Robert Silverberg-Knjiga lobanja

ROBERT SILVERBERG KNJIGA LOBANJA Robert Silverberg THE BOOK OF SKULLS Copyright 1972 Prevod ZORAN JAKŠIû

Za Saula Diskina

1 eli Ulazak u Njujork sa severa, autoputem iz Nove Engleske, Oliver za volanom kao i obiþno. Neumoran, opušten, prozor sa njegove strane dopola otvoren, duga, plava kosa leprša mu na ledenom vetru. Timoti povijen kraj njega, usnuo. Drugi dan naših uskršnjih praznika; drveüe još uvek golo, ružne hrpice zacrnjenog snega nagomilane u prljavim hrpama kraj puta. U Arizoni neüe biti mrtvog snega unaokolo. Ned sedi kraj mene na zadnjem sedištu, ispisuje beleške, levorukim rukopisom popunjava stranicu za stranicom svoje otrcane sveske uvezane spiralom. Demonsko svetlucanje u njegovim malim, crnim oþima. Naš jeftini pederiþavi Dostojevski. Kamion zaurla iza nas u levoj traci, pretekne nas i naglo uleti u našu traku. Jedva da je ostavio ikakav razmak. Za dlaku da nas ukoka. Oliver nagazi koþnice, uz psovku, baš ih je naterao da zavrište; poleteli smo napred u svojim sedištima. Trenutak kasnije ubacio nas je u praznu traku zdesna da bi izbegao da nas rasture kola iza nas. Timoti se probudi. „Koje je to sranje”, rekao je. „Zar ne možeš da pustiš þoveka da se ispava?” „Upravo zamalo da izginemo”, reþe mu Ned žestoko, nagnut napred, pijuckajuüi reþi u Timotijevo veliko, ružiþasto uvo. „Koja bi to bila ironija, eh? ýetiri prvoklasna momka na putu ka zapadu ne bi li se izborili za veþiti život zbrisao kamiondžija na novoengleskom autoputu. Naši vitki mladi udovi rasuti na sve strane po bankini.” „Veþni život”, reþe Timoti. Podrigujuüi. Oliver se nasmeja. „Šanse su ti pedeset-pedeset”, primetih, ne po prvi put. „Egzistencijalna kocka. Dvojica da veþno žive, dvojica da umru.” „Egzistencijalno sranje”, reþe Timoti. „ýoveþe, Eli, baš me zapanjuješ. Kako samo izvodiš tu egzistencijalnu taþku ozbiljnog lica. Stvarno veruješ u to, je li?” „Ti ne?” „U Knjigu Lobanja? U Arizonski Šangri-la?” „Ako ne veruješ, zašto si pošao sa nama?” „Zato što je u martu u Arizoni toplo.” Pri tom je koristio onaj nemarni, bezbrižni, DžonO’Hara-klupski gojevski ton koji mu je toliko dobro polazio za rukom, a koji sam ja toliko prezirao. Osam generacija vrhunskih plavokrvaca za njim. „Dobro mi doÿe promena klime, þoveþe.” „I to je sve?” pitao sam. „To je sveukupna dubina tvog filozofskog i emocionalnog posveüivanja ovom putovanju, Timoti? Zajebavaš me. Bog zna zašto misliš da moraš da se ponašaš tako blase i smireno þak i kada je u pitanju nešto ovako. To tvoje driblanje strogo po liniji. Aristokratski nagoveštaj da je posveüivanje, bilo koja vrsta posveüivanja, nekako prljavo i nepriliþno, da...” „Molim te, ne pridikuj mi sada”, reþe Timoti. „Nisam raspoložen za etniþke analize. U stvari, baš sam nešto umoran.” Rekao je to uglaÿeno i otkaþio se iz konverzacije sa zamorno navalentnim jevrejskim momkom na najslaÿi Vaspovski naþin. Najviše sam mrzeo Timotija kada bi poþeo da mi maše svojim genima i da svojim olakim manirom gornje klase nagoveštava da su njegovi predaci osnivali ovu veliku zemlju dok su moji kopali krompire po šumama Litvanije. Rekao je: „Hoüu još da spavam.” Oliveru je rekao: „Pazi malo bolje na taj jebeni put, važi? I probudi me kad doÿemo do Šezdeset sedme ulice.” Prefinjena promena njegovog glasa sada kada više ne govori sa mnom - tim komplikovanim i zamornim þlanom tuÿinske, odbojne ali možda

superiorne vrste. Sada je bio seoski vlastelin koji se obraüa prostom seljaþkom momku, odnos osloboÿen komplikacija. Nije se radilo o tome da je Oliver uopšte bio toliko prost, razume se. Ali to je bila Timotijeva egzistencijalna slika njega, a slika je funkcionisala da definiše njihov odnos nezavisno od stvarnosti. Timoti zevnu i ponovo se obeznani. Oliver oštro nagazi na gas i mi poletesmo napred da stignemo kamion koji je izazvao gužvu. Pretekao ga je, zamenio trake i zauzeo mesto pravo ispred njega, izazivajuüi kamiondžiju da se poigra još jednom. Nelagodno sam se osvrnuo; kamion, crveno-zeleno þudovište, njuškao nam je oko zadnjeg branika. Visoko nad nama uzdizalo se lice vozaþa, namršteno, mrzovoljno, kruto: isturene, þekinjave jagodice, hladni prorezi oþiju, stegnute usne. Oduvao bi nas sa puta samo da može. Vibracije mržnje šire se od njega. Mržnje zbog toga što smo mladi, što smo zgodni (ja! zgodan!), zbog toga što imamo slobodnog vremena i gelta da idemo u koledž i da nam nabijaju u glave beskorisne stvari. Gospodin nišþi-duhom posaÿen tamo gore, gospodin zastavonosaþ. Patriotskiji, moralniji od nas, trudbeniþki Amerikanac. Pun sažaljenja prema sebi zato što se zaglavio na stradi sa þetvoro klinaca. Htedoh da zatražim od Olivera da skrene pre nego što nas rasturi. Ali Oliver je samo visio na istoj traci, igle prikovane na pedesetici, i zaþikivao kamiondžiju. On ponekad ume da bude vrlo tvrdoglav. Sada smo ulazili u Njujork, preko nekog autoputa koji je terao kroz Bronks. Nepoznata teritorija za mene. Ja sam dete Menhetna; poznajem samo podzemnu železnicu. Ne umem þak ni da vozim kola. Autoputevi, kola, benzinske pumpe, mehaniþarski servisi - sve sami artefakti civilizacije sa kojom sam imao najpovršnije kontakte. U srednjoj školi, dok sam posmatrao klince iz predgraÿa kako se slivaju u grad na sastanke vikendom, svi za volanom, sa zlatokosim šiksama na sedištu kraj sebe: nimalo moj svet, baš nimalo moj svet. Pa ipak su imali samo po šesnaest, sedamnaest godina, isto kao ja. Izgledali su mi kao polubogovi. Gluvarili su Stripom od devet uveþe do pola dva, zatim bi se odvezli nazad u Larmont, Lorens, gornji Montkler, parkirali na nekoj mirnoj, lisnatoj ulici, poþeli da se hvataju sa svojini izabranicama na zadnjem sedištu, gaüice bi sletele, rajsferšlusi se otvarali, brzo turanje, dahtanje i jeþanje. Dok sam se ja vozio podzemnom, Vest Sajd I.R.T. To pravi veliku razliku u tvom seksualnom razvoju. Ne možeš da zbariš curu u podzemnoj. Kako ti se þini kad one stvari izvodiš u liftu koji se penje na petnaesti sprat Riversajd Drajva? Kako ti se þine one stvari na pokatranjenom krovu stambene zgrade, 250 stopa iznad Vest End avenije, nabijaš svoj put ka vrhuncu dok se golubovi šepure oko tebe, kritikuju ti tehniku i pokušavaju da ti kljucnu bubuljicu na dupetu? To ti je drugaþija vrsta života, kad odrastaš na Menhetenu. Puna nedostataka i nepogodnosti koji ti upropašüuju mladost. Dok vižljasti momþLüi sa kolima mogu da uživaju u svojim motelima na þetiri toþka. Razume se, mi koji smo uzgajani sa urbanim hendikepima razvijamo crte koje to kompenzuju. Imamo bogatije, zanimljivije duše, podstrekivane nepovoljnostima. Ja uvek razdvajam vozaþe od nevozaþa kada odredujem svoje kategorije ljudi. Oliveri i Timotiji sa jedne strane, Eliji sa druge. Po svim pravima Ned spada uz mene, medu nevozaþe, mislioce, knjiški introvertirane, muþene, lišavane putnike sa podzemne. Ali ima vozaþku dozvolu. Dokaz više njegove izopaþene prirode. Svejedno, bilo mi je drago što sam se vratio u Njujork, makar samo u prolazu kao mi sada, en route prema Zlatnom Zapadu. To su bila moja lovišta. Biüe, jednom kada izbijemo iz nepoznatog Bronksa u Menheten. Knjižare za prodaju džepnih izdanja, kiosci za prodaju frankfurtera-sa-papajom, muzeji, umetniþki bioskopi (mi u Njujorku ih ne zovemo umetniþki bioskopi, ali oni tako þine), gužve. Opip, gustina. Dobro došli na Košerovu teritoriju. Topao prizor nakon meseci zarobljeništva po pastoralnim divljinama Nove Engleske, otmenog drveüa, širokih avenija, belih kongregacionalistiþkih crkava, plavookih ljudi. Kako je lepo bilo pobeüi od jednostavnosti Ajvi Ligaške jednostavnosti našeg kampusa i ponovo udahnuli zagaÿeni vazduh.

Noü na Menhetenu; zatim prema zapadu. Prema pustinji. U zahvat ýuvara Lobanja. Pomislio sam na oslikanu stranu starog rukopisa, arhaiþnih slova, ornamentirane margine sa osam iscerenih lobanja (na njih sedam nedostajala je donja vilica, pa ipak im je uspevalo da se cere), svaka u svom malom uokvirenom odeljku. Život veþni nudimo ti mi. Kako mi je sada nerealno delovala þitava ta stvar sa besmrtnošüu, pod dijamantskim kablovima mosta Džordž Vašington što blistaju daleko na jugozapadu, vrtoglavim, buržoaskim tornjevima Riverdejla naredanim zdesna i stvarnosti Menhetna zakadene vonjem belog luka pravo pred nama. Trenutak iznenadne sumnje. Ta luckasta hidžra. Budale smo što to uzimamo ozbiljno, budale što ulažemo makar i novþLü psihološkog kapitala u suludu fantaziju. Okanimo se Arizone i daj da se odvežemo na Floridu, Fort Loderdejl, plažu Dejlona. Zamisli sve one preplanule, uspaljene tucaþice koje samo þekaju da ih poberu prefinjeni severnjaþki momci. I kao što se veü dešavalo u drugim prilikama, Ned kao da mi je þitao misli. Dobacio mi je oštar, upitni pogled i rekao blago: „Bez smrti. Super! Ali ima li u stvari iþega u tome?”

2 ned Najfascinantniji deo, izazovni deo, onaj koji za mene predstavlja estetsko ispunjenje, je da dvojica od nas moraju nestati da bi druga dvojica bila izbavljena od smrtnosti. Takve uslove postavljaju ýuvari lobanja, uz pretpostavku, naravno, da je Elijev prevod rukopisa taþan i, drugo, da u svemu što nam je rekao ima bar zrnce istine. Ja mislim da prevod mora da je ispravan - on je užasno precizan u filološkim stvarima - ali þovek uvek mora da dozvoli moguünost prevare, koju je možda skucao liþno Eli. Ili da je sve besmislica. Da li to Eli igra sa nama neku baroknu igru? On je spreman na sve, razume se, prepredeni þivutin, pun prevrtljive getovske lukavštine, pa je zakuvao složenu priþu da bi mogao da navuþe tri nesreþna goyima u zlosreünu sudbinu, ritualno krvoproliüe u pustinji. Sredite najpre onog mršavog, onog pederaša, nabijte mu usijani maþ u bezbožno dupište! Verovatno pripisujem Eliju više zakulisnosti nego što je ima, projektujuüi u njega deo sopstvene, grozniþave, iskrivljene androgine nestabilnosti. On deluje iskreno, fini jevrejski momak. U svakoj grupi od þetiri kandidata koji odlaze na Sud, jedan se mora dobrovoljno predati smrti, a jedan postati žrtva preživele dvojice. Sic dixit liber calvariamm. Tako kaže Knjiga lobanja. Vidiš, i ja ga špikam po cezarovski! Dvojica umiru, dvojica žive: dražesna ravnoteža, þetvorougaona mandala. Drhtim u strašnoj napetosti izmeÿu uništenja i beskonaþnosti. Za filozofa Elija ova avantura je mraþna verzija Paskalove igre, egzistencijalistiþka kocka na sve ili ništa. Za nesuÿenog umetnika Neda to je stvar estetike, problem forme i ispunjenja. Koga od nas üe stiüi sudnji þas? Oliver sa svojom opakom srednjezapadnom glaÿu za životom: taj üe dograbiti bocu veþnosti, momþe, ni za trenutak ne dozvoljavajuüi moguünost da bi mogao da se nade medu onima koji moraju da odu da bi drugi živeli. A Timoti, prirodno, izaüi üe iz Arizone netaknut i besmrtan, veselo vitlajuüi svojom platinskom kašikom. Da njegovo seme pobedi. Kako može da dopusti sebi da umre kada ima svoje akcije o kojima se treba brinuti? Zamislite, kamate od šest posto godišnje za, recimo, osamnaest miliona godina. Biüe vlasnik þitavog univerzuma! Super! Tako da su ta dvojica naši Rþigledni kandidati za besmrtnost. Eli i ja prema tome moramo da popustimo, voljno ili na drugi naþin. Preostale uloge brzo odreÿuju svoje glumce. Eli üe biti onaj koga üe ubiti, razume se; Jevrej je uvek žrtva, zar ne? Tetošiüe ga, zahvalni što je našao vrata do života veþnog, pohranjena u memljivim arhivama, a u pravom ritualnom trenutku, bum, hvataju ga i zviznu mu na brzaka dašak Ciklona B. Konaþno razrešenje Elijevog problema. To ostavlja mene kao onoga koji se dobrovoljno prijavljuje za samoistrebljenje. Odluka, kaže Eli, navodeüi odgovarajuüe poglavlje i stih iz Knjige lobanja, mora bili iskreno dobrovoljna, narasla iz þiste želje za samožrtvovanjem, inaþe neüe odaslati odgovarajuüe vibracije. Vrlo dobro, gospodo, sluga sam pokorni. Samo naredile i ja üu uþiniti najbolje što mogu. ýista želja, možda prva koju sam ikada imao. Ali uz dva uslova, dve su kvake prikaþene uz to. Timoti, ti moraš zaroniti šaku u svoje volstritovske milione i finansirati pošteno izdanje mojih pesama, sa finim povezom, dobrim papirom, sa kritiþkom predgovorom nekoga ko zna svoj posao. Triling, Oden, Lovel, neko tog kalibra. Ako umrem za tebe, Timoti, ako prolijem svoju krv da bi ti živeo zauvek, hoüeš li to uþiniti? A Oliver: i od tebe zahtevam uslugu, gospodine moj. Quid pro quo je sine qua non, kako bi to Eli rekao. Poslednjeg dana moga života hoüu da dobijem sat nasamo sa tobom, moj dragi i zgodni prijatelju. Želim da zaorem tvoje deviþansko tle. Budi moj najzad, voljeni Ol! Obeüavam da üu biti velikodušan sa vazelinom. Tvoje glatko, blistavo, gotovo bezdlako telo, tvoje þvrste, atletske

butine, tvoj slatki, netaknuti ružin pupoljak. Za mene, Olivere. Za mene, za mene, za mene, sve za mene. Daüu svoj život za tebe ako mi prikloniš svoju guzu jedno jedino popodne. Nisam li romantiþan? Nije li tvoja dilema divna? Priÿi mi, Olivere, inaþe ništa od dogovora. A hoüeš ti to. Nisi ti puritanac, a praktiþan si þovek, jedan od onih koji kažu: „ja prvi!” Videüeš prednosti predaje. Bolje li je da tako uþiniš. Usreüi malog pedera, Olivere. Inaþe ništa od dogovora.

3 timoti Eli sve ovo prima srcu mnogo ozbiljnije nego mi ostali. Pretpostavljam da je to u redu: on je i otkrio stvar i organizovao þitavu operaciju. A i tako on ima ono polumistiþno svojstvo, magliþastu istoþnoevropsku divljaþnost koja dozvoljava þoveku da se bogovski nasanka iako je u krajnjoj liniji svestan o þemu se radi. Pretpostavljam da je to jevrejska crta, vezana u isti paket s kabalom i šta ti ga ja znam þime još. Ja bar zamišljam da je to jevrejska crta, skupa sa visokom inteligencijom, fiziþkim kukaviþlukom i ljubavlju prema pravljenju novca, ali koje sranje ja uopšte znam o Jevrejima? Pogledaj nas samo u ovim kolima. Oliver ima najveüu inteligenciju, u to nema nikakve sumnje. Ned je fiziþka kukavica; samo ga pogledaš, a on se trza. Ja sam onaj sa parama, iako Hrist zna da nemam nikakve veze sa njihovim pravljenjem. Eto ti tvojih takozvanih jevrejskih crta. A misticizam? Da li je Eli mistiþar? Možda naprosto ne želi da umre. Ima li nešto naroþito mistiþno u vezi s tim? Ne, ne s tim. Ali kada se doÿe do verovanja da tamo u pustinji živi kult prognanih vavilonskih, egipþanskih ili þijih veþ besmrtnika, verovanja da üe i na tebe preneti povlasticu besmrtnosti ukoliko im odeš i kažeš prave reþi - oh, bogo! Ko bi to progutao? Eli svakako. I Oliver, možda. Ned? Ne, ne Ned. Ned ne veruje ni u šta, þak ni u samog sebe. A ni ja. Možete da se kladite u sopstvenu guzicu, ne ja. Zašto onda idem? Kao što sam rekao Eliju: u ovo doba godine u Arizoni je toplije. A ja volim da putujem. Isto tako, mislim da bi to moglo biti zabavno iskustvo, gledali moje cimere kako puze okolo po mesama u potrazi za svojom sudbinom. Zbog þega se uopšte ide na koledž ako ne da stekneš zanimljiva iskustva i poveüaš svoje poznavanje ljudske prirode, skupa sa dobrom zabavom? Nisam pošao tamo da uþim astronomiju i geologiju. Nego da gledam druga ljudska biüa kako prave kurþine od sebe - dakle, to ti je obrazovanje, to ti je zabava! Kao što reþe moj otac kada me je pratio kao brucoša, nakon što me je podsetio da pripadam osmoj generaciji muških Vinþestera koja üe pohaÿati našu visoku staru školu: „Nikada ne zaboravi jednu stvar, Timoti: pravi predmet prouþavanja ljudske vrste je þovek. Sokrat je to rekao pre tri hiljade godina, i to nikada nije izgubilo svoju veþnu istinu.” U stvari je to rekao Pop u osamnaestom stoleüu, kao što sam otkrio na drugoj godini engleskog, ali neka mu bude. Uþiš se posmatrajuüi druge, naroþito ako si poboljšao svoje šanse da izgradiš karakter kroz nevolje tako što si malo previše dobro odabrao svoga pra-pra-pra-pradedu. Trebalo bi da me stari vidi sada, kako se vozim po okolini sa jednim nastranim tipom, Jevrejom i seljaþkim sinom. Pretpostavljam da bi se slagao, sve dok se oseüam da sam bolji od njih. Ned je bio prvi kome je Eli ispriþao. Video sam ih kako se neprekidno muvaju i došaptavaju. Ned se smejao. „Nemoj da me zajebavaš, þoveþe”, stalno je govorio, a Eli bi porumeneo. Ned i Eli su vrlo bliski, pretpostavljam da je to zbog toga što su obojica košþati, slabi i pripadaju prezrenim manjinama. Od poþetka je bilo jasno da üe u svakom grupisanju nas þetvorice njih dvojica biti protiv Olivera i mene. Dva intelektualca proliv dvojice seljaþina, da to postavimo na najgrublji moguü naþin. Dva nastrana tipa protiv dvojice - ovaj, ne, Eli nije nastran, i pored ujka Klarka koji tvrdi da su svi Jevreju u osnovi homoseksualni, znali oni to ili ne. Ali, Eli izgleda nastrano, sa svojim vrskanjem i naþinom na koji hoda. U stvari, izgleda nastranije od Neda. Da li Eli tako ustrajno vija devojke zato što želi da prikrije nešto? Uglavnom, Eli i Ned

šuškaju papirima i šapuüu. A onda su uveli i Olivera. „Da li bi imao nešto protiv da mi kažeš”, pitao sam ja, „o kakvim to sranjima raspravljale izmeÿu sebe?” Mislim da su uživali da me iskljuþe, da daju da osetim kako to izgleda biti graÿanin drugog reda. Ili su možda naprosto zakljuþili da üu im se nasmejati u lice. Ali najzad su mi se poverili. Oliver je služio kao njihov ambasador. „Šta radiš za uskrs?” pitao je. „Bermude, možda. Florida. Nasau.” U stvari baš nisam bogzna koliko razmišljao o tome. „Šta misliš o Arizoni?” pitao je. „Šta ima tamo?” Duboko je udahnuo. „Eli je razgledao neke stare rukopise u biblioteci”, rekao je on, delujuüi smušeno i nemirno, „pa je naišao na nešto zvano Knjiga lobanja, što se navodno nalazi ovde veü pedeset godina, a niko je nije preveo, tako da on sada malo dublje istražuje i misli da...” Da ýuvari lobanja stvarno postoje i da üe nas pustiti da doÿemo do onoga što imaju. Eli, Ned i Oliver su spremni da odu tamo i pogledaju, u svakom sluþaju. A ja sam pozvan. Zašto? Zbog mog novca? Zbog šarma? Pa, u stvari, zbog toga što kandidate prihvataju samo u grupama od po þetvoro, a pošto smo ionako veü cimeri, izgledalo je logiþno da... I tako dalje. Rekao sam da hoüu, zbog ludnice koju je to znaþilo. Kada je üale bio mojih godina, otišao je u potragu za rudnicima urana u Belgijski Kongo. Nije ih našao, ali je imao jebaþinu. I ja imam svojih bubica. Poüi üu, rekao sam. I odložio þitavu stvar dok ne proÿu ispiti. Tek kasnije mi je Eli otkrio neka od pravila igre. Od svaka þetiri kandidata, u najboljem sluþaju dvojica dobijaju veþni život, a dvojica moraju da umru. Slatki mali zaþin melodrame. Gledao me je pravo u oþi. „Sada kada znaš šta se rizikuje”, rekao je, „možeš da se povuþeš ako želiš.” Navlaþio me na licu mesta, tragao za žutim kapima u plavoj krvi. Nasmejao sam mu se u lice. „Nisu to loši izgledi”, rekao sam.

