dolini sunca.” Sunce se veü upeklo u nas, ovako u kasno popodne, visilo je iznad vetrobrana i bacalo nam snopove crveno-zlatne vatre pravo u oþi. Oliver, vozeüi kao robot, namestio je svetlucave, posrebrene sunþane naoþare na sklapanje i nastavio pravo napred. Jurnuli smo kroz grad po imenu Majami. Nema plaža, nema gospoÿa u bundama. Vazduh je bio ružiþast i purpuran od dima koji bljuje iz dimnjaka; miris atmosfere bio je þisti Aušvic. Šta to kremiraju ovde? Nešto pre središnjeg dela grada ugledali smo ogromnu, sivu hrpu jalovine iz rudnika bakra, oblikovanu u vidu bojnog broda, silna gomila ostataka nabacanih tokom mnogih godina. Nakinÿureni, ogromni motel bio je upravo na drugoj strani autoputa, pretpostavljam zarad dobrobiti onih koji se pale na razgledanje silovanja prirodne okoline iz neposredne blizine. Ono što kremiraju na ovom mestu je Majka Priroda. Zgaÿeni, požurili smo dalje, u nesputanu teritoriju. Saguaro, palo verde, okotilo. Stuštili smo se kroz dugi planinski tunel. Pustošni krajolik bez gradova. Sve duže senke. Vrelina, vrelina, vrelina. A onda, iznenada, pipci urbanog života posežu prema nama iz još uvek udaljenog Feniksa: predgraÿa, tržni centri, benzinske pumpe, trgovine za prodaju indijanskih suvenira, moteli, neonska svetla, restorani za brzu hranu koji nude tako-tortilje, pogaþice, viršle, peþenu piletinu, sendviþe sa teletinom. Oliver je prisiljen da se zaustavi, pa smo jeli tortilje pod sablasnim žutim uliþnim svetiljkama. A onda dalje. Sive ploþe ogromnih trgovina bez ijednog prozora uokvirile su put. Ovo je zemlja novca, dom bogatih. Bio sam stranac u tuÿini, jadni, dezorijentisani, otuÿeni þivutin sa Vest Sajda koji zuji izmeÿu kaktusa i palmi. Toliko daleko od doma. Ti ravni gradovi, te svetlucave, jednospratne bankovne zgrade od zelenog stakla sa psihodeliþnim plastiþnim natpisima. Pastelne kuüe, ružiþasti i zeleni cement. Zemlja koja nikada nije znala za sneg. Lepršaju ameriþke zastave. Ljubi ili ostavi, Mek! Glavna Ulica, Meza, Arizona. Ekperimentalna larma Univerziteta Arizone odmah uz autoput. Udaljene planine mrgode se u plavom sumraku. Sada smo na Apaþi bulevaru u gradu zvanom Tempe. Toþkovi škripe: put skreüe. I iznenada smo u pustinji. Nema ulica, nema oglasnih tabli, niþega: niþija zemlja. Mraþni, zgrbljeni oblici sleva: bregovi, planine. Farovi vidljivi u daljini. Još par minuta i pustoš se prekida; prešli smo iz Tempea u Feniks i sada smo na Van Burenovoj Ulici. Trgovine, kuüe, moteli. „Vozi dok ne stignemo do centra”, kaže Timoti. Njegova porodica je, izgleda, uložila debela finansijska sredstva u jedan od motela u gradu; odsešüemo tamo. Još deset minuta, kroz þetvrt knjižara za prodaju polovnih knjiga i garaža pet-dolara-za-noü, a onda smo u centru. Ovde ima oblakodera, deset ili dvanaest spratova: bankovne zgrade, novinski ured, veliki hoteli. Vruüina je fantastiþna, blizu devedeset stepeni. To je kasni mart: kakvo li je vreme u avgustu? Evo našeg motela. Pred njim, statua kamile. Velika palma. Pretrpani, sitniþavi ulazni hol. Timoti se prijavljuje. Dobiüemo apartman. Na drugom spratu, pozadi. Bazen. „Ko je za plivanje?” pita Ned. „A onda meksiþka veþera”, kaže Oliver. Duhovi nam se šire. Na kraju krajeva, ovo je Feniks. Stvarno smo ovde. Skoro da smo stigli na cilj. Sutra üemo krenuti na sever u pohod na sklonište ýuvara lobanja. Izgleda da su prošle godine otkako je sve poþelo. Taj þlanak u prolazu, ovlašan, nemaran, u nedeljnim novinama. „Manastir” u pustinji, nedaleko prema severu od Feniksa, gde dvanaest ili petnaest „kaluÿera” upražnjavaju neku privatnu vrstu nazovi hrišüanstva. „Stigli su iz Meksika pre dvadesetak godina, a veruje se da su prešli u Meksiko iz Španije u vreme Korteza. Ekonomski samodovoljni, drže se sebe i ne ohrabruju posetioce, iako su srdaþni i gostoprimljivi prema svakom ko zaluta u njihovo izolovano, kaktusima okruženo utoþište. Dekor je þudnovat, kombinacija srednjevekovnog hrišüanskog stila i onoga što izgleda kao azteþki motivi. Preovladujuüi simbol, koji manastiru daje jak, þak groteskan izgled, je ljudska lobanja. Lobanje su svuda, iscerene, ozbiljne, u obliku reljefa ili trodimenzionalnoj predstavi. Jedan dugi niz slika lobanja izgleda izraÿen prema motivima koji se mogu videti u Ciþen Ici na Jukatanu. Kaluÿeri su opušteni, þvrsti ljudi, kože preplanule i oþvrsnule izlaganjem pustinjskom suncu i vetru. Za þudo,
izgledaju istovremeno stari i mladi. Onaj sa kojim sam razgovarao, i koji je odbio da kaže svoje ime, mogao je imati trideset godina ili tri stotine, bilo je nemoguüe reüi...” Samo se igrom sluþaja zgodilo da sam to primetio dok sam nasumiþno preletao turistiþki dodatak novina. Samo je igra sluþaja bila da su se delovi neobiþnih prizora - taj niz lobanja, ta staro-mlada lica - naselili u mojoj glavi. Samo je igra sluþaja bilo da par dana kasnije naletim na rukopis Knjige lobanja u univerzitetskoj biblioteci. Naša biblioteka ima genizu, skladište pabiraka i svaštarija, parþLüa rukopisa, apokrifa i raznoraznih ostataka za koje se niko nije potrudio da ih prevede, dešifruje, klasifikuje, ili makar samo detaljnije pogleda. Pretpostavljam da svaki veliki univerzitet mora da ima sliþno odlagaonicu, popunjenu mešavinom dokumenata dobijenih zaveštanjima ili iskopanih po ekspedicijama, koji su þekali na konaþno (za dvadeset godina? pedeset?) obraüanje pažnje uþenih glava. Naša je obimnija od veüine, možda zbog toga što je tri generacije bibliotekara koji su gradili svoje carstvo bilo gladno sakupljaþki nastrojeno, pa je nagomilavalo blaga iz starine brže nego što je ma koji bataljon nauþnika mogao uspešno da obradi. U takvom sistemu odreÿene stavke bez razlike bivaju odložene na stranu, zatrpane bujicama novih prikupljanja, i konaþno ostaju skrivene, zaboravljene, kao siroþad. I tako smo nabacali police sumerskih i vavilonskih dokumenata pisanih klinastim pismom, veüinom iskopanih tokom naših slavnih iskopavanja u južnoj Mesopotamiji 1902-05; imamo þitave barele nedirnutih papirusa kasnih dinastija; imamo na kilograme materijala iz iraþkih sinagoga, ne samo svitke sa torom, veþ i venþane ugovore, sudske odluke, zakupe, poeziju; imamo izgravirane štapove metljike iz peþina Tun-huanga, davni poklon Aurela Štajna; imamo sanduke parohijskih zapisa iz memljivih pisarskih soba hladnih Jorkširskih zamkova; imamo pruge i þvorove prekolumbovskih meksiþkih tekstova; imamo hrpe himni i misa iz pirinejskih manastira iz þetrnaestog veka. Kako stoje stvari, naša biblioteka bi mogla da sadrži kamenu rozetu sa kljuþem za tajne napisa Mohendžo-dara, možda sadrži priruþnik imperatora Klaudija o etrurskoj gramatici, možda sadrži, nekatalogizirane, Mojsijeve memoare ili dnevnike Jovana Krstitelja. Ta otkriüa, ako uopšte budu napravljena, uþiniüe drugi kopaþi po mraþnim, prašnjavim skladišnim tunelima pod glavnom zgradom biblioteke. Ali ja sam bio onaj koji je našao Knjigu lobanja. Nisam ni tragao za njom. Nisam nikada ni þuo za nju. Izmuvana dozvola da uÿem u skladišta u potrazi za zbirkom rukopisa katalanskih mistiþnih stihova, trinaesto stoleüe, navodno dobijenih od barcelonskog trgovca antikvitetima, Zaim Maura Gudiola, u 1893. Profesor Vaskez Okanja, sa kojim ja navodno saraÿujem u grupi prevodilaca sa katalanskog, þuo je za Maurino blago od svog profesora, pre trideset ili þetrdeset godina, i nejasno se seüao da je držao u rukama par pravih rukopisa. Pregledajuüi izbledele pristupne kartice pisane mastilom od sepije iz devetnaestog veka, uspeo sam da otkrijem gde bi u skladišnim prostorijama najverovatnije mogla biti Maurina kolekcija, pa sam krenuo da tražim. Mraþna soba; zapeþDüene kutije; bezbroj kartonskih fascikli; bez uspeha. Kašalj, gušenje u prašini. Crni prsti, ubrljano lice. Da probamo još jednu kutiju, pa smo završili. I onda: kruti, crveni papir poveza koji sadrži prekrasni, nadahnuti rukopis na listovima od najfinijeg pergamenta. Bogato ukrašen naslov: Liber calvarium. Knjiga lobanja. Fascinantan naslov, zlokoban, romantiþan. Okrenuo sam stranu. Elegantna, uncijalna slova þistim, slobodnim ispisom desetog ili jedanaestog veka, reþi ne na latinskom, veþ na teško latiniziranom katalanskom, koji sam smesta preveo. Poþuj, o Plemeniti: život veþni nudimo ti mi. Najprokletiji prolog na koji sam ikada naišao. Jesam li pogrešio? Ne. Život veþni nudimo ti mi Strana je sadržala jedan pasus teksta, ostatak ne tako lak za dešifrovanje kao prolog; po dnu stranice i po levoj strani bilo je osam divno oslikanih ljudskih lobanja, svaka odvojena od prethodne parom stubova sa malim romanskim svodom. Samo je jedna lobanja još uvek imala donju vilicu. Jedna je bila naherena u stranu. Ali sve su se cerile, a u njihovim
zasenþenim oþnim šupljinama bio je vragolast izraz: lice za licem je govorilo, sa druge strane groba: Moglo bi ti bili korisno da nauþiš stvari koje smo mi saznale. Seo sam na kutiju starih pergamenata i brzo prelistao rukopis. Nekih dvanaest listova, svi ukrašeni grotesknim prizorima ukrštenih butnih kostiju, prevrnutih nadgrobnih kamenova, jedna ili dve karlice bez tela i lobanje, lobanje, lobanje, lobanje. Nisam bio sposoban da sve to prevedem na licu mesta; veüi deo reþnika bio je opskuran, ni latinski ni katalonski, veü neki snoliki, treptavi meÿujezik. Pa ipak se opšti smisao onoga što sam našao brzo razjasnio. Tekst je uputio nekom princu opat iz manastira pod njegovom zaštitom i bio je, u suštini, poziv princu da se povuþe iz svetovnog života da bi uþestvovao u „misterijama” monaškog reda. Discipline kaluÿera, govorio je opat, bile su usmerene u smeru prevladavanja nad smrüu, pri þemu nije mislio na trijumf duha na drugom svetu, veü na trijumf tela na ovom. Život veþni nudimo ti mi. Razmišljanje, spiritualne i fiziþke vežbe, odgovarajuüa prehrana i tako dalje - to su bile vratnice prema veþnom životu. Sat preznojavanja dao mi je sledeþe pasuse: „Prva misterija je ova: da lobanja leži pod licem, kao što smrt poþiva pokraj života. Ali, o Plemeniti, nema paradoksa u tome, jer smrt je pratilac života, život je glasnik smrti. Ako bi þovek samo posegao kroz lice prema lobanji pod njime i sprijateljio se, mogao bi (nerazumljivo)... Šesta misterija je ova: da þe naš dar uvek biti prezren, da þemo uvek biti izbeglice medu ljudima, tako da bežimo od mesta do mesta, od peþina severa do peþina juga, od (nesigurno) polja do (nesigurno) grada, i tako je bilo stotinama godina života moga i stotinama godina mojih predaka... „Deveta misterija je ova: Da cena života mora uvek biti smrt. Znaj, o Plemeniti, da veþnost mora da se uravnoteži sa uništenjem, i zato tražimo od tebe da se predodredeni sklad dobrovoljno ispuni. Dvojicu vas uzeþemo da pristanu u zagrljaj naš. Dvojica u tamu moraju iüi. Kao što živeü svakodnevno umiremo, tako kroz smrt poživeüemo veþno. Ima li jednog izmeÿu vas koji üe se odreüi veþnosti zarad braüe svoje iz þetvorostrane figure, tako da bi oni spoznali znaþenje samoporicanja? I ima li jednog izmeÿu vas koga su njegovi drugovi spremni žrtvovati, da bi mogli spoznati znaþenje iskljuþenja? Neka žrtve same odaberu sebe: neka odrede kakvoüu svojih života kakvoüom svog odlaska.” Bilo je još, sveukupno osamnaest misterija, plus zakljuþak u apsolutno nepojmljivim stihovima. Bio sam upecan. Zarobila me je unutrašnja fascinacija teksta, njegova prefinjena lepota, njegovi zlokobni ukrasi, njegovi gongovski ritmovi, pre nego bilo kakva neposredna veza sa onim manastirom u Arizoni. Izneti rukopis iz biblioteke je bilo nemoguüe, razume se, ali ja poÿoh uz stepenice, izašao sam iz riznice kao Bankov turobni duh i organizovao sve što je potrebno da dobijem studijski prostor duboko meÿu nizovima polica za knjige. Onda sam otišao kuüi i okupao se, ništa ne priþajuüi Nedu o svom otkriüu, iako je video da sam zaokupljen neþim. Pa sam se vratio u biblioteku naoružan beležnicama, olovkama, sopstvenim reþnicima. Rukopis se veü nalazio na rezervisanom stolu. Te veþeri sam se do deset, do vremena za zatvaranje, hrvao sa njim u svome slabo osvetljenom utoþištu. Da, bez ikakve sumnje: ti Španci su tvrdili da imaju tehniku za postizanje besmrtnosti. Rukopis nije nagoveštavao stvarne postupke, samo je tvrdio da su uspešni. Bilo je mnogo simbolizma o lobanji ispod lica; za kult orijentisan prema životu, veoma ih je mnogo privlaþila ikonografija groba. Možda je to bio neophodni diskontinuitet, oseüaj sukobljenih protivureþnosti, do koga je Ned toliko držao u svojim estetiþkim teorijama. Tekst je jasno stavljao do znanja da su neki od tih kaluÿera-obožavatelja lobanja, ako ne i svi, preživeli vekove. (ýak i hiljade godina? Dvosmisleni pasaž iz šesnaeste misterije nagoveštavao je starost veüu nego faraonska.) Njihova dugoveþnost oþigledno je izazvala mržnju smrtnika oko njih, seljaka, ovþara i barona; mnogo puta su selili svoje središte, uvek u potrazi za mestom na
kome bi mogli na miru upražnjavati svoje vežbe. Tri dana teškog rada dalo mi je pouzdan prevod možda 85 posto teksta i radno razumevanje ostatka. Uglavnom sam to uþinio sam, iako sam konsultovao profesora Vaskeza Okanju u vezi sa nekim problematiþnijim frazama, skrivajuüi ipak od njega pravu prirodu svoga projekta. (Kada me je pitao da li sam našao tekstove Maure Gudiola nejasno sam odgovorio.) Na toj taþki još uvek sam razmišljao o þitavoj stvari kao o oþaravajuüoj fantaziji. ýitao sam Izgubljeni horizont kada sam bio mali; seüao sam se Šangri-la, tajnog manastira u Himalajima, kaluÿera koji vežbaju jogu i udišu þisti vazduh, onaj divni, šokantni poslednji red: „Da ste još uvek živi, oþe Pero. ” ýovek takve stvari ne uzima za ozbiljno. Zamišljao sam sebe kako objavljujem prevod u, recimo, Spekulumu, sa odgovarajuüim komentarom o srednjevekovnim verovanjima u besmrtnost, referencama na mit o Svešteniku Jovanu, na ser Džona Mandevila, na Aleksandrove romanse. Bratstvo lobanja, ýuvari lobanja koji predstavljaju njihove prvosveštenike, Proba kojoj se istovremeno moraju podvrüi þetiri kandidata, od kojih je samo dvojici dopušteno da prežive, nagoveštaji drevnih misterija koje se prenose kroz milenijume - pa to bi mogla biti neka od Šeherezadinih priþa, zar ne? Pomuþio sam se da pažljivo proverim Bartonovu verziju Hiljadu i jedne noüi, svih šesnaest tomova, razmišljajuüi da su možda Maori preneli tu priþu o lobanjama u Kataloniju tokom osmog ili devetog stoleüa. Ne. Šta god da sam našao, to nije bio lebdeþi fragment arapskih noüi. Onda možda deo šarlemanskog ciklusa? Ili neka nedefinisana pripovest iz romantizma? Kopao sam po pozamašnim registrima srednjevekovnih mitoloških motiva. Ništa. Vratio sam se u još dalju prošlost. Postao sam ekspert za þitavu literaturu o besmrtnosti i dugoveþnosti, sve za jednu jedinu nedelju. Titon, Metuzalem, Gilgameš, Utarakur i Jambu drvo, ribar Glaukus, taoistiþki besmrtnici, da, þitava bibliografija. A onda, nalet spoznaje, udaranje bila u þelu, divlji krik koji je zamalo naterao studente da trkom stignu iz svih uglova. Arizona! Kaluÿeri koji su stigli iz Meksika, a pre toga su došli u Meksiko iz Španije! Niz lobanja! Stao sam da ponovo lovim taj þlanak u nedeljnom dodatku. ýitao ga u nekoj vrsti delirijuma. Da. „Lobanje su svuda, iscerene, ozbiljne, u obliku reljefa ili trodimenzionalnoj predstavi... Kaluÿeri su opušteni, þvrsti ljudi... Onaj sa kojim sam razgovarao... mogao je imati trideset godina ili tri stotine, bilo je nemoguüe reüi.” Da si još uvek živ, oþe Pero. Moja zapanjena duša povuþe se korak unazad. Mogu li verovati u takve stvari? Ja, skeptik, cinik, materijalista, pragmatista? Besmrtnost? Kult star vekovima? Da li su takve stvari moguüe? ýuvari lobanja koji cvetaju medu kaktusima? Da þitava stvar nije srednjevekovni mit, da nije legenda, nego stvarna organizacija koja se produžuje i koja je prodrla þak i u naš automatizovani svet, koju mogu posetiti kad god odluþim da poÿem na takav put? Da se ponudim za kandidata. Podvrgnem Probi. Eli Štajnfeld doživljava da vidi zoru trideset i šestog stoleüa. Bilo je to van svega zamislivog. Odbacio sam povezanost rukopisa i novinskog þlanka kao ludu koincidenciju; a zatim, razmišljajuüi, uspeo sam da potisnem svoje odbacivanje; onda sam krenuo još dalje, u susret prihvatanju. Bilo je neophodno da napravim formalni þin prihvatanja, prvi koji sam ikada uspeo, da bih poþeo da ga pojmim. Nacrtao sam sebe da verujem da bi mogle postojati sile van spoznaje savremene nauke. Naterao sam sebe da napustim naviku kojoj sam pribegavao þitavog života, da odbacujem nepoznato sve dok rigoroznim proverama ne postane poznalo. Dobrovoljno i dragovoljno sam se povezao sa ljudima koji veruju u leteüe tanjire i Atlantidu, sa scienlolozima, sa ravnozemcima, sa okultistima, sa makrobiotiþarima, sa astrolozima, sa þitavom legijom lakovernika u þijem društvu sam se ranije retko oseüao prijatno. Najzad sam verovao. Verovao sam u potpunosti, iako sam dopuštao moguünost greške. Verovao sam. Onda sam rekao Nedu, pa, nakon izvesnog vremena, Oliveru i Timotiju. Mahao mamcem pred njima. Život veþni nudimo ti mi. I eto nas u Feniksu. Palme, kaktusi, kamila pred motelom: evo nas. Sutra üe poþeti poslednja faza naše potrage za Kuüom lobanja.
19 oliver Možda nije trebalo da napravim toliku frku oko onog stopera. Ne znam. ýitava epizoda me zbunjuje. Obiþno su moji motivi za sve jasni, odmah na površini, ali ne ovoga puta. Stvarno sam se drao i istresao na Neda. Zašto? Eli me je posle davio zbog toga, govorio da nisam imao šta da se mešam u Nedovu slobodno donesenu odluku da pomogne drugom ljudskom biþu. Ned je vozio: on je bio glavni. ýak je i Timoti, koji me podržao kada se sve dogodilo, posle rekao da misli da sam previše ozbiljno shvatio þitavu stvar. Jedini koji uveþe nije ništa rekao bio je Ned; ali znao sam da Ned besni zbog toga. Zašto li sam to uþinio, pitam se? Nisam mogao biti baš u tolikoj žurbi da stignemo do Kuüe lobanja. ýak i da nas je stoper skrenuo petnaest minuta sa puta, šta onda? Praviti paniku oko petnaest minuta, sa þitavom veþnošüu ispred nas? Nije me jebavalo gubljenje vremena. Nije bilo ni ono sranje o ýarlsu Mensonu. Bilo je to nešto dublje, toliko znam. Imao sam taj blesak intuicije upravo u trenutku kada je Ned usporio da poveze hipija. Hipi je pešovan, pomislio sam. Upravo tim reþima. Hipi je pešovan. Ned ga je spazio, rekoh sebi; koristeüi onu ESP koju izgleda ima njegova svojta, Ned ga je opazio tamo na autoputu, i sada üe Ned da ga pokupi i povede u motel veþeras. Moram da budem iskren prema sebi. To sam pomislio. Praüeno slikom Neda i stopera zajedno u krevetu, kako se ljube, dahüu, prevrüu, hvataju jedan drugog, rade šta god veü homiüi vole da rade. Nisam imao nikakvog razloga da posumnjam takve stvari. Hipi je bio samo hipi, kao pet miliona drugih; bosonog, duge, prijave kose, kožni prsluk, farbane farmerke. Zašto sam pomislio da je pešovan? A þak i da jeste, šta onda? Nismo li Timoti i ja našli devojke u Njujorku i ýikagu? Zašto i Ned ne bi navalio na vrstu koja mu se dopada? Šta imam protiv homoseksualaca? I moj cimer je jedan od njih, zar ne? Jedan od mojih najbližih prijatelja? Znao sam šta je Ned kada se uselio kod nas. Nisam mario, sve dok ne poþne da mi se nabacuje. Voleo sam Neda zbog njega samoga, i nije mi se jebalo za njegove seksualne sklonosti. Otkud onda najednom ovako fašistoidna reakcija na autoputu? Razmisli malo, Olivere. Razmisli. Možda si bio ljubomoran. Ha? Šta misliš o toj moguünosti, Olivere? Možda nisi želeo da se Ned vuþe sa nekim drugim? Zašto malo ne razmisliš o toj ideji? Dobro. Znam da ga ja zanimam. Uvek je tako bilo. Taj kuþHüi pogled u njegovim oþima kada me pogleda, ta sanjalaþka želja - znam šta to znaþi. Doduše, Ned mi nije nikada prišao. Plaši se, plaši da raznese jedno popriliþno korisno prijateljstvo prekoraþenjem crte. Ali þak i tako, želja je tu. Jesam li onda bio pas koji niti glode, niti drugom daje kada ne dam Nedu ono što želi od mene, ali mu nisam dozvolio ni da to dobije od onog hipija? Koja je to smušena zbrka. Ali moram sve to da sredim. Moj bes kada je Ned usporio. Vikanje. Histerija. Oþigledno se nešto aktiviralo u meni. Moram još da razmislim o tome. Moram sve da sredim. Sve me to užasava. Verovatno üu otkriti nešto o sebi što ne želim da znam.
20 ned I tako smo sada postali detektivi. Izviÿamo po þitavom Feniksu, pokušavajuüi da uÿemo u trag Kuüi lobanja. Otkrivam da je to baš zabavno: preþi toliko i ne biti u stanju da sklopiš poslednju vezu. Ali Eli jedino može da se ravna po onom svom iseþku iz novina, koji smešta manastir „nedaleko prema severu od Feniksa.” Ali to je veliki prostor, „nedaleko prema severu od Feniksa.” Pokriva sve odavde do Grand Kanjona, recimo, s jednog kraja države na drugi. Potrebna nam je pomoü. Jutros nakon doruþka Timoti je odneo Elijev iseþak do recepcionera, jer se Eli previše stideo ili se oseüao previše istoþnjaþki da sam pila. Recepcioner nije ništa znao ni o kakvom manastiru i predložio je da se raspitamo u uredništvu novina, odmah preko ulice. Ali novine, buduüi da su bile veþernje izdanje, nisu otvarale duüan do devet, a mi smo se, s obzirom da smo još uvek živeli prema standardnom vremenu istoka, jutros probudili veoma rano. ýak i sada je bilo tek osam i þetvrt. I tako smo lutali po gradu ne bismo li ubili þetrdeset i pet minuta, zavirivali po berbernicama, prodavnicama novina, izlozima prodavnica koje su prodavale indijansku grnþariju i kaubojske potrepštine. Sunce je veü bilo blistavo, a termometar na zgradi banke je obznanjivao temperaturu od sedamdeset devet stepeni. Sve je obeüavalo sparan dan. Nebo je imalo onu žestoku pustinjsko plavu boju; planine odmah na kraju grada bile su bledo smeÿe. Grad je bio tih, jedva po koja kola po ulicama. Sati van špica u centru Feniksa. Jedva da smo išta govorili jedan drugom. ýinilo se da je Oliver još uvek mrzovoljan zbog tarapane koju je napravio oko onog stopera: oþevidno se stideo, i to s dobrim razlogom. Timoti je glumio dosadu i nadmoünost. Oþekivao je da Feniks bude mnogo življi, dinamiþno središte dinamiþne arizonske ekonomije, i ovaj mir ga je vreÿao. (Kasnije smo otkrili da su stvari dovoljno dinamiþne milju ili dve severno od centra, gde se odigrava pravi rast.) Eli je bio napet i povuþen, bez sumnje se pitajuüi da li nas je preveo preko kontinenta ni za šta. A ja? Kao na iglama. Suve usne, suvo grlo. Stezanje u mošnicama koje mi dolazi samo onda kada sam vrlo, vrlo, vrlo nervozan. Stežem i opuštam mišiüe stražnjice. Šta ako Kuüa lobanja ne postoji? Još gore, šta ako postoji? Kraj, tada, mojoj složenoj igri: moraüu najzad da uzmem stranu, da se izložim realnosti stvari, da se predam u potpunosti ritualima ýuvara, ili da, uz podsmeh, odem. Šta üu uþiniti? Opasnost devete misterije neprekidno vreba na krilima, senovita, zlokobna, izazovna. Veþnost se mora uravnotežiti uništenjem. Dvoje da zauvek žive, dvoje da smesta umru. Taj uslov održava nežnu, drhtavu muziku oko mene; titra u daljini; zavodniþki pevuši iz golih brda. Plašim se, pa ipak ne mogu da se oduprem kocki koju mi nudi. U devet se pojavljujemo u uredništvu novina. Ponovo Timoti vodi razgovor: njegovo opušteno, samouvereno ponašanje pripadnika gornje klase glatko ga nosi kroz sve situacije. Prednosti porekla. Predstavlja nas kao studente sa koledža koji vrše istraživanja za tezu o savremenim monasima, što nas nosi pored portira i reportera do jednog od urednika izdanja, koji je pogledao naš iseþak i rekao da ništa ne zna o takvom nekom manastiru u pustinji (obeshrabrivanje!), ali da u njegovom personalu ima þovek koji se specijalizovao za ulaženje u trag svim komunama, središtima kultova i sliþnim naseljima po okolini grada (nada!). Gde je sada taj þovek? Oh, na odmoru je, reþe urednik (oþajanje!). Kada üe se vratili u grad? U stvari nije ni otputovao iz grada (nada ponovo roÿena!). Provodi godišnji odmor kod kuüe. Možda üe hteti da priþa. Na naš zahtev, urednik je telefonirao i obezbedio nam poziv u kuüu tog specijaliste za išþašenjake. „Živi na ulici Belani Horn, odmah kod Centrala, blok šest hiljada i þetrsto. Znate
li gde je to? Idete do Centrala, pored Kamelbeka, pored Betani Homa...” Desetominutna vožnja. Ostavili smo sanjivi centar iza sebe, zaronili prema severu kroz gužvu gornjeg grada i dospeli u oblast modernih kuüa upeþatljivog izgleda, napola skrivenih gustim vrtovima tropske vegetacije. Ubrzo nakon toga, skromnija stambena oblast, pa smo došli do kuüe þoveka koji je imao odgovore. Ime mu je bilo Gilson. ýetrdesetih godina, taman ten, svetle, plave oþi, visoko, sjajno þelo. Prijatan tip. Za njega je voÿenje raþuna o luÿDþkoj okolini Rþigledno bilo hobi, a ne opsesija; nije bio od one vrste ljudi koji imaju opsesije. Da, znao je za Bratstvo lobanja, iako ih nije tako nazivao, termin koji je koristio bio je „Meksiþki oci”. Nije bio liþno tamo, ne, iako je razgovarao sa nekim ko jeste, nekim posetiocem iz Masaþusetsa, možda istim onim ko je napisao novinski þlanak. Timoti je pitao Gilsona može li da nam kaže gde je manastir. Gilson nas pozva unutra: mala kuüa, þista, tipiþan jugozapadni dekor: Navaho üilimi na zidu, pola tuceta Hopi krþaga krem i narandžaste boje po policama. Izvadio je mapu Feniksa i okoline. „Sada ste ovde”, rekao je i lupnuo po mapi. „Da izaÿete iz grada krenite ovuda, autoput Crni Kanjon, to vam je meÿudržavni, ovde se ubacite i navalite na sever. Sledite putokaze prema Preskotu, iako naravno neüete ni izdaleka iüi þak tamo. A sada, ovde, vidite, nedaleko od granice teritorije grada, milju, dve milje, silazite sa autoputa - imate mapu? Ovamo, dajte mi da vam obeležim. Pa sledite ovaj put ovde - ovde skreüete na ovaj, vidite, prema severoistoku - mislim da ima da vozite šest, sedam milja...” Naskicirao je niz cik-cakova na našoj mapi puteva i najzad napravio veliko X. „Ne”, rekao je, „manastir se ne nalazi tu. Tu izlazite iz kola i pešaþite. Put tu postaje obiþna staza, nikakva kola se tuda ne mogu probiti, þak ni džip, ali mladi momci kao vi, neþete vi imati nikakvih problema, to vam je tri, þetiri milje prema istoku. ”Šta ako promašimo?" pitao je Timoti. „Manastir, ne put.” „Neüete”, rekao nam je Gilson. „Ali ako stignete do indijanskog rezervata MckDauel, znaüete da ste malo preterali. A kada ugledale Ruzveltovo jezero, znaüete da ste mnogo preterali.” Zamolio nas je, kada smo polazili, da navratimo do njegove kuüe u povratku i kažemo mu šta smo tamo otkrili. „Volim da su mi zapisi u skladu sa stvarnim stanjem stvari”, rekao je. „Mislio sam da i sam poÿem da pogledam to mesto, samo, znate kako je to, toliko stvari treba obaviti, a tako je malo vremena.” Naravno, rekosmo mu mi. Dobiüete celu priþu. U kola. Oliver za volanom, Eli kao navigator, mape raširene u krilu. Zapadno prema autoputu Crni Kanjon. Široki super-autoput koji se prži na prepodnevnoj jari. Bez ikakvog saobraüaja izuzev par ogromnih kamiona. Na sva naša pitanja uskoro üe biti odgovoreno; bez sumnje üe biti postavljena neka nova. Naša vera, ili možda samo naša naivnost, doüi üe na svoje. Oseüam ledenu hladnoüu usred žarke zone. ýuo sam nadolazeüu huku, sve jaþu uvertiru kako se diže iz ponora, zlokobna, vagnerovska, tube i trombone kako stvaraju mraþnu, treptavu muziku. Zavesa se dizala, iako nisam bio siguran da li stižemo na prvi þin ili poslednji. Više nisam sumnjao da üe Kuüa lobanja biti tamo. Gilson je bio previše odreÿen u pogledu toga; nije to bio mit, samo još jedna manifestacija težnje ka spiritualnosti koju je ova pustinja izgleda pobuÿivala u ljudskom rodu. Naüi üemo manastir, i to üe biti onaj pravi, direktni naslednik onoga opisanog u Knjizi lobanja. Novo slatko podrhtavanje: šta ako se naÿemo licem u lice sa samim autorom tog drevnog rukopisa, milenijumima starim, bezvremenim? Sve je moguüe, ako imaš vere. Vera. Koliki deo moga života je oblikovala ta þetvoroslovna anglosaksonska reþ? Portret umetnika u slinavosti. Parohijska škola, njen krov koji prokišnjava, vetar što zviždi kroz prozore koji toliko beznadežno þeznu za popravkom, blede sestre, bezoseüajne sa svojim naoþarima jakih soþiva, mršte se na nas u hodniku. Katehizam. Uredno izribana tela malih deþaka, bele bluze, crvene mašnice. Otac Berk drži þas. Bucmast, mlad, ružiþastog lica, sa kapljicama znoja veþito na
gornjoj usni, masa mekog mesa visi preko njegovog svešteniþkog okovratnika. Mora biti da je imao, oh, dvadeset i pet, dvadeset i šest, mladi sveštenik, sav napaljen u svom celibatu, ÿoka mu se još nije sparušio, u sitne sate se pita da li je sve to vredelo truda. Zatvoren, grub, silovit. Uvek sa štapom u ruci, i to ga je koristio: i on je þitao svog Džojsa, igrao je ulogu, nosio disciplinsku batinu. Sada me proziva da ustanem. Dižem se, drhteüi, sve mi doÿe da se userem u gaþe i da zbrišem. Nos mi curi. (Nos mi je konstantno kapao sve do dvanaeste; moja predstava o sebi kao detetu je ukaljana mraþnom mrljom, ulepljenom kožom ispod nosa. Pubertet je zavrnuo þesmu.) Zglavak mi sada polazi prema njušci: žustro brisanje. „Nemoj da si ogavan!” od oca Berka, vodnjikavo plave oþi sevaju. Bog je ljubav, bog je ljubav; šta je onda otac Berk? Prut zviždi kroz vazduh. Munja njegovog strašnog, hitrog maþa. Iznervirano pokazuje na mene. „Služba apostolova, na sunce s tim!” Govorim, mucajuüi: „Verujem u Boga oca svemoguüeg, tvorca nebesa i zemlje, i u Isusa Hrista... i u Isusa Hrista...” Zastajkivanje. Iza mene, grubi šapat, Sandi Dolan: „Sina njegovog jedinog, gospoda našeg.” Kolena mi klecaju. Duša mi drhti. Prošle nedelje, posle mise, Sandi Dolan i ja smo išli i virili kroz prozore i videli njegovu sestru kako se presvlaþi, petnaestogodišnjakinja, male grudi ružiþastih vrhova, dole tamne dlake. Tamne dlake. I nama üe da porastu dlake, prošaptao je Sandi. Da li nas je bog video kako je špijuniramo? Dan gospodnji, a takav greh! Sada se prut preteüi nadnosi. „... sina njegovog jedinog, gospoda našeg, koga na svet donese Devica Marija...” Da. Sada sam mu ušao u srce, u melodramatiþni deo koji mi se toliko dopada. Govorim samouverenije, glasnije, glas mi je jasni, melodiþni sopran. „... koji je patio pod Poncijem Pilatom, bio raspet, mrtav i sahranjen, u pakao otišao, treüeg dana se digao iz mrtvih, uspeo na nebo... uspeo na nebo...” Opet sam izgubljen. Sandi, pomozi! Ali otac Berk je preblizu, Sandi ne sme da govori. „... uspeo na nebo...” „Veü je tamo, deþko”, zareži sveštenik. „Nastavi! Uspeo na nebo...” Jezik mi se prilepio za nepca. Svi pilje u mene. Zar ne mogu da sednem? Zar ne može Sandi da nastavi? Sedmogodišnjak, gospode, moram li znati þitavu službu? Prut... prut... Neverovatno, otac mi pomaže. „Sedi uz desnicu...” Blagosloven nagoveštaj. Grabim ga. „Seda na desnicu...” „Uz desnicu!” A moja levica dobija kazneni udarac. Vreli, paleüi, golicavi, palacavi udarac kao glasni prasak prsnulog pruta natera moju drhtavu šaku da se zgužva kao list u vatri: a na zvuk i bol vrele suze mi navru u oþi. Mogu li sada da sednem? Ne, moram da nastavim. Toliko Rþekuju od mene. Stara sestra Meri Džozef, lice masa bora, þitala je jednu od mojih pesama naglas pred auditorijumom, moju odu uskršnjoj nedelji, a posle mi je rekla da sam silno nadaren. Nastavi, sada. Služba, služba, služba! Nije fer. Udario si me, sada bi trebalo da smem da sednem. „Produži”, kaže nemilosrdni otac. „Sedi uz desnicu...” Klimam. „Sedi uz desnicu ruku boga oca svemoguüeg, stoga üe doüi da sudi živom i mrtvom.” Najgore je pregrmelo. Dok mi srce žestoko udara, hitam kroz ostalo. „Verujem u duh sveti, svetu katoliþku crkvu, svetu priþest, oproštaj greha, vaskrsenje puti i veþiti život.” Promumlana bujica reþi. „Amin.” Treba li završiti sa amin? Toliko sam zbunjen da ne znam. Otac Berk se kiselo smeši; rušim se u svoju klupu, isceden. Ima vere za tebe. Vera. Mali Hrist u naruþju i prut koji se obara prema tvojim zglavcima. Hladni hodnici; mrgodna lica; suvi, prašni zadah svetog. Jednog dana nas je posetio kardinal Kušing. ýitava škola je bila u užasu; ne bi bilo strašnije ni da je Spasilac liþno iskoraþio iz plakara za svete knjige. Gnevni pogledi, besno
prošaptana upozorenja: ostani u redu, pevaj skladno, zatvori usta, pokaži poštovanje. Bog je ljubav. Bog je ljubav. A brojanice, raspeþa, pastelama radeni portreti Device, riba za petak, košmar prvog priþešþa, užas ulaska u ispovedaonicu - sve aparat vere, otpaci stoleþa - ama, razume se da sam morao da kaširam sve to. Da pobegnem od jezuita, moje majke, apostola i muþenika, Sv. Patrika, Sv. Brendana, Sv. Dionizija, Sv. Ignjacija, Sv. Antonija, Sv. Tereze, Sv. Taize, pokorne bludnice, Sv. Kevina, Sv. Neda. Postao sam smrdljivi, prokleti nevernik, ne prvi u svojoj porodici koji je skrenuo sa puta istine. Kada odem u prokletstvo, srešüu ujake i roÿake u gomilama kako se guše sopstvenom pljuvaþkom. I sad Eli Štajnfeld zahteva novu veru od mene. Kao što svi znamo, kaže Eli, bog je nebitan, neprijatnost; priznati u naše moderno doba da imaš vere u Njegovo postojanje je kao kad priznaš da imaš bubuljice na guzici. Mi prosvetljeni, mi koji smo sve videli i znamo koja je to drkotina, ne možemo naterati sebe da se predamo Njemu, iako bismo voleli da beskorisni matori kopilan donosi teške odluke umesto nas. Ali, þekajte, kliþe Eli! Odreknite se svoga cinizma, manite se svog plitkog nepoverenja prema nevidljivom! Ajnštajn, Bor i Tomas Edison su nam uništili sposobnost da prigrlimo zagrobni život, ali zar neüete rado prigrliti predgrobni život? Verujte, kaže Eli. Verujte u nemoguüe. Verujte jer je nemoguüe. Verujte da je priznata istorija sveta mit i da je mit ono što preživljava od stvarne istorije. Verujte u Lobanje, verujte u ýuvare. Verujte. Verujte. Verujte. Ostvarite þin vere i život veþni biüe vam nagrada. Tako je govorio Eli. Idemo prema severu, istoku, severu, ponovo istoku, kreüemo se cik cak kroz trnovitu pustaru, i moramo imati vere.
21 timoti Pokušavam da budem veseo, pokušavam da se ne žalim, ali ponekad stvarno preteruju. Ovo lutanje kroz pustinju taþno u podne, na primer. Treba da budeš mazohista da ovako sebi nešto navališ na glavu, þak i zarad života od deset hiljada godina. Taj deo je sranje, razume se: nestvaran, idiotski. Ono što jeste realno je vrelina. Nagaÿam da je ovde napolju 95, 100, þak i 105 stepeni. Nije još ni april, a u furuni smo. Famozna suva vrelina Arizone o kojoj ti stalno priþaju; naravno, vrelo je, ali to je suva vrelina, ne oseüaš je. Govnarija. Ja je oseüam. Skinuo sam jaknu, košulja mi je raskopþana i naprosto se pržim. Da nemam tu posranu osetljivu kožu skinuo bih skroz košulju, ali onda bih izgoreo. Oliver je veü svukao košulju, a plavlji je nego ja; možda njegova koža ne može da izgori, seljaþka koža, kanzaška koža. Svaki korak je borba. Uostalom, koliko još moramo da predemo? Pet milja? Deset? Kola su daleko iza nas. Sada je pola jedan, a koraþamo od podne, þetvrt do podne, tako otprilike. Staza je široka nekih osamnaest inþa, a na nekim mestima i uža. Ponegde, zapravo, uopšte nema nikakve staze, pa smo prisiljeni da skaþemo i probijamo se preko zapletenog grmlja. Koraþamo u koloni po jedan, kao þetiri uprpljena Indijanca koji vode Kasterovu armiju. ýak nam se i gušteri smeju. Isuse, nemam pojma kako išta uspeva da ovde preživi, gušteri, biljke, tako natenane prženi. Tlo nije ni prava zemlja, ni pravi pesak; to je nešto suvo i krto, što pravi tih, krckav zvuk kada ga nagaziš. Ova tišina pojaþava svaki zvuk. Tišina je jeziva. Nismo nimalo govorili. Eli je zaorao napred kao da žuri prema svetom gralu. Ned dahüe i huküe: nije jak i ovo pešaþenje ga je sveg iscedilo. Oliver, koji se drži pozadine, kao i obiþno kompletno je zatvoren u sebe. Mogao bi biti astronaut koji maršira preko Meseca. Tu i tamo Ned progovori da bi nam ispriþao ponešto o biljnom životu. Nisam imao pojma da je toliki zaluÿenik za botaniku. Ovde ima vrlo malo onih ogromnih, uspravnih kaktusa, saguara, iako sam video nekoliko visokih po pedeset ili šezdeset stopa, na izvesnom rastojanju od puta. Ono što imamo umesto toga, na hiljade, su þudne stvari visoke jedno šest stopa, iskrivljenih, sivih, drvenastih stabala i sa hrpom dugih, obešenih grozdova iglica i zelenih, þvornovatih stvari. Ned ih zove lepljive þole i upozorava nas da ih se klonimo. Iglice su oštre. I tako je se klonimo; ali ima tu još jedna þola, mecina þola, koju nije tako lako izbeüi. Meca je krpiguz. Mala, zdepasta biljka, visoka stopu ili dve, prekrivena hiljadama þupavih bodlji boje slame; pogledaš mecu popreko, a bodlje skoþe i ujedu te. Kunem se da to þine. ýizme su mi prekrivene bodljikama. Meca se lako lomi i parþad se oslobaÿaju i daleko kotrljaju; leže rasuta na sve strane, gomila njih na sred puta. Ned kaže da üe se svako parþe na kraju ukoreniti i postati þitava nova biljka. Moramo sve vreme da pazimo kuda stajemo iz straha da ne nagazimo na neku. A ne možeš ni tek tako da šutneš parþe mece u stranu ako ti se naÿe na putu. Pokušao sam i kaktus mi se prikaþio uz þizmu, a ja sam uhvatio rukom da ga skinem, samo da bi mi se onda prikaþio uz prste. Odjednom me ubolo sto igala. Kao vatra. Dreknuo sam. Nimalo gospodska vriska. Ned je morao da ga išþupa, koristeþi dve grane kao držalje. Prsti me još uvek peku. Crne, siþušne taþke su mi zabijene u meso. Pitam se hoüe li se inficirati. Ima ovde još i mnogo drugih kaktusa - buraš, svekrvin jezik, još šest ili sedam vrsta kojima þak ni Ned nije znao ime. I lisnatog drveüa sa trnjem, meskile, bagrema. Ovde su sve biljke neprijateljski raspoložene. Ne diraj me, kažu one, ne diraj me, inaþe ima da te bude žao. Voleo bih da sam na bilo kom drugom mestu. Ali mi koraþamo dalje i dalje i dalje. Menjao bih Arizonu za Saharu, þak i više, ubacio bih još pola Novog Meksika pride da zasladim ugovor.
Koliko još dugo? Koliko još vrelo? Sranje. Sranje. Sranje. Sranje. „Hej, vidi ovamo!” Eli, pokazuje prstom. Sa leve strane staze, napola skrivena u žutom gustišu þole: veliki, zaobljeni kamen, veliki kao ljudski torzo, tamni, grubi kamen, po teksturi i sastavu razliþit od lokalnog pešþara boje þokolade. Ovo je crna vulkanska stena, bazalt, granit, dijabaz, neka od tih. Eli þXþi kraj nje i, uzevši parþe drveta, poþinje da skida kaktus sa nje. „Vidite?” govori. „Oþi? Nos?” U pravu je. Postaju vidljive ogromne, duboke oþne šupljine. Divovska, trouglasta rupa nosnog otvora. A dole, na nivou tla, niz orijaških zuba, gornja vilica, zubi grizu peskovitu zemlju. Lobanja. Izgleda stara hiljadu godina. Možemo da vidimo tragove finijeg rezbarenja, koji nagoveštavaju jabuþice, arkade i druge crte; ali najveüi deo je obrisalo vreme. Ipak, lobanja. Bez greške, lobanja. To je krajputaš, govori nam da ono za þim tragamo leži nedaleko niz put ili nas možda upozorava da sada treba da se okrenemo nazad. Eli dugo stoji, prouþava lobanju. Ned. Oliver. Fascinirala ih je. Oblak prolazi preko nas, baca senku na stenu, menja naš pogled na njene konture, i meni sada izgleda da su se prazne oþi okrenule i da zure u nas. Vrelina poþinje da mi udara u glavu. „Verovatno je prekolumbovska. Doneli su je sa sobom iz Meksika, pretpostavljam.” Virimo napred, u izmaglicu vreline. Tri ogromna saguara, kao stubovi, blokiraju nam pogled. Moramo proüi izmeÿu njih. A iza? Sama Kuüa lobanja. Bez sumnje. Iznenada se pitam šta radim ovde, kako sam uopšte dozvolio da se umešam u ovo ludilo. Ono što je izgledalo kao šala, kao štos, sada izgleda previše stvarno. Nikada ne umreti. Oh, sranje! Kako takve stvari mogu da postoje? ProtraüLüemo ovde dane, pokušavajuüi da otkrijemo. Avantura u ludilu. Lobanje na putu. Kaktusi, Vrelina. Žeÿ. Dvojica moraju umreti da bi dvojica živela. Sve mistiþno ÿubre koje je Eli bljuvao sada se sabralo za mene u toj lobanji od hrapavog, crnog kamena, tako þvrsto, tako neporecivo. Izložio sam sebe neþemu što u potpunosti prevazilazi moje poimanje, i u tome bi priliþno lako moglo biti opasnosti za mene. Ali sada nema uzmaka.
22 eli A da ovde nije bilo Kuüe lobanja. A da smo došli do kraja puta, samo da otkrijemo zid neprobojnog trnja i bodljika? Priznajem da sam to oþekivao. ýitavu ovu ekspediciju kao još jednu grešku, još jedan fijasko Elija schmeggegea. Da se pokaže da je lobanja kraj puta lažni trag, rukopis izmaštana bajka, þlanak novinarska patka, X na našoj mapi najobiþniji besmisleni štos. Niþeg pred nama osim kaktusa i meskite, neravne pustoši, pazuha pustinje gde ni svinje ne bi smele da se poseru, i šta bih onda uradio? Sa velikim dostojanstvom bih se okrenuo trojici mojih umornih kompanjona i rekao: „Gospodo, bio sam prevaren, a vi zavedeni. Jurili smo za senkama.” Sa poluosmehom izvinjenja koji mi igra u uglovima usana. A oni me onda dograbe mirno, bez zlobe, sve vreme znajuüi da üe doüi do ovakvog kraja, pa me svuku, zabiju mi drveni kolac u srce, raspnu me na divovski saguaro, zgnjeþe me ravnim stenjem, utrljaju mi þolu u oþi, spale me živog, zakopaju me do grudi u mravinjak, kastriraju me noktima, sve vreme sveþano pevajuüi: Schmeggege, schlemihl, schlemazel, schmendrick, schlep! Strpljivo prihvatam svoju zasluženu kaznu. Nije meni strano poniženje. Mene katastrofa nikada ne može iznenaditi. Poniženje? Katastrofa? Kao fijasko sa Margo? Moj najsvežiji poveüi debakl. Još uvek zaudara. Poslednjeg oktobra, rano u semestru, kišna, maglovita noþ. Nabavili smo prvoklasnog pota, navodno panamsku crvenu koja je dospela do Neda navodno kroz homoseksualno podzemlje, pa smo dodavali lušu jedan drugom, Timoti, Ned i ja, dok se Oliver, razume se, uzdržavao i pobožno pijuckao neko jeftino crno vino. U pozadini je svirao neki od kvarteta Razumovskog, gorljivo se podizao nad bubnjanjem kiše: dok smo se dizali sve više, Betoven je stvarao mistiþne šumove, drugi violonþelista koji kao da se nenajavljeno prikljuþivao grupi, þak u nekim trenucima oboa, transcendentna flauta iza zvuka gudaþkih instrumenata. Ned nas nije naveslao: trava je bila vanredna. I nekako zatekoh sebe kako lutam, uleþem u nalet brbljanja, trip ispovedanja, sve istovarujuüi, iznenada govoreþi Timotiju da više od svega žalim što se nikada u životu nisam makar jednom spandao sa nekom od onih koje smatram stvarno lepim devojkama. Timoti, pun saoseüanja, brige, upitao me je koju devojku smatram stvarno lepom. ûutao sam i razmišljao o moguünostima. Ned, da mi pomogne, predloži Rakel Velþ, Katrin Denev, Leni Kazan. Najzad, izletevši sa stvarno zadivljujuüom domišljatošüu, izbrbljao sam: „Smatram Margo stvarno lepom devojkom.” Timotijevu Margo. Timotijevu goyische boginju, zlatnu schikse. Kada sam to rekao, osetih kako mi kroz um zahvaüen kanabisom odzvanja na brzinu skicirana serija brzih dijaloga, poduži niz reþi, a zatim je vreme, kao što se to ponekad dešava pod dejstvom pota, izokrenuto sebe i ja sam þuo kako se izvodi þitav moj scenario, svaki red je nailazio taþno kad treba. Timoti me je pitao, sasvim ozbiljno, da li se napaljujem na Margo. Uveravao sam ga, isto tako ozbiljno, da se napaljujem. Onda je on želeo da zna da li bih se oseüao manje nepotpunim, ispunjenijim, kada bih je povalio. Sada uz oklevanje, pitajuüi se koju igru igra, odgovorio sam mu nejasnim izbegavanjem, samo da ga þujem kako kaže, zapanjujuüe, sa üe sve da sredi za sutra uveþe. Šta da sredi, pitao sam ja. Margo, rekao je. Namestiüe mi Margo kao þin hrišüanskog milosrÿa. „A hoüe li ona...” „Naravno da hoüe. Ona misli da si sladak.” „Svi mi mislimo da si sladak, Eli.” To je bio Ned. „Ali ne mogu - ona ne bi - kako - šta - ” „Darujem ti je”, reþe Timoti dostojanstveno. Veliki gospodar þini gospodski gest. „Ne
mogu da dopustim da mi prijatelji idu okolo u stanju frustracije i neutažene þežnje. Sutra u osam, kod nje. Reüi üu joj da te oþekuje.” „Izgleda mi kao navlaþenje”, rekoh ja, natmurivši se. „Previše lako. Nestvarno.” „Nemoj da si guzica. Prihvati to kao iskustvo preko predstavnika. Kao kad ideš na filmove, samo intimnije.” „I opipljivije”, reþe Ned. „Mislim da me zajebavaš”, rekoh Timotiju. Äýasna skautska! Tvoja je!” Poþeo je da opisuje šta Margo najviše voli u krevetu, njene posebne erogene zone, male signale koje su koristili. Poneo me duh þitave stvari, leteo sam sve više i više, uhvatio me napad smeha, poþeo sam da poklapam Timotijeve plastiþne opise svojim raskalašnim fantazijama. Razume se, kada sam se sat ili dva kasnije spustio na zemlju bio sam siguran da me je Timoti zaista zajebavao, a to me je survalo u mraþni ponor. Jer sam uvek bio ubeÿen da razne Margo na ovom svetu nisu za mene. Timotiji üe jebavati svoj put kroz þitave brigade raznih Margo, ali ja nikada neüu imati jednu od njih. Zapravo sam je obožavao izdaleka. Prototip shikse, cvet arijevske ženstvenosti, vitka i dugonoga, dva inþa viša od mene (to izgleda kao tolika razlika, kada je devojka viša od mladiüa), svilena, plava kosa, lukave, plave oþi, prüasti dugmiü od nosa, široke, pokretljive usne. Jaka devojka, devojka puna života, košarkaška zvezda (þak je Oliver poštovao njene sposobnosti na terenu), izvrstan student, žustar i gibak kliker: ama, bila je zastrašujuüa, do bola savršena, jedno od onih ženskih stvorenja bez mane koja naša aristokratija rasploÿuje u velikim koliþinama, koja se raÿaju da dostojanstveno vladaju velikim imanjima ili da šetaju pudlice Drugom Avenijom. Margo za mene? Da moje maljavo telo pokrije njeno? Da se moj neobrijani obraz trlja o njenu satensku kožu? Da, a žabe ima da se pare sa kometama. Margo mora da ima predstavu o meni kao neþemu grubom i gadnom, patetiþnom predstavniku niže vrste. Bilo kakav odnos izmeÿu nas bio bi neprirodan, legiranje srebra i bakra, mešanje alabastera i þumura. Smetnuo sam þitav projekt sa uma. Ali na ruþku Timoti me podseti na sastanak. Nemoguüe, rekao sam i dao mu šest izgovora - uþenje, þlanak koji treba da vratim u biblioteku, težak prevod i tako dalje. Zbrisao je u stranu moje jadne pokušaje da dobijem u vremenu. Da si se javio u njen stan u osam, rekao je. Osetih talas užasa. „Ne mogu”, bunio sam se. „Ti je prostituišeš, Timoti. Šta treba da radim, ušetam, otvorim šlic i bacim se na nju? To ne može nikako da upali. Ne možeš pretvoriti fantaziju u stvarnost samo tako da mahneš svojim þarobnim štapiüem.” Timoti sleže ramenima. Pretpostavio sam da je stvar okonþana. Oliver je to veþe išao da trenira košarku. Ned je otišao u bioskop. Oko pola osam Timoti se izvinio. Ima posla u biblioteci, rekao je, vidimo se u deset. Bio sam sam u našem zajedniþkom stanu. Ništa ne sumnjajuüi. Baktao se sa svojim tekstom. U osam se kljuþ okrenuo u vratima; uÿe Margo; razdragani osmeh, rastopljeno zlato. Za mene, panika, preneraženje. „Timoti tu?” pitala je i nemarno zakljuþala vrata za sobom. Grmljavina u mojim grudima. „Biblioteka”, izletelo mi je. „Nazad u deset.” Nigde nisam mogao da se sakrijem. Margo naprüi usta. „Bila sam sigurna da üu ga zateüi ovde. Ko mu je kriv. Jesi li mnogo zauzet, Eli?” Iskriþavo plavooko namigivanje. Dostojanstveno se spustila na kauþ. „Radio sam na ovom þlanku”, rekao sam. „U vezi sa nepravilnim oblicima glagola...” „Kako divno! Hoüeš dim?” Shvatio sam. Sve su namestili. Urota da me uþine sreþnim, dopadalo se to meni ili ne. Osetih se izmanipulisano, iskorišüeno, izigrano. Da joj kažem da se pokupi? Ne, schmendrick, ne budi tupav. Ona je tvoja na dva sata. Do ÿavola sa stegama morala. Cilj opravdava sredstva. Ovo ti je prilika, i drugu neüeš dobiti. Kicoški odšetah do kauþa. Eli, kicoški, da! Imala je dva debela džojnta, profesionalno uvijena. Smireno je pripalila jednu, duboko uvukla, dodala je meni; ruke
su mi se tresle, u svojim drhtajima zamalo da joj nabijem upaljeni kraj džointa u ruku dok sam ga uzimao od nje. ýista roba; zakašljao sam se; potapšala me je po leÿima. Schlemihl. Schlep. Udahnula je i trznula obrvama u jednom „au, bre” na mene. Ali pot mi ništa nije pomogao; bio sam previše napet, i adrenalin u meni je spalio svaki efekat pre nego što je mogao da uhvati korena. Bio sam svestan zaudaranja svoga daha. Ubrzo se džojnt pretvorio u pikavac. Margo, koja je veü delovala natreskano, ponudi drugi. Zavrteo sam glavom. „Kasnije”, rekao sam. Ustala je i prošetala se po sobi. „Strašno je sparno ovde, jel’da?” Koja klišetizirana taþka! Pametna devojka kao Margo trebalo bi da ume bolje. Protegla se. Zevnula. Nosila je pripijene tesne bermuda pantalone i majušnu majicu, ravni, bakarni stomak joj je bio go. Oþevidno nije imala ni grudnjak ni gaüice: bili su vidljivi mali brežuljci njenih bradavica na dojkama, a pantalone, tesno pripijene uz njene oble, male butine, nisu otkrivale izdajniþke tragove donjeg veša. Ah, Eli, pronicljivi ÿavole, ti umiljati i vešti manipulatore ženskog mesa! „Tako sparno”, rekla je, sanjivo-natreskano. Na sunce sa suštinom. Podarila mi je nevini osmeh, kao da hoüe da kaže: mi smo stari drugari, ne moramo da pravimo frku oko tupavih tabua, zašto bi sise bile više svete od laktova? Dojke su joj bile srednje veliþine, pune, visoke, veliþanstveno þvrste, bez sumnje najuspešnije dojke koje sam ikada video. U filmovima je lakše; nemaš odnos ja-ti sa onim što se dešava na ekranu. Poþela je da veze o astrologiji, pretpostavljam da me malo opusti. Gomila stvari o konjukciji planeta u toj i toj kuüi. Ja sam mogao samo da lupetam umesto odgovora. Glatko je prešla na þitanje dlana: to joj je bila nova vreüa tajni, misterije pregiba. „Cigani uglavnom sankaju javnost”, rekla je ozbiljno, „ali to ne znaþi da nema neþega u osnovnoj ideji. Vidiš, þitava tvoja buduünost je programirana u molekulima DNK, a oni odreduju oblik linija na tvom dlanu. Daj mi da pogledam.” Uzela me za ruku, praktiþno odvukla do sebe na kauþ. Kako sam se idiotski oseüao, praktiþno po ponašanju prava muška devica, ako veþ ne po stvarnim, iskustvenim kvalifikacijama, kad je bilo potrebno da ne navuþe na ono što je veü Rþigledno. Margo se nisko sagla nad moj dlan, golicajuüi me. „Ovo, vidiš, to je linija života - oh, dugaþka je, vrlo je dugaþka!” Kradom sam bacao poglede iskosa na njene sifone dok je izvodila svoju hiromantsku taþku. „A ovo”, rekla je, „to je Venerin breg. Vidiš ovu liniju koja skreüe ovamo? Ona mi kaže da si þovek žestokih strasti, ali da ih potiskuješ, suviše ih kriješ. Nije li tako?” U redu. Igraüu tvoju igru, Margo. Moja ruka iznenada se nade oko njenih ramena, moja šaka hvala je za sise. „Oh, da, Eli, da, da!” Teatralno. Prsa u prsa; vlažan poljubac. Usne su joj se razdvojile, a ja sam uþinio oþekivano. Ali nisam osetio strast, ni žestoku niti ikakvu drugu. Sve se þinilo formalno, igra, nešto spolja programirano; nisam mogao da se uživim, u þitavu zamisao da povalim Margo. Nestvarno, nestvarno, nestvarno. ýak i kada se izvukla iz mog naruþja i smakla uske pantalone, otkrivši oštre kukove, napele, deþDþke butine, guste žuükaste kovrdže, nisam osetio nikakvu želju. Smešila mi se, mamila me, prizivala. Za nju ovo nije bilo ništa strašnije od rukovanja, puse po obrazu. Za mene, galaksije su se prevrtale. Kako je trebalo da mi bude lako. Smakneš gaüe, navališ na nju, turiš joj ga, mrdneš bokovima, oh ah oh ah, hej au super! Ali ja sam patio od seksa u glavi; bio sam previše okupiran slikom Margo kao nepristupaþnog simbola savršenstva da bih shvatio da je Margo vrlo pristupaþna i da þak nije ni toliko savršena - bledi ožiljak od vaÿenja slepog creva; slabašne pruge po njenim bokovima, svedoci mnogo gojaznije devojþice pre puberteta; butine za nijansu pretanke. I tako sam sve ujebao. Jeste, skinuo sam se i jeste, bacili smo se u krevet i jeste, nije mogao da mi se digne, jeste, Margo mi je pomogla i najzad je libido trijumfovao nad umrtvljavanjem, pa mi se odgovarajuüe ukrutio i napeo, a onda, divlji bik iz pampe, bacio sam se na nju, hvatao sam, grabio, prestravio je svojom opakošüu, praktiþno sam je silovao, samo da bi mi ludoje omekšao u kritiþnom trenutku turanja, a onda - oh, da, greška za greškom, gaf za gafom, Margo na smenu užasnuta, podsmešljiva i brižna, sve dok na kraju ne doÿe vrhunac, koga
je gotovo u trenutku sledila erupcija, za kojom su došli ponori samoprezira i krateri gaÿenja. Nisam smeo ni da je pogledam. Otkotrljao sam se u stranu, sakrio u jastucima, psovao sam sebe, psovao sam D. H. Lorensa. „Mogu li ti pomoþi?” pitala je Margo i milovala me po znojavim leÿima. „Molim te, idi”, rekao sam. „Molim te. I nemoj nikome ništa da kažeš.” Ali naravno da je rekla. Svi su saznali. Moja šeprtljavost, moja apsurdna nesposobnost, mojih sedam vrsta okolišanja koje su na kraju kulminirale sa sedam vrsta impotencije. Eli schmeggege, ujebao svoju veliku priliku sa najsuper cavom koju üe ikada da pipne. Još jedan u njegovom nizu vešto izraÿenih fijaska. A ovde smo mogli imati još jedan, pateüi se kroz kaktusgrad sve do konaþnog razoþaranja, a njih trojica bi sa pravom rekla na kraju našeg putešestvija: „Pa, šta smo drugo i mogli da oþekujemo od Elija?” Ali Kuüa lobanja je bila tu. Staza se vila uz blagi uspon, vodeüi nas kroz još gušüe nakupine þole i meskite, sve dok, iznenada, ne naidosmo na široku, peskovitu þistinu. S leva na desno širio se niz crnih, bazaltnih lobanja, sliþnih onoj koju smo videli pozadi, ali mnogo sitnijih, otprilike veliþine košarkaške lopte, smeštenih u pesak na rastojanju od nekih dvadeset inþa. Na daljoj strani niza lobanja, pedesetak jardi iza njih, ugledali smo Kuüu lobanja kako se uzdiže sred pustinje kao sfinga: pozamašna jednospratna graÿevina, ravnog krova, grubih, žuto-smeÿih zidova od veštaþkog kamena. Sedam stubova od belog kamena ukrašavali su njenu fasadu bez ijednog prozora. Efekat je bio oštra jednostavnost, koju je narušavao samo niz koji se pružao duž zida: lobanje u bareljefu, izložene levim profilom. Upali obrazi, šuplje nozdrve, ogromne, okrugle oþi. Usta razjapljena u jezivim osmesima. Ogromni, oštri zubi, pažljivo ocrtani, þinili su se pripremljeni za žestok ugriz. A jezici - ah, zaista opak detalj - jezici su bili izvijeni u elegantne, strašne S-krive, vrhovi su im se tek za malo probijali izmeÿu zuba, palacali kao raþvasti jezici zmija. Bila su tu ducat takvih redupliciranih lobanja, jedna za drugom za treüom marširale su van vidika zalazeüi za ugao zgrade; imale su ono košmarno svojstvo koje sam primetio kod veüine prekolumbovskih meksiþkih umetniþkih dela. Više bi odgovarale, osetih, duž ruba nekog oltara na kojem se živa srca þupaju opsidijanskim noževima iz uzÿrhtalih grudi. ýinilo se da je zgrada u obliku slova U, sa dva duga pomoüna krila koja su se pružala iza glavnog dela. Ali možda petnaest jardi pred fasadom na središtu þistine mogao se videli ulaz u podzemne prostorije kamenih zidova: zevao je, mraþan i tajanstven, poput dveri prema podzemnom svetu. Smesta sam shvatio da to mora da je prolaz koji voÿi u Kuüu lobanja. Prišao sam i zavirio. Tmina. Smemo li da uÿemo? Ne bi li trebalo da þekamo da neko izaÿe i pozove nas? Ali niko nije izlazio; a vrelina je bila zverska. Oseüao sam kako koža mojih obraza i nosa veü poþinje da se napinje i zateže, kako crveni i poþinje da se cakli od opeklina, zimsko bledilo izloženo ovom pustinjskom suncu na pola dana. Zgledali smo se. Deveta misterija je bila vrela u mom umu, a verovatno i u njihovim. Možemo uüi, ali neüemo svi izaüi. Ko üe živeti, ko üe umreti? Zatekoh sebe kako i protiv svoje volje razmišljam o kandidatima za uništenje, odmeravajuüi svoje prijatelje kao na vagi, brzo predajuüi Timotija i Olivera smrti da bih se onda povukao, ponovo razmatrajuüi taj previše žustri sud, zamenjujuüi Olivera Nedom, Timotija Oliverom, Neda Timotijem, Timotija sobom, sebe Nedom, Neda Oliverom, opet i opet, bez zakljuþka, neodluþno. Moja vera u istinu Knjige lobanja nikada nije bila jaþa. Moj oseüaj da stojim na rubu veþnosti nije nikada bio veüi i užasniji. „Idemo”, rekao sam hrapavo, glas mi se prelomio, pa sam napravio par neodluþnih koraka napred. Kameno stepenište vodilo je strmo ka podzemlju. Pet, šest , sedam stopa pod zemljom, i našao sam se u mraþnom tunelu, širokom, ali niskog svoda, najviše pet stopa visokom. Vazduh je bio svež. Pod nejasnim trakama svetlosti uhvatih nagoveštaje ukrasa po zidovima: lobanje, lobanje, lobanje. Do sada nigde ni traga od hrišþanskih simbola u ovom navodno manastiru, ali simbolizam smrti je bio sveprisutan. Odozgo Ned doviknu: „Šta vidiš?” Opisao sam tunel i rekao im da me slede. I tako siÿoše dole, gurajuüi
se, nesigurno: Ned, Timoti, Oliver. Pognut, pošao sam napred. Vazduh je postao mnogo hladniji. Više nismo mogli ništa da vidimo osim slabašnog ljubiþastog odsjaja sa ulaza. Pokušah da brojim svoje korake. Deset, dvanaest, petnaest. Do sada smo sigurno pod zgradom. Iznenada je preda mnom bila prepreka od uglaþanog kamena, ploþa koja je u potpunosti ispunjavala tunel. Tek u poslednjem trenutku sam shvatio da je tu, uhvativši ledeno svetlucanje u slabašnoj svetlosti pre nego što sam tresnuo u nju. ûorsokak? Da, razume se, a u sledeþem trenutku üemo þuti tresak iza sebe kada se kamena ploþa od dvadeset tona bude svalila na ulaz tunela, i onda üemo biti zarobljeni, ostavljeni ovde da umremo od gladi ili gušenja, dok nam naleti þudovišnog smeha odzvanjaju u ušima. Ali nije se dogodilo ništa tako melodramatiþno. Oprezno sam pritisnuo dlan o hladnu kamenu ploþu koja nam je zatvarala prolaz i - efekat je bio þisti Diznilend, divni hokus pokus - ploþa je popustila i glatko se odmakla od mene. Bila je savršeno uravnotežena; i najslabiji dodir je bio dovoljan da je pomeri. Baš je pravi naþin, pomislio sam, da uÿemo u Kuüu lobanja na tako operetski naþin. Oþekivao sam melanholiþne trombone, lovaþke rogove i hor basova koji intoniraju Rekvijem unazad: Pietatis fons, me salva, gratis salva salvandos qui, majestatis tremendae rex. Otvor nad nama. Povijenih kolena, puzali smo prema njemu. Stepenište, opet. Gore. Izlazimo, jedan po jedan, u ogromnu, kvadratnu odaju þiji su zidovi bili od nekog krupnozrnog, bledog pešþara. Nije bilo svoda, samo tuce crnih, debelih greda sa razmakom od tri ili þetiri stope, koje su dopuštale ulazak suncu i zagušljivoj vrelini. Pod prostorije bio je od ljubiþasto-zelenog škriljca, pomalo uljaste i svetlucave površine. U sredini prostorije bila je kao kada velika fontana od zelenog žada, a sa nje se uzdizala ljudska figura visoka jedno tri stope; glava figure bila je lobanja, a sa þeljusti joj se ravnomerno slivala voda i pljuskala u posudu ispod nje. U þetiri ugla prostorije stajale su visoke kamene statue, u stilu Maja ili Azteka, koje su prikazivale ljude zakrivljenih, þetvrtastih noseva, tankih, surovih usana i ogromnih ukrasa na ušima. Nasuprot izlazu iz podzemnog hodnika nalazila su se vrata, a u njima je stajao uokviren þovek, tako nepokretan da sam najpre pomislio da je i on statua. Kada smo se sva þetvorica našli u prostoriji, rekao je dubokim, zvonkim glasom: „Dobar dan. Ja sam fratar Antonije.” Bio je nizak, nabijen þovek, ne viši od pet i po stopa, obuþen samo u par izbledelih farmerki iseþenih na pola butine. Koža mu je bila tamna od preplanulosti, gotovo boje mahagonija, i þinilo se da ima strukturu veoma fine životinjske kože. Njegova široka lobanja visokog þela bila je potpuno üelava, nije imala þak ni rub kose iza ušiju. Vrat mu je bio kratak i debeo, ramena široka i moüna, prsa snažna, ruke i noge prekrivene mišiüima: odavao je utisak sveobuhvatne snage i vitalnosti. Njegov opšti izgled i utisak sposobnosti kojim je zraþio neobiþno su me podsetili na Pikasa: nizak, þvrst, bezvremeni þovek, sposoban da izdrži bilo šta. Ne mlad, svakako, ali daleko od ruine. Pedeset? Šezdeset? Dobro oþuvanih sedamdeset? Njegova bezvremenost je bila najneobiþnija stvar na njemu. Izgledao je nedirnut vremenom, potpuno nenaþet: ovako bi, pomislio sam, trebalo da izgleda jedan besmrtnik. Toplo se nasmešio, otkrivši krupne zube bez ijedne mane, i rekao: „Samo sam ja tu da vas pozdravim. Dolazi nam tako malo posetilaca, a nikoga ne oþekujemo. Ostali fratri su trenutno na poljima i neüe se vratiti do popodnevne službe.” Govorio je savršeni engleski neobiþno beskrvne, neakcentovane vrste: IBM naglasak, tako da kažem. Glas mu je bio ravnomeran i melodiþan, reþenice izreþene bez žurbe, samouvereno. „Molim vas, smatrajte se dobrodošlim, koliko god želite da ostanete. Imamo sve što je potrebno za goste, i pozivamo vas da sa nama podelite naše utoþište. Hoüete li sa nama biti duže od jednog popodneva?” Oliver me je užagreno gledao. Timoti. Ned. dakle, ja üu biti govornik. U grlu sam oseüao ukus bakra. Apsurd, þisti besmisao onoga što üu reüi digao se i zapeþatio mi usne. Osetih kako mi obrazi izgoreli od sunca plamte od stida. Okreni se i beži, okreni se i beži, vikao je glas meÿu mojim ušima. U zeþju rupu. Beži. Beži. Beži dok možeš. Istisnuh iz sebe jedan jedini slog:
„Da.” „U tom sluþaju biüe vam potrebne prostorije. Hoüete li poüi za mnom, molim vas?” Pošao je iz odaje. Oliver mi dobaci besni pogled. „Reci mu!” oštro je prošaptao. Reci mu. Reci mu. Reci mu. Hajde, Eli, izgovori to. Šta ti se može desiti? U najgorem sluþaju üeš biti ismejan. To nije ništa novo, zar ne? Dakle, reci mu. Sve se svodi na ovaj trenutak, sva retorika, sva samouveravanja, sve vatrene filozofske debate, sve sumnje i protivsumnje, sva vožnja. Ovde si. Misliš da je to pravo mesto. I zato, reci mu šta tražiš ovde. Reci mu. Reci mu. Reci mu. Fratar Antonije, koji je naþuo Oliverov šapat, okrenuo se i pogledao nas. „Da?” rekao je blago. Ošamuþeno sam se borio za reþi i najzad istisnuo. „Fratre Antonije, treba da znate... da smo svi þitali Knjigu lobanja...” Eto. Fratrova maska neoborive ravnodušnosti smaþe se samo na tren. Videh kratki blesak - iznenaÿenja? zbunjenosti? zapanjenosti? - u njegovim tamnim, enigmatskim oþima. Ali brzo se povratio. „Zaista?” rekao je, glasa isto tako þvrstog kao i ranije. „Knjigu lobanja? Kako þudno ime! Šta li je to, pitam se, Knjiga lobanja?” Pitanje je trebalo da bude retoriþno. Okrenu mi blistavi, kratkoživuþi osmeh, poput snopa svetlosti sa svetionika koji na kratko preseþe gustu maglu. Ali, nakon što se poigrao ulogom Pilata, nije želeo da saþeka odgovor. Mirno je izašao, pokazavši nemarnim puckanjem prstiju da treba da ga sledimo.
23 ned Sada imamo nešto oko þega üemo se krþkati, ali bar nas puštaju da se krþkamo u stilu. Posebna soba za svakoga od nas, oskudna ali prijatna, sasvim ugodna. Kuüa lobanja je mnogo veüa nego što je izgledalo spolja; dva zadnja krila su izuzetno dugaþka i možda u þitavom kompleksu ima pedeset ili šezdeset soba, da iskljuþimo moguünost postojanja još podzemnih prostorija. Nijedna od soba koje sam video nema prozora. Središnje odaje, ono o þemu razmišljam kao o „zajedniþkim sobama”, otvorenog su krova, ali boþne prostorije, u kojima žive fratri, potpuno su zatvorene. Ukoliko postoji sistem za ventilaciju, ja ga ne primeüujem, buduüi da nisam primetio ni otvore ni cevi, ali kako prelazite iz jedne odaje bez prozora u drugu, svesni ste oštrog i primetnog pada temperature, od pustinjski vrelog do motelski prijatnog. Arhitektura je jednostavna: gole, þetvorougle prostorije, zidovi i tavanice napravljeni od grubog, nemalterisanog mrkog pešþara, neprekinuti ukrasima po zidovima, vidljivim gredama ili bilo kakvim dekorativnim detaljima. Svi podovi su od tamnog škriljca; nema þilima ni zastirki. Ima malo toga što se tiþe nameštaja; moja soba pruža samo nisku ležaljku u zidu, napravljenu od debala i debelog konopca i niski, zdepasti ormar, pretpostavljam za moje stvari, izraÿen izuzetnom veštinom od tvrdog, crnog drveta. Ono što stvarno razbija preovlaÿujuüu uštogljenost je fantastiþna zbirka bizarnih prekolumbovskih (pretpostavljam) maski i statua, okaþenim po zidovima, postavljenim po uglovima, gurnutim u uvuþene niše - zastrašujuüa lica, sva u uglovima i ostrim površinama, divna u svojoj þudovišnosti. Simbolika lobanja je sveprisutna. Nemam pojma šta je navelo onog novinara da pomisli da na ovom mestu žive hrišüanski „kaluÿeri”; iseþak koji Eli ima govori o dekoru kao „kombinaciji srednjevekovnog hrišüanskog i onoga što liþi na azteþke motive”, ali, iako su azteþki utecaji dovoljno oþigledni, gde su hrišüanski? Ne vidim krstove, ni vitraže, niti slike svetaca i svete porodice, ništa od odgovarajuüih prateüih stvari. ýitav utisak kojim mesto zraþi je paganski, primitivan, preistorijski; ovo bi mogao biti hram nekog drevnog meksiþkog boga, þak i nekog neandertalskog božanstva, ali Isus se jednostavno ne uklapa u sliku, ili ja nisam bostonski Irac. Možda je þista, hladna, oskudna atmosfera mesta dala novinaru utisak srednjevekovnog manastira - odjeci, nagoveštaj gregorijanskih napeva po utihlim hodnicima - ali bez hrišüanske simbolike ne može biti hrišüanstva, a simboli kakvi su ovde izloženi su tuÿinski. Ukupan efekat mesta je þudnovata raskoš pomešana sa izuzetnim stilistiþkim uzdržavanjem: sve su smanjili, ali oseüaj moüi i veliþanstvenosti izbija iz zidova, iz podova, beskrajnih hodnika, golih prostorija, retkog i jednostavnog nameštaja. ýistoüa je ovde oþigledno bitna. Sanitarije i kupatila su izuzetni, sa žuboreþim fontanama po svim javnim odajama i veüim hodnicima. Moja liþna soba ima prostranu kadu u nivou tla, obloženu zelenim škriljcem, koja izgleda dovoljno prostrana za maharadžu ili renesansnog papu. Kada me je odveo do moje sobe, fratar Antonije je nagovestio da bih se možda blagoizvoleo okupati, a ta njegova ljubazna izjava imala je snagu naredbe. Nije mi bilo potrebno previše nagovaranja, jer me je pešaþenje kroz pustinju sveg prekrilo prljavštinom. Priuštio sam sebi dugo, obilato natapanje, praüakao sam se po blistavom škriljcu, a kada sam izašao, otkrio sam da je moja prljava, znojava odeüa nestala, svako parþence, cipele i sve ostalo. Umesto njih sam našao na svojoj ležaljci par plavih pantalona iznošenog izgleda, ali þistih, one vrste kakvu je nosio fratar Antonije. Vrlo dobro: ovdašnja filozofija je izgleda bila: što manje, to više. Sreüan put košulji i
majici: zadovoljiüu se pantalonama preko golih slabina. Dospeli smo na zanimljivo mesto. Trenutno pitanje glasi: ima li ovo mesto ikakve veze sa Elijevim srednjevekovnim rukopisom i sa navodnim kultom besmrtnosti? Mislim da ima, ali još ne mogu biti siguran u to. Bilo je nemoguüe ne diviti se fratrovom oseüaju za teatralnost, predivno dvosmislenom snalaženju u trenutku kada ga je Eli pre par sati zaskoþio sa Knjigom lobanja. Njegova izvanredna, upeþatljiva reþenica pre nego što üe pasti zavesa: Knjiga lobanja? Šta li je to, pitam se, knjiga lobanja? I brz izlazak sa scene, koji mu dozvoljava da ovlada situacijom sa svih strana. Da li zaista nije ništa znao o Knjizi lobanja? Zašto je onda izgledao toliko zapanjeno, samo na trenutak, kada ju je Eli pomenuo? Može li tolika zaljubljenost u simboliku lobanja bili samo sluþajna podudarnost? Jesu li Knjigu lobanja zaboravili njeni sopstveni naslednici? Da li se fratar igrao sa nama, pokušavajuüi da u nas unese oseüaj nesigurnosti? Estetika draženja: koliko je veliki deo umetnosti sagraÿen na tom principu! I tako, neko vreme üe nas dražiti. Voleo bih da odem niz hodnik i posavetujem se sa Elijem; njegov um je hitar, on dobro tumaþi nijanse u ponašanju. Želim da znam da li ga je zbunio odgovor fratra Antonija na njegovu izjavu. Ali pretpostavljam da üe razgovor sa Elijem morati da saþeka. U ovom trenutku vrata su mi izgleda zakljuþana.
24 timoti Sve grozomornije i grozomornije. Te lobanje po þitavom mestu, posmrtne maske u meksiþkom stilu. Figure koje su odrane a ipak još uvek mogu da se cere, lica probodena iglama kroz jezike i obraze, tela sa mesom dole i lobanjama na vrhu. Dražesno. I taj þudni starac, što nam je govorio glasom koji je mogao dospeti iz mašine. Gotovo da pomislim da je neka vrsta robota. Ne može da bude stvaran, sa tom glatkom kožom, tom üelavom glavom koja kao da nikada nije imala nimalo kose, tim þudnovatim, blistavim oþima - uf! Bar je kupanje bilo dobro. Iako su mi uzeli odeüu. Moj novþanik, moje kreditne kartice, sve. Taj mi se deo ne dopada, iako ne verujem da ovde mogu da urade bogzna šta s mojim stvarima. Možda samo nameravaju da ih operu. Ne smeta mi da umesto njih nosim te kratke pantalonice, Malo su mi tesne oko dupeta - pretpostavljam da sam krupniji nego njihova uobiþajena šihta gostiju - ali po ovoj vrelini u redu je da se lakše odevaš. Stvar koja mi smeta je što sam zakljuþan u svojoj sobi. Taj deo me podseüa na previše mnogo filmova strave sa televizije. A sada se u podu otvara tajna pregrada, aha, i odatle ispada sveta kobra, sve siküe i palaca jezikom. Ili kroz skriveni ventil poþinje da ulazi otrovni gas. U stvari, ne mislim to ozbiljno. Ne verujem da üe nas zadesiti ikakvo zlo. Pa ipak, to vreda þoveka, da bude zakljuþan, ako je veü gost. Je li ovo þas neke veoma posebne molitve, koju ne žele da prekinemo? Moglo bi biti. ýekaüu jedan sat, a onda üu pokušati da provalim vrata. Ali deluju jebeno þvrsto, veliki, debeli komad drveta. U ovom motelu nema televizijskih prijemnika. Ništa za þitanje, osim knjižice koju su ostavili na podu pored moje ležaljke. A i to je nešto što sam veüþitao. Knjiga lobanja, ni manje ni više. Otkucana, na tri jezika, latinski, španski, engleski. Vesela dekoracija na omotu: lobanja i ukrštene kosti. Haj ho za Džoli Rodžera! Ali to mi stvarno nije zabavno. A u knjižici, sve one stvari koje nam je þitao Eli, ono melodramatiþno sranje o osamnaest misterija. Fraze su drugaþije od njegovog prevoda, ali je znaþenje isto. Mnogo priþe o veþnom životu, ali mnogo priþe i o smrti. Previše. Voleo bih da se kupim sa ovog mesta, samo ako otkljuþaju vrata. Štos je štos je štos, a možda je prošlog meseca izgledalo kao zabavna ideja da rondamo guzicu po zapadu na osnovu Elijevog rekla-kazala, ali sada kada sam ovde, ne mogu da shvatim šta me je nateralo da se umešam u ovo. Ukoliko su pravi, u šta neprekidno sumnjam, ne želim da se paþam u njih, a ako su samo banda fanatika zaljubljenih u rituale, što izgleda vrlo verovatno, ni tada svejedno ne želim da se paþam u njih. Imao sam ovde dva sata i mislim da je to dosta. Šiznuüu od svih tih lobanja. I od taþke sa zakljuþavanjem vrata. Uvrnutog matorca. Okej, momci, to vam je to. Timoti je spreman da ide kuüi.
25 eli Svejedno koliko puta da ponovo odigram onu malu izmenu reþi sa fratrom Antonijem, ne mogu da se snaÿem sa njom. Da li me je zajebavao? Pravio se da pojma nema? Pravio se da poseduje znanje koje u stvarnosti nema? Da li je to bio lukavi osmeh posveþenika, ili tupavi osmeh neznalice? Bilo je moguþe, rekoh sebi, da znaju Knjigu lobanja pod nekim drugim imenom. Ili da je tokom njihovih migracija od Španije preko Meksika do Arizone došlo do menjanja njihove teološke simbolike iz osnova. Bio sam ubeÿen, i pored fratrovog nejasnog odgovora, da je ovo mesto moralo biti direktni naslednik katalonskog manastira u kome je napisan rukopis koji sam otkrio. Okupao sam se. Najlepša kupka mog života, konaþno kupanje, vrhunac vrhunca. Izaÿoh iz sjaktave kade da bih otkrio da mi je odeþa nestala, a da su mi vrata zakljuþana. Navukao sam par izbledelih, iznošenih, tesnih kratkih pantalona koje su ostavili za mene (Oni?) Pa sam þekao. I þekao. I þekao. Nije bilo niþega za þitanje, niþega da se pogleda osim fine kamene maske koja je predstavljala lobanju buljavih oþiju, mozaiþno raÿenu, beskonaþnost parþLüa žada, sedefa, opsidijana i tirkiza, pravo blago, vrhunska izrada. Poþeh da razmišljam da se okupam po drugi put tek da mi proÿe vreme. Onda su mi se vrata otvorila - nisam þuo kljuþ, ni škljocanje brave - i Xÿe neko ko je na prvi pogled bio fratar Ajntonije. Drugi pogled mi je rekao da je to neko drugi: za nijansu viši, za nijansu užih ramena, ali inaþe isti suncem opaljeni, zdepasti, nabijeni pseudopikasovski fiziþki izgled. Neobiþnim, tihim glasom, baršunastim glasom Pitera Lorija, rekao je: „Ja sam fratar Bernard. Molim vas, podite za mnom.” Hodnik kao da je postajao sve duži dok smo ga prelazili. Koraþali smo napred, fratar Bernard je vodio, oþi su mi uglavnom bile uperene u neobiþno izboþenu kost njegovog potiljka. Bosa stopala po glatkom kamenom podu, prijatan oseüaj. Tajanstvena vrata od veliþanstvenog drveta stajala su zatvorena sa obe strane hodnika: sobe, sobe, sobe, sobe. Po zidovima, groteskni meksiþki artefakti u vrednosti od milion dolara. Svi bogovi košmara sovlje su se upiljili u mene. Svetla su bila upaljena, i blagi, žuti odsjaj razlivao se sa široko razmaknutih kandelabra u obliku lobanja, još jedan mali dašak melodrame. Dok smo prilazili središnjem odeljku zgrade, donjoj crti na U, bacih pogled preko desnog ramena fratra Bernarda i uhvatih na brzi, zapanjeni trenutak nepogrešivo žensku figuru nekih þetrdeset ili pedeset stopa ispred mene. Videh je kako je iskoraþila iz poslednje sobe u ovom krilu spavaonica, bez žurbe mi prešla put - þinilo se da lebdi - i nestala u glavnom odeljku: niska, vitka žena odevena u neku vrstu pripijene mini suknje, koja jedva da je dosezala butine, od neke mekane, nafaltane tkanine. Kosa joj je bila tamna i svetlucava. Latinska kosa, koja joj je visila popriliþno ispod ramena. Koža joj je bila vrlo preplanula, u jakom kontrastu sa belom odeüom. Grudi su joj spektakularno štrþale; nisam imao nimalo sumnje u njen pol. Nisam joj jasno video lice. Iznenadilo me je da u Kuüi lobanja ima i kaluÿerica, ne samo fratara, ali možda je bila sluškinja, jer mesto je bilo neopisivo þisto. Znao sam da nema smisla da pitam fratra Bernarda o njoj; nosio je üutanje onako kako bi drugi nosili oklop. Uveo me je u ogromnu ceremonijalnu odaju, oþigledno ne onu u kojoj nas je pozdravio fratar Antonije, jer nisam video ni nagoveštaja otvora koji bi vodio u tunel. Fontana, je ovde izgledala drugaþije, bila je veüa, više u obliku lale, iako je figura sa koje je tekla voda izgledala
baš kao ona na fontani u drugoj sobi. Kroz razmaknute grede na tavanici video sam iskošene zrake svetla vrlo kasnog popodneva. Vazduh je bio vruü, ali ne toliko zagušljiv kao ranije. Ned, Oliver i Timoti su veü bili prisutni, svaki odeven samo u kratke pantalone, sva trojica su izgledala napeto i nesigurno. Oliver je imao onaj neobiþni, staklasti izraz kakav mu je dolazio u trenucima velike napetosti. Timoti je pokušavao da izgleda blazirano, i u potpunosti je omašivao. Ned mi kratko, kruto namignu, možda þestitajuüi, možda podsmešljivo. ýinilo se da u sobi ima otprilike tuce fratara. Svi kao da su napravljeni pod istim kalupom: ukoliko baš nisu bili doslovce braüa, mora da su bar bili roÿaci. Ni jedan od njih nije bio viši od pet stopa sa sedam, a neki pet sa þetiri ili manje. Razvijenih grudnih koševa. Preplanuli. Izdržljivog izgleda. Goli, osim kratkih pantalona. Jedan, koga pomislih da sam prepoznao kao fratra Antonija - to je i bio on - imao je mali, zeleni privezak na grudima; trojica ostalih su takoÿe imali sliþne priveske, ali od tamnijeg kamena, možda oniksa. Žena koja mi je prešla put nije bila u sobi. Frater Antonije pokaza da bi trebalo da stanem uz svoje drugove. Zauzeo sam mesto pokraj Neda. Tišina. Napetost. Poriv da prasnem u smeh, koji sam jedva zadržao. Kako je apsurdno bilo sve to! Šta su ti pompezni þoveþuljci mislili da predstavljaju? ýemu ta komplikacija sa lobanjama, taj ritual suoþenja? Fratar Antonije nas je dostojanstveno prouþavao, kao da donosi presudu. Nije bilo zvuka osim našeg disanja i veselog pljuskanja fontane. Malo ozbiljne muzike u pozadini, molim vas, maestro. Mors stupebit et natura, cum resurget creatura, judicanti responsura. Smrt i Priroda stoje zapanjeni, kada se sva Kreacija diže da odgovori Sucu. Da odgovori Sucu. Da li si ti naš sudija, fratre Antonije? Quando Judex est ventures, cuncta stricte discussurus! Zar nikada neüe progovoriti? Hoüemo li veþito ostati rastegnuti izmeÿu roÿenja i smrti, materice i grobnice? Ah! Slede scenario! Jedan od nižih fratara, bez priveska, odlazi do niše u zidu i vadi tanku knjigu, pažljivo uvezanu u svetlucavu, crvenu jagnjeüu kožu, a zatim je dodaje fratru Antoniju. Bez potrebe da mi se kaže, znao sam šta knjiga mora biti. Liber scriptus proferetur, in quo totum continetur. Biüe izneta pisana knjiga, u kojoj se sve sadrži. Unde mundus judicetur. Jer svetu üe se suditi. Šta da kažem? Kralju neizmerne veliþajnosti, koji spasava one koje treba spasti, spasi me, o izvoru milosrÿa! Fratar Antonije sada gleda direktno u mene. „Knjiga lobanja”, rekao je, blago, tiho, zvonko, „ima malo þitalaca ovih dana. Kako se zgodilo da naiÿete na nju?” „Stari rukopis”, rekao sam. „Skriven i zaboravljen u univerzitetskoj biblioteci. Moje studije - sluþajno otkriüe - radoznalost me je navela da prevedem - ” Fratar klimnu. „I zatim da doÿeš do nas? Kako se to desilo?” Äýlanak u novinama”, odvratio sam. „Nešto, o primenjenim slikama, o simbolici - rešili smo da probamo, bili smo na raspustu i pomislili smo da doÿemo da vidimo da li... da li...” „Da”, reþe fratar Antoni. Bez ikakvog nagoveštaja dodatnih pitanja. Smireni osmeh. Gledao je pravo u mene, oþigledno þekajuüi da kažem ono što sledi. Bilo nas je þetvorica. ýitali smo Knjigu lobanja, a bilo nas je þetvorica. ýinilo se da je sada na redu formalna prijava. Exaudi orationem meam, ad te omnis caro veniet. Nisam mogao da govorim. Stajao sam nem u beskonaþnom udaru tišine, nadajuüi se da üe Ned izgovoriti reþi koje nisu htele da mi preÿu preko usana, da üe ih Oliver reüi, þak i Timoti. Fratar Antonije je þekao. ýekao je na mene, þekaüe do zvuka poslednjih truba ukoliko je potrebno, do zvona konaþne muzike. Govori. Govori. Govori. Rekoh, slušajuüi svoj glas izvan tela, kao da slušam snimak sa trake: „Nas þetvorica - jer smo þitali i shvatili Knjigu lobanja - želimo da se predamo - želimo da se podvrgnemo Probi. Nas þetvorica - nas þetvorica nudimo sebe - kao kandidate - nudimo sebe kao...” Zamucao sam. Da li je prevod bio taþan? Hoüe li razumeti moj izbor jezika? „Kao Plodište”, rekao sam. „Kao Plodište”, reþe fratar Antonije.
„Plodište. Plodište. Plodište”, rekoše fratri u horu. Kako je operetska postala scena. Da, iznenada sam pevao tenor u Turandotu, moleüi da mi postave fatalnu pitalicu. Sve se þinilo apsurdno teatralno, budalasti i naduvani lakrdijaški komad, koji se nasuprot svakoj pameti odigrava na svetu u kome sateliti u orbiti emituju svoje signale, dugokosi klinci se krkaju hašom, a pendreci pripadnika staatspolizei razbijaju glave demonstranata u pedeset ameriþkih gradova. Kako možemo da budemo ovde i napevamo o lobanjama i plodištima? Ali pred nama je ležala još þudnovatija þudnovatost. Fratar Antonije zlokobno dade znak onome koji mu je doneo knjigu, i drugi fratar ponovo ode do niše. Iz nje je sada uzeo masivnu, pažljivo uglaþanu kamenu masku; dao ju je fratru Antoniju, koji je navuþe na lice, dok je drugi od fratara koji su nosili privezak prišao da mu veže traku od nazad. Maska je pokrivala fratra Antonija od gornje usne do vrha glave. Dala mu je izgled žive lobanje; njegove hladne, svetle oþi blistale su na mene kroz duboke, kamene otvore. Razume se. Rekao je: „Svesni ste uslova koje postavlja deveta misterija.” „Da”, rekao sam. Fratar Antonije je þekao: dobio je jedno da posebno od Neda, Olivera i, kao iz daljine, Timotija. „Podvrgavate se ovoj Probi bez lakoumnosti, svesni kako opasnosti, tako i nagrade. Nudite sebe u potpunosti i bez unutrašnjih ograda. Došli ste ovde da uzmete uþešüa u svetom obredu, a ne da se igrate. Potpuno se prepuštate Bratstvu i naroþito ýuvarima. Jeste li sve to razumeli?” Da, da, da i - konaþno - da. „Pridite mi. Ruke na masku.” Dodirnuli smo je, pažljivo, kao da se plašimo elektriciteta iz hladnog, sivog kamena. „Plodište nije ušlo u našu družinu veü mnogo godina”, rekao je fratar Antonije. „Cenimo vaše prisustvo i širimo svoju zahvalnost na vaš dolazak meÿu nas. Ali moram vam sada reüi, ako su vaši motivi za dolazak meÿu nas bili beznaþajni, da ne smete napustiti ovu Kuüu sve do okonþanja svoga iskušeništva. Naše je pravilo tajnost. Jednom kada Proba poþne, vaši životi su naši, i mi zabranjujemo svaki odlazak sa ovog tla. Ovo je devetnaesta misterija, o kojoj niste mogli þitati: ukoliko jedan od vas ode, trojicu koji ostaju mi üemo kazniti. Jeste li to u potpunosti shvatili? Ne možemo dopustiti nikakve dvoliþnosti, i vi üete biti þuvari jedni drugima, znajuüi da ukoliko se jedan od vas odvoji, ostali nestaju bez izuzetka. Ovo je trenutak za povlaþenje. Ukoliko su uslovi previše oštri, skinite ruke sa moje maske i pustiüemo vas da odete na miru.” Ruka mi zatitra. Ovo je bilo nešto što nisam oþekivao: smrt kao kazna za povlaþenje usred Probe! Jesu li bili ozbiljni? Šta ako otkrijemo, nakon par dana, da nemaju ništa vredno da nam ponude? Jesmo li onda bili vezani da ostanemo ovde, mesecima i mesecima i mesecima, sve dok nam najzad ne kažu da je naša Proba gotova i da smo ponovo slobodni. Uslovi su izgledali nemoguüi; gotovo sam povukao ruku. Ali setih se da sam ovde došao da poþinim akt verovanja, da sam predavao besmislen život u nadi da üu steüi smislen. Da. Tvoj sam, fratre Antonije, bez obzira na posledice. Zadržao sam ruku na maski. Uostalom, kako nas ti þoveþuljci mogu povrediti ako odluþimo da odemo? Ovo je više bilo scenski ritual, kao maska, kao crkveno napevanje. I zbog toga sam se suzdržao. ýinilo se da i Ned ima svoje sumnje; napeto sam ga posmatrao i video kako su mu prsti na trenutak zatitrali. Oliverova ruka se ni za trenutak nije pomerila sa ruba maske. ýinilo se da Timoti najviše okleva; mrštio se, gledao najpre nas, pa fratre, poþeo da se znoji, na možda tri sekunde je doslovce podigao prste, a onda, sa gestom mašta-kog-vraga, zatisnuo ih u masku tako silovito da se fratar Antonije skoro zateturao od udara. Gotovo. Bili smo primljeni. Fratar Antonije skinu masku. „Sada üete obedovati sa nama”, rekao je, „a ujutro üemo poþeti.”
26 oliver I tako, ovde smo, sve je stvarno, pristupili smo, a oni su nas uzeli kao kandidate. Život veþni nudimo ti mi. Toliko je potvrÿeno. Stvarno je. Ali jeste li? Ukoliko verno ideš u crkvu svake nedelje, izgovaraš svoje molitve, vodiš besprekoran život i spuštaš dva soma u zdelu, otiüi üeš na nebo i živeüeš veþito medu anÿelima i apostolima, tako kažu, ali da li stvarno ideš? Ima li neba? Ima li anÿela i apostola? ýemu sve poslušno odlaženje u crkvu ako ništa drugo od dogovora nije stvarno? Dakle, zaista postoji Kuüa lobanja, zaista postoji Bratstvo lobanja, postoje ýuvari - fratar Antonije je ýuvar - a mi smo Plodište, biüe Probe, ali da li je to stvarno? Život veþni nudimo ti mi, ali da li to stvarno þine? Ili je sve samo još jedna od zaludnih sanjarija, kao priþe o tome kako üeš iüi da živiš meÿu anÿelima i apostolima? Eli misli da je stvarno. Izgleda da i Ned misli da je stvarno. Timotija zabavlja þitava stvar, ili ga možda nervira; teško je reüi. A ja? A ja? Oseüam se kao meseþar. Ovo je san na javi. Neprekidno se pitam, ne samo ovde, veü gde god poÿem, da li išta iskreno oseüam? Jesam li zaista povezan, jesam li ukljuþen u stvari? Šta ako nisam? Šta ako su oseüaji koje imam samo najbleÿi, najslabiji odjeci onoga što drugi oseüaju? Kako mogu da znam? Kada pijem vino, oseüam li sve što se u njemu može okusiti, ono što oni oseüaju? Ili mi dolazi samo sablast ukusa? Kada þitam knjigu, shvatam li reþi na stranici, ili samo mislim da je tako? Kada dotaknem devojaþko telo, da li zaista oseüam njenu put? Ponekad mislim da su sva moja oseüanja preslaba. Ponekad verujem da sam jedini þovek na svetu koji ne oseüa stvari u potpunosti, ali nemam naþina da to proverim, ništa više nego što þovek slep za boje može da kaže da li su boje koje vidi one prave. Ponekad mi se þini da živim u filmu. Samo sam senka na ekranu, koja luta od jedne besmislene epizode do druge u scenariju koji je napisao neko drugi, neki moron, neki šimpanzo, neki pomahnitali kompjuter, i nemam dubine, nemam strukturu, nemam oblik, nemam realnost. Ništa nije važno; ništa nije stvarno. Sve je velika filmska predstava. I tako je za mene bilo oduvek. U takvim trenucima doÿe mi neko oþajanje. Tada ne mogu ni u šta da verujem. Same reþi gube smisao i postaju prazni zvuci. Sve postaje apstraktno, ne samo maglovite reþi kao što su ljubav, nada i smrt, veü i one konkretne, reþi kao drvo, ulica, kiselo, vruüe, meko, grubo, prozor. Ne mogu imati poverenja da je išta ono što bi trebalo da bude, jer mu je ime samo šum. Sav sadržaj se ispira iz imenica. Život. Smrt. Sve. Ništa. Sve je to isto, zar ne? I onda, šta je stvarno, a šta nije, i ima li ikakve razlike. Nije li þitav univerzum samo skupina atoma, koje slažemo u smislene oblike svojim sposobnostima da spoznajemo? I ne mogu li blokovi spoznaje koje slažemo biti isto tako lako razloženi, time što üemo prestati da verujemo u þitav proces? Jednostavno treba da povuþem svoje prihvatanje apstraktne zamisli da je ono što vidim, ono što mislim da vidim, zaista tu. Tako da bih mogao da koraþam kroz zid ove sobe jednom kada uspem da poreknem taj zid. Tako da bih mogao da živim zauvek, jednom kad poreknem smrt. Tako da bih mogao da umrem juþe, jednom kad poreknem danas. Zapadam u ovakva oseüanja i spiralno propadam sve niže i niže u vrtlog sopstvenih misli, sve dok nisam izgubljen, izgubljen, izgubljen sam zauvek. Ali ovde smo. Sve je stvarno. Unutra smo. Primiþe nas za kandidate. Sve je to odreÿeno. Sve je to stvarno. Ali „stvarnost” je samo šum. „Stvarnost” nije stvarna. Mislim da više nisam povezan. Ne mislim da sam ukljuþen. Ostala trojica, oni mogu da odu u restoran i da misle da grizu polusirovi, soþni biftek; ja bih znao da grizem skupinu atoma,
apstraktni opažaj koji smo oznaþili sa „biftek”, a ne možeš dobiti hranljive materije iz apstraktnog opažaja. Poriþem realnost bifteka. Poriþem realnost Kuüe lobanja. Poriþem realnost Olivera Maršala. Poriþem realnost realnosti. Mora da sam danas previše bio na suncu. Plašim se. Raspadam se. Više nisam ukljuþen. A ne mogu da kažem nikome od njih. Jer poriþem i njih. Sve sam porekao. Bog mi pomogao, porekao sam i Boga! Porekao sam smrt i porekao sam život. Šta ono pitaju zenovci? Koji je zvuk pljeskanja jedne ruke, ha? Kuda ide plamen sveüe kada se ugasi? Kuda ide plamen? ýini mi se da üu uskoro i ja tamo.
27 eli I tako to poþinje. Rituali, dijeta, gimnastika, spiritualne vežbe i sve ostalo. Bez sumnje smo videli samo vrh ledenog brega. Još mnogo toga ostaje da se otkrije; još, na primer, ne znamo kada moraju biti ispunjeni uslovi devete misterije. Sutra, iduþeg petka, na božiü, kada? Veü zlokobno odmeravamo jedan drugoga, virimo kroz lice u lobanju ispod njega. Ti, Nede, hoüeš li ti ubiti sebe za nas? Ti, Timoti, planiraš li da me ubiješ da bi ti mogao da živiš? Uopšte nismo naglas spekulisali o toj temi, ni jedan jedini put; izgleda užasno i previše apsurdno da zapoþnemo diskusiju, ili makar i razmišljanje o tome. Možda su zahtevi simboliþki, metaforiþni. Možda ne. Brinem se zbog toga. Od poþetka ovog projekta oseüao sam odreÿene neizreþene pretpostavke o tome ko treba da ide, ako iko od nas mora iüi: ja treba da umrem od njihove ruke, Ned da ukloni samog sebe. Razume se da to odbacujem. Došao sam ovde da steknem život veþni. Ne znam da li je to iko od njih uþinio. Ned, otkaþeni Ned, on je sposoban da vidi samoubistvo kao svoju najbolju pesmu. Timoti izgleda uopšte ne mari o produžetku života, iako pretpostavljam da üe ga, ukoliko doÿe, uzeti bez mnogo napora. Oliver insistira da apsolutno odbija da umre, ikada, i vrlo je zagrejan za temu; ali Oliver je mnogo nestabilniji nego što deluje na površini i njegovi motivi nisu sasvim uraþunljivi. Uz pravo filozofsko podstrekavanje mogao bi se isto toliko zaljubiti u smrt koliko sada tvrdi da je zaljubljen u život. I zato ne mogu reüi ko üe živeti, a ko üe podleüi devetoj misteriji. Osim što pazim kuda idem, i paziüu koliko god da ostanemo ovde. (Koliko dugo to treba da bude? Nikada zapravo nismo razmišljali o tome. Uskršnji raspust üe biti gotov za šest, sedam dana, pretpostavljam. Proba svakako ne može biti izvedena do tada. Stiþem utisak da traje mesecima, ili þak godinama. Hoüemo li svejedno da odemo iduüe nedelje? Zakleli smo se da neüemo, ali, razume se, fratri ne mogu uþiniti bogzna šta ako se svi išunjamo usred noüi. Osim što ja želim da ostanem. Nedeljama, ukoliko je potrebno. Godinama, ukoliko je potrebno. U spoljnjem svetu üe prijaviti da smo nestali. Administrativci na koledžu, vojni odsek, naši roditelji, svi üe se pitati gde smo. To jest, sve dok nam ne uÿu u trag. Fratri su doneli naš prtljag iz kola. Sama kola ostaju parkirana na poþetku pustinjske staze. Hoüe li ih državna policija na kraju primetiti? Hoüe li poslati þoveka niz stazu da potraži vlasnika tog blistavog sedana? Ostavili smo tragove za sobom na sve strane. Ali ostaüemo ovde tokom trajanja Probe. Jaüu ostati, u svakom sluþaju. A ako je ritual Lobanja pravi? Neüu ostati ovde, kao što to izgleda þine fratri, nakon što zadobijem ono što tražim. Oh, mogao bih da se zadržim pet ili deset godina, iz oseüaja bliskosti, oseüaja zahvalnosti. Ali onda brišem. Svet je velik; zašto provesti veþnost u pustinjskom utoþištu? Imam sopstvenu viziju života koji dolazi. Na neki naþin, sliþna je Oliverovoj: nameravam da hranim svoju glad za iskustvom. Živeüu þitav niz života, iscedivši najviše što mogu iz svakog od njih. Recimo, provešüu deset godina na Vol Strilu, nagomilavajuüi bogatstvo. Ukoliko je moj otac u pravu, a siguran sam da jeste, svaki srazmerno bistar tip može da opelješi tržište, naprosto radeüi suprotno od onoga što navodno pametni rade. Sve su to ovce, stoka, gomila goyishe kops. Glupi, pohlepni, slede þas ovu mušicu, þas onu. I tako üu igrati drugu stranu igre i izaüi sa dva ili tri miliona, koje üu investirati u prave, pouzdane akcije, sa dobrim kamatama, ništa luckasto, standardne dobavljaþe novca. Na kraju krajeva, nameravam da živim od tih kamata sledeþih pet ili deset hiljada godina. Sada sam finansijski nezavistan. Šta dalje? Pa, deset godina švalerisanja. Zašto
ne? Sa dovoljno novca i samopouzdanja, mogu imati svaku ženu na svetu, zar ne? Imaþu Margo i tuce takvih svake nedelje. Kvalifikovan sam. Malo pohote, naravno: nije intelektualno, nije Znaþajno, ali jebanje ima svoje mesto u zaokruženoj egzistenciji. Dobro. Zlato i pohota. Onda üu se pobrinuti za svoje spiritualno blagostanje. Petnaest godina u trapistiþkom manastiru. Neüu nikome reüi ni reþ; meditiraüu, pisati poeziju, pokušati da dosegnem Boga, probiti se do suštine univerzuma. Neka to bude dvadeset godina. Da proþistim dušu, uzdignem je u visine. Onda üu izaüi i posvetiti se bodi bildingu. Osam godina kompletnog programa vežbi. Eli dasa sa plaže. Ne više slabiü od sedamdeset i devet funti. Surfujem, skijam, pobeÿujem na rvaþkom šampionatu Ist Vilidža. Sledeþe? Muzika. Nikada nisam prodro u muziku onoliko koliko sam želeo. Prijaviüu se kod Zilijara, þetiri godine, puna šihta, prodiranje u suštinu muziþke umetnosti, zalaženje u dubinu Betovenovih poznih kvarteta, Bahovih þetrdeset osam, Berga, Šenberga, Ksenakisa, sve one najteže stvari, i koristiüu tehnike koje sam nauþio u manastiru da zaÿem u srce vaseljene sazvuþja. Možda üu komponovati. Možda üu pisati kritiþke eseje. ýak biti izvoÿDþ. Eli Štajnfeld u Bahovoj seriji u Karnegi Holu. Petnaest godina muzike, u redu? Time smo se pobrinuli o prvih šezdesetak godina svoje besmrtnosti. Šta je sledeþe? Do tada üemo biti dobrano u dvadeset prvom stoleüu. Hajde da vidimo svet. Da putujem kao Buda, lutam peške od zemlje do zemlje, da pustim da mi naraste kosa, da nosim žutu odoru, nosim prosjaþki þanak, podižem þekove jednom meseþno u Amerikan Ekspresu u Rangunu, Katmanduu, Džakarti, Singapuru. Da iskusim ljudskost na nivou utrobe, da probam sve vrste hrane, mrave sa karijem, pržene bele bubrege, da spavam sa ženama svih rasa i veroispovesti, da živim po kolibama što prokišnjavaju, po igloima, po šatorima, po splavovima. Dvadeset godina za to, a onda üu imati dobru predstavu o kulturalnoj složenosti þoveþanstva. Onda üu se, mislim, vratiti svojoj vlastitoj struci, lingvistici, filologiji i stvoriti sebi karijeru koju trenutno napuštam. Tokom trideset godina možda üu stvoriti definitivni prikaz nepravilnih glagola u indoevropskim jezicima, ili naþeti tajnu etrurskog, ili prevesti kompleksni opus ugaritskih stihova. Koje god polje mi zagolica radoznalost. Onda üu postati homoseksualac. Sa životom veþnim na raspolaganju, treba sve da probaš bar jednom, zar ne, a Ned neprekidno tvrdi da je život homiüa dobar život. Liþno su mi se uvek više dopadale devojke, intuitivno, instinktivno - ali negde na svom putu treba da vidim šta ima da ponudi i suprotni pol. Sub specie aeternatis, zašto bi bilo bitno da li turam u ovu rupu ili onu? Kada se vratim u heteroseksualnu fazu, putovaüu na Mars. Do tada üe biti otprilike 2100; kolonizovaüemo Mars, siguran sam. Dvanaest godina na Marsu. Obavljaüu manualne poslove, pionirske stvari. Onda dvadeset godina za literaturu, deset da proþitam sve valjano što je ikada napisano, deset da napravim roman koji üe moüi da se poredi sa najboljim što je dao Fokner, Dostojevski, Džojs, Prust. Zašto ne bih mogao da se izjednaþim sa njima? Neüu više biti slinavko; imaüu 150 godina životnog iskustva, najdublje i najšire samoobrazovanje koje je ikada uživalo neko ljudsko biüe, a još uvek üu biti u naponu mladosti. I tako üu se baciti na posao, stranicu dnevno, stranicu nedeljno, pet godina da isplaniram strukturu knjige pre nego što napišem prvu reþ, trebalo bi da stvorim, pa, besmrtno remek delo. Pod pseudonimom, razume se. To üe biti naroþit problem, da menjam svoj identitet svakih osamdeset ili devedeset godina. ýak i u blistavoj, futuristiþkoj buduünosti, ljudi üe biti sumnjiþavi prema onome ko jednostavno neüe da umre. Dugoveþnost je jedna stvar, besmrtnost druga. Moraüu nekako da prenosim svoja novþana sredstva na sebe, da imenujem svoj novi identitet kao naslednika svog starog. Moraüu stalno da nestajem i da se ponovo pojavljujem. Da farbam kosu, naizmeniþno nosim i ne nosim bradu, brkove, perike, kontaktna soþiva. Da pazim da nikada ne pridem mašineriji vlade: jednom kada moji otisci uÿu u glavni kompjuter, imaüu nevolja. Šta üu raditi za potvrde o roÿenju svaki put kada se pojavim? Smisliüu nešto. Ako si dovoljno bistar da živiš zauvek, dovoljno si bistar i da se snaÿeš sa birokratijom. Šta ako se zaljubim? Oženim se, imam decu, gledam kako mi žena stari i dobija
bore, dok ja ostajem veþito mlad i svež? Verovatno uopšte ne bi trebalo da se ženim, ili da to þinim samo radi iskustva, na deset, najviše petnaest godina, a onda da zatražim razvod makar je još uvek voleo, da izbegnem kasnije komplikacije. Videüemo. Gde sam ono stao? U dve hiljade stotim, deleþi decenije šakom i kapom. Deset godina kao lama na Tibetu. Deset godina kao irski ribar, ukoliko do tada bude preostalo imalo ribe. Dvanaest godina kao cenjeni þlan senata Sjedinjenih Država. Onda bi trebalo da se prihvatim nauke, velike zanemarene oblasti moga života. Trebalo bi da mogu da se snaÿem sa tim, uz odgovarajuüu dozu strpljenja i posveüenosti - fizika, matematika, štagod treba da nauþim. Odvojiüu þetrdeset godina za nauku. Nameravam da se uspnem tamo uz Ajnštajna i Njutna, puna karijera u kojoj funkcionišem na najvišem nivou intelekta. A onda? Mogao bih da se vratim u Kuüu lobanja, pretpostavljam, da vidim kako ide fratru Antoniju i ostaloj rulji. Pet godina u pustinji. Van, van u svet još jednom. Kakav üe to svet biti! Na raspolaganju üe biti þitave nove karijere, stvari koje još nisu ni poþele da se izmišljaju: mogao bih provesti dvadeset godina kao struþnjak za dematerijalizaciju, petnaest da se bavim polivalentnom levitacijom, tuce kao valjator simptoma. A onda? A onda? Sve dalje i dalje. Moguünosti üe biti beskonaþne. Ali bolje da pažljivije pratim Timotija i Olivera, a možda þak i Neda, zbog proklete, triput jebene devete misterije. To je pozamašna stvar za brigu. Ukoliko me par drugara ubije sledeüeg utorka, to ima da pokvari neke strašno složene dugoroþne planove.
28 ned Fratri su zaljubljeni u nas. Ni jedan drugi termin ne odgovara. Pokušavaju da zadrže pokeraška lica, ozbiljna, uzvišena, dostojanstvena, ali ne mogu da sakriju prostu radost koju im zadaje naše prisustvo. Mi ih podmlaÿujemo. Mi smo ih spasli od veþnosti mukotrpnog ponavljanja istih poslova. Ovde nisu imali iskušenika veþ eon i po, nisu imali sveže krvi; stalno isto, zatvoreno društvo fratara, sveukupno njih petnaest, idu za svojim poslovima, rade u poljima, obavljaju svakodnevne dužnosti. A sada smo mi tu da nas provedu kroz rituale inicijacije, a to je za njih nešto novo, i oni nas vole zbog toga što smo došli. Svi uþestvuju u našem prosvetljenju. Fratar Antonije nadgleda naše meditacije, naše spiritualno vežbanje. Fratar Bernard vodi naše fiziþke vežbe. Fratar Klod, kuvar, nadgleda našu dijetu. Fratar Mikloš okološno nas poduþava istoriji reda, na dvosmislen naþin nam daje dopunske informacije. Fratar Havijer je otac-ispovednik koji üe nas, kroz odreÿeni broj dana, voditi kroz psihoterapiju koja izgleda da je središnji deo þitavog procesa. Fratar Franc, fratar za poslove, pokazuje naše dužnosti oko tesanja drveta i crpljenja vode. Svaki od ostalih fratara ima posebnu ulogu, ali se sa njima još uvek nismo sreli. Ovde takoÿe ima i žena, njih nepoznat broj, možda samo tri ili þetiri, možda tuce. Vidimo ih ovlaš, kratak pogled tu i tamo. Uvek nam idu preko vidnog polja iz daleka, prelazeüi iz sobe u sobu tajanstvenim privatnim poslovima, ne zastajkujuüi ni u jednoj prilici, ne osvrüXüi se prema nama. Kao i fratri, sve žene su sliþno odevene, u kratke, bele suknjice umesto u otrcane šorceve. One koje sam ja video imaju dugu, tamnu kosu i pune grudi, a ni Timoti, Eli i Oliver nisu primetili nikakve vitke plavokose ili riÿokose. Sve vrlo liþe jedna na drugu, a to je razlog zbog koga sam nesiguran u njihov broj; nikada ne umem da kažem da li su žene koje viÿam svaki put drugaþije, ili je to ista nekolicina. Drugog dana ovde, Timoti je pitao fratra Antonija o njima, ali mu je blago reþeno da je zabranjeno postavljati pitanja koja se direktno odnose na proceduru bilo kom pripadniku Bratstva; sve üe nam biti otkriveno kad doÿe vreme, obeüao je fratar Antonije. Morali smo biti zadovoljni time. Naš dan je u potpunosti programiran. Dižemo se sa izlaskom sunca; buduüi da nemamo prozora, zavisimo od fratra Franca, koji zorom ide pored spavaonica treskajuüi po vratima. Kupanje je prva obaveza. Onda idemo u polja na sat rada. Fratri sami uzgajaju svu svoju hranu, u vrtu nekih dve stotine jardi iza zgrade. Složeni sistem za navodnjavanje pumpa vodu iz nekog dubokog izvora; mora da je stajalo þitavo bogatstvo da se postavi, kao što je gradnja Kuüe lobanja svakako stajala bogatstvo i po, ali ja ne sumnjam da je Bratstvo neizmerno bogato. Kao što je Eli istakao, svaka organizacija koja pokreüe samu sebe i koja je u stanju da poveüava svoj imetak za 5 ili 6 posto nakon tri ili þetiri stoleüa bila bi vlasnik þitavih kontinenata. Fratri gaje žito, povrüe, i þitav izbor jestivih plodova, bobica, korenova i koštunica; nemam pojma od koje je vrste veüina biljaka koje tako zaljubljeno plevimo i okopavamo, ali sumnjam da su mnoge od njih egzotiþne biljke. Pirinaþ, pasulj, kukuruz i „jako” povrüe kao što je luk ovde su zabranjeni. Žito, koliko sam shvatio, podnosi se uz gunÿanje, smatra se spiritualno bezvrednim, ali nekako neophodnim: podvrgava se rigoroznom petostrukom prosejavanju i desetostrukom mlevenju, sve praüeno posebnim meditacijama, pre nego što se od njega napravi hleb. Fratri ne jedu meso, niti üemo mi, sve dok ostajemo ovde. Meso, navodno, predstavlja izvor destruktivnih vibracija. So je izbaþena iz upotrebe. Biber je stavljen van zakona. To jest, crni biber; þili se nalazi unutar
ograde, a fratri su ludi za njim, proždiru ga kao Meksikanci, na razne naþine - svežu biljku, sušene mahune, mleveni þili, ukiseljena zrna itd, itd, itd. Stvar koju ovde gaje je živi otrov. Eli i ja se otkidamo na zaþine i koristimo je sasvim slobodno, iako nam ponekad potera suze na oþi, ali Timoti i Oliver, koji su navikli na blaže dijete, uopšte je ne podnose. Druga omiljena vrsta hrane ovde su jaja. Pozadi ima kokošarnik pun vrednih koka nosilja, i jaja u nekom obliku se pojavljuju na jelovniku triput dnevno. Fratri takoÿe proizvode blage alkoholne napitke od trava, pod nadgledanjem Fratra Morisa, vinara. Kada odradimo svoj sat službe u poljima, poziva nas gong; idemo u svoje sobe da se ponovo okupamo, a onda je vreme za doruþak. Jela se služe u jednoj od javnih prostorija, za elegantnim kamenim stolom. Meniji su proraþunati u skladu sa tajanstvenim principima koji nam do sada još uvek nisu otkriveni; izgleda da boja i struktura onoga što jedemo ima isto toliko veze sa planiranjem obroka kao i hranljiva vrednost. Jedemo jaja, þorbe, hleb, variva od povrüa i tako dalje, sve izdašno zaþinjeno þilijem; od napitaka imamo vodu, neku vrstu piva od žita i, uveþe, napitke od trava, ali ništa drugo. Oliver, žderaþ odrezaka, mnogo se žali zbog nedostatka mesa. Meni je najpre nedostajalo, ali do sada sam se potpuno prilagodio ovom þudnom režimu, kao i Eli. Timoti gunÿa za svoj raþun i naliva se alkoholnim napicima. Za ruþak treüeg dana popio je previše piva i povratio na divni škriljþani pod; fratar Franc je þekao da završi, a onda mu je pružio krpu i bez reþi mu naložio da pospremi šta je sam zabrljao. Fratri oþigledno ne vole Timotija, a možda ga se i plaše, jer je pola stope viši od njih i mora da je teži od najtežeg meÿu njima za devedeset funti. Nas ostale, kao što rekoh, vole, a u suštini vole i Timotija. Posle doruþka dolaze jutarnje meditacije sa fratrom Antonijem. On malo govori, samo nam pruža spiritualni kontekst uz minimum reþi. Sreüemo se u drugom dugaþkom zadnjem krilu zgrade, nasuprot krilu sa spavaonicama; ono je u potpunosti posveüeno monaškim funkcijama. Umesto spavaüih soba, tu su kapele, njih osamnaest, od kojih svaka, pretpostavljam, odgovara po jednoj od osamnaest misterija; škrto su nameštene i oskudne kao i ostale odaje, i sadrže niz zapanjujuüih umetniþkih remek dela. Mnogi od njih su prekolumbovski, ali neki od srebrnih pehara i rezbarija odaju srednjevekovni evropski utisak, a tu su i neki apstraktni objekti (slonovaþa? Kost? Kamen?) koji su mi potpuno nepoznati. U ovom krilu zgrade se nalazi i velika biblioteka, natrpana knjigama, sve samim raritetima, sudeüi po pogledu izdaleka na police; trenutno nam je zabranjeno da uÿemo u tu odaju, iako vrata nikada nisu zakljuþana. Fratar Antonije se susreüe sa nama u kapeli koja je najbliža javnom krilu. Ona je prazna, izuzev sveprisutnih maski-lobanja po zidu. On kleþi; mi kleþimo; on skida sa grudi majušni privezak od žada, koji je, tako oþekivano, rezbaren u obliku lobanje, i smešta ga na pod pred nama kao žižu naših meditacija. Kao vrhovni fratar, fratar Antonije ima jedini privezak od žada, ali fratrima Miklošu, fratru Džavijeru i fratru Francu je data poþast da nose sliþne priveske od uglaþanog smeÿeg kamena - jopsidijana, pretpostavljam, ili oniksa. Ta þetvorica su ýuvari lobanja, elitna grupa unutar bratstva. Ono na šta nas fratar Antonije navodi da razmišljamo jeste paradoks: lobanja ispod lica, prisutnost simbola smrti skrivenog ispod naše maske života. Kroz vežbanje „unutrašnje vizije” trebalo bi da proþistimo sebe smrtnih poriva tako što üemo upiti, u potpunosti shvatiti i definitivno uništiti moþ lobanje. Ne znam koliko je ma ko od nas bio uspešan u postizanju toga: druga stvar koja nam je zabranjena je uporeÿivanje mišljenja o našem napretku. Sumnjam da je Timoti dobar u meditaciji. Oliver oþigledno jeste; on pilji u lobanju od žada luÿDþkim intenzitetom, guta je, okružava je, i þini mi se da njegov duh izlazi i prodire u nju. Ali, kreüe li se u pravom smeru? Eli, u prošlosti, žalio mi se da je imao teškoüa da dosegne najviši nivo mistiþnog iskustva sa drogama; um mu je previše žustar, previše pokretljiv, i sve je svoje tripove na esidu pokvario skakuüXüi tamo-amo umesto da se smiri i uplovi u Sveobuhvatnost. I ovde, þini mi se, ima problema da se sredi; izgleda napeto i nestrpljivo tokom
meditacija i þini mi se kao da se sili, da pokušava da se ugura u polje kome zapravo nema pristupa. A što se tiþe mene, ja priliþno uživam u dnevnom satu sa fratrom Antonijem; paradoks lobanje je, naravno, taþno moj tip linije iracionalnosti, i ja mislim da srastam sa njim na odgovarajuüi naþin, iako priznajem moguünost da zavaravam sebe. Voleo bih da porazgovaram o stepenu svoga napretka, ako ni sa kim drugim, onda sa fratrom Antonijem, ali za sada su sva samosvesna raspitivanja zabranjena. I tako svakog dana kleþim i piljim u malu zelenu lobanju, puštam dušu da mi luta i provodim svoju veþitu unutrašnju borbu izmeÿu nagrizajuüeg cinizma i nišþe vere. Kada završimo svoj sat sa fratrom Antonijem idemo nazad na polja. ýupamo korov, bacamo ÿubrivo - sve je organsko, prirodno - i sadimo nove sadnice. Ovde je Oliver na svome. Uvek je pokušavao da sakrije svoje seosko poreklo, ali sada ga odjednom naduvava, onako kako Eli naduvava svoj jevrejski reþnik, iako nije ušao u sinagogu još od svog bar micva. Sindrom više-sam-etniþki-nego-ti, a Oliverovo etniþko poreklo je seosko-poljoprivredno, i zato navaljuje na svoje okopavanje i riljanje zastrašujuüom energijom. Fratri pokušavaju da ga uspore: mislim da ih njegova energija plaši, ali i da brinu da ne dobije toplotni udar; fratar Leon, lekar, nekoliko puta je govorio sa Oliverom, istiþXüi da su prepodnevne temperature oko devedeset stepeni i da üe uskoro biti još mnogo više. Oliver svejedno besno zuji dalje. Ja sve to riljanje po zemlji smatram prijatno þudnovatim i þudnovato prijatnim. Obraüa se romantizmu povratka prirodi koji, pretpostavljam, drema u srcima svih preterano urbanizovanih intelektualaca. Pre ovoga, najnaporniji manuelni rad koji sam ikada obavljao bila je masturbacija, i zato mi dužnosti u polju lome leÿa, a isto tako me teraju da pošizim, ali se željno bacam na posao. Do sada. Elijev odnos prema poljoprivredi je vrlo sliþan mome, iako intenzivniji, romantiþniji; on govori o izvlaþenju fiziþkog isceljenja iz Majþice Zemlje. A Timoti, koji razume se nikada nije morao sam sebi ni pertle da vezuje, zauzima pozu dostojanstvenom farmera-džentlmena: noblesse oblige, kaže on svakim mlitavim pokretom, radeüi kako mu fratri kažu, ali jasno stavljajuüi do znanja da se udostojava da prlja ruke samo zbog toga što mu je zabavno da igra njihovu igricu. Dobro, dakle svi kopamo, svako na svoj naþin. Do deset ili pola jedanaest pre podne postaje neprijatno toplo, i mi napuštamo polja, svi osim trojice fratara-farmera þija imena još uvek ne znam. Oni svakog dana provode na polju deset ili dvanaest sati: kao pokajanje, možda? Mi ostali, i fratri i Plodište, idemo u svoje sobe i ponovo se kupamo. Onda se nas þetvorica prikupljamo u daljem krilu radi dnevnih þasova sa fratrom Miklošem, istoriþarem. Mikloš je zbijeni, snažno graÿeni þoveþuljak, sa mišicama kao butine i butinama kao debla. On odaje utisak veüe starosti od ostalih fratara, iako priznajem da ima nešto paradoksalno u primenjivanju poreÿenja kao što je „stariji” u grupi bezvremenih ljudi. On govori slabim i neodredljivim naglaskom, a misaoni procesi su mu izrazito nelinearni: on luta, on skakuüe, on neoþekivano prelazi sa teme na temu. Verujem da je to namerno, da mu je um suptilan i neukrotiv pre nego senilan i nedisciplinovan. Možda mu je tokom stoleüa dosadilo obiþno, dosledno izlaganje; znam da meni bi. Ima dve teme: poreklo i razvoj Bratstva i istorija koncepta ljudske dugoveþnosti. Na prvoj od njih je najneuhvatljiviji, kao da je odluþio da nam nikada ništa ne kaže direktno. Stari smo, neprekidno govori, vrlo stari, vrlo stari, a ja nemam nikakvog naþina da utvrdim da li misli na fratre ili na samo Bratstvo, iako pretpostavljam da je možda oboje; možda su neki fratri u njemu od poþetka, a životi im traju ne decenijama ili vekovima, veþþitavim milenijumima. Nagoveštava preistorijsko poreklo, peþine Pirineja, Dordog, Laško, Altamira, tajno sabratstvo šamana koje je preživelo još od zore þoveþanstva, ali koliko je od toga istina, a koliko priþa ne mogu da kažem, kao što ne znam da li rozikrucijani stvarno vode poreklo od Amenhotepa IV Ali dok fratar
Mikloš govori, imam viziju zadimljenih peþina, treptavih baklji, polugolih umetnika odevenih u kože þupavim mamuta kako utrljavaju blistave pigmente u zid, vidara koji provode ritualno klanje urosa i rinocerosa. A šamani se došaptavaju, tiskaju, došaptavaju, govore jedan drugom: neüemo da umremo, braüo, živeüemo dalje, gledaüemo kako se Egipat uzdiže iz moþvara Nila, gledaüemo kako se rada Sumer, doživeþem da gledamo Sokrata, Cezara, Isusa i Konstantina i da! još uvek üemo biti tu kada plamena peþurka sevne sunþanim bleskom nad Hirošimom i kada ljudi sa metalnog broda siÿu niz stepenice da zakoraþe licem Meseca. Ali, da li mi je Mikloš to rekao, ili sam sve sanjao u izmaglici podnevnog pustinjskog sunca? Sve je nejasno; sve se preobražava, pretapa i beži dok njegove reþi-lavirinti kruže jedna oko druge, krive se, igraju, upliüu. Isto tako nam priþa, kroz zagonetke i igre reþima, o izgubljenom kontinentu, o nestaloj civilizaciji, od koje voÿi poreklo mudrost Bratstva. A mi piljimo, širom otvorenih oþiju, izmenjujemo kratke, skrivene poglede pune zapanjenosti, ne znajuüi da li da se prezrivo kliberimo ili da zinemo od strahopoštovanja. Atlantida! Kako je to Mikloš uspeo, da prizove u naše umove te slike blistave zemlje od zlata i kristala, sa širokim, lisnatim avenijama, visokim graÿevinama belih zidova, sjajnim koþijama, uzvišenim filozofima u širokim odorama, blistavim instrumentima zaboravljene nauke, aurom dobroüudne karme, zvonkim zvukom neobiþne muzike koja odzvanja holovima prostranih zamaka posveþenih neznanim bogovima. Atlantida? Kako je uska linija kojom hodamo izmeÿu fantazije i budalaštine! Nikada nisam þuo da izgovori ime, ali mi je stavio Atlantidu u um još prvog dana, i sada moja ubeÿenost da sam u pravu sve više raste, da on zaista tvrdi da Bratstvo vuþe poreklo sa Atlantide. Šta predstavljaju ti simboli lobanja na fasadi hrama? Šta predstavljaju te lobanje od dragulja koje se nose na prstenovima i lanþLüima po gradu? Ko su ti misionari u odeüi kestenjaste boje, koji prelaze na kontinent, probijaju u planinska naselja, zasenjuju lovce na mamute svojim svetiljkama i pištoljima, visoko nose svetu lobanju i zazivaju peüinske ljude da se spuste na kolena. A šamani u oslikanim peüinama, dok þXþe kraj pucketavih vatri, šapuüu, pokoravaju se, dugo pozdravljaju blistave strance, klanjaju se, ljube lobanju, zakopavaju sopstvene idole, Venere debelih butina i rezbarene komade kostiju. Život veþni nudimo ti mi, kažu novopridošlice, i pokazuju svetlucavi ekran na kome plivaju slike njihovog grada, tornjevi, koþije, hramovi, dragulji, a šamani klimaju glavama, puckaju prstima i posipaju vodu preko svetih vatri, plešu, pljeskaju rukama, predaju se, gledaju u svetlucavi ekran, ubijaju debelog mastodonta, nude gostima gozbu bratimljenja. I tako sve poþinje, to savezništvo izmeÿu ljudi sa planina i ljudi sa ostrva, u tom ledenom praskozorju, tako sve kreüe, tok karme ka ledom okovanom kontinentu, buÿenje, prenos znanja. I tako, kada doÿe zemljotres, kada se veo potrga, stubovi zatresu, a crni pokrov nadnese nad svetom, kada avenije i tornjeve proguta besno more, nešto nastavlja da živi, nešto preživljava u peüinama, tajne, rituali, vera, Lobanja, Lobanja, Lobanja! Da li je tako bilo, Mikloš? I da li tako beše pre toga, pre deset, petnaest, dvadeset hiljada godina, u prošlosti koju smo odabrali da poriþemo? Kakvo je blaženstvo bilo u to svitanje biti živ! A ti si još uvek ovde, fratre Mikloš? Došao si nam iz Altamire, iz Laskoa, iz same osuÿene Atlantide, ti i fratar Antonije i fratar Bernard i ostali, nadživeli ste Egipat, nadživeli Cezara, kleþali ste pred Lobanjom, trpeli sve stvari, gomilali bogatstvo, obraÿivali zemlju, selili se od zemlje do zemlje, od blaženih peüina do novoroÿenih neolitskih naselja, od planina prema reci, preko zemlje, do Persije, do Rima, do Palestine, do Katalonije, uþHüi jezike kako su se razvijali, govorili sa ljudima, glumili predstavnike njihovih bogova, gradili svoje hramove i manastire, odajuüi poþast Izisi, Mitri, Jahvi, Isusu, ovom bogu i onom, sve ste upijali, stavljali krst preko lobanje kada je krst bio cenjen, ovladavali veštinama preživljavanja, popunjavali svoje redove tu i tamo primanjem Plodišta, uvek zahtevajuüi novu krv, iako vaša nikada nije nestajala. A onda? Preseljenje u Meksiko nakon što je Kortez pokorio njegove ljude za vas. Tu je bila zemlja koja je shvatala zakon smrti, tu je bilo mesto gde je Lobanja oduvek vladala, možda su je i
ovde doneli kao i u vašu zemlju ljudi sa ostrva, ha, misionari Atlantide i u Coluli i Tenoktitlanu, utiru put maski smrti? Plodno tle, tokom par vekova. Ali vi insistirate na neprekidnom obnavljanju, i tako ste pošli dalje, noseüi sa sobom svoj plen, svoje maske, svoje lobanje, svoje statue, svoja paleolitska blaga, severno, prema novoj zemlji, praznoj zemlji, pustinjskom srcu Sjedinjenih Država, u zemlju bombe, u zemlju bola, i sa složenim interesom vekova sagradili svoju najnoviju Kuüu lobanja, ha, Mikloš, i sada tu sedite, a i mi tu sedimo. Je li tako bilo? Ili mi se sve priviÿalo, jer sam pretvorio tvoje nejasne i maglovite reþi u raskošni san samoobmane? Kako mogu da znam? Kako üu ikada znati? Imam samo ono što mi ti kažeš, a to se muti, podrhtava i beži mom umu. I vidim ono što me okružuje, to zagaÿenje vaše poþetne simbolike azteþkim vizijama, hrišüanskim vizijama, atlantiÿanskim vizijama, i ja samo mogu da se pitam, Mikloš, kako to da ste vi još uvek ovde kada su mamuti nestali sa pozornice, i jesam li ja budala ili prorok? Drugi deo onoga što fratar Mikloš ima da nam saopšti manje je eliptiþan, lakše se prima i drži na svom mestu. Sastoji se od seminara na temu produženja života, u kome on hladno plovi preko vremena i prostora u potrazi za idejama koje su vrlo verovatno došle na svet davno nakon njega. Da poþnemo najpre od toga, zašto se uopšte suprotstavljati smrti, pita on nas. Nije li to prirodni svršetak, poželjno oslobaÿanje od napornog rada, nestajanje koje treba posveüeno priželjkivati? Lobanja ispod lica nas podseüa da sva stvorenja nestaju kada im doÿe þas, nijedno nije izuzetak: zašto izbegavati univerzalnu želju? Prah si bio, i u prah üeš se pretvoriti, ha? Sve meso üe skupa nestati; odlazimo sa lica sveta kao skakavci, i jadno je od bilo koga da se plaši onoga što je neizbežno. Ah, ali možemo li biti takvi filozofi? Ukoliko je naša sudbina da odemo, nije li takoÿe naša želja da odložimo trenutak odlaska? Njegova pitanja su retoriþka. Sedeüi prekrštenih nogu pred tim žilavim tornjem godina, ne usuÿujemo se da se umešamo u ritam njegovih misli. On gleda u nas, a da nas ne vidi. Šta, pita on, šta ako neko stvarno može beskonaþno da odlaže smrt, ili je bar odagna daleko u vreme koje üe doüi? Razume se, oþuvanje zdravlja i snage neophodno je za ispunjenje pogodbe: nema nikakve svrhe postati olupina od þoveka, zar ne, stara i blebetava, balava i reumatiþnih oþiju, podetinjela masa raspadanja? Razmislite o Titonu, koji je ubedio bogove da postane izuzetak od smrti, i obeüana mu je besmrtnost, ali ne i veþita mladost: siv, smežuran, on i sada leži u zapeþDüenoj sobi, neprestano sve više stareüi, zatvoren u grþevima svoje kvarljive i iskvarene puti. Ne, moramo tražiti vitalnost koliko i dugoveþnost. Bilo je i onih, primeüuje fratar Mikloš, koji preziru takve pohode i zagovaraju pasivno prihvatanje smrti. On nas podseüa na Gilgameša, koji je išao od Tigra do Eufrata u potrazi za trnovitom biljkom veþnosti i koji ju je izgubio zbog gladne guje. Gilgamešu, kuda trþiš? Život za kojim si tragao naüi neüeš, jer kada su bogovi stvorili þoveþanstvo, smrt su dali u ruke þoveþanstvu, ali su život zadržali kod sebe. Razmislite o Lukreciju, govori on, Lukreciju koji primeüuje da je besmisleno truditi se da produžiš život, jer koliko god da dobijemo godina preko takvih aktivnosti, to nije ništa prema veþnosti koju moramo provesti u smrti. Produženjem života ne možemo oduzeti ili odagnati ni jotu trajanju naše smrti... možemo se upinjati da ostanemo, ali kada doÿe trenutak, moramo iüi, i bez obzira koliko generacija smo dodali svome životu, ne þeka nas ništa manje iste veþne smrti. A Marko Aurelije: iako üeš živeti tri hiljade godina, i još deset hiljada godina, upamti da nijedan þovek ne gubi drugi život nego onaj koji sada živi... najduži i najkraüi su na taj naþin svedeni na isto... sve stvari u veþnosti su sliþne forme i dolaze u krugovima... nema nikakve razlike u tome da li üe þovek videti iste stvari tokom stotinu godina ili dve stotine, ili pak tokom beskonaþnog vremena. A od Aristotela, parþe koje sam stvarno primio k srcu: pošto su sve stvari na zemlji u svim trenucima u stanju promene i stvaraju se ili nestaju... nikada nisu veþne ako sadrže protivureþne osobine.
Takva turobnost. Takav pesimizam. Prihvati, predaj se, popusti, umri, umri, umri, umri! Šta kaže judeo-hrišüanska tradicija? ýovek koga je rodila žena kratkog je veka i tegobnog života. On dolazi na svet kao cvetak, i biva saseþen: on nestaje kao senka i nema mu nastavka. Videvši da su mu dani odbrojani, meseci koji mu preostaju su sa tobom, ti si mu odredio granice koje ne može preüi. Grobna mudrost Jova, zaraÿena na najteži moguüi naþin. A ima li novosti od Sv. Pavla? Za mene život je Hrist, a smrt je dobitak. Ukoliko ima života u krvi i mesu, to za mene znaþi plodan rad. Pa ipak, ne mogu ti reüi šta üu odabrati. Nikako ne mogu da se odluþim. Moja želja je da preminem i budem sa Hristom, jer to je daleko bolje. Ali, pita fratar Mikloš, moramo li prihvatiti takva uþenja? (On nagoveštava da su Pavle, Jov, Lukrecije, Marko Aurelije, Gilgameš, sve zakasneli gosti, žutokljunci, beznadežno post-paleolitski; on nam ponovo pokazuje prizor mraþnih peþina dok se vraþa nazad svojoj staroj temi o prošlosti krcatoj urosima.) A sada naglo izlazi iz te doline beznaÿa i ugodnim putem recirkulacije ponovo se vraþamo na deklamovanje anala dugoveþnosti, sva ona gromovita imena koja nam je Eli kljukao u uši tokom snežnih meseci dok smo jedrili ka ovoj avanturi, putem samotnim, poslednjim i dugim, onim putem onkraj reke, kraj Adama i Eve, od obalske okuke do krivine zaliva, i Mikloš nam pokazuje Ostrva blaženih, zemlju Hiperborejsku, keltsku Zemlju Mladosti, persijsku zemlju Jime, oh, þak i Šangri-la (vidite, kliþe matori lisac, savremen sam, svestan sam!) i daje nam klokotave fontane Ponsa de Leona, daje nam ribara Glaukusa koji žvaþe trave pored mora i lagano zeleni od besmrtnosti, daje nam Herodatove bajke, daje nam Utarakusa i Jambu drvo, maše hiljadama svetlucavih mitova pred našim zasenjenim oþima, tako da poželimo da kriknemo: Ovamo! Doÿi, veþnosti! i da kleknemo pred Lobanjom, a onda se ponovo izvije, vodeþi nas na Mebijusov ples, vuþe nas nazad u peþine, pušta da osetimo nalete vetrova sa gleþera, ledeni poljub pleistocena, pa nas hvata za uši, okreüe prema zapadu, pušta da vidimo vrelo sunce kako blešti nad Atlantidom, gura nas našim putem, teturave, natiskane, prema moru, prema zemljama zalaska Sunca, prema potonulim þudesima i kraj njih, do Meksika i njegovih bogova-demona, bogova-lobanja, prema namigujuüem Huclipohtliju i užasnom zmijolikom Koatlikuu, prema crvenim oltarima Tenoktitlana, prema odranom bogu, prema paradoksima života u smrti i smrti u životu, a pernata zmija se smeje i trese svojim zveckavim repom, klik-klik, i mi smo pred Lobanjom, pred Lobanjom, pred Lobanjom, dok nam veliki gong odzvanja kroz mozgove otud iz lavirinta Pirineja, mi pijemo krv bikova u Altamiri, plešemo valcer sa mamutima Laskoa, slušamo doboše šamana, kleþimo, dodirujemo kamen svojim þelima, dodajemo vodu jedni drugima, plaþemo, podrhtavamo u titrajima bubnjeva Atlantide koje bije tri hiljade milja okeana u besomuþnosti nepovratnog gubitka, a sunce se rada, sve toplija svetlost nas greje, a Lobanja se smeši, ruke se šire, meso poleþe na krilima i poraz smrti je na dohvat ruke, ali se onda þas završava i fratar Mikloš odlazi, ostavivši nas da trepüemo i teturamo se u iznenadnom neredu, sami, sami, sami, sami. Do sutra. Sa þasa istorije idemo na ruþak. Jaja, kaša sa þilijem, pivo, tvrdi, crni hleb. Nakon ruþka, sat privatnih meditacija, svako u sopstvenoj sobi, dok se upinjemo da se snaÿemo u svemu što nam je uliveno u glave. Onda se oglašava gong, pozivajuüi nas ponovo u polja. Sada je popala puna vrelina popodneva, i þak i Oliver pokazuje znake obuzdavanja: kreüemo se lagano, þistimo kokošarnik, sadimo sadnice, pomažemo neumornim fratrima koji su radili najveüi deo þlana. Dva þasa toga: þitavo Bratstvo je rame uz rame, svi osim fratra Antonija, koji ostaje sam u Kuüi lobanja. (U takvo smo vreme prvi put stigli ovamo.) Najzad smo osloboÿeni službe. Znojavi, prekaljeni suncem, teturamo se do svojih soba, još jednom kupamo, i odmaramo, svako za sebe, sve dok ne doÿe vreme za veþeru. Potom još jedan obrok. Uobiþajena gozba. Nakon veþere, pomažemo kod pospremanja. Dok dolazi vreme zalaska sunca, idemo sa fratrom Antonijem i, veüinom veþeri, sa još þetiri ili pet drugih fratara, do brežuljka na zapadu odmah kraj Kuüe lobanja; tu izvodimo ritual upijanja
sunþevog daha. To se þini tako što se spustimo u neobiþni i neprijatni þXþanj prekrštenih nogu - kombinacija položaja lotosa i sprinterskog starta - i gledamo direktno u crvenu loptu zalazeüeg sunca. Upravo u trenutku kada mislimo da üemo progoreti rupe u mrežnjaþama, moramo zatvoriti Rþi i meditirati o spektru boja koji teþe od sunþevog diska prema nama. Upuüeni smo da se koncentrišemo na unošenje tog spektra u svoja tela, tako da nam uÿe kroz kapke i preko sinusa i nosnih prolaza raširi se u grlo i grudi. Konaþno, sunþevo zraþenje treba da side u srce i stvori životodavnu toplinu i svetlost. Kada budemo pravi majstori, navodno üemo moüi da prebacimo upijeno zraþenje u bilo koji deo tela kome je sluþajno posebno potrebno krepljenje - recimo, u bubrege, genitalije, gušteraþu ili gde veü treba. Fratri koji þXþe pokraj nas na vrhu brega navodno trenutno izvode takvo prebacivanje. Ocena koliko taj postupak vredi prevazilazi moje sposobnosti prosuÿivanja; nauþno, ne vidim kako to kog ÿavola može išta vredeti, ali pošto Eli od samog poþetka insistira da u životu ima više toga nego što nauka kaže, i ukoliko se tehnike dugoveþnosti oslanjaju na metaforiþno i simboliþno preorijentisanje metabolizma, što dovodi do empirijskih promena u telesnom mehanizmu, onda je možda od velike važnosti za nas da upijamo sunþev dah. Fratri nam ne pokazuju svoje potvrde o roÿenju; þitavu tu operaciju moramo preduzimati, kao što smo i ranije znali, þisto na osnovu vere. Kada Sunce zade, obraüamo se u jednu od veüih zajedniþkih prostorija da ispunimo poslednju dužnost dana: þas gimnastike, sa fratrom Bernardom. Prema Knjizi lobanja, održavanje vitalnosti tela je suštinski uslov za produženje života. Pa, to nije nikakva novost, ali, razume se, specijalni mistiþno-kosmološki aspekt govori o tehnici Bratstva za održanje vitalnosti tela. Poþinjemo sa vežbama disanja, þiju nam je važnost fratar Bernard objasnio na svoj uobiþajeni lakonski naþin; one imaju veze sa þovekovim preorganizovanjem odnosa prema univerzumu razliþitih pojava, tako da se makrokosmos nade u njegovoj unutrašnjosti, a mikrokosmos spolja, kako mi se þini, ali nadam se da üu dobiti dalja razjašnjenja dok napredujemo. Tu ima i mnogo ezoteriþnih stvari koje se tiþu razvoja „unutrašnjeg daha”, ali se oþigledno ne smatra bitnim da to veü sada shvatimo. Kako god bilo, mi þXþimo i živahno se hiperventiliramo, izbacujuüi sve neþistoüe iz svojih pluüa i usisavajuüi dobri, þisti, spiritualno odobreni noüni vazduh; nakon produženog perioda udisanja i izdisanja, prelazimo na vežbe zadržavanja daha od kojih ostajemo ošamuüeni i ushiüeni, a zatim na þudnovate manevre prebacivanja daha, u kojima moramo nauþiti da usmerimo svoje udisaje u razne delove svojih tela kao što smo prethodno þinili sa sunþevom svetlošüu. Sve je to težak posao, ali hiperventilacija prouzrokuje prijatnu euforiju: postajemo raspoloženi i optimistiþni i tako uveravamo sebe da dobro napredujemo putem prema životu veþnom. Možda se to i dešava, ako kiseonik = život & ugljen dioksid = smrt. Kada otac Bernard zakljuþi da smo se nadisali do blaženog stanja, poþinjemo zaplitanje i uvijanje. Vežbe su svake noüi drugaþije, kao da ih izvlaþi iz repertoara od bezbroj varijanti koje je razvio tokom hiljada vekova. Sediš prekrštenih nogu i sa petama na podu, plesneš rukama iznad glave, pet puta brzo dodirneš pod laktovima. (Jaoj!) Dirneš levom rukom levo koleno, digneš desnu ruku iznad glave, duboko udahneš deset puta. Ponavljaš sa desnom rukom na desnom kolenu, levom rukom u vazduhu. Sada obe šake visoko u vazduh i snažno klimaš glavom dok ti zvezdice ne zaiskre pred zatvorenim kapcima. Ustaješ, stavljaš ruke na bokove, silovito se savijaš na jednu stranu sve dok trup nije povijen pod uglom od devedeset stepeni, prvo na levo, zatim na desno. Staješ na jednu nogu, privuþeš koleno druge uz bradu. Skaþeš kao luÿak. I tako dalje, uz mnogo stvari za koje još uvek nismo dovoljno gipki - noga omotana oko glave, ili ruke izvijene naopako, ili podizanje i sedanje prekrštenih nogu i tako dalje. Radimo najbolje što možemo, što nikada nije dovoljno dobro da zadovolji fratra Bernarda; bez reþi nas opominje, lakoüom sopstvenih pokreta, na veliki cilj kome težimo. Sada svakog dana oþekujem da þujem da je za dostizanje života veþnog apsolutno neophodno ovladati veštinom zabijanja lakta u
sopstvena usta; ukoliko to ne možeš, prava nezgoda, mališa, ali osuÿen si da ostaneš na pola puta. Fratar Bernard nas goni blizu taþke iscrpljenosti. On liþno prolazi kroz svaku vežbu koji zahteva od nas, nikada ne propušta ni jedno jedino savijanje i istezanje, i ne pokazuje neke posebne znake napora dok poskakuje. Najbolji meÿu nama u toj fiskulturi je Oliver, najgori Eli; pa ipak, Eli gura išþašenim, nespretnim žarom kome se þovek mora diviti. Najzad smo slobodni, obiþno nakon devedeset minuta rada. Ostatak veþeri je slobodno vreme, ali mi ne koristimo svoji slobodu; u toj taþki spremni smo da se sruþimo u krevet, i to i þinimo, jer üe i previše skoro doüi zora i veselo rat-tat-tat fratra Franca po mojim vratima. I tako, na spavanje. Ovde spavam krepko, krepkije nego ikada do sada. Tako ide naša svakodnevica. Šta to sve znaþi? Da li se ovde podmlaÿujemo? Da li starimo? Hoüe li blistavo obeüanje Knjige lobanja biti ispunjeno za ikoga od nas? Da li makar šta od onoga što radimo svakoga dana ima ikakvog smisla? Lobanje po zidovima ne daju odgovore. Osmesi fratara su nedokuþivi. Ni o þemu ne raspravljamo jedan sa drugim. Koraþajuüi po svojoj asketskoj sobi, þujem paleolitski gong kako odzvanja u mojoj glavi, klang, klang, klang, saþekaj i videüeš, saþekaj i videüeš, saþekaj i videüeš. A deveta misterija visi nad svima nama kao labavi maþ.
29 timoti Danas popodne, dok smo sakupljali barele kokošjih govana po vrelini od devedeset stepeni, zakljuþio sam da mi je dosta svega. Šala traje veü predugo. Raspust ionako samo što se ne završi; želeo sam da odem. Tako sam se oseüao još prvog dana, razume se, ali sam zbog Elija potisnuo svoja oseüanja. Sada više nisam mogao da se suzdržim. Odluþio sam da porazgovaram sa njim pre veþere, tokom pauze za odmor. Kada smo se vratili sa polja na brzinu sam se okupao i otišao niz hodnik do Elijeve sobe. Još uvek je bio u kadi; þuo sam kako voda teþe, þuo sam ga kako peva svojim dubokim, monotonim glasom. Najzad je izašao, brišuüi se. Život ovde mu je prijao: izgledao je snažnije, mišiüavije. Hladno me je pogledao. „Šta üeš ti ovde, Timoti?” „Samo poseta.” „Sada je pauza za odmor. Trebalo bi da smo sami.” „Uvek bi trebalo da smo sami”, rekao sam, „osim kada smo sa njima. Više uopšte nemamo prilike da razgovaramo nasamo jedan sa drugim.” „To je oþigledno deo rituala.” „Deo igre”, rekao sam, „deo posrane igre koju igraju sa nama. ýuj, Eli, ti si mi praktiþno kao brat. Nema onoga ko može da mi kaže kada smem da razgovaram sa tobom, a kada ne.” „Moj brat goy”, rekao je. Osmeh na brzaka, pali-gasi. „Imali smo mnogo vremena za razgovore. Sada smo upuüeni da se klonimo jedan drugoga. Treba da ideš, Timoti. Stvarno, treba da ideš, pre nego što te fratri ulove ovde.” „Šta je ovo, prokleti zatvor?” „Ovo je manastir. Manastir ima svoja pravila, a dolaskom ovde izložili smo se tim pravilima.” Uzdahnuo je. „Hoüeš li, molim te, otiüi, Timoti?” „O tim pravilima i želim da govorim, Eli.” „Ja ih nisam izmislio. Ne mogu ti dati oproštaj ni od jednog od njih.” „Dopusti mi da govorim”, rekao sam. „Znaš, sat nastavlja da kuca i dok smo mi ovde i glumimo Plodište. Uskoro þe poþeli da nas traže. Naše porodice þe primetiti da im se ne javljamo. Neko þe otkriti da se nismo vratili u školu za uskrs.” „Pa?” „Koliko üemo ostati ovde, Eli?” „Dok ne dobijemo ono što tražimo.” „Veruješ u to sranje koje nam priþaju?” „Još uvek misliš da je to sranje, Timoti?” „Nisam ni video ni þuo ništa što bi me navelo da promenim mišljenje.” „Šta je sa fratrima? Šta misliš, koliko su stari?” Slegao sam ramenima. „Šezdeset. Sedamdeset. Neki od njih možda su uzeli osamdesetu. Vode zdrav život, mnogo svežeg vazduha i vežbanja, pažljivo odabrane dijete. Tako da se dobro drže.” „Ja verujem da fratar Antonije ima bar hiljadu godina”, rekao je Eli. Glas mu je bio hladan, agresivan, inadžijski: izazivao me je da mu se smejem, a ja nisam mogao. „Možda je i stariji od toga”, produžio je Eli. „Isto važi za fratra Mikloša i Fratra Franca. Ne verujem da medu ima ijednog koji je mlaÿi od jedno sto i pedeset.”
„Divno.” „Šta želiš, Timoti? Hoüeš li da ideš?” „Razmišljao sam o tome.” „Sam ili sa nama?” „Najradije sa vama. Sam ako se mora.” „Oliver i ja ne idemo, Timoti. A mislim da neüe ni Ned.” „Pretpostavljam da mi onda preostaje da idem sam.” „Da li je to pretnja?” pitao je. „To je zakljuþak.” „Znaš šta üe se desiti sa nama ostalima ako se ti izvuþeš.” „Da li se ti ozbiljno plašiš da üe fratri da sprovedu tu pretnju?” pitao sam. „Zakleli smo se da neüemo otiüi”, rekao je Eli. „Rekli su koja je kazna, a mi smo se složili da üemo joj se pokoriti. Ne bih da potcenjujem njihovu sposobnost da je silom sprovedu ukoliko im neko od nas pruži povoda.” „Sranje. To ti je samo gomila malih matoraca. Da mi makar jedan od njih priÿe, slomio bih ga na pola. Jednom rukom.” „Možda ti bi. Možda mi ne bismo. Želiš li da budeš odgovoran za našu smrt, Timoti?” „Daj, okani se tog melodramatiþnog ÿubreta. Ja sam slobodan þovek. Gledaj na to egzistencijalno, onako kako si uvek terao nas: sami oblikujemo svoje sudbine, Eli, idemo svojim sopstvenim putevima. Zbog þega bih bio vezan za vas trojicu?” „Dobrovoljno si se zakleo.” „Mogu da povuþem zakletvu.” „U redu”, rekao je. „Povuci je. Pakuj se i þisti se.” Ležao je opružen na svojoj ležaljci, zagledan odozdo u mene; nikada ranije nisam video Elija tako odluþnog, tako opakog izgleda. Iznenada je bio neverovatno sabran. Ili je u njemu bio demon. Rekao je: „Dakle, Timoti? Ti si slobodan þovek. Niko te ne zadržava. Možeš da stigneš u Feniks do zalaska sunca.” „Ne žurim se toliko. Želeo sam da raspravim o tome sa vama trojicom, da doÿem do neke vrste razumnog objašnjenja, da niko ne zavarava nikoga od nas, veü da se svi složimo da...” „Složili smo se da doÿemo ovde”, reþe Eli, „i složili smo se da probamo. Dalja diskusija nije potrebna. Možeš se povuüi kada god želiš, imajuüi na umu, razume se, da üeš nas takvim þinom izložiti odreÿenim rizicima.” „To je ucena.” „Znam.” Oþi mu blesnuše. „ýega se bojiš, Timoti? Devete misterije? Da li te to plaši? Ili si zabrinut zbog moguünosti da zaista poživiš veþno? Jesi li se povio pod egzistencijalnim užasom, þoveþe? Vidiš sebe kako ideš i ideš kroz vekove, vezan za toþak karme, nemoüan da se oslobodiš? Šta te više plaši, Timoti - život ili smrt?” „Ti mala pušikaro!” „Pogrešna soba”, rekao je. „Poÿi levo, dva vrata uz hodnik, potraži Neda.” „Došao sam ovde sa neþim ozbiljnim na umu. Nisam tražio viceve, nisam tražio pretnje ni vreÿanje. Želim samo da znam koliko dugo ti, Oliver i Ned planirate da ostanete ovde.” „Tek što smo stigli. Previše je malo vremena prošlo da bismo govorili o odlasku. Hoüeš li sada da me izviniš?” Izašao sam. Nisam ništa uspevao, i obojica smo to znali. A Eli me je ujeo, par puta, po mestima za koja nisam ni znao da su tako ranjiva. Za veþerom, ponašao se kao da mu nisam rekao ni reþ. A sad? Da sedim, þekam i pitam se? Isuse, ne mogu više ovo da izdržim, þasna reþ. Naprosto nisam graÿen za monaški život - da kompletno izostavimo pitanje Knjige lobanja i sve
što možda nudi. Moraš da budeš roÿen za takve stvari; treba da imaš odricanje u genima, i crtu mazohizma. Moram da ih nateram da to shvate, Eli i Oliver. Dvojica luÿaka, dvojica bezumnika zablesavljenih besmrtnošüu. Ostaüe ovde deset ili dvadeset godina, þupaüe korov, lomiti kiþmu svojim fiziþkim vežbama, buljiti u sunce dok napola ne oslepe, duboko disati, jesti zabiberenu kašu, i ubeÿivati sebe da je to pravi put ka veþnom životu. Eli, koji mi se uvek þinio uvrnut i neurotiþan, ali u osnovi priliþno racionalan, izgleda da je definitivno otkaþio. Oþi su mu sada þudne, staklaste i oštre, kao Oliverove: oþi psihopate, jezive oþi. Stvari se komešaju unutar Elija. Svakog dana stiþe sve veüu snagu, nabacuje ne samo mišiüe, veü i neku vrstu moralne snage, žilavosti, dinamike: odluþan je da istraje na svom pravcu i daje ti na znanje da neüe dozvoliti da se išta umeša izmeÿu njega i onoga što želi. Za Elija to je nešto sasvim novo. Ponekad mislim da se pretvara u Olivera - nisko, crnomanjasto, kosmato izdanje Olivera na jidišu. Oliver, razume se, drži usta zatvorena, obavlja dovoljno poslova za šestoricu, a u vreme vežbi pretvara sebe u perecu pokušavajuüi da nadfratri i samog fratra. Pa þak i Ned poþinje da hvata veru. Više ne prodaje pamet, više nema slinavog sarkazma. Izjutra sedimo tamo i slušamo fratra Mikloša kako prede duge, beskrajne niti senilnog blebetanja, sa možda jednom razumnom reþenicom na svakih šest, kad eno ti Neda, kao šestogodišnjak kad mu priþaju o Deda Mrazu, iskrivio lice od uzbuÿenja, sve se preznojava, gricka nokte, klima, guta sve zajedno. Bravo, fratre Mikloš! Atlantida, jeste, i Kromanjonci, naravno, i Azteci, i svi ostali, verujem vam, verujem! A onda pojedemo svoj ruþak, pa meditiramo na hladnom kamenom podu naših soba, svak za sebe, a zatim idemo napolje i znojimo se za fratre po jebenim poljima, Dosta. Ne mogu još mnogo da podnosim. Ujebao sam priliku danas, ali vratiþu se opet Eliju za dan ili dva i videti da li mogu da ga urazumim. Iako se ne nadam previše. Eli me sada malþice plaši. I voleo bih da mi nije rekao ono þega se bojim, da li devete misterije ili veþnog života. Kako bih voleo da mi to nije rekao.
30 oliver Mala nezgoda dok smo radili u polju pre doruþka. Išao sam izmeÿu dve leje þilija i nagazio bosim stopalom na oštro parþe kamena koje se nekako probilo do površine i provirilo, šiljkom nagore. Osetio sam kako kamen poþinje da mi zaseca petu, pa sam premestio težinu na drugu nogu, brzo, prebrzo. Desni þlanak poþe da mi popušta. Nisam mogao da uþinim ništa drugo nego da padnem, na onaj naþin kako te uþe da padaš kada si na košarkaškom terenu kada su te nasankali da gadno izletiš iz ravnoteže, pa si suoþen sa brzim izborom izmeÿu padanja i kidanja ligamenata. Sleteh dole, pljes, pravo na dupe. Nisam se nimalo povredio, ali taj deo polja je bio gadno navodnjavan prethodno veþe i još uvek je bio blatnjav; sleteo sam u lepljivu, soþnu baru, i zaþuo se buükav, sisav zvuk dok sam se podizao. Pantalone su mi bile rasturene - þitav tur ubrljan blatom i mokar. Pa, to nije bilo ništa ozbiljno, iako mi se nije dopadao dodir raskvašenog ÿubriva koje se cedilo kroz tkaninu do moje kože. Fratar Franc dotrþa do mene da vidi jesam li se povredio, a ja mu pokazah da je sve u redu, osim moga šorca. Pitao sam ga mogu li da odem do kuüe da se presvuþem, ali on se nasmešio, zavrteo glavom i rekao mi da nema nikakve potrebe za tim. Mogu da skinem šorc, okaþim ga o drvo i sunce ima da ga osuši za pola sata. Okej, zašto da ne? Ne smeta mi previše kada moram da idem bez odeüe, a uostalom, koliko mi je privatnosti više potrebno nego što imam ovde, usred pustinje? I tako sam se izmigoljio iz pantalona i okaþio ih na granu, obrisao blato sa svoje stražnjice i nastavio da þupam korov. Tek što je prošlo dvadeset minuta od svitanja, ali sunce se veü brzo dizalo i bilo je sve toplije, a temperatura, koja mora da je pala na þetrdeset ili pedeset tokom noüi, sada se brzo penjala kroz sedamdesetak prema višim delovima termometra. Osetih toplinu na svojoj goloj koži, znoj poþe da se sliva sa mene kao reka, tekao mi je niz leda, niz butine, noge, i ja rekoh da je ovako uvek i trebalo da bude kada su ljudi izlazili da rade po poljima u tople dane, da je bilo þisto i dobro biti go pod blistavim suncem, da nije imalo smisla umotati se u grubu, prljavu tkaninu oko sredine tela kada možeš ovako skroz da se svuþeš. Sto sam više mislio o tome, þinilo mi se da manje smisla ima u nošenju odeüe: sve dok je vreme toplo, a tvoje telo ne nagrÿuje pogled, zbog þega bi se pokrivao? Razume se, veüina ljudi nisu baš tako ugodni pogledu; bolje je kada su obuþeni, pretpostavljam, ili je bar nama bolje kada su oni obuþeni. Ali bilo mi je drago što sam se oslobodio svoga blatnjavog šorca. Ovde napolju, meÿu muškarcima, pa šta kog ÿavola. I dok sam se probijao izmeÿu leja þilija, znojeþi se valjanim znojem, moja golotinja podsetila me na druga vremena, pre mnogo godina, kada sam po prvi put otkrivao svoje telo i tela drugih. Pretpostavljam da je to vrelina potakla u meni ferment seüanja, slike su slobodno lutale mojim umom, lagani, magliþasti, bezobliþni oblak seüanja. Niz potok, jednog vrelog julskog popodneva, kada sam imao - koliko? - jedanaest godina, da, jedanaest, bilo je to one godine kada mi je otac umro. Bio sam sa Džimom i Karlom, svojim drugarima, svojim jedinim stvarno bliskim prijateljima, Karl dvanaest, Džim moje godište, a išli smo u potragu za Karlovim psom, mešancem, koji je odlutao to jutro. Sledili smo mu trag, eto šta smo radili, kao Tarzan, išli smo za psom uz potok, našli bismo malo izmeta ovde i baricu vlage u podnožju stabla tamo, sve dok nismo prešli milju, dve milje, pravo u bespuüe, a vrelina se upila u nas, znoj nam je natapao odeüu, psa uopšte nismo našli i stigli smo do dubokog dela potoka, iza farme Madenovih, tamo gde je dovoljno dubok da može da se pliva. Karl reþe: „Hajde da plivamo”, a ja sam rekao: „Ali
nismo poneli gaüice”, a njih dvojica se nasmejaše i poþeše da se svlaþe. Pa, razume se, bio sam ja go pred svojim ocem i pred braüom, pa sam þak tu i tamo išao go na plivanje, ali sam ipak bio vrlo konzervativan, tako privržen pravom naþinu za obavljanje stvari, da mi je izjava o tome kako nismo poneli gaüice došla i bez razmišljanja. Ali sam se svukao. Ostavili smo odeüu na obali i po klizavim, ravnim kamenovima otišli do najdubljeg dela potoka, Karl prvi, onda Džim, pa ja, pa smo skoþili i pljuskali okolo dvadesetak nekih minuta, a onda, kada smo izašli, bili smo mokri, prirodno, pa smo seli na obalu da se osušimo na suncu jer nismo imali peškire. Taj deo je bio nov za mene, da sedim go sa drugim golim ljudima oko sebe, dok voda ne skriva naša tela. Pa smo gledali jedan u drugoga. Karl, godinu dana stariji od Džima i mene, veü je poþeo da se razvija, jaja su mu bila veüa, imao je dole mesto sa tamnim dlakama — i ja sam imao nešto dlaka, ali zbog toga što sam bio plav, one se nisu videle - i bio je ponosan na to što ima, pa je ležao isturenog stomaka i pokazivao. Video sam da gleda i u mene, i pitao sam se šta misli. Kritikuje mi kurac, možda, zato što je previše mali, bio je to kurac malog deþaka, a njegov je bio odraslog þoveka? Ali bilo je dobro biti na suncu, svejedno, vrelina na mojoj koži, koja me je sušila, tamnela mi kožu na sredini, tamo gde sam bio beo kao riblji trbuh. A onda, iznenada, Džim ispusti kao neki vrisak i sastavi kolena sa šakama preko mošnica, ja se obazreh, a tu je bila Sisi Maden, koja pretpostavljam mora daje imala šesnaest ili sedamnaest godina. Bila je napolju i trenirala konja. Njena slika je ucrtana u moj um: bucmasti devojþurak u pubertetu, duge, riÿe kose, sa krupnim pegama, tesnim braon šorcem, belom polo bluzom iz koje su joj debele sise praktiþno eksplodirale, sedela je na povijenim ledima svoje vrane kobile i smejala se. Uspesmo se na noge, Karl, ja, Džim, jedan, dva, tri, i poþesmo da trþimo kao divljaci, cik cak, svi na svoju stranu, oþajniþki pokušavajuüi da se sklonimo negde gde Sisi Maden neüe videti našu golotinju. Seüam se hitnje svega toga, potrebe da izbegnem pogled te devojke. Ali nije bilo dobrih mesta za skrivanje. Jedino drveüe bilo je iza nas, dole kraj najdubljeg dela potoka, gde smo plivali, ali tamo je bila Sisi. Ispred je bilo samo nisko žbunje i visoka trava, ne dovoljno visoka. Nismo mogli pravilno da mislimo. Ja pretrþah sto, dvesta jardi, sve sam noge isekao, trþHüi što sam mogao brže, moj kurþLü je pljeskao o moje telo - nikada ranije nisam trþao go i otkrivao sam nepogodnosti koje to u sebi sadrži - i konaþno se samo bacih licem u travu, skupivši se u sebe, sakrivši se kao noj. Stid je bio toliko jak. Mora da sam tamo bio zguren petnaestak minuta, i konaþno sam þuo glasove i shvatio da me Džim i Karl traže. Oprezno sam ustao. Bili su obuþeni, a Sisi nije bilo nigde na vidiku. Morao sam da koraþam go sve do potoka da bih uzeo svoju odeüu - þinilo mi se da hodam miljama, i þak sam se stideo što sam s njima, njih dvojica odeveni, a ja go kao od majke roÿen - pa sam im okrenuo leÿa da se obuþem. ýetiri dana kasnije sam video Sisi Maden u hodniku bioskopa kako razgovara sa Džoom Foknerom, pa mi se nasmešila i namignula, a ja sam hteo da propadnem u srce zemlje. Sisi Maden je videla moju stvar, govorio sam sebi, i tih šest reþi mora da mi je prošlo glavom milion puta tokom filma, tako da uopšte nisam mogao da obraüam pažnju na priþu. Ali stid koji sam osetio kada mi je bila jedanaesta, ta neprijatnost zbog moje napola formirane muškosti, uskoro je nestala. Popunio sam se, razvio fiziþki, porastao, i potom nije bilo razloga da se stidim svoga tela. I tako se seüam mnogih odlazaka na plivanje, i nikada nisam ponovio onu reþenicu o nošenju kupaüih kostima. Ponekad je þak bilo i devojaka sa nama, rulja nas gologuzih, þetiri devojke i pet muškaraca, možda, uglaÿeno bismo se svukli iza razliþitih stabala, devojke ovde, momci tamo, ali onda bi svi potrþali zajedno prema potoku u ludoj strci, kurþevi i sise skakali bi i klatarili se. A u vodi si mogao sve da vidiš dobro; kada poskaþu oko tebe. A ponekad bismo se izdvojili u parove, kada smo napunili trinaest, þetrnaest godina, radi svojim prvih nespretnih pokušaja tucanja. Seüam se da nikako nisam mogao da se naþudim što tela devojaka izgledaju tako kako izgledaju, tako neispunjena medu nogama, tako prazna na tom
mestu. A njihovi kukovi, širi od naših, a butine veüe i mekše, kao okrugli, ružiþasti jastuci. Sve goluždravo plivanje u ranim danima moga puberteta teralo me je da se podsetim onog dana sa Karlom, Džimom i Sisi Maden i da se smejem sopstvenoj zatucanoj stidljivosti. Naroþito onaj put kada je Bili Maden došla da pliva sa nama; bila je naših godina, ali je vrlo liþila na svoju stariju sestru, i nekako, dok sam stajao go na obali potoka pored Bili, gledajuüi pege kako se pružaju u dolinu izmeÿu njenih debelih sisa i duboke pore na njenoj krupnoj zadnjici, oseüao sam kako je sav stid iz onog vremena sa Sisi sada poništen, da je þinjenica Biline golotinje izravnala rezultat izmeÿu mene i Madenovih devojaka, da ništa od svega toga nije bilo nimalo bitno. Dok sam razmišljao o tim stvarima i þupao korov u fratarskim lejama sa þilijem, stražnjice zagrejane zracima sve višeg sunca, bio sam svestan i drugih stvari koje su lebdele po skrovitim mestima moga seüanja, starih dogaÿaja, mraþnih, neprijatnih i napola zaboravljenih, kojih nisam želeo da se seüam. ýitava ugrušana masa seüanja. Ja go u drugim danima, sa drugim ljudima. DeþDþke igre, neke od njih ne tako nevine. Neželjene slike nahrupiše iz moje prošlosti sa urlikom, poput proleünih bojica, stajao sam nepomiþno, zapljusnut talasima straha. Mišiüi su se napinjali uz mišiüe, telo je blistalo od znoja. I dogodilo mi se nešto sramotno. Osetih poznato pulsiranje tamo dole, osetih kako poþinje da mi se kruti i diže, ja pogledah, i da, da, eno, digao mi se. Mogao sam da umrem. Želeo sam da se bacim licem na zemlju. Bilo je to kao onaj put kada nas je Sisi videla da plivamo, kada sam morao da idem go do potoka, a Karl i Džim su na sebi veü imali odeüu, i kada sam iskusio stvarni oseüaj kako to izgleda kada si go i postiÿen medu onima koji su odeveni. Sada ponovo: Ned, Eli, Timoti i fratri su imali svoje pantalone, a ja sam bio go, i bilo mi je svejedno, sve dok odjednom ovo nije poþelo da mi se dešava, a sada sam se oseüao izloženo kao da me prikazuju u TV prenosu. Svi üe piljiti u mene, pitajuüi se šta me je napalilo, kakve prljave misli su mi prošle kroz um. Gde bih mogao da se sakrijem? Kako da se pokrijem? Da li me je iko od njih gledao? U stvari, izgledalo je da niko nije. Eli i fratri su otišli daleko uz leju. Timoti, koji je lagano sledio, gotovo mi je nestao sa vidika iza mene. Jedini koji mi je bio blizu je bio Ned, možda petnaest stopa iza mene. Dok sam ovako stajao, okrenut prema njemu leÿima, moja sramota je bila skrivena. Veü sam oseüao kako poþinje da mi se spušta; još trenutak i biüe ponovo normalan, a ja üu moüi da poÿem preko leje do drveta o koje mi je bio obešen šorc. Da. Sada se spustio. Sve je þisto. Okrenuo sam se. Ned se prenu kao krivac, praktiþno skoþi kada su se moje oþi srele sa njegovim. Lice mu je postalo grimizno. A ja shvatih. Nije bilo potrebe da pogledam prednji kraj njegovih pantalona i da potražim nabreknuüe da bih znao šta mu je prolazilo glavom. Veü petnaest ili dvadeset minuta on je sebi poklonio malecku fantaziju, prouþavao moje telo, divio se mojim butinama, tu i tamo hvatajuüi pogled i na ostala dobra. Sanjao svoje prepredene pederske snove o meni. Pa, nema niþega iznenaÿujuüeg u tome. Ned jeste peško. Ned me jeste oduvek želeo, iako nikada nije smeo da pride. A ja jesam bio izložen pravo ispred njega, þitav, izazov, kušanje. Svejedno, zapanjio me je taj pogled pun þežnje, tako oþigledan na njegovom licu, tako sirov; to me je uzdrmalo. Da te tako želi drugi muškarac. Da budeš predmet njegovih žudnji. A izgledao je tako ošamuüeno i postiÿeno dok sam ga obilazio da uzmem svoj šorc. Kao da je uhvaüen bez odbrane, sa pravim namerama otkrivenim. A kakve sam, molim, ja namere otkrivao? Moje namere su štrcale na šest inþa od mene. Upetljali smo se u nešto vrlo duboko ovde, duboko, gadno i složeno. To me užasava, jesu li Nedove homo vibracije ušle u moju glavu nekom vrstom telepatije i uskomešale stare bruke? ýudno je, zar ne, da mi se baš tada digao. Hriste. Mislio sam da poznajem sebe. Ali neprestano otkrivam da ne znam ni najprostiju prokletu stvar za sigurno. ýak ni ko sam ja. Kakva vrsta osobe želim da budem. Egzistencijalna dilema, je li tako, Eli, je li tako, je li tako? Izabrati sopstvenu sudbinu. Izražavamo svoje liþnosti preko svoje seksualnosti, nije li tako? Ne verujem.
Ne želim da verujem u to. Pa ipak nisam siguran. Sunce mi je bilo vrelo na leÿima. Tako mi se ukrutio tokom nekoliko minuta da je bolelo. A Ned je dahtao iza mene. A prošlost je kljuþala u meni. Gde je sada Sisi Maden? Gde je Džim? A Karl? Gde je Oliver? Gde je Oliver? Oh, Hriste, þini mi se da je Oliver jedan jako bolestan momak.
31 eli Meditacija, uveren sam, predstavlja srce procesa. Sposobnost da se okreneš prema unutra. To apsolutno moraš da uþiniš ako se nadaš da postigneš ovde bilo šta. Ostalo - gimnastika, dijeta, kupke, rad u polju - sve to je samo niz tehnika za postizanje samodiscipline, za uzdizanje svojeglavog ega na onaj stepen samokontrole od koga zavisi dugoveþnost. Razume se, ukoliko nameravaš da živiš dugo, pomaže mnogo vežbanja, održavanje telesne kondicije, izbegavanje nezdrave hrane itd, itd. Ali mislim da je greška previše naglašavati te aspekte svakodnevice Bratstva. Higijena i gimnastika mogu biti korisne u proširenju proseþnog vremena života na osamdeset ili osamdeset pet, ali potrebno je nešto više transcendentalno ako hoüeš da živiš osam stotina ili osam hiljada i pedeset. (Ili osamdeset pet stotina? Osamdeset pet hiljada?) Neophodