,potpunog Boga", Tvorca i Četiri Prvobitne Sile koje'se pokoravaju Njegovoj
zapovesti da bi u vaseljenski haos uneli red i zakon.

6. Trougao iznad kocke

Ovo je već složen simbol sastavljen od kocke (Zemlja) i ravnostranog trougla (Božanstvo) i zna či
,,Nebo iznad Zemlje". Naravno, ,,iznad" se ne odnosi na visinu, već na viši nivo savršenstva.

7. Trougao sa tri zuezde iznad kocke Ovaj simbol nalazi se na kraju Severne dvorane, u pros-
toriji za inicijaciju hrama Svetih Tajni u (Jksmalu.

8. Trougao sa pet zuezda iznad' kocke 
Ovaj simbol može se videti u dnu Južne dvorane u hra-mu Svetih Tajni u Uksmalu. Posve ćenik
 je prelazio u Južnu dvoranu iz prostorije za inicijaciju, u kojoj je bio podučavan tajnama Trojstva,
da bi potom bio upućivan u tajne broja Pet, Boga i njegovih sila. Nakon toga bio je spreman da
 pre-đe u centralnu dvoranu, u kojoj je postajao posvećenik i uči-telj.
9. 10, 11. Krug sa centralnom figurom 
Ovoje simbol Tvorca kod Mogasa (br.9), Ujgura (br. 11), kao i drugih naroda (br. 10).

 

12. Tau (Videti str. 134)
Tau ne samo što je najzanimljiviji, već i najstariji simbol. Nalazimo ga u prvim zapisima Zemlje-
matice, u Svetim Spi-sima, i istovremeno simboiizuje i vaskrsenje i izlazak na površinu, to jest
obnavljanje života i pojavu zemlje iznad vo-de. Radi se o slici Južnog Krsta. Kada bi se ovo
sazvežde po-javilo na nebu iznad Mua, donosilo je dugo željenu kišu. Sa kišom bi izraslo žito,
suvo lišće bi opet postalo sveže i nikli bi pupoljci iz kojih bi se rascvetalo cveće i rodilo voće. Bilo
 je to vreme obilja i radosti na Muu, vreme vaskrsnuća zem-ije. Tau se takođe nalazi i na starim
 pločicama Naakala, kao i na Nivenovom meksičkom kamenju. U drevnim spisima Maja uglavnom
 je prikazivan u obliku drveta sa dve grane sa cvecem i vocem.

Ovaj univerzalni simbol pojavljuje se takođe i u indijskim, kineskim, haldejskim, inkanskim,
kičeanskim, egipatskim i drugim rukopisima i u drevnim religijama imao je veoma važnu ulogu.U
hramovima, neki oltari koji su služili kao žrtvenici za cveće i voće bili su u obliku Taua.

 Naziv i ortografija ovog simbola nisu se nikada menjali. Pisao se t, a, u u Zemlji-matici i još
uvek se tako piše. Na Muu se izgovaralo svako slovo, daju ći tau. Polinežani su sve do danas
sačuvali odgovarajući izgovor.

Tau (iz Jednog starog rukopisa Maja)

13.Uglomer

Ova figura predstavlja jedan od najvažnijih simbola ma-sonerije, i poreklo vodi još iz vremena
kada je čovek primao prve religiozne pouke. Kada je to bilo? Ne umem to da ka-žem — ne mogu
čak ni da nagađam.
 Na dvema veoma starim pločicama Naakala, nađenim na Tibetu i u Indiji, naznačeno je da se
čovek pojavio na zemlji u zemlji Mu pre dve stotine hiljada godina; i u drugim spisima Naakala
sve navodi na to da je ovaj religiozni nauk izbliza pratio njegovu pojavu — ali, šta zna či to
,,izbliza'? Nemo- guće je to proceniti, i da bismo saznali moramo sačekati da nam to sama sudbina
otkrije. Bilo koliko da je to razdoblje, hiljadu ili deset hiljada godina, očigledna je ogromna starost
uglomera, dokazujuci da je  ono što mi zovemo masoneri-jom staro koliko i on sam. Uglomer,
zapravo, predstavlja hi-jeroglif jedne stare reči, koja označava zidara. U religioznim podukama,

 

Četiri Prvobitne Sile bile su prilagođene zidari-ma,  koji su gradili vaseljenu i sve što se u njoj
nalazilo.

21

 Drevni sveti simboli

 Na uglomer nailazimo i u Egiptu, u vreme Menesa (oko pet hiljada godina pre Hrista). U
Americije korišćen pre dva-naest i više hiljada godina, sedam hiljada godina pre nego što se
 pojavio u Egiptu. A u Americi je, pre dvanaest hiljada godina, već  bio ozbiljne starosti, što
dokazuju i pločice Na-kala, stare više od pedeset hiljada godina.
Bio je i jedan od simbola najstarijeg egipatskog boga, Ptaha, koji je imao niz dodatnih naziva,
među kojima je bio i ,,Zidar".

14. Ka

Ovaj simbol, kostur koji sedi, dobro poznat kod masona, nalazi se na jednom vencu iznad ulaza u
centralnu prostori-ju hrama Svetih Tajni u Uksmalu. Simboli smrti, inače, ko-rišćeni su u drevnim
religioznim ceremonijama da bi posvećenici shvatili kakav će im biti kraj, i da bi im 'se ulila
 potreba za bezgrešnim životom koji će duši omogućiti da bez poteškoća pređe ,,na onu stranu".
15. 16. Trougloui sa centralnim figurama 
Radi se o simbolima ,,Sveznajućeg Oka", koje posmatra s neba. Egipćani su od njega stvorili
sveprisutno oko Ozi-risa.
17, 18, 19. /sprepletani trouglovi 
Ova dva međusobno prepletena trougla unutar kruga či-ne centralnu figuru kosmičkog dijagrama
Zemlje-matice

20. Duostruki trougao

Dva trougla spojena osnovama bili su stari simbol žrtve-nika. Često se sreće u hramovima, na
oltarima Zakona.

 

21. Veliko Y

Preuzimajući svoja religiozna shvatanja od CJjgura, svojih predaka po rodu, Kinezi su u vreme
Konfucija ravnostrani trougao zamenili slovom Y. Nazivali su ga različito — Velika Reč, Velika
Jednakost, Veliko Y. ,,Y nema ni telo ni oblik; sve ono što ima oblik i telo stvorio je onaj koji
nema oblik. Velika Reč  ili Velika Jednakost sastavljeni su od Trojstva; Jedno je u trojstvu, a
Trojstvo je u jednom".

22,23.Pera

Još od prvobitnih vremena, pero je igralo značajnu ulogu u simbolizmu. (J Zemlji-matici, pero
 je bilo simbol istine, kao i u Egiptu, u kome je uvek bilo plavo.

Osim pri kraju egipatske civilizacije, pravo pero uvek je ukrašavalo kraljevu krunu ili frizuru
velikog sveštenika. CJ Muu, Zemlji-matici, korišćena je perjanica sa tri žuta pera. Kasnije se u
Egiptu pojavilo nojevo pero, osim na glavama starih bogova koji su sačuvali pravo pero.

STUBOVI

Stubovi koji su služili kao sveti simboli nesumnjivo su veoma starog porekla. Ubeđen sam da su
stari koliko i prvi hram podignut da bi u njemu bilo štovano Božanstvo.
CJ stara vremena, stubovi su bili postavljani na ulaze hra-mova. Njihovu ulogu svetih simbola
otkriva nam Nivenovo delo  ZatrpanigradouiMeksika..  Na donjoj ilustraciji vidimo ulaz u jedan
hram — sa Nivenove pločice br. 50 — koji na obe strane ima stubove. Prema numeričkom zapisu
koji ih ukrašava, oni simbolizuju Četiri Svete Sile. Ove znakove pot-vr đuju i hijeroglif na vrhu
luka, obredno slovo H iz azbuk^ Zemlje-matice i alfabetski simbol Cetiriju Sila. Stub je raz-dvojen
na četiri dela, od kojihje svaki u obliku kocke, pri če-mu su vrhovi opervaženi simbolima. Na
stubu sa leve strane vidi se kocka, drevni simbol snage. Na stubu sa desne strane nalazi se
hijeroglif koji znači završetak, ispunjenje, kraj — to jest da je bio završen, postavljen.
Što se svetih simbola tiče, ti su stubovi simbolizovali Če-tiri Prvobitne Sile, Tvor čeve zapovesti sa
 početka, dok dva simbola na vrhu stubova zna če da će, sledeći zapovesti Tvorca, vaseljena
spoznati silu.
Međutim, Egipćani su bili ti koji su izmišljali najsloženije oblike svojih stubova, dovodeći
simbolizam do krajnosti. Ali, na svim njihovim crtežima vidi se markantna figura koja zna-či da su
stubovi simboli Četiriju Velikih Sila, a uglavnom su
 je činile četiri palice na vrhu. U svojoj mitologiji, Egipćani su stubove postavljali na ulazu u
Amenti. Pojedini od tih egi-patskih stubova, od kojih dva, zaista veli čanstvena, oivi-čavaju ulaz u
Amenti, potiču iz papirusa Ani, dok se stubovi tri i četiri pominju u Egipatskoj' knjizi mrtvih. 

Stubovi

Egipćani su ih zvali Stubovima Tata, ali su u svetu pozna-tiji pod nazivom Totemi. U stvari,
kod Egipćana se prvi stub zvao Tat, što je značilo ,,na silu", dok je naziv drugog, Tatu,
značio ,,podići, uspostaviti". Uzete zajedno, ove dve reči zna-čile su da je to mesto uspostavljeno
na silu i zauvek.

 

 

 Ploč ica br. 50. ulaz u hram

 Na ulazu u hram u Jerusalimu bila su podignuta dva stu-ba. „! postavi (Solomon) te stupove u
trijemu crkvenom, i postavivši desni stup nazva ga Jahin, potom postavivši stup lijevi nazva ga
Voas. 1 navrh stupova namjesti izrađeno cvi-jeće Ijiljanovo. 1 tako se svršiše stupovi" (Knjiga o
carevima, 7: 21, 22).
 Na hebrejskom reč J'ahin znači ,,uspostaviti", dok reč mas'znači ,,na silu".
 Na taj način, stubovi Dvorane suda Ozirisovog i stubovi Solomonovog hrama imaju isti naziv, iste
ukrase, kao i isto stilizovano cveće, što pokazuje da je Solomon za svoj hram u Jerusalimu kopirao
stubove iz Amentija. Na Novom Ze-landu, Maori su podizali stubove na ulazima u sela, dok su
severnoamerički Indijanci to isto činili u severozapadnim de-lovima zemlje.
Govoreći o Atiantidi, Platon kaže: ,,Tamo se narod okup-Ijao svakih pet ili šest godina, i žrtvuju ći
 bikove zaklinjao se da će slediti svete zapovesti urezane na stubovima hrama.
U svom delu o Malajskom arhipelagu91, Forbs piše: "Na Javi postoji pleme Karange, za koje se
kaže da su potomci Aboridžina sa tog ostrva; mladi i stari tajno su se sastajali četiri puta godišnje u
 jednoj svetoj šumi — stari, da bi se ispovedili i pričestili, a mladi da bi učili tajne svojih predaka.
U toj šumi nalaze se ruševine pravougaonih terasa, ome-đenih kamenim blokovima. Tu i tamo
vide se spomenici, isklesani stuboui,  i, posebno,  J'edan stub podignut usred jedne kocke.  Ovaj
narod pridržava se rituala i običaja koje je nasledio od svojih dalekih predaka, sa
strahopoštovanjem i bez razumevanja ponavljajući uobičajenu litaniju. Ova ista litanija nalazi se i
u Egipatskoj' knjizi mrtuih. 
Posebno u tom tekstu ukazujem na reči J'edan stub podignut usred kocke, jer se to isto nalazi i u
 Egipatskog' knjizi mrtvih 

 Kocka

A. Drevni stub. Prvi stub sa kojim sam se upoznao sas-tavljen je od četiri kocke postavljene jedna
iznad druge, na čijim se vrhovima nalaze simboli. Levi stub bio je kockast i na njegovom vrhu
nalazila se još jedna kocka, dok je desni bio okrugao i nosio simbol ,,uspostavljen" (podignut); i
 jedan i drugi simbolizovali su Četiri Svete Sile koje su silom uspostavile red i zakon u vaseljeni.
B. Kocka. Ona posebno zanima masonske Majstore, i o njenom otkriću postoji priča u 64.
 poglavlju Egipatske knjige mrtuih. 

 

 Napred pozadi leva strana desna strana

 Jedna meksič ka kocka

Pjereov prevod (torinska kopija) glasi: ,,0vo poglavlje otkriveno je u Hermopolisu, na cigli od
 pečene zemlje, ispi-sano plavom bojom ispod nogu boga Tota. Do ovog otkri ća beše došao princ
Har-titi-f u vreme kralja Menkare, čija je reč bila istina, kada je putovao radi nadziranja hramova.
Ma zapisu je stajala jedna himna, koja ga je bacila u ekstazu. Odneo je kralju čim je video šta je
napisano na kocki: velika misterija.
 Meksič ka kocka, ploči ca br. J51 iz kolekci/e Niuen. Ovu kamenu kocku pronašao je Vilijem Niven
u Santjago Auisoktli, zajedno sajoš stotinu drugih kamenih pločica. Re-čena kocka ima strane
dužine dvadeset šest i po santi-metara.
Vilijem Niven bio je Majstor slobodnih zidara, i upravo je ovim kamenom privukao moju pažnju.
 Na vrhu kocke nalazi se simbol, obredno slovo H, u čet-vorostručeno i izuvijano oko samog sebe.
Čini se da ovo može imati dva značenja: ili se radi o pridevu koji naglašava, ili koji označava
fizičko učetvorostručenje.
Lično, sklon sam ovom drugom značenju, budući da je, u vreme kada je ovaj zapis nastao, pridev
 bio obdežavan znakom koji se dodaje slovu.

Če  tiri Velike Primame Sile. Očigledno je da su ove Sile, nazivane u spisima Naakala Četirima
Velikim Silama, igrale veoma važnu ulogu u Ijudskoj religiji. Cini se, čak, da je čita-va drevna
teologija bila zasnovana na njihovom uticaju, a i da iz njih beše takođe nastalo i dosta ideologija.

One nisu mrtve; još uvek su među nama mada su, još od najstarijih vremena, menjale s vremena
na vreme svoj vid i sakupile brojne teološke simbole.

U davna vremena, vladao je običaj da se hramovi posve-ćuju ovim četirima silama. Na tlocrtu
hrama uočenom na Nivenovim meksičkim pločicama vidi se da su svi, bez izu-zetka, bili
 posvećeni ovim Silama — koje su predstavljale Tvor čevu moć i bile simbol njegove svemoći.
Prvi simbol Četiriju Velikih Sila pronašao sam u spisima Naakala od pre sedamdeset hiljada
godina. U pitanju je bio je jedan običan krst... Vremenom je, međutim, ovaj krst evo-)i- luirao, i
od njega su nastali:
:a 1. Svastika (odnosno kukasti krst) je 2. Jedan oblik malteškog krsta ia 3. Krug s krilima
Svi ovi krstovi simbolizovali su Četiri Svete Sile. Mislim da je došao trenutak da se ove sile
objasne i da se utvrdi razlika između njih i Sedam Velikih Zapovesti Stva-ranja, budući da sam
 primetio da mnogi, čak i veliki egip-tolozi u tome silno greše. Četiri Svete Sile bile su, zapravo.
 Izvršiteljske sedam zapovesti.
Jednom reč ju, Tvorac beše izdao sedam zapovesti, koje su potom Cetiri Svete Sile izvršile.

 

 

 Duadest ploč ica na kojima je prikazan krst

Stara ideja o tome izgledala je ovako:,,(-I početku, haos je vladao čitavom vaseljenom, uronjenom
u tminu i tišinu. Potom je Tvorac, želeći da stvori svetove, naložio Svojim Četirima Velikim
Silama da u vaseljeni zavedu red i zakon, kako bi se Stvaranje moglo obaviti. 1 kada zakon i red
 behu uspostavljeni, Četiri Svete Sile obaviše čin stvaranja prema Tvor čevoj želji".
Ovo je odlomak iz jednog drevnog spisa Naakala, tačno reprodukovanog na meksičkim pločicama,
što jasno doka-zuje da je poreklo ovih pločica isto kao i poreklo spisa Naakala — što će reći i
Svetih Spisa proisteklim od Mua.
Stari narodi su, po svemu sudeći, ovim silama davali raz-ličita imena — neki čak i više njih. Zvali
su ih Cetiri Svete Si-le, Četiri Velike Sile, Četiri Moći, Četiri Sile, Četvorica Velikih Kraljeva,
Četvorica Velikih Maharadža, Četvorica Velikih Gra-ditelja, Četvorica Velikih Arhitekata,
Četvorica Velikih Geo-metara, i tako dalje.
Kasnije su ih, pak, zvali Četiri Velika Vaseljenska Stuba, Četvorica Genija, i tako dalje, i, još
kasnije, Amšaspandi kod Mazdejaca, Elohimi i Serafini kod Jevreja, Rabiri i Titoni u Heziodovoj
teogoniji, dok su danas Arhanđeli hrišćana i muhamedanaca.
Međutim, ne samo što su Četiri Sile nazivane različitim imenima, već  su izmišljani i simboli u
obliku krsta radi njiho-vog prikazivanja. Stari, Nivenovi Meksikanci posebno su puštali mašti na
volju i stvarali očaravajuće crteže — i sam ih imam barem stotinak — ali im je kukasti krst bio
najomi-Ijeniji.
Kod mnogih naroda krug sa krilima predstavljao je omi-Ijeni način prikazivanja Četiriju Sila, i
 posebno su ga koristili Egipćani.
 Kukasti krst ili suastika. Radi se o popularnom ,,glas-niku sreće", jednom od brojnih simbola Četiri
Prvobitne Ve-like Sile, i ujedno jednom od najcenjenijih kod starih naro-da. Istovremeno je i deo
masonskih simbola. Ipak, stara svastika doživljavala je i sijaset prilagođavanja; dugo vreme-
na stari narodi vršili su na njoj izmene, kako bi je poboljšali. Pogledajmo, dakle, kroz kakve je faze
 prosla.

 

Ključ 

Slika 7. Izvorni simbol Četiri Velike Prvobitne Sile.
Slika2. Napravljena je izmena, ali kada? Ne bih umeo to da kažem. Krug simbolizuje Tvorca,
dok krst, koji se nalazi unutar kruga, označava da Ćetiri Sile pripadaju Tvorcu.
Slika 3. Na ovoj slici, krajevi krsta izlaze iz kruga, i zatim se pod pravim uglom savijaju prema
 zapadu,  sa simbolom Tvorca u  sredini. Na taj način, Četiri Sile postale su nezamis-live bez
Tvorca.
Slika 4. Na ovoj slici izostavljen je simBol Tvorca i zame-njen složenim simbolom sastavljenim
od simbola Četvorice Velikih Graditelja; objedinjeni su, međutim, tako da uobli-čavaju krst koji
se zove svastika i koji je i do danas zadržao isti oblik.
Sveštenici su raspolagali posebnim objašnjenjem za ovaj
krst, koje, međutim, nisu prenosili običnom svetu. A. Znak koji označava Graditelja. B.
Rastavljeni krst, koji prikazuje Četvoricu Graditelja. C. Hijeroglif koji označava Geometra. D.
Hijeroglif koji označava Arhitektu. E. Ovaj znak označava tri koraka od prestolja. F. Cetvorica
Graditelja koji uobličavaju kocku. Celina, dakle, ne označava samo Četvoricu Velikih Gra-
ditelja, već  i Četiri Moći. Kocka je, opet, simbol zemlje. ObJašnjeni'e.  Po zapovesti Tvorca,
Četiri Sile stvorile su vaseljenu i sve što se u njoj nalazi. Oni (Četvorica Velikih
Graditelja, Nebeski Arhitekti, Geometri, Četiri Moći), stvorili
su potom zemlju i život na njoj.

 Krilasti krug sa krilima leptira.

 Egipatski krug — najpoznatyi 

Krug sa krilima naslikan u dnu pogrebne prostorije kra-Ijice Hatšepsut — iste one koja beše našla
Mojsija u korpi od vrbovog pruća, pokraj Nila. Krivina označava da se radi o posebnoj zaštiti.

Ggrč   ki grug sa krilima 

 

Još jedan simbol, nepoznate starosti, koji mi je poslat iz Gr čke.
9

SIMBOLI

 Kosmogonijski dijagram zemlje Mu bilo je prvo delo na-pisano Ijudskom rukom. Mislim da je star
trideset pet hilja-da godina, ali je nemoguće reći koliko dugo je u to vreme bio korišćen.

Svi drevni narodi, Maje sa Jukatana, Naga-Maje iz Indije, Vavilonci, Asirci, Egip ćani i Pueblo
Indijanci na jugoza-padu Severne Amerike, oponašali su dijagram Zemlje-mati-ce.'
Jedino je jedan prepis — prepis Maja sa Jukatana — : 
zadržao jednostavan oblik sa izvornim značenjima. Drugi narodi, osim možda Pueblo Indijanaca,
dodavali su figure i razrađivali njegove dogme. Nekim figurama davali su i nova značenja, tako da
se jednostavni i lepi simbol Zemije-matice žalosno izmenio, pre svega zahvaljuju ći beskrupuloznom
egipatskom sveštenstvu. Najpre su izmislili đavola, da bi po-tom, kao njegovo prebivalište, izmislili
i pakao. Pre pet hilja-da godina i đavo i pakao bili su potpuno nepoznati. Indijski sveštenici, uvidevši
kakav uticaj imaju na narod takve izmiš-Ijotine, pohitali su da Šiva pođe tragom Seta.

U Muu je svaki mladi redovnik morao da napamet nauči ovo delo i da ga ponavlja kao ,,vjeruju"
da bi učvrstio svoju veru u Boga i u ,,onostrano".
Pri dešifrovanju ovog kosmičkog dijagrama moguće je uočiti da se na njemu nalazi jedan
centralni krug, unutar dva ravnostrana, međusobno prepletena trougla. Zajednički, tvore samo
 jednu figuru, budući da imaju samo jedno zna-čenje; dva trougla se, pak, nalaze unutar jednog
spoljašnjeg kruga, uobličavajući dvanaest površina između dva kruga. Ovaj spoljašnji krug,
opet, okružen je sa dvanaest venaca. Sa ove figure spušta se traka izdeljena na osam delova.
Središnji, unutrašni krug predstavlja Ra, sunce, skupni simbol Božanstva; i kako se Božanstvo nalazi
na nebu, krug istovremeno simbolizuje i Božanstvo i Nebo.
Dvanaest površina što ih tvore dva međusobno preplete-na trougla između dva kruga simbolizuju
dvanaest nebeskih dveri. Svaka od tih vrata oličava jednu vrlinu, tako da dušu, da bi prošla kroz
nebeske dveri, mora da odlikuje dvanaest vrlina. Spoljašnji krug simbol je onostranog, rneđuprostor-
nog sveta, Amentija kod Egipćana.
Dvanaest venaca koji okružuju međuprostorni svet sim-bolizuju dvanaest iskušenja. Pre no što dođe
do dvanaest nebeskih dveri, duša mora da pruži dokaze da je odolela ovim zemaljskim iskušenjima.
Traka koja se odatle spušta označava da duša mora da se uzdigne, da bi stigla na nebo; da dosegne
viši nivo savr-šenstva. Sama traka izdeljena je na osam delova, koji pred-stavljaju osam puteva koje
čovek mora da pređe pre nego što njegova duša uzmogne da dopre do onostranog sveta.
Clisam, međutim, mogao da ustanovim na šta se odno-silo tih dvanaest iskušenja i dvanaest vrlina.
Prevedeno na savremeni jezik, ovo staro religiozno vero- Kosmogonijski dijegram zemlje Muvanje
naroda Mu ima sledeće značenje:
,,Verujem da postoji osam puteva koje moram da pre-đem da bih stigao na nebo. Pošto pređem osam
 puteve (data su im imena), stižem do dvanaest dveri koja vode onostrani svet. Tu moram da
dokažem da sam savladac dvanaest zemaljskih iskušenja (data su im imena). Potom ĆL preći u
onostrani svet i stići ću do nebeskih dveri. Tu ću opet, morati da dokažem da sam savladao i
 primenjivac

 

dvanaest vrlina na zemlji (posebno ih imenujući). Nakon to- ga će me nebeske dveri povesti ka
 prestolu slave, gde ću ugledati Nebeskog Kralja".

 Prva kniga na svetu, kosmogonski dijagram zemlje Mu

Postoji li među našim sektama i religijama ijedna koja bi bila jednostavnija i čistija od religije
iščezlog naroda čove-kove Zemlje-matice?
 Figure sa uiše ruku. Tokom godina koje su usledile pre-vođenju pločica Naakala, pronašli smo
rešenje zagonetki koje su nam postavljale brojne figure koje nismo mogli da na  pločicama
dešifrujemo. Tragajući za ključem za drevne simbolične figure, koje razni pisci i arheolozi
nazivaju ,,grotesknim božanstvima", uočili smo da se simboli koje na ovim bareljefima nismo
mogli da dešifrujemo tako mešaju, da njihovo značenje postaje očigledno. Evo jednog od tih
,,grotesknih božanstava", sa prevodom simbola koji otkriva-ju da alegorija predstavlja  pojauu
č oueka u zemlji Mu. 
U [ndiji, i to najčešće, pre svega na zidovima hramova, kao ilustracije u starim hinduskim
rukopisima i reproduko-vane čak i na današnjem nakitu i ukrasima, nailazimo na brojne
skulpture i crteže lika sa više ruku.
Ti likovi ne predstavljaju idole; oni su sveti simboli Veli-kog Tvorca i Njegovog Stvaranja.
Alegorije su vrlo složene, što se najčešće uočava pri proučavanju prvih čovekovih spi-sa. One
simbolizuju Beskonačnost, Tvorca sa Sedam Veli-kih Sila ili atributa — moći, želja, zapovesti,
i tako dalje. Ove reči našao sam upotrebljene u raznim drevnim zapisima, kao na primer:
,,Zmija sa sedam glava, koje su moći ili za-povesti", ili ,,Zmija prekrivena perjem, čijih je
sedam zapo-vesti stvorilo svet, i koje su stvorile čoveka da vlada zem-Ijom".
Likovi sa više ruku, o kojima sam maločas govorio, bez sumnje potiču iz Zemlje-matice, mada
sam prvi put na njih naišao kod starih Bramana. U Indiji je dobro poznata činje-nica da su
Bramani svoju kosmogoniju, nauke i dvilizaciju. primili od Naga. Maje iz Indije, koji su se

 

najpre zvali Maje, a potom Danave, po dolasku iz Zemlje-matice nastanili su se u ovoj zemlji
više hiljada godina pre nego što su se u njoj po-javili Arijevci. Bramani i Nage takođe su
koristili Zmiju sz. sedam glava da bi simbolično prikazali Tvorca. Izgleda da je

Izabrao sam jedan bareljef, na kojem je prikazana jedna od tih figura u kripti hrama Ajanta,
 pored Bombaja, koju ću ovde dešifrovati i prevesti. Figura je posebno zanimljiva zbog
toga što simbolizuje izdizanje Zemlje-matice iznad vode, ne-posredno pre pojave čoveka;
središnja figura je čovek sa se-dam istaknutih tačaka, pri čemu je sedam broj Stvaranja. 0 ovom
slučaju izabran je viši simbol čovek, umesto zmije budući da je čovek posebna tvorevina kojoj
 je darovana moć  da vlada zemljom. Upravo to potvr đuje alegorija koju name-ravam da
dešifrujem.
Središnja figura nosi staru svetu krunu sa biserima, atri-butom Božanstva, što nagoveštava da
se radi o nekom kra-Iju. Budući da je smešten u sred stvaranja, sledstveno tome radi se o kralju
stvaranja. U gornjoj levoj ruci drži neko voće, a u desnoj kraljevski lotos, simbolični cvet
Zemlje-matice što označava da je Mu nastanjiv.
Lik stoji uspravno u vodi, na šta nam i ukazuju i dva ra-zaznatljiva simbola; najpre nepravilne
vodoravne linije po njegovim nogama i donjim delovima tela, a onda i zmija sa jednom glavom
koju drži u donjoj desnoj ruci. Vidi se kako sa zmijinog repa padaju zrna, koja kod starih
naroda simbo-lizuju kosmička jaja. Clbrzo će se jaja izleći. Tako vidimo ka-ko se pojavljuje
život, i istovremeno da iznad vode postoji nastanjiva zemlja. Koja je to zemlja? Dole levo

 

vidimo jelena u skoku; znači, jelen je bio drevni simbol prvog čoveka. Pre-ma tome, alegorija
 predstavlja Zemlju-maticu neposredno pre pojave čoveka.
Umetnik se takođe pobrinuo da napravi razliku između tvorevina prirode i posebnog nastanka
čoveka, budući da su dela prirode prikazana u obliku zrna spremnih da niknu, dok je čovek
 prikazan u punom razvoju bez ikakvih evolucionih promena jasno ukazivanje da čovek nije
 bio smatran tvo-revinom prirode.
Ovaj divni simbol onome ko ga razume nimalo ne liči na nekog idola. Radi se i o slici koja
 potvrđ  uje ono što znamo iz Biblije, s tom razlikom što je nastala hiljadama godina pre
nastanjivanja Egipta.
Ipak, ovaj prevod nije potpun, zbog oštećenosti donje leve ruke, tako da se ne može videti sta
se u njoj nalazilo.
 Zmifa sa sedam glaua. Radi se o jednom od najstarijih i nesumnjivo najzanimljivijih simbola.
Potiče iz Zemlje-matice i simbolizuje Tvorca i Stvaranje.

 Nalazi se u mnogim spisima, pod različitim imenima, ali uvek predstavlja aluziju na sedam
glava. Nisam mogao da ustanovim kako mu je glasilo prvobitno ime u Zemlji-matici;
međutim, u hinduskim delima naziva se Kejša ili Narajana. Maje sa Jukatana nazivale su ga
Ahak-čapat, dok mu  je  Naga današnje ime u Kambodži. Ovaj poslednji naziv srazmerno je
nov, budući da se njime zmiji daje ime naroda.
U Angkor-Tomu (ne treba zaboraviti da je Kambodža bi-la deo stare Burme) još uvek se vide
ostaci hrama koji se može svrstati u svetska čuda. Zmija sa sedam glava pojav-Ijuje se na više
mesta, ali se glavna nalazi blizu ulaza u hram. Veliki hodnik oivi čen je dvema zmijama sa
sedam glava — visokim tri metra, čiji repovi dodiruju zidove hrama.
Zmije su predstavljale zagonetku za gotovo sve arheo-loge koji su ih prou čavali — da bi,
najzad, došli do jedno-glasnog zaključka da su graditelji ovog hrama bili štovaoci zmija! Jedna
 jedina osoba —koja, inače, ne teži da se pred-stavlja kao arheolog — gotovo da je instinktivno
rešila eni-gmu. Helen Čerč  il Kendi, u svom fascinantnom delu Veli-ča  nstueni Angkor, o tome
kaže: ,,Radi se o Nagama; ne može biti ništa drugo. Njihov oblik izraz je vekova legendi i
verovanja, opipljiv dokaz o jednoj istoriji i zaboravljenoj reli-giji. Ove zmije nisu fantastična
tvorevina nekog umetnika ili arhitekte, već  simbol nekog poluboga. Njihovi atributi, kao i
njihova istorija, mora da se mogu naći u natpisima..."
Gđa Kendi potpuno je u pravu, i svi ostali se varaju. Ove zmije jesu simboli, premda ni g đa
Kendi, ma koliko bila bli-zu istine, nije sasvim u pravu. Zmije ne simbolizuju nikakvog
 poluboga, već samog Velikog Tvorca vascelog sveta.
 Na vratu i leđima, zmije nose pažljivo urezane simbole Zemlje-matice. Pre mnogo vremena,
napravio sam crteže ovih simbola; bio je to onda dug i naporan put do hrama kroz džunglu.
Bilo je i raznih dogodovština, ali takvaje uobi-čajena sudbina istraživača.

Zbog čega se u Kambodži Zmija sa sedam glava zvala Naga? Ja za to nalazim samo jedno
 prihvatljivo objašnjenje:
taj crtež stigao je u Burmu iz Zemlje-matice pre desetak hi-Ijada godina, a donele su ga Nage.
Kataklizma je uništila Nage, a kada je njihova zemlja ponovo postala nastanjiva, na njoj se
naselio novi narod. Oni su bili ti koji su zmiji dali ime Naga, u znak sećanja na narod koji je
doneo.

Kad smo već u Angkoru, ispitajmo jednu drugu skulptu-ru. Vrata čuvaju životinje koje su
nemaštoviti arheolozi krstili kao ,,lavove". Očigledno je, međutim, da ove stilizovane zveri

 

 
 predstavljaju samo simbole, budući da imaju pravougli oblik usta, a pravougaonik je još jedan
od simbola Mua. Ove živo-tinje stoje, okrenute licem prema istoku, u pravcu groba zemlje Mu.
U čitavom Angkoru može se naći poklik urezan u kamenu: ,,Mu, Mu, Zemljo-matico!"
Budući da je Ganeša bio simbol boga koji bdi nad cve ćem i žetvom i čije je ispravno drevno
ime bilo ,,Gospodar zemlje i žetve".
(Bog Zemlje) ili Ra Mana (Gospodar polja i žetve). Na Juka-tanu, kraljevska dinastija Ppeu
 prihvatila ga je kao simbol, objavljujući istovremeno da su njeni pripadnici vlasnici i gos-
 podari zemlje. Na građevinama podignutim u vreme dinas-tije Ppeu mogu se videti mnoge
glave slonova.
 Nož induskih Haga.  Posedujem jedan nož koji je, veru-jem, najstariji nož na svetu koji je
nekada mogao biti vlas-ništvo nekog drevnog kralja Naga. Kao što sam već objas-nio, Nage su
 bile Maje koje su u Indiju došle iz Zemlje-matice, prolazeći pri tom kroz Burmu. Nastanili su
se u Dekanu i nji-hova je zajednica odmah postala kolonijalno carstvo Mua, zvano Naga.
Glavni grad nalazio im se na mestu na kome se danas nalazi Nadžpur.
 Ne zna se tačno vreme uništenja carstva Naga, niti da li je uništeno odjednom ili postepeno.
Legende kažu da je nestalo pre pet hiljada godina. Postoji bezbroj hinduskih dokumenata i
 predanja. Valmiki čak kaže da ]e ono bilo pruo koion.ijalno carstuo Zemlje-matice.
Pažljivo ispitivanje noža otkriva da danasnje sečivo nije ono isto koje je bilo prvobitno
 pričvršćeno za dršku. Ovo se-čivo nije od čelika već od kovanog gvožđa, pričvršćeno za dršku
 bakarnim klinom. Da bi sečivo bilo dobro učvršćeno, dodata je i jedna bakarna alka. Sve,
dakle, ukazuje na to da je prvobitno sečivo bilo od bronze ili kovanog bakra, ali do-voljno
čvrsto da bi moglo da stoji bez alke. Drška noža i ko-rice su od srebra, bogato ukrašene
simbolima, hijeroglifima i znakovima Maja koji su bez sumnje zanimljiviji od same velike
starosti ovog gvožđa.
Simboli na dršci predstavljaju alegoriju koja nam govori ko su bili Ijudi koji su napravili ovaj
nož i odakle su došli.
Prvi je simbol Mua, Zemlje-matice. Na njemu se nalazi obredno slovo K koje označava četiri
glavne tačke, pra-vougaonik opervažen lotosom, simboličnim cvetom Zemlje-matice. S obe
strane, polusunca bez zrakova ozna-čavaju koloniju. Čini se, dakle, izvesnim da nož potiče iz
vre-mena kolonijalnog carstva Naga.
njiti sve arheologe. I ja sam bio zapanjen činjenicom da sam ga našao u Indiji. Središnju figuru
 predstavlja skarabej, koji se podiže opervažen zracima slave. Ispod se vidi simbol zemlje,
obredno slovo M, okruženo lišćem — simbolima njegove rodnosti. Ispod površine zemlje
nalaze se dva mlada skarabeja, koji još nisu ugledali svetlost. Sa obe strane oko-mito
 postavljenog skarabeja vidi se simbol prvog čoveka, Keh, u obliku jelena, pri čemu se on
 prikazuje kako obožava skarabeja.
Ali, šta simbolizuje skarabej?
Ovo je prvi put da ga nalazim u Indiji, bilo u spisima ili na skulpturama. Skarabej je do sada
 bio smatran isključivo egi-patskim simbolom, koji predstavlja Tvorca, zvanog Kefera. Jedan
skarabej još uvek ukrašava krunu Kefera.
Anana, kraljev pisar i pratilac Setija 11, na jednom od svo-jih divno ilustrovanih papirusa
iznosi razlog zbog koga su Egipćani izabrali skarabeja za simbol Boga Tvorca:
,,Skarabej svojim nožicama kotrlja sićušne grudve zem-Ije, i u njih polaže jaja. Egipćani
smatraju da je ovo savršen primer Tuorca koJi na isti nači  n okreće suet i č me da on stuara.
 svet". 

 

Ova rečenica na italskom zapanjujuća je za modemog naučnika koji poznaje poreklo i uticaje
sila, budući da poka-zuje da su Egipćani za njih znali još pre tri ili tri i po hiljade godina — što
ću ja, zahvaljujući induskim prevodima, nas-tojati i da pokažem. Anana nas vraća tri i po
hiljade godina unazad, ali ukrasi na koricama noža uputiće nas još dalje u prošlost, pre nego što
su Egipćani i kročili na tlo Egipta.
Simbol na dršci govori nam da su i drška i korice nap-ravljeni u Indiji, u vreme kada je zemlja
 Naga bila još samo kolonija.
Pokušaću sada da utvrdim približno vreme postojanja kolonije Naga, pre nego što je postala
kolonijalno carstvo.
Jedna od najvažnijih ličnosti u carstvu Naga, odnosno Maja u Indiji, bio je princ Maja. Nije
 poznato kada je živeo. Premda sam proučio dosta zapisa koji govore o njemu, nije-dan ne daje
 podatak o tome kada je živeo; međutim, prema
 predanjima, kojih ima kao lišća na drveću, princ Maja živeo je pre petnaest ili dvadeset hiljada
godina.
U Ramajani  nailazimo na sledeću aluziju na ovog prastara vremena postojao je jedan princ
 Naga, koji se zvao Maja".

Princ Maja autor je Souriya Siddhante,  najstarijeg indij-skog astronomskog spisa, čija se
starost procenjuje na de-set do dvadeset dve hiljade godina.
Dakle, u vreme ovog princa Nage su stvorile carstvo. Ka-da su drška i korice rečenog noža bili
napravljeni, oni su stvarali koloniju — prethodnicu (kolonijalnog) carstva, na šta ukazuje i
 polusunce bez zrakova. l ova činjenica dokazu-je ogromnu starost ovog oružja.
Stara ploči ca Maja. Ova pločica načinjena je od vrlo fi-nog peščanog kamena. Hijeroglifi su u
reljefu, i široki dva milimetra. Pozadina unutar kruga je bledožute boje, dok je podnožje
kamena prekriveno plavom gleđi. Sami hijeroglifi su tamnocrveni i blistavi, kao da su od
stakla. Tu mešavinu boja i inače često srećemo kod starih relikvija Maja.

 

Pločica je visoka oko osam santimetara, pri čemu je do-nji deo proširen da bi služio kao
osnova. Pločica je, očigled-no, predstavljala ukras stavljan na vidno mesto u kući.
Po meni, ova pločica predstavlja misteriju, budući da na njoj ne stoje urezani obredni znaci
Maja, već znakovi Maja iz Zemlje-matice. Ovaj osoben način pisanja poznavali su sa-mo veliki
sveštenici, tako da su ove simbole mogli da razu-meju samo oni ili naslednici prestola upućeni
u svete tajne.
Pokušaću sada da je dešifrujem i prevedem, kako bismo videli o čemu nam govori.