4 ned Brzi utisci, pre nego što nas ovaj put zanavek izmeni, jer izmeniüe nas. U sredu noüu ? tog marta, na prilazu Njujorku. TIMOTI. Ružiþast i zlatan. Dvoinþni sloj þvrste masti koji prekriva debele gomile mišiüa. Veliki, masivan, sjajan odbrambeni igraþ u ragbiju, samo kada bi se potrudio da pokuša. Plave, episkopske oþi, koje ti se uvek smeju. Zajebava je sa prijateljskim osmehom. Manirizam ameriþke aristokratije. Nosi mornarsku frizuru u ovo doba: na taj naþin govori svetu da je svoj þovek. Klimavo hoda da bi delovao lenjo i grubo. Veliki maþor, usnuli lav. Pazite se. Lavovi su bistriji nego što izgledaju i brži na nogama nego što njihove žrtve obiþno misle. ELI. Crn i beo. Tanak, loman. Oþi kao perle. Inþ viši od mene, pa ipak nizak. Debele, senzualne usne, isturen podbradak, talasava hrpa asirskih kovrdža. Koža tako bela, tako bela: taj nikada nije bio na suncu. Sat pošto se obrijao opet treba da se brije. Gusto runo po grudima i butinama; izgledao bi muževno da nije tako mlitav. Slabe je sreüe sa devojkama. Mogao bih sa njim doüi do neþega, ali nije moj tip - previše liþi na mene. Opšti utisak ranjivosti. Brz, bistar um, ne toliko dubok kao što on misli, ali nije budala. U osnovi sredoveþni sholastiþar. JA. Žut i zelen. Žustri mali pešovan sa jezgrom šeprtljavosti unutar svoje žustrine. Meka, þupava, zlatno smeÿa kosa koja štrþi kao oreol. ýelo visoko i stalno sve više, prokleto bilo. Izgledaš kao figura fra Angelika, rekle su mi dve razliþite devojke u istoj nedelji; pretpostavljam da su u istoj grupi za umetnost. Imam definitivno svešteni izgled. Tako mi je mali uvek govorila; videla me je kao blagog monsinjora koji teši slomljena srca. Izvini, kevo. Papi se ne bi dopala moja sorla. Devojkama se dopada; intuitivno znaju da sam homiü, pa ipak se nude, pretpostavljam zarad izazova koji to pruža. Šteta, traüenje. Solidan sam pesnik i slabašan pisac kratkih priþa. Da imam muda drznuo bih se da pišem roman. Oþekujem da üu umreti mlad. Oseüam da to romantizam zahteva od mene. Radi doslednosti svoje poze moram neprekidno da razmišljam o samoubistvu. OLIVER. Ružiþast i zlatan, kao Timoti, ali inaþe kako drukþiji! Timoti je þvrsti, brutalni stub; Oliver se sužava naniže. Neverovatno telo i lice filmske zvezde: šest stopa sa tri, široka ramena, uski bokovi. Savršene razmere. Jak, üutljiv tip. Divan, zna to i baš ga briga. Kanzaski farmerski deþko, crta otvorenih i priprostih. Duge kose, tako plave da je gotovo bela. S leda izgleda kao ogromna devojka, osim što je struk pogrešan. Mišiüi mu nisu naduti kao Timotijevi, glatki su i dugaþki. Oliver ne zavarava nikoga svojom seljaþkom nezainteresovanošüu. Iza praznih, hladnih plavih oþiju, gladan duh. On živi u uzavrelom Njujorku uma, goneüi ambiciozne planove. Pa ipak iz njega izbija neka vrsta plemenite aure. Kada bih samo mogao da se proþistim u tom dijamantskom sjaju. Kada bih samo mogao. NAŠA STAROST. Timoti, 22 prošlog meseca. Ja, 21. Oliver, 21 u januaru. Eli, 20. Timoti: Vodolija. Ja: Škorpija Oliver: Jarac Eli: Devica.

5 oliver Radije vozim nego da me voze. Držao sam volan deset i dvanaest sati, uz malo muke. Kako ja na to gledam, bezbedniji sam kada ja vozim nego kad to þini neko drugi, zbog toga što niko nije tako zainteresovan za oþuvanje mog života kao ja. Neki vozaþi, þini mi se, doslovce se dodvoravaju smrti - zbog uzbuÿenja koje to donosi ili, kako bi Ned rekao, zbog estetike toga. U pakao s time. U þitavom svemiru nema za mene niþeg svetijeg od života Olivera Maršala i želim da zadržim koliko god je moguüe kontrolu nad situacijama tipa život-ili-smrt. Zbog toga nameravam da uglavnom vozim ja. Do sada sam na ovom putovanju iskljuþivo ja vozio, iako su ovo Timotijeva kola. Timoti je suprotan: radije pušta da ga voze nego da on vozi. Pretpostavljam da je to manifestacija klasne svesti. Eli ne ume da vozi. Znaþi da se svodi na mene i Neda. Ned i ja, þitavim putem do Arizone, sa Timotijem da tu i tamo preuzme koju turu. Iskreno, moguünost da poverim svoj vrat Nedu me užasava. Zamislimo da ostanem ovde gde sam, sa nogom na gasu, i da vozim i vozim þitave noüi? Mogli bismo da budemo u ýikagu do sutra popodne. Sent Luis kasno sutra uveþe. U Arizoni preksutra. Pa da navalimo da lovimo Elijevu Kuüu lobanja. Želim da se prijavim kao dobrovoljac za besmrtnost. Spreman sam; u potpunosti sam se upsihiþio; implicitno verujem Eliju. Bože, verujem! Želim da verujem. ýitava se buduünost otvara preda mnom. Videüu zvezde. Šišati od sveta do sveta. Kapetan Buduünost iz Kanzasa. A ove mudonje hoüe prvo da se zaustave u Njujorku da bi proveli noü u gradu, noþ u solo-baru. Veþnost þeka, a oni ne mogu da zaobidu Maksvelovo seksilište. Hoüu da im kažem koje su zamlate. Ali moram da budem strpljiv. Neüu da mi se smeju. Neüu da misle da se ložim na Arizonu i lobanje. Prva Avenijo, evo nas.

6 eli Otišli smo do mesta u Šezdeset sedmoj koje je otvoreno za poslednji božiü; jedan od Timotijevih pajtosa je bio tamo i izjavio da je šema opaka, i zato je Timoti zahtevao da navratimo. Udovoljili smo mu. Ime mesta je bilo Kuüa ceparoša, što vam pripoveda þitavu tužnu priþu u dve reþi. Dekor je bio Rani Tabadžijski, a klijentela je jako zanosila na srednjoškolske ragbijaše iz predgrada, sa curama malobrojnijim u odnosu otprilike tri prema jedan. Visok nivo buke, mnogo moronskog smeha. Nas þetvoro je upalo kao falanga, ali formacija nam se rasturila istog trenutka kada smo prošli ulaz. Timoti, sav napaljen, sunovratio se prema baru kao zaüoreni pastuv, njegovo telo dva sa dva usporilo je kada je do petog koraka shvatio da okolina nije ono što je tražio. Oliver, koji je u nekim pogledima najprobirljiviji od nas, nije uopšte ni ušao; odmah je osetio da mesto ne odgovara i usidrio se odmah uz dovratak da nas saþeka da izaÿemo. Ja sam upao do pola sobe, pogodio me udar halabuke koji je cepao svaki nerv, pa sam se, totalno iskljuþen, vratio u relativni mir garderobe. Ned je otperjao pravo u toalet. Bio sam toliko naivan da sam pomislio da mu se naglo pripišalo. Trenutak kasnije Timoti doÿe do mene sa prepunjenom kriglom piva u ruci i reþe: „Da brišemo u majþinu odavde. Gde je Ned?” „U klonji”, rekoh mu. „Koja kenjaža.” Timoti ode da ga dovuþe. I izaÿe trenutak kasnije sa mrgodnim Nedom, Nedom praüenim dvometraškom verzijom Olivera, možda šesnaest godina starim, mladim Apolonom sa loknicama do ramena i trakom boje lavande oko glave. Brz radnik, taj Ned. Pet sekundi da vidi kako stvari stoje, još trideset sekundi da locira glavu i utanaþi malo alkarenja. Timoti mu sada ukokava šemu, uništava snove o finom cepanju u nekoj gajbi u Ist Vilidžu. Razume se da nismo imali vremena da pustimo Neda da zadovoljava svoje hirove. Timoti reþe nešto kratko Nedovoj lovini, a Ned reþe nešto oporo Timotiju; Apolon grmaljno ode odatle, a nas þetvorica se poþistismo. Uz blok do navodno pouzdanijih lovišta. Plastiþna Peüina, gde je Timoti prošle godine nekoliko puta navraüao sa Oliverom. Futuristiþki dekor, zaobljene ploþe debele, svetlucave plastike na sve strane, konobari umotani u dreþave nauþno-fantastiþne kostime, periodiþni naleti strobo svetla, otprilike svakih deset minuta þekiüava halabuka hard roka šibne iz pedeset zvuþnika. Više diskoteka nego solo bar, u stvari, ali funkcioniše kao oboje. Mnogo ga cene šminkeri iz Kolumbije i Barnarda, upotrebljavaju ga još i cure iz Hantera; prema srednjoškolcima se tako postavljaju da se ovi oseüaju nepoželjni. Za mene je to bila strana okolina. Nemam oseüaj za savremeni šik; radije sedim po kafiüima, pijuckam kapuþino i govorim Velike Misli nego što izvodim taþke po diskotekama i barovima. Rilke umesto roka, Plotin umesto plastike. „ýoveþe, ti si stigao pravo iz 1957!” rekao mi je jednom Timoti. Timoti sa republikanskim šerpa-frizom. Glavni projekat za veþeras je da naÿemo mesto za spavanje, to jest, da upoznamo devojke sa gajbom koja može da primi muške goste. Za to je mogao da se pobrine Timoti, a ako mu ulov bude tanak, uvek možemo da pustimo sa uzice Olivera. Ovo je bio njihov svet. Ja bih se manje oseüao neprikladno na velikoj misi u Sv. Patriku. Za mene je ovo þist Zanzibar, i pretpostavljam Timbuktu za Neda, iako je taj sa svojom kameleonskom prilagodljivošüu bio sposoban da se smesta uklopi. Pošto ga je Timoti osujetio u prirodnim željama, sada je odabrao da digne hetero barjak i na svoj uobiþajeni perverzni naþin odabrao je najružniju curu u okolini, rumenu teškašicu sa raskreþenim simentalskim sisama pod obešenim crvenim džemperom. Podvrgao ju je

visokonaponskom zavodniþkom tretmanu, najverovatnije joj prišavši kao pešovanski Raskoljnikov koji oþekuje od nje da ga spase muþeniþkog života dupedavalaþkog. Dok joj je preo u uvo, ona je neprekidno oblizivala usne i crvenila, trljala oþi i hvatala se za raspeüe, da, raspeüe koje joj je visilo izmeÿu džambo vimena. Neka Sali MkNeli do skora u Mama Kabrini srednjaku, odnedavno rastavljena od svog junferiüa, a koji je tek bio posao da se toga otarasi, a sada, hvaljeni bili svi sveci, neko stvarno pokušava da je smunÿa! Bez sumnje je Ned opalio svoju rutinu posrnulog sveštenika, taþku palog jezuita, koristeüi svoju auru dekadencije i romantiþnog katoliþkog angsta. Hoüe li stvarno da tera do kraja? Da, hoüe. Kao pesnik u potrazi za iskustvom, þesto je spadao na suprotni pol, zavodeüi uvek pse i bogalje, otpatke roda, jednoruke devojke, devojke bez donje vilice, rode dvaput više od njega itd, itd. Nedova zamisao crnog humora. Zapravo je þešüe povaljivao nego ja, iako topli brat, iako su njegova osvajanja manje bila premije, više epidemije. Tvrdio je da ne oseüa nikakvo zadovoljstvo u samom þinu, jedino u gruboj igri same hajke. Vidite, govorio je, veþeras niste hteli da mi dozvolite da imam Alkibijada, i zato biram Ksantipu. Rugao se þitavom hetero svetu svojim poterama za deformisanim i neželjenim. Neko vreme sam prouþavao njegovu tehniku. Previše vremena provodim posmatrajuüi stvari. Umesto toga trebalo bi da budem spreman i da vrebam. Ukoliko su strast i intelektualizam ovde trenutno moderna svojstva, zašto ne bih trampio svoje za koji bataþLü? Jesi li se uzdigao iznad prostog fiziþkog sveta, Eli? Hajde, sjaši: ti si naprosto šmoklja sa curama. Kupio sam sebi viski sa limunom (opet gmizava 1957! Ko danas pije mešana piüa?) i okrenuo se od bara. Smotano kao što i priliþi smotanku. Sudario sam se sa niskom, tamnokosom devojkom i prosuo pola svoga piüa. „Oh, strašno mi je žao”, rekli smo oboje istovremeno. Izgledala je prestrašeno, uplašena srna. Vitka, ptiþijih kostiju, jedva pet stopa visoka, blistavih, ozbiljnih oþiju, isturenog nosa (shayneh maydeleh! Pripadnik plemena!). Tirkizna poluprozraþna bluza koja otkriva ružiþasti grudnjak ispod nje, nagoveštavajuüi izvestnu ambivalentnost prema savremenim obiþajima. Naša stidljivost kresnula je iskru; osetih vrelinu u mošnicama, vrelinu u obrazima i primetih kod nje blistavu toplinu sliþnog paljenja. Ponekad te tresne tako bez greške da se pitaš zbog þega svi okolo ne poþnu da kliþu. Našli smo mali sto i promumlali šaptave reþi upoznavanja. Miki Bernštajn, upoznaj Elija Štajnfelda. Eli, Miki. Šta tako slatka devojka traži na ovakvom mestu? Bila je druga godina na Hanteru, sociologija, porodica iz Kju Gardensa; delila je stan sa þetiri druge devojke u Treüoj i Sedamdesetoj. Pomislih da sam našao gajbu preko noüi za nas - zamislite, Eli schmendrick upucao premiju - ali ubrzo sam stekao utisak da stan zapravo predstavljaju dve spavaüe sobe i kuhinjica i da baš nije pogodan za toliko društvo. Požurila je da mi kaže da ne ide þesto po solo barovima, zapravo gotovo nikad, ali njena cimerka ju je veþeras dovukla ovde da proslave poþetak uskršnjeg raspusta - pokazala je cimerku, visoku, košþatu bubuljiþavu þaplju sa klimavim tipom kuštrave brade obuþenim u cvetnu modovsku odeüu tipa 1968 i tako, eto je ovde, sva kao na iglama, zaglušena larmom, a da li bih joj, molim lepo, doneo koka kola þeri? Uglaÿeni svetski þovek Štajnfeld dovabi Marsovca u prolazu i naruþi piüa. Soma, moliüu fino. Ajoj. Miki me upita šta studiram. Sicer! Dobro, pedantni þoveþe, otkrij se. „Ranu srednjevekovnu filologiju”, rekoh ja. „Dezintegraciju latinskog u jezike romantizma. Mogao bih da ti pevam prostaþke balade na provansilskom, kada bih imao sluha.” Ona se nasmeja, previše glasno. „Oh, i ja imam grozan glas!” povikala je. „Ali možeš da mi recituješ jednu, ako hoüeš.” Stidljivo me uzela za ruku, pošto sam ja bio previše uþeno raspoložen da bih uzeo njenu. Rekao sam, napola viþXüi reþi u graji:

Can vei la luzeta mover De joi sas alas control rai, Que s.oblid.es laissa chazer Per la doussor c.al cor li vai... I tako dalje. U potpunosti je zasenio. „Da li je bila strašno bezobrazna?” pitala je na kraju. „Nimalo. To je nežna ljubavna pesma. Bernar de Ventadorn, dvanaesti vek.” „Tako si je divno recitovao.” Preveo sam je i osetio kako se prema meni prostiru talasi želje. Uzmi me, sredi me, telepatski mi je saopštavala. Proraþunah da je imala seksualni odnos devet puta sa dva razliþita þoveka i još uvek je nervozno išþekivala svoj prvi orgazam, mnogo brinuüi za to vreme da li prebrzo postaje suviše promiskuitetna. Bio sam željan da uþinim najbolje što umem, da joj dišem u uvo i šapuüem mala blaga na provansilskom. Ali kako da odemo odavde? Kuda bismo pošli? Divlje sam se obazirao. Timoti je obgrlio zastrašujuüe divnu devojku sa dugim slapovima sjajne, kestenjaste kose. Oliver je upecao dve ptiþice, brinetu i plavušu: stari farmerski šarm na delu. Ned se još uvek dodvoravao svojoj škembastoj dilberuši. Možda üe neko od njih doüi do neþega, obližnji apartman, spavaüe sobe za sve. Okrenuh se prema Miki, a ona reþe: „Imamo malu žurku u subotu uveþe. Par stvarno super muziþara dolaze ovamo, klasiþara, hoüu da kažem, pa možda, ako si slobodan, možeš...” „Do subote uveþe üu biti u Arizoni.” „Arizona! Zar si odatle?” „Sa Menhetna.” „Onda zašto... Hoüu da kažem, nikada nisam þula da neko za uskrs ide u Arizonu. Je li to neka nova fora?” Treptaj smetenog osmeha. „Izvini. Imaš tamo devojku?” „Ništa sliþno.” Uzvrpoljila se, ne želeüi da njuška, ali ne znajuüi kako da prekine propitivanje. Neizbežna reþenica konaþno izlete: „Pa zbog þega onda idete?” A ja sam bio ukokan. Šta sam mogao da kažem? Petnaest minuta sam igrao konvencionalnu ulogu, uspaljeni senior sa koledža u potrazi za mesom, solo bar na Ist Sajdu, krotka ali pristupaþna devojka, obaješ je sa malo ezoteriþne poezije, oþi se sreüu nad stolom, kada üemo se ponovo videti, uskršnja romansa na brzaka, hvala ti za sve, zbogom. Poznati valcer sa koledža. Ali njeno pitanje je otvorilo skrivena vrata ispod mene i bacilo me u onaj drugi, tamniji svet, svet mašte, svet snova, gde ozbiljni mladi ljudi raspravljaju o moguünosti da se zauvek oslobode smrti, gde žutokljuni uþenjaci zavaravaju sebe verovanjem da su naišli na tajanstvene rukopise koji otkrivaju tajne drevnih mistiþnih kultova. Da, mogao sam joj reüi, pošli smo u potragu za tajnim štabom Bratstva lobanja, razumeš, hoüemo da ubedimo ýuvare da smo kandidati koji zavreÿuju Probu, a razume se, ukoliko budemo prihvaüeni, jedan od nas üe morati dobrovoljno da da život za ostale, a jednog üemo morati da ubijemo, ali mi smo spremni da se suoþimo sa tim ishodima zbog toga što dvojica sreünijih neüe nikada umreti. Hvala, H. Rajderu Hagarde: taþno tako. Opet osetih onu oštru nedoslednost, pomerenost, dok sam razmišljao o meÿuodnosu naše najsavremenije moguüe menhetenovske okoline i mog neverovatnog arizonskog sna. Pazi, mogao sam reüi, neophodan je þin vere, mistiþnog prihvatanja, moraš reüi sebi da život nije u potpunosti sastavljen od diskoteka, podzemnih železnica, butika i uþionica. Moraš poverovati da neobjašnjive sile postoje. Veruješ li u astrologiju? Razume se da veruješ: a znaš šta Njujork Tajms misli o tome. I zato poguraj svoje prihvatanje još malo dalje, kao što smo mi to uþinili. Odloži svoju samosvest, svoje oh-to-je-takomoderno odbacivanje neverovatnog i dozvoli moguünost da bi Bratstvo moglo postojati, da bi moglo biti Probe, da bi moglo biti veþnog života. Kako možeš da poriþeš ako prethodno ne

proveriš? Možeš li dozvoliti sebi rizik da možda grešiš? I tako mi poÿosmo u Arizonu, nas þetvorica, veliki kabasti sa mornariþkim frizom, onaj grþki bog tamo preko, pa zaneseni tip što se raspriþao sa onom debelom i ja, i iako neki od nas imaju više vere nego drugi, medu nama nema nijednog koji bar delom ne veruje u Knjigu lobanja. Paskal je odabrao da veruje zbog toga što su šanse bile nagomilane protiv nevernika koji možebiti odbacuje raj svojim odbijanjem da se preda Crkvi; isto tako je i sa nama, koji smo spremni da izgledamo budalasto na nedelju dana, jer ako ništa drugo, imamo bar nadu da dobijemo nešto vrednije od svega, a u najgorem sluþaju ne možemo izgubiti više nego što je cena utrošenog benzina. Ali ništa od toga nisam rekao Miki Bernštajn. Muzika je bila preglasna, a nas þetvorica smo se ionako zakleli groznom studentskom kletvom da ništa neüemo nikome odati. Umesto toga sam rekao: „Zašto Arizona? valjda zato što smo napaljeni na kaktuse. A u martu je tamo toplo.” „Toplo je i u Floridi.” „Nema kaktusa”, rekao sam.

