Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 A sada da se vratimo "našim grešnicima". Procesi koji se dešavaju sa čovekom na nivou njegove suštine i genetike, prilikom ulaska u «stanje ubistva», se javljaju ne samo pri izvršenju ubйstva, već i kod drugih «grešnih dela». Promene na nivou suštine i genetike pri ubistvu najdramatičnije omogućavaju da se jasno objasne i pokažu procesi koji se dešavaju u tom slučaju. Ali u isto vreme, bilo bi pogrešno smatrati da se «loša karma» zarađuje samo pri izvršenju ubistva. Nažalost, postoje mnoga dela čoveka, pri kojima se javlja izgradnja "negativne karme". Laž, izdaja, prevara, otimanje od slabijih onoga što vole i žele, iznuđivanje od drugih nečega iz bilo kog razloga, kada čovek "dobrovoljno" odaje nešto ili ne, itd, sve ove radnje i mnoge druge iz slične kategorije dovode do negativnog evolюcionog pomeranja, do gubitka "evolutivnog mesa". Posledice ovih radnji u velikom broju slučajeva nisu tako dramatične za počinioca, ali, ipak, one postoje i one se manifestuju u većoj ili manjoj meri, ali se pojavljuju uvek. Moguće je «grešiti na veliko», a moguće je «grešiti na malo», mogu reći neki. Mogu se ukrasti milioni, a može i malo, "samo" da ne umru od gladi zajedno sa decom. "Oteti" plen lopovu, pozajmiti od njega, prisiliti ga da deli ukradeno je — "sveta stvar" — mogu reći neki. Ta i slična objašnjenja su — samo pokušaji da se «umiri» njihova savest, ako ona još nije «umrla». Nemoguće je vučjim zakonima povratiti pravdu. Nemoguće je biti jagnje u vučjoj koži, ona veoma brzo prirastae i priraste zauvek, neće biti nikakve šanse nositi je «privremeno», na iznajmljivanje, za «uspostavljanje» pravde. Cela istorija čovečanstva, drevna i savremena, pokazuje da je to tako. U veoma retkim slučajevima slična objašnjenja su — rezultat zablude, naivnosti ili neznanja. U osnovi, to je jako zataškavanje lepim rečima svojih daleko ne toliko «najlepših» postupaka. Evo nekoliko primera... U petom veku nove ere persijski vezir šah Kavada Mazdak svergnuo je šaha, organizovanjem revolucije, da naravi siromašne bogatima. Pri tome, on je izneo svoj slogan, drevnu avestisku tvrdnju o tome da je višak bogatstva — zlo, koje se krije pod maskom borbe za čistotu vere pod crvenim "kavejanskim" znamenjima. Ustanku Mazdaka pridružio se jevrejski ekzark Mar Zutra i ceo jevrejski klan, uglavnom, siromašni. Pri tome, bogate jevrejeantimazdakite Mazdak je prognao iz Persije, a oni su se preselili u Grčku. A bogatstva ne-jevreja je podelio svojoj najbližoj pratnji, naravno, zaboravljajući siromašne koji su ga podržavali. 530. g., Mazdak je svrgnut od strane progledalih persijanaca. Njegove pristalice su živi sahranjeni u zemlju, 151
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 a sam Mazdak je obešen. Mnoge njegove pristalice-jevreji su uspeli na vreme da pobegnu. Jevreji-mazdakiti, do tada veoma se silno obogativši na persijskoj revoluciji, našli su utočište na Severnom Kavkazu27 . Slični događaji su se desili i u Rusiji 1917. godine, koji su doveli do stvaranja na teritoriji Rusije Sovjetskog Saveza. U "velikoj ruskoj revoluciji" jevreji su već igrali ključnu ulogu sa istim najvišim parolama. Od boljševičkog jarma Rusija se, sa velikim za sebe gubicima, kako ljudskim, tako i teritorijalnim, finansijskim, itd, oslobodila tek nakon 1991. godine, kada su uništeni psi-generatori, kji su dejstvovali na nivou podsvesti na ljude, pretvarajući ih u igračke u rukama njihovih (psi-generatora) "inženjera" i "opslužujućeg osoblja". Zanimljivo je to, što su u ovim događajima i mnogim drugim, sličnim njima, tokom poznate čoveku istorije, jednu od glavnih uloga, ako ne i glavnu, igrali jevreji. Ali to je već druga priča... Uzgred, reč «istorija» ima jevrejske korene. Nastala je kao rezultat spajanja dve reči — «od» i «tora». Drugim rečima, znači priče iz tore, koja je opisujući događaje, stvarne i izmišljenje ili pozajmljene, došla sa jevrejskim narodom, koji je, kako oni sami smatraju «bogoizbran». Pitanje je samo jedno — izabrani kakvim "Bogom" i za šta?! Ako je suditi po njihovim delima tokom proteklih epoha, realnim, a ne "izmenjenim" njima samim, dobija se veoma ružna slika. A pošto treba obratiti pažnju na dela, a ne na reči — «...sudite po delima njihovim...» — «božanstvena sila» iza te "bogoizbranosti", ako ona i postoji, više liči na «đavolsku silu». Iza gotovo svih ratova, barem poslednjih dve hiljade godina, revolucija, itd, su stajali i stoje jevrejski finansijski oligarsi. Naravno, oligarsi nisu ceo narod, ali ipak, kako se većina jevreja tretira i odnosi na ono što se dešava, govori sama za sebe... Ali to je, opet, druga IZ TORI JA... U ovom slučaju, nas interesuje samo ono što istorijske činjenice govore o tome, da nasilne akcije nekih ljudi protiv drugih, ili jednog čoveka protiv drugog, nisu lepe, već krvave i samo sakrivene iza lepih reči. Ljudi nikada ne mogu biti jednaki! I ne samo ljudi, nemoguće je naći dve potpuno identične jabuke. Uvek će neko biti pametniji, talentovaniji, trudoljubiviji, uporniji itd. Neko će biti viši rastom, neko niži, neko debeo, a neko mršav, neko emotivan, a neko ne. Problem je ne u prisustvu razlike između različitih naroda, problem se javlja samo onda kada ljudi koriste svoje prednosti samo u svoje lične svrhe. Da li postoji neka "hrabrost" u tome, da se obmane trogodišnje dete. Mislim da ne. Dakle, problem — nije u postojanju razlika 27 См. Александр Асов, «Атланты, арии, славяне», Москва, ФАИР-ПРЕСС, 2002, стр. 277-278. 152
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 između ljudi, već u tome kako svaki čovek koristi svoju različitost od drugih. Dakle, smatram da pronalaženje izvinjenja za svoje "grešne" radnje donosi čoveku samo iluziju, samoobmanu ili varanje drugih, lažnu utehu savesti u slučajevima kada ona još uvek postoji. U stvarnosti, ono što čovek misli o svojim radnjama, nije bitno. A bitno je to šta se dešava sa njim u određenom delu radnje. U kakvo "stanje" ulazi čovek za sprovođenje određene radnje. Kakvo emocionalno stanje odgovara izvršenoj radnji. Pozitivno ili negativno. Negativna emocionalna stanja, odgovarajuća "grešnim delima", uvek dovode ka negativnom evolucionom pomeranju, gubitka "evolutivnog mesa". Pojmovi — šta je dobro, šta je loše — promenili su se mnogo puta u istoriji čovečanstva. Jedino pravilo koje je važilo u svim vremenima bez izmene jeste — ne radi drugom ono što ne želiš da urade tebi. I ako je kod čoveka sve u redu sa glavom, to pravilo će raditi odlično. A one koji vole da deluju protiv ovog pravila, čeka "breme grehova", ali ne na nivou naravo-učenija, već u obliku stvarne promene, kako na nivou suštine, tako i na nivou genetike.... "Mali greh", naravno, neće izazvati katastrofalne promene suštine i genetike. Ali ne žurite da se radujete grešnici — "mali gresi" se akumuliraju, i u celini imaju ne manje štetno dejstvo na suštinu i genetiku čoveka. Jednostavno, svaki «mali greh» «otkida» mali deo «evolutivnog mesa», i kada ih ima dosta, «evolutivno meso» se «izjeda» do «evolucionih kostiju». Svaki «mali greh» će dovesti do gubitka molekula DNK ili RNK možda samo jednog ili dva atoma, ali kada se taj jedan ili dva atoma pomnože sa brojem «malih grehova», ukupni gubici molekularne težine mogu da postanu veoma značajni. Što će, zauzvrat, dovesti do smanjenja stepena uticaja molekula DNK ili RNK na okružujući mikroprostor. I... pokazaće se sve kvalitativne promene na nivou suštine i genetike, o kojima je ranije pisano. Tako da, bez obzira na veliki ili mali greh, čovek ulazi u «stanje greha» — i — dešava se psihoemocionalna promena suštine čoveka, spremnog da sprovede svoje planove u delo. «Setovanje» na radnju prisutvuje uvek, razumeo to čovek ili ne. «Setovanje» može biti na nešto pozitivno ili negativno. U slučaju «podešavanja» na negativne radnje, uvek se dešava premeštanje aktivnosti na nivou drugog i nepotpunog trećeg tela suštine, što je za čoveka evoluciono «putovanje» u prošlost, i daleko od toga da je bezopasno. Na taj način, moguće je formulisati koncept negativne karme, greha. Radnje čoveka koje zahtevaju ulazak u stanje realizacije, pri kojima se aktivnost pomera na nivoe suštine, evoluciono ležeće ispod od već postojeće, stvaraju NEGATIVNU KARMU. Ali šta je to premeštanje 153
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 aktivnosti? Od analize procesa koji se dešavaju na nivou suštine, prilikom realizacije određenih radnji, posebno ubistva, može se videti da dolazi do preraspodele uzlaznih tokova primarnih materija između tela suštine. Pri tome, neka tela suštine potpuno ili delimično "ispadaju" iz učešća u izvršenju radnje. Samo pri tome, ova radnja postaje moguća. To je zakon prirode i... ništa ne može da se uradi povodom toga. I ne treba. I ako pri "podešavanju" na radnju, "ispada" iz rada četvrto telo suštine, a treće telo suštine učestvuje samo delimično, postoji negativan evolutivni pomak. Negativan, iz prostog razloga što, kada četvrto telo suštine čoveka u potpunosti ne učestvuje u događaju, to isto je kao da ga nema. Delimično učestvovanje u "radnji" trećeg tela suštine znači da iskorišćene mogućnosti nedostaju. Drugim rečima, na neko vreme četvrto telo suštine kao da prestaje da postoji, a treće telo suštine se pokazuje kao da se nalazi u početnoj fazi svog razvoja. Takva kvalitativna struktura tela suštine odgovaraju primitivnomu nivo razvoja višećelijskih organizama iz vremena mezozoika, sa svim potonjim posledicama. Dakle, na neko vreme, u stanju ubice čovek se iznutra pretvara u predatora, što i odgovara negativnom evolucionnom pomaku. Nastaje pad kvaliteta od normalnog za čoveka evolutivnog stanja tela njegove suštine do nivoa predatora, koji (pad kvaliteta) izaziva nestabilno stanje sistema tela suštine, koje je praćeno u većoj ili manjoj meri, razrušenjem suštine i gubitkom molekularne težine molekula DNK i RNK, što je ranije pomenuto. Dakle, svaka radnja koja dovodi do blokade tela suštine čoveka u različitim stepenima, je u osnovi negativna — negativna karma, zato što se kao rezultat toga, javlja gubitak već postojećih evolucionih kvaliteta. I, shodno tome, bilo koja radnja čoveka, u kojoj tela suštine stiču nove evolucione kvalitete je — POZITIVNA KARMA. Pri tome se povećava molekularna težina molekula DNK ili RNK, zbog čega oni počinju u većoj meri da utiču na okružujući mikroprostor, i izazivaju veći stepen otvaranja kvalitativnih barijera među nivoima, što dovodi i do "debljanja" tela suštine. To je pozitivan evolucioni pomak. Obično je pozitivan evolutivni pomak marginalan i ne izaziva značajne razlike kvaliteta. Tako se javljaju uslovi, kada se «evolutivno meso» povećava, što i odgovara evolucionom razvoju. Hajde da pokušamo razumemo kako se to dešava... Kao što je već pomenuto, svakoj radnji odgovara određeno emocionalno stanje. U «normalnom» stanju se dešava prirodno zasićenje tela suštine uzlaznim tokovima primarnih materija G, F i Е. Svako od tela suštine dobija 154
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 deo uzlaznog toka primarne materije G zbog toga što ova primarna materija ulazi u sastav svakog od tela suštine. Najveći deo uzlaznog toka primarne materije G dobija drugo telo suštine. Zbog toga, što je drugo telo suštine — najbliže fizički gustom telu i formira se samo iz ove materije. Dakle, ova materija "ispunjava" potpuno sobom na prvom mestu drugo telo suštine. Sve što ostaje nakon toga, stiže u treće telo suštine. Treće telo suštine «zasićuje» se primarnim materijama G i F, tačnije — delom toka primarne materije G, koja je ostala posle potpunog "zasićenja drugog tela suštine. Uzlazni tok primarne materije G na nivou drugog tela suštine ostaje potpuno "netaknut". Počinje "zasićenje" trećeg tela suštine prvo primarnom materijom G sve do tada, dok treće telo suštinei postane dovoljno "teško", da bi nastali uslovi za "naseljavanje" primarne materije F. Stvar je u tome, što je za pojavu uslova "naseljavanja" primarne materije F na trećem planetarnom nivou, potrebno da nivo sopstvene dimenzionalnosti sistema tela dostigne neki kritični podnivo. Primarna materija F će početi da se "naseljava" u trećem telu suštine tada i samo tada, kada svojstva i kvalitet mikroprostora u okviru trećeg tela suštine bude identični njenim (primarne materije F) osobinama i kvalitetima. Do tog trenutka primarna materija F "teče" kroz treće telo suštine potpuno slobodno, i može samo da uspori brzinu svog "toka" kroz ovo telo suštine. Dakle, kada primarna materija G "zasiti" treće telo suštine u tolikoj meri, da zajednički uticaj fizički gustog, drugog i trećeg tela suštine dostigne takav stepen uticaja na mikroprostor, da svojstva i kvaliteti tog mikroprostora postanu identičnih svojstvima i kvalitetima primarne materije F, ova materija će početi da se «taloži». Od tog trenutka, primarna materija F počinje da zasićuje treće telo suštine, zbog čega ono postaje "teže" i počinje jače da utiče na okružujući mikroprostor. Povećava se nivo sopstvene dimenzionalnosti trećeg tela suštine, što dovodi do otvaranja kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog nivoa. Pri tome, nastaju uslovi za zasićenje četvrtog tela suštine primarnim materijama G, F i Е. I opet, zasićenje četvrtog tela suštine dešava se su koracima. Na početku četvrto telo suštine zasićuje se uzlaznim tokovima primarnih materija G i F. Zasićenje tim materijama se nastavlja sve do tada, dok stvoren svim telima suštine uticaj na okolni mikroprostror ne promeni svojstva i kvalitete ovog mikroprostora do te mere, sve dok one ne postanu istovetne svojstvima i kvalitetom primarnoj materiji Е. Tek nakon toga, uzlazni tok primarne materije Е će početi da zasićuje četvrto telo suštine. Do tog trenutka, četvrto telo suštine je "prozračno", kako za 155
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 primarnu materiju Е, tako i za ostale (još uvek slobodne, "nevezane") primarne materije D, С, В i А. Setimo se, da se pri raspadu materije u unutrašnjem obimu spirale DNK i RNK dešava raspad iste na sedam primarnih materija, koje je formiraju. Kao što se vidi iz analize procesa koji se dešavaju na nivou tela suštine, pozitivan evolutivni pomak — nagomilavanje evolutivnog mesa — moguć je samo onda, kada pod uticajem "ispunjavanja", uzlaznim tokovima primarnih materija, tela suštine menjaju svojstva i kvalitet mikroprostora tako da postaje identičan po osobinama i kvalitetima sledećoj primarnoj materiji. A to se dešava samo tada kada je sistem tela suštine u stanju da dovoljno promeni svoj mikroprostor. A to je moguće samo pod sledećim uslovima: 1. Dostupnost uzlaznih tokova primarnih materija, koji prožimaju tela suštine. 2. Mogućnost povećanja molekularne težinu molekula DNK i RNK i kao posledica toga, povećanje "težine" već izgrađenih tela suštine. Prožimajući telo suštine uzlazni tokovi primarnih materija nastaju, kao što je već pomenuto ranije, kao rezultat raspada organskih i neorganskih molekula u unutrašnjem obimu spirale molekula DNK i RNK, gde se formira stojeći talas dimenzionalnosti (stalno postojeća periodično ponavljajuća razlika nivoa dimenzionalnosti u svim pravcima u unutrašnjem obimu molekula DNK i RNK). Stojeći talas dimenzionalnosti stvara nadkritične uslove za većinu molekula, uhvaćenih u unutrašnji obim spirale, što ih čini nestabilnim, i oni se raspadaju na materije, koje ih formiraju, koje čine uzlazne tokove primarnih materija. Za to je potrebno da se obezbedi (poželjno je redovno) "ubacivanje goriva" u "peć" svake ćelije organizma, što se vrši putem apsorpcije čoveka hrane, koja se prethodno obrađuje u digestivnom sistemu organizma i u obliku molekula ulazi u krv. Krvotok dostavlja ove molekule svakoj ćeliji tela, gde oni obnavljaju "resurse goriva" svakoj od ćelija28 . Prvi uslov za sve je jednostavan i jasan. Ali, šta je sa drugim uslovom? Na koji način se dešava povećanje molekularne težine molekula DNK i RNK, i kao posledica toga, povećava se "težina" tela suštine? Razumevanje ovog procesa daje ključ za razumevanje evolucije razuma, evoluciju živih bića. I začudo, veliku ulogu u tome igraju emocije, tačnije emocionalna stanja, u koje "ulazi" čovek za realizaciju pozitivne radnje. Hajde bliže "da pogledamo" ovaj strašan proces, zahvaljujući kome možemo da shvatimo sebe, da mislimo i 28 Более подробно см. Николай Левашов «Сущность и Разум», т. 1, Гл. 2. 156
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 da radimo... Razmotrimo normalno stanje čoveka, u kome tela suštine čoveka dobijaju optimalno zasićenje primarnim materijama, pri postojećem u datom trenutku nivou njegovog evolutivnog razvoja (Sl.168). Sl.168. Za ostvarivanje neke pozitivne radnje, čovek mora da uđe u emocionalna rezonancu sa tom radnjom. Pozitivne emocije, odgovarajuće radnji, nastaju kao rezultat dodatnog zasićenja trećeg i četvrtog tela suštine primarnim materijama G i F, koje nastaju, kao posledica uvećanja intenziteta 157
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 metabolizma u ćelijama organizma. Intenzitet metabolizma regulisan je stanjem svesti čoveka, odgovarajućeg datoj radnji. Svestan napor čoveka, svest i spremnost da se počini radnja, uključuju podsvesni mehanizmi kontrole nivoa hormona u krvi. Sličan svesni napor stimuliše aktivnost hipofize, koja povećava proizvodnju "upravljajućih" hormona. "Upravljajući" hormoni kroz krvotok stižu do nadbubrežne i štitne žlezde, paratiroidne žlezde i stimulišu proizvodnju dodatnih količina "radnih" hormona — proteina, koji se opet, kroz krv, isporučuju direktno u svaku ćeliju tela, izazivajući ubrzanje metaboličkih procesa u ćelijama organizma. Ubrzanje metaboličkih procesa dovodi do toga da u jedinici vremena veća količina "hranljivih" molekula ulazi u unutrašnji obim spirale molekula DNK i RNK ćelija. Veći broj molekula ulazi u ćelijske "crne rupe" — moćniji uzlazni tokovi primarnih materija će prožimati tela suštine čoveka (Sl.169). Sl.169 158
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Procesi na nivou tela suštine određuju dešavanja na ćelijskom nivou, tako da obratimo pažnju na ono što se dešava sa telima ćelije. U «normalnom» stanju organizma metabolički procesi u ćeliji odvijaju se na nivou koji obezbeđuje obavljanje tih funkcija, koje su definisane svrhom date ćelije. Pri tome, kao u slučaju neurona u mozgu koji mogu imati četiri tela, uključujući fizički gusto, oslobođene u svakoj ćeliji primarne materije proporcionalno zasićuju drugo, treće i četvrto telo suštine. To omogućava svakoj ćeliji maksimalno odgovarajuće funkcije pri postojećem u tom trenutku evolucionom razvoju te ćelije (Sl.170). Sl.170 159
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Pozitivne emocije dovode do aktiviranja metaboličkih procesa u svakoj od ćelija organizma, usled čega veći broj organskih i neorganskih molekula ulazi u unutrašnji obim spirale molekula DNK i RNK. Raspadajući se pod udarima unutrašnje razlike dimenzionalnosti, oni oslobađaju primarne materije, "zaključane" u njima. Povećava se snaga uzlaznih tokova primarnih materija, prožimajući drugo, treće i četvrto telo suštine. U slučaju pozitivnih emocija, treće (astralno) telo ne "vraća" popunjeno njom primarne materije G i Е. Kvalitativna barijera između nivoa nastavlja da bude otvorena, i uzlazni tok primarnih materija G, F i Е dalje zasićuje sva tela suštine. Zbog toga, što kvalitativna barijera između trećeg i četvrtog nivoa nije potpuno otvorena, "višak" uzlaznih tokova primarnih materija počinje, nailazeći na otpor, da se razvija i stvara dodatno zasićenje trećeg tela suštine primarnim materijama G i Е. Dobivši dodatno zasićenje, treće telo suštine "deblja". "Udebljavši se", treće telo suštine u većoj meri počinje da utiče na okružujući mikroprostor, povećavajući njegov nivo sopstvene dimenzionalnosti. Kao rezultat toga kvalitativna barijera između trećeg i četvrtog nivoa otvara se u većoj meri, što stvara uslove za dodatno zasićenje i četvrtog tela sštine (Sl.171). Sl.171 160
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Zbog toga što nivo evolucionog razvoja organizma u celini i ćelije posebno ne omogućava da se otvori ili da se odškrine kvalitativna barijera između četvrtog i petog nivoa, što na kraju određuje prostornu strukturu molekula DNK i RNK i njihove molekularne težine, uzlazni tokove primarnih materija "dodiruju plafon" i raspoređuju se. Raspoređeni tako uzlazni tokovi primarnih materija počinju dodatno da zasićuju četvrto telo suštine. Postepeno nivo zasićenja primarnim materijama četvrtog tela suštine dostiže kritični nivo. To se dešava zato, što je opseg razlike nivoa sopstvene dimenzionalnosti svakog tela suštine određen nivoom evolutivnog razvoja tela, ćelija i tako, posle optimalnog zasićenja četvrtog tela suštine na ovom evolucionom nivou razvoja, nastavak dodatnog zasićenje ovog tela primarnim materijama dovodi do prekomernog zasićenja. I kada višak zasićenja četvrtog tela suštine, dostigne kritični nivo, nastaje obrnuti tok primarnih materija od četvrtog tela suštine do trećeg. "Udebljano" četvrto telo, zbog nemogućnosti da "probije" plafon (otvori kvalitativnu barijeru između četvrtog i petog nivoa), počinje da "probija pod". Kao rezultat toga, na trećem nivou nastaje deformacija, potpuno ponavljajući oblik četvrtog tela suštine. Ova deformacija je ispunjena uzlaznim tokovima primarnih materija, i na trećem nivou suštine pojavljuje se projekcija četvrtog tela (Sl.172). Sl.172 161
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Projekcija četvrtog tela na treće telo suštine stvara dodatnu zakrivljenost mikroprostora na tom nivou. Projekcija četvrtog tela suštine potpuno je identična četvrtom telu suštine, zato što je formirana spajanjem istih primarnih materija G, F i Е. Dakle, "preklapajući" se na treće telo suštine, formiranog spajanjem primarnih materija G i F, ova projekcija ne izaziva gotovo nikakve kvalitativne promene u samom trećem telu. Treće telo i projekcija četvrtog tela kvalitativno se razlikuju jedno od drugog, kao da su prozračni jedno za drugo. Prisustvo zajedničkih elemenata u kvalitativnoj strukturi tih tela (kao što su primarne materije G i F, koje ulaze, kako u sastav hibrida trećeg tela suštine, tako i četvrtog), čini treće telo suštine, kao da je - "viskozno" za projekciju četvrtog tela. Na sličan način, u određenoj meri, "viskozne" za sunčevu svetlost su tečne i gasovite sredine. Što dovodi do pojave trenja, otpora tih sredina krečućim svetlosnim talasima, a njihova brzina kretanja se smanjuje. Dolazi do usporavanje kretanja talasa, pri prodiranju prozračnog za svetlosne talase okruženja i menja se pravac njihovog prostiranja, što se odražava u fizici koeficijentom prelamanja sredine nср. Slične pojave nastaju i pri preklapanju projekcije četvrtog tela suštine na treće: prvo kao "viskozno" u drugom. Brzina kretanja projekcije četvrtog tela, pod pritiskom povratnih tokova primarnih tkanine usporava (kao analog može da posluži pritisak svetlosti, što je u principu isto), i dolazi momenat, kada kretanje praktično prestaje. Projekcija četvrtog tela kao da je zaglavljna na neko vreme u trećem telu. Pritisak povratnih tokova primarnih materija na projekciju četvrtog tela (efekat jedra) uravnotežuje otpor "sredine" — trećim telom suštine. To dovodi do interesantnih posledica. "Zaglavljena" u trećem telu suštine projekcija četvrtog tela sa sobom donosi dodatnu zakrivljenost mikroprostora. Ta dodatna zakrivljenost prostora, preklapa se na zakrivljenost, stvorenu trećim telom suštine, izaziva još veće otvaranje kvalitativne barijere između drugog i trećeg nivoa. Pri tome se povećava snaga uzlaznih tokova primarnih materija koje "probijaju" kroz kvalitativnu barijeru između drugog i trećeg nivoa. Kao rezultat toga, moćniji uzlazni tokovi primarnih materija "udaraju" u četvrto telo suštine. Ali kvalitativna barijera između trećeg i četvrtog nivoa ćelije ostaje ista kao što je i bila, tako da uzlazni tokovi primarnih materija, "upiru" na četvrto telo suštine, izazivajući još veće zasićenje poslednjeg. Četvrto telo još više "deblja", što izaziva povećanje stepena uticaja na okružujući mikroprostor. Projekcija četvrtog tela se sabija, i na kraju, dolazi trenutak, kada ga snažniji 162
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 povratni tok primarnih materija "prosto" gura (projekciju četvrtog tela) kroz treće telo suštine. Na taj način, projekcija četvrtog tela prevazilazi kvalitativnu barijeru između drugog i trećeg nivoa ćelije i nalazi se između trećeg i drugog tela suštine (Sl.173). Sl.173 Povratni tok primarnih materija nastavlja da gura projekciju četvrtog tela (efekat jedra). Samo njegova snaga već nije takva, kao što je između trećeg i četvrtog nivoa. Tako da se brzina kretanja projekcije četvrtog tela smanjuje. Ali ipak, projekcija četvrtog tela "pritiska" povratne tokove 163
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 primarnih materija na drugo telo suštine. Kvalitativna projekcija četvrtog tela i drugo telo ćelije se razlikuju više nego što se razlikuju ta projekcija i treće telo ćelije. Projekcija četvrtog tela formirana je spajanjem tri primarne materije G, F i Е, a u isto vreme, drugo telo ćelije sastoji se samo od materije G. Tako da je zajedničkih kvaliteta između projekcije četvrtog tela i drugog tela ćelije manje od zajedničkih kvaliteta između te projekcije i trećeg tela ćelije. Dakle, "viskoznost" drugog tela ćelije će biti manja nego "viskoznost" trećeg tela ćelije. Ali i povratni tok primarnih materija, dolazeći od zatvorene barijere između četvrtog i petog nivoa je znatno slabiji, jer se on delimično rasejava, i delimično zasićuje sobom treće telo ćelije. Kao rezultat toga, pri efektu jedra, «vetar» povratnog toka primarnih materija «pritiska» sa manjom silom na projekciju četvrtog tela ćelije, ali ipak, «gura» je ka drugom telu ćelije. Manja "viskoznost" drugog tela ćelije u isto vreme zadržava projekciju četvrtog tela od neposrednog "prodiranja" do sledećeg nivoa. Razlog za to, kao što je već rečeno, je slabljenje povratnog toka primarnih materija. Projekcija četvrtog tela ćelije "zaglavljuje" na nivou drugog tela ćelije. Opet, setimo se, da projekcija četvrtog tela ćelije nosi sa sobom uticaj na mikroprostor. Dakle, ponovo se dešava prekrivanje uticaja projekcije na uticaj drugog tela ćelije. Kao rezultat toga, povećava se deformacija mikroprostora — povećava se nivo sopstvene dimenzonalnosti drugog tela ćelije. To dovodi do toga da se kvalitativna barijera između fizički gustog i drugog nivoa ćelije otvara jače, što dovodi do povećanja snage uzlaznih tokova primarnih materija, koje izbijaju kroz ovu kvalitativnu barijeru. U isto vreme kvalitativna barijera između drugog i trećeg nivoa ćelija vraća se svom uobičajenom stanju nakon toga dok projekcija četvrtog tela "curi" kroz treće telo ćelije. Tako se uzlazni tokovi primarnih materija, okreću na nivou kvalitativne barijere između drugog i trećeg nivoa ćelije, stvaraju snažniji povratni tok primarnih materija od trećeg nivoa ka drugom. Snažniji povratni tok stvara izraženiji " efekat jedra" i "gura" projekciju četvrtog tela kroz "viskoznost" drugog tela. Kao rezultat toga, projekcija četvrtog tela suštine se «pritiska» do nivoa fizički guste ćelije (Sl.174). 164
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.174 Povratni tok primarnih tkanine nastavlja da "duva" u "jedro" projekcije četvrtog tela ćelije i pritiska ga ka fizički gustoj ćeliji. Fizički gusta ćelija ima veliku "viskoznost" za projekciju četvrtog tela ćelije zbog toga, što sve tri primarne materije, koje čine ovu projekciju, ulaze u sastav fizički guste ćelije (poslednja formirana spajanjem sedam primarnih materija A, B, C, D, E, F, G). Zato, projekcija četvrtog tela dalje ne "gura" — fizički gusto telo neprozirno za ovu projekciju. 165
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Kao rezultat toga, projekcija četvrtog tela ćelije «zaglavljuje» u fizički gustoj ćeliji. Ali u svemu tome, ova projekcija donosi sa sobom na fizički nivo dodatnu zakrivljenost mikroprostora, koja, naslanjajući se na uticaj sopstvene fizičke ćelije, povećava njen nivo sopstvene dimenzionalnosti. Donešena projekcijom četvrtog tela ćelije dodatna promena dimenzionalnosti naslanja se na razliku dimenzionalnosti unutrašnje zapremine spirale molekula DNK i RNK ćelije i povećava već postojeću razliku dimenzionalnosti. To dovodi do povećanja brzine raspada "hranljivih" molekula na materije, koje ih formiraju, što dovodi do povećanja snage izlazećeg toka primarnih materija. Dodatni poremećaj dimenzionalnosti u ovom slučaju ne izaziva propadanje fizičke ćelije, kao u slučaju ćelijske podele. Razlog za to je u tome, što u procesu deobe ćelija nastaju projekcija drugog tela ćelije. Ova projekcija (drugog tela ćelije) je u potpunosti formirana od primarne materije G, koji ne ulazi u sastav nikakvih hibridnih materija, i ona je "čista" primarna materija. Stvar je u tome, da koncentracija primarne materije ima suštinski značaj za održivost fizički guste materije, kao što slobodna primarna materija ulazi u sastav fizički guste supstance29, Pojava projekcije drugog tela ćelije na nivou fizičke ćelije se manifestuje, kao značajno povećanje koncentracije samo primarne materije G, što dovodi do narušavanja balansa primarnih materija u fizički gustoj supstanci. Zbog toga što se unutar jezgra atoma sa ogromnom brzinom odvija sinteza i raspad neutrona, višak koncentracije slobodne materije G dovodi do uništenja neutrona i, kao posledica toga, raspada atoma, molekula i ćelije u celini. Posebna "osetljivost" neurona na primarnu materiju G se sastoji u tome da oni (neuroni) predstavljaju sistem koji se sastoji od protona i elektrona, rotirajućih u odnosu jedan na drugog na rastojanju hiljaditih jedinica Fermi (1 jedinica Fermi = 1x10-15 м), a unutar neutrona stalno se dešava sinteza i raspad elektrona. Višak koncentracija primarne materije G i značajna dodatna zakrivljenost mikroprostora, stvara moćne projekcije drugog tela ćelije, pri deljenju i izaziva potpuno uništenje "stare" deleće ćelije 30 . U slučaju pojave projekcije četvrtog tela na nivou fizički guste ćelije, primarna materija G, koja ulazi, kao jedna od tri formirajućih, u sastav te projekcijie, u znatno manjoj meri utiče na stabilnost fizički guste supstance. Pored toga, gustina projekcije četvrtog tela, pri "guranju" kroz dve kvalitativne barijere, postaje veoma mala, i sve to zajedno dovodi do toga, da projekcija četvrtog tela ne uništava fizički gustu ćeliju, već sa sobom donosi 29 Более подробно см. Николай Левашов, «Неодгородная Вселенная», Глава 2. 30 Более подробно см. Николай Левашов, «Неодгородная Вселенная», Глава 3. 166
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 dodatnu deformaciju mikroprostora. Štaviše, ova deformacija mikroprostora četvrtog tela ćelije kvalitativno se razlikuje od deformacije mikroprostora, stvorenog samom fizički gustom ćelijom. Dakle, pojava projekcije četvrtog tela na fizički gustom nivou ne dovodi do raspada ćelije, već izaziva promenu nivoa sopstvene dimenzionalnosti molekula, koji formiraju ćelije, što dovodi do pojave dodatnih elektronskih veza između molekula i atoma, koje čine ćelije i molekuli, atomi i joni, popunjavajući ćelijski prostor. Ali o tome — malo kasnije... Dodatna deformacija mikroprostora, koju donosi projekcija četvrtog tela, izaziva povećanje snage uzlaznih tokova. Ovi tokovi stvaraju višak zasićenja sada trećeg tela ćelije, jer je četvrto telo već i tako maksimalno moguće zasićeno uzlaznim tokovima i ne može da "upija" više. I njima ne "ostaje" ništa drugo nego da pristupe zasićenju trećeg tela ćelije. Kada nivo ovog zasićenja dosigne kritični nivo, sa trećim telo ćelije će se desiti isto što i sa njeni četvrtim — nastaje projekcija trećeg tela ćelije između drugog i trećeg nivoa ćelije (Sl.175). Sl.175 167
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Povratni tokovi primarnih materija "guraju" pred sobom projekciju trećeg tela, kao posledica istog "efekta jedra". I ponovo sada već projekcija trećeg tela ćelije "zaglavljuje" u drugom telu ćelije. Pri tome dodatna deformacija dimenzionalnosti mikroprostora, može doneti projekciju trećeg tela, naslonjenu na deformaciju, stvorenu drugim telom ćelije. Kao rezultat toga kvalitativna barijera između fizički guste i drugog nivoa ćelije otvara se više, što dovodi do povećanja snage uzlaznog, i kao posledica toga, povratnog toka primarnih materija. Snažniji povratni tok primarnih materija «gura» projekciju trećeg tela kroz drugo telo suštine u pravcu fizički gustog tela i "pritiska" (projekciju) na njega. I iz istih razloga, projekcija trećeg tela ćelije "zaglavljuje" u fizički gustom telu. Na kraju, deformacija dimenzionalnosti stvorena projekcijom trećeg tela "naslanja" se na deformaciju dimenzionalnosti stvorenu projekcijom četvrtog tela suštine. I obe ove deformacije dimenzionalnosti "naslanjaju" se na deformaciju prostora, stvorenu zapravo fizički gustom ćelijom. Pri tome deformacije dimenzionalnosti kreirane od strane obe projekcije, kvalitativno se razlikuju jedna od druge zbog toga, što su one stvorene, kao projekcije različitih tela ćelije, imajući različit kvalitativni i kvantitativni sastav kako između sebe, tako i u odnosu na fizički gustu ćeliju (Sl.176). Sl.176 168
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Hajde sada da pogledamo šta se dešava na molekularnom nivou u ćeliji, kada se na fizički gustu ćeliju "nasloni" projekcija trećeg ili četvrtog tela ćelije. Pri tom "naslanjanju" uporedo sa deformacijom mikroprostora, stvorenom atomima, koji formiraju molekul DNK ili RNK, pojavljuje se dodatna deformacija dimenzionalnosti, uzrokovana projekcijom, na primer, trećeg tela ćelije. Kao rezultat toga, kvalitativno stanje mikroprostora oko ovih i drugih molekula koji čine fizički gustu ćelije, se menja (Sl.177). Sl.177 U međućelijskom prostoru u stanju haotičnog (brounovskog) kretanja stalno se nalaze organski i neorganski molekuli, atomi i joni. Pri svom kretanju oni su bliže ili dalje od molekula DNK ili RNK. Između ovih organskih i neorganskih molekula, atoma i jona, sa jedne strane, i molekula DNK ili RNK, sa druge strane, u normalnim uslovima ne nastaju nikakve elekro -hemijske interakcije zbog toga, što oni imaju različite nivoe sopstvene dimenzionalnosti, i njihove elektronske ljuske nisu u stanju da se povežu i formiraju novo jedinjenje. Dakle, pojava dodatnih deformacija dimenzionalnosti 169
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 mikroprostora, pri nametanju projekcije trećeg tela ćelije, menja situaciju. Štaviše, ove dodatne deformacije dimenzionalnosti ponavljaju strukturu trećeg tela suštine i menjaju "reljef" dimenzionalnosti unutarćelijskog prostora, promenom nivoa dimenzionalnosti u tim imima mikroprostora, gde se ta projekcija trećeg ili četvrtog tela ćelije naslanja na već postojeći "reljef" dimenzionalnosti ćelije. Kao rezultat toga, nastaju uslovi, pri kojima su moguće nove, dodatne već postojećim, elektronsko-hemijske veze između atoma molekula DNK ili RNK ćelije i između "slobodnih" atoma, molekula i jona. Dešava se nagomilavanje "evolutivnog mesa" na "skelet" molekula DNK ili RNK zbog "dobrovoljno" spojenih unutarćelijskih "stanovnika". Povećava se molekulska težina kako molekula DNK ili RNK, tako i drugih ćelijskih uključenja, sa kojima se javljaju slični procesi. Ponovo «dobrovoljno» prisajedinjeni atomi u molekulu DNK ili RNK stvaraju identične promene i na nivou drugog tela ćelije (Sl.178). Sl.178 170
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Uzlazni tokovi primarnih materija, tačnije jedna od njih — primarna materija G — «protiče» kroz drugo telo ćelije, ispunjava sobom dodatne deformacije, nastale novo prisajedinjenim atomima na molekule DNK ili RNK i popunjava sobom ove deformacije. Popunjavanje novih deformacija na nivou drugog tela ćelije će se nastaviti sve dok nivo zasićenja ne dostigne maksimum. Kao rezultat ovog procesa gustina zasićenja novih deformacija i drugog tela ćelije će biti identična i oni će se spojiti u jednu celinu. Drugo telo ćelije će biti identično fizički gustom telu. «Evolutivno meso» raste i na drugom telu ćelije (Sl.179). Sl.179 171
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Drugo telo ćelije nastavlja se zasićuje uzlaznim tokovima primarnih materija. Nakon završetka zasićenja «ponovo osvojenih teritorija», uzlazni tokovi primarnih materija nastavljaju intenzivno da zasićuju drugo telo ćelije. I to dovodi do prekomernog zasićenja drugog tela ćelije, povećanja njegovog nivoa dimenzionalnosti. Što, zauzvrat, dovodi do pojave identičnih promena na nivou trećeg tela ćelije. «Reljef» dimenzionalnosti na nivou trećeg tela se menja, pojavljuju se deformacije mikroprostora, identične deformacijama drugih nivoa (Sl.180). Sl.180 Razlika je samo u tome, što na nivou trećeg tela ćelije promene "reljefa" zasićuju dve primarne materije iz uzlaznog toka. Primarne materije G i F, ulivaju se u ove dodatne promene "reljefa", postepeno zasićujući ih. I kada to zasićenje dostigne optimalnu gustinu, «nove teritorije» na nivou trećeg tela će se spojiti sa «starim» trećim telom ćelije. «Evolutivno meso» na 172
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 taj način «raste» i na trećem telu ćelije. I kada ceo sistem tela ćelija na svim nivoima stigne do «novog poretka», "ponovo osvojene teritorije" postaju sastavni deo ovih tela (Sl.181). Sl.181 Novo «evolutivno meso» na taj način postaje deo "skeleta" molekula DNK ili RNK. Jedan od glavnih uslova mogućnosti toga je dovoljno dugo trajanje pozitivne radnje, sa odgovarajućim emotivnim stanjem, da bi nastale projekcija četvrtog i trećeg tela ćelije i uspele da "padnu" na nivo fizičke ćelije. I dovoljno dugo, da bi novo stečeni molekuli uspeli da "stignu" na sve postojeće nivoe ćelije. Ako novo "evolutivno meso" uspe da napravi svoj otisak samo na nivou drugog tela ćelije, nakon prestanka radnje dodatni otisci na nivou drugog tela postepeno nestaju, a bez toga ponovo stečene 173
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 elektrohemijske veze između atoma molekula DNK ili RNK počinju da blede i raspadaju se. Molekularna struktura molekula DNK ili RNK se vraća u stanje, koje je bilo pre pozitivne radnje. Dakle, da se to ne bi dogodilo, potrebno je dovoljno snažno emotivno stanje, u pratnji te radnje. Jaka pozitivna emocija stvara snažan uzlazni tok primarnih materija, čime se ubrzava proces formiranja projekcije tela ćelije, «spuštajući» ih do nivoa fizičke ćelije i stvarajući nove elektrohemijske veze. Iz istog razloga, brže se dešava i narastanje novog «evolutivnog mesa» i pojava njegovog otiska na svim postojećim nivoima kod ćelije. U slučaju, ako prateće pozitivnim radnjama emocije ne stvaraju dovoljno moćan izlazeći tok primarnih materija, neophodan uslov za obezbeđenje novog «evolutivnog mesa» u ćelijama je višestruko ponavljanje slične radnje. Ponovljena radnja treba da bude izvršena sa manjim intervalima vremena između njih nego što je vreme potpunog nestanka projekcije novog "evolutivnog