2. Obredno slovo U iz azbuke Zemije-matice, simbol du-bine, bezdana.
3. Složeni simbol sastavjjen od slova CI i simbola koji označava neko kretanje, kotrljanje.
Koristi se uvek kada se radi o uništenju ove zemlje i o njenom potonuću.
4. Simbol kotrljanja, talasa okeana, istovremeno i stari simbol koji prikazuje vodu.
5. Složeni simbol sastavljen od simbola ognjeva iz dubi-na i simbola podzemnog puta.
6. Radi se o jednom izrazu: zemlji Kui.
7. Hijeroglif koji označava mrtvu zemlju Kui.
8. Hijeroglif koji izražava jednu rečenicu: mrtva i poto-pljena zemlja Kui.
9. Simbol stuba i zeinljotresa. 10. Veliki Vođa pada u vatreni bezdan. Evo, sada i objašnjenja:
Zemlja Kui, veliki vođa svih zemalja, više ne postoji. Zah-vatio ju je zemljotres, i zemlja se
kotrljala kao talasi okeana. Na kraju su stubovi koji su je držali popustili, i ona je poto-nula u
vatreni bezdan. Dokje Veliki Vođa nestaj'ao, podigoše se ognjevi iz dubina i zahvatiše ga.
Potom je prekri voda i zemlja Kui, Vetiki Vođa, beše potopljena.
Strogo sam se držao značenja znakova na pločici i zado-voljio se time da tekst prevedem na
savremeni jezik, pristu-pačan i razumljiv i laicima.
Veli/ca monolitna stens iz Tiahuđn  aka, u Boliuifi.  Ova ogromna stena jedna  je  od velikih
enigmi koju arheolozi nastoje da reše. Za njih, ona je svetsko čudo. Podignuta na obalama
 jezera Titikaka na visini od tri hiljade osam stotina metara, ona predstavlja ostatak nekog
hrama.
 Napisanoje mnogo toga o ovoj steni, i mišljenja mnogih autora mogu se svesti na sledeće:
,,Kad bi je samo bilo mo-
guće dešifrovati i pročitati, kakvu bi nam samo priču ispri-čala o dalekoj prošlosti!"10. (Red.)

Ta stena zaista priča divnu priču... Citaoca vraća šes-naest hiljada godina unazad, u vreme kada
 je Mu još uvek vladao zemljom, pre nego što je potonuo u ognjeni bezdan da bi ga potom
čovečanstvo oplakivalo hiljadama godina. Govori nam i o prvim kolonijama Egipta, u delti
 Nila, za vre-me vladavine Tota, u praskozorje egipatske istorije.
U vreme kada je, zajedno sa svojim divnim izvajanim ka-menjem, hram bio podignut, Andi
nisu ni postojali, Kordi-Ijeri se još uvek nisu uzdizali usred ravnica na zapadu Južne Amerike.
 Nastanak ovih planina uništio je zernlju, stanovništvo i hram, i razbio na dva dela ovu
džinovsku monolitnu stenu.

 

 

Velika monolitna stena iz Tiahuanaka 

Mnogi autori ovu stenu pripisuju Inkama. Inke su u Peru i Boliviju stigle petnaest hiljada
godina posle izgradnje ovog hrama. Kada su Inke (Kiče) prispele u Peru, Kordiljeri su postojali
već hiljadama godina.
Ova stena zaista predstavlja čudo, budući da se na njoj
 — premda je obredna azbuka postojala već dugo vremena
 — ne pojavljuje nijedno slovo. Ona predstavlja prvi oblik-pisma na svetu, sačinjenog od niza
simbola koji tvore alegoriju — alegoriju koja, zapravo, predstavlja tekst. Veoma je retko naći
skulpturu iz toga vremena a da na njoj nema obrednih slova; pa ipak, i bez slova lako je čitati
ovu stenu, kao i neku knjigu... pod uslovom da se poznaje zna čenje simbola.
Posmatrajući reprodukciju ove stene, pre svega nas zap-repašćuje stilizovana Ijudska glava; i
ono što najviše privlači pažnju jeste učestalost pojavljivanja broja tri na njoj. Tri, kao što sam
već rekao, bio je numerički simbol zemlje Mu.
Glava je napravljena od tri sloja, koji se nalaze jedan iznad drugog tvoreći grb, od kojih onaj
na vrhu nosi Ijudsku figuru. Na gornjem delu nalazi se kruna sa  fri'pera, a  na do-njem 
trostruki presto. Na svakom obrazu nalaze se po tri pege. Prsni deo, ako se može tako nazvati,
sadrži tri pra-vougaonika — azbučne i geometrijske simbole zemlje Mu.
Vrh skiptra ukrašen je trima ptič jim glavama. U sta ta-kođe imaju simboličan oblik — oblik
 pravougaonika. Dakle, ime Mu pojavljuje se devetputa. Glava je okružena zracima, svrstanim
u grupe po četiri, tvoreći čitav krug zrakova, deo simbola ,,Mua, Carstva Sunca". Svaki zrak
završava se kru-gom: Ahau, Kralj nad Kraljevima. Značenje koje se na ovaj način dobija glasi:
,,Vladar Carstva Sunca bio je kralj svih kraljeva na zemlji".
Glave ptica, papagaja, koje ukrašavaju skiptar, predstav-Ijaju kolonijalni simbol, totem kraljice
Majaksa Moo, i, bu-dući da su pričvršćene za skiptar, označavaju da je Majaks bio vazalna
zemlja, to jest kolonijalno carstvo.
 Na zracima u gornjim uglovima vidi se glava leoparda, kao i na svakoj strani grba. Leopard je
 bio totem princa Ko-ha, brata i muža kraljice Moo. U donjim uglovima nalaze se glave zmija,
simbola dinastije Kan. Središnja figura, dakle, kazuje nam da je kraljica Moo sa svojim mužem
Kohom iz porodice Kan, vladala Majaksom i da je Majaks bio koloni-jalno carstvo Mua.
Kraljica Moo posetila je koloniju Maja u Saisu, u delti Ni-la, tokom prvog veka postojanja ove
kolonije, i tamo srela Tota, njenog — prema Trojanskom rukopisu — osnivača.
Kolonija na Nilu je osnovana pre šesnaest hiljada godina. Prema tome, velika monolitna stena
iz Tiahuanaka bila je izgravirana pre tačno šesnaest hiljada godina.

 

10 

MESTO SEVERNE AMERIKE MEĐO DREVNIM CIVILIZACIJAMA 

Kada se čovek pojavio na zemlji? I gde?
Ovo su dva pitanja koja sebi postavljaju naučnici, a i laici. Ja mogu da odgovorim na ovo
drugo, pružajući sve mo-guće dokaze koji se oslanjaju na dokumenta, natpise na sta-rim
istorijskim ruševinama, na predanja i na geološke pojave. 
Trenutno nije moguće odgovoriti na prvo pitanje, i goto-vo je izvesno da odgovor na njega
nećemo nikada naći, bu-dući da se dokumenta i neophodni dokazi nalaze na dnu na-šeg
najdubljeg okeana. Moguće je, međutim, da ćemo jednog dana, kada svetlost dana budu
ugledale ruševine starih induskih hramova iz gradova Riši, otkriti i čitav prepis Sedam Svetih
i Nadahnutih Spisa zemlje Mu. Njihovo sed-mo poglavlje daje odgovor i kazuje istoriju
čoveka od nje-gove pojave na zemlji.
Biblija kaže da se čovek pojavio u Rajskom vrtu, ali niko ne zna gde se on ta čno nalazio. Ja
tvrdim da su Rajski vrt predstavljale Zemlje na Zapadu kod Egipćana, Zemlja Kui kod Maja i
Zemlja-matica kod Indusa. Uzvišeno ime te zem-Ije bilo je Mu.
Pokušaću sada da po čitavom svetu sledim čoveka iz drevnih vremena, i da, uz pomoć 
 pisanih dokumenata koja je ostavio za sobom u raznim krajevima — ne dopuštajući pri tom
nikakvu sumnju — ukažem na geografski položaj zemlje Mu. Po čeću sa Sjedinjenim
Državama, budući da su
Severna Amerika i istočna Azija bila dva mesta na kojima je čovek uspostavio prve kolonije
daleko od Zemlje-matice.
Poneseni otkrićem nekoliko starih Ijudskih kostiju nean-dertalca, u Piltdaunu i Hajdelbergu,
naučnici su posve za-nemarili postojanje ostataka prvih Ijudi u Severnoj Amerid. Očigledno
 je da su, imajući u vidu oblik njihove lobanje, evropski ostaci bili u stvari ostaci idiota i
degenerika. Bez ikakve sumnje, njih su odbadle civilizovane zajednice. Valmiki, druidski
zapisi, Popol Vuh i ostala drevna dokumen-ta ukazuju nam na to da su takvi pojedinci bili
odvođeni u šume, gde su nastavljali da žive i umiru kao zveri. Prema brojnim spisima, čini se
da su mrtvi obično bili spaljivani, ta-ko da je ostalo malo tragova onih čije kosti nisu završile
u plamenu.
Same kosti ne mogu da pokažu civilizacijski stepen koji je čovek dosegao, ni kako je živeo;
to pokazuju njegova de-la.
U Severnoj Americi moguće je naći veoma malo kostiju prvih Ijudi, ali su zato za sobom
ostavili veliki broj svojih tvo-revina.
Većina naučnika strasno zagrejanih za otkrića starih kos-tiju u Evropi slažu se u tome da one
 potiču iz pleistocena to jest iz perioda posle ledenog doba.
Severoamerikanci su bili visoko dvilizovani... Imali su nauku i umetnost desetinama hiljada
godina pre nego što su u Evropi postojala degenerisana plemena.
Egiptu je pripala sva naučna slava, tvrdnjom da je on ko-levka svih civilizacija, uprkos tome
što postoji mnogo starih dokumenata koji govore da su na njegovo tle prvi kro čili ko-
lonizatori prispeli iz Amerike i Indije, i da su upravo oni sa sobom doneli ,,nauku i
civilizaciju iz Zemlje-matice". Mnoga od tih dokumenata napisali su sami Egipćani. Kao što
 je to već Šliman pokazao, velika egipatska civilizacija počela je da opada kada je izgubila
 podršku Zemlje-matice.

 

Maši današnji naučnici posve su zaslepljeni teorijom evolucije — neodrživom tezom,
ukoliko se imaju u vidu Sveti Spisi zemlje Mu. Ovaj dokument govori nam šta je to

život, kako je stvoren i kakve sile njime upravljaju. Mada su napisani pre više od pet hiljada
godina, ovi spisi pružaju nam informacije o prirodi sile koju naučnici zovu elektron, o
njenom poreklu, uticajima i o tome kako ona deluje.
U Severnoj Americi nailazimo na tragove visoko razvije-nog čoveka, koji prethode ledenom
dobu desetinama hilja-da godina.
Egipatske Svete Tajne pružaju nam opis tog ledenog do-ba, šta ga je prouzrokovalo i ukazuju
na sve pojave vezane za njega.
Veliki broj tih ostataka u Severnoj Americi vuku koren iz vremena pre nastanka Stenovitih
 planina.
U našim zapadnim državama postoje tragovi čak če  tiri civilizacije Ijudskih bića, koja su tu
živela pre pećinskog čoveka i crvenokožaca.
Sasvim je moguće da su ti pećinski Ijudi, ..br đani, crvenokošci.rase koje potiču od nekih
 bića, koja su se spasla u vreme nastanka planina.Ovi ,,br đani" su inače predstavljali
 preistorijski narod u jugozapadnim delovima Sjedinjenih Država, za koje se smatra da su bili
 preci Pueblo indijanaca. Četiri civilizacije su otkrivene zahvaljujući različitom načinu pisanja
i tragovima i ostacima njihovih kuća. Ovi zapisi na-laze se urezani na stenama ili liticama i
ostavljaju za večnost istoriju rase koja ih je ispisala. Sigurno ]e da je ova istorija
fragmentarna, ali je i dovoljna da bismo znali odakle je ta ra-sa došla, kako je došla, kakva je
 bila njena religija i šta je ostvarila.
Ključevi za te spise dolaze nam iz Zemlje-matice i sači-nJeni su od obredne azbuke i sistema
simbola ili ideograma. Slike čine azbuku reči, a ne slova, i pomoću ključa i uz poz-navanje
 jezika na kome su tekstovi napisani lake su za čita-nje. Evo nekoliko najvažnijih tragova
najstarije civilizacije iz Severne Amerike:
Oregon. U Oregonu, na mestu nazvanom Fosilno jeze-ro, otkriveni su tragovi neke veoma
stare civilizacije. Fosilno jezero je zapravo presahlo korito onoga što je nekada činilo
ogromnu vodenu površinu. Prema ostacima preistorijskih životinja koji su tu nađeni, izgleda
da je ovo jezero postojalo u doba mezozoika ili u nekom od njegovih poddoba.
Fosilno jezero nalazi se usred velike oregonske pustinje. Nekada je to, međutim, bila plodna
ravnica, presahla zbog nastanka planina koje su razdelile vodu. Duž korita jezera, u
najdubljim slojevima, pronađeno je mnogo kostiju dinosaurusa i ostalih životinja iz
mezozoika, a u gornjim slo-jevima ostaci mastodonata i drugih sisara iz pleistocena. Među
kostima mastodonata pronađene su i strele i vrhovi koplja od vulkanskog stakla.
 Neuada. U ovoj državi pronađeni su dragoceni ostaci prvih Ijudi u Severnoj Americi.
U  našim zapadnim državama, na stenju i liticama, otkri-veno je na stotine, da, na stotine
simbola, obrednih slova i vinjeta. Odabrao sam ih nekoliko iz Nevade, onoliko koliko sam
 bio u mogućnosti u ovom kratkom odeljku.
A. Radi se o jednom od simbola Mua, Carstva Sunca. U pitanju je sunce smešteno na sredinu
neba, okruženo zraci-ma.
B. Simbol izlazećeg sunca, koji su koristili svi drevni na-rodi.
C. Simbol sunca u zenitu, u opštoj upotrebi kod svih drevnih naroda.
D. Sunce na zalasku, iza obzorja. Uglavnom je prikaziva-no kao običan krug, bez zrakova.
U ovom slučaju, radi se o je'dnom crnom disku, koji označava da se odnosi na nešto što je
zauvek udaljeno od sunčevih zraka.

 

E. Simbol Mua, zauvek iščezlog u tami. Ime mu je dato po njegovom simboličnom broju, tri,
koji se nalazi na vrhu diska.
F.. Ideogram koji označava da se Mu nalazi s druge stra-ne okeana, u pravcu zalaze ćeg
sunca. Zmija je Kan, simbol okeana Kanab, velike vode. Polukrug iznad zmije predstav-Ija
 prikaz zapadnog obzorja. Ovde je, ponovo, označen Mu njegovim numeričkim simbolom tri
 — tri pera iznad hori-zonta.
G-1. Hijeroglif koji se čita Cl-lumil, ,,carstvo..." Radi se o središnjoj figuri na grbu Mua.
G-2. Zmija sa jednom glavom, bez ukrasa, simbol vode kod svih drevnih naroda.
H-l. Pupoljak lotosa, kraljevskog i svetog cveta Zemlje-matice.
H-2. Još jedan simbol koji predstavlja vodu umesto zmije.
I. Drevni narodi ponekad su koristili krst umesto kocke, uoblčajenog simbola četiri glavne
tačke.
K. Prvo slovo obredne azbuke zemlje Mu, izgovara se  sh. Ovo je, takođe, i broj jedan, i
izgovara se hun.  Njegovo zna-čenje odnosilo se takođe i na kralja Ahaua, kralja nad kra-
Ijevima.
L. Slovo n obredne azbuke.
M. Simbol bezdana, doline, jame.
 N. Slovo x obredne azbuke.
0. Slovo u obredne azbuke, okrenuto naopačke.
P. Mogao bi se napisati niz knjiga o ovom simbolu zmije i drveta. Međutim, pojavio se pre
 potapanja zemlje Mu.
Q. Ovaj simbol istovremeno ima i obično i ezoterično značenje. Simbolizuje stvaranje i broj
devet.
R. Religiozni simbol Ujgur-Maja.
S. Obredno slovo h Ujgura.
T. Pero ili grm? Ne znam.
(-1. Najstariji simbol broja sto.
V. Simbol planina, srazmerno nov.
W. Zanimljiv simbol, budući da predstavlja mapu zapad-nih obala Severne, Srednje i Južne
Amerike.
X. Ovaj crtež nema nikakvo simboličko značenje.  Ruke naslikane po zidovima pećina
nalazimo svuda po svetu.
Y. Ovaj  krst predstavlja aktivne i pasivne elemente pri-rode. Ima tako đe i ezoteričko
značenje.
Z. Sumnjam da ovaj simbol išta znači, osim što predstav-Ija umetnički ukras.
AA. Životinjska koža.
BB. Slične glave nalazimo u Egiptu i na drugim mesti-ma. Rogovi su ukrašeni i pokazuju da
životinja služi za cere-moniju ili žrtvu. Ne radi se o posebno starom simbolu.

 

CC. Figura sa tri šiljka, simbolizuje mnoštvo. Obično se sreće sa vrhovima okrenutim nadole.
DD. Stub koji putniku pokazuje pravac kojim treba da ide i dužinu puta.
Svi ovi natpisi na stenama dokazuju da su njihovi autori došli iz Zemlje-matice i da su bili u
dodiru sa Majama iz Meksika i Srednje Amerike, budući da im je jezik nastao od
 jezika Maja.

 Pećinsko slikarstuo. Plan hrama. Kzuyon Greipuain, u Neuadi 
1. Plan hrama.
2. Simbol potapanja: zemlja koja je nestala sa milionima
svojih stanovnika.
3. Simbol sunca koje zauvek zalazi nad potopljenom
zemljom, sastavljen od simbola zalaska sunca, krsta života i potapanja. Pojedinosti na planu
hrama (1) imaju značenje:
,,0vaj hram podignut je u znak sećanja na Mu, čovekovu Zemlju-maticu, koja je bila potopljena
sa milionima svojih stanovnika".
Centralna figura (4) predstavlja svetilište ili sveca nad svecima. Cl unutrašnjosti svetilišta može
se videti naopačke okrenuto slovo m, simbol Mua, koji pokazuje kome je hram posvećen, kao i
okolnost da Zemlja-matica više ne postoji. Mrtvaje.
Sa obe strane centralne figure vide se tri tausa — slova T — simbol vaskrsnu ća. Ovo je bio
uobičajen način prikazi-vanja Zemlje-matice u čitavom svetu.
Tri odeljenja oko svetilišta predstavljaju tri dvorane u kojima je učenik primao tri stepena
religiozne poduke. Svi drevni hramovi bili su građeni na ovaj način. Tri dvorane istaknute su
trostrukom figurom(5), koja označava ulaz. Pod svih sa-la bio je zamišljen tako da prikazuje
nebo i zemlju. U samoj dvorani, stepen religioznog učenja je označen brojem zvezda u trouglu.

 Na desnoj strani hrama nalazi sejedan hijeroglif (2). Radi se o jednom složenom simbolu koji
znači ,,potopljena zem-Ija ili potopljene zemlje". Figura 2a predstavlja simbol mnoštva. Na taj
način dolazim do zaključka da je mnoštvo duša potonulo u dubine.

 

 Na levoj strani nalazi se jedan složeni simbol (3); a ozna-čava sunce, b potopljene zemlje, sa
ukupnim značenjem:
,,Sunce više ne obasjava te potopljene zemlje". Sled-stveno tome, čitava alegorija ima
značenje: ,,Mu je potopljen sa milionima duša. Sunce više ne sija nad njim. Nestao je u _
tami. Mrtav je".
Drugi kamen pronađen je pored prvog, i na njemu je predstavljen prizor žrtvovanja:

1. Zivotinja na oltaru.
2. Sagoreva u vatri.
3. Simbol potopljenog Mua.
Stavljam na uvid i ovaj crtež da bih potkrepio prvi i pružio dodatni dokaz o posvećivanju
hrama zemlji Mu i o poto

 

kav način žrtvovanja uveden je u religiozne ceremonije kas-nije, u znak sećanja na Mu i njegove
stanovnike koji su sa-goreli u ognjenom bezdanu.
Prvi kolonizatori Severne Amerike nastanili su se duž za-padne obale Sjedinjenih Država.
 Njihove naseobine bile su uništene kataklizmom u isto vreme kada i savremene mek-sičke
kolonije. Te kolonije verovatno potiču iz poslednjeg perioda tercijarnog doba ili pliocena.
Jedna druga civilizacija, a verovatno i treća, javljaju se posle ove prve. 1 one su bile uništene
kataklizmom, i nasta-janjem velikih planinskih venaca. Ovo nabiranje zemljine kore dovelo je do
 pretvaranja u pustinju plodne zemlje Ko-lorada, Arizone i Nevade. ,,Br đani", ili pećinski Ijudi,
 bili su poslednji kolonizatori koji su došli iz zemlje Mu. Kada su stvorene prve kolonije na mestu
gde se dahas nalazi jugoza-pad Sjedinjenih Država, planine nisu postojale. Kada su pe- ćinski
Ijudi stigli u Ameriku, planine su nesumnjivo posto-jale, budući da njihova staništa nalazimo na
liticama i u usecima tih planina. Pećinski Ijudi govorili su jezikom Maja sa Jukatana, što
 pokazuje njihova upotreba obredne azbuke
Maja u dokumentima koje sam našao u Nevadi. Sudeći pre-ma mestima na kojima su pronađeni
tragovi pećinskih Ijudi u Koloradu, u Ameriku su ušli preko ušća reke Kolorado.
Sve ovo ukazuje na to da su, pošto su stigli iz Zemlje-matice, prešli reku, Ostaci ove rase nalaze
se u raz-nim državama SAD, kao i duž pritoka. Neki kolonizatori na-pustili su reku da bi se
uputili u unutrašnjost zemlje, starim putevima kao što je stara staza Zuni. Ipak, u celini uzev, iz-
gleda da su najviše voleli da se drže reke.
Prelazeći Kolorado prošli su kroz Arizonu, u kojoj se mo-že naći mnoštvo tragova. Njihova stara
staništa pokazuju da su živeli pored Džajla, Malog Kolorada i Rio Grandea. (J No-vom Meksiku
takođe ima priličan broj njihovih tragova.
Pošto su prošli kroz Arizonu, stigli su u Jutu, a onda su pratili pritoke Kolorada u Nevadi i
Vajomingu, tako da su se bez sumnje na kraju nastanili na teritoriji današnje države Kolorado,
koja je najbogatija ostacima i tragovima tog drevnog naroda.
Ako se ima u vidu ne samo mogućnost, već i verovatno-ća tih puteva, velike figure podignute i
naslikane u stenama, u čudnim položajima, neobičnih ruku i nogu, mogu biti sa-mo stubovi
vodiči; znaci na njima pokazivali su putniku pra-vac, put koji je trebalo da se pre đe i dužinu
 putovanja. Ja znam da je ovo istina, jer sam dešifrovao i preveo većinu tih natpisa.
Citava oblast oko Kolorada bukvalno je puna uspomena na drevne pe ćinske Ijude. Mogu se naći
kuće u stenju, pećinski creži, natpisi i razno oruđe i posuđe. Činjenica da se tragovi nalaze samo
u okolini Kolorada i njenih pritoka nesumnjivo dokazuje da je ušće ove reke predstavljalo ulaz-
na vrata pećinskim Ijudima i njihovim prethodnicima.
 Ne zna se tačno kada je ovaj narod došao u Ameriku. Ništa nam ne ukazuje na to; ne možemo
čak ni da naga-đamo. Ali, oni su bili tu, oni ili njihovi preci, pre nastanka planina, to jest pre više
od dvanaest i po hiljada godina.
 Arizona.  Profesor Volter Hof, sa Smitsonovog Instituta, napravio je studiju o okamenjenim
šumama Arizone u kojoj
tvrdi da je u njima našao tragove četiri različita naroda. Ovo otkriće poklapa se sa mojim, do
kojeg sam došao u našim državama na zapadu i jugozapadu, kao i u Meksiku. Tri Ho-fove
civilizacije postojale su pre nastanka planina.
Ja, lično, ispitao sam kopiju jednog drevnog, grubog pe-ćinskog crteža otkrivenog u kanjonu
Hava Supai, u Arizoni. Star je više od dvanaest hiljada godina i pokazuje da su Ijudi na ovom
mestu živeli u doba mastodonata.
 fiouiMeksiko.  Istorija ove države istorijaje Pueblo Indi-janaca, čija je prošlost deo
najfascinantnije priče koja je ikada ispričana o prvim Ijudima u Sevemoj Americi. Kada su stigli

 

u Sevemu Ameriku, Pueblosi su bili visoko prosvećen i civilizovan narod. Njihova predanja i
legende to nesumnjivo dokazuju. Njihova predanja i tradicije najstarije su me đu svim
Severoamerikancima koji su došli iz Zemlje-matice.
CJ našim zapadnim državama nalazi se ogroman broj ostataka gradova, crteža, natpisa,
zemljanog posuđa, pre-danja. Međutim, naši najistaknutiji naučnici i arheolozi stid-Ijivo odbijaju
da nam pričaju o narodima koji su u ovoj zemlji živeli pre nas, zadovoljavaju se samo time da
nam kažu da su natpisi stari između tri i pet hiljada godina.
Pueblo Indijanci, Zuni i Hopi, daju nam o tome više oba-veštenja. Što se mene ti če, ova dva
 plemena zanimljivija su od svih ostalih postojećih plemena crvenokožaca, budući da ih poznajem
 bolje od drugih. Njihova veza sa Zemljom-ma-ticom pouzdano je utvr đena, a i njihova predanja
govore nam da su u Ameriku došli iz zemlje Mu. Sva njihova reli-giozna verovanja izvedena su
iz prve čovekove religije, i nji-hovi sveti simboli istovetni su sa simbolima zemlje Mu.
Posedujem jedan ceremonijalni pueblo ogrtač, čiji ukrasi nisu ništa drugo do sveti simboli
Zemlje-matice.
 Njihova predanja pobuđuju oduševljenje i od ogromnog su značaja i dometa, kao što je na primer
ono o stvaranju prvog čoveka i žene: Adama i Eve. Ono je utoliko dragoceni- je što u njemu
nailazimo na jezik Zemlje-matice, sa ezote- ričkim značenjima nekih reči.
Zuni i Hopi imaju dva posebna boga, koji u načelu upravljaju sudbinom čovečanstva. Ova dva
 boga jesu sveta, ali nisu i štovana (kao bogovi); drugim rečima, moguće je porediti ih sa našim
svecima. Ta dva boga zvala su se Ahainta i Matsailema, i bili supfua deca Boga Sunca.
Ova rečenica zaslužuje da bude pažljivo proučena. Hopi Indijanci prave razliku između sunca,
njihovog simbola Bo-ga, i samog Boga. Po njima, prvi čovek i prva žena jesu bili deca Boga, ali
ne i deca njegovog simbola — sunca.
U starim dokumentima, naročito hinduskim i egipat-skim, našao sam delove u kojima se sunce
naziva ocem, a voda majkom života; međutim, u oba slučaja ona govore o tvorevinama prirode, a
ne o nekom posebnom stvorenju ko-je nazivamo čovekom. Ona takođe pominju i sile sunca, ko-
 je su iznad zemaljskih sila.
Hopi Indijanci veruju da su čovek i žena bili deca Boga, Velikog Boga koji  zapoueda suncem; 
 prema tome, oni nisu tvorevina prirode. Potvrdu ovoga nalazimo u ezoteričkom značenju imena
muškarca i žene. Sastoje se od reči iz Zemlje-matice i, kao u svim drevnim religioznim spisima,
imaju skriveno značenje. Na primer, Ahainta je sastavljeno od reči iz Zemlje-matice A-hai-in-ta, 
a Matsailema od Mat-sai-le-ma. Uzete zajedno, one znače: ,,Bog je stvorio prvog čoveka i ženu
da bi vladali na zemlji. Ova prva Božja deca roditelji su čovečanstva".
Jezik Pueblo Indijanaca sadrži, kao što sam primetio, mnogo re či iz matičnog jezika i puno
korena iz tog istog jezi-ka. Imaju, takođe, još jednu legendu:
,,Naši preci došli su u Ameriku na svojim brodovima, iz zemlje koja se nalazi s one strane
okeana, u pravcu zalaze-ćeg sunca".
 Na taj način vidi se da su došli sa zapada, morem, a ne preko prirodnog Beringovog moreuza, o
kome se i previše govori.
Kada su Pueblosi stigli u Ameriku, bili su visoko civilizo-vani, što dokazuje njihovo izuzetno
 poznavanje geologije, savršen jezik i upotreba svetih simbola Zemlje-matice.

Kod Pueblo Indijanaca otkrio sam i jednu čudnu podu-darnost: imali su Sedam. Suetih Gradoua 
Cibole. Bila je to verna kopija iz Zemlje-matice, i običaj koji je važio u svim njenim
kolonijalnim carstvima. Na primer, Zemlja-matica imala je'sedam svetih gradova religije i nauke;
Atlantida je takođe imala isti broj tih gradova, kao i Indija sa svojih sedam Rišija ili svetih

 

gradova. Poručnik Kašing je već dugo vremena živeo među Hopi Indijancima, kada je počeo da
 prevodi ono što se naziva Zuni mitovima — koji su mitovi samo po tome što Ijudi u čijim su se
rukama nalazili nisu mogli da ih razumeju. Ova predanja Pueblo Indijanaca jesu bila usmeno
 prenošena s kolena na koleno hiljadama godina, ali je predanje ipak istorija, a ne mit. Evo i
nekoliko izvoda iz prevoda poručnika Kašinga koji su, priključeni mom ličnom  poznavanju
Pueblo Indijanaca, • veoma zanimljivi.
Imamo, tako, jedno Zuni predanje koje kaže: ,,U početku zemlja beše prekrivena vodom; nije
 bilo nikakve zemlje". Da li je ovo mit? Ne, nije, budući da ovu činjenicu potvr đuju i sveti spisi iz
Zemlje-matice, baš kao i sama geologija.
Jedno drugo Zuni predanje kaže: ,,Neposredno pre po-jave čoveka na zemlji, tle je bilo tako
 blatnjavo i prekriveno živim peskom da po njemu nije moglo da se hoda; noge bi se zaglibile, i
na njemu nije bilo moguće živeti". Sledi potom opis obuće koju je čovek morao da nosi da bi
mogao da ho-da po tom blatnjavom tlu, a da se ne zaglibi; taj opis veoma je zabavan.
Mada se u geološkim delima ne pominje neko slično tie, kao ni to da je ikada postojalo, dokaz da
 je ipak postojalo pružaju oblik i karakteristike šapa prvih životinja iz tercijar-nog doba, koje su
imale dugačke, srasle prste, nalik na prste vodenih ptica.
Evo još jednog takozvanog Zuni mita... Taj drevni narod je, pre hiljade i hiljade godina, savršeno
 poznavao džinov-ske, čudovišne gmazove koji su živeli na zemlji od doba perma u paleozoiku,
do doba krede, u mezozoiku. Predanje
kaže: ,,Bila su to čudovišta i grabljive zveri; imali su kandže i strašne zube. Kuguar je u
 poređenju sa njima bio obična muva. Potom Oni-Odozgo rekoše tim životinjama: ,,Sve će-te biti
 pretvorene u kamen, da ne biste bile opasne po čo-veka, već da biste mogle da mu činite dobro.
Zato ćemo vas pretvoriti u večni kamen". 1 tako je površina zemlje otvrdnu-la i mnoge zveri svih
vrsta behu pretvorene u kamen.  Zbog toga ih nalazimo suudapo suetu.  Ovo kamenje ponekad je
džinovsko, kao i same te životinje, a ponekad, pak, izobli-čeno i smanjeno, tako da često u stenju
vidimo mnoge životi-nje koje više ne postoje, što nam pokazuje da je sve bilo dru-gačije u vreme
kada je sve bilo kao novorođeno".
Verujem da Kašing nije dao tačan prevod reči koje sam ja uneo na italskom. Moj prevod im,
ipak, ne menja smisao.
Ovaj tekst smatra se Zuni mitom. Međutim, ukoliko že-limo da dokažemo da se ne radi o mitu,
dovoljno je da se prošetamo muzejima i u njima potvrdimo istinitost preda-nja ovih Indijanaca.
Otiđite u Muzej istorije prirode u Nju-jorku, i pogledajte fosil trahodonta sa krestom, ili posetite
 Nacionalni muzej u Vašingtonu i divite se savršenom kostu-ru dinosaurusa iz doba jure, kosturu
stegosaura izlomlje-nom i smrskanom.
 Neki čitaoci pomisliće da ovo nema nikakve veze sa Pueblosima i da ne dokazuje da predanje
nije mit. Upravo zbog tih skeptika posetimo kanjon Hava Supai u Arizoni. Ta-mo možeino
videti, nacrtanu i urezanu u stenu, najsuroviju preistorijsku životinju koja je ikada postojala na
zemlji — mesoždera tiranosaurusa. Ovaj crtež star je verovatno više od dvanaest hiljada godina.
Pre samo nešto malo više od jednog veka naučnici su saznali za ovu vrstu gmizavca; Kivije je
 pronašao neke kosti i od njih sastavio čitav kostur džinovskog gmaza sa če-tiri šape. Mislim da
se ne varam kada kažem da se za pravi izgled tiranosaurusa saznalo pre jednog veka, mada su ga
Ijudi verno prikazivali na pećinskim crtežima pre nekoliko hi-Ijada godina.
Zuni imaju i razna predanja o ,,potopu". Navodim ono koje je objavio Dž. V. Džejms:

 

"U prapočetku vremena, Zuni su bili veoma neposlušni i uprskos opomenama Onih Odozgo
nastavili su da žive u grehu sve dotle dok narod iz Tmine nije rešio da ih zbriše  sa zemljine
 površine. Tada se otvoriše dva velika izvora vode;
gornje skladište iz koga se sručila kiša, i donje, koje napaja izvore, rečice i reke.
"Čepovi behu podignuti i padoše kiše i reke nabujaše, tako da Zuni najzad shvatiše da ihje
zadesio bes božji. U žurbi pobegoše na vrh Tai-jo-al-la-nea (Grmeće brdo), gde su se najmlađi
među grešnicima i neposlušnima rugali nes-reći drugih i odbijali da poveruju da talasi sa neba i
iz dubi-na mogu da dopru do njih i potope ih.
"Međutim, voda poče sve više da raste i podrugljivci za-ćutaše i strah obuze njihove duše.
Uzalud su sveštenici raz-nih bratstava pevali, plesali i podizali veliki dim, prinoseći žrtve. Bes
Onih Odozgo nije mogao biti stišan. Na kraju, ve-liki prvosveštenik se povuče na vrh planine, na
 jedno skrovi-to mesto, gde je mogao da meditira i da se moli za narod. Kada se napokon vratio,
saopštio je da Oni Odozgo mogu biti umireni na samo jedan način. Trebalo je žrtvovati naj-lepšu
devojku i najzgodnijeg mladića, koji će tokom upri-ličene ceremonije biti bačeni u talase. Na taj 
način će bes bi-ti stišan i odvraćen od naroda. •
"Sav u tuzi, narod je saslušao sveštenika, a onda je po čela rasprava o tome ko će biti izabran za
žrtvovanje. Na-đen je jedan mladić koji je bio lep kao sam bog; bio je sna-žan, veseo, lepih crta
lica i svi su ga voleli. Potom, mada niko nije smeo ni šapatom da to kaže, svima se javi pomisao
da je jedina devojka dostojna da bude žrtvovana bogovima bila upravo ćerka jedinica njihovog
 poštovanog kacike. Ka-da je podigao oči da vidi koga je njegov narod izabrao, ni-jedne devojke
među prisutnima nije bilo. Iz očiju mu potekoše suze, i on pozva svoju voljenu k ćer i nešto joj
reče, na šta ona obori glavu. Zatim stade pored mladi ća, i svi na-mah shvatiše da je sve spremno
za žrtvovanje. Obukli su im
najlepšu odeću, stavili im najlepši nakit, krunisali ih, i potom se polako pesma smrti stade dizati
 put neba; posle toga ih kacike oboje blagoslovi. i, tražeći oproštaj od Onih Odozgo koji beše tako
skupo plaćen, sam ih gurnu u uzburkane talase.
"Bio je krajnji čas, jer se gomila već  stiskala na jednoj maloj visoravni na vrhu okruženoj
vodom.
"1, za manje od jednog časa, voda poče da opada. Me-đutim, prošli su dani i nedelje pre nego što
se ravnica isu-šila, omogućujući narodu da se vrati na svoja ognjišta.
"Malo posle toga, jedan od mladića koji je bio među naj-neposlušnijima, slučajno se okrenuo
 prema Taijoalane i ugledao dve siluete kako stoje na vrhu visoravni. Pozvavši narod, on Ijudima
 pokaza one dve siluete, i svi ih bogobo-jažljivo stadoše posmatrati, shvatajući da im to Oni
Odozgo daju znak. To im uskoro potvrdi i njihov kacike, rekavši im da su to nebeski likovi dvoje
žrtvovanih mladih Ijudi. Veći lik bioje mladić, a manji devojka".
 Na Taijoalaneu, u stvari, postoji šest kamenova: dva veli-ka i četiri mala. Pošto je zahvalio Zuni
 pripovedaču, Džejms mu ih pokaza, na šta je Indijanac odgovorio:
"Oh! Mladić i devojka behu se požalili Onima Odozgo da se ose ćaju usamljenim; nakon toga su
ih bogovi venčali i podarili četvoro dece — dva dečaka i dve devojčice — da bi ih učinili
srećnim."
Zapazićemo da je u ovom predanju reč kacike, koja označava poglavicu, upotrebljena da bi se
označio vođa ple-mena. U pitanju je reč Kiča-Maja i znači ,,glavna glava". Kiče u Peruu, koji su
došli iz Srednje Amerike, danas se zovu Ki-čuani, a njihova reč  kojom označavaju vođe ili
starešine gla-si upravo kacike. Isti je slučaj i u Venecueli, kod potomaka Kara-Maja iz Srednje
Amerike.

 

Predanje Zunija o potopu predstavlja dragocen geološki pokazatelj, budući da dokazuje da se
voda iz poslednje mag-netske kataklizme proširila sve do Amerike, dosta dalje od li-nije nanosa.
Razna predanja Pueblosa, jezik tog naroda, njihovi sveti simboli, dokazuju da ovi Indijanci
 potiču sa Mua. Kao što sam već rekao, Mu je bio potopljen pre dvanaest hiljada go-dina. Shodno
tome, budući da su ovi Indijanci stigli nepos-redno sa Mua, u Americi su se nastanili pre
najmanje dva-naest hiljada godina.
U jeziku Pueblosa nailazimo na mnogo reči Kiče-Maja, a osim toga podudaraju im se i mnoga
shvatanja, što pokazu-je da su ova dva naroda, bilo u Zemlji-matici, bilo posle do-laska u
Ameriku, bili bliski susedi.
Pueblosi su pretrpeli mali uticaj današnjeg belog čoveka;
žive onako kako su njihovi preci vekovima živeli, brižno ču-vajući ne samo jezik kojem uče
svoju decu, već i običaje, predanja i stare rituale i ceremonije. Za daleku proslost, kao i za Kiče-
Maje, vezuje ih pernata zmija Kecalkoatl, koju uglavnom srećemo u oblasti Nacionalnog parka
Paharito.
Kao da potvr đuje sve prethodno rečeno, prof. E. L. Hjuit, sa univerziteta u Las Vegasu, tvrdi da
 je u nastambama ne-kog starog naroda otkrio fosile mastodonta i tigra sa sablja-stim zubima, kao
i posuđe napravljeno od sveže, a ne fosil-ne slonovače, potvr đujući time verodostojnost crteža iz
ka-njona Hava Supai.

 Pustinja Kolorada.  U ovoj pustinjskoj oblasti nalaze se značajni ostaci velike civilizacije iz
 prošlosti. Ti ostaci oduvek su predstavljali zagonetku za naučnike; pa ipak, nađeni tra-govi
naprosto potvr đuju istoriju nekadašnjeg čoveka i njego-ve prvobitne domaje. Pustinja u
Koloradu, kao i pustinja u Oregonu i većina ostalih pustinja na američkom zapadu, ne-kada su
 bile plodna tla, ali isušena nastankom planina. Ovi ostaci dokazuju i da je narod koji je
nastanjivao ovu oblast živeo tu pre nastanka Stenovitih planina.

 Nebraska. Prof. R. V. Gilder iz Omahe, u Nebraski, do-šao je do jednog od najdragocenijih i
najznačajnijih arheo-loških otkrića na svetu. To otkriće, naime, dokazuje da je
čovek, u doba tercijara, u Severnoj Americi živeo na viso-
kom civilizacijskom stupnju.
Gilder je otkrio civilizaciju koju je uništila voda iz posled-nje iiagnetske kataklizme — ,,potop"
iz Biblije i ledenog doba. ,,LegIa dobro nam poznatog bizona sa Dalekog zapa-da nisu napravili
 bizoni", kaže on. ,,Te jazbine predstavljaju, zapravo, ulaze u podzemna boravišta u kojima je,
hiljadama godina ranije, živela rasa koja je nestala sa zemljine povr-šine. Ništa nam ne ukazuje
na to koja je to rasa bila, niti' kakoje uništena". 
"Tle ovih podzemnih legala posut je suvim granjem, suvim travama, vrbovim pru ćem i klasjem
kukuruza. Na podu svake pećine nalazi se rupa, u kojoj je čuvana većina posuđa i dragocenih
 predmeta. Ponekad takvih rupa ima po nekoliko u jednoj pećini. Otvori ovih rupa zatvoreni su
sloje-vima pečene gline, prekrivenih pepelom. CI donjem delu ru-pa se proširuje, kao flaša od
grlića nadole, tako da je često velika kao bure".
Gilderovu civilizaciju uništila je poslednja magnetska ka-taklizma. Shodno tome, radi se o
civilizaciji iz doba tercijara.

 Kentaki. \ u ovoj saveznoj državi nalaze se ostaci dvili-zacije koja je postojala u isto vreme kad i
Gilderova.
U Blu Uk Springsu, pre nekoliko godina počelo se sa iskopavanjima: Na četiri metra ispod
 površine radnici su pronašli kosti mastodonta; nešto dublje, naišli su na sloj peska, a ispod peska

 

kamenito tle — sačinjeno od klesanih, ploča. Površina im je glatka, dok je donji deo hrapav.
Todont iz pleistocena, budući da se nalazi iznad sloja peska koga beše nanela voda posle
kataklizme ili potopa, a plo-často tle ispod peska, pokazuje da je ova civilizacija, kao i
Gilderova, postojala u tercijarnom dobu.
Džordž V. Renk, istoričar iz Kentakija, piše u svojoj /storiji Leksingtona: 
,,Grad Leksington, u Kentakiju, sagrađen je na prahu mrtve metropolejedne nestale rase od koje
nije ostao ni naj-manji trag. Sama činjenica da su jedan takav grad i narod
 postojali na mestu gde se danas nalazi Leksington, nikada ne bi bila poznata bez trošnih tragova
ruševina koje su otkrili pioniri i avanturisti iz Elkhorna. Ipak, nema ni najmanje sumnje da su
 jedan veliki grad i jedan moćan narod zaista postojali.
,,Ko su, dakle, bila ta tajanstvena bića? Odakle su došla? Kakva im je bila religija? Kakav im je
 bio sistem vlasti? Smrt-nici nikada neće rešiti ovu enigmu, ali ko može sumnjati u to da su živeli
i napredovali vekovima pre Indijanaca? Tu be-hu podigli svoje kiklopske hramove, ogromne
gradove, ni ne sluteći da će crveni Ijudi koji će ih naslediti loviti jelene i bizone iznad njihovih
glatkih zidova prekrivenih travom i zemljom. Živeli su, radili i umrli ovde pre nego što je
Hristifor Kolumbo istakao barjak stare Španije na obalama Novog sveta, u vreme kada su Galija,
Britanija i Nemačka doživlja-vale najezdu varvarskih hordi i, možda, mnogo pre nego što je
carski Rim dostigao vrhunac svoje slave i veličine. Na nes-reću, nisu imali književnost, i kada su
 jednom nestali, bili su potpuno zaboravljeni. Možda je to bio veliki narod, ali od nje-gove
veličine nije ništa ostalo. Uzdali su se u rad svojih ruku, a danas su mrtvi i zaboravljeni,
izgubljena rasa".
Da, ostao nam je upravo rad njihovih ruku, jer su njihove gra đevine ,,dostqjne Tira i Ninive";
ostavili su nam i mnoga druga svedočanstva na neuništivom stenju, i zahvaljujući upravo tim
natpisima mi danas znamo da su bili kolonizatori sa Mua, Zemlje-matice.
I tako, zahvaljujući svim ovim otkrićima, imamo čvrste dokaze da je čitav zapad Severne
Amerike bio nastanjen vi-soko civilizovanim rasama pri kraju tercijara, i pre ledenog doba.
Stotine natpisa koje potvr đuju mnogobrojne legende po-kazuju nam da su te prve
severnoameričke civilizacije pote-kle iz zemlje zvane Mu i da se ,,Mu nalazio zapadno od Ame-
rike, s druge strane horizonta velike vode".
Ovo je neosporno, jer su civilizacije iz Nebraske i Ken-takija postojale u toku pliocena.U
Oregonu, Nevadi, Juti, Koloradu, Arizoni i Novom Meksiku nalaze se tragovi civilizacija koje su
tamo postojale pre izdizanja planina. Budud da su prethodile planinama, datiraju iz tercijarnog
doba. Me-đutim, da li s početka ili kraja tog doba, to još niko pouzdano ne zna.

 Putokazi pećinskih ljudi, sa tri različi ta oblikapisma Sl. 1. Arizona: Znakovi na zemljanom putu

 

 
Ove drevne stanovnike zapadnih američkih država, koje nazivamo pećinskim Ijudima,
 predstavljala su mnogobrojna, različita plennena, i sasvim je moguće da se nije radilo samo o 
različitim plemenima, već  i o različitim narodima. Takav zaključak izveo sam na osnovu
njihovih natpisa i crteža, koji ukazuju na činjenicu da je tu bilo više jezika. Zapisi, naime, sadrže
različite oblike simbola i azbuka.
Međutim, dublja analiza otkriva nam da su neki pećinski natpisi i crteži, pripisivani pećinskim
Ijudima, stariji i po ne-koliko milenijuma od drugih, koji zaista pripadaju pećin-skim Ijudima. Ti
veoma stari natpisi bili su upisani pre nabi-ranja planina, što dokazuje i činjenica da su neke od
stena na kojima ih zatičemo bile premeštene sa svog mesta i ras-cepljene. (J nekim slučajevima,
 pukotina deli tekst, a u ne-kim su prekinuti i sami znakovi tako da se jedan deo pojav-Ijuje na
 jednoj, a dmgi na drugoj strani pukotine, što poka-zuje da je stena bila premeštena i slomljena
kada se zemlja izdigla. Ostali natpisi, međutim, bili su ispisani posle nabira-nja tla.
 Nemoguće je detaljno ispitati sve natpise i crteže nađene u Severnoj Americi, i stoga sam, morao
da se odlučim sa— mo za nekoliko među njima, koji potvr đuju dve veoma važ-ne stavke: najpre
za one koji približno određuju vreme pos-tojanja tih dvilizacija, a potom i za one koji nam
govore o poreklu datog naroda, odakle dolazi i kako je stigao u Ameriku.
 Neosporno je da su oni koje mi zovemo pećinskim Ijudi-ma pripadali tom narodu, to jest da sve
ono što im se pripi-suje nije posvema delo pećinskih Ijudi.
Izvesno je, međutim, da su i oni došli sa Mua, budući da svaki od njihovih crteža koji služi kao
 putokaz sadrži i neku aluziju na zemlju Mu. Uistinu, natpisi i crteži pećinskih Ijudi, osim onih
koji su čisto umetnički, puni su opisa Mua pre i posle njegovog potapanja. Osim toga, koristili su
i simbole koji su se upotrebljavali na iščezlom kontinentu.
U tim natpisima sam našao četiri različite varijante maja jezika, kao i dokaz da su ovi veoma
stari Amerikanci koristili tri različite azbuke.

 

11. 

NIVENOVI ZATRPANI MEKSIČKI GRADOVI

 Napuštajući Sjedinjene Države, odlazimo u posetu Mek-siku.
Do jednog od najznačajnijih, i van svake sumnje i najdra-gocenijeg arheološkog otkrića, došao je
geolog Vilijem Niven, u Meksiku pre nekoliko godina; međutim, kao i veći-nu američkih
otkrića, nauka ga nije uzela u razmatranje.
 Nivenovo otkriće ima dvostruko značenje; ne samo  što nam pruža podatke o preistorijskom
čoveku i njegovoj civili-zaciji iz dalekog tercijarnog doba — milenijumima pre izdi-zanja
veličanstvenih lanaca planina koje dominiraju ravnica-ma — već nam govori i o tome kada su
formirani veliki gasoviti pojasevi i kada su se podigle planine.
Ono pokazuje da su visoko razvijene rase pretrpele naj-strašnija vulkanska razaranja za koje se
na zemlji ikad znalo.
Ono takođe pokazuje da je čovek postojao i da je pose-dovao civilizaciju desetinama hiljada
godina pre geološkog ledenog doba i evropskog pračoveka iz pleistocena; čitavom lancu dokaza,
 Niven tako pridodaje i karike koje posvedo-čavaju da se zemaljska civilizacija može podeliti na
dva dela, ili razdoblja: prei posle. 
Ali, pre i posle — čega? Budućnost će nam to otkriti.
Budući da je Nivenovo otkriće tako dragoceno, kako geološki tako i arheološki, najbolje što
mogu da uradim je-ste da jednostavno navedem ono što on kaže o tim ruševi-nama:
„U prečniku od skoro šest hiljada kvadratnih kilometara, u dolini Meksika, od Tekskoka do
Haluepantla, postoji na hiljade i hiljade nalazišta gline.

Pošto su Siudad Meksiku služila kao kamenolomi više od tri stotine godina, ova nalazišta
su mi omogućila da otkrijem jednu ogromnu ruševinu. Nedavno su moji napori i trud bili
nagrađeni zadivljujućim otkrićima, koja otvaraju novu oblast u arheološkim istraživanjima
na ovom konti-nentu.

 

,,Svoje istraživanje ograničio sam na jedan sektor od oko tridesetak kilometara dužine i
 petnaestak kilometara širine, na severozapadu velike doline. Tu sam otkrio tragove dveju
civilizadja i tri dobro sačuvana popločana tla, na kojima su se nekada prostirali veliki
gradovi. Ti pločnici nalaze se na dubini od dva do osam metara ispod površine. Iznad prvog
se nalazi sloj sitnog kamenja, šljunka i peska, prekrivenog sa tridesetak santimetara
debelim slojem plodnog tla. U ovom sloju kamenja i peska, iznad prvog plo čnika, našao
sam broj-ne krhotine zemljanog posuđa, figurice od pečene zemlje, ogriice od diorita,
vrhove kopalja i strela, igle i ostalo omđe koje je gotovo u celini izlomljeno.
,,Drugo tle nalazi se na nepuna dva metra ispod prvog;
razliku u dubini moguće je objasniti lošim stanjem prvog pločnika, koji je na nekim
mestima uništen teluričkim potre-sima. U ovom sloju, koji razdvaja dva tla, nisam našao
nika-kvo zemljano posuđe, ništa što bi ukazivalo da su na tom mestu živeli Ijudi.
,,lspod drugog plocnika došao sam do svog velikog otkri ća. Najpre sam naišao na sloj
 pepela debljine od šezde-set do devedeset santimetara, za koji su analize potvrdile da je
vulkanskog porekla. Neposredno ispod pepela otkrio sam tragove brojnih, prostranih,
 pravilnih građevina koje se po-javljuju u više od stotinu nalazišta gline ispitanih tokom mo-
]ih nedavnih iskopavanja.
,,Sve te kuće su u ruševinama, uništene, prekrivene pe-pelom i nanosima jalovine. Tokom
 protekle nedelje našao sam drvena vrata koja su se pretvorila u kamen. Vrata su imala
 polukružni luk, sa nadvratkom napravljenim od svinu-tog debla prečnika desetak
santimetara. Bio je to prvi luk ikada nađen u ruševinama u Meksiku; i budući da su zidovi
kuće bili od kamena, koje je učvršćivao beli cement, ovaj drveni luk morao je biti
 postavljen na to mesto kao ukras. Pošto sam prorezao vrata, našao sam se u prostoriji čiji su
zidovi bili dugački oko deset metara, punoj čistog vulkan-skog pepela i naizgled jedinoj
sobi kuće koja je bila dovoljno čvrsta da bi podnela ogromnu težinu zemlje, kamenja i pe-
 pela koji su se nalazili iznad nje. Tavanica od cementa i ka-mena na nekim je delovima bila
 provaljena, ali u uglovima prostorije kamene ploče tavanice behu stvorile lukove, male
rupe u pepelu u kojima su stajali očuvani predmeti i oruđa neke nestale rase. Među tim
 predmetima našao sam i mno-go Ijudskih kostiju, koje su se na sam dodir pretvarale u prah.
,,Iznad tog njihovog groba, bilo je očito da su nekad mahnitale neke silne vode, uništivši
 jednu drugu civilizaciju;
međutim, ni talasi ni krhotine stenja ne behu onespokojili večni počinak te moćne rase.
,,Prag se nalazio na dubini od dva metra, a na podu, na četiri metra od vrata, pronašao sam
zlatarsku opremu. Pos-tojalo je tu i ognjište od pečene zemlje visoko pola metra i okrenuto
 prema tavanici. Na podu oko peći, za koju još uvek behu prilepljeni komadići čistog zlata,
našao sam više od dve stotine modela, kao i okamenjene kalupe od pe čene zemlje. Svi ti
kalupi predstavljali su figurice i idole koje sam kasnije našao u istoj toj ku ći. Bilo je
očigledno da se radi o kući nekog zlatara ili draguljara, pripadnika više klase zatr-panog
grada.
,,Neki kalupi bili su velike tananosti i mora da su se koris-tili za pravljenje zlatnih, srebrnih
i bakarnih ukrasa: statuete su imale ukrase na rukama i nogama, kao i ogrlice, po če-mu
možemo zaključiti šta su ti Ijudi nosili. Svaki kalup bio je prekriven debelim slojem
 jarkožutog ok'sida gvožđa, koji mora da je sprečavao slepljivanje metala u spoju sa peče-
nom zemljom u peći. Kasnije, kao nagradu za svoj trud, na-šao sam mali metalni grudnjak
sa ukrasima prekrivenim ne-poznatim znakovima. Posao je bio vrlo delikatan, predmeti
savršeno glatki, i sve je ukazivalo na neku civilizaciju koja je

 

 bila isto tako velika — ako ne i naprednija — od civlizacije Asteka u vreme španskih
osvajanja, kada je Hernando Kor-tez stigao u Meksiko. Me đutim, ono što me je najviše
zapa-njilo, i što sam smatrao najvažnijim obeležjem prostorije, bi-la je dekorisanost zidova.
,,Bilo je očigledno da je postojala tanka pregrada koja ju je delila na dva dela; pri dnu su se
ocrtavale konture vrata koja su vodila u drugu prostoriju, ali koja je bila u tako ru-ševnom
stanju da su se u njoj mogle naći samo kosti.
,,U prvoj sobi je, očito, zlatar radio, a u drugim prostori-jama u dnu živeo. Bilo je tu zidnih
crteža u lepoj crvenoj, žutoj, zelenoj, plavoj i crnoj boji, koji se mogu nadmetati sa
najlepšim egipatskim, etrurskim ili gr čkim freskama.
,,Zid je bio obojen bledoplavom bojom, a na dvanaest santimetara od tavanice, visoke
 preko četiri metra, nalazio se zagasitocrveni i crni friz koji je oivičavao čitavu prostoriju.
Ovaj friz, izlakiran nekom vrstom voska, bio je savršeno o ču-van. Na tri mesta bio je
uništen kamenjem sa tavanice, ali je ostao gotovo jednako čitljiv kao i onog dana kada je
 bio obojen. Friz je oslikavao život neke osobe od njenog rođenja do smrti.
,,Ispod sobe otkrio sam grob neke važne osobe, možda baš one čiji je život bio prikazan na
fresci. CJ toj kripti, dubokoj samo jedan metar i prekrivenoj cementom, našao sam
sedamdeset pet odlomaka kostiju — sve što beše osta-lo od skeleta. Na jednom ve ćem delu
lobanje našao sam se-čivo sekire od kovanog bakra, kojim je osoba u grobu očig-ledno bila
usmr ćena i koje prijatelji ili porodica nisu smatrali potrebnim da odstrane. Kosti su se na
dodir raspadale, ali bilo je tu i mnogo drugih zanimljivih predmeta.
nStotinu dvadeset pet statueta idola, slika i pehara bilo je raspoređeno oko groba.
,,Najzanimljivija od tih figurica od pečene zemlje potiče iz još starijeg perioda.Ona
 predstavlja čoveka u sede-ćem stavu, nogu prekrštenih na japanski način, sa rukama
 položenim na kolena. Izrazito je feničanskpg ili semitskog ti-pa. Glava figurice prazna je i
 pokretna, pričvršćena na vrat
 pomoću neke vrste vešto postavljenog klina zabijenog u urez osnove lobanje.
,,Na manje od pet kilometara od lokaliteta kojeg sam upravo opisao našao sam staro re čno
korito, danas isušeno, i u pesku i šljunku otkrio sam hiljade figurica od pečene zemlje i
gline čija lica predstavljaju sve rase južne Azije.
,,Razumno je pretpostaviti da je narod takve kulture i broj-nog stanovništva morao imati
impozantne hramove i javne građevine koje se mogu porediti sa onima iz Mile, Palenke i
Čičen Ice; kada se njima bude pozabavila neka nova genera-cija arheologa, ustanovi će se
da je pepeo koji prekriva ogromni grad sačuvao svaku ruševinu isto tako savršeno kao što
su očuvani Herkulanum i Pompeja.
,,Ubeđen sam da će na ovom mestu biti otkriveni i po-kazatelji koji dokazuju da su Asteki
 poslednja značajna mek-sička rasa, i bez sumnje poslednja koja je prešla granice ove
zemlje od one veličanstvene migracije koja u pradavna vre-mena beše naselila Severnu
Ameriku". Poštoje sve prethod-no rečeno objavio, Niven je objavio još jedno delo o tim
zatr-panim gradovima. Evo nekoliko izvoda i iz te knjige:
 MaliKinez-.  ,,0va figurica nesumnjivo dokazuje da je na-rod koji je milenijumima ranije
živeo u dolini Meksika znao za mongoloidnu vrstu. Ruševine u kojima sam otkrio Malog
Kineza nalazile su se u ostacima treće i najdublje civilizacije, na deset metara ispod
 površine, u rupi koju sam iskopao u San Migel Amantli, blizu Haluepantla, na trideset
kilometara od nacionalne palate Meksika. Tu sam našao jednu prosto-riju — možda
grobnicu — u kojoj su se nalazili najlepši predmeti koje sam ikada otkrio u Meksiku. Imam
utisak da je ta prostorija dugačka deset metara, kao i da su joj zidovi napravljeni od
cementa; zidovi su uništeni, i ostala je samo jedna gomila od tridesetak santimetara. Ispod
nje našao sam grob. CJ središtu, na jednoj pravougaonoj platformi ta-ko đe načinjenoj od
cementa, nalazili su se lobanja i kosti nekog čoveka koji nije bio viši od jednog i po metra.
Imao je veoma dugačke ruke, koje su mu dopirale skoro do kole-na, sa lobanjom
mongoloidnog oblika.

 

Oko vrata nosio je ogrlicu od zelenog žada — a poznato je da zeleni žad nije meksi čki
mineral.

,,Pored tela nalazila se brojanica sa blizu šest stotina školjčanih kuglica. Kažem brojanica,
 jer je fina traka na koju kuglice behu nanizane dugo ležala u prašini, pri čemu je ,,vampum"
(ogrlica od školjki, odnosno ,,novac") bio pore-đan kao da se rasuo sa neke brojanice. U
sredini se, pak, nalazilo najlepše otkriće — Mali Kinez.
,,Radi se o prvom primerku ove vrste ikada nađenom u Meksiku, mada se među meksičkim
Indijancima može naći dovoljno mongoloidnih tipova da bi se i oni najsumnjičaviji ubedili
da indijanska kinove zemlje potiče iz Azije.
,,Njegov otupljeni pogled, prošivena bluza, dugačke pan-talone i papuče čine od njega
Kineza iz našeg doba — a o per činu i da ne govorimo. Međutim, Kinezi su per čin prihva-
tili tek pošto su ih porobile tatarske horde koje su došle sa severa. 
,,Statueta je visoka oko petnaest santimetara; na prelo-mu ruku glina je crvena i trošna u
sredini; na površini glina je okamenjena i otporna i na udarac čekićem. Na ušima joj se
nalaze veliki prstenovi, slični onima kakve su nosili Kinezi iz prošlog veka; na glavi ima
kapicu sa malim dugmetom u sredini, sličnu kapama mandarina iz kineskog carstva. Ogrtač 
izgleda kao i ogrtači koje još uvek nose Kinezi; za-kopčan je gajtanom i dugmetom, a na
grudima se nalazi je-dan okrugli ukras, koji je morao biti optočen kovanim zlatom koji je
nestao u dodiru sa zemljom tokom minulog vremena. Ruke figurice slomljene su u
ramenima, i mada sam dugo tražio nisam ih našao u grobnici. Ovu kinesku fi-guricu nisu
napravili Asteci. Bila je zatrpana u zemlji doline Meksika hiljadama godina pre nego što su
Asteci kročili na ovo tle. Asteci su bili osvajači koji su ognjem i mačem uniš-tavali gradove
koje behu sagradili Tolteci, Olmeci i Maje. Oni nisu gradili — graditeljima su oduzimali
građevine silom oružja.
,,Mali Kinez predstavlja onu nit koju smo tražili; govori nam da su najstarija meksička
 plemena bili potomci mon-golske rase.
,,U blizini skeleta, pored platforme, našao sam vazu za cveće tridesetak santimetara visine
 pune ksočitija, žutog cveta svetog za gotovo sve stare rase u ovoj zemlji".
 Niven je, po svemu sudeći, bio zaprepašćen pronalas-kom figurica svih rasa južne Azije.
Morao bi, međutim, biti još zaprepašćeniji da ih nije našao, jer su narodi iz južne
Azije i narod koji je gradio te danas zatrpane gradove došli iz iste zemlje, iz Zemlje-matice.

 

 Nije mu, takođe, promakla ni činjenica da je pronašao i jednu ogrlicu od zelenog žada —
 premda zelenog žada nije bilo u Meksiku.
U grobnici kraljice Moo, u Majaksu, Plonžon beše otkrio jedan ukras od zelenog žada
nazvan ,,talismanorn kraljice Moo". Imao sam priliku da osmotrim taj ukras, i mogu
 potvrditi da se ne radi o žadu sa Novog Zelanda, što znači da je zeleni žad mogao u
Meksiko stići jedino iz Kine ili Zemlje-matice.
U nedostatku drugog objašnjenja, Niven se kao i svi naučnici oslanja na staru, pogrešnu
teoriju prema kojoj su prvi Ijudi koji su kročili na tle Amerike došli iz Azije.
On nam, tako, kaže da su ,,sva stara meksi čka plemena potomci mongolske rase". Ne
možemo, međutim, ostati na ovome.
Duž obala Karipskog mora prvi kolonizatori bili su zas-tupljeni sa više rasa, me đu kojima
 je dominirala mongolska. Na Jukatanu i u središtu Srednje Amerike dominirala je, me-
đutim, bela rasa. Zvali su se Maje i lako je dokazati da evrop-ska bela rasa, bela rasa iz
Male Azije i severne Afrike vode poreklo upravo od njih. Na severu poluostrva Jukatan
nala-ze se ostaci koji ukazuju na to da je ve ćina prvih kolonizato-ra bila mongolske rase.
Moguće je da su, eventualno, mon-golske horde sa severa izvršile najezdu i osvojile čitav
Meksiko, kao i Srednju Ameriku. Muškarce su pri tom ubi-jali, a žene uzimali za robinje,
tako da danas, kako kaže Niven, mongolska krv te če venama svih meksičkih Indija-naca.

 Niven još primećuje da su žuti cvetovi pronađeni u dru-goj grobnici i pri tom tvrdi da je
to bio zajednički običaj svih meksičkih rasa. Žuto je oduvek bilo sveta boja. Bila je sveta
za većinu starih naroda, a i danas nailazimo na takvo njeno značenje.
Kada su pronađeni preistorijski gradovi, zatrpani jedni ispod drugih, arheolozi su, da bi
označili redosled po kojem
su bile pronalažene, koristili naznake prva, druga i treća civi-lizacija. Ovo ponekad može
zavarati laike, jer bi se moglo pretpostaviti da je treća najmlađa, a prva najstarija. Ozna-
čene su, međutim, počev od površine. Tako je prva koja je otkrivena — ona koja je najbliža
 površini — najmlađa civili-zacija, a najdublja je, prirodno, i najstarija. Ponovio bih, ipak,
da je izraz ,,dvilizacija" pogrešan, budući da laik može pretpostaviti da je bilo više
civilizacija, iako ih je, u stvari, od pn/e pojave čoveka na zemlji bilo samo dve. Mi ćemo ih
na-zivati Prva velika civilizacija i Današnja civilizacija.
Sve u svemu, zatrpani gradovi pripadaju preistoriji, i preistorijski gradovi pripadaju Prvoj
velikoj civilizaciji. Nive-novi zatrpani meksički gradovi i Šlimanova antička Troja pri-meri
su preistorijskih gradova, dok su Herkulanum i Pom-peja izuzeci. Mada su i ova dva grada
zatrpana, njihova istorija poznata nam je, što znači da ne pripadaju preistoriji. lako je
mnogo gradova iz Prve velike civilizacije zatrpano, ostaje mnogo tragova drugih gradova
iznad njih: Balbek u Maloj Aziji i stare ruševine Maja sa Jukatana, kao i ostaci gradova u
Polineziji.
Svi Nivenovi preistorijski gradovi pripadaju Prvoj velikoj dvlizaciji i nalaze se blizu
Siudad Meksika, koji je sagrađen tokom naše, Današnje civilizacije.
Tokom Prve velike civilizacije, Nivenov grad bio je dva puta obnovljen. Bio bih sre ćan
kada bi čitalac upamtio ovaj podatak, jer ću u nastavku navesti i dokumenta u kojima se
tvrdi da je jedan drugi preistorijski grad, na samo nekoliko kilometara udaljenosti, bio ,,dva
 puta obnovljen". Ovi doku-menti objašnjavaju zbog čega je i kako došlo do razaranja ovog
 potonjeg grada. Neki od tih dokumenata pominju geološke uzroke; drugi ga samo navode,
dok se dva spisa slažu do najsitnijih pojedinosti.
 Nivenovi preistorijski gradovi nalaze se na istoj visini kao i današnji Siudad Meksiko —
koja iznosi 2257 metara — tako  da otkriće ovih gradova predstavlja neobičan geološki
 problem. Dovoljno je pri tom razmotriti sledeće činjenice,
da bismo shvatili da veliki deo geoloških priručnika mora doživeti ispravke.
1. Jedan preistorijski grad se nalazi na 2257 metara iznad morske površine.
2. Te ruševine nalaze se na deset metara ispod površine tla. 
3. Sloj vulkanskog pepela prekriva grad.
4. Grad se nalazi u ravnici okruženoj planinama.

 

5. Planine se dižu na nekoliko kilometara od grada.
6. Iznad ruševina ovog grada nalaze se ostaci nekog dru-gog grada.
7. Oba grada prekrivena su stenama, šljunkom i peskom.
8. [znad ovih gradova nalazimo ruševine nekog trećeg grada...
9. ... koji je, opet, prekriven stenama, šljunkom i peskom.

 Niven tvrdi da je najdublje zatrpani grad bio prekriven vulkanskim pepelom, ali ne pominje
 prisustvo lave ni u kak-vom obliku; dakle, dopušteno je tvrditi da vulkanska lava ni-je
doprla do najdonjeg grada. Očigledno je da su taj ili ti vul-kani bili sasvim blizu, tako da je
 pepeo napadao u količini dovoljnoj da bi se zatrpao čitav grad.
Međutim, sam taj pepeo nije mogao da izazove takvo uništenje kakvim ga opisuje Niven,
tako da moramo tražiti drugi razlog da bismo objasnili razrušene zidove i razvaljene
tavanice. Logično je stoga pomisliti na zemljotres, koji je prethodio i pratio vukansku
erupciju i zbog kojeg se zemlja tresla i na kraju nestala.
Trojanski rukopis, opisujući teluričke potrese iz nedavne prošlosti zemlje, primećuje:
,,Stalno potresani podzemnim ognjevima i zatvoreni, (oni, potresi) u nekoliko su navrata
izdizali i spuštali tle". U Codexu Cortesianusu, opet, nalazi-mo: ,,Zemlja je podrhtavala i
tresla se kao list na vetru". Zanimljivo je da i Dokument iz Lase navodi istu ovu rečeni-cu.
Pogledajmo sada drugi grad zatrpan na četiri do pet me-tara ispod površine. Prekriven je
slojem kamenja, šljunka i peska debljine od jednog do jednog i po metra.
(J svom izveštaju Niven ipak propušta da nam kaže da li i iznad trećeg grada, prekrivenog
vulkanskim pepelom, ta-kođe postoji sloj šljunka i peska. Izvesno je da vulkani ne izbacuju
kamenje, šljunak i pesak. Shodno tome, potrebno je obratiti se geologiji, da bismo saznali
koji je element sklon formiranju sličnih slojeva.
Odgovor je jednostavan i jedan jedini: voda, velike mor-ske plime koje u svom
kataklizmičnom pohodu nose i kotr-Ijaju kamenje sve dok se talasi ne razbiju, nakon čega
to ka-menje stvara nanose šljunka i peska. Ovaj sloj prekriva prvi i drugi zatrpani grad...
Očigledno je da su ga naneli ogrom-ni talasi... okeana. Jer, ove gradove nalazimo na više
od dve hiljade metara visine, okružene planinama koje dostižu visi-nu od preko pet hiljada
metara iznad morske površine. Ni-jedna kataklizma, nijedna morska plima, nisu mogle da
stvore talase takve visine, koji bi mogli da dopru do ove viso-ravni, a još manje bili u stanju
da se preliju preko vrhova koji okružuju ravnicu!
Imamo, naime, dva aluvijalna sloja, što znači da je plima ovu zemlju zapljusnula dva, a
možda i tri puta.
Sedimentni slojevi nam nesumnjivo dokazuju da su se džinovski talasi, u dva navrata,
možda u razmaku od nekoli-ko milenijuma, obrušili na ovu zemlju, uništavajući sve što im
se našlo na putu.
Mislim da se tragovi vulkana koji je svojim pepelom pre-krio donji grad danas mogu na ći
samo srećnim sticajem okolnosti. I sam krater je bez ikakve sumnje bio zatrpan dve-ma
kataklizmama.
Zamislimo samo koliko je Ijudskih života izgubljeno prili-kom uništenja prvog grada, koji
 je imao površinu od pet stotina dvadeset kvadratnih kilometara. Izvesno je da je u sa-mom
gradu moralo izginuti nekoliko miliona Ijudi, ne računajući one koje je smrt zadesila u
okolnim naseljima i u
sellma. o najvećoj katastrofi u istoriji sveta nema nikakvih podataka, i mi o njoj ne znamo
ništa.
Kataklizmični talasi koji su se obrušili na gradove Jedan i Dva krenuli su poizdaije od njih,
 jer kad su do njih stigli već su bili izgubili mnogo od svoje siline. To nam dokazuju mala
veličina kamenja i prisustvo peska u sloju koji ih prekri-va. Dakle, ove naslage sitnog
kamenja dokazuju da je u vre-me ovog plimskog talasa zemlja bila na samo nekoliko me-
tara iznad nivoa mora.

 

U vreme kada su ovi gradovi bili u punom cvatu, nisu postojale planine i planinski venci
između Meksika i dva oke-ana, a visoravan na kojoj se danas nalazi glavni grad Mek-sika
nije se nalazila na svojoj današnjoj visini od preko dve hiljade metara.
Vrlo je verovatno, da je u to vreme čitav Meksiko bio rav-nica čije je najviše uzvišenje
dostizalo visinu od jedva pedesetak metara.
Ukoliko današnje planine i jesu postojale u doba ovih gradova, i ukoliko se čitava meksička
dolina nalazila na da-našnjoj svojoj visini, bilo bi nemoguće da plimski talasi ili džinovski
valovi dopru do njih — a još bi manje bilo moguće da su imali dovoljno snage da dovuku
sav onaj nanos kojim ih je prekrio.
Budući da su stari meksički gradovi postojali pre izdiza-nja planina, očigledno je da
 prethode pleistocenu i da pri-padaju tercijarnom dobu. Ukoliko je poslednji, najbliži povr-
šini, bio sazdan i uništen pre početka pleistocena — razume se, ukoliko su geološki
 proračuni tačni, u šta iskreno sum-njam — mora biti da je nastao pre više od dve stotine
hilja-da godina. Istovremeno, ukoliko je gornji grad star preko dve stotine hiljada godina,
koliko li su tek stari srednji i naj-dublje zatrpani grad? Po mom mišljenju, ova tri grada
 pripa-daju tercijarnom dobu i smatram da je najdonji star najma-nje pedeset hiljada godina.
Uglavnoi ti je prihvaćeno da su evropski praljudi, hajdel-berški čovek neandertalac, čovek
iz Piltdauna, i tako dalje, živeli na početku pleistocena — što znači posle postojanja
 Nivenovog gornjeg grada. Na taj način nam ova otkrića po-kazuju da je čovek živeo u
Americi i da je bio potpuno civili-zovan desetak milenijuma pre pojave evropskih
antropopite-ka — dokazujući istovremeno da se radilo o pojedinačnim grupama, a ne o
tipovima.
Šta se dogodilo između te drevne i ove naše civilizadje, da su nam ostali samo sitni tragovi
te velike prošlosti? U prethodnim poglavljima već sam odgovorio na ovo pitanje. Nivenova
otkrića samo potvr đuju moju tezu.

 Drugo ueliko Nivenouo otkriće.  U jednoj seoskoj oblasti, na otprilike sedam ili osam
kilometara severozapadno od Siudad Meksika, Niven je došao do otkri ća koje je, na izves-
tan način, značajnije i od onog o kome sam upravo govorio;
među predmetima koje je iskopao bilo je preko dve i po hi-Ijade kamenih plo čica starih
više od dvanaest hiljada godi-na.

 

U toj naprosto neverovatnpj zbirci našao sam više ploči-ca koje su sa aluzijama na zemlju
Mu. Evo ih nekoliko u prevodu:
Br. 4. Crtež' oltara. Ovaj crtež se nalazi na kamenu nešto višem od dva, širokom jedan i po
i debljine oko pola metra;
kamen je težak više od jedne tone. Niven tvrdi da je bio deo nekog oltara. Natpisi na njemu
 predstavljaju posvetu Četiri-ma Svetim Silama.
Radi se o pravom remek-delu veštine predstavljanja sim-bolima, budući da su njegovi
tvorci uspeli da skoro svakoj 11-niji daju dvostruko značenje.
 Nije ga uopšte teško pročitati.
Da bih olakšao razumevanje, dešifrovaću ga pre nego što ga prevedem.
 Kruna. Krunaje sastavljena od č etiri numerisane kocke: 
1, 2, 3 i 4. Ivice krune leže na obrednom slovu H, označe-nom sa A i B. Kruna je crvena.
H je azbučni simbol Četiriju Svetih Sila.
Broj četiri je numerički simbol Četiriju Svetih Sila.
Shodno tome, kruna simbolizuje Cetiri Svete Sile, odnos-no Četiri Prvobitne Sile koje
 potiču od Tvorca.
C.  Peri'anica. Radi se o ukrasu postavljenom na kruni, i sastavljenom od sedam pera ili
žutih zrakova. Žuta pera bila su svojstvena kraljevskom rodu, tako da boja perjanice uka-
zuje na činjenicu da je pripadala nekom kralju.
D. Telo. Telo čini pravougaonik koji predstavlja obredno slovo M, azbučni simbol Mua: na
taj je način ovo telo, obo-jeno žutom bojom, telo Mua.
E. Glaua.  Iznad pravougaonika nalazi se stilizovana glava — glava Ra Mua, Kralja-
Sveštenika Mua.
 Niven ju je otkrio na hasiendi Leon, i konture lica u potpu-nom su skladu sa konturom
kamena.

 PLOČ  /CA BR. 684 
U pitanju je pravo malo čudo. Simboli na pločici simboli su sa Mua, Zemlje-matice, i
znače: ,,Mu, Zemlja-matica, Zemlje na Zapadu".
Tekst je sastavljen isključivo od znakova Naga; nema ni jednog znaka Ujgura (ili severa).U
 pitanju su isti oni znaci koje nalazimo u svetim spisima sa Mua. Evo kako se ova pločica
dešifruje:

1. Nos i dva oka, dua slova M
2. Jedno od dva oka, pravougaonik kojije u stvari obred-no slovo M u azbuci Mua.

 

3. (Jsta sastavljena od dva pravougaonika, od dva slova M jedno unutar drugog. Ovako
nacrtan ovaj simbol ima dvostruko značenje. Jedno M simboliše Mu, a drugo Majku.

4. Brada je u obliku kocke, prvog simbola zemlje koji predstavlja ili čitav svet ili neki
kontinent ili neku određenu zemlju.
Dva oka i usta uobličena su od tri M. Broj tri je numerički simbol Mua, i može biti
upotrebljen kao pridev, da bi se na-glasila činjenica da svako od tri slova M izražava ime
Mua ili da predstavlja Zemlje na Zapadu, pri čemu je broj tri nume-rički simbol obeju
zemalja. Prema tome, simboli na ovoj slici kazuju nam slede će: ,,Mu, Zemlja-matica. Mu,
Zemlje na Zapadu".

Pločicabr. 1055

Sl. 1: Ovo je ujgurski, ili nordijski, simbol  za  sunce  Ra, koji predstavlja Tvorca,
Božanstvo.
Sl. 2: Figura sa tri šiljka, jedan od glavnih simbola Mua — njegov numerički simbol.
Sl. 3: Videti petu figuru.
Sl. 4: Jezik, simbol reči. Budući da jezik izlazi iz Ra, sled-stveno tome ozna čava da je u
 pitanju reč Božanstva.
Sl. 5: Još jedan jezik, koji je, međutim, istovremeno ve-zan i za Ra i za Mu, što znači da
Tvorac, Božanstvo, govori preko Mua.
 Preuod: Tvorac se obraća posredstvom Mua.

Pločicabr. 1780

81. 1: U pitanju je kosa nekog prvosveštenika, ukrašena sa tri pera, numeri čkim simbolom
Mua. Pero je, povrh sve-ga, i simbol istine.
81. 2: Budući da je ukras sačinjen od tri pera, samim tim ima složeno značenje. Samo su
kralj i prvosveštenik imali pravo da nose tri pera. U zemlji Mu kralj je istovremeno bio i
 prvosveštenik, tako da se u ovom slučaju radi o liku Ra Mua, kralja-prvosveštenika.
Sl. 3: Usta prvosveštenika.
Sl. 4: Linija koja povezuje usta sa levim okom.
Sl. 5: Levo oko nalazi se unutar velikog kruga koji pred-stavlja sunce, simbol Tvorca,
Svemoćnog. Budući da je oko povezano sa ustima, Tvorac govori preko Ra Mua.
Sl. 6: Mali krug oko desnog oka simbolizuje Mesec, noć. 