7 timoti Trebalo mi je sat vremena da odvojim pravu devojku i sredim stvari. Ime joj je bilo Bes; bila je sisata maca iz Oregona; ona i još þetiri studentkinje prve godine delile su ogromni stan na Riversajd Drajvu. Tri od þetiri cure otišle su kuüi za praznik; þetvrta je sedela u uglu i pustila da joj se prišljamþi tipþina od svojih dvadeset i pet godina koji je izgledao kao komercijalac i da joj se nabacuje. Savršeno. Objasnio sam da ja i moja tri cimera prolazimo kroz grad na putu u Arizonu i nadamo se da ubodemo neko super mesto. „Trebalo bi da možemo to da sredimo”, rekla je ona. Savršeno. Sada je samo trebalo da priberem stvari. Oliver je nezainteresovano priþao sa košþatom macom previše blistavih oþiju u crnom jednodelnom kombinezonu, možda spidušom; izbavio sam ga, odverglao mu opšte stanje i napujdao ga na Besinu cimerku Džudi. Riba iz Nebraske, ni manje ni više; ubrzo je delegat iz Med Ave bio u košu, a Džudi i Oliver su diskutovali o cenama krme, ili þega veü. Onda sam svrnuo do Neda. Perverzni mali jebaþ je upecao curu, od svih þudnovatih objekata; ima on tu i tamo takve komedijaške taþke, pretpostavljam da bi mogao da pokaže dugaþak nos normalcima. Ova je bila otkidanje - džinovske nozdrve, džinovske sise, hrpa mesišta. „Šibamo”, rekao sam mu. „Povedi je, ako hoüeš.” Onda sam našao Elija. Ovo mora da je bila Nacionalna nedelja heteroseksualaca; þak je i Eli spandao nešto. Tanka, tamna sorta, nemaš za šta da je uhvatiš, brzi, nervozni osmeh. Zinula je kada je otkrila da njen Eli deli sobu sa napuvanim shegitzom kao što sam ja. „Ima jedna soba u svratištu”, rekao sam mu. „Hajde.” Samo što mi nije izljubio þizme. Nas osmoro se natrpalo u kola - devet, raþunajuüi Nedovu lovinu kao duplu porciju, što je i bila. Ja sam vozio. Upoznavanja su se veþno vrtela. Džudi, Miki, Meri, Bes; Eli, Timoti, Oliver, Ned; Džudi, Timoti, Miki, Ned; Meri, Oliver; Bes, Eli; Miki, Džudi; Meri, Bes; Oliver, Džudi; Eli, Meri - oh, Isuse. Poþela je kiša, hladna sipež odmah iznad taþke smrzavanja. Kada smo zašli u Central Park, jedna starudija od kola otprilike stotinu jardi ispred nas izgubi kontrolu, napravi divlji slalom sa puta i tresnu u ogromno drvo; kola se razlupaše i iz njih se poput raketa razlete najmanje tuce ljudi. Žurno sam zakoþio, jer neke od žrtava su mi praktiþno bile na putu. Bilo je tu razbijenih glava, slomljenih vratova, ljudi su za pomagali na španskom. Zaustavio sam kola i rekao Oliveru: „Bolje da izaÿemo i vidimo možemo li nešto da uþinimo.” Oliver je delovao ošamuüeno. On ima tu bubicu u vezi sa smrüu: tronja se þak i da ugazi vevericu. Suoþavanje sa punom prikolicom skršenih Portorikanaca je bilo dovoljno da gurne našeg briljantnog premedicinara u stanje šoka. Kada je poþeo da mulja nešto, Džudi Iz Nebraske proviri preko njegovog ramena i reþe u pravoj panici: „Ne! Produži dalje, Tim!” „Ljudi su povreÿeni”, rekao sam. „Pajkani üe stiüi svakog þasa. Videüe osam klinaca u kolima, pre üe nas da pretraže nego što üe da se baküu sa njima. A ja sam ga uštekovala, Time, ja sam ga uštekovala. Sve üe nas üorkirati!” Bila je na rubu panike. Jebeš sranje, nismo mogli da provedemo pola raspusta u buvari zbog toga što je glupa piþka mislila da mora da nosi robu gde god pode, pa sam nagazio na papuþicu i pažljivo se provezao kroz mrtve i umiruüe. Da li bi panduri stvarno zastali da love drogu dok je tlo bilo prekriveno telima? Nisam verovao u to, ali možda je tako zato što sam uslovljen da mislim da je policija na mojoj strani; Džudi je mogla, sasvim sluþajno, da bude u pravu. Paranoja je zarazna u današnje vreme. Uglavnom, ja povezoh kola dalje, i tek kad smo

izbili na zapadni put iz Central Parka Oliver izrazi mišljenje da nije ispravno što smo napustili mesto nesreþe. Moralnost nakon svršenog þina, reþe Eli otpozadi, gora je nego kad je uopšte nema. A Ned povika: bravo. Koje palamude, ta dvojica. Bes i Džudi su živele tamo gore oko 1OOte ulice, u ogromnoj, propaloj stambenoj zgradi koja mora da je bila palaþa 1920. Njihov stan bio je beskrajni apartman, soba za sobom za sobom, visoke tavanice, sladunjavi reljefi, ispucali, grbavi malter koji je krpljen i krpljen vekovima. Jedno petnaest spratova: veliþanstven pogled na prljavšlinu Nju Džersija. Bes je prikupila hrpu ploþa - Segovija, Stonsi, Narednik Peper, Betoven, šta god poželiš - i odnekud stvorila bocu Talasa. Džudi je izvukla drogu koja ju je tako uspaniþila u parku: hrpa haša velika kao moj nos. „To nosaš sa sobom kao amajliju?” pitao sam je, ali se ispostavilo da ju je nabacila u Plastiþnoj peüini. Lula pode od ruke do ruke. Oliver, kao i obiþno, pusti da proÿe; mislim da veruje kako bi mu raznorazne droge zagadile dragocene telesne fluide. Nedova irska pralja takoÿe je odbila - nije bila spremna na baš toliku dozu prepuštanja. „Ma hajde”, þuo sam Neda kako joj govori, „to üe ti pomoþi da smršaš.” Izgledala je prestravljeno. Oþekujuüi da svakog þasa Isus umaršira kroz prozor i išþupa besmrtnu dušu iz njenog bolnog, grešnog tela. Mi ostali prijatno smo se natreskali i razišli po raznoraznim spavaüim sobama. Usred noüi osetih izvestan pritisak u bešici i odoh u potragu za klonjom po tom lavirintu hodnika i vrata. Otvorio sam par pogrešnih vrata. Na sve strane hrpe ljudskog mesa. Iz jedne sobe, zvuci strasti, pravilno, ritmiþno drmanje krevelskih opruga. Nikakve potrebe da privirim: to je morao biti Oliver Biþina koji je pružao svojoj Džudi šestu ili sedmu vožnju noüas. Kad završi sa njom ima nedelju dana da koraþa razglavljeno. Iz druge sobe, hrkanje i zviždanje: lele, to Nedov medenjak testeriše u blaženom snu. Ned je spavao u hodniku. Sto je mnogo, mnogo je, pretpostavljam. Najzad nadoh klonju, samo što su ga zaokupili Eli i Miki, tuširajuüi se zajedno. Nisam želeo da smetam, ali jebeš ga. Miki je zauzela delikatni grþku pozu, desnica ruka preko crnog grma, leva preko minimalnih sifona. Naprosto da poverujem da ima þetrnaest ili manje. „Izvin’te”, rekoh, povlaþHüi se. Eli, sav mokar, go, pode za mnom. Rekoh: „Ne diži frku, nisam hteo da ti se paþam u intimni život”, ali to mu uopšte nije bilo na umu. Pitao me je možemo li da nabacimo petog putnika za ostatak puta. „Nju?” On klimnu. Ljubav na prvi pogled; uklopili su se kao satiü, našli pravu sreüu jedno u drugom. „Hriste”, rekoh, zamalo razbudivši sve redom, „jesi li joj rekao o...” „Ne. Samo da idemo u Arizonu.” „A šta biva kad stignemo tamo? Vodiš li i nju. u lobanjarnicu sa nama?” Nije razmišljao toliko daleko. Zasenjen njenim smernim dražima, video je samo do sledeüeg jebanja, naš briljantni Eli. Razume se da je bilo nemoguüe. Da je ovo planirano kao erotski trip, poveo bih Margo, a Oliver bi poveo LuEn. Ali smo to preskakali, oþekujuüi takve stvari samo uz put, i Eli se morao pomiriti sa tim. Na njegovo insistiranje bili smo zatvorena þetvorka, hermetiþki zaptivena. Sada Eli nije hteo da se pomiri. „Mogu da je ostavim u motelu u Feniksu dok smo u pustinji”, raspravljao se on. „Ona ne mora da zna kuda idemo.” „Ne.” „I uostalom, zar mora da bude takva jebena tajna, Timoti?” „Jesi li ti pao sa kruške? Nisi li ti liþno onaj koji nas je praktiþno naterao da damo zavet krvlju da nikada neüemo zucnuti ni slovca o Knjizi lobanja ma kom od...” „Viþeš. Sve üe da þuju.” „Tako je. Neka þuju. Ali ti to ne želiš, zar ne? Da te drolje ovde saznaju za tvoj Fu Manþuovski projekat. A ipak si spreman da nju uputiš u celu stvar. Ne razmišljaš, Eli.” „Možda üu onda da zaboravim i na Arizonu”, rekao je. Došlo mi je da ga uhvatim i da ga prodrmam. Da zaboravi na Arizonu? On je sve

organizovao. On je namamio tri neophodna preostala muškarca u to. On je mleo satima i satima o važnosti otvaranja svoje duše za neobjašnjivo, neverovatno i fantastiþno. On nas je nagovarao da odložimo prosti pragmatizam i izvedemo þin verovanja i tako dalje, i tako dalje. A sada krotka Nüer Izraela digne noge za njega i on je u momentu spreman da napusti celu stvar, samo da bi mogao da provede uskršnji raspust po Klojsleru, Gugenhajmu i drugim metropolitenskim kulturnim hramovima. E lepo, poserem ti se ja na to. On nas je uvukao u to i, u potpunosti zanemarujuüi pitanje koliko smo stvarno vere imali u taj njegov uvrnuti kult besmrtnosti, neüe nas sada tek tako razbucati. Knjiga lobanja kaže da kandidati treba da se pojave u þetvorkama. Rekoh mu da ga neüemo pustiti. Bio je dugo üutljiv. Mnogo poskakivanja adamove jabuþice: znak Velikog Unutrašnjeg Konflikta. Prava ljubav protiv veþnog života. „Možeš da je pokupiš kada se budemo vraþali na istok”, podsetih ga. „Pod uslovom da ti budeš jedan od onih koji se vraüaju.” Bio je naboden na jednu od sopstvenih egzistencijalistiþkih dilema. Vrata kupatila se otvoriše i Miki deviþanski proviri, umotana u peškir. „Hajde”, rekao sam. „Tvoja dama te þeka. Vidimo se ujutro.” I našao drugog klonju negde iza kuhinje. Olakšao sam se i pipajuüi vratio po mraku do Bes, koja me je pozdravila malim, roktavim uzdasima. Dohvatila me za uši, povukla medu svoje elastiþne, gumaste, sifone. Velike sise, rekao mi je matori kada sam imao petnaest, priliþno su vulgarne; gospodin þovek bira ženu prema drugim kriterijumima. Jeste, üDüo, ali one su super jastuci. Bes i ja smo proslavili ritual proleüa po još jedan, poslednji put. Zaspao sam. U šest ujutro probudio me Oliver, potpuno obuþen. Ned i Eli bili su takoÿe budni i obuþeni. Sve devojke su spavale. Doruþkovali smo þutke, jaja i kafu, i bili smo na putu pre sedam, nas þetvorica, uz Riversajd Drajv do mosta Džordža Vašingtona, preko njega u Džersi, zapadno prema Meÿudržavnom 80. Oliver je vozio. Stari ýeliþni momak.

8 oliver Ne idi, rekla je LuEn, šta god bilo, ne idi, nemoj se mešati, ne dopada mi se kako sve to zvuþi. A ja još uopšte nisam ispriþao bogzna šta. Samo spoljnje crte: religiozna grupa u Arizoni, vidiš, neka vrsta manastira, u stvari, a Eli misli da bi za nas þetvoricu bilo od velike spiritualne vrednosti da odemo u posetu. Mogli bismo dobiti mnogo toga ako poÿemo, rekao sam LuEni. A njena neposredna reakcija bila je strah. Sindrom domaüice: ako ne znaš o þemu se radi, ne približavaj se. Strah, povlaþenje u sebe. Ona je slatko detence, ali je previše predvidljiva. Možda bi, da sam joj ispriþao o aspektu neumiranja, reagovala drugaþije. Ali, razume se, zakleo sam se da neüu zucnuti ni reþ. A osim toga, þak i besmrtnost bi preplašila LuEn. Nemoj, rekla bi, ima tu neka kvaka, nešto grozno üe da proizaÿe, sve je to þudno, tajanstveno i jezivo, nije volja božja da takve stvari postoje. Svak od nas duguje bogu smrt. Betoven je umro. Isus je umro. Predsednik Ajzenhauer je umro. Misliš li da tebi treba da bude oproštena smrt, Olivere, kada su oni morali da umru? Molim te, nemoj se mešati u sve to. Smrt. Šta jadna, prostodušna LuEn zna o smrti? ýak su joj i dede i babe još uvek živi. Smrt je za nju apstrakcija, nešto što se desilo Betovenu i Isusu. Ja bolje znam smrt, LuEn. Svaku noü vidim njeno iscereno lice. I moram da se borim protiv nje. Moram da je pljunem. Eli dolazi do mene, kaže, znam gde možeš dobiti oproštaj od smrti, Olivere, to ti je tamo preko u Arizoni. Poseti Bratstvo i zaigraj njihovu igricu, i oni ima da te oslobode vatrenog toþka, ne odlazi, ne nestaj u grobu, ne puštaj da te nagrize raspadanje. Oni umeju da joj zadrže žaoku. Kako bih mogao propustim takvu šansu? Smrt, LuEn. Razmisli o smrti LuEn ýembers, recimo, iduüeg þetvrtka ujutro. Ne 1997, nego iduüeg þetvrtka ujutro. Ideš Ulicom brestova da posetiš dedu i babu, a kola izgube kontrolu i nalete na tebe kao kola onih jadnih Portorikanaca sinoü i - ne, povlaþim reþ. Ne verujem da þak i Bratstvo može da te zaštiti od smrti u nesreüi, nasilne smrti; kakav god proces da imaju, taj ne može da stvara þuda, samo da zadrži fiziþko raspadanje. Poþinjemo ponovo, LuEn. Ideš ti niz Ulicu brestova, krvni sud izdajniþki prsne u tvojoj slepooþnici. Cerebralno krvoliptanje. Zašto ne? Pretpostavljam da se i to s vremena na vreme dešava devetnaestogodišnjacima. Krv ti se zapeni kroz lobanju, a noge li se samo smotaju pod tobom i ti tresneš o ploþnik, bacakajuüi se i trzajuüi, znaš da ti se nešto gadno dešava, ali ne možeš ni da vrisneš, i za deset sekundi si mrtva. Oduzeta si univerzumu. Ne, univerzum je oduzet tebi. Zaboravi šta üe se zatim desiti tvom telu, crvi u tvojoj utrobi, pretvaranje slatkih plavih okica u glib, i samo razmisli šta si sve izgubila. Sve si izgubila, izlazak i zalazak Sunca, miris odreska na žaru, dodir kašmirskog džempera, dodir mojih usana po svojim malim, tvrdim bradavicama koji si tako volela. Izgubila si Grand Kanjon, Šekspira, London, Pariz, šampanjac, svoje veliþanstveno crkveno venþanje, Pola Makartnija i Pitera Fondu, Misisipi, Mesec i zvezde. Nikada neüeš imati decu i nikada neüeš probati pravi kavijar, zato što si mrtva na ploþniku i tvoji sokovi veü su poþeli da se kvare. Zašto bi bilo tako, LuEn? Zašto bismo bili stavljeni u tako divan svet da bi nam zatim sve bilo oduzeto? Božja volja? Ne, LuEn, bog je ljubav i bog nam ne bi uþinio tako surovu stvar, postoji samo smrt, Smrt, koju moramo da odbacimo. Ne umiru svi u devetnaestoj? To je istina, LuEn. Tu sam malo napakovao kocku. A šta ako poživiš do 1997, da, dobila si svoje crkveno venþanje i svoje bebe, videla si Pariz, a i Tokio, probala si šampanjac i kavijar i putovala na Mesec sa svojim mužem, bogatim doktorom? A onda ti doÿe Smrt i kaže, okej, LuEn, bio je to dobar trip, zar nije, mala,

samo sada je gotov. Cap, i eto ti raka jajovoda, jajnici ti trule, jedna od onih ženskih stvari, on metastazira preko noüi i ti poþneš da se raspadaš, da se pretvaraš u baricu smrdljive teþnosti u državnoj bolnici. Da li te þinjenica da si živela punim životom þetrdeset ili pedeset godina þini imalo željnijom da sve prekineš? Ne þini li to samo šalu još bolesnijom, da otkriješ kako super život može da bude, a zatim da budeš srezana? Nisi ti nikad razmišljala o takvim stvarima, LuEn, ali ja jesam. I da ti kažem: što duže živiš, to duže želiš da živiš. Osim, razume se, ako ne oseüaš bol, ili si deformisana, ili sama na þitavom svetu, pa ti sve to postane užasan teret. Ali ako voliš život, nikada ti ga neüe biti dosta. ýak ni ti, slatka, krotka praznoglavice, ne želiš da odeš. Ni ja ne želim da odem. Razmišljao sam ja o smrti Olivera Maršala, veruj mi, i odbacujem zamisao u potpunosti. Zašto sam krenuo u pripremnu medicinsku? Ne da bih se obogatio prepisujuüi pilule za gospoÿe iz predgraÿa, nego da bih mogao da se bavim istraživanjima na polju gerijatrije, na pojavi senilnosti, produženju života. Da bih mogao da nabijem prst Smrti u oko. To mi je bio veliki san, još uvek je; ali Eli mi priþa o ýuvarima lobanje, i ja slušam. Brzinom od šezdeset milja na sat prašimo prema zapadu. Smrt Olivera Maršala mogla bi se desiti osam sekundi od sada - zviz, tras, bum! - ili devedeset godina od sada, a možda se nikada neüe dogoditi. Možda se nikada neüe dogodili. Razmisli o Kanzasu, LuEn. Znaš samo Džordžiju, ali razmisli na momenat o Kanzasu. Milje kukuruza, a prašnjavi vetar šiba po ravnicama. Odrastanje u gradu sa 953 stanovnika. Pruži nam danas smrt našu svagdašnju, o gospode. Vetar, prašina, autoput, mršava, oštra lica. Hoüeš da gledaš film? Voziš se pola dana do Emporije. Hoüeš da kupiš knjigu? Mislim da po to moraš do Topeke. Kineska hrana? Pica? Enþilada? Nemoj da si smešna. Tvoja škola ima osam razreda i devetnaest uþenika. Jedan uþitelj. Ne zna bogzna šta, i on je odrastao u ovom kraju; previše bolešljiv da bude farmer, dobio je posao da poduþava. Prašina, LuEn. Talasavi kukuruz. Duga letnja popodneva. Seks. Seks ovde nije misterija, LuEn, nego neophodnost. Sa trinaest godina, odeš iza ambara, odeš na drugu stranu potoka. To je ovde jedina igra. Svi smo je igrali. Krista svuþe farmerke; kako þudno izgleda, nema ništa izmeÿu nogu osim žutih kovrdža. A sada mi ti pokaži svoj, kaže ona. Ovamo, popni se na mene. Je li to uživanje, LuEn? Nije uživanje. Oþajna si, i zato to þiniš, i sve devojke su trudne do šesnaeste, a toþak se i dalje okreüe. To je smrt, LuEn, smrt usred života. Nisam to mogao podneti. Morao sam da pobegnem. Ne u Viþitu, ne u Kanzas Siti, nego prema istoku, u pravi svet, svet sa TV. Znaš li koliko sam teško radio da se izvuþem iz Kanzasa? Štedeo da kupim knjige. Šezdeset milja, dvaput dnevno, do srednje škole i nazad. ýitava ona stvar o Abiju Linkolnu, da, jer sam živeo jedini i nezamenljivi život Olivera Maršala, i nisam mogao dozvoliti da ga protraüim gajeüi kukuruz. Fino, školarina za jednu od škola Ajvi Lige. Fino, prosek þisto A u pre-med programu. Ja sam od onih koji se penju, LuEn, ÿavo mi pribi rep i ja moram ÿa nastavim sve više. Ali zašto? Zašto? Za trideset, þetrdeset ili pedeset uglavnom poštenih godina, a onda izlaz? Ne. Ne. To odbijam. Možda je smrt bila dovoljno dobra za Betovena, Isusa i predsednika Ajzenhauera, ali, bez uvrede, ja sam drugaþiji, ja ne mogu tek tako da zalegnem i da ga pustim da ode. Zbog þega je sve tako kratko? Zbog þega dolazi tako brzo? Zašto ne možemo da ispijemo univerzum? Smrt se nadnosi nad mene þitavog mog života. Moj otac je umro u trideset šestoj, rak stomaka, jednog dana je iskašljao krv i rekao, dušo, þini mi se da u poslednje vreme gubim mnogo težine, a deset dana kasnije izgledao je kao kostur, a deset dana nakon toga je i bio kostur. Dopustili su mu da živi trideset i šest godina. Kakav je to život? Imao sam jedanaest kada je umro. Imao sam psa, pas je crkao, njuška mu je posivela, uši se oklembesile, rep poþeo da visi, zbogom. Imao sam nekada dedu i babu, kao ti, njih þetvoro, umrli su, jedan dva tri þetiri, kožasta lica, nadgrobne ploþe u prašini. Zašto? Zašto? Zašto? Želim da vidim toliko toga, LuEn! Afriku, Aziju, Južni pol, Mars i planete oko Alfa Kentaura! Hoüu da gledam izlazak sunca onog dana kada poþne dvadeset i prvi vek, a i dvadeset drugi. Jesam li

pohlepan? Da, pohlepan sam. Hoüu sve to. Hoüu sad. Predviÿeno je da sve izgubim, baš kao svi ostali, a ja odbijam da se predam. I zato vozim na zapad sa jutarnjim suncem za leÿima, Timoti hrþe pored mene, Ned tamo pozadi piše poeziju, a Eli bludi za devojkom koju mu Timoti nije dozvolio da zadrži, a ja ti mislim sve ovo, LuEn, te stvari koje ne umem da objasnim. Meditacije o smrti Olivera Maršala. Uskoro üemo biti u Arizoni. Onda üe doüi razoþaranje i razbijanje iluzija, pa üemo popiti po koje pivo i reüi stvari da je cela stvar oþigledno bila pušiona, a onda se odvesti na istok da nastavimo proces umiranja. Ali možda i ne, LuEn, možda i ne. Šansa postoji. Najmanja, najneznatnija šansa da je Elijeva knjiga istinita. Šansa postoji.

9 ned Danas smo se vozili þetiri, pet ili šest stotina milja, a od ranog jutra jedva da je prozborena koja reþ. Mreža napetosti nas je prikovala i drži nas razdvojene. Eli je ljut na Timotija; i ja sam ljut na Timotija; Timotija nerviramo Eli i ja; Olivera gnjavimo svi skupa. Eli je ljut na Timotija zbog toga što mu nije dozvolio da povede sa nama onu malu tamnokosu devojku koju je upecao sinoü. Moje simpatije su sa Elijem; znam kako je za njega teško da nade žene koje su simpatico i koji gnev mora da je osetio zbog toga što je morao da se rastane sa njom. Pa ipak je Timoti u pravu: povesti i nju bilo bi nezamislivo. Ja imam sopstvenu þarku sa Timotijem zbog njegovom paþanja u moj seksualni život u solo baru; isto tako lako je mogao i da me pusti da odem sa onim deþkom do njegovog stana i da me pokupi tamo izjutra. Ali, ne, Timoti se plašio da üe me u toku noþi na smrt premlatiti - znaš kako je to, Ned, pedere pre ili kasnije uvek prebiju na smrt - i zbog toga nije hteo da me pusti sa oka. Šta za njega znaþi ako me na smrt premlate dok jurim za svojim prljavim zadovoljstvima? To bi razorilo mandalu, eto šta je. ýetvorougaoni okvir, sveti dijamant. Trojica ne bi mogli da se pojave pred ýuvarima lobanja; ja sam neophodni þetvrti. I tako je Timoti, koji je vrlo jasan kada tvrdi da jedva da veruje u parþence od mita Kuüe lobanja, svejedno þvrsto rešen da dotera grupu netaknutu do hrama. Dopada mi se ta njegova odluþnost: ima odgovarajuüe kontradiktorne rezonance, odgovarajuüi zvon apsurda u sudaru. Ovo je drknuto putovanje, kaže Timoti, ali ima da ga dovršim i tako mi govana i vi momci üete isto! Ima i drugih napetosti jutros. Timoti je mrzovoljan i povuþen, pretpostavljam zbog toga što mrzi oþinsku /uþiteljsku ulogu koju je morao da igra sinoü i besni zbog toga što smo mu je nametnuli. (Sigurno misli da smo mu je namerno namestili.) Isto tako, sumnjam da je Timoti podsvesno pišnut na mene zbog toga što sam priklonio srce tužnoj, životinjskoj Meri; peša je peša, u Timovoj knjizi, i on je ubeÿen, najverovatnije sasvim ispravno, da ja naprosto podjebavam normalce paþanjem u hetero-seks ružnih devojaka. A Oliver je još üutljiviji nego obiþno. Pretpostavljam da mu svi izgledamo lakoumni i da nas zbog toga prezire. Jadni, odluþni Oliver! Sam svoj þovek, kako nas podseüa tu i tamo više implicitnim nego eksplicitnim neodobravanjem našeg ponašanja - svesno linkolnovska figura koja je išþupala sebe iz jedne od kukuruznih zabiti Kanzasa da bi dostigla veliþanstveni status studenta medicine na jednom od najtradicionalnijih koledža nacije, sa jednom ili dve crte, i koji se nekom ludorijom sudbine našao u prilici da deli stan i buduünost sa: (1) poetski nastrojenim pešovanom, (2) pripadnikom blaziranih bogataša, (3) neurotiþnim jevrejskim sholastiþarom. Dok Oliver posveüuje sebe oþuvanju života preko Asklepijevih rituala, ja se zadovoljavam piskaranjem savremenih nerazumljivosti, Eli se zadovoljava prevoÿenjem i razjašnjavanjem drevnih i zaboravljenih nerazumljivosti, a Timoti se zadovoljava isecanjem kupona i igranjem poloa. Samo ti, Olivere, imaš socijalnu bitnost, ti koji si se zavetovao da budeš iscelitelj þoveþanstva. Ha! Šta ako Elijev hram stvarno postoji i mi dobijemo šta smo tražili? Gde je onda tvoja veština leþenja, Olivere? Zašto bi bio doktor ako hokus pokus može da ti pruži veþiti život? Ah, onda! Zbogom! Ode Oliverovo zanimanje! Sada smo u zapadnoj Pensilvaniji, ili istoþnom Ohaju, zaboravih gde. Veþerašnje odredište je ýikago. Milje škljocaju kraj nas; jedna rampa za naplatu putarine izgleda kao druga. Podboþila su nas ogoljena zimska brda. Bledo sunce. Isprano nebo. S vremena na vreme po koja benzinska stanica, restoran, nagoveštaj tmurnog, beznadnog gradiüa iza šuma. Oliver je vozio dva

üutljiva sata i dobacio kljuþeve Timotiju; Timoti je vozio pola sata, dosadilo mu, zatražio da ja preuzmem. Ja sam Riþard Nikson automobila - napet, previše žustar, pun sebe, stalno pogrešno raþunam i izvinjavam se, u krajnjoj liniji nekompetentan. I pored nadostataka duše, Nikson je postao predsednik; i pored svog nedostatka koordinacije i pažnje, ja imam vozaþku dozvolu. Eli ima teoriju po kojoj se svi muškarci Amerike mogu podeliti u dve grupe, one koji umeju da voze i one koji ne umeju da voze, oni prvi su pogodni samo za rasplodavanje i manuelni rad, oni drugi skrivaju istinsku genijalnost rase. Gledao me je kao izdajnika kreda zbog log što znam koju nogu da stavim na koþnicu a koju na gas, ali þini mi se da je nakon sat vremena moje vožnje poþeo da povlaþi oštru osudu prema meni. Ja nisam vozaþ, ja se samo dobro maskiram. Timotijev Linkoln kontinental je za mene kao autobus; previše okreüem volan, zanosim se. Daj mi VW i ima da ti pokažem šta znam. Oliver, koji nikada nije bio dobar putnik, na kraju je izgubio nerve i rekao mi da üe on opet da preuzme volan. Eno ga, sada sedi tamo, naš vozaþ zlatnih koþija, šiba nas prema zalasku sunca. Jedna knjiga koju sam nedavno þitao izvlaþi strukturalnu metaforu iz etnografskog filma o nekim afriþkim bušmanima koji su pošli u lov na žirafu. Ranili su jednu od tih velikih životinja otrovnim strelicama, ali sada su morali da slede svoj plen preko pustošne Kalahari, da je gone dok se ne sruši, za šta üe bili potrebno nedelju dana ili više. Bilo ih je þetvoro, vezanih u blisko savezništvo. Poglavar, voda lovaþke grupe. Saman, veštak i þarobnjak, koji je prizivao natprirodnu pomoü kada je potrebna, a inaþe je služio kao veza božanske karizme i stvarnosti pustinje. Lovac, ili Onaj Lepi, poznat po spretnosti, brzini i fiziþkoj snazi, koji je podnosio najteži teret lova. Najzad, Klovn, mali i nakazan, koji se podrugivao misterijama Šamana, lepoti i snazi Lovca, važnosti Poglavara. Ta þetvorica þinili su jedinstven organizam, svaki neophodan za þitavu poteru. Odatle je pisac izvukao suprotnosti grupe, prizvavši par jejtsovskih prstenova koji se obrüu u suprotnim smerovima; Šaman i Klovn su levi prsten, idejni; Lovac i Poglavar su desni prsten, operativni. Svaki prsten ostvaruje moguünosti nedostupne drugom; svaki je beskoristan bez onog drugog, ali zajedno obrazuju stabilnu grupu, u kojoj su sve veštine usklaÿene. Odatle do razvijanja konaþne metafore, dižuüi se od plemenskog do nacionalnog: Poglavar postaje država, Lovac postaje vojska, Šaman postaje crkva, Klovn postaje umetnost. Nosimo makrokosmos u ovim kolima. Timoti, naš Poglavar; Eli, naš Šaman; Oliver, naš Lepi, naš Lovac. I ja, Klovn. I ja, Klovn.

10 oliver Eli je najgadniji deo saþuvao za kraj, kada smo se veü upecali na ideju polaska. Listajuüi po stranicama svog prevoda, mršteüi se, klimajuüi, pretvarao se da ima problema da nade pasus koji je želeo, iako možete da se kladite da je sve vreme znao gde je. A onda nam je þitao: „Deveta misterija je ova: Da cena života,mora uvek biti smrt. Znaj, o Plemeniti, da veþnost mora da se uravnoteži sa uništenjem, i zato tražimo od tebe da se predodreÿeni sklad dobrovoljno ispuni. Dvojicu vas uzeüemo da pristanu u zagrljaj naš. Dvojica u tamu moraju iüi. Kao što živeü svakodnevno umiremo, tako kroz smrt poživeüemo veþno. Ima li jednog izmeÿu vas koji üe se odreüi veþnosti zarad braüe svoje iz þetvorostrane figure, tako da bi oni spoznali znaþenje samoporicanja? I ima li jednog izmeÿu vas koga su njegovi drugovi spremni žrtvovati, da bi mogli spoznati znaþenje iskljuþenja? Neka žrtve same odaberu sebe: neka odrede kakvoüu svojih života kakvoüom svoga odlaska.” Mutna rabota. Satima smo je buškali i preturali, Ned je pri tom upregao sve svoje jezuitske mišiüe, pa smo þak i tako mogli iz svega da izvuþemo samo jedno znaþenje, ono ružno, Rþigledno. Morao je postojati dobrovoljac za samoubistvo. A dvojica od preostale trojice moraju da ubiju treüeg. To su uslovi dogovora. Jesu li stvarni? Možda je sve metaforiþno. Zamišljeno da se tumaþi na simboliþki naþin. Recimo, umesto stvarnih smrti, jedan od þetvorice naprosto treba da se dobrovoljno javi da odustaje od uþestvovanja u ritualu i da ode, još uvek smrtan. Onda dvojica preostalih moraju da se stušte na treüeg i nateraju ga da napusti hram. Da li bi to moglo biti to? Eli veruje da se radi o bukvalnim smrtima. Razume se, Eli je vrlo bukvalan prema tom misticizmu; on iracionalne stvari u životu uzima vrlo ozbiljno i izgleda kao da mu uopšte nije stalo do racionalnih stvari. Ned, koji ništa ne uzima za ozbiljno, slaže se sa Elijem. Ja ne mislim da Ned ima toliko vere u knjigu lobanja, ali njegov stav je da ako je išta od svega istina, onda se deveta misterija mora protumaþiti tako da se traže dve smrti. Timoti takoÿe ništa ne uzima za ozbiljno, iako je njegov naþin na koji se podsmeva svetu potpuno drugaþiji od Nedovog: Ned je svestan cinik, Timotija naprosto zabole dupe. To je namerna demoniþna poza za Neda i stvar posedovanja previše porodiþnog novca za Timotija. I zato Timoti ne diže mnogo prašine oko devete misterije; za njega je to gomila sranja, kao i ostatak Knjige lobanja. A šta je sa Oliverom? Oliver ne zna. Imam vere u Knjigu lobanja, da, zato što imam vere, i pretpostavljam da i ja prihvatam bukvalnu interpretaciju devete misterije. Ali ja sam u ovo ušao da bih živeo, ne da bih umro, i zbog toga nisam mnogo razmišljao o moguünosti da izvuþem kraüu slamku. Pretpostavljajuüi da je deveta misterija ono što mislimo da jeste, ko üe, onda, biti žrtve? Ned je veü obznanio da ne mari mnogo hoüe li živeti ili umreti; jedne noüi u februaru, kada se natreskao, održao je dvosatnu govoranciju o estetici samoubistva. Rumen u licu, oznojen i zadihan, mašuüi rukama. Lenjin na kutiji od sapuna; tu i tamo bismo se ukljuþili i obraüali pažnju na njegovo lepršanje. Okej, uzmimo uobiþajenu Nedovu nezainteresovanost i zakljuþimo da je njegov govor o smrti devet desetina bio romantiþni gest; to ga svejedno ostavlja kao istaknutog kandidata za dobrovoljni odlazak. A ubijena žrtva? Eli, razume se. To ne bih mogao biti ja; previše bih se oštro branio, bar bih jednog kopilana povukao za sobom, i oni to znaju. A Timoti, on je graÿen kao planina, ne možeš ga ubiti ni þekiüem. Dok bismo Timoti i ja slistili Elija za dva minuta ili manje.

Hriste, kako mrzim tu vrstu spekulisanja! Nikoga ne želim da ubijem. Ne želim da bilo ko umre. Samo želim da nastavim da živim, ja liþno, koliko god mogu. Ali ako su to uslovi? Ukoliko je cena života život? Hriste. Hriste. Hriste.

11 eli Stigli smo u ýikago u sumrak, nakon dugog dana vožnje. Šezdeset, sedamdeset milja na sat, sat za satom za satom, sa retkim prekidima radi odmora. Poslednja þetiri sata uopšte se nismo zaustavljali, Oliver je kao manijak šibao niz put. Utrnule noge. Ukoþena guzica. Staklaste oþi. Mozak mi se upario, zamagljen predugim putovanjem. Hipnoza autoputa. Kako je sunce tonulo, kao da su sve boje napuštale svet; sveobuhvatno plavilo je gutalo sve - plavo nebo, plava polja, plavi ploþnici, þitav spektar je curio u ultraljubiþasto. Bilo je to kao kad si na okeanu, nesposoban da razaznaš šta leži iznad obzorja od onoga što leži ispod. Sinoü sam vrlo malo spavao. Dva sata najviše, verovatno manje. Kada nismo razgovarali ili vodili ljubav, ležali smo jedno uz drugo u omamljenom dremežu. Miki! Ah, Miki! Tvoj miris je na mojim prstima. Udišem ga. Tri levþenja izmeÿu ponoþi i zore. Kako si stidljiva bila na poþetku, u uskoj spavaüoj sobi, bledo zelena, oljuštena farba po zidovima, psihodeliþni posteri, Džon Lenon i Joko upalih obraza spustili poglede na nas dok smo se svlaþili, a ti si uvukla ramena, pokušala da sakriješ grudi od mene, uvukla si se u krevet brzo, tražeüi bezbednost pokrivaþa. Zašto? Misliš li da ti je telo toliko manjkavo? Dobro, mršava si, laktovi su ti oštri, sise su ti male. Nisi Afrodita. Da li moraš da budeš? Jesam li ja Apolon? Bar se nisi povlaþila pred mojim dodirom. Pitam se da li si svršila. Nikada ne znam da li svršavaju. Gde su oni veliki grþevi uz jaukanje, vriskanje, dahtanje o kojima sam þitao? Druge devojke, pretpostavljam. Moje su previše uglaÿene za takve vulkanske orgazmiþke erupcije. Trebalo je ÿa se zakaluÿerim. Da ostavim jebanje jebaþima i preusmerim energije na potragu za svetim. Ionako nisam bogzna kako dobar u jebanju. Neka mi Origen bude vodiþ: u trenutku egzaltacije izvršiüu autoorhidektomiju i odložiti jaja na sveti oltar kao ponudu. Da posle toga nikada ne osetim smetnje strasti. Avaj, ne, suviše uživam u tome. Daj mi smernost, bože, ali, molim, ne odmah. Imam Mikin broj telefona. Kada se vratim iz Arizone daüu joj prsten. (Kada se vratim. Ako se vratim! A nakon kada i ako, u šta üu se pretvoriti?) Miki je prava vrsta devojke za mene, stvarno. Moram da težim skromnim seksualnim ciljevima. Nisu za mene plave seks bombe, nisu za mene predvodnice navijaþkih grupa, nije za mene produhovljene cure iz visokog društva. Slatki stidljivi mišiü za mene. Oliverova LuEn na smrt bi mi dosadila za petnaest minuta, iako pretpostavljam da bih mogao da je podnesem jednom zarad sisa. A Timotijeva Margo? Hajde da ne razmišljamo o njoj, važi? Miki je za mene. Miki: blistava, bleda, povuþena, pristupaþna. Trenutno na osamsto milja od mene prema istoku. Pitam se šta priþa svojim prijateljima o meni. Neka me veliþa. Neka me romantizuje. To üe mi vredeti. I tako smo u ýikagu. Zašto ýikago? Ne leži li negde u stranu od direktne linije NjujorkFeniks? Mislim da leži. Da ja odreÿujem pravac, nacrtao bih trasu koja ide od jednog ugla kontinenta do drugog, kroz Pitsburg i Sinsinati, ali možda najbrži autoputovi ne idu najdirektnijim linijama, a u svakom sluþaju eto nas u ýikagu, oþigledno na Timotijevu želju. On je sentimentalno vezan za ovaj grad. Ovde je odrastao; odnosno, bar onaj deo detinjstva koji nije proveo na pensilvanijskom imanju svoga oca proveo je u majþinom potkrovlju na Lejk Šor Drajvu. Postoje li episkopejci koji se ne razvode svakih šesnaest godina? Ima li onih koji nemaju dva puna kompleta majki i oþeva, kao goli minimum? Vidim venþane objave u nedeljnim novinama. „Gospoÿica Rovan Demarest Hempl, üerka g. ýarlsa Holta Vilmerdinga sa Bedford Hilsa u Njujorku i Montego Beja na Jamajci venþala se danas popodne u episkopalnoj kapeli Svih svetih za dr. Forestera Cisvela Birdsala ýetvrtog, sina gospode Eliot Multon Pek iz Bar Harbora u