mesa" na nivou drugog tela ćelije. Onda se dešava uspostavljanje i održavanje u održivom stanju elektrohemijskih veza između ponovo prisajedinjenih atoma i "skeleta" molekula DNK ili RNK. Obično, značajnije pozitivne radnje zahtevaju i više jakih emocija za njihovu realizaciju, u isto vreme manje značajne pozitivne radnje ne zahtevaju za njihovu realizaciju toliko snažnu emocionalnu podršku. Dakle, izolovane značajne pozitivne radnje mogu da stvore iste kvalitativne promene, isti rast "evolutivnog mesa" kao i veliki broj manje značajnih dela. Drugim rečima, kao i velika dobra dela, tako i "mala", u konačnom rezultatu, dovode do evolutivnog rasta njihovih počinilaca. I sa te tačke gledišta ne postoji "malo" dobrih dela, zato što svako dobro delo, bez obzira na svoju "veličinu", menja one koji ih čine na bolju stranu, pružajući pozitivan evolutivni pomak. Razlika je samo u veličini ovog pozitivnog evolutivnog premeštanja. "Velika" dobra dela mogu se "pojaviti", može biti, samo jednom u životu svakog od nas; bezuslovno, treba biti spreman za njihovo izvršenje, kada dođe to vreme. Ali može se desiti da i "velika" dobra dela mogu "zaobići" nekoga od nas i... čekanje i spremnost za nešto veliko, za junačko, će biti uzaludno. Dakle, poželjno je biti spreman na «velike uspehe», ali ipak, ne zaboraviti na «mala dostignuća» koja, iako ne tako velika, ali potpuno realna i podržavajući dobro, mogu samo jednog čoveka, ponovljena mnogo mnogo puta, načiniti velikim. «Mala» dobra dela, u principu, s vremena na vreme, zahtevaju veću predanost, samopožrtvovanja i skromnost njihovog izvršioca od «velikog» dobrog dela, koje, s vremena na vreme, zahteva ogromno emocionalno i 174
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 mentalno pražnjenje za veoma kratko vreme. Dakle, može se reći da je izvršavanje "malih" dobrih dela mnogo teže i moralno i mentalno, zbog toga što u većini slučajeva ona ostaju neprimećena drugima, a često i onima, radi kojih su i izvršena. Nesumnjivo, mnogo je lakše biti "vidljiv" "heroj na sat", nego "nevidljiv" za ceo život. I nema kriterijuma koji omogućava kako zaključiti i izabrati, šta je važnije. I nije potreban nikakav kriterijum, već treba činiti dobro, i veliko i malo, nešto sa čime se sreće svako od nas na svom životnom putu, a neka neko drugi daje našim delima procenu njihovog značaja, i da li je uopšte važno izvršiocu dobrog procena njegovog dela okoline?! Dobro se izvršava ne za dobijanje «zahvalnosti savremenika», koja sama po sebi i nije loša, već za potrebe duše izvršioca. Na taj način, bez obzira na to, «velika» ili «mala» dobra dela dovode do pozitivnog evolucionog pomeranja, narastanju novog «evolutivnog mesa», ako sprovođenje tih procesa dovodi do pojave kvalitativnih promena na nivou fizičkog, drugog i trećeg tela, ćelije, kao minimum, onda pozitivan evolutivni pomak postaje sastavni deo i na molekularnom nivou (Sl.182), i na nivou svake ćelije i naravno, kako na nivou organizma u celini, tako i suštine čoveka. Sl.182 175
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 I kao što proizilazi iz svega gore rečenog o procesima koji se dešavaju sa čovekom, kako na nivou suštine tako i na genetskom nivou, nijedna radnja ne prolazi "bez traga" za čoveka, koji je tu radnju izvršio. Pozitivna ili negativna, svesna ili ne, svaka radnja ogleda se pre svega na one koji izvršavaju te radnje, kako na nivou suštine, tako i na nivou ćelija, tako i na molekularnom. I sasvim je nebitno, ako ove radnje ostaju van vidokruga celog sveta — i kazna, i "nagrada", ako se može nazvati "nagradom" evolucioni rast njihovog izvršioca, dešava se u trenutku dobrog dela. I nema potrebe zastrašivati mogućom kaznom za neka izvršena krivična dela ili prekršaje, jer je već i tako prisutna od trenutka izvršenja tog dela. I možda se ta kazna i ne manifestuje odmah, ali pre ili kasnije izvršitelj tog dela će dobiti svoju kovertu "punu računa". I nikakva "donacija" ne menja "kaznu", jer kao izvršilac "kazne" nastupa sama PRIRODA, odnosno, prirodni zakoni evolucije žive materije... Želeo bih da obratim posebnu pažnju na ono što se dešava sa onima koji daju naređenja drugima, primoravajući ih da vrše radnje koje, sasvim moguće, sami nikada ne bi izvršili po sopstvenoj volji. Naravno, sa izvršiocem se dešavaju svi ti procesi, koji su već pomenuti, postojanje naredbe ih ne oslobađa od procesa koji se dešavaju sa izvršiocem u vreme izvršenja naloga. Priroda ne zavisi od naređenja, izdatih od jednog čoveka drugom ili drugima, ne podčinjava im se. Priroda ne zavisi od toga, da li ispravno ili pogrešno čovek razume prirodu manifestacije zakona prirode, kakvi religijski ili društveni zakoni postoje u ljudskom društvu. Zakoni prirode postoje, takvi kakvi jesu, sviđalo se to nama ili ne. Ali ipak, to ne znači da se «krajnjim», «skretničarem» javlja samo nevoljni izvođač, izvršavajući naloge. Izdavač naloga, kojim se tera drugi da to ispuni, sam stvara mentalni uticaj na izvršioce, da bi izvršili njegove naloge. Pri tom lider — jer je samo lider u stanju da ubedi druge u potrebe određenih radnji i da se ostvari njihovo sprovođenje — mora podesiti izvršioca na «talas realizacije» željenog ili neophodnog. Inače će biti, kao u poznatoj basni Krilova o raku, labudu i štuki, koji su pokušali da se pomere voz. Za "uspešno" sprovođenje naredbe izvrišlac ili izvršioci moraju da rade ciljno i zajednički, ako je to grupna akcija. A ako zamislimo svakog čoveka, koji u većini slučajeva misli samo o svojoj koristi ili svojim interesima na prvom mestu, a tek onda o interesu svih ostalih, — u vidu "malog magneta", onda lider treba da bude "magnet", barem, mnogo moćniji. Dakle, da bi se postiglo željeno, lider mora da "podesi" sve izvršioce na potrebnu ili željenu 176
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 radnju, bez obzira na to, kakva je to akcija. Razlike su samo u tome, šta se zahteva od izvršioca. Ako su određene radnje u pratnji rizika po život ili gubitka zdravlja izvršioca ili njihovih najbližih, uticaj lidera na izvršioce treba, između ostalog, da uguši instinkt samoodržanja, što je veoma teško. Za realizaciju ovoga, lider mora da stvori stanje nadorganizma, čiji je mozak lider. Pri tome, potpuno se "isključuje" instinkt samoodržanja, i čovek postaje biorobot, organska mašina, usmerena na realizaciju određenog cilja31 . U prirodi se pojava nadorganizma javlja kod nekih vrsta privremeno, u vreme prirodnih katastrofa, kada postoji opasnost od smrti vrste u celini ili populacije te vrste i nestaje sa nestankom kritičnih stanja. Kod drugih vrsta, najčešće insekata, stanje nadorganizma je stalno, jer samo u tom stanju populacija tih vrsta može da preživi u borbi za mesto pod suncem. Slično se najčešće javlja kod insekata — termita, pčela i mrava. Ali, nezavisno od privremenog ili stalnog karaktera manifestacije stanja nadorganizma u prirodi, ono (stanje) je adaptacija vrste živih organizama na uslove postojanja u ekološkom sistemu, u toj ekološkoj niši, koju zauzima svaka od tih vrsta. Kod čoveka statnje nadorganizma znači evolutivni korak nazad, u kome se gubi sposobnost da samostalno misli i donosi odluke. U psihologiji slično stanje naziva se «stanjem gomile», kada se čovek pretvara u uplašenu životinju pod uticajem prirodnih elemenata ili pod bilo čijim uticajem. Prirodno ulaženje u stanje nadorganizma je odgovor - reakcija na procese koji se dešavaju u prirodi i zato nisu nešto negativno, jer su privremenog karaktera i služe za očuvanje čoveka kao vrste živih bića. Ulazak čoveka u stanje nadorganizma je prirodna pojava, kada nema nikakve pretnje za postojanje vrste u celini, izazvana namernim uticajem na čoveka kroz njegovu podsvest i u većini slučajeva je negativan, i to je kriminalna akcija čoveka ili ljudi, koji su takvu radnju izvršili. Ove radnje mogu da se primenjuju, kako putem tehničkih sredstava, kao što su televizija, radio, putem određenih vizuelnih slika ili njihovih kombinacija, posredstvom uticaja pojedinih reči ili kombinacijom reči koje aktiviraju određene subliminalne reakcije (princip ključnih reči), preko muzike i određenih ritmova na samu podsvest, tako i potpuno uticajem psi-polja jednog čoveka ili grupe na sve ostale, zaobilazeći poznatu većini signalizaciju sistema čoveka — direktno iz mozga do mozga. Direktan uticaj psi-polja je najopasniji, jer većina ljudi ne može ni da shvati, da se na njih vršilo ili vrši bilo kakvo dejstvo bez njihovog znanja. 31 Более подробно см. Николай Левашов, «Последнее обращение к Человечеству», Глава 3. 177
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Psi-oružje, na taj način, je idealno sredstvo u rukama crnih sila, koje im omogućava da čine svoje prljave poslove apsolutno nekažnjeno. Pored svega, oni takođe formiraju "naučna" i javna mišljenja o tome, da psihički uticaj ne postoji, i da je sam taj pojam — antinaučan. "Divna" strategija — da ubede sve u nemogućnost postojanja psi-uticaja, a onda, nekažnjeno primenjuju ono što «ne postoji» na svoje lakoverne sugrađane... Sve to je, naravno, važno i zanimljivo, ali u ovom trenutku nas zanima, pre svega, karmički aspekt primene ili korištenja psi-uticaja na sebi slične. Da bi bili fer, treba napomenuti da je psihički uticaj jedne osobe na drugu prisutan svuda. U većini slučajeva takvi uticaji ne dovode do ozbiljnih promena u pojedinačnim poljima i u interakciji ljudi između sebe javljaju se normalnim stanjem. Druga "slika" se dobija kada psi-uticaj jedne osobe ili grupe usmerava osnovnu masu drugih ljudi da rade ono što donosi štetu, kako svakome od njih pojedinačno, tako i svima zajedno. U tom slučaju, nivo «greha» ili karme od posledica takvih radnji spada pod drugu kategoriju — negativnih postupaka u odnosu ne na jednog čoveka ili nekoliko, već negativnu radnju u odnosu prema čoveku kao vrsti živih bića. Dakle, ako jedna osoba ili grupa svojim uticajem usmerava osnovnu masu da vrši bilo kakvu radnju koja donosi negativne posledice drugima, odgovornost za istu radnju se raspoređuje ne samo na neposredne izvršioce, već i na "scenariste" tih radnji. I to nisu samo moralne reči, već je to i objektivna činjenica stvarnosti. Zbog toga, da bi naterali druge da učine nešto, izazivač mora sam da se podesi na željenu radnju i da stvori neophodne kapacitete, koji omogućavaju "premagnetisavanje" izvršioca u stanje za realizaciju. Za to, da bi se promenio polaritet mnogih "malih magneta" i uskladio, "veliki magnet" mora biti ne samo mnogo jači, već i da ima "pravi" polaritet. Dakle, lider, izdaje naređenja za ubistvo drugih, iako lično nikoga ne ubija, ipak, posledice tih radnji se na njega sprovode znatno više nego na izvršioca. Izršilac je, radeći ovu ili onu akciju, u stanju nadorganizma izgrađenog liderom. Tako da izvršilac nastupa u ulozi "zupčanika" velikog mehanizma i zbog toga, nije u stanju da u većini slučajeva, promeni ono što se dešava. Kao što, na primer, svaka zasebno uzeta ćelija organizma ubice ne ivršava ubistvo. Ubistvo ostvaruje čovek, planirano je njegovim mozgom, a sprovodi ga njegovo telo, u kojem nijedna ćelija sama po sebi ne čini ubistvo. Tako i u "društvenom organizmu" svaki pojedinac deluje samo kao "jedna ćelija tog organizma i ne može da bude odgovoran za akcije celog "društvenog" organizma. Ali ipak, "poslušno" ispunjenje zahteva "društvenog organizma" se odražava na njega, 178
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 kao i na zasebnu ćeliju organizma jednog čoveka. Štaviše, "ćelije mozga" ovog "društvenog organizma" trpe maksimalnu štetu od sprovođenja negativnih radnji, jer upravo one stvaraju "program" radnje za sve ostale "ćelija društvenog organizma". Razlike između ćelije organizma čoveka i čoveka, kao "ćelije društvenog organizma", leže u tome, što ćelija organizma čoveka nema svoju sopstvenu svest, nezavisnu od svesti organizma kao celine, u isto vreme, kada konkretan čovek, iako predstavlja "jednu ćeliju" "društvenog organizma", kakvo je ljudsko društvo, ipak ima svoju individualnu svest. U ovom slučaju čovek može da odustane od radnje ili radnji, koje zahteva od njega da vrši "društveni organizam", ako on smatra da su te radnje pogrešne i da protivreče njegovim moralnim principima, ali... Veoma mnogi to ne rade, jer ne žele da imaju problema i sukob sa "društvenim organizmom", jer to može da donese nevolje i probleme njemu samom — a ne nekom drugom čoveku. A svoja "košulja" je bliža telu i umesto da postupi kako je pravilno, čovek postupa kako mu se više isplati. I većina ljudi više voli ono što im je lično "isplativo", a ne ono što bi bilo ispravno. Sam zaključak o tome šta je korisnije za njih oni izvode iz iskrivljene percepcije prirode fenomena, i nadajmo se da će razumevanje ovih zakona omogućiti svakom pojedincu da napravi pravi izbor onoga, šta je njemu stvarno "profitabilnije" da uradi. U međuvremenu, nadajmo se tome, da će se "isplativo" liderima poklopiti sa onim što je ispravno i "korisno" za većinu, i da to, što je "korisno" većini nije u suprotnosti onome što je korisno samoj Prirodi... 179