 

 

 Ploči  ca br. 1780

 

ključ 
 Preuod. 1 danju i noću oči Tvorca vide i najmanje stvari, a Istinu govori preko Ra Mua.

Pločica br. 5J

Sl. 1: Na kosi se nalazi jedno slovo Tau, simbol vaskr-snuća i izronjavanja, pomaljanja.
Sl. 2: Poprečna linija slova Tau tvori obredno slovo M, azbučni simbol Mua.
Sl. 3: Linije se spuštaju sa svake strane kose, ima ih po •ri, što je numerički simbol Mua.
Sl. 4: Oči su zatvorene, slepe. Budući da se radi o Ijud-skom liku, to treba da znači da Ijudske oči
 još nisu ugledale zemlju. Čovek se još uvek nije pojavio.

njavaju da se zemlja izdigla iznad vode zahvaljujući tim gaso-vima. Ovaj hijeroglif pojavljuje se
sa istim značenjem i u Sve-tim Spisima Mua.

Sl. 6: S obe strane lika nalazi se simbol Naga, koji pred-stavlja Tvorca, što znači da je na
 Njegovu zapovest zemlja izronila iz vode.

Sl. 7: Kocka i grb sa linijama, simbolizujući Četiri Velike Prvobitne Sile.
 Preuod. Na zapovest Velikog Tvorca, Bezimenog, čiji je simbol Ra Sunce, Četiri Svete Sile, kao
 proizvod njegovih že-Ija i namera, raspirile su ognjeve u dubinama da bi podigle dno okeana sve
dok ne izroni iz vode i omogućile čoveku, koji će tek biti stvoren, da živi na tako stvorenoj zemlji.

Zemlja se potom izdigla i čovek bio stvoren; ime zemlje bilo je Mu.

Pločicabr. 1

 

 Na ovoj pločici vidi se plan nekog hrama. Nađena je u San Migelu Amantli, u neposrednoj blizini
Santjaga Ahuico-ktla, gde je otkriven i ranije opisan kamen oltara. Blizina ova dva otkri ća izgleda
da ukazuje na to da je ovaj plan zapravo plan hrama u kome se nalazio oltar. Ovakav zaklju čak
utoli-ko je verovatniji, ukoliko imamo u vidu da je hram bio pos-većen Cetirima Svetim Silama.
Ipak, to nije baš sasvim si-gurno, budući da u Nivenovoj zbirci postoji više planova hramova
 posvećenih Svetim Silama.

Prvi deo

 Na ovom kamenu nalaze se dva natpisa i veoma je neo-bičan. Sa arheološkog stanovišta veoma je
redak: postoje na njemu tri dela, koji omogućuju dešifrovanje. Svaki od tih delova nezavisan je
 jedan od dmgog.

12. 
MESTO JOKATANA MEĐU DREVNIM CIVILIZACUAMA 

 Napuštajući Nivenove trezore, odvešću vas sada u mek-sičku oblast Jukatan. Ovo poluostrvo
nalazi se u jugoistoč-nom delu Meksika. Na severnom delu poluostrva nalazi se Meksički zaliv, a
na istoku i jugoistoku izlazi na Karipsko mo-re. 
Jukatan obiluje ostacima drevnih civilizacija, koje su, međutim, nastale i postojale posle zatrpanih
 Nivenovih gra-dova. Srednja Amerika predstavljala je jednu od prvih kolo-nija Zemlje-matice,
koja je kasnije postala carstvo i dobila Ime Majaks.
Kao vodič neka vam posluži činjenica da su sve građevi-ne u kojima se nalaze skulpture pernate
zmije (Kukul Kan) stare petnaest, pa i više hiljada godina. Dinastija Kan se završava sa kraljicom
Moo, koja je živela u prvom veku egi-patske istorije.
Prof. Plonžon i njegova supruga bili su prvi arheolozi koji su se zainteresovali za zatrpane ruševine
Jukatana i potom objavili dela u kojima pružaju mnoštvo zanimljivih pojedino-sti o svojim
otkrićima. Ipak, njihovo delo ostalo je nedovr-šeno. Pre svoje smrti, prof. Plonžon mi je poverio
svoje be-leške, tako da je ovo što pri čam o Jukatanu rezultat dvanaestogodišnjeg Plonžonovog
rada, potvr đen i mojim ličnim istraživanjima.
Moje prve beleške o ostacima na Jukatanu odnose se na neka od Plonžonovih otkri ća.
 Hram Svetih Tajni 
U Uksmalu postoji stari hram Maja koga je Plonžon naz-vao hramom Svetih Tajni.
 Natpisi na zidovima i obilje svetih simbola pripadaju pre-istoriji. Tamošnje skulpture uspostavljaju
tesnu vezu između pojave prvih Ijudi i početaka Vavilona i Egipta.
Ova građevina, obeležje Zemalja na Zapadu, sastavljena je od tri dela. Vrata glavne dvorane,
svetilišta nad svetilišti-ma, okrenuta su prema zapadu, u pravcu mesta na kome se nekada nalazila
Zemlja-matica, baš kao što su u Angkoru statue i simboli čke životinje okrenute prema istoku,
 prema iščezlom kontinentu.
Malo stepenište vodi iz središnje dvorane do terase  koja se nalazi iznad ovog svetilišta. Vrata
dveju drugih dvorana ta-kođe gledaju na istok.
 Najznačajniji simbol otkriven u hramu Svetih Tajni pred-stavlja jedan kosmogonijski dijagram
Mua (poglavlje IX, strana 121) — dijagram prve čovekove religije. Ovaj hramje star više od
 jedanaest i po hiljada godina (što će biti potvr-đeno daljim izlaganjem).

 

Plutarh navodi da egipatski sveštenici behu rekli Solonu da su veze sa Zemljama na Zapadu bile u
 prekidu devet hi-Ijada godina, odmah po potonuću Atlantide; puteve je Atlantski okean učinio
neprohodnim, zbog algi i naslaga mulja, kao i usled uništenja zemlje s one druge strane katak-
lizmičnim zemljotresima.
Solon je posetio Egipat 600. godine pre Hrista. Atlantida je tada bila potopljena već devet hiljada
godina. Na taj na-čin, ukoliko saberemo dve hiljade godina naše ere i šest sto-tina godina do
Solonovog doba, i tome dodamo devet hilja-da godina, dobijamo razdoblje od oko jedanaest
hiljada i šest stotina godina.
Ostale dokaze o ovoj rušilačkoj kataklizmi pružaju nam dela španskog istoričara, prof. Agilara: ,,(J
 jednoj knjizi koju sam našao kod idolopoklonika postojala je priča o nekoj poplavi kojoj su dali
ime Unujsit (potop). Ovo je kasnije
 potvrđ  eno i sedimentnim slojevima u temeljima ovih starih građevina.
Koliko je vremena hram Svetih Tajni postojao pre datu-ma koji sam ja naveo, niko ne može da
kaže; međutim, smatram da se radi o kratkom vremenskom razdoblju, bu-dući da hram podseća na
nestanak Zemalja na Zapadu koje su potopljene neko vreme pre Atlantide. Plonžon beše na-šao i
 jedan natpis na zidovima hrama, koji kaže:,,0va gra-đevina predstavlja spomenik koji podseća na
uništenje Mua, Zemalja na Zapadu, odakle su došle naše svete tajne..."
Budući da se radi o spomeniku, znamenju Zemalja na Zapadu, o čigledno je da je ovaj hram bio
 podignut posle iščeznuća Mua.
Plonžon je takođe našao i jedan natpis na jednom od de-lova hrama koji kaže: ,,Uksmal su tri puta
uništavali zemljo-tresi i tri puta je bio ponovo izgrađivan". Prosvećeniji domoroci i danas ga
nazivaju ,,tri puta građenim gradom".
 Nivenovi zatrpani gradovi nalaze se srazmerno blizu Uksmala, tako da je vrlo verovatno da su
kataklizme koje su ih uništile iste one koje su zadesile i Oksmal.
 Neki od naših naučnika, koji su nakratko boravili u Čičen Ici, vratili su se sa tvrdnjom da su te
ruševine tamo stare hi-Ijadu pet stotina godina. Nisu bili u pravu; te građevine bile su sagrađene
 pre jedanaest i po hiljada godina, a neke i ra-nije, kao na primer dinastija Ppeu, koja je prethodila
dinas-tiji Kan.
Biskup Landa, koji je bio pratilac Kortesa u XVI veku, pisao je o starosti ruševina Maja sa
Jukatana. U njegovom delu, izvešavaju o stvarima, napisanom pre četiri stotine godina, na strani
328. može se pročitati:
Stare građevine Maja u vreme dolaska Spanaca već  su bile gomila ruševina, predmet straha i
štovanja Indijanaca. Oni se ne sećaju onih koji su ih sagradili.
,,Sveštenici Maja pisali su knjige o svojim naukama, a znanje su prenosili na one koje su smatrali
dostojnim da postanu prosvećeni.

nimali su knjige u kojima je bila zapisana čitava istorija njihovog naroda, kao i istorija naroda sa
kojima su imali pri-jateljske odnose ili bili sa njima u ratu.
,,U tim knjigama nalaze se priče o raznim ratovima, pop-lavama, epidemijama, kugama,
gladovanjima i o svim dru-gim važnijim događajima".
Landa je spalio na hiljade tih knjiga, kao i dvadeset se-dam velikih rukopisa na pergamentu.
Uništio je i pet hiljada statua i blizu dve stotine pehara.
U svojoj istoriji Jukatana, Knjiga IV, Poglavlje III, strana 177, Kogoljudo piše: ,,0 svim narodima
koji su se naselili u kraljevstvu Jukatana, ili o njihovoj prošlosti, uspeo sam da dobijem samo ove
 podatke:
,,Španske hronike ne pružaju nam pravu sliku o običaji-ma graditelja velikih antičkih građevina,
koje su za njih bile predmet štovanja, kao što su to i danas za savremene putni-ke.
,,Na sva pitanja Spanaca ko su bili ti graditelji, Indijanci su odgovarali: ,,Ne znamo". Ne zna se ko
su bili ti graditelji, a ni indijand nemaju nikakvo predanje o ovoj temi".

 

Lizana u svojoj  /storiji naše Gospe iz lcamala (Poglavlje II) piše: ,,Kada su Španci stigli u ovu
zemlju, mada su neki spomenici izgledali novi, kao da behu sagrađeni pre jedva dvadesetak
godina, Indijanci nisu živeli u njima, ali su im služili kao hramovi i svetilišta u kojima su ponekad
 prinosili Ijudske žrtve — muškarce, žene i decu; spomenici su bili sagrađeni u najdavnija
vremena".
Plonžon, opet, kaže: ,,0ve građevine nije sagradila da-našnja rasa, niti njeni preci. Među
simbolima uklesanim na kljovama mastodonata, simbolima koji su ukrašavali fasade svih javnih i
religioznih zdanja, ponekad nalazimo i znakove koji znače Ča  ak ili grom".
Velike građevine Maja nisu se srušile pod teretom staro-sti, niti je za njihovo razaranje odgovoran
čovek. Do njiho-vog uništenja beše došlo zbog vulkanskih potresa i nadira-nja ogromnih koli čina
vode.
 Neki stari egipatski papirusi, kao i gr čki filosofi Platon i Plutarh, govore o ovim kataklizmama
(Plutarhov Solonou žiuot). 
Posle ovih kataklizmi, koje su uništile sve građevine na Jukatanu i u Srednjoj Americi i pomorile
svekoliko stanov-ništvo, zemlja je dugo vremena bila nenastanjiva. Međutim, čim je ponovo
 postala pristupačna i pogodna za život, su-sedni narodi izvršili su najezdu i prisvojili je. Bile su to
mrke rase, koje su govorile jezik Maja. Te mrke ili crvene rase nisu imale nikakve veze sa Majama
 — belom rasom. Mada su govorili isti jezik, bili su potpuno drugačiji i sigurno je da su došli iz
velike udaljenosti. Bili su to novi kolonizatori, što objašnjava činjenicu da nisu imali nikakva
 predanja u vreme kada su Španci izvršili osvajanje Meksika.
Te novopridošlice nisu bili ni Nauhatli ni Asteci.
 Nauhatli su došli sa juga i osvojili zemlju. Asteci su tako-đe došli sa juga i isto tako podvrgli
zemlju svojoj vlasti.
Mrke rase Jukatana i Srednje Amerike koje danas ima-mo pred sobom, potomci su tih razli čitih
naroda, mešavina triju, većinom mongolskih plemena.
Glavne građevine Čičen lce još uvek stoje uspravne, prem-da su u ruševinama; bile su sagrađene u
vreme dinastija Ppeu i Kan. Građevine dinastije Ppeu lako su prepoznatljive po totemu Ppeu koji
ih ukrašava — po slonu ili glavi slona.

 Na svim građevinama podignutim u vreme dinastije Kan, posvuda se, kao simbol dinastije,
može naći izgravirana per-nata zmija; u Čičen lci, tako, postoji bezbroj pernatih zmija:
u vreme ratova i ceremonija na kraljevskim barjacima uvek se vio i simbol pernate zmije. Ovde, na
 primer, imamo pred sobom crtež princa Koha, najmlađeg sina poslednjeg kralja Kana, kako se bori
zajedno sa pernatom zmijom, koja se na-lazi pored njega i koja ga štiti. Radi se o jednoj od fresaka
u pogrebnoj odaji, u Cičen Ici. U ovoj je prostoriji, inače, bio prikazan život princa Koha, od
trenutka njegovog rođenja do smrti.

 

 
 PrincKoh u borbi u sadefstuu i pod zaštitom pemate zmije (freska iz 
njegove pogrebne odaje, na Jukatanu) 
Ovde, na Jukatanu, nailazimo na jedan običaj koji  je  Niven zapazio i u najdubljim zatrpanim
gradovima: fresku koja prikazuje život jednog (kraljevskog) Ijudskog bića.
Kada god, dakle, naiđemo na skulpturu ili crtež pernate zmije, možemo biti sigurni da dotična
građevina ima neke veze sa kraljevskom porodicom Kan. Bila je to poslednja di-nastija monarha
Maja iz Majaksa, i kraljica Moo bila je njen poslednji prestavnik. Ona je, kako se tvrdi u
Trojanskom ru-kopisu, bila ta koja je posetila koloniju Maja na Nilu, u Egiptu, u prvom veku
njenog postojanja, pre šesnaest hilja-da godina.
Današnji Indijanci na Jukatanu nisu čiste krvi. Preživele iz velike kataklizme, koja je uništila
zemlju i desetkovala Maje, porobili su Mongoli. Muškarci su bili pobijeni, žene uzete u roblje, i iz
 prinudnih brakova nastala je rasa mešane krvi. I tako, posle kataklizme dolazi do ponovnog
naseljavanja zemlje od strane naroda koji nisu ništa znali o veličanstve-nim građevinama i
njihovim graditeljima. Ovo potvr đuje i biskup Landa, pratilac Kortesa, koji se, stigavši na Jukatan,
raspitivao kod Indijanaca ko je sagradio ta zdanja; i uvek je dobijao odgovor: ,,Tolteci". Toltekje
reč  izjezika Maja i znači graditelj. Prema tome, odgovor je bio ,,Graditelji". Me-đutim, kako
navodi Landa, ti Indijanci nisu znali ko su bili ti graditelji... Važno je, me đutim, zapaziti da se reč 
Toltek ne vezuje ni za jednu rasu, već da jednostavno znači ,,graditelj".
U Meksiku, jedno staro predanje Asteka govori ,,da su prvi stanovnici Meksika bili belci", i odmah
 potom se doda-je da je tu ,,belu rasu porobila jedna tamnoputa rasa, koja je belce oterala sa zemlje.
Beli narod se, međutim, spasao i na brodovima pobegao prema nekoj zemlji na istoku, prema
izlazećem suncu, i tamo se nastanio".
Jedno proročanstvo, međutim, prati ovo predanje: ,,U buduća vremena, ova bela rasa će se vratiti i
 ponovo osvo-jiti zemlju".
Rajderu Hagardu sigumo je ovo predanje bilo poznato, pošto u svom delu  Mon.tezu.mina k ći piše:
,,Kecal, ili, tačnije, Ke-calkoatl, bilo je božanstvo o kome legenda kaže da je Indi-jance iz

 

Anahuaka naučilo svim korisnim veština-ma, vlada-vini i politici. To božanstvo imalo je belu kožu
i svetlu kosu. Na kraju je, međutim, napustilo obale
Anahuaka i na brodu od zmijske kože otišlo u mitsku zemlju Hapalan".
Gvatemalsko predanje o ovoj beloj rasi — prvim stanov-nicima Amerike — bez sumnje je
najjasnije, budući da se glavni grad Kecal nalazio upravo u Gvatemali. Evo tog pre-danja:
,,Kada je mrka rasa porobila kralja Kecalkoatla, zajedno sa belom rasom, ovaj je odbio da ostane,
govoreći da ne bi mogao da živi u ropstvu. Potom je sa svima onima koji su mogli da se ukrcaju na
njegove brodove otplovio prema jed-noj udaljenoj zemlji u pravcu izlazećeg sunca. Sa svojim na-
rodom je stigao u tu zemlju i u njoj se nastanio. Razvili su se i zatim postali silan narod.
,,Međutim, tokom velike bitke mnogi su pobegli u šume, i o njima se nikada ništa nije čulo. Drugi
su bili zarobljeni i prodati kao roblje".
Kecal je danas naziv za nacionalnu pticu Gvatemale. Ime  joj je dato u znak sećanja na poslednjeg
 belog kralja, Kecal-koatla. Ova je ptica izabrana zato što, baš kao i sam kralj, ne podnosi da živi u
ropstvu.
 Popol Vuh, čuvena sveta knjiga naroda Kiče, napisana je u Gvatemali.
Astečko predanje koje govori o ovoj beloj rasi, kao i sva astečka predanja, veoma je zbrkano, puno
mitova i izmiš-Ijotina. Navešću samo neka... Rekoh da se radi o izmišljoti-nama, budući da se ne
 pojavljuju u drugim predanjima. Ipak, sva ona se, bez izuzetka, međusobno dopunjuju i slažu u
najvažnijim tačkama.
Asteci su dolinu Meksika počeli da osvajaju oko 1090. godine, ali su se konačno u njoj nastanili
1216. godine.
U početku, Asteci su bili deo carstva Majaksa, a Kukul Kan, pernata zmija, bio je njihov simbol
Božanstva, kao i kod naroda Kiče, njihovih suseda,
Tačan datum vladavine Kecala je nepoznat, budući da ga je zarobila ova mrka rasa, koju bez
razloga nazivamo Majama. Sve, dakle, navodi na zaključak da se ovo dogodi-lo pre trideset četiri
hiljade godina. Ima nekih nagoveštaja
da je pripadao nekoj od dvanaest dinastija. Bilo ko da je bio, moja teza je potvr đena, jer sve
ukazuje na to da je Kecal ži-veo pre više od šesnaest hiljada godina.

