Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 1. Počinjena čovekom dela u većini su počinjena više puta, ponekad milione puta, što dovodi do razvoja stalnih uslovnih reakcija. Kao rezultat toga, svi procesi emocionalnog prilagođavanja na određenu radnju odvijaju se na nivou podsvesti. I u tom slučaju svest čoveka praktično u ovom procesu ne učestvuje. Svesno učešće čoveka se javlja samo u fazi razrade uslovnog refleksa što se u većini slučajeva javlja u detinjstvu. 2. Počinjena čovekom dela se odvijaju refleksno, automatski. Stupaju na snagu tzv bezuslovni refleksi, koje je dobio čovek kroz gene u "nasleđe" od predaka. Zbog toga se, opet isto, emocionalno podešavanje na radnju dešava na podsvesnom nivou, i čovek ne daje dešavajućem procesu vrednost iz jednog jednostavnog razloga — on ne primećuje to, njegova svest je u to vreme zauzeta nečim drugim. 3. Čovek mora da shvati, šta se dešava sa njim, da je bez potrebnih znanja raditi, ako ne i nemoguće, onda, u najmanju ruku, veoma teško. U svakom slučaju, u većini slučajeva, većina ljudi ne analizira šta se dešava sa njima u svakodnevnom životu. Samo u nekim kritičnim trenucima svog života, kada je iz jednog ili drugog razloga, čovek primoran da izvrši neku novu, nepoznatu za njega radnju, pažnju nesvesno fiksira na prateću reakciju emocionalnog stanja. I, pre svega, zahvaljujući novitetu kao i delovanju, tako i pratećem emocionalnom stanju. Svakom emocionalnom stanju čoveka odgovara određeni nivo sopstvene dimenzionalnosti22. U uobičajenom normalnom stanju primarne materije, oslobođene pri podeli materija u ćelijama, zasićuju sva tela suštine tog čoveka, koja je on evoluciono izgradio. Razmotrimo najbolju opciju, kada je čovek dostigao nivo evolutivnog razvoja, pri kome njegova suština ima drugo, treće i četvrto materijalno telo (eterično, astralno i prvo mentalno). Pri tome, oslobođene u ćelijama primarne materije se raspoređuju na svim nivoima, zasićujući druga, treća i četvrta materijalna tela ćelija. Druga materijalna tela ćelija zasićuju se primarnom materijom G, treća materijalna tela — primarnim materijama, G i F, četvrta materijalna tela — G, F i E. Kao što je ranije pomenuto, sveukupnost drugih materijalnih tela ćelija fizički gustog tela čoveka formira drugo materijalno telo čoveka, i shodno tome, skup trećih materijalnih tela ćelija čoveka — treće materijalno telo čoveka; skup četvrtih materijalnih tela ćelija čoveka — četvrto materijalno telo čoveka. Prema tome, pri zasićenosti primarnim materijama, drugih, trećih i četvrtih materijalnih tela ćelija čoveka, dešava se zasićenje drugog, trećeg i četvrtog materijalnog tela suštine čoveka. Pri toj zasićenosti oslobođena 22 Более подробно см. Н. Левашов, «Сущность и Разум», Том 1, Глава 3. 101
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 primarna materija G raspoređuje se među tri tela suštine čoveka — drugog, trećeg i četvrtog, i kao posledica toga, svako od tela suštine dobija samo deo "kolača". U isto vreme, oslobođena primarna materija F zasićuje treće i četvrto telo suštine i svako od ovih tela dobija "veći deo kolača". A oslobođenu materiju E u potpunosti "dobija" četvrto materijalno telo suštine. Dakle, uzlazni tok primarne materije G zasićuje tri tela suštine čoveka, uzlazni tok primarne materije F — dva tela suštine, a uzlazni tok primarne materije E — samo jedno telo. Takvo raspoređivanje primarnih materija među telima suštine čoveka stvara potrebne uslove za optimalan rad mozga čoveka, omogućava čoveku da misli, da bude svestan sebe i svojih postupaka u odnosu na okružujući svet. Funkcionisanje pamćenja i svesti nemoguće je bez zasićenja primarnim materijama, G, F i E drugog, trećeg i četvrtog materijalnog tela suštine. Posebnu ulogu u tome igra zasićenje primarnim materijama, trećeg i četvrtog materijalnog tela23. Ali, pri takvoj raspodeli primarnih materija, drugo materijalno telo čoveka dobija samo deo toka oslobođene primarne materije G (Sl. 134). Sl. 134 23 Более подробно см. Н. Левашов, «Сущность и Разум», Том 1, Главы 5 и 6. Том 2, Глава 7. 102
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Zasićenje drugog materijalnog tela primarnom materijom G određuje nivo fizičke aktivnosti čoveka i trajanje iste. U normalnom stanju mišići su opušteni, nisu napregnuti, nalaze se u stanju, takozvanom, mišićnog tonusa, kada se dešava mikroskopsko smanjenje mišića, stezanje i opuštanje, što omogućava da se sačuva željeni položaj fizički gustog tela. Iz takvog stanja nije moguće odmah preći u stanje velike fizičke aktivnosti. Za velike fizičke aktivnosti potrebno je intenzivno zasićenje drugog materijalnog tela primarnom materijom G, pri čemu nastaje višak zasićenja tog tela tom materijom. Višak zasićenja drugog materijalnog tela primarnom materijom G dovodi do pojave povratnog toka primarne materije G od drugog materijalnog tela ka prvom — fizički gustom telu. Povratni tok primarne materije G stvara projekciju drugog materijalnog tela na nivou prvog. Dešava se preklapanje projekcije drugog materijalnog tela na prvo, i kao posledica toga, menja se nivo sopstvene dimenzionalnosti, kako fizički gustog tela u celini, tako i svake ćelije pojedinačno. Promena sopstvenog nivoa dimenzionalnosti ćelija dovodi do povećanja aktivnosti raspada organskih i neorganskih molekula unutar njih, što dovodi do povećanja protoka primarnih materija između nivoa. Metabolička aktivnost organizma u celini raste, i stvara potrebne uslove za održavanje visoke fizičke aktivnosti. Pitanje je samo u tome na koji način se dešava preraspodela tokova primarnih materija među telima suštine? Odakle se pojavljuju "klapne" na putu uzlaznih tokova primarnih materija, "ne dozvoljavajući" primarnim materijama da se kreću na drugi nivo!? Na kraju krajeva, prilikom fizičke aktivnosti, zasićenje primarnim materijama, trećeg i četvrtog materijalnog tela suštine je prosto besmisleno i nepotrebno. To je samo gubljenje potencijala organizma. Dakle, odakle i kako se pojavljuju te "klapne"? Sve je u prirodi jednostavno i lepo. Ulogu "klapne" obavljaju naše emocije. Svaku emociju prati oslobađanje trećeg materijalnog (astralnog) tela nagomilanih u njemu primarnih materija G i F. U ovom slučaju se smanjuje zasićenost ovim primarnim materijama trećeg materijalnog tela, i kao posledica toga, menja se stepen uticaja tog tela suštine na okružujući mikroprostor. Dolazi do promene sopstvenog nivoa dimenzionalnosti trećeg materijalnog tela, i kao rezultat toga, menja se raspoređivanje uzlaznih tokova primarnih materija među telima suštine. Takvo preraspređivanje uzlaznih tokova primarnih materija dovodi do promene stepena zasićenja svakog tela suštine, što i pruža mogućnost za optimalnu realizaciju željenog delovanja. Dakle, emocije obavljaju regulatornu ulogu u raspodeli uzlaznih 103
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 tokova primarnih materija među telima suštine, što je jedna od najvažnijih evolucionih tekovina žive materije. Postavlja se pitanje, kako su emocije povezane sa karmom? To samo na prvi pogled nema nikakve veze, a u stvarnosti je sve suprotno od toga... Svakoj radnji odgovara određeno emocionalno stanje. U cilju toga, da lakše to uvidimo, hajde da pogledamo ovaj fenomen na nekom primeru, poželjno je na takvom, kada se ovaj fenomen manifestuje maksimalno. Analizirajmo procese koji se dešavaju u čoveku, kada on ubija drugog čoveka. Normalan čovek u normalnom stanju jednostavno ne može da ubije sebi sličnog, čak i kada je za to potrebno samo da pritisne okidač. Ali isti taj normalan čovek ipak može to da uradi pod određenim uslovima. Koji su to uslovi i šta se dešava sa čovekom kada je on spreman da ubije sebi slične? Mogu se razlikovati prirodni uslovi, gurajući jednog čoveka da ubije drugog, a takođe i veštački uslovi, nastali pod uticajem iskrivljenog morala i lažnih vrednosti, kada čovek nalazi za sebe neverovatne razloge, zbog kojih on mora da upotrebi silu, sve do ubistva, da prisvoji ono što je stvoreno radom drugih ljudi ili im pripada. Najčešće stoji iza toga, ne želja da se stvori sve što je potrebno svojim radom, već bolesna želja da se ima više nego što on sam zaista zaslužuje. U svakom slučaju, postoji sukob između bolesne ili iskrivljene svesti čoveka ili grupe ljudi i javnog načina raspodele društvenog proizvoda rada. Kakvi mogu biti prirodni uslovi? Naizgled ne bi trebalo da postoji nikakvih prirodnih uslova, koji bi učinili da jedan čovek ubije drugog! Ali iz niza razloga, u vezi sa iskrivljenim moralom dela društva, takve situacije se javljaju mnogo češće, nego što bi želeli u našem vremenu. Ove situacije se javljaju pri opasnosti za život i zdravlje ljudi ili voljenih, kada stupaju na snagu zakoni očuvanja sebe i sebi sličnih — svoje porodice, roda, plemena, naroda. Kada je čovek primoran da ubije da ne bi bio sam ubijen, da zaštiti od nasilja slabije, ženu i decu. U tom slučaju, uključuje se instinkt samoodržanja i očuvanje vrste. Vojnik, ubivši neprijatelja, koji je došao da ubije i iživljava se nad njegovim bližnjim i njegovim saplemenicima, ubija, ne zato što želi, već zato što nema drugih mogućnosti da sačuva sebe i svoje saplemenike. Ali čak i pri takvim plemenitim uzrocima, ubistvo ostaje ubistvo, samo uslovljeno višim pobudama. Ali, ipak, čovek zbog toga, da bi počinio ubistvo, čak i fokusirajući se na više porive, mora da "uđe" u stanje spremnosti za ubistvo. To stanje spremnosti za ubistvo izazvano je emocijama, odgovarajućem emocionalnom stanju predatora, spremnom za ubistvo planirane žrtve (Sl.135). 104
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.135 Stanje grabljivca zahteva optimalno najviše od fizičkog tela, kada je grabljivac u stanju da pokaže maksimalnu svoju brzinu, snagu, izdržljivost, bez koje on nije u stanju da ubije svoj plen, i kao posledica toga, da ne umre od gladi i da nahrani svoje mladunce. Sve ove osobine se odnose na fizički gusto telo i obezbeđuju se pri maksimalnoj zasićenosti drugog materijalnog tela primarnom materijom G. Čovek je izašao iz prirode i zato njegovo emocionalno stanje ubistva tačno odgovara stanju grabljivca. Postoje međutim neke razlike, uslovljene time, da je suština čoveka evoluciono iznad suštine bilo koje životinje, zbog čega je čoveku znatno složenije da pređe u stanje predatora, 105
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 nego bilo kom drugom živom biću. Rezonantno stanje "ubistva" se značajno razlikuje od normalnog stanja čoveka. Dakle, za prelazak u stanje "ubistva", suština trpi značajne kvalitativne promene. Emocionalno stanje ubistva aktivira oslobađanje u trećem telu primarnih materija G i F, pri čemu se smanjuje zasićenost tog tela sa njima. I kao posledica toga, smanjuje se uticaj trećeg tela na okružujući mikroprostor, što rezultira time, da se kvalitativna barijera između trećeg i četvrtog tela suštine zatvara. Pri tome delimično se pojavljuje kvalitativna barijera između drugog i trećeg tela suštine. Tako uzlazni tok primarne materije G u većoj meri zasićuje drugo telo, delimično treće i uopšte ne zasićuje četvrto. Na taj način, drugo telo dobija lavinu izlazećeg toka primarne materije G, što pruža iznadprosečno zasićenje drugog tela i izaziva snažan povratni tok primarne materije G od drugog tela ka prvom — fizički gustom telu čoveka, što i omogućava čoveku da ostvari svoje planove - da ubije drugog čoveka, ili neku životinju (Sl.136). Sl.136 106
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 U relativno bliskoj prošlosti ubistvo se vršilo kroz sukob, oružje je bio kamen, štap, kasnije — koplje, nož, mač i luk. Upravo zahvaljujući prelasku fizičkog tela u "superstanje", pojavila se šansa da izađe kao pobednik iz tog sukoba. Tokom takvih borbi za opstanak pojedinaca, stada, a kasnije i plemena, došlo je do prirodne selekcije. Preživljavao je samo onaj, ko je mogao brzo da pređe iz "mirnog" stanja u stanje "rata". Svi ostali su ginuli u toku ove prirodne selekcije. Nivo razvoja primitivnog čoveka je bio samo neznatno iznad evolutivnog nivoa visoko razvijene životinje, prelazak u "status ubice" nije dovodio do značajnih promene evolucionih kvaliteta suštine. Suština primitivnog čoveka nije zadobijala značajne štete usled sličnih kvalitativnih promena. U slučaju "kulturnog" čoveka, njegov evolutivni razvoj se u velikoj meri razlikuje od nivoa evolutivnog razvoja životinje, a slični evolucioni "skokovi u divljaštvo" više nisu prolazili nezapaženo. Hajde da pokušamo da razumemo zašto se dešava tako a ne drugačije? Zašto ubijanjem nekoga, čovek gubi svoje evolucione kvalitete i gomila "lošu karmu", i vraća se u stanje "divljeg čoveka"? Svaki sistem, uključujući i sistem tela živog organizma, u našem slučaju — čoveka, može da se nalazi u dva kvalitativna stanja. U stabilnom i nestabilnom. Pri stabilnom stanju ravnoteže sistema, sam sistem se vraća, posle nekog vremena, u početno stanje. U slučaju nestabilnog stanja ravnoteže sistema, nije u stanju da se vrati u svoje prvobitno stanje. Pri stabilnom stanju sistema od velikog je značaja amplituda odstupanja od stabilnog stanja, drugim rečima — koliko se snažno menjaju parametri sistema od onih, u kojima je on u optimalnom stanju. Ako amplituda odstupanja pređe neku kritičnu za dat sistem vrednost, javlja se delimično ili potpuno uništenje sistema, pri kome on prelazi u drugo kvalitativno stanje. Dakle, primenjeno na čoveka, svaka emocija izaziva kvalitativne promene stanja suštine, izaziva preraspodelu uzlaznih tokova primarnih materija između drugog, trećeg i četvrtog materijalnog tela suštine. Pri tome, u zavisnosti od toga koje su testirane emocije — pozitivne ili negativne — dešava se otvaranje (polu otvaranje) ili zatvaranje (polu zatvaranje) kvalitativnih barijera između tela suštine. Pri tome, "emocionalno stanje ubistva" "ispretumbava" sve dozvoljene granice promene kvalitativnog stanja sistema tela, koja sama i predstavljaju suštinu čoveka. Hajde, da pogledamo, kako "emocionalno stanje ubistva" dovodi do uništenja same suštine čoveka. 107
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Negativne i zaštitne emocije dovode do izbačaja iz trećeg materijalnog tela akumuliranih u njemu primarnih materija G i F, i kao rezultat, stepen uticaja ovog tela na okružujući mikroprostor se smanjuje, i dešava se delimično ili potpuno zatvaranje kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog tela suštine. Treće telo suštine kao da "gubi na težini" i više nije u stanju da "gura" kvalitativnu barijeru između trećeg i četvrtog nivoa. Kao rezultat toga, dešava se prestanak zasićenja četvrtog tela suštine uzlaznim tokovima primarnih materija, a u isto vreme, značajno se povećava zasićenje drugog tela suštine, što je neophodno za realizaciju maksimalnih fizičkih aktivnosti. Hajde da pokušamo da shvatimo ovaj proces, razmatrajući ga na tri nivoa — suštine, ćelije i molekula DNK ili RNK... U normalnom emotivnom stanju uzlazeći tokovi primarnih materija proporcionalno zasićuju tela suštine, ćelije i molekule (Sl.134, Sl. 137 i Sl.138) Sl. 137 108
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl. 138 Pri tome svako od tela na svim nivoima (suštine, ćelija i molekula) dobija potrebno za optimalan rad zasićenje i u stanju je da obavlja svoje funkcije. Ovo je posebno važno za nervne ćelije organizma, za normalno zasićenjе svih tela koja obezbeđuju optimalni rad pamćenja i svesti. Samo pri dovoljnoj zasićenosti drugog i trećeg tela ćelija i molekula DNK nervnih ćelija mozga, dolazi do formiranja dugoročnog sećanja, samo sa dovoljnom zasićenošću drugog, trećeg i četvrtog tela ćelija i molekula DNK nervnih ćelija, čovek je u stanju da misli, shvatajući sebe kao deo Univerzuma, da stvara novu i divnu 109
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 muziku, poeziju, da slika, vaja skulpture i još mnogo toga... I što je bolje razvijen sistem tela suštine, ćelija i molekula DNK, to više visokih vrhova u svom radu dostiže čovek, u trenucima uvida izbija izvan predela uobičajenog, stvarajući večno i jedinstveno ili "prosto" genijalno. Svako telo nervnih ćelija čoveka je dodatni "sprat" zdanja univerzuma, kuda čovek dobija mogućnost da pogleda. Svako telo pomera dalje horizont mogućeg znanja, stvara "dodatne" organe čula, omogućavajući mu da sagleda svešću to, što je ranije bilo nepoznato... Posebna uloga tela molekula DNK među ostalim molekulima, koji formiraju kavez, leži u tome što spirala DNK molekula stvara u svom unutrašnjem obimu stojeći talas dimenzionalnosti, što i stvara uslove za raspad "zarobljenih" molekula na primarne materije, protok koji i stvara uzlazni tok primarnih materija, to je prvo. A drugo, tela molekula DNK, opet, u unutrašnjem obimu spirale, stvaraju takav uticaj na mikroprostor, pri kome dolazi do otvaranja kvalitativnih barijera između nivoa, a da pri tome oni sami nisu uništeni24. Što je više evolutivno razvijen čovek, to mu je dramatičniji prelazak u «emocionalno stanje ubistva» zbog toga što razlika između osobina normalnog stanja i «stanja ubistva» znatno prelazi maksimalno dozvoljenu amplitudu odstupanja od ravnotežnog stanja sistema. Na taj način, što je više evolutivno razvijeno biće, do većeg razaranja dovodi prelazak u "stanje ubistva". Što je manje evolutivno razvijeno biće, manja je razlika između normalnog stanja i «stanja ubistva», zbog toga što se značajno smanjuje amplituda odstupanja od ravnotežnog stanja sistema. Uticaj «stanja ubistva» pri ubijanju čoveka, na primer, od strane vuka ili drugog čoveka, potpuno se drugačije odražava na kvalitativno stanje vuka i čoveka-ubice. Na kvalitativno stanje suštine vuka ovaj događaj neće se manifestovati praktično ni u čemu, u isto vreme, u slučaju čoveka-ubice promene su značajne, a ponekad i dramatične. Hajde da sada pokušamo da razumemo zašto i kako se to dešava sa čovekom... Kada čovek prelazi iz normalnog stanja u «stanje ubistva», dešava se izbacivanje akumuliranih u trećem telu (astralnom) suštine osnovnih materija G i F, što rezultira time da se nivo sopstvene dimenzionalnosti tog tela umanjuje, i dešava se zatvaranje kvalitativne barijere između trećeg i četvetrtog tela suštine. Takođe se javlja i delimično zatvaranje kvalitativne barijere između trećeg i drugog tela suštine (Sl.139). 24 Более подробно об этом см. Николай Левашов, «Сущность и Разум», т. 1, Гл. 2. «Неоднородная Вселенная», Гл. 4. 110
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.139 I kao posledica toga, dolazi do preraspodele uzlaznih tokova primarnih materija. Potpuno prestaje zasićenje primarnim materijama četvrtog tela suštine, značajno se smanjuje stepen zasićenja trećeg tela. Posebno važnu ulogu u tome igra raspodela među telima suštine primarne materije G. Veći deo uzlaznog toka ove primarne materije ide na zasićenje drugog tela suštine. Kao rezultat toga, nastaje višak zasićenja tog tela suštine. I kada taj višak zasićenja dostigne kritičnu vrednost, nastaje snažan povratni (padajući) tok primarne materije G iz drugog materijalnog tela suštine na fizičko telo. Povratni tok primarnih materija prisutan je uvek u živoj ćeliji, to je zapravo 111
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 cirkulacija primarnih materija između tela i to je neophodan uslov života. Samo u slučaju viška zasićenja drugog tela suštine primarnom materijom G, obrnuti tok postaje dovoljno moćan da stvori projekciju drugog materijalnog tela suštine na fizički gustu ćeliju. Sličan proces se javlja i pri deljenju ćelija, samo u slučaju deljenja projekcija drugog tela suštine na fizički gustu ćeliju pojavljuje se, kao posledica značajnog povećanja snage izlazećeg toka primarnih materija, što je posledica viška koncentracije organskih molekula unutar fizički guste ćelije. Pri deljenju ćelija, međutim, dešava se normalna raspodela primarnih materija između tela suštine, i ne dešava se potpuno ili delimično zatvaranje kvalitativnih barijera. U slučaju «stanja ubice», projekcija drugog tela ćelije suštine na fizički gustu ćeliju nastaje kao rezultat potpunog ili delimičnog zatvaranja kvalitetnih barijera između tela ćelije suštine. Stvarajući tu projekciju povratni tok primarne materije G je dovoljno moćan da stvori, ali nije dovoljno moćan da uništi ćeliju (Sl.140). Sl.140 112
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Međutim, u fizički gustoj ćeliji dolazi do nekih oštećenja. Zašto ona nastaju, ako ćelija u celini nije uništena? Sve je veoma jednostavno. Projekcija drugog tela ćelije suštine na fizički gustu ćeliju "donosi" sa sobom na fizički gusti nivo dodatni uticaj na mikroprostor ćelije. Kao rezultat takvog "spoljašnjeg" uticaj povećava se nivo sopstvene dimenzionalnosti fizički guste ćelije. I ako takav "spoljašnji" uticaj na nivo sopstvene dimenzionalnosti ćelije dostigne neku kritičnu vrednost, nastaju uslovi pod kojima počinju delimično da se raspadaju i molekuli DNK. A, na prvom mestu počinju da se razbijaju elektronske komunikacije između "skeleta" molekula DNK i novo prisajedinjenih radikala (Sl.141). Sl.141 113
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 "Skelet" molekula DNK neurona ćemo smatrati kvalitativnom strukturom ovog molekula, koji čovek dobija pri rođenju od svojih roditelja. Pri evolucionom razvoju tokom života, informacije, ulaze u mozak čoveka kroz njegove organe čula, menjajući molekularnu strukturu "kostura" molekula DNK. Vremenom molekul DNK postaje teži zbog povezivanja na slobodne spoljne elektronske veze slobodnih radikala. Na "skeletu" molekula DNK raste «evolutivno meso», menja se stepen uticaja molekula na okružujući mikroprostror. Pri tome se povećava nivo dimenzionalnosti "udebljanog" molekula DNK, i javlja se povećanje stepena otvaranja kvalitativne barijere između fizički gustih molekula i njihovog drugog materijalnog tela. A to znači povećanje stepena otvaranja kvalitativne barijere neurona u celini. U lancu se ove kvalitativne promene dešavaju na nivou svih tela neurona. Srećno stečene na sličan način osobine su fiksne na nivou DNK i prenose se na suštinu čoveka. Dešava se evolutivni razvoj suštine. Slični procesi se odvijaju i u svim ostalim ćelijama ljudskog organizma, a ne samo na nivou neurona mozga. Kao rezultat tog procesa dešava se evolutivni razvoj kako suštine, tako i biomase, koju i predstavlja fizički gusto telo. I to se odnosi ne samo na čoveka, već i celu živu prirodu. Upravo zahvaljujući tom «rastu evolutivnog mesa», postala je moguća evolucija života uopšte 25 . Dakle, nastala u «stanju ubistva» projekcija drugog materijalnog tela ćelije na fizički gustu ćeliju izaziva nestabilnost elektronskih veza unutar evolutivnih izmena molekula DNK. Na prvom mestu, "odvaljuje" se sa "skeleta" molekula DNK «novo evolutivno meso» zbog toga što nema vremena da se završi kvalitatativna promena od povezivanja novih slobodnih radikala po lancu na svim materijalnim telima suštine. Novostečeno se pokazuje kao najslabije u strukturi molekula DNK svih ćelija organizma. Kao rezultat toga, smanjuje se molekulska težina molekula DNK, i pojednostavljuje se kvalitativna struktura molekula. I kao posledica toga, smanjuje se stepen otvaranja kvalitativne barijere između fizičkih i drugih materijalnih nivoa kako svake pojedinačne ćelije, tako i organizma u celini. U isto vreme, identične promene se dešavaju i na nivou drugog materijalnog tela molekula DNK ćelije i organizma u celini. Višak zasićenja trećeg tela suštine primarnom materijom G dovodi do nastanka povratnog toka te materije od trećeg tela suštine ka drugom, i dešava se formiranje projekcije trećeg tela na drugo telo suštine. To, zauzvrat, dovodi do promene nivoa sopstvene dimenzionalnosti drugog tela suštine i analognom uništenju odgovarajućih 25 Более подробно см. Николай Левашов, «Сущность и Разум», т. 1, Гл. 5 и 6. 114
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 kvalitativnih struktura tog tela. A rezultat je — gubitak nekih evolutivnih kvaliteta, povratna evolucija ili lakše — degradacija. Na taj način, «stanje ubistva» postaje za čoveka, ne samo emotivna zbunjenost, šok, već je i praćeno realnim promenama na genetskom nivou i nivou suštine, sa posledicama koje se javljaju kao evoluciona degradacija. Kao što se vidi iz navedenog, "kazna" za ubistvo dešava se u trenutku izvršenja istog automatski, kao rezultat prirodnih procesa koji se dešavaju na nivou genetike i suštine čoveka. Nestaje potreba za "učešćem" Boga pri presuđivanju "kazne" u vreme Strašnog Suda, i nema nikakvog Strašnog Suda, osim Suda Prirode. Priroda je "organizovala" sve tako, da je ostavila Gospoda Boga bez posla, pretvarajući ga u "nezaposlenog". Radnje čoveka odražavaju se na njemu samom i njegovom potomstvu, odnosno na njegovoj još nerođenoj deci i njihovom potomstvu. Nakon izvršenja ubistva, svi sistemi čoveka koji ga je izvršio, postepeno počinju da se oporavljaju, sa izuzetkom izgubljenog (Sl.142). Sl.142 115
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 U normalnom stanju organizam stvara uzlazni tok, koji počinje postepeno da zasićuje treće materijalno telo suštine primarnim materijama, G i F, zbog čega ono postaje sve teže i počinje jače da utiče na okružujući mikroprostor. Postepeno sopstveni nivo dimenzionalnosti trećeg tela se povećava i dostiže optimalan nivo. Ovaj novi optimalni nivo će biti manji od prethodnog, zbog gubitka molekularne težine molekula DNK kao rezultat posledice uticaja "stanja ubistva" na čoveka (Sl.143). Sl.143 116
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Tek nakon nepotpunog oporavka trećeg tela suštine ponovo se otvara kvalitativna barijera između trećeg i četvrtog nivoa, i počinje zasićenje četvrtog materijalnog tela primarnim materijama. Zbog toga, što je i četvrto telo suštine, kao i sva ostala (mada nije učestvovalo u procesima u vezi sa "stanjem ubistva") izgubilo deo svoje kvalitativne strukture, zasićenje se dešava ne sa tri primarne materije, G, F i E, kao što je bilo pre "događaja", već sa dve — G i F. Smanjenje sopstvenog nivoa dimenzionalnosti trećeg tela suštine dramatično utiče i na nivo sopstvene dimenzionalnosti četvrtog tela suštine. Na taj način, "povlačenje" čoveka od «stanja ubistva» u normalu dovodi do postepene obnove zasićenja tela suštine primarnim materijama, pri čemu se zasićenje dešava u skladu sa novim evolucionim nivoom suštine (Sl.144). Sl.144 117
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 I naravno, ovaj "novi" evolucioni nivo će biti ispod prethodnog. Prestanak zasićenja četvrtog tela suštine primarnom materijom E utiče pre svega na kreativne sposobnosti čoveka, smanjuje njegove intelektualne sposobnosti, mogućnosti empatije, itd. Drugim rečima, čovek, posle «stanja ubistva» i čovek «do» «stanja ubistva» su — dve različite osobe, sa različitim karakterima, moralnim vrednostima, kreativnim i intelektualnim mogućnostima. Delovanje čoveka — to nije samo moralno shvatanje, koje može da varira sa promenom same ljudske zajednice, već realni proces, koji menja čoveka kako na nivou njegove genetike, tako i na nivou njegove suštine. Razumevanje procesa koji se dešavaju sa čovekom tokom određene radnje, je jedno od ključnih razumevanja za bilo kog čoveka. Razumevanje onoga što se dešava onemogućava prevaru, nametanje lažnih moralnih i etičkih principa. Shvatajući šta se dešava tokom određene radnje, čovek shvata da "darivanjem" ovoj ili onoj crkvi novac, neće promeniti ništa. Samo će se desiti očigledna samoobmana, koja je na ruku samo sveštenicima, koji su našli sjajan metod obmane ljude da bi napunili svoje džepove "zvečećim kovanicama". Pokajanje zbog lošeg dela, svakako je neophodno, ali nije dovoljno. I "goruća" molitva sveštenika, čak i ako bi on iskreno verovao u svog Boga, neće promeniti ništa. Posledice bilo koje radnje čoveka se javljaju kod čoveka u vreme izvršenja radnje, bez obzira želi li on to ili ne, razume li šta se dešava ili ne, "donira" li novac crkvi, ugroženima ili ne. Posledice svake radnje javljuju se ne samo na nivou suštine čoveka, već i na nivou svake njegove ćelije, na nivou svakog od njegovih hromozoma (Sl.145 i Sl.146). 118
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.145 119
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.146 Postavlja se prirodno pitanje: da li postoji mogućnost da se čovek iskupi za izvršeno ubistvo, i ako postoji, kako? Pokajanje — to je dobro, kao što je već pomenuto ranije, ali je korisno samo kao sredstvo sprečavanja novih sličnih radnji, ali ubijenog neće vaskrsnuti. Vaskrsnuti mrtvog malo ko je uspeo, i taj ko je to znao ili zna da uradi, neće nikoga ubiti. Tako da u većini slučajeva, ubijeni ostaje ubijen. A to znači da suština ubijenog ne završava prirodni evolutivni ciklus, gubi priliku "genetskog rasta"... a razlog tome je — nasilna smrt. Naravno, žrtva ubistva, 120
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 sasvim je moguće, nikada ne bi mogla ili ne bi dobila priliku da realizuje svoj evolutivni potencijal, čak i ako ne bi bilo nikakvog ubistva. Međutim, suština, inkarnirana u novo telo, ima tu mogućnost, a nasilna smrt takvu mogućnost poništava. Dakle, da bi se otarasio "posledica" ubistva, potrebno je nadoknaditi suštini ubijenog moguće evolucione gubitke nastale kao posledica nasilne smrti. A ako se ubistvo dogodilo u prethodnim inkarnacijama, ova evoluciona kompenzacija treba da utiče na sve inkarnacije date suštine nakon ubistva. A to je zbog toga, što, ne završivši prirodni evolutivni ciklus, suština ubijenog nije u stanju da dostigne nivo koji bi dostigla da se nije desila nasilna smrt. Stigavši na niži evolucioni nivo, ta suština se može inkarnirati samo u genetiku, harmoničnu sa onim nivoom, sa kog je bila "izbačena", usled ubistva. Nasilna smrt, na taj način, utiče na evolutivni razvoj ne samo ubice, već i njegove žrtve. I kao posledica toga, javlja se negativan evolutivni pomak u lancu inkarnacija suštine žrtve. Za to, da bi se oslobodio od karme, posledice ubistva, potrebno je da neutrališe negativan evolutivni pomak suštine žrtve u svim njenim inkarnacijama. Tek nakon toga suština ubice se oslobađa od posledica učinjenog dela— ubistva. I opet, u većini slučajeva, ubica nije u stanju da to uradi, jer za to, da nadoknadi negativan evolutivni pomak, u lancu inkarnacija suštine žrtve, ubica mora da ima prilično visok evolucioni razvoj da bi bi mogao da sprovede ubrzanu evoluciju suštine žrtve. Imajući takav