Mejnu i gospodina Forestera ýisvela Birdsala Treüeg sa Istoþnog Ajlipa na Long Ajlandu.” Et cetera ad infinitum. Kakvo li okupljanje mora biti takvo venþanje, sa višestrukim parovima okupljenim za proslavu, svi roÿaci sa svima ostalima, svak od njih venþan po dva-tri puta. Imena, trostruka imena, vremenom uzdignuta u sveta, devojþice po imenu Rovan, Koata i Palmer, deþaci zvani Amori, MekDžordž i Harkort. Ja sam odrastao sa Barbarama, Lujzama i Klerima, Sa Majkovima, Dikovima i Seldonima, MekDžordž postaje „Mak”, ali kako da zoveš mladog Harkorta dok se igraš ringe-ringe-raja? Šta sa devojkom zvanom Palmer ili Koata? Drugi svet, ti Vaspovi. Razvod! Majka (gÿa X.Y.Z.) živi u ýikagu, otac (g. A.B.C. Treüi) živi tamo nakraj Filadelfije. Moji roditelji, koji üe uskoro da osvedoþe svojoj tridesetoj godišnjici, vrištali su jedno na drugo tokom þitavog mog detinjstva: razvod, razvod, razvod, dosta mi je, otiüi üu da se nikada ne vratim! Normalno neslaganje srednje klase. Ali razvod? Pozivanje advokata? Moj otac bi pre poništio svoje obrezivanje. Moja majka bi pre išla gola po Gimbelu. U svakoj jevrejskoj porodici postoji neka tetka koja se nekada razvela, davno, o tome se sada ne priþa. (Uvek možete da otkrijete razne stvari prisluškujuüi dvoje svojih starijih roÿaka kada se skupe i priseüaju). Ali nikada neko sa decom. Nikada nemate te nakupine roditelja, koje zahtevaju tako komplikovana upoznavanja: voleo bih da se upoznaš sa mojom majkom i njenim suprugom, voleo bih da upoznaš mog oca i njegovu ženu. Timoti nije posetio svoju majku dok smo bili u ýikagu. Odseli smo nedaleko od nje prema jugu, u modelu na obali jezera, nasuprot Grantovom parku (Timoti je platio sobu, kreditnom karticom, ni manje ni više), ali joj nije þak ni telefonirao. Tople, jake veze goyishe porodiþnog života, da, stvarno. (Pozovi, i svaÿaj se malo, što da ne?) umesto toga nas je poveo u noþni obilazak grada, ponašajuüi se delom kao da je jedini vlasnik, a delom kao da je turistiþki vodiþ na autobuskoj Sivoj Liniji. Ovde su tornjevi blizanci Marina Sitija, ovde je zgrada Džona Henkoka, ovo je Institut za umetnost, ovo je slavna trgovaþka þetvrt Avenije Miþigen. Zapravo, bio sam impresioniran, ja koji nikada nisam bio zapadno od Persipanija u Nju Džersiju, ali koji sam imao jasan i živ uvid u verovatnu prirodu velikog srca Amerike. Oþekivao sam da ýikago bude turoban i prenaseljen, vrhunac srednjezapadne rugobe, sa zgradama od crvene cigle graÿenim u devetnaestom veku, sedam spratova visokim i sa stanovništvom saþinjenim iskljuþivo od poljskih, maÿarskih i irskih radnika u radnim kombinezonima. Dok je ovo bio grad širokih avenija i svetlucavih kula. Arhitektura je bila zapanjujuüa; u Njujorku nije bilo niþega sliþnog. Naravno, ostali smo u blizini jezera. Poÿi pet blokova prema kopnu, videüeš sav užas koji želiš, obeüao mi je Ned. Uski pojas ýikaga koji smo videli bio je zemlja þuda. Timoti nas je odveo na veþeru u francuski restoran, njegov omiljeni, nasuprot neobiþnom spomeniku starosti znanom kao Vodena Kula. Još jedan podsetnik na istinu Ficdžeraldove maksime o veoma bogatima: oni jesu razliþiti od tebe i mene. Razumem se u francuske restorane onako kako se vi razumete u tibetanske ili marsovske. Roditelji me nikada nisu vodili u Le Pavilion ili Chambord na proslave; dobio sam Bras Reji za maturu, Šrafta na dan kada sam dobio školarinu, veþera za troje nešto ispod dvadeset dolara, i još sam se smatrao sreþnim. U onim retkim prilikama kada sam izvodio devojku na veþeru, kuhinja obavezno nije bila prefinjenija od pice ili kung po þi dinga. Meni na Timotijevom mestu, ekstravagancija graviranih zlatnih slova na listovima od finog pergamenta nešto veüim od Tajmsa za mene je bio misterija. Pa ipak, tu je bio Timoti, moj školski drug, moj cimer, koji se sa lakoüom probijao kroz te arkane, predlažuüi nam da probamo quenelles aux huitres, crepes farcies et roulees, esealopes de vcau a l’estragon, tournedos sautes chasseur, homard a FAmericaine. Oliver je, naravno, isto toliko lebdeo koliko i ja, ali na moje iznenaÿenje, Ned, sa svojim zaleÿem donje srednje klase, ne toliko razliþitim od moga, iskazao je poznavanje, i uþeno je diskulovao sa Timotijem o relativnim prednostima gratin de ris de vcau; rognons de veau a la Bordelaise, cancton aux cerises, supremes de volaille aux champignons. (Onog leta

kada je napunio šesnaestu, objasnio mi je posle, služio je kao peškir jednom probirljivom gurmanu iz Sautemptona.) Za mene je bilo u potpunosti nemoguüe da se snaÿem sa menijem i Ned je izabrao veþeru za mene, dok je Timoti uþinio isto za Olivera. Seüam se ostriga, supe od kornjaþa, belog vina za kojim je usledila ružica, predivnog neþega od jagnjetine, prokelja u gustom, žutom sosu. Nakon toga þašica konjaka za sve. Legije kelnera su se uslužno nadnosile nad nas, kao da smo þetiri bankara na velikom ždranju, a ne þetiri odrpana momka sa koledža. Bacio sam pogled na þek i ošamutio se: $ 112, bez napojnice. Sa velikim osmehom Timoti izvuþe svoju kreditnu karticu. Osetih se grozniþavo, vrtoglavo, prepunjeno; pomislih da bih mogao da povratim za stolom, tamo medu kristalnim lusterima, crvenim, plišanim tapetima, elegantnim stolnjacima. Grþ proÿe bez sramoüenja, a kada sam se jednom našao napolju osetih se bolje, iako još uvek ljigavo. Pribeležih sebi u umu da provedem þetrdeset ili pedeset godina svoje besmrtnosti u ozbiljnom prouþavanju kulinarskog umeüa. Timoti je prozborio o tome da produžimo do jednog super kafiüa dalje prema severu, ali mi ostali smo bili umorni, pa smo ga nadglasali. Nazad do hotela, dug hod, možda sat vremena po hladnoüi koja reže. Uzeli smo apartman, dve spavaüe sobe, Ned i ja u jednoj, Timoti i Oliver u drugoj. Pobacao sam svoju odeüu i brzo se sruþio u krevet. Nedovoljno sna, previše hrane: grozno, grozno. Iscrpen kakav sam veü bio, ostao sam budan, manje ili više, dremajuüi, omamljen. Dobro bljuvanje, zakljuþih par sati kasnije, bilo bi mi najbolje. Željan proþišüenja, oteturao sam go prema kupatilu koje je razdvajalo dve spavaonice. I naleteo na zastrašujuüu prikazu u mraþnom hodniku. Gola devojka, viša nego ja, sa dugim, teškim dojkama, zapanjujuüe širokih bokova, sa koronom kratke, kovrdžave smeÿe kose. Sukuba noüi! Fantom koji se izlegao iz moje pregrejane mašte! „ûao, lepi”, rekla je, namignula i prošla kraj mene u oblaku parfema i mirisa žudnje, ostavljajuüi me da zapanjeno zurim u njene sve dalje moüne butine dok se vrata kupatila nisu zatvorila iza njih. Tresao sam se od užasa i napaljenosti. ýak ni na esidu nisam iskusio tako opipljive halucinacije; da li je escoffier mogao da postigne šta LSD nije? Kako je divna, kako mesnata, kako elegantna bila. Zaþuh povlaþenje vode u klonji. Zapiljene u dalju spavaonicu, moje Rþi su se sada potpuno prilagodile tami. Zgužvana ženska odeüa rasuta na sve strane. Timoti hrþe u jednom krevetu; u drugom, Oliver, a na Oliverovom jastuku druga glava, ženska. Nije halucinacija, znaþi. Gde su našli te devojke? Susedna soba? Ne. Shvatio sam. Kol gerle obezbedene preko sobnog servisa. Verna kreditna kartica ponovo napada. Timoti shvata ameriþki naþin života onako kako se ja, bedni, nakrcani, uþevni momak iz geta, nikada ne mogu nadati. Hoüeš ženu? Treba samo da digneš slušalicu i zatražiš. Grlo mi se osušilo; palamar mi se digao; osetih grmljavinu u grudima. Timoti spava; vrlo dobro, pošto je unajmljena na þitavu noü, malo üu je pozajmiti. Kada izaÿe iz klonje navaliüu na nju, jednom rukom za sise, drugom za dupe, da osetim njenu svilastu, satensku glatkoüu, da joj dam bogartovsko brundanje, onako duboko iz grla, da je pozovem u svoj krevet. Stvarno. A vrata kupatila se otvoriše. Isplovila je, uznjihanih sisa, ding-dong-ding-dong. Još jedno namigivanje. I pored mene, nestade. Dahtao sam. Njena izdužena, vitka leÿa koja su prelazila u dva zapanjujuüa, okrugla obraza; miris jeftinog, mošusnog parfema; teþni hod uzgibanih bokova; vrata spavaüe sobe koja mi se zatvaraju ispred nosa. Unajmljena, ali ne za mene. Timotijeva je. Otišao sam u klonju, kleknuo pred tron, proveo cone sileüi se da sve izbacim. A zatim u svoj usamljeni krevet za hladne snove nakon napornog puta. Ujutro, devojaka nigde na vidiku. Bili smo na putu pre devet, Oliver za volanom. Sent Luis naše sledeüe pristanište. Utonuh u apokaliptiþnu turobnost. Slistio bih carstva tog jutra, da mi je palac bio na pravom dugmetu. Pustio bih Strejndžlava sa lanca. Oslobodio bih vuka Fenrisa. Zbrisao bih univerzum, samo da sam imao priliku.

12 oliver Vozio sam pet sati bez prekida. Bilo je divno. Želeli su da stanem da pišaju, da protegnu noge, da kupe hamburgere, da rade ovo, da rade ono, ali nisam obraüao pažnju, samo sam vozio. Noge zalepljene za papuþicu gasa, prstiju lako oslonjenih o volan, leda apsolutno pravih, glave gotovo nepokretne, oþiju prikovanih za taþku dvadeset ili trideset stopa ispred vetrobrana. Ritam kretanja me je zaposeo. Bila je to gotovo seksualna stvar: duga, blistava kola šibaju napred, siluju autoput, a ja za upravljaþem. Stvarno sam uživao u tome. Neko vreme mi se doslovce digao. Sinoü, sa onim kurvama koje je našao Timoti, srce mi stvarno nije bilo za tim. Oh, terao sam kera tri runde, ali samo zato što se to oþekivalo od mene, osim toga na svoj štedljivi, seljaþki naþin nisam želeo da traüim Timotijev novac. Triput sam je krknuo, kako je cura samo ono rekla: „Hoüeš odmah još jedno kokanje, dušo?” Ali ovo, sa kolima, dugi, zadržani, beskrajni pogon cilindara, to je praktiþno neka vrsta opštenja, to je ekstaza. ýini mi se da sada shvatam kako se oseüaju motociklistiþki fanatici. Sve dalje i dalje i dalje. Brundanje pod tobom. Pošli smo putem 66, dole kroz Džolijet, kroz Blumington, dalje prema Springfildu. Bez mnogo saobraüaja, na nekim mestima þitave kolone kamiona, ali inaþe skoro ništa, a telefonski stubovi sve vreme su promicali kraj mene flik-flik-flik. Milju na minut, trista milja za pet sati, þak i za mene sjajan prošek kad se radi o vožnji na istoku. Gola, ravna polja, neka od njih još uvek prekrivena snegom. Žalbe iz kikiriki partera, Eli me naziva prokletom mašinom za vožnju, Ned kukumavþi da stanem. Pretvarao sam se da ih ne þujem. Najzad su me ostavili na miru. Timoti je uglavnom spavao. Bio sam kralj puta. Do podneva je postalo oþigledno da üemo za par sati biti u Sent Luisu. Plan je bio da tamo provedemo noþ, ali to više nije imalo smisla, i kada se Timoti probudio, izvukao je svoje mape i turistiþke vodiþe i stao da razraÿuje sledeþi korak našeg putovanja. On i Eli su se posvaÿali oko naþina na koji je Timoti planirao stvari. Nisam obraüao previše pažnje. ýini mi se da je Eli dokazivao da je trebalo da poÿemo za Kanzas Siti, a ne za Sent Luis, kada smo pošli iz ýikaga. Mogao sam to da im kažem davno, ali nije me bilo briga kojom üe trasom; ionako nisam bio baš lud od želje da opet proÿem kroz Kanzas. Timoti nije obratio pažnju da su ýikago i Sent Luis toliko blizu kada je prvi put skicirao našu trasu. Iskljuþio sam njihovo džapanje i proveo neko vreme razmišljajuüi o neþemu što mi je Eli rekao sinoü dok smo trþkali okolo i razgledali ýikago. Nisu išli dovoljno brzo za mene i ja sam poþeo da ih gnjavim da malo požure, a Eli je rekao: „Ti stvarno prožÿireš ovaj grad, je li? Kao turista u Parizu.” „Nikada nisam video ýikago”, rekao sam mu. „Hoüu da upijem koliko god mogu.” „Okej, to je super”, rekao je. Ali ja sam hteo da znam zašto je izgledao tako iznenaÿeno što se ja zanimam za druge gradove. Izgledalo je da mu je neprijatno i kao da je želeo da promenimo temu. Podbadao sam ga da odgovori. Najzad je rekao, sa onim slabašnim smejuljenjem koje koristi da ti kaže kako üe ti saopštiti nešto sa uvredljivim nagoveštajima, ali da ti ne smeš misliti da je ozbiljan: „Samo sam se pitao zašto se neko ko izgleda tako normalan, tako dobro prilagoÿen, toliko napaljeno interesuje za razgledanje znamenitosti.” Naglasio je, ne želeüi to: za Elija su glad za iskustvom, traganje za znanjem, želja da se vidi šta je iza sledeüeg brega sve svojstva primarno povezana sa onima koji su u nekom pogledu neprivilegovani - sa pripadnicima manjinskih grupa, ljudima koji imaju fiziþke probleme ili nedostatke, one koje muþe socijalne nevolje i tako dalje. Veliki, zgodni, mišiüavi dzindzov kao ja ne bi trebalo da ima

neuroze koje oznaþavaju intelektualnu radoznalost; trebalo bi da bude opušten i ravnodušan, kao Timoti. Moje malo iskazivanje napaljenosti nije se slagalo sa karakterom, prema Elijevoj zamisli kakav bi moj karakter trebalo da bude. Zbog toga što je toliko popušio tu etniþku stvar, oþekivao sam da mi kaže da je želja za uþenjem u osnovi svojstvo koje se može naüi kod njegovog naroda, sa par þasnih izuzetaka. Ali nije izleteo baš sa time, iako je najverovatnije tako mislio. Pitao sam se tada, i još uvek se pitam, zbog þega misli da sam tako dobro prilagoÿen. Moraš li biti visok pet stopa sa sedam, jedno rame malo više od drugog, da bi imao opsesije i porive koje Eli izjednaþava sa inteligencijom? Eli me potcenjuje. Povezao me je sa stereotipom: veliki, glupi, zgodni goy. Voleo bih da pogleda u moju seljaþku lobanju na pet minuta. Sada smo prilazili Sent Luisu. Jurnjava duž praznog državnog autoputa kroz otvoreni poljoprivredni kraj; zatim kroz nešto vlažno i jadno, što sebe naziva Istoþnim Sent Luisom; i najzad blistavi Gejtvej luk koji se uzdiže na suprotnoj strani reke. Stigli smo na most. Zamisao prelaska Misisipija apsolutno je sludela Elija; proturio je glavu i ramena iz kola i piljio van, kao da prelazimo Jordan. Kada smo bili na strani Sent Luisa, zaustavio sam kola pred blistavim, kružnim motelom. Njih trojica izjuriše napolje i raspršiše se okolo kao luÿaci. Ja nisam napuštao vozaþko sedište. Toþkovi su se okretali u mojoj glavi. Pet neprekinutih sati vožnje. Ekstaza! Najzad sam ustao. Desna noga mi se ukoþila. Morao sam da hramljem prvih par minuta. Ali vredelo je, zbog tih pet divnih sati, tih privatnih sati, sam sa kolima i autoputem. Bilo mi je, žao što smo uopšte morali da stanemo.

13 ned Hladno, plavo veþe Ozarka. Iscrpljenost, anoksija, muþnina: dividende auto-zamora. Što je mnogo, mnogo je; ovde üemo da stanemo. ýetiri crvenooka robota teturaju se iz kola. Jesmo li danas stvarno prešli više od hiljadu milja? Da, hiljadu i kusur, pravo preko Ilinoisa i Misurija u Oklahomu, dugi periodi od sedamdeset i osamdeset milja na sat, a da je bilo po Oliverovom, vozili bismo se još petsto milja pre nego što oladimo. Ali nismo mogli dalje. Sam Oliver priznaje da kvalitet njegovih performansi poþinje da opada nakon šestote milje u toku dana. Zamalo da nas sredi tamo kod Džoplina, staklastih oþiju i grogi, kad su zglavci odbili da se uhvate u koštac sa krivinom koju su mu oþi opazile. Timoti je danas vozio stotinu milja, možda sto pedeset; ja mora da sam vozio ostatak, u nekoliko navrata u ukupnom iznosu od tri ili þetiri sata, þist užas þitavim putem. Ali sada moramo da stanemo. Psihiþka putarina je prevelika. Sumnja, oþajanje, depresija, potištenost uvukli su se u našu žilavu grupu. Potišteni, razoþarani, obeshrabreni, lišeni iluzija, poraženi, vuþemo se u odabrani motel, pitajuüi se na svoje raznovrsne naþine kako smo mogli da nateramo sebe da preduzmemo ovu ekspediciju. Aha! Parkiralište pod nazivom Momenat Istine u Nigdinu, Oklahoma! Motel Rub Stvarnosti! Svratište „Skepticizam”! Dvadeset soba, lažni kolonijalni stil, plastiþna fasada od crvene cigle i beli drveni stubovi koji su podboþili ulaz. Jedini smo gosti, izgleda. Recepcionerka sa gumom za žvakanje, stara jedno sedamnaest godina, kose pritegnute u fantastiþnu košnicu po stilu 1962 i zadržanu u tom položaju teþnošüu za balzamovanje. Gleda nas mlitavo, ni trzaj zainteresovanosti. Teška šminka na oþnim kapcima, tirkizna sa crnim rubovima. Kamenjarka, fufika, previše tupavo kurveüa da bi þak bila uspešna kurva. „Restoran se zatvara u deset”, kaže nam ona. Bizarni, otežuüi naglasak. Timoti razmišlja o tome da je pozove u svoju sobu na malo jebaþine, to nam je svima oþigledno; imam oseüaj da želi da je doda u svoju kolekciju sveameriþkih tipova. Zapravo - da kažem to sa svog stanovišta kao objektivan posmatraþ, podvrsta polimorfni perverznjak - ne bi ni loše izgledala, kada bi je dobro izribali da skinu svu tu šminka i lak za kosu. Fine, visoke sise dignute ispod zelene uniforme; isturene jagodice i nos. Ali turobne oþi, mlitave, napuüene usne ne mogu se sprati. Oliver se gnevno mršti na Timotija, upozoravajuüi ga da ništa ne zapoþinje sa njom. Bar jednom Timoti popušta; prevladujuüe oseüanje depresije i njega je potkaþilo. Ona nam daje susedne dvokrevetne sobe, trinaest dolara po komadu, a Timoti joj nudi svoje svemoguüe parþe plastike. „Sobe su okolo, pa levo”, kaže ona, izvodeüi svoju taþku sa mašinom za kreditne kartice i, nakon što je to Xþinila, potpuno se iskljuþuje iz našeg prisustva, vraüajuüi pažnju japanskom televizoru sa ekranom od pet inþa posaÿenim na pult. Mi polazimo levo, pored suvog bazena za plivanje i ulazimo u svoje sobe. Moramo požuriti, inaþe üemo propustiti veþeru. Pobacamo prtljag, pljusnemo vodu u lice, pa napolje do restorana. Jedna kelnerica, pogrbljena, sa gumom za žvakanje; mogla bi da bude sestra recepcionerka. I ona je imala dugaþak dan; oko nje se širi oštar, piþHüi zadah koji nas tresne dok se ona naginje nad nas da nabaca srebrninu na stolnjak od vatrostalne plastike. „Šta üemo, momci?” Veþeras nema escalopes de veau, nema caneton aux cerises. Mrtvi hamburgeri, uljasta kafa. Jedemo u tišini i u tišini se tiskamo do svojih soba. Dole sa znojavom odeüom. Pod tuš, prvo Eli, pa ja. Vrata koja povezuju naše sobe mogu da se otvore. Otvorena su. Iza njih se þuje prigušeno bubnjanje: Oliver, go, kleþi pred televizorom i igra se sa biraþem kanala. Prelazim pogledom preko njega, preko þvrste stražnjice, širokih leda, obešenih genitalija vidljivih ispod njegovih mišiüavih butina. Potiskujem svoje iskrivljene, požudne misli.

Ova tri samilosnika su se sasvim dobro snašli sa problemom življenja sa biseksualnim cimerom; prave se da moja „bolest”, moje „stanje” ne postoje, i poþinju od takve polazišne taþke. Prvo pravilo liberalnosti: ne igraj zaštitnika hendikepiranom. Pravi se da slepac može da vidi, da je crnac beo, da jedan topli brat ne oseüa ništa pred prizorom Oliverove glatke, þvrste stražnjice. Nije da sam mu se ikada previše nabacivao. Ali zna on. Zna. Oliver nije budala. Zbog þega smo toliko depresivni veþeras? Odakle taj gubitak vere? Mora da potiþe od Elija. Bio je turoban þitavog dana, izgubljen u oblastima egzistencijalnog beznaÿa. Mislim da je to bilo þisto liþno razoþaranje, roÿeno iz Elijevih teškoüa da se poveže sa neposrednom okolinom i kosmosom uopšte, ali se suptilno, neprimetno uopštila i sve nas zarazila. Uzela je oblik bolnih sumnji: 1. Zašto smo se muþili da poÿemo na ovo putovanje? 2. Šta stvarno oþekujemo ÿa dobijemo? 3. Možemo li se stvarno nadali da üemo dobiti ono za þim tragamo? 4. Ako ga naÿemo, da li ga želimo? I tako sve mora da poþne ponovo, taj posao samohipnotisanja, samoobraüenja. Eli je izvukao svoje papire i prouþava ih pažljivo: rukopis svog prevoda Knjige lobanja, fotokopije iseþaka iz novina koji su ga naveli da poveže mesto u Arizoni sa drevnim i neverovatnim kultom þiji je sveti tekst knjiga možda bila, i svoju masu sporednih dokumenata i referenci. Nakon izvesnog vremena podiže pogled prema nama i govori: „Sve što je trenutno znano u medicini nije skoro ništa u poredenju sa onim što preostaje da bude otkriveno... mogli bismo se osloboditi bezbrojnih bolesti kako tela, tako i uma, a možda þak i zaglupljenja starosti, kada bismo imali dovoljno široko poznavanje njihovih uzroka i svih lekova koje nam pruža priroda.” To je Dekart, Rasprave o metodu. I ponovo Dekart, u þetrdeset drugoj, u pismu Hajgensovom ocu: „Nikada nisam toliko pazio da saþuvam sebe kao sada, i zato, iako sam mislio da mi smrt ne može ukrasti više od trideset ili þetrdeset godina, ne može da ne iznenadi a da mi ne zakine nadu na više od jednog stoleüa: jer izgleda mi oþigledno da ukoliko þuvamo sebe pred odredenim greškama koje obiþno þinimo svojim naþinom življenja, mogli bismo biti u stanju da bez drugih izuma dostignemo starosno doba mnogo duže i sreþnije nego sada.” Nisam to slušao po prvi put. Eli nam je još davno prikazao sve svoje podatke. Odluka da poÿemo u Arizonu sazrevala je vrlo sporo i silom je terana u zrelost jutrima pseudofilozofskog naglabanja. Tada sam rekao, sada kažem: „Dekart je umro u pedeset þetvrtoj, zar ne?” „Nesreüan sluþaj. Iznenaÿenje. Osim toga, do tada još uvek nije usavršio svoju teoriju dugoveþnosti.” Timoti: „Šteta što nije radio brže.” „Šteta, da, za sve nas”, rekao je Eli. „Ali mi treba da tragamo za ýuvarima lobanja. Oni su usavršili svoje tehnike.” „To li kažeš.” „U to verujem”, rekao je Eli, upinjuüi se da natera sebe da poveruje. A poznate rutine ponovo potekoše. Eli, nagrizen umorom, balansirajuüi na rubu neverovanja, izvodio je svoje argumente da bi još jednom uspravio glavu. Dignutih šaka, raširenih prstiju, pedagoški gest. „Slažemo se”, rekao je, „da je nezainteresovanost staromodna, sa pragmatizmom je svršeno, dobokoumni skepticizam je preminuo. Oprobali smo þitavu tu hrpu stavova i oni ne pale. Odsecaju nas od previše toga što je bitno. Ne daju dovoljno odgovora na prava pitanja: samo nas ostavljaju da izgledamo pametni i ciniþni, ali još uvek neznalice. Slažemo li se?” „Slažemo.” Oliver, ukoþenih oþiju. „Slažemo.” Timoti, zevajuüi. „Slažemo.” ýak i ja. Kez.

Eli, ponovo: „U modernom životu nisu preostale misterije. Nauþna generacija ih je sve pobila. Racionalistiþko proþišüavanje, koje proteruje neverovatno i neobjašnjivo. Pogledajte kako su prazne postale religije u poslednjih stotinu godina. Bog je mrtav, kažu. Naravno da jeste: poginuo je, ubili su ga. ýujte, ja sam Jevrej, imao sam lekcije hebrejskog kao dobri mali þivutin, þitao sam toru, imao sam bar micvu, poklanjali su mi penkala - da li mi je ikada neko pomenuo boga u kontekstu koji je vredelo slušati? Bog je bio neko ko je govorio sa Mojsijem. Bog je bio stub vatre pre þetiri hiljade godina. Gde je bog sada? Ne pitajte Jevreja. Nismo ga videli veü neko vreme. Obožavamo pravila, zakone koji odreÿuju svakodnevni život, obiþaje, reþi Biblije, hartiju na kojoj je štampana Biblija, samu povezanu knjigu, ali ne obožavamo natrirodna biüa kao što je bog. Starac sa bradom, koji odbrojava grehe - ne, ne, to je za shvartzera, to je za goya. Samo, šta je sa vama trojicom goyima? I vi imate prazne religije. Ti, Timoti, visoka crkva, šta ti imaš, oblake tamjana, brokatne odore, horove deþaka koji pevaju Vejgana Vilijamsa i Elgara. Ti, Olivere, metodist, papist, prezveterijanac, ne umem þak ni da ih razlikujem, ne predstavljaju ništa, baš ništa, nemaju duhovnog sadržaja, nemaju misterije, nemaju ekstaze. Kao kad si reformisani Židov. A ti, Nede, papista, neuspešni sveštenik, šta ti imaš? Devicu? Svece? Malog Hrista? Nemoguüe je da verujete u ta sranja. To je sve sažeženo u mozgu. To je za seljake, za lumpenproletarijat. Ikone i sveta vodica. Hleb i vino. Voleli biste da verujete u to - Isuse, i sam bih voleo da verujem. Katolicizam nije jedina potpuna religija ove civilizacije, jedina koja makar pokušava da dosegne ono tajanstveno, rezonancu sa natprirodnim, svest o višim moüima. Samo što su je oni uništili, uništili su nas, ništa ne možete prihvatiti. Sve se to sada svodi na Binga Krozbija i Ingrid Bergman, ili Berigane koji pišu manifeste, ili Poljake koji upozoravaju na bezbožni komunizam i porno filmove. I tako je religija mrtva. Gotovo je. I gde nas to ostavlja? Same pod užasnim nebom, þekajuüi na kraj. ýekajuüi na kraj.” „Mnogo ljudi još uvek ide u crkve”, istakao je Timoti. „ýak i u sinagoge, pretpostavljam.” „Iz navike. Iz straha. Iz socijalnog moranja. Otvaraju li svoje duše bogu? Kada si poslednji put otvorio svoju dušu bogu, Timoti? Olivere? Nede? Kada sam ja? Kada smo makar i pomislili da uþinimo tako nešto? To zvuþi apsurdno. Boga su toliko zagadili evangelisti, arheolozi, teolozi i lažni vernici da nije nikakvo þudo što je mrtav. Samoubistvo. Ali gde to ostavlja nas? Hoüemo li svi biti nauþnici i objašnjavati sve uz pomoü neutrona, protona i DNK? Gde je misterija? Gde je dubina? Sve moramo da uþinimo sami",rekao je Eli. „U modernom životu postoji nestašica misterija. U redu, onda, zadatak za inteligentnog þoveka u tom sluþaju postaje stvaranje atmosfere u kojoj je moguüa predaja neverovatnom. Zatvoren um je mrtav um.” Sada se zagrevao. Groznica ga je hvatala. Bili Graham kamenjarskog doba. „Poslednjih osam godina, deset godina, svi smo pokušavali da napipamo put do neke vrste radne sinteze, neke strukturalne korelacije koja bi zadržala svet u jednom komadu za nas u središtu sveg log haosa. Trava, esid, komune, rok, þitava stvar sa transcendencijom, astrologija, makrobiotika, zen - tragamo, zar ne, uvek tragamo? I ponekad pronalazimo. Ne previše þesto. Zavirujemo na mnogo tupavih mesta, zbog toga šio smo u osnovi ugavnom tupavi, þak i najbolji medu nama, i zbog toga što ne znamo odgovore sve dok ne obradimo pitanja malo bolje. I zato jurimo leteüe tanjire. Oblaþimo ronilaþka odela i tragamo za Atlantidom. Hvataju nas mitologija, fantazije, paranoja, Središnja Zemlja, fiksanje, hiljadu vrsta iracionalnosti. Šta god su oni odbacili, mi kupujemo, þesto ni iz kakvog boljeg razloga nego što je onaj zbog koga su ga oni odbacili. Bekstvo od razuma. Ne branim ja to u potpunosti. Ja samo kažem da je to neophodno, to je stepen kroz koji svi moramo da proÿemo, vatra, kaljenje, razum nije dovoljan. Zapadni þovek izbegao je iz sujevernog neznanja u materijalistiþku prazninu: sada moramo da nastavimo, ponekad üorsokacima i lažnim tragovima, sve dok ne nauþimo kako da ponovo prihvatimo univerzum u

þitavoj njegovojoj misterioznoj, neobjašnjivoj veliþanstvenosti, sve dok ne pronaÿemo pravu stvar, sintezu, ono sastavljanje koje üe nas pustiti da živimo onako kako treba da živimo. A onda možemo da živimo zauvek. Ili toliko blizu veþnosti da nema nikakve razlike.” Timoti reþe: „I želiš da poverujemo da Knjiga lobanja pruža naþin, ha?” „To je moguünost. Daje nam odreÿenu šansu da prodremo u beskonaþnost. Nije li to dovoljno dobro? Ne zavreÿuje li to pokušaj? Kuda nas je ismevanje dovelo? Kuda nas je dovela sumnja? Kuda nas je doveo skepticizam? Zar ne možemo da pokušamo? Zar ne možemo da pogledamo?" Eli je ponovo pronašao svoju veru. Vikao je, znojio se, stajao je go kao od majke roden i vitlao okolo rukama. ýitavo telo mu je bilo u vatri. Bio je doslovce divan, samo za taj trenutak. Eli, divan! Rekao sam: „Ja sam sve vreme za, a istovremeno nemam nameru ÿa ga popušim ni pola inþa. Kopþaš? Furam dijalektiku mita. Njegova neuverljivost razbija se o moj skepticizam i daje mi pogonsku snagu da idem dalje. Napetosti i prolivureþnosti su moje gorivo.” Timoti, ÿavolji advokat, zavrteo je glavom - teški, bikovski gest, njegovo krupno, goveÿe telo pokretalo se kao lagano klatno. „Ma hajde, þoveþe. U šta stvarno veruješ? Lobanje, da ili ne, spasenje ili sranje, þinjenica ili fantazija. Koje?” „Oboje”, rekao sam. „Oboje? Ne možeš imati oboje.” „Da, mogu!” povikao sam. „Oboje! Oboje! Da i ne! Možeš li da me slediš tamo gde živim, Timoti? Na mesto gde je napetost najveüa, gde je da tesno pribijeno uz ne. Gde istovremeno odbijaš postojanje nerazjašnjivog i prihvataš postojanje nerazjašnjivog. Život veþni! To je sranje, zar ne, gomila pustih sanjarija, stari bezumni san? Pa ipak je i realnost. Možemo da živimo hiljadu godina, ako želimo. Ali to je nemoguüe. Potvrÿujem. Poriþem. Aplaudiram. Kliþem.” „Govoriš besmislice”, zagroktao je Timoti. „Ti tražiš previše smisla. Poserem li se ja na smisao! Eli je u pravu: trebaju nam misterije, treba nam neshvatljivo, treba nam nepoznato. ýitave generacije su uþile sebe da veruju u neverovatno, Timoti. I onda eto tebe sa mornariþkim frizom, i kažeš kako sve to nema nikakvog smisla.” Timoti sleže ramenima. „Taþno. Šta hoüeš od mene? Ja sam samo glupi šibadžija.” „To je tvoja poza”, reþe Eli. „Tvoja persona, tvoja maska. Veliki, glupi šibadžija. To te izoluje. Štedi te od potrebe da se posvetiš na bilo koji naþin, emocionalno, politiþki, ideološki, metafiziþki. Kažeš da ne razumeš i sležeš ramenima, napraviš korak nazad i nasmeješ se. Zbog þega želiš da budeš zombi, Timoti? Zbog þega želiš da se iskljuþiš?” „Ne može on tu ništa, Eli”,rekao sam ja. „On je roden da bude džentlmen. On je iskljuþen po definiciji.” „Ma, jebite se vi”, reþe Timoti na svoj najdžentlmenskiji naþin. „Šta vi znate, obojica? I šta ja radim ovde? Dovukli me jedan þivutin i jedan pederaš preko pola zapadne hemisfere da proverim bajku staru hiljadu godina!” Blago se naklonih. „Hej, dobro izvedeno, Timoti! Znak pravog džentlmena: nikada ne vreda ako nije izazvan.” „Ti si postavio to pitanje”, reþe Eli, „i onda ti i odgovori. Šta radiš ovde?” „I nemoj mene da optužuješ da sam te dovukao ovamo”, rekao sam. „Ovo je ElijeV trip. Ja sam skeptiþan kao i li, možda još i više.” Timoti frknu. Mislim da se osetio brojþano poraženim. Rekao je, vrlo tiho: „Samo sam pošao da se zajedno provozamo.” „Da se provozamo! Da se provozamo!” Eli.

„Ti si tražio da podem. Jebeš sranje, tebi su trebala þetiri tipa, tako si rekao, a ja nisam imao ništa bolje da radim za uskrs. Moji drugari. Moja klapa. Rekao sam da þu da podem. Moja kola, moje pare. Umem ja da igram po takvoj svirci. Margo se bacila na astrologiju, znate, to vam je ono vodolija na ovu stranu, ribe na onu, Mars prelazi desetu sunþevu kuüu, a Saturn je u kuüi, i onda neüe da se jebe dok prvo ne proveri zvezde, što ponekad ume da bude baš u nezgodno vreme. A da li joj se ja podsmevam? Da li joj se smejem kao njen otac?” „Samo u sebi”, reþe Eli. „To je moja stvar. Prihvatam šta mogu da prihvatim, a za ostalim nemam nikakve potrebe. Ali sam dobre duše prema svemu tome. Podnosim njene veštiþje doktore. Podnosim i tvoje, Eli. To ti je još jedna oznaka džentlmena, Nede: prijatan je, ne pokušava da preobrati druge, nikada ne gura stvari na štetu nekoga drugog.” „I ne mora”, rekao sam. „Ne mora, ne. U redu: ovde sam, da? Plaüam za ovu sobu, da? Uþestvujem sa 400 posto. Moram li biti i Iskreni Vernik? Moram li da se obratim u vašu religiju?” „Šta üeš uraditi”, reþe Eli, „kada budemo stvarno u Kuüi lobanja i kada nam ýuvari ponude Probu? Hoüeš li tada još uvek biti skeptiþan? Hoüe li tvoja navika neverovanja da bude za tebe toliki teret da neüeš moüi da se predaš?” „Proceniüu to”, odvrati Timoti polako, „kada budem imao nešto na þemu üu da zasnivam svoju ocenu.” Iznenada se okrenuo Oliveru. „Ti si bio priliþno üutljiv, pravi Amerikanþe.” „Šta hoüeš da kažem?” pitao je Oliver. Njegovo dugo, vitko telo pružilo se pred televizorom. Svaki mišiü mu se ocrtavao na koži: hodajuüi udžbenik anatomije. Njegov podugaþki, ružiþasti aparat koji je štrþao iz zlatne šume, inspirisao me je na nepristale misli. Retro me, Salhanas. U tom smeru leži Gomora, ako veü ne Sodoma. „Zar nemaš ništa þime bi doprineo diskusiji?” „Stvarno nisam baš obratio pažnju.” „Priþali smo o ovom putu. O Knjizi lobanja i stepenu vere koji imamo u nju”, reþe Timoti. „Shvatam.” „Da li bi mario da iskažeš svoje verovanje, Olivere Maršale?” Oliver kao da je bio usred putovanja do druge galaksije. Rekao je: „Priklanjam Eliju dobrobit sumnje.” „Onda veruješ u Lobanje?” pitao je Timoti. „Verujem.” „Iako znamo da je þitava stvar apsurd.” „Da”, reþe Oliver. „Iako je apsurd.” „To je i Tertulijanov pogled”, ubaci se Eli. „Credo quia absurdum esi. Verujem zato što je apsurdno. Razliþit kontekst verovanja, razume se, ali psihologija je u pravu.” „Da, da, taþno moj položaj!” rekao sam. „Verujem zato što je apsurd. Dobri stari Tertulijan. Iskazao je taþno ono što oseþam. Taþno moj položaj.” „Ne i moj.” Oliver. „Ne?” pitao je Eli. Oliver reþe: „Ne. Ja verujem uprkos apsurdu.” „Zašto?” reþe Eli. „Zašto, Olivere”, rekoh ja trenutak kasnije. „Znaš da je apsurdno, a ipak veruješ. Zašto?” „Zato što moram”, rekao je. „Zato što mi je to jedina nada.” Piljio je pravo u mene. Oþi su mu imale neobiþno razoren izraz, kao da je gledao u samo lice Smrti i izvukao se živ, ali svih izlaza uništenih, svih moguünosti srušenih. ýuo je doboše i frule posmrtnog marša na rubu univerzuma. Zadrhtao sam pred tim ledenim oþima. Te prigušene

reþi su me prenerazile. Verujem, rekao je. Uprkos apsurdu. Zato što moram. Zato što mi je to jedina nada. Poruka sa druge planete. Mogao sam da osetim ledeno prisustvo Smrti u toj sobi sa nama, üutko je okrznula naše ružiþaste, momaþke obraze.

14 timoti Mi smo ti opaka mešavina, nas þetvorica. Kako smo se uopšte sakupili? Kakva nas je to igra sudbine gurnula u iste spavaonice? Na poþetku smo bili samo ja i Oliver, dva brucoša kojima je kompjuterski dodeljena dvokrevetna soba sa pogledom na dvorište. Ja tek što sam stigao iz Andovera i bio sam pun sebe. Ne želim time da kažem da sam bio zaluÿen porodiþnim novcem. Njega sam uzimao kao zagarantovanog, uvek sam to radio: svi sa kojima sam odrastao bili su bogati, tako da nisam imao pravi oseþaj koliko smo bogati, a ionako ja nisam ništa uþinio da zaradim taj novac (niti moj otac, niti otac moga oca, niti otac oca moga oca, i tako dalje, i tako dalje), i zašto bih se onda duvao time? Ono što mi je napumpalo glavu bio je oseþaj predaštva, saznanja da u sebi imam krv heroja revolucionarnog rata, senatora i kongresmena, diplomata, velikih finansijera iz devetnaestog stoleüa. Bio sam hodajuüa knjiga istorije. Isto tako, uživao sam u saznanju da sam visok, jak i zdrav - zdravo telo, zdrav um, sve prirodne prednosti. Napolju, izvan kampusa bio je svet pun crnaca, Jevreja, padaviþara, neurotika, homoseksualaca i drugog šljama, ali ja sam izvukao tri trešnje na velikoj tomboli života i bio sam ponosan na svoju sreüu. Isto tako, imao sam džeparac od sto dolara nedeljno, što je bilo taman kako treba, i možda nisam bio baš svestan ÿa veüina osamnaestogodišnjaka mora da se snalazi sa nešto manje. A onda je tu bio Oliver. Zakljuþio sam da mi je kompjuter ponovo dao sreüan zgoditak, jer mogao sam biti udružen sa nekim otkaþenim, nekim izopaþenim, nekim sa naopakom, zavidljivom, ogorþenom dušom, a Oliver je izgledao u potpunosti normalno. Pristali kukuruzom othranjeni pre-medicinar iz divljina Kanzasa. Bio je moje visine - u stvari, inþ ili dva viši - i to je bilo okej; sav sam kao na iglama sa niskim ljudima. Oliver je imao jednostavnu spoljašnjost. Skoro sve ga je teralo na smešak. Opušten tip. Oba roditelja mrtva: bio je ovde na punoj školarini. Odmah sam shvatio da uopšte nema novca i na trenutak se uplašio da üe to izazvati podozrenje izmeÿu nas, ali ne, njemu je bilo sve ravno zbog toga. ýinilo se da ga novac ne interesuje, sve dok ima dovoljno da plati hranu, spavanje i odeüu, a to je imao - malo nasledstvo, rezultati prodaje porodiþne farme. Zabavljao ga je, a ne užasavao, debeli smotuljak koji sam uvek nosio. Prvog dana mi je rekao da planira da se uþlani u košarkaški tim, a ja sam pomislio, ode školarina na atletiku, ali sam grešio u tom pogledu: voleo je košarku, uzimao ju je veoma ozbiljno, ali je ovde bio da Xþi. U tome je bila prava razlika izmeÿu nas, ne ono sa Kanzasom ili sa parama, nego njegov oseüaj posveüenosti. Ja sam pošao na koledž zato što svi ljudi iz moje porodice idu na koledž izmeÿu osnovne škole i zrelosti; Oliver je bio ovde da bi pretvorio sebe u opasnu intelektualnu mašinu. Imao je - još uvek ima - izuzetan, neverovatan, moüan unutrašnji pogon. Tu i tamo, tokom tih prvih nedelja, uhvatio bih ga sa spuštenom maskom; sunþani osmeh momka sa farme bi nestao i lice bi mu se ukoþilo, mišiüi þeljusti stegli, oþi blesnule hladnim sjajem. Njegova posveüenost ponekad je umela da bude zastrašujuüa. Morao je da bude savršen u svemu. Imao je prosek þisto A, blizu apsolutnog vrha naše grupe, probio se u brucoški košarkaški tim i rasturio rekord koledža u broju koševa veü u debi igri, polovinu svake noüi bio je budan, XþHüi, jedva da je uopšte spavao. Ipak je nekako uspevao da izgleda ljudski. Pio je mnogo piva, povaljivao koliko god hoüeš devojaka (obiþavali smo da se trampimo izmeÿu sebe) i solidno je svirao gitaru. Jedino mesto gde se otkrivao drugi Oliver, Oliver-mašina, bile su droge. Druge nedelje na kampusu upecao sam nešto super marokanskog haša, a on apsolutno nije hteo. Rekao

mi je da je proveo sedamnaest godina kalibrišuüi glavu da radi kako valja i ne namerava da je sad sjebe. Niti je duvao travu makar jedan jedini put, koliko ja znam, u þetiri godine koliko je prošlo od tada. Toleriše naše uzimanje pota, ali ne namerava sam da ga proba. U proleüe druge godine dobili smo Neda. Oliver i ja smo te godine ponovo potpisali za zajedniþku sobu. Ned je bio u dve Oliverove grupe: fizika, koja je Nedu bila neophodna da popuni minimalne zahteve za prirodne nauke, i komparativna literatura, koja je Oliveru bila neophodna da popuni minimalne zahteve iz društvenih nauka. Oliver je imao malo problema u snalaženju sa Džojsom i Jejtsom, a Ned je imao mnogo problema u snalaženju sa kvantnom teorijom i termodinamikom, pa su radili po principu uzajamnosti. Bilo je to privlaþenje suprotnosti, njih dvojica. Ned je bio mali, tih, mršav, krupnih, blagih oþiju i finih pokreta. Bostonski Irac, jako katoliþko zaleÿe, školovao se u parohijskim školama; još uvek je nosio raspeüe kada smo bili na drugoj godini, a ponekad je þak išao na misu. Nameravao je da postane pesnik i pisac kratkih priþa. Ne, „nameravao” nije prava reþ. Kao što je to Ned jednom objasnio, talentovani ljudi ne nameravaju da postanu pisci. Ili ga imaš, ili ne. Oni koji ga imaju, pišu, a oni koji nemaju, ti nameravaju. Ned je uvek pisao. Još uvek to þini. Nosi beležnicu uvezanu spiralom i beleži sve što þuje. Ja zapravo mislim da su njegove kratke priþe sranje, a poezija besmislica, ali shvatio sam da greška verovatno leži u mom ukusu, jer isto oseüam prema mnogim piscima mnogo slavnijim od Neda. On bar radi na svojoj umetnosti. Postao nam je neka vrsta maskote. Uvek je bio mnogo bliži Oliveru nego meni, ali nije mi smetao; bio je neko drugi, neko sa potpuno drugaþijim pogledom na život. Njegov šuškavi glas, tužne pseüe oþi, otkaþeno odevanje (mnogo nosi duge odore, pretpostavljam zato da bi se pretvarao da se na kraju ipak zakaluderio), njegova poezija, neobiþna vrsta sarkazma, njegova komplikovana glava (uvek zauzima dve ili tri strane iste stvari i pretvara se da istovremeno veruje u sve i ništa) - sve me je to oþaravalo. Mora da smo mu izgledali isto toliko strano koliko i on nama. Toliko je provodio kod nas da smo ga pozvali da deli sobu sa nama na prvoj godini. Ne seüam se þija je to bila ideja, Oliverova ili moja. (Nedova?) U to vreme nisam znao da je nastran. Ili, radije, da je topli brat, da upotrebim termin koji mu se više dopada. Problem sa voÿenjem zaštiüenog Vaspovskog života je u tome što ti je na vidiku samo tanak odrezak þoveþanstva, pa ne oþekuješ neoþekivano. Znao sam da takve stvari kao što su pederi postoje, razume se. Imali smo ih u Andoveru. Hodali su isturenih laktova, mnogo frizirali kosu i govorili onim posebnim naglaskom, univerzalnim pederskim akcentom koji možete da þujete od Mejna do Kalifornije. Sve vreme su þitali Prusta i Zida, a neki od njih su nosili grudnjake ispod majica. Ali Ned spolja nije bio otkaþen. A ja nisam bio od one vrste zvrndova koji automatski pretpostavljaju da svako ko piše (ili þita!) poeziju mora da bude nastran. Bio je okrenut umetnosti, jeste, bio je informisan, bio je antigrubijan do daske, ali ne možete oþekivati od þoveka koji teži 115 funti da se mnogo zanima za ragbi. (Išao je ipak na plivanje skoro svaki dan. Na bazenu koledža plivamo golih guzica, razume se, pa je to za Neda bilo kao besplatni porniþ, ali u to vreme nisam mislio na to.) Jedna stvar, nisam ga viÿao sa devojkama. Pa ipak, to samo po sebi nije bilo nikakva krivica. Nedelju dana pre završnih ispita, pre dve godine, Oliver, ja i još par momaka napravili smo u našoj sobi nešto što bi se moglo nazvati orgijama, a Ned je bio tamo i nije izgledao zgrožen idejom. Video sam ga kako ševi maþku, bubuljiþavu konobaricu iz grada. Tek mnogo kasnije sam shvatio: pod jedan, da bi Ned mogao da smatra orgije korisnim za sebe kao materijal o kome üe pisati, i pod dva, da on zapravo ne prezire piþke, on naprosto ne mari za njih koliko za deþake. Ned nam je doveo Elija. Ne, nisu bili ljubavnici, samo drugari. To je bila praktiþno prva stvar koji mi je Eli rekao: „Za sluþaj da se pitaš, ja sam hetero. Nedu se ne dopada moj tip, a meni se ne sviÿa njegov.” Nikada to neüu zaboraviti. Bio je to za mene prvi nagoveštaj da je Ned od te

vrste, a mislim da i Oliver to nije znao, iako nikada ne znaš šta se odigrava u Oliverovoj glavi. Eli je smesta prokužio Neda. Gradski deþko, intelektualac sa Menhetna, mogao je svakoga da svrsta u odgovarajuüu kategoriju jednim jedinim pogledom. Nije mu se dopadao cimer i želeo je napolje, a mi smo imali veliki apartman, pa je rekao nešto Nedu, a Ned je pitao da li može da se useli kod nas, u novembru na prvoj godini. Moj prvi Jevrej. Nisam znao ni to - oh, Vinþestere, naivna kurþino, ti! Eli Štajnfeld iz zapadne Osamdeset treüe ulice, a ti ne možeš da pretpostaviš da je þivutin! ýasna reþ, verovao sam da je to samo nemaþko ime: Jevreji se zovu Koen, Kac ili Goldberg. Nisam bio baš zanesen Elijevom liþnošüu, ali jednom kada sam otkrio da je Jevrej osetio sam da moram da ga pustim da deli sobu sa nama. Zarad širenja sopstvenih horizonata kroz raznovrsnost, da, a isto tako jer sam bio vaspitavan da mrzim Jevreje, pa sam morao da se pobunim protiv toga. Moj deda po oþevoj strani imao je loše iskustvo sa lukavim Jevrejima tamo oko 1923; neki Abiji iz Vol Strita su ga navozali da masno investira u radio kompaniju koju su organizovali, pa su se oni obogatili, a on je izgubio otprilike pet miliona, i tako je postalo porodiþna tradicija ne verovati Jevrejima. Bili su vulgarni, nametljivi, prepredeni, i tako dalje, i tako dalje, uvek su pokušavali da zbrišu poštenog protestantskog milionera sa njegovog teško nasleÿenog bogatstva, i tako dalje, i tako dalje. U stvari, moj ujka Klark mi je jednom rekao da bi deda udvostruþio, pare da je sve prodao nakon osam meseci, što su njegovi jevrejski partneri u potaji uþinili, ali ne, on se zakaþio, þekajuüi još deblje profite, i tako se uþabrirao. A ja ionako ne podržavam sve porodiþne tradicije. Eli se uselio. Nizak, pomalo tamnoput, mnogo telesne maljavosti, žustre, nervozne okice, veliki nos. Briljantan um. Struþnjak za srednjevekovne jezike; veü je bio poznat kao autoritet u svom polju, a nije još ni diplomirao. Sa druge strane, bio je priliþno patetiþan: vezanog jezika, neurotiþan, popaljiv, previše zabrinut zbog svoje muškosti. Veþito je jurio za devojkama, obiþno ništa nije uspevao. I to sve za kuþkastim devojkama. Ne onako spektakularno ružne cave kakve preferira Ned, bog üe ga znati zašto; Eli je išao za drugom vrstom ženskih gubitnika - stidljive, košþate, neprimetne devojke, debele naoþari, ravne grudi, znate veü taj tip. Prirodno, neurotiþne su koliko i on, seks ih užasava i neüe da mu priÿu, što samo pogoršava njegove probleme. Izgledalo je da se apsolutno plaši da pride normalnoj, privlaþnoj, senzualnoj maþki. Jedan dan prošle jeseni kao akt hrišüanskog milosrÿa pogurao sam Margo na njega, a on je tako zajebao stvari da je to nezamislivo. Prava þetvorka. Sumnjam da üu ikada zaboraviti prvi (i verovatno jedini) put kada su se svi naši roditelji okupili, na proleüe naše prve godine, za vreme vikenda velikog karnevala. Sve do tada ne verujem da je iko od roditelja sebi predstavio cimere svojih sinova na bilo kakav jasan naþin. Par puta sam za božiü doveo Olivera da se sretne sa mojim ocem, ali ne Neda ili Elija, a ni ja nisam video njihove matore. Nikakva porodica što se Olivera tiþe, razume se. A Nedov otac je bio mrtav. Njegova mati je bila štrkljasta, praznooka, košþata žena, visoka skoro šest stopa, u crnoj haljini, sa irskim naglaskom. Nikako nisam mogao da je povežem sa Nedom. Elijeva majka je bila gojazna, niska, gegucava, previše natrontana odeüom; otac mu je bio gotovo nevidljiv, sitni, tužnoliki þovek koji je mnogo uzdisao. Oboje su izgledali mnogo starije od Elija. Mora da su ga zaþeli u trideset petoj ili þetrdesetoj. Onda je tu bio moj otac, koji izgleda onako kako üu ja, pretpostavljam, izgledati kroz dvadeset godina - glatki, ružiþasti obrazi, gusta kosa koja prelazi iz plavog u sedo, novþarski pogled u oþima. Krupan þovek, zgodan þovek, direktorski tip. Sa njime je bila Sejbruk, njegova žena, koja pretpostavljam ima jedno trideset osam, a mogla bi da prode kao deset godina mlada, visoka, nalickana, duga, ravna plava kosa, atletsko telo krupnih kostiju, u priliþnoj meri od onog tipa žena kakve saleüu muškarci. Zamislite tu grupu kako sedi ispod suncobrana za stolom u þetvorouglu i pokušava da vodi razgovor. Gda Štajnfeld pokušava da glumi mamicu za Olivera, jadno, slatko siroþe. G. Štajnfeld užasnuto odmerava oþevo svileno italijansko odelo od 450 $. Nedova majka kompletno van svega, ne razume ni svog sina, ni

sinovljeve prijatelje, ni njihove roditelje, niti ijedan vid dvadesetog veka. Sejbruk sva srdaþna i konjasta blaženo priþa o dobrotvornim veþerama i predstojeüem debiju svoje poüerke. ("A ona je glumica?" pitala je gda Štajnfeld, sva zbunjena. „Mislila sam na njenu debi žurku”, govori Sejbruk, isto toliko zbunjena.) Moj otac mnogo prouþava nokte, oštro odmerava Štajnfeldove i Elija, ne želeüi da poveruje u bilo šta od svega toga. G. Štajnfeld, da bi zapoþeo razgovor, priþa mom ocu o berzi. G. Štajnfeld nije ništa uložio, ali pažljivo þita Tajms. Moj otac pojma nema o tržištu; sve dok kamate stižu na vreme, on je sreüan; osim toga, deo je njegove religije da nikada ne priþa o novcu. On šalje signal prema Sejbruk, koja poslušno menja temu i poþinje da priþa kako je predsednica komiteta za prikupljanje sredstava za pomoü palestinskim izbeglicama, znate, kaže ona, onima koje su isterali Jevreji kada je stvoren Izrael. Gÿa Štajnfeld samo dahüe. Da kaže takvu stvar pred pripadnikom Hadasaha! Moj otac tada pokazuje preko þetvorougla na naroþito dugokosog studenta koji se upravo okrenuo i kaže: „Mogao sam da se zakunem da je onaj tip žensko, sve dok nije pogledao ovamo.” Oliver, koji je pustio da mu kosa naraste do ramena, pretpostavljam da bi pokazao šta misli o Kanzasu, upuüuje mom ocu svoj najhladniji, najhladniji osmeh. Ne zbunjujuüi se, ništa ne primeüujuüi, moj otac nastavlja: „Možda grešim, ali ne mogu da ne posumnjam da su mnogi od tih mladiüa sa loknicama, znate, pomalo homoseksualni.” Na to se Ned glasno nasmeje. Nedova mati pocrveni i zakašlje se - ne zbog toga što zna da joj je deþak homiü (ona ne zna - ta ideja bi za nju bila neverovatna) nego zato što je g. Vinþester, koji izgleda tako uglaÿeno, upotrebio za stolom tako ružnu reþ. Štajnfeldovi, koji brzo kapiraju, gledaju u Neda, zatim u Elija, pa onda jedno u drugo - vrlo složena reakcija. Da li je njihov sinþLü bezbedan sa takvim cimerom? Moj otac ne shvata šta je zapoþela njegova nepažljiva izjava i ne zna kome da se izvini za šta. On se mršti, a Sejbruk mu nešto šapuüe - Sejbruk, šaputanje u društvu, šta bi na to rekla Emili Post? - a on odgovara veliþanstvenim rumenilom koje se prostire daleko u infracrvenu oblast. „Možda bismo mogli da naruþimo malo vina”, kaže on glasno da bi sakrio zbunjenost i veliþanstveno poziva studenta-konobara. „Imate li Šasanj-Montraše iz ’69?” pita on. „Gospodine?” odgovara konobar belo. Donosi se kofa s ledom koja sadrži bocu Libfraumilha od tri dolara, najbolje što imaju za ponuditi, a moja majka plaüa novom novcijatom pedeseticom. Nedova majka u neverici zuri u novþanicu; Štajnfeldovi se mršte na mog oca, misle da pokušava da ih ponizi. Divna, divna epizoda, þitav taj ruþak. Posle me Sejbruk povuþe u stranu i kaže: „Tvom ocu je vrlo neprijatno. Da je znao da Elija, ovaj, privlaþe drugi mladiüi, nikada to ne bi rekao.” „Nije Eli”, rekao sam. „Eli je normalac. Ned.” Sejbruk je zaprepašüena. Misli da je možda zajebavam. Želi da kaže da se ona i moj otac nadaju da se ne jebavam ni sa jednim od njih, koji god da je nastran, ali previše je fina da to Xþini. Umesto toga prelazi na neutralno üeretanje na propisana tri minuta, graciozno se povlaþi i odlazi da objasni mom ocu poslednji obrt situacije. Vidim kako Štajnfeldovi gnevno raspravljaju sa Elijem, bez sumnje mu trljaju glavu zbog toga što je uzeo sobu sa snobovskim nejevrejom i ozbiljno ga upozoravajuüi da se kloni i tog malog faygeleha, ako nije (oy! veh!) veü prekasno. I kod Neda i njegove majke došlo je do meÿugeneracijskog sukoba. Uhvatio sam zalutale fraze: „Sestre se mole za tebe... Prelazak krstu svetom... molitve... brojanice... tvoj anÿeoski otac... iskušeništvo... jezuit... jezuit... jezuit...” Na jednoj strani, sam, sedi Oliver. Gleda. Smeši se svojim venerijanskim osmehom. Taj je samo posetioc na Zemlji, taj Oliver, þovek sa leteüeg tanjira. Ocenjujem Olivera kao najdublji um grupe. Ne zna toliko koliko Eli, ne odaje isti utisak briljantnosti, ali je moünija inteligencija, ubeÿen sam. Osim toga, on je najjaþi od nas, jer na površini izgleda tako celovito i normalno, a zapravo nije takav. Eli ima najžustriji kliker medu nama, a istovremeno je i najizmuþeniji, najnemirniji. Ned pozira kao naš slabiü, naš vilenjak, ali

ne potcenjujte ga: zna taj sve vreme šta hoüe i uvek se potrudi da to i dobije. A ja? Šta ima da se kaže o meni? Dobri stari Joca sa koledža. Prave porodiþne veze, pravo bratstvo, pravi klubovi. U junu üu diplomirati i poþinjem da živim dugo i sreüno. Vazduhoplovstvo, da, ali ne borbena dužnost - sve je sreÿeno, naši geni su previše dobri da bi se traüili - a onda nalazim odgovarajuüu episkopalnu debitantkinju, potvrÿeno devicu i pripadnicu jedne od Sto Porodica, pa üu da se okuüim i da budem džentlmen. Isuse! Hvala bogu da Elijeva Knjiga lobanja ne predstavlja ništa drugo nego sujeverno sranje. Kada bih morao da živim veþno na smrt bih se dosaÿivao veü za dvadeset godina.

15 oliver Kada sam imao šesnaest godina mnogo sam razmišljao o tome da se ubijem. ýasna reþ. Nije to bilo pretvaranje, romantiþarska adolescentna drama, izraz onoga što bi Eli nazvao svojeglavom liþnošüu. Bila je to prirodan filozofski stav, ukoliko smem da upotrebim izraz koji tako impresivno zvuþi, a na njega sam došao logiþno i dosledno. Ono što me je dovelo do razmišljanja o samoubistvu bilo je, pre svega, umiranje moga oca u trideset i šestoj. To mi se þinilo kao nepodnošljiva tragedija. Nije moj otac bio na ma koji naþin posebno ljudsko biüe, osim za mene. Na kraju krajeva, bio je obiþan kanzaški farmer. Ustajao bi u pet izjutra, u krevet bi išao do devet uveþe. Nikakvo školovanje vredno pomena. ýitao je samo mesne novine, i ponekad bibliju, iako ga je najveüi deo toga potpuno prevazilazio. Ali je teško radio þitavog svog kratkog života. Bio je dobar þovek, þovek sa ciljem u životu. Bila je to najpre zemlja njegovog oca, a moj otac ju je obraÿivao od desete godine, sa prekidom od par godina zbog armije; ubirao je letinu, vratio sve dugove, uspeo sebi da obezbedi kakav-takav život, þak mu je pošlo za rukom da kupi þetrdeset jutara i da razmišlja o još veüem širenju. U meÿuvremenu se oženio, pružao ženi trenutke uživanja, postao je otac. Bio je prost þovek - nikada ne bi shvatio ono što se odigravalo u zemlji deset godina nakon njegove smrti - ali je bio pošten þovek, na svoj naþin, i zaslužio je pravo na sreünu starost. Da sedi na verandi, puþka na lulu, ide ujesen u lov, pušta sinove da rade teže poslove, gleda kako mu rastu unuci. Nije stigao do sreþne starosti. Nije stigao ni do srednjih godina. Rak mu se razlio po utrobi i umro je brzo, umro je u agoniji, ali brzo. To me je navelo na razmišljanje. Ukoliko možete biti saseþeni na takav naþin, ukoliko morate sve svoje dane provesti znajuüi da ste osuÿeni na smrt, a da nikada ne znate kada üe kazna biti sprovedena, þemu onda uopšte život? Zbog þega pružati Smrti to zadovoljstvo da doÿe da vas traži kada ste najmanje spremni? Izaÿite, izaÿite rano. Izbegnite tu ironiju da budete saseþeni za kaznu zbog toga što ste nešto postigli u životu. Životni cilj moga oca, kako sam ja shvatio, bio je da živi kako je gospod odredio i da otplati zakupninu za zemljište. Uspeo je u prvom i priliþno se približio drugom. Moj cilj je bio ambiciozniji: steüi obrazovanje, uzdiüi se iznad blatišta polja, postati doktor, nauþnik. Ne zvuþi li to veliþanstveno? Nobelova nagrada u medicini doktoru Oliveru Maršalu, koji se uspeo izmeÿu nepismenih žvakaþa duvana iz kukuruznog pojasa da postane inspiracija za sve nas. Ali, da li se moj cilj po bilo þemu razlikovao od oþevog, osim po stepenu? Za obojicu se svodio na život teškog rada, poštenog truda. Nisam se mogao suoþiti sa time. Sa štednjom novca, polaganjem, testova, prijavljivanjem za školarinu, uþenjem latinskog i nemaþkog, anatomije, fizike, kemije, biologije, sa razbijanjem glave poslom težim od svega za šta je znao moj otac - da bih onda umro? Da bih umro u þetrdeset petoj, ili pedeset petoj, šezdeset petoj, ili, kao moj otac, u trideset šestoj? Upravo kada si spreman da poþneš da živiš, vreme je da ideš. Zbog þega se uopšte muþiti? Zbog þega se predati ironiji? Pogledajte predsednika Kenedija: sva ta energija i veština koje je uložio da bi stigao u Belu kuüu, a onda metak u lobanju. Život je traüenje. Sto više uspeš u potvrÿivanju sebe, to je gorþa stvar da moraš da umreš. Ja, sa svojim ambicijama, svojom energijom, ja se samo pripremam za veüi pad od ostalih. Pošto na kraju svejedno moram da umrem, odluþio sam da prevarim smrt tako što üu srediti sebe pre nego što poþnem da se guram prema bolesnom vicu koji me je þekao.

Tako sam rekao sebi u šesnaestoj. Napravio sam listu moguüih naþina da zbrišem. Da iseþem vene? Ostavim ukljuþen gas? Plastiþnu kesu preko glave? Da udesim kola? Potražim tanak led u januaru? Imao sam pedeset razliþitih planova. Poredao sam ih po redosledu poželjnosti. Ponovo ih redao. Uporeÿivao sam brze, bolne smrti sa polaganim, lakim. Možda jedno pola godine prouþavao sam samoubistvo onako kako Eli prouþava nepravilne glagole. Deda i baba su mi umrli tokom tih šest meseci. Pas mi je uginuo. Moj stariji brat je poginuo u ratu. Majka mi je najpre imala srþani napad, a doktor mi je u poverenju rekao da neüe poživeti ni punu godinu dana, što je bilo sasvim taþno. Sve je to trebalo samo da pojaþa moju odluku: izaÿi, Olivere, izaÿi, izaÿi sada, pre nego što ti se tragedije života još više primaknu! Moraš da umreš, baš kao i svi ostali, þemu onda da se grabiš za vreme? Umri sada. Umri sada. Poštedi sebe gomile nevolja. Ali, neobiþno, moje zanimanje za samoubistvo rapidno je išþilelo, iako mi se filozifija u stvari nije promenila. Prestao sam da pravim liste naþina da se ubijem. Poþeo sam da planiram unapred, umesto da pretpostavljam da me neüe biti u sledeþih par meseci. Odluþio sam da se borim protiv Smrti, umesto da joj se predam. Hoüu da idem na koledž, hoüu da postanem nauþnik, hoüu da nauþim sve što mogu, pa üu možda makar malo da odgurnem granicu teritorije Smrti. Sada sam znao da nikada neüu ubili sebe. Naprosto neüu to da uþinim, ikada. Boriüu se sve do kraja, a ako Smrt doÿe da mi se smeje u lice, ama, ja üu se smejati u njeno. I, na kraju krajeva, pretpostavimo da je Knjiga lobanja autentiþna! Pretpostavimo da bekstvo od nje stvarno postoji! Onda bi vic bio na moj raþun, da sam isekao vene pre pet godina. Mora da sam danas vozio þetrsto milja, a nije još ni podne. Ovde su putevi sjajni: široki, pravi, prazni. Amarilo je pravo ispred nas. A onda Albukerki. A onda Feniks. A onda, najzad, poþHüemo da otkrivamo mnoge stvari.

16 eli Kako ovde svet þudno izgleda. Teksas; Novi Meksiko. Meseþev pejsaž. Zbog þega bi iko poželeo da živi u ovakvoj zemlji? Široki, smeÿi platoi, bez trave, samo iskrivljene, sasušene, masne, sivo-zelene biljke. Gole, ljubiþaste planine, nazubljene, oštre, zarivene u jasno plavi horizont kao izlomljeni zubi. Mislio sam da su planine na zapadu veüe od ovih. Timoti, koji je bio svuda, kaže da su stvarno velike planine u Koloradu, Juti, Kaliforniji: ovo su tek brda, visine pet ili šest hiljada stopa. To me je baš prodrmalo. Najviša planina istoþno od Misisipija je Maunt Miþel, Severna Karolina, nekih šest hiljada i sedamsto stopa. Izgubio sam opkladu u vezi sa tim kada sam imao deset godina i to nikada nisam zaboravio. Najveüa planina koju sam uopšte video pre ovog putovanja je bila Maunt Vašington, šest hiljada i trista stopa ili tako nešto, u Nju Hempšajru, gde su me roditelji odvukli jedne godine kada nismo išli u Ketskil. (Kladio sam se na Maunt Vašington. Pogrešio sam.) A ovda na sve strane oko mene planine veliþine tih, a tek su brda. Verovatno nemaju ni imena. Maunt Vašington je visila u nebu kao džinovsko drvo koje samo što se ne sruši i zdrobi me. Razume se, ovde je vidik širi, predeo je širom otvoren; þak i planina postaje patuljasta u prostranoj perspektivi. Vazduh je oštar i hladan. Nebo je neverovatno plavo i vedro. Ovo je apokaliptiþna zemlja: neprestano oþekujem da þujem odzvanjanje truba iz „brda”. Veliþajni zov truba se diže, kroz zemne grobnice kliže, sve ispred trona stiže. Idemo trideset, þetrdeset milja izmeÿu gradova, vidimo samo zeþeve, jelene, veverice. Sami gradovi izgledaju novi: benzinske pumpe, nizovi motela, male, aluminijumske kuüe koje izgledaju kao dj mogu da se prikaþe na automobil i nekuda odvezu. (Verovatno i mogu.) Sa druge strane, prošli smo kraj dva puebla, stara šest ili sedam stotina godina, a biüe ih još. Zamisao da ovde ima pravih Indijanaca, živih Indijanaca, koji slobodno šetaju na sve strane, rastura moj menhetenovski um. Bilo je Indijanaca na tone u tehnikolor filmovima koje sam godinama gledao svaku subotu popodne u Sedamdeset treüoj ulici i na Brodveju, ali nikada ih nisam popušio, znao sam svojom smirenom, klinaþkom mudrošüu da su to samo Portorikanci ili možda Meksikanci nakiüeni smešnim perjem. Pravi Indijanci bili su stvar iz devetnaestog stoleüa, svi su davno izumrli, nijedan od njih nije preostao osim onog na novþLüu sa bufalom na drugoj strani, a kada ste poslednji put videli takav? (Kada ste poslednji put videli bufala?) Indijanci su bili arhaiþni, Indijanci su bili istrebljeni, Indijanci su, za mene, bili u istoj grupi sa mastodontima, tiranosaurusima, Sumercima, Kartaginjanima. Ali ne, eto mene na Divljem zapadu po prvi put u životu, a þovek pljosnatog lica i tena boje uštavljene kože što nam je u piljarnici prodao pivo za posle ruþka bio je Indijanac, i zdepasti deþko koji nam je napunio rezervoar je bio Indijanac, a one kuüice od blata sa druge strane Rio Grande naseljavaju Indijanci, iako mogu da vidim šumu televizijskih antena kako se uzdižu iznad krovova od üerpiþa. Vidi Indijance, Dik! Vidi džinovske kaktuse! Gle, Džejn, gle, Indijanac vozi folksvagen! Pazi kako je Ned pretekao Indijanca! Slušaj kako Indijanac trubi sirenom! Mislim da se naša posveüenost ovoj avanturi produbila kada smo stigli do ruba pustinje. Moja svakako jeste. Onaj užasni dan sumnje, dok smo se vozili preko Misurija, sada izgleda tako daleko u prošlosti kao dinosauri. Sada znam (otkud znam? kako to mogu da kažem?) da je ono što sam proþitao u Knjizi lobanja istina, i da je ono što smo došli da naÿemo u bespuüima Arizone stvarno, i da üemo, ako ustrajemo, dobiti ono za þim tragamo. I Oliver to zna. ýudna, otkaþena napaljenost se ovih dana probila na njegovu površinu. Oh, uvek je ona bila tu, ta

tendencija prema monomaniji, ali ju je bolje skrivao. A sada, dok sedi za volanom po deset ili dvanaest sati dnevno, potrebno ga je doslovno silom naterati da prekine vožnju, sasvim jasno iskazuje da za njega ništa nije važnije od stizanja na naše odredište i predaja tehnikama ýuvara lobanja. ýak i naša dva nevernika poþinju da stiþu veru. Ned, kao i obiþno, osciluje izmeÿu apsolutnog prihvatanja i apsolutnog odbacivanja, i þesto drži oba gledišta istovremeno; podsmeva nam se, podbada nas, pa ipak prouþava mape i tablice kilometraže, kao da je i njega uhvatilo nestrpljenje. Ned je jedini þovek koga znam koji je sposoban da ide izjutra na misu, a u ponoü na crnu misu i da, ne oseüajuüi nikakvu nedoslednost, posveti sebe obema sa podjednakim žarom. Timoti i dalje lebdi, dobroüudni cinik, i buni se da samo þini po volji svojim zaluÿenim cimerima time što je pošao na ovo hodoþašüe - ali koliko od toga je samo poza, iskazivanje odgovarajuüe aristokratske nezainteresovanosti? Ne baš malo, sumnjam ja. Timoti ima manje razloga od nas ostalih da gladuje za metafiziþkim produžavanjem života, zbog toga što mu njegov život kakav je trenutno pruža neograniþene moguünosti - buduüi da su mu finansijski izvori takvi kakvi veü jesu. Ali novac nije sve, i na raspolaganju ti je standardnih šezdeset-sedamdeset godina, makar da si nasledio i Fort Noks. I on je na iskušenju pred vizijom Kuüe lobanja, verujem. Na iskušenju je. Do trenutka kada dosegnemo svoj cilj, sutra, prekosutra, mislim da üemo biti ujedinjeni u onu kohezivnu þetvorostranu jedinicu koju Knjiga lobanja naziva Plodištem: to jest, da üemo biti grupa kadidata. Nadajmo se. Prošle godine, zar ne, bilo je toliko galame o studentima koji su sklopili samoubilaþko udruženje? Da. Plodište se može smatrati filozofskom antitezom samoubilaþkog udruženja. Oboje predstavlja manifestacije otuÿenosti od današnjeg društva. Odbacujem vaš odvratni svet u potpunosti, kaže pripadnik samoubilaþkog udruženja; zbog toga, biram smrt. Odbacujem vaš odvratni svet u potpunosti, kaže pripadnik Plodišta; zbog toga biram da nikada ne umrem, u nadi da üu poživeti da vidim bolje dane.

17 ned Albukerki. Grozan grad, milje predgraÿa, beskrajni niz nakiüenih motela duž puta 66, patetiþni, jeftini turistiþki Stari grad dole na daljem kraju stvari. Ako veü moram da dobijem turistiþki zapad, neka to bude Santa Fe, ako ništa drugo, sa svojim trgovinama od üerpiþa, finim ulicama po bregovima, originalnim ostacima španske kolonijalne prošlosti. Ali nismo krenuli u tom smeru. Ovde se najzad rastajemo sa U.S. 66, i kotrljamo se ka jugu preko 85 i 25 skoro do meksiþke granice, dole niz Las Kruses, gde prelazimo na put 70 koji nas ispaljuje pravo na Feniks. Koliko dugo se veü vozimo? Dva dana, tri, þetiri? Izgubio sam oseüaj za vreme. Sedim ovde sat za satom i gledam Olivera kako vozi, a povremeno i sam vozim, ili to þini Timoti, i toþkovi mi se utiskuju u dušu, karburator mi gori u utrobi, granica izmeÿu putnika i vozila se rastaþe. Svi smo deo brundavog þudovišta koje nadire prema zapadu. Amerika se pruüila, u dimu izduvnih gasova, iza nas. ýikago je sada samo seüanje. Sent Luis je samo rÿav san. Džoplin, Springfild, Tulsa, Amarilo - nerealni, nedostaje im tkivo. Tamo pozadi, þitav kontinent iskrivljenih lica i sitnih duša. Pedeset miliona sluþajeva ozbiljnih menstrualnih grþeva eruptira na istoku, a nas baš briga. Pošast prerane ejakulacije širi se velikim urbanim metropolisima. Svi heteroseksualni muškarci iznad sedamnaeste u Ohaju, Pensilvaniji, Miþigenu i Tenesiju saseþeni su provalom hemoragiþnih hemoroiÿa, a Oliver vozi dalje i ne jebe. Dopada mi se ovaj kraj zemlje. Otvoren je, ureÿen, neodreÿeno vagnerovski, sa duhom dobre, divljaþne zapadnjaštine: vidiš ljude u ponþu, sa šeširima od deset galona, vidiš Indijance kako spavaju po pragovima, vidiš žalfiju nagomilanu po padinama, i znaš da je to ispravno, da je tako kako treba da bude. Bio sam ovde onog leta kada sam napunio osamnaestu, uglavnom u Santa Feu, i delio krevet sa simpatiþnim, nevremenom prekaljenim, preplanulim prodavcem indijanskih artefakata þetrdesetih godina. ýlan Hominterne, he. Zvaniþnik Internacionalne pervodevo konspiracije. Kažu da ide reþ za reþ, ali ovde nije bilo potrebno mnogo reþi: on je obavljao onaj deo sa tepanjem, sa naglaskom, bio je oþigledno peškir. Uþio me je, izmeÿu mnogih drugih stvari, da vozim kola. Tokom þitavog avgusta obavljao sam sakupljaþke runde umesto njega, poseþivao njegove snabdevaþe; on kupuje stare üupove po pet soma, pa ih prodaje turistima željnim antikviteta za pedeset. Niski troškovi, bogaüenje na brzaka. Išao sam na usamljena, jeziva putovanja, jedva razlikujuüi menjaþ od sopstvenog lakta, putovao dole do Bernalila, gore do Farmingtona, preko na teritoriju Rio Porka, þak sam napravio opsežnu ekspediciju do Hopija, išao po svim moguüim mestima po kojima su, kršeüi lokalne arheološke regulative, farmeri pljaþkali neotkrivena, ruševna pueblo naselja i mažnjavali sve što se da prodati. Isto tako sam upoznao mnoge Indijance, medu njima dosta (iznenaÿenje!) tople braüe. Uvek se rado seüam jednog super Navahosa. I razmetljivog indijanskog kuronje iz Taosa koji me je, jednom kada mi je proverio isprave, odveo u kivu i uputio u neke plemenske tajne, dajuüi mi pristup etnografskim podacima za koje bi mnogi nauþnici nesumnjivo dali da im ga obrežu. Sveto iskustvo. Pumpanje horizonata. Hoüu da kažem svetu da ti se ne širi samo šupak kada si topli brat. Nevolje sa Oliverom danas popodne. Vozio sam, raketirao niz 25 tamo negde izmeÿu Belena i Sokora, oseüajuüi se kurato i lako, jednom sam bio gospodar nad kolima a ne samo neko uhvaüen u mašineriju. Pola milje napred opazio sam figuru kako koraþa kraj puta, oþigledno stoper. Gonjen naglim porivom, usporio sam. Stoper, tako je: još više, hipi, originalni artikal iz 1967, duga, neþešljana kosa, prsluk od ovþije kože na golo telo, zakrpa sa zvezdama i prugama

na stražnjici njegovih ruþno bojenih farmerki, ruksak, bez cipela. Pretpostavljam da se zaputio prema zapadu u jednu od onih pustinjskih komuna, pešaþHüi sam niotkuda prema nigde. Pa, na neki naþin i mi smo se zaputili u komunu, i ja osetih da bismo ga mogli primiti. Zakoþio sam kola tako da smo se gotovo zaustavili. On podiže pogled, možda na brzaka trznuvši prema paranoji, previše þesto je gledao Gole u sedlu, pa je oþekivao udar valjane ameriþke pušþane vatre, ali straha nestade sa njegovog lica kada je video da smo klinci. Nasmešio se, krezavo, i skoro da sam mogao da þujem kako mumla sitne uljudnosti, kao na primer, ej, þoveþe, super što oüeš da me pokupiš, þoveþe, kao, hoüu da kažem, znaš, dug je to put za pešaka, ovi normalci okolo neüe da ti pomognu, nema teorije, þoveþe, kad Oliver reþe samo: „Ne.” „Ne?” „Vozi dalje.” „Ima mesta u kolima”, rekao sam. „Neüu da gubimo vreme!” „Hriste, Olivere, tip je bezopasan! A ovuda mu prolaze možda jedna kola na sat. Da si ti na njegovom mestu...” „Otkud znaš da je bezopasan?” pitao je Oliver. Do tog trenutka hipi je bio na manje od stotinu stopa iza mesta na kome sam stao. „Možda je deo porodice Carlsa Mensona”, nastavi Oliver tiho. „Možda uživa da raspori tipove koji saoseüaju sa hipijima.” „Uh, bre! Koliko üe ti još bljuvotina pasti na um, Olivere?” „Pokreni kola”, rekao je, svojih preteþim, ravnim prerijskim glasom, svojim tornado-stiže glasom, svojim da-si-se-þistio-iz-grada-do-mraka-crnjo glasom. „Ne dopada mi se. Odavde mu oseþam smrad. Ne želim ga u kolima.” „Ja sada vozim”, odgovorio sam. „Ja donosim odluke o...” „Pokreni kola”, reþe Timoti. „I ti?” „Oliver ga ne želi, Nede. Neüeš se valjda nametati Oliveru protiv njegove volje?” „Isuse, Timoti...” „Osim toga, kola su moja, a ni ja ga ne želim. Nagazi na gas, Nede.” Sa zadnjeg sedišta zaþu se Elijev glas, blag, zbunjen. „ýekajte trenutak, momci, mislim da ovde imamo pitanje morala. Ukoliko Ned želi...” „Hoüeš da voziš?” reþe Oliver, najbliže vikanju od svega što sam do tada þuo od njega. Bacih pogled na njega u retrovizoru. Lice mu je bilo crveno i orošeno znojem, a jedna vena mu je zastrašujuüe štrþala na þelu. Manijaþko lice, lice psihopate. Mogao bi da uþini bilo šta. Nisam mogao da reskiram tuþu zbog jednog hipi stopera. Tužno vrteüi glavom, spustih stopalo na gas i, upravo u trenutku kada je hipi posegao da otvori zadnja vrata sa Oliverove strane, otprašili smo kolima, ostavivši ga da stoji u oblaku izduvnih gasova. Odajem mu priznanje, nije pokazao pesnicom na nas, nije þak ni pljunuo prema nama, samo su mu se obesila ramena i nastavio je da hoda. Možda je sve vreme oþekivao ujeb. Kada više nisam mogao da vidim hipija, ponovo sam pogledao Olivera. Lice mu je sada bilo smirenije; vena se povukla, boja je izbledela. Ali još uvek mu je na licu ostala neobiþna, ledena usredsreÿenost. Oštar pogled, mišiüi ustreptali na njegovom pristalom momaþkom licu. Prešli smo dvadeset milja niz autoput pre nego što je elektricitet prestao da pucketa u kolima. Najzad sam rekao: „Zašto si to uþinio, Olivere?” „Šta to?” „Prisilio me da zajebem onog hipija.” „Hoüu da stignem tamo gde smo krenuli”, rekao je Oliver. „Jesi li do sada video mene da primam nekog stopera? Stoperi znaþe nevolje. Znaþe odugovlaþenje. Ti bi ga odvezao niz neki

sporedni put do njegove komune, sat, dva sata preko reda.” „Ne bih. Osim toga, ti si se žalio na njegov smrad. Brinuo si se da te ne izbode nožem. ýemu sve to, Olivere? Zar se nisi liþno naslušao dovoljno paranoidnog sranja zbog svoje duge kose?” „Možda nisam trezveno razmišljao”, rekao je Oliver, koji þitavog života nije razmišljao drugaþije nego trezveno. „Možda se toliko žurim da stignem da sam rekao stvari koje nisam mislio”, rekao je Oliver, koji nikada nije govorio osim po unapred pripremljenom scenariju. „Ne znam. Imao sam naprosto taj oseüaj tu negde u utrobi da ne treba da ga povežemo”, rekao je Oliver, koji je poslednji put popuštao svojoj utrobi još u detinjstvu kada su ga uþili da ne sere u gaüe. „Izvini što sam se izdrao na tebe”, rekao je Oliver. Deset minuta kasnije je rekao: „Ali þini mi se da treba da se dogovorimo jednu stvar. Od sada, pa sve do kraja puta, nema stopera. Okej? Nema stopera.”

18 eli Bili su u pravu što su izabrali ovaj grubi i sparušeni teren za sedište Kuüe lobanja. Drevnim kultovima je potreban položaj pun misterije i romantiþne odvojenosti pred sudarajuüim, treskajuüim rezonancama skeptiþnog, materijalistiþkog dvadesetog stoleüa. Pustinja je idealna. Ovde je vazduh bolno plav, tlo je tanka, speþena kora nad kamenitim štitom, biljke i drveüe su iskrivljeni, trnoviti, bizarni. Vreme stoji na mestima kao što je ovo. Moderni svet ne može ni da se meša, niti da šeta po njima. Stari bogovi mogu da cvetaju. Stari napevi dižu se prema nebesima, nezaglušeni grmljavinom saobraüaja i zveketom mašina. Kada sam to rekao Nedu, nije se složio; pustinja je teatralna i oþigledna, rekao je, þak malo i jeftina, a odgovarajuüe mesto za takve preživele starine kakvi su ýuvari lobanja predstavlja srce velikog grada, gde bi kontrast njihovih crta i naših bio najveüi. Na primer, pešþar na istoþnoj 63 ulici, gde sveštenici mogu mirno da idu za svojim ritualima rame uz rame sa umetniþkim galerijama i lakejskim recepcijama. Druga moguünost, predložio je, bila bi jednospratna fabriþka zgrada od cigle i armiranog stakla u industrijskom delu predgrada, posveüena izradi klima-ureÿaja i uredske opreme. Kontrast je sve, kaže Ned. Nedoslednost je suštinska. Tajna umetnosti leži u oseüaju za odgovarajuüim protivreþnostima, a šta je religija ako ne kategorija umetnosti? Ali mislim da me je Ned zavitlavao, kao i obiþno. Kako god bilo, ne kupujem njegove teorije o kontrastu i protivreþnosti. Ova pustinja, ova suva pustara, savršeno je mesto za glavni štab onih koji nikada neüe umreti. Prelaskom iz Nju Meksika u južnu Arizonu ostavili smo za sobom i poslednje tragove zime. Sve do Albukerkija vazduh je bio svež, þak i hladan, ali visina je tamo veüa. Zemlja se spuštala kako smo se vozili prema meksiþkoj granici i skretali prema Feniksu, temperatura se oštro podizala, od pedeset farenhajta do sedamdeset, þak i više. Planine su bile niže i þinilo se da su saþinjene od þestica crvenkasto-smeÿe zemlje sabijenih u kalupe i poprskanih lepkom; zamišljao sam da bih mogao vrhom prsta da izbušim duboku rupu u takvom kamenu. Meka, ranjiva, zaobljena brda, praktiþno gola. Marsovskog izgleda. A ovde je i vegetacija razliþita. Umesto tamnih žbunova žalfije i izobliþenih boriüa, sada putujemo kroz šume široko razmaknutih džinovskih kaktusa koji falusno izbijaju iz smeÿe, ljuskave zemlje. Ned je vršio botaniþka svrstavanja za nas. To je saguaro, rekao je, ti krupnoruki kaktusi viši od telefonskih stubova, a ono, ona žbunasta, plavozelena, bezlisna stabla oštrih grana koja bi mogla biti sa neke druge planete, to je palo verde, a ono, one uþvorene nakupine zglavkastih, drvenastih šibova, to nazivaju okotilo. Ned dobro poznaje jugozapad. Ovde je baš kao kod kuüe, jer je pre izvesnog vremena proveo par leta u Nju Meksiku. Taj Ned je svuda kao kod kuüe. Voli da priþa o internacionalnom bratstvu homiüa; kuda god da poÿe, siguran je da üe naüi prenoüište i društvo medu Svojom Vrstom. Ponekad mu zavidim. Moglo bi biti vredno svih spoljašnjih trauma kada si peško u društvu normalnih ako znaš da ima mesta na kojima si uvek dobrodošao, bez ijednog drugog razloga osim što si dete plemena. Moje pleme nije baš tako gostoprimljivo. Prešli smo državnu granicu i šibnuli na zapad prema Feniksu, zemlja je na izvesno vreme ponovo postala više planinska, teren manje odbojan. Indijanska teritorija, ovo ovde: Pime. Uhvatili smo na trenutak pogledom branu Kulidž: seüanja na lekcije geografije iz osnovne škole. Kada smo se našli na sto milja istoþno od Feniksa, poþeli smo da viÿamo oglasne table koje su nas pozivale, ne, nareÿivale nam da ostanemo u motelu u centru: „Provedite sreüan praznik u