Do prve promene u predanjima Asteka došlo je u njiho-voj zemlji na jugu, pre osvajanja doline
Meksika. Napustili su simbol koji je za njih predstavljao Božanstvo i prihvatili za boga velikog
 belog kralja Kecala. Izmislili su mu i jednog si-

na, koga su nazvali Teskat.
Priča se da je spomenuti Teskat pobegao sa svojim
ocem. Bilo je stoga neophodno izmisliti proročanstvo, a ono je bilo sledeće: ,,Teskatov duh će se
vratiti u telu belog čo-veka i u pratnji mnogo vojnika. Vratiće se da ponovo osvoji zemlju,
ubijajući muškarce i žene pretvarajući u roblje". Ovo je sveštenicima služilo da terorišu narod, od
samog kralja pa sve do poslednjeg seljaka. Vršena su brojna žrtvovanja, to-bože da bi se umirio
Teskat; i to je predstavljalo početak žrtvovanja Ijudi. Sveštenici su tada imali apsolutnu moć.
 Narod je živeo u strahu, jer se svako mogao naći na krva-

vonn kamenu žrtvenika.
U vreme kada je Kortes stigao u Meksiko, ukoliko se može verovati španskim autorima, godišnje
 je žrtvovano između trideset i četrdeset hiljada Ijudi.
Ova iskra divljaštva beše zahvatila čitav svet — Egipat,

Indiju, Fenikiju, i tako dalje.
 Naši su arheolozi, kako izgleda, našli jedan dokument Asteka iz perioda od hiljadu stote do

hiljadu dvestote godine (razdoblje u kojem je Kecal važio kao bog kod Asteka) i bez-razložno
zaključili da je Kecal živeo pre jedva nekoliko vekova. Ime Kecal srećemo u čitavoj prošlosti
Meksika i Srednje

 

Amerike, kao i u jugozapadnim državama SAD (Arizoni i No-vom Meksiku), gde su Pueblo
Indijanci u svojim ritualima i ceremonijama koristili bradatu ili pernatu zmiju i zvali  je Ke-
calkoatl. Kada se uporede stara predanja, proizilazi da je u vrlo stara vremena neka bela rasa
vladala Meksikom i Srednjom
Amerikom; da je tu stvorila kraljevstvo i da se njen poslednji kralj zvao Kecal.
Današnji Pueblo Indijanci, međutim, nisu u stanju da objasne prisustvo Kecalkoatla u njihovim
religioznim obre-dima. Svako o tome ima različito mišljenje. Glavni razlog je zaboravljen, i ostalo
 je samo predanje.
Carstvo Majaksa činilo je najmanje sedam različitih naro-da, koji svi behu došli iz Zemlje-matice
i govorili jezik Maja. Svi kraljevi i kraljice Majaksa iz dvanaest dinastija bili su bele rase.
Poslednji narodi bele rase bili su preteče Latina. Pred današnjih belih Polinežana, belih Maja sa
Jukatana i čitave bele rase su jedni isti.

13. GEOLOŠKA ISTORIJA MUA 

Sada bi bilo zanimljivo proučiti geolosku istoriju Mua i ustanoviti naučni uzrok njegovog
uništenja.
Već sam objasnio da se u podzemnim slojevima ovog prostranog kontinenta nalazio vulkanski gas.
Izgleda da je granit (primarna stena u formiranju zemljine kore) imao dosta rupa punih
eksplozivnog vulkanskog gasa. Kada su te rupe ispustile gas, ,,tavanica" se srušila i kontinent je
 bio potopljen.
Moja vlastita istraživanja uverila su me u to da je do ka-taklizme koja je zadesila ovu prvu
civilizaciju došlo zbog pražnjenja čitavog niza izolovanih rupa koje su držale zemlju
na površini i koje su međusobno verovatno bile povezane pukotinama.

Da bi čitalac jasno razumeo šta hoću da kažem kada go-vorim o gornjim, srednjim i donjim
komorama, kao i o izolo-vanim rupama, prilažem, uz objašnjenje, crtež grupa zas-vođenih komora
sa gasom. Komore i rupe namemo sam postavio na veću visinu, da bi crtež bio jasniji.

Ovde prikazujem gornji i deo drugog niza slojeva;
svaki sloj prikazuje grupe rupa ili komora na različitim dubi-nama. Crtežomje, manje ili više,
 prikazano ono štoje posto-jalo ispod površine Mua, pre nego što je ovaj nesrećni konti-nent zauvek
nestao u vodama Pacifika. Gornji niz grupa bio je dubok oko trideset milja, drugi ili srednji
između petnaest i trideset milja, dokje donji, ili najdublji niz grupa dopirao na tridesetak milja od
središta zemlje.

Gomja grupa podeljena je na tri sloja (0, X i W). Sve komore ovog dela su izolovane, to jest
nisu povezane sa do-njim rupama, kao ni sa središtem zemlje odakle bi mogle dobiti dodatne
količine gasa usled kojeg bi došl

 

enormnog povećanja pritiska i eksplozije. Budući da su tak-ve kakve su, nikakav drugi gas nije u
njih mogao da prodre, i ukoliko bi ostale u takvom stanju nikada se ne bi ni pome-rile.
Deo označen sa X proteže se između pet i deset milja ispod površine tla. To su ,,žive" komore,
odnosno one koje redovno dobijaju sveži gas iz dela W, koji preko pukotina prelazi iz jedne
komore u drugu.
Da bi učinili da dodatni gas prodre u izolovane rupe u delu označenom sa 0, vulkanski potresi
najpre su morali da stvore pukotine ili naprsline počev od grupe X do grupe 01 i od grupe 01 do
grupe 02.
Gasovi koji dolaze iz komora iz dela W, koje su povezane sa središtem zemlje, najpre su morali da
 prođu kroz komore X i da izazovu silno pove ćanje pritiska. Da bi to bilo moguće, bilo bi
neophodno da se izdignu ,,tavanice" ovih komora, ka- ko bi se napravilo mesto za nove količine
gasa.
Izdizanjem ,,tavanica" naprslo bi i raspuklo se kamenje, stvarajući napukline preko kojih bi gas
mogao da prelazi iz komora X u komore 01. Vremenom bi u komori 01 došlo do toliko snažnog
 pritiska da bi se ,,tavanice" izdigle, nakon če-ga bi i ,,tavanice" komora iz grupe 02 takođe morale
da se izdignu, kako bi načinili mesta prilivu novog gasa. 1 oni bi pod pritiskom gasa napukli i
rasprsli se, i taj proces trajao bi sve dok sam gas više ne bi mogao da drži ,,tavanicu". Kakav bi,
onda, bio ishod? ,,Tavanice" bi se konačno raspukle, i gasovi bi se pretvorili u ogroman plamen,
koji bi zahvatio či-tavu zemlju u trenutku njenog potonuća. Obližnja voda sru-čila bi se u tako
načinjen bezdan, i zemlja bi bila potopljena.
Prilikom nastajanja glavnih pojaseva gasa koji danas prolazi ispod Pacifika, komore 10, na slici B,
našle su se pod silnim pritiskom, što je izazvalo stvaranje pukotina u ,,tavani-cama". Gas je potom
 prodro u komore 01, gde se dogodi-la ista stvar i odakle su gasovi prešli u komore 02.
,,Tavanice" tih komora su napukle, gasovi su istekli, zem-Ija se sru čila na pod tih komora, u njih
su prodrle vode iz Pacifika i Mu je bio potopljen.
Ubeđen sam da su se komore koje su držale Mu nalazile u neposrednoj  blizini površine. Svoje
mišljenje zasnivam imajući u vidu dubine Pacifika, Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i
Dokument iz Lase. Nijedan od ovih spisa ne govori o naglom izdizanju tla pre potonuća u Pacifik.
Me-đutim, u njima se može pročitati i ,,da je zemlja bila išču-pana i razderana", da je ,,treperila
kao lišće na vetru, po-dižući se i ponovo padajući kao talasi okeana", i da je ,,tokom jedne jedine
noći bila potopljena".
Sve ovo ukazuje na to da nije došlo do prevelikog izdi-zanja tla, što bi bio slučaj da su se komore-
nosači nalazile duboko u utrobi zemlje. Budući da spisi kazuju da je Mu bio ,,dva puta izdignut i
dva puta iščupan iz svojih temelja", mo-že se zaključiti da se jedan drugi niz komora nalazio
odmah ispod komora koje su držale kontinent — baš kao što se vidi na delovima obeleženim sa 01
i 02. Do prvog izdizanja tla došlo je kada je gas prodro iz 01 u 10, a do drugog kada je gas iz 01
 prešao u 02. 
 Na ovaj način su, u pradavna vremena, bile potopljene mnoge zemlje i kontinenti. Takve primere
imamo u pret-kambrijskom dobu, u paleozoiku, i u mezozoiku sve do pleistocena, do praskozorja
našeg istorijskog vremena.
Sigurno je da su komore koje su držale Mu, tokom stva-ranja velikog pacifičkog gasnog pojasa
 bile izdeljene na više ogranaka. Prisustvo nekih geoloških fenomena dozvoljava mi da zaključim

 

da se radi o nizu. komora koje su držale Mu, a ne samo o jednoj jedinoj prostranoj komori, kao što
 je bio slučaj s Atlantidom. Evo na kojim dokazima zasnivam svoju tezu:

1..Razlike u dubini Pacifičkog okeana između raznih arhi-pelaga pokazuju da je za svaku
dubinu postojala jedna različita komora, ili komora ispod neke druge, koje su po-tom bile
uklonjene. Da je postojala samo jedna komora, dno okeana bi bilo potpuno ravno.

2. Neka ostrva, koja su bila deo kontinenta, ostala su ne-taknuta. Da je postojala samo jedna
komora, i ova bi ostrva bila potopljena zajedno sa čitavim kontinentom.
3. Ova ostrva nalaze se iznad pukotina između   komora, a ne iznad samih komora. Kako ih nije
držala samo jedna komora, ona nisu potonula.
4. Ova ostrva, sa svojim vulkanskim ,,temeljom", do-kazuju da su komore bile me đusobno
 povezane. Gas je pre-lazio iz jednih šupljina u druge, koje su se nalazile ispod njih. To je, posve
 prirodno, uticalo na profil nastalih ostrva; sva su ona planinska i iscepkana.
Moja zapažanja kao polaznu tačku imaju i istraživanja i ispitivanja vulkanskih potresa do kojih je
tokom poslednjih godina došlo na Pacifiku. Karakter ostrva i njihova svojstva takođe su pri tom
 bili uzeti u razmatranje. U svakom slučaju, čini se da ovde imamo dva glavna pojasa, sa brojnim
ograncima. Proučio sam zatim i mnoge ugašene vulkane na polinežanskim ostrvima. Nigde na
svetu ne mogu se naći tragovi erupcija vulkana koje bi se mogle porediti sa erupci-jama na
Pacifiku. Ti ogromni razjapljeni krateri svedoče o snazi sila sabijenih u središtu zemlje, koje su
 bile naglo oslo-bođene i potom izbile na površinu sa rušiteljskom žestinom kakvoj nema ravne u
istoriji zemlje. Kilauea je ugašeni vul-kan na jednom od Havajskih ostrva, čiji krater ima prečnik
od skoro pet kilometara. Zamislite takvo grotlo, kako odjed-nom počinje da bljuje vatru, dim i
lavu! Vatrena reka preč-nika pet kilometara! Do koje visine bi se popeo taj gejzir? Sigurno na više
od hiljadu metara, ukoliko se ima u vidu neverovatna pokretačka sila koja ga je izbacila.
Ma koliko nam ona delovala stravično, pored Kilauee ve-rovatno je bilo i drugih, još većih. Ovo se
čini gotovo izves-nim, posebno ukoliko se uzmu u obzir veličina komore koja se oslobodila gasa,
silina superkompresije i težina zemlje koja je tu pala i koja je bila potopljena.
Ukoliko sve ovo uzmemo u obzir, ne može nas čuditi veličina mrtvih kratera u Polineziji. Ono što,
međutim, naj-više iznenađuje jeste da su ti krateri uopšte opstali. Bu-dući da su tako snažne
 podzemne sile bile najednom oslo-bođene, možemo se zapitati kako to da sama Zemlja nije
eksplodirala u hiljade delova, umesto da bude samo izro-vašena vulkanima.
Kada je glavna severna podela velikog gasnog pojasa u Pacifiku bila okon čana, stvoren je
sigurnosni ventil da bi se mogle oslobađati buduće akumulacije novog gasa. Novi krater probio se
kroz središte kratera Kilauea. Njegov je pre-čnik oko trista metara i zove se Halemaumau. Mada
 prečnik Halemaumaua iznosi samo osamnaesti deo prečnika Ki-lauee, ipak je jedan od najvećih
današnjih kratera; već  na osnovu njega možemo zamisliti kolika je bila veličina njego-vog
 prethodnika.
Veliki centralni pojas gasa prolazi ispod Havajskih ostrva i na tom je mestu bliži površini nego
 bilo gde drugde.
 Niuafu je takođe poznat krater, od velikog interesa za arheologe. Niuafu je malo ostrvo
severoistočno od Fidžija, na pola puta između Fidžija i Samoe. Ugašeni krater Niuafua ima
 prečnik od tri kilometra. Od vremena kada je doprineo potapanju Mua, ispunjen je vodom i sada se
u njemu nalazi jezero.

 

Ovi primeri samo su najupadljiviji među ogromnim uga-šenim vulkanima na polinežanskim
ostrvima. Ja čisto sum-njam da je u istoriji sveta ikada bilo erupcije vulkana koja bi se mogla
 porediti sa jezovitošću stravične kataklizme koja je zadesila Ijudsku rasu i uništila zemlju Mu.
Geologija nam kaže da su se zapadne obale Severne Amerike nekada izdigle. Geologija je oduvek
 bila okrivljava-na da kao ždrebe tr či ispred rude, i, odista, ona nam za tak-vu tvrdnju pruža sve
nove i nove dokaze. Nisu obale američkog kontinenta bile te koje su se izdigle, već suprot-no —
nivo Pacifičkog okeana beše opao. Zemlja Mu bila je ogroman kontinent koji je prekrivao skoro
 polovinu Pacifika. Na nekim mestima, posle njegovog potapanja, nivo mora beše opao više od
hiljadu metara. Da bi se ispunila ta pros-trana rupa, dugačka osam do devet i po hiljada kilometara
i široka najmanje tri do pet hiljada kilometara, u nju je mo-rala da se slije ogromna koli čina vode.
Da bi se posle nes-tanka Mua održao nivo okeana, bilo je potrebno mnogo više
vode nego što ju je on imao. Prema tome, nivo je opao duž žalova. S druge strane, Mu nije
 biojedina zemlja koja je bila potopljena kataklizmom. Isto se dogodilo sa jednom ogromnom
teritorijom na severu i jednom manjom zemljom na zapadu.
Možemo se zapitati zbog čega vode iz Atlantskog okeana nisu preko rta Horn potekle da bi
ispunile Pacifik, tako da mu ne opadne nivo duž obala. Na ovo bih odgovorio da je i Atlantik u to
vreme svetske istorije imao svojih poteškoća, što će i pokazati sledeća lista potopljenih zemalja.
Kontinent Mu u Pacifiku, na prostoru od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara.
Beringov kopneni most na severu, koji je povezivao Aziju i Ameriku. Ovaj most nije bio uski
tesnac, kako to tvrde geo-lozi. Njegova južna obala protezala se od Aljaske do Kam- čatke,
 prolazeći pored Aleutskih ostrva. Na severu se prosti-rao duboko u ledeni Arktički okean.
Bio je, takođe, potopljen i manji deo prostora od Kalifornije do severozapadnog dela Kolurnbije,
kao i deo Malajskog arhipelaga, ali se o tome maio zna.
Atlantida se nalazila u središtu Atlantskog okeana. Bilo je to veliko kontinentalno ostrvo, koje je u
vreme svog nestan-ka predstavljalo središte civilizacije.
Postojao je, zatim, i kopneni put prema Evropi na severu Atlantika, koji je išao od Amerike do
Grenlanda, pa potom prema Norveškoj, sa trouglastim šiljkom čija je zapadna strana išla od
Islanda do Finske.
Isto tako, bilo je potopljeno i mnogo zeinalja duž obala Srednje Amerike.
Sve ove kataklizme bile su izazvane vulkanskim nabiranji-ma zemljine kore, tokom stvaranja
velikih gasnih pojaseva. Veliki centralni pojas potopio je Mu i Atlantidu. Kružni pojas u Pacifiku
 potopio je kopneni Beringov most. Pojas Apalači - Island - Skandinavija učinio je da nestane
kopneni put prema Evropi.
Kada je nivo vode opao, pomolile su se mnoge zemlje, dok su priobalne linije kontinenata bile
 proširene.
Sve su te oblasti, kako se čini, bile nastanjene, gusto na-seljene, pa je došlo do zastrašuju ćih
gubitaka Ijudskih života. Bez ikakve sumnje, poginulo je na stotine miliona Ijudskih bića. Samo je
zemlja Mu imala šezdeset četiri miliona sta-novnika.
Ovaj geološki ciklus potvr đuje sve prethodne informaci-je o zemlji Mu — pribavljajući nam, na
neki način, kariku ko-ja nedostaje. Geološki, on van svake sumnje dokazuje pos-tojanje jednog
velikog preistorijskog kontinenta u sred Pacifičkog okeana.

 

14. 

POREKLO DIVLJASTVA 

U poglavlju posvećenom uništenju Mua objasnio sam kakoje došlo do pojave divljaštva na našoj
 planeti. Čovekje stvoren civilizovan, a uništenje Zemlje-matice ugrozilo samo preživele iz
kataklizme, koji su pobegli na neplodna ostrva preostala na površini posle potonuća velikih
gradova.
Jedan narod gubi mesto koje je zauzimao u svetskoj istoriji kada za njegove pripadnike novac
 postaje važniji od poštenja i časti. Opšta pohlepa i groznica zarađivanja jesu predznak velike
nesreće. Rođeno je i zaboravljeno mnogo civilizacija. Ništa novo pod suncem nebeskim. Ono što
 jeste, već  je bilo. Sve ono što naučimo ili otkrijemo već  je pos-tojalo; naši pronalasci i otkrića
samo su ponavljanje istih onih otkrića koja su se nekada dogodila.
Omiljena teza današnjih naučnika glasi da je čovek naj-pre bio životinja i divljak, i da je potom
 postepeno evoluirao i civilizovao se.
 Nisam ja jedini koji tvrdi da je divljaštvo proizvod civili-zacije, ali i da civilizacija nije nastala iz
divljaštva. Samo oni koji ne znaju ništa o divijaštvu tvrde da se civilizacija iznedri-la iz divljašta.
Baron fon Humbolt, govoreći o indijanskim plemenima koja je posetio duž obale Amazona i
Orinoka, ispravno pri-mećuje:
,,0ni nisu primarna sirovina čovečanstva; mi se nismo iznedrili iz takvog stanja. Ova nesrećna bića
 poslednji su,
degenerisani ostad jedne rase koja je pala na taj žalosni ni-vo. Čovek u prirodnom stanju biće je
osuđeno na smrt".
Divljak, prepušten sam sebi, ne može da se razvija. Pao je tamo gde je, i nastavlja dalje da pada.
Jedino kada dođe u dodir sa civilizacijom postaje moguća njegova evolucija. Divljak tada može da
učini dve stvari: ili da prihvati tu civi-lizaciju i evoluira, ili da prihvati samo poroke te civilizacije,
da ih priključi svojima — pri čemu, onda, postaje još besti-jalniji, i padajoš niže. Na taj način
osuđeni su na brzo uniš-tenje.
Dve stvari mogle su izazvati pojavu divljaštva kod raz-ličitih naroda i obe su geološke prirode.
 Na kraju tercijarnog doba, zemljina kora bila je prožeta starim svodnim komorama s gasom, koje
su potonule dosta duboko i pretvorile u pojaseve gasa i tako stvorile nabore i planine. Pre tog doba
 planine nisu postojale, i jedva da je bi-lo i brežuljaka. Nastanjivo zemljište činile su ogromne plo-
dne ravnice, i bilo je gusto naseljeno. Stvaranjem gasnih po-jaseva došlo je do izdizanja zemljine
kore i stvaranja planina. Pojas koji je prolazio ispod gusto naseljene ravnice doveo je do stvaranja
 pukotina i nabora i usmrtio gotovo svekoliko stanovništvo. Međutim, ostalo je i nešto malo
 preživelih na ovim novostvorenim planinama.
Oni nisu mogli da se ponovo spuste u svoje ravnice, bu-dući da su bile potpuno uništene. Nije više
 bilo vode, ničega za jelo i toliko su patili da su morali da se međusobno prož-diru; tako se posle
 jednog geološkog fenomena (izdizanja planina) kod čoveka pojavljuje Ijudožderstvo. Na nekim
mestima planine su progutale čitave ravnice, na kojima su živeli muškarci i žene naviknuti na
 prefinjenu civilizaciju. Pre-pušteni sami sebi, sve izgubivši, zaboravili su svoju umet-nost i nauku.
Postali su divljad.