evolucioni nivo, neće nikoga ni ubiti. Nastaje začarani krug, da bi "odradio" posledice ubistva, čovek mora da poseduje određeni nivo evolutivnog razvoja. Imajući takav nivo razvoja, čovek neće ubiti drugog. Izvršivši ubistvo, gubi se evolucioni kvalitet, a ne stiče se. A to znači da izvršivši ubistvo, nije u stanju da se samostalno "oslobodi" od posledica učinjenog. Samo neko drugi, koji je dostigao evolutivni nivo, koji omogućava da se nadoknadi negativan evolutivni pomak suštine žrtve, može da pomogne. Na žalost, onih koji mogu to učiniti vrlo je malo, tako da, u većini slučajeva, posledice ubistva ostaju, kako na nivou suštine ubice, tako i na nivou genetike. Potomci grešnika plaćaju cenu za grehe svojih predaka. Nasleđuju ne samo stanje (bogatstvo), već i sve što je u njemu kao "prilog". I, ako je stanje predaka "stečeno" na krvi drugih, prevarom i pljačkanjem svojih bližnjih, onda "genetsko nasleđe" iz kojeg se u većini slučajeva ne može iščupati, "donosi" naslednicima bolesti, vrlo često rak, psihička i fiziološka rastrojstva. I ako se od materijalnog nasleđa još uvek može izbaviti, od "genetske baštine" ništa ih neće spasiti. Od "genetskog nasleđa" ne može 121
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 spasiti čak i veoma veliki novac. Dakle, ne žurite da zavidite bogatstvu drugih, posebno ako je "stečeno" na račun drugih. Ali ne treba misliti da kaznu dobijaju samo ni u čemu neki nevini potomci. Promene na genetskom nivou se javljaju i kod ubice. I ove promene mogu dovesti do pojave ozbiljnih bolesti kod samog počinioca ubistva, uključujući i mentalne. Ali najveći trošak za urađeno nosi suština ubijenog. Posle "resetovanja" potrošenog tela, suština ubice, napuštajući telo nije u stanju da se popne na viši planetarni nivo, već dobija nivo "donjeg astrala" — niže slojeve trećeg planetarnog nivoa, gde su se "naselile" u svoja staništa suštine izumrlih životinja. I, ako stigavši im u "goste", suština ubice nema dovoljnu zaštitu, ona postaje još jedan "ručak" ovih, takozvanih, astralnih bića. Isto tako, kao što postaje plen predatora čovek bez oružja u džungli. Astralna bića koja predstvljaju suštine izumrlih životinja, adaptiravši se u nove uslove postojanja bez fizički gustog tela i naseljavajući niži sprat trećeg planetarnog nivoa, i jesu, onaj isti «PAKAO», o kome se u ovom ili onom obliku govori u svim svetskim religijama. Razlika je samo u tome, što NE POSTOJI čuvar, neke puštajući u RAJ, a grešnike šaljući u PAKAO. Kao što je već pomenuto «ovaj "vratar" sedi u svakom od nas i "nameće" kaznu za grehe u vreme njihovog izvršenja. I od ovog "čuvara" je nemoguće otkupiti se novcem ili molitvom. "On" je — nepotkupljiv, što se često ne može reći o "pravim" sudijama, i molitva nije u stanju da nadoknadi negativan evolutivni pomak suštine, izazvane posledicama ubistva. Molitva daje samo samoutehu onome ko je počinio greh, i ima samo čisto psihološki efekat za grešnika.. I hajde da definišemo, šta se dešava sa čovekom pri molitvi... Mogu se izdvojiti dve vrste molitve — molitve-obraćanja i molitve-samoobraćanja. Molitva-obraćanja — je molba za pomoć Bogu ili prirodnim silama, sa nadom dobijanja njihove pomoći. Neophodni uslovi efikasnosti ovih molitava su: 1. Realno postojanje onoga, kome je molitva upućena i prisustvo razuma, kod onih Viših Sila, na koje se moleći oslanja.. 2. Prisustvo kod molioca svojstava i kvaliteta, dovoljnih za to, da se "probije" do "primaoca". Što se tiče Gospoda Boga — niko do sada nije uspeo da dokaže da On postoji ili barem, učestvuje u ljudskim delima. Ali, i ako dopustimo da Gospod Bog ili onaj koga prihvataju za takvog, postoji, postoji jedan veliki problem — kako napravtii tako da ON čuje i odstupi od svojih hitnih poslova i zabavi se rešenjem hitnih poslova onog koji to traži. Naravno, naše su brige bliže našem telu i naši su problemi— najveći. Ali da li to znači da će Gospod Bog 122
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 podeliti sa nama to mišljenje i odložiti sa strane svoja vaseljenska dela, da bi se nosio sa našim? Slično je moguće samo u tom slučaju, kada naše "počinjene ludosti", po značaju, ne odstupaju, u najmanju ruku, od značaja poslova vaseljenskih, što je veoma malo verovatno. A čak i ako to neće tražiti sam grešnik, već "sveti" čovek, problem o "važnosti" za Boga naših pitanja ne nestaje. Ali, ako su naši problemi zaista važni, onda se javlja problem "isporuke" poruke primaocu. U davna vremena, ljudi su realnije videli situaciju, više stvarniju i otpravljali se sami u potragu za Božjom pomoći: «...Kovač – znalac napravio je Nastenki sedam pari gvozdenih čizama, napravio je još Nastenki i sedam gvozdenih hlebova, poklonila se ona dragom ocu i starijim sestrama, kurgan majčin posetila, darove Rodu i Ladi prinela i krenula na put da traži svog suđenog Jasnog Sokola. Išla je Nastenka putem. Išla je ona, ne jedan dan, ne dva, ne tri dana, išla je ona dugo vremena. Hodala je i čistim poljem, i urmanskom šumom, išla i po visokim planinama. U polju ptice su pesme pevale, urmanskim šumama je šetala, na visokim planinama se celom svetu divila, i došla je ona, na kraju, do doline čudesne, gde je Vajtman trgovački stajao i iz doline u nebesa beskrajna uzletao. Nastenka je nagovorila dobre ljude na Vajtmanu trgovačkom da je povedu i krenula na dalek put sa rodne zemlje, na " тридевять dugih daljina. Dugo je leteo Vajtman trgovački sred zvezda nebeskih, koliko je vremena prošlo, ne znamo, samo je Nastenka jedan par gvozdenih ćizama iznosila, jedan gvozdeni hleb pojela, a tu se i put Vajtmanom završio, ali Nastenkinom putu kraja još nema. Uzdahnula je Nastenka umorno, a kako je Vajtman sleteo na zemlju prekrasnu, otišla je na put šumski, odlazeći ka spokoju plavog sunca. Dugo vremena je ona išla, a kada je nastupila noć, na nebu iznad zemlje su dve lune sijale, i vide Nastenka kulu u šumi. Razmislila je Nastenka: «Počiću u kulu, da ljude pitam, da li su videli mog Jasnog Sokola iz čertoga Finista!» Pokucala Nastenka na kulu. Živela je u toj kuli jedna starica - dobra ili zla, to Nastenka nije znala. Otvorila je starica vrata, a pred njom stoji prekrasna devojka. — Pusti me bakice, da prenoćim! — Ulazi, golubice, bićeš mi gost. Kako ti je ime, mila? — Nastenka. A vi, ko ste, bakice? — Ja sam boginja Karna. A da li daleko ideš, mlada devojko? 123
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 — Daleko ili blizu, ni sama ne znam, bakice. Ja tražim Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Da li si čula ti za njega, bakice Karna? — Kako ne bih čula! Ja stara, odavno na svetu Svarožjem živim, ja sam sve o svim svetovima slušala. Daleko je tebi do čertoga Finista , golubice moja, još pola kruga dugih daljina. 26 Kao što sledi iz navedenog gore, ne može svaki Bog i ne može uvek da reši naše probleme, čak i ako ima želju da pomogne. Čak ni Bogovi nisu u stanju sve da urade. Da su oni u stanju da to uradi, takođe je opsesija. Naravno, Bogovi mogu biti više ili manje moćni ili čak i svemoćni, ali neka dela prevazilaze i njihovu moć Bogova... Dakle, obratiti se molitvom bogovima je — nezahvalan posao, nema garancije da su Bogovi ovu molitvu čuli. Ali, neko drugi, ko nije Bog može da "odgovori" na poziv za pomoć. Samo jedva da nešto pametnog i pozitivnog iz toga može ispasti. I uopšte, zašto je čovek navikao da skida sa sebe odgovornost za svoja dela? Zašto Gospod Bog mora da "ohladi" za nas našu "supu"? Tako da u svakom slučaju, molitva-obraćanje ne može da stigne do "uši Boga", osim onih slučajeva, kada se neko "upozna" sa njim lično, što je veoma problematično. Molitva-samoobraćanje — služi za uvođenje sebe u određeno kvalitativno stanje, neophodno za mogućnost postizanja željenog. Ali, pri sličnom pristupu, postoji jedno važno "ali" — čovek ne može da uvede sebe u kvalitativno stanje, kojeg kod njega nema, kao što je nemoguće naći crnu mačku u mračnoj sobi, kada nje tamo jednostavno nema. Kvalitativni nivo evolutivnog razvoja čoveka, pri kome on može da "odradi" svoje grehe ili karmu, nije dostupan čoveku koji je izvršio ova grešna dela. Naravno, ako je čovek, izvršivši ovaj ili onaj greh, shvatio šta je uradio i pokušava da otkupi svoju krivicu dobrim delima, njegov "greh" neće nestati, ali dobra dela će stvoriti bar neku protivtežu toj šteti, koju je stvorio sebi čovek svojim prekršajem ili zločinom. Želeo bih da obratimo pažnju na činjenicu da "protivteg" grešnik stvara sebi, ali zato suština žrtve ostaje bez ikakve pomoći, kao prvo. A kao drugo, dobra dela "rade" samo onda kada grešnik čini radnje, koje nose dobro drugim ljudima. "Dobra dela" u obliku "donacija" ukradenog ili otetog novca nikakvo kompenzujuće dejstvo ne nose. Samo lično učestvovanje, svojeručno učešće "grešnika" u dobrim delima dovodi do izgradnje pozitivne protivteže — pozitivne karme. 26 «Славяно-Арийские Веды», Источник Жизни. Книга Четвёртая, Сказ о Ясном Соколе, с. 70-72. 124
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 A sada, hajde da pokušamo da razumemo šta se dešava sa onima koji se nisu pokajali, koji nisu shvatili pagubnost greha za grešnika lično i nastavljaju da vrše nove zločine... Ako čovek, izvrši u prošlosti ubistvo, i opet ga učini, sa njim se dešavaju slični procesi kao i prilikom izvršavanja prvog. U isto vreme, postoje neke male razlike. Prilikom ponovnog ulaska u "stanje ubistva", suština se brže prestrojava u to stanje iz nekoliko razloga. Kao prvo, suština se nalazi evoluciono niže nego što je bila pre prvog ubistva, i shodno tome, postoji manji evolutivni pomak pri "ulazu" u «stanje ubistva» (Sl.147). Sl.147 125
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Drugim rečima, čovek se brže "podešava" na ubistvo, lakše ulazi u potrebno stanje. Kao drugo, pri ponovnom ubistvu brže se dešava zasićenje drugog materijalnog tela primarnom materijom G, što znači bržu fizičku spremnost tela čoveka za realizaciju akcije. Ubistvo postaje "uobičajeno" stanje za samog ubicu. Na ćelijskom nivou ponovno ubistvo se manifestuje u tome, što pri nižem početnom nivou sopstvene dimenzionalnosti trećeg tela suštine, rastući tokovi primarnih materija mnogo brže zasićuju treće telo suštine. Treće telo suštine, brže postaje "teže", brže stvara i svoju gušću projekciju na drugo materijalno telo. Drugo materijalno telo, zauzvrat, iz istih razloga, kao i treće, brže dostiže kritično zasićenje rastućim tokovima primarnih materija. Pri tome brže nastaje projekcija ovog tela na fizički gustu ćeliju, i ova projekcija se formira gušće (Sl.148). Sl.148 126
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Brže formiranje gušće projekcije trećeg i drugog tela suštine na odgovarajućim ćelijskim nivoima ima suštinski značaj. Gušća projekcije u većoj meri imaju uticaj na sopstveni nivo dimenzionalnosti, kako fizički guste ćelije, tako i njenog drugog materijalnog tela. Taj dodatni poremećaj dimenzionalnosti ćelije dovodi do veće nestabilnosti, što dovodi do još jednog uništavanja prostorne strukture molekula DNK ćelije. Molekuli DNK ćelije ponovo gube svoje "evolutivno meso", smanjuje se molekulska težina molekula na račun uništenja spoljne elektronske veze između "skeleta" DNK molekula (molekulske težine, koji je molekul DNK tog čoveka imao u trenutku njegovog rođenja) i novog stečenog evolucijom (Sl.149). Sl.149 127
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Pojavljuje se novi negativan evolutivni pomak, izazvan posledicama ulaska u "stanje ubistva". I opet, posle svršenog ubistva, suština ubice gubi deo svojih kvaliteta, počinje eventualni oporavak nakon sveršene radnje (Sl.150). Sl.150 Rastući tokovi primarnih materija počinju da zasićuju druga i treća materijalna tela. Postepeno zasićenje trećeg materijalnog tela primarnim materijama G i F dostiže maksimum nakon još jednog evolucionog gubitka, što dovodi do otvanja kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog nivoa. Naravno, ovo otvaranje kvalitativne barijere između nivoa će biti manje, nego 128
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 pre sledećeg ulaska u "stanje ubistva", tako da će zasićenje četvrtog materijalnog tela suštine u tom slučaju biti minimalno. Samo primarna materija G, pri takvom evolucionom nivou ima mogućnost da "zasititi" četvrto telo suštine, što odgovara početnoj fazi evolutivnog razvoja tog materijalnog tela (Sl.151). Sl.151 Setimo se da četvrto telo suštine predstavlja čvrstu koloniju četvrtih materijalnih tela ćelija celog organizma čoveka, tako da je evolucioni gubitak na nivou suštine čoveka određuje evolucioni gubitak na ćelijskom nivou, što zauzvrat ima kao posledicu smanjenje molekularne težine molekula DNK 129
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 ćelija (Sl.152 i Sl.153). Sl.152 130
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.153 I ponovo nastaje već poznata slika — počinjena čovekom radnja, u ovom slučaju, ubistvo, ostavlja svoj "pečat" na nivou suštine čoveka, tako i na nivou njegovih gena. I ovaj «pečat đavola» za njegovog nosioca nosi u sebi još veći broj neprijatnih iznenađenja, želeo to taj čovek ili ne. Opet, negativan evolutivni pomak utiče ne samo na suštinu čoveka, već i na ćelije njegovog tela, na molekule DNK. Želeo bih da obratimo pažnju na uticaj "stanja ubistva" na ćelije čoveka, koji je izvršio ubistvo. Ćelije organizma čoveka nisu identične, 131
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 kako po svojim funkcijama, tako i morfološki (imaju drugačiju strukturu u skladu sa funkcijama u koloniji višećelijskog organizma). Tako da, bivajući u «stanju ubistva» negativnom evolucionom pomaku, one reaguju na to takođe nejednako. "Nežnije" ćelije, koje odgovaraju višem evolюcionnom razvoju, reaguju na takav "evoluciona stres" jače nego "primitivnije". Tako da može pre ili kasnije doći vreme, kada neka od tih "nežnijih" ćelija jednostavno ne može da preživi, nema dovoljno svoje "snage", i ona se, zbog određenih razloga, uništava brže nego sve druge ćelije. Dešava se evolucioni gubitak te ćelije ili grupe ćelija iz evolutivnog polja susednih ćelija tkiva organizma. Kada sve ćelije organizma dobijaju isti negativni pomak, sa svim negativnim momentima koji su već pomenuti, one zadržavaju svoju doslednu interakciju jednog višećelijskog organizma. U slučaju većeg oštećenja jedne ćelije ili grupe ćelija, kod svih ostalih ćelija istog tipa nastaje situacija u kojoj se formiraju uslovi za razvoj kancerogenih tumora. "Ispale" iz ukupnog evolutivnog nivoa ćelije nastavljaju da dobijaju iste obroke kao i ostale ćelije istog tkiva organizma. U isto vreme, "ispale" ćelije genetski su niže, nego okružujuće njih druge ćelije tkiva i nisu u stanju da obavljaju one funkcije zbog kojeg su namenski dobile potencijal organizma. Dakle, "višak" ishrane ovih ćelija dovodi do toga da kod "ispalih" ćelija postoji akumulacija viška organskih i neorganskih molekula, koji su "gorivo" koje "sagoreva" u "peći" ćelija. Zbog toga, što organizam nastavlja snabdevanje "ispalih" ćelija ukupno za sva tkiva normalno, ranije ili kasnije višak koncentracija materija u ovim ćelijama dostiže kritični nivo na kojem počinje proces deobe. Kao rezultat deobe pojavljuju se identične duple ćelije i broj "ispalih" ćelija se povećava. Ovaj proces teče geometrijskom progresijom, što dovodi do brzog nekontrolisanog rasta ćelija — organizam "gutaju" ćelije raka. Dakle, posledica učinjenog ubistva može da bude i pojava raka kod počinioca tog ubistva. Kazna se u ovom slučaju ne "odlaže" do sledeće inkarnacije suštine ubice, već se "pojavljuje" u njegovom trenutnom životu. U drugim slučajevima, za prethodne grehe suštine "plaća cenu" u naknadno inkarniranoj suštini ubice. I iako kasnije inkarnacije suštine i ne počine ubistva, često i ne znaju ništa o svojim prošlim inkarnacijama, čak i ne verujući u njihovo postojanje, međutim, one nose teret počinjenog u prošlosti zločina. Što na prvi pogled izgleda nepravedno. Ali to je samo na prvi pogled. Pri dubljoj analizi, očigledna nepravda nestaje. Svako fizičko telo je vremenska odeća za suštine. U idealnom slučaju, suština u svakoj novoj inkarnaciji treba 132
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 da postigne evolutivni nivo na kojem se dešava otvaranje sećanja prošlih inkarnacija i formiranje jedinstvenog sećanja, jedna svest suštine. I ako se to desi u konkretnoj inkarnaciji, čovek izvršivši to, biće svestan sebe kao celine sa svim svojim prethodnim inkarnacijama. Za njega će ono što se desilo u prethodnim inkarnacijama biti isto stvarno, kao da se desilo juče. Svaki čovek od dana učinjenog dela tone u san, zatvara oči i pada u neizvesno, ponekad u pratnji snova, ponekad ne. Buđenjem ujutru, on se vraća iz nepoznatog i počinje svoj novi dan. Jučerašnji dan postaje prošlost, sve što se desilo ostaje samo u sećanju, ali to ne znači da čovek ne snosi odgovornost za učinjeno juče, prekjuče, itd. Ne mislim da će to bilo ko poreći. U većini slučajeva, svaki čovek u većoj ili manjoj meri čuva pamćenje o svojim postupcima, tako i onima oko njega. Samo u nekim situacijama gubitka pamćenja, iz jednog ili drugog razloga, čovek može da se probudi ujutro novog dana i ne sećati se toga, šta je sa njim bilo juče, šta je on uradio, šta je uradio. On se zaista ne seća šta je bilo juče. Da li to znači da on nije kriv za to šta je učinio juče, samo na osnovu toga što se on ničega ne seća? Mislim da ne, i bez obzira na to, seti li se takav čovek ili ne toga šta je on počinio, čeka ga kazna za urađeno. Zar to nije istina?! Tako je i u novoj inkarnaciji. Napuštanjem svog istrošenog fizičkog tela, suština kao da "spava" do svoje nove inkarnacije. Vreme boravka suštine između dva tela slično je snu iz nekoliko razloga. Kao prvo, nakon napuštanja "starog" tela, suština se nalazi u pasivnom stanju. Jer, bez fizičkog tela nemoguća je bilo kakva izmena suštine. Suština nije u stanju da izvrši bilo kakvu radnju bez fizičkog tela — to kao drugo. I, konačno, kao treće, bez fizičkog tela, tela suštine ne dobijaju dovoljno zasićenja primarnim materijama. Samo u ćelijama fizičkog tela se dešava razlaganja materija, koje dolaze sa hranom, na primarne materije, koje čine molekuli i atomi. Koje, zauzvrat, stvaraju uzlazni tok primarnih materija, zasićujući tela suštine, što im daje mogućnost da obavljaju svoje funkcije. Bez fizičkog tela, tela suštine dobijaju pasivno zasićenje primarnim materijama, potpuno nedovoljno za bilo kakve aktivnosti. Usled čega svi procesi suštine bez fizičkog tela usporavaju na hiljade puta, što se može nazvati spavanjem suštine. Tokom tog "sna" aktivnost suštine je moguća samo na račun stečenih u njoj potencijala, koji nije bezgraničan ili na račun «sagorevanja» svojih struktura, što odgovara negativnom evolюcionnom pomeranju. Dakle, u većini slučajeva suština se između inkarnacija nalazi u nekoj vrsti letargičnog sna. "Buđenje" suštine se dešava samo u novoj inkarnaciji, pri kojoj 133
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 se prethodno pamćenje suštine, u većini slučajeva, ispostavlja kao zatvoreno. Analogija je — puno, sa nekim karakterističnostima. Ali, ove karakterističnosti ne menjaju suštinu toga, da odsustvo pamćenja suštine ne znači oslobođenje suštine u novom telu od odgovornosti za izvršeno u prethodnim inkarnacijama. Naravno, novo fizičko telo nije "učestvovalo" u tome što je urađeno, ali ipak, deluje u ulozi nove "odeće", veoma važne za suštinu. Glavna stvar je u tome da suština postoji mnogo duže nego bilo koje od fizičkih tela njom "nošeno", što daje osnov za smatranje da je suština čoveka njegova osnova. Interesantna stvar se dešava kod majke prirode — prostorna organizacija atoma u molekulima DNK i RNK rađa život, koji predstavlja pojavu "dopunskog" teloa kod molekula RNK, evolutivni razvoj koji dovodi do formiranja suštine živog bića. A onda suština "prikuplja" atome i molekule nežive prirode i nastaje život. I svaki put kada dođe do začeća, dešava se rađanje života. Prvo rađa drugo, i drugo stvara prvo. Veličanstvena lepota i veličanstvenost prirode se sjedinjuju u živu materiju... A sada, vratimo se našim "baranima", tačnije ovcama, otpalim od "stada Gospodnjeg" — grešnicima i njihovim gresima. Nastavimo analizu onoga što se dešava sa čovekom pri svršenom ubistvu iznova i iznova. Pri sledećem ubistvu suština se ponovo usklađuje na «stanje ubistva», i sa svakim ubistvom ta usklađenost se postiže brže. Zbog toga se posle svakog ubistva dešava delimično razrušenje suštine, tako nazvan, negativan evolutivni pomak. Suština degradira, i zato joj je sve manje i manje vremena potrebno da uđe u stanje divljaštva, koje odgovara «stanju ubistva» (Sl.154). 134
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.154 Pri primitivnijem evolucionom nivou razvoja suštine uzlazni tokovi primarnih materija u "stanju ubistva" brže zasićuju druga i treća tela suštine. I kao posledica toga, brže se postiže kritično stanja zasićenja tih tela, što dovodi do pojave povratnog toka primarnih materija od tela suštine ka fizički gustom telu. Na nivou svake ćelije u telu formira se projekcija drugog tela suštine, a na nivou drugog tela suštine zapečaćuje se projekcija trećeg tela suštine (Sl.155). 135
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.155 Svaki put projekcija postaje sve gušća i gušća, tako da vodi ka većem uticaju na stanje mikroprostora svake ćelije. Još jedna oštra oscilacija nivoa dimaenzionalnosti ćelije dovodi do nove promene molekularne težine molekula DNK i RNK. Još jedan gubitak «evolutivnog mesa» dovodi do smanjenja uticaja ovih molekula na svoe mikroprostor (Sl.156). 136
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.156 I tu dolazi momenat, kada smanjena molekulska težina molekula DNK ili RNK ćelije nije u stanju da otvori kvalitativnu barijeru između trećeg i četvrtog nivoa ćelije. Četvrto telo suštine je, ili u najboljem slučaju, potpuno izolovano od životnih procesa živog organizma, ili pri ozbiljnom dugoročnom evolutivnom oštećenju, potpuno nestaje, bez neophodnog popunjavanja od fizički gustog tela. 137
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Posle sledećeg ubistva, počinje proces povratka suštine na normalno stanje (Sl.157). Sl.157 Uzlazni tokovi primarnih materija počinju da zasićuju tela suštine. Po meri zasićenja, povećava se njihova gustina. Zasićenje drugog tela suštine dovodi do maksimalno mogućeg otvaranja kvalitativne barijere između drugog i trećeg nivoa. Posle svakog negativnog evolutivnog pomaka, opšta molekulska težina molekula DNK ćelija organizma opada, zbog gubitka «evolutivnog mesa». Dakle, najviše moguće zasićenje primarnim materijama trećeg tela 138
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 suštine, ne stvara dovoljnu zakrivljenost mikroprostora potrebnog za otvaranje kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog nivoa. U ovoj fazi evolutivnog razvoja oporavak je nakon "stanja ubistva" moguć samo do nivoa punog trećeg tela suštine (Sl.158). Sl.158 139
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Odgovarajuća slika se manifestuje na nivou svake ćelije ljudskog organizma (Sl.159) Sl.159 140
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Ove kvalitativne promene na nivou suštine su manifestacije gubitka "evolutivnog mesa" molekula DNK i RNK ćelija organizma, što je odraz procesa na fizički gustom nivou — na nivou gena fiksira se nasleđivanje (Sl.160). Sl.160 Može se javiti pitanje: zašto dolazi do neophodnosti zasićenja primarnim materijama tela suštine posle «stanja ubistva»? U stvari, nakon resetovanja pri stresnim situacijama akumuliranih u trećem telu primarnih materija dolazi do zatvaranja kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog nivoa; uzlazni tok 141
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 primarnih materija i dalje zasitićuje drugo i treće telo suštine! U čemu je stvar? Zaista, drugo i treće telo suštine produžavaju da se zasićuju uzlaznim tokovima primarnih materija i, štaviše, brzina i intenzitet zasićenja pri tome se značajno povećavaju. U prisustvu zaključane kvalitativne barijere između trećeg i četvrtog nivoa — uzlazni tokovi jednostavno nemaju gde da odu. I kao posledica toga, vrlo brzo se javlja višak zasićenje drugog i trećeg tela suštine, što izaziva pojavu povratnih tokova primarnih materija od trećeg tela suštine ka drugom i iz drugog tela suštine ka prvom, fizički gustom telu. Povratni tokovi stvaraju i zasićuju sobom projekcije tih tela na nivou "niželežećih" tela, što i omogućava svim ćelijama organizma da "zaboravljaju" na svoje pojedinačne funkcije, prebacujući se u stresan režim rada organizma. Stresno "stanje ubistva" sadrži zaštitne mehanizme organizma, kada čovek deluje na nivou instikta. Pri tome mišići celog tela rade na maksimumu svojih mogućnosti, što je obezbeđeno moćnim povratnim tokovima primarnih materija sa nivoa suštine na fizički gusti nivo. Akumuliran u drugom i trećem telu suštine potencijal, u obliku "zarobljenih" tim telima suštine primarnih materija, prilično brzo "teče" na fizički nivo i obezbeđuje maksimalni mogući nivo funkcionisanja ćelija organizma. Tela suštine predstavljaju svojevrsni "rezervoar sa gorivom", bez koga fizičko telo ne može da postoji. I kao svako gorivo, "ono" ima jednu lošu naviku — prilično brzo se troši. Popunjavanje zaliha ovog "goriva" u telima suštine odvija se kontinuirano, kroz razgradnju akumuliranih u svakoj ćeliji organizma organskih i neorganskih molekula i atoma. Dostava ovog "goriva" za ćelijske "pećnice" se dešava kroz protok krvi, koja je zasićena neophodnim "gorivom" u crevima, usisisavajući ga kroz njegove zidove, u kojima se i dešava primarno varenje hrane. U procesu varenja hrane u crevima, unešena specifična čovekom hrana raščljanjuje se do stanja krvi. Krv onda dostavlja "gorivo" za svaku ćeliju u organizmu, gde se i akumulira. Kao što se vidi iz gore navedenog, ovaj proces zahteva prisustvo hrane u stomaku i prilično dug proces konverzije hrane do nivoa ćelijske asimilacije. U zavisnosti od sastava hrane i njenog stepena predobrade (stepen termičke obrade, odnosno kuvanje), ovaj proces traje od jednog do tri sata. Dakle, stanju stresa, kakvo je «stanje ubistva», svaka ćelija organizma koristi, uglavnom, rezerve, akumulirane do trenutka stresnog stanja. Dakle, "energetski resurs" svake ćelije je veoma ograničen. I kada je u stresnoj situaciji, dešava se aktivno razlaganje ove rezerve u "pećima" spirale molekula DNK i RNK ćelija za "oslobađanje zarobljenih u ovom gorivu primarnih 142
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 materija, neophodnih za obavljanje poslova, a obim zaliha goriva svake ćelije veoma brzo opada. I nastupa momenat kada se akumulirano "gorivo" u potpunosti proizvodi od tela svake ćelije organizma. U većini slučajeva puna "proizvodnja" nakupljenog goriva dešava se vrlo brzo, a u isto vreme, zasićenje krvi novim "gorivom" dešava se nesrazmereno sporije. Dakle, kada ćelija troši svoje rezerve, dolazi do naglog pada povratnog toka primarnih materija od tela suštine ka fizički gustom telu. Višak zasićenja tela suštine nestaje i pojavljuje se njihovo nedovoljno zasićenje. Pri tome se gustina tela suštine smanjuje, ona u manjoj meri utiču na svoj mikroprostor, zbog čega se smanjuje i stepen otvaranja kvalitativne barijere između drugog i trećeg nivoa. Pored toga, molekuli, atomi i joni, koji predstavljaju ćelijsko "gorivo", pre nego "izgore" u ćelijskim "pećima", stvаraju dodatni uticaj na stepen deformacije mikroprostora ćelije u celini. I kao posledica toga, smanjuju nivo dimenzionalnosti sopstvene ćelije. Smanjenje sopstvenog nivoa dimenzionalnosti ćelije dovodi do smanjenja stepena otvaranja i kvalitativne barijere između drugog tela suštine i prvog — fizički gustog tela čoveka. Zato oporavak nakon «stanja ubistva» počinje sa zasićenjem ćelija "gorivom", čije raščlanjivanje, po meri zasićenja, omogućava da se povrati optimalna gustina, a samim tim i stepen uticaja na mikroprostror drugog tela suštine, po čijoj meri zasićenja uzlazni tokovi primarnih materija, sve više i više otvaraju kvalitativnu barijeru između drugog i trećeg tela suštine itd. Ne treba zaboraviti da je fizički gusto telo složenoorganizovana biološka mašina, koju stvara sebi suština za interakciju i uticaj na životnu sredinu. I kao svaka mašina, bez obzira koliko savršena, ima svoja ograničenja i granice mogućnosti... A sada da se vratimo nazad na razmatranje procesa postepenog evolutivnog razaranja, preko ubistva. Još jedan ulazak u «stanje ubistva» pokreće već dobro poznate mehanizme promene stanja tela suštine (Sl.161). 143
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.161 Razlika će biti samo u bržem ulasku u «stanje ubistva», kao rezultat manje evolucione promene pri prelasku iz normalnog stanja u «stanje ubistva». Sve manje i manje «evolutivnog mesa» ostaje na "skeletu" molekula DNK i RNK ćelija organizma. Pri sledećem prelasku u «stanje ubistva», nastaje sve gušća i gušća projekcija trećeg i drugog tela suštine na odgovarajućim nivoima, što izaziva još jedan gubitak «evolutivnog mesa» molekula DNK i RNK ćelija organizma (Sl.162 i Sl. 163). 144
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.162 145
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl.163 146
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Nakon izlaska iz ovog stanja, ponovo se obnavlja proces zasićenja preostalih postojećih tela suštine uzlaznim tokovima primarnih materija. Kada "otpadnu" poslednji komadi «evolutivnog mesa», suština čoveka se vraća svojoj najprimitivnoj formi, dostiže svoje "evolutivno dno" (Sl.164, Sl.165, Sl.166 i Sl.167). Sl. 164 147
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl. 165 148
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl. 166 149
Nikolaj Levašov «Suština i Razum». Tom 2 Sl. 167 Ispod ovog nivoa — su samo nivoi grabljivaca, u koje se i pretvara na kraju čovek, koji počini ubistva. Nažalost, pred našim očima može se videti transformacija čoveka u primitivnu životinju, sa odgovarajućim atributima i zahtevima. Da bi videli divljeg čoveka, uopšte ne moramo da izgradimo vremeplov i da putujemo u daleku prošlost. Potrebno je samo da pažljivo pogledamo ljude oko nas, i nažalost, mogu se videti ljudi "kamenog doba", koji sede u parlamentima, kongresima, itd, praktično svih zemalja sveta. I opet, nažalost, ne samo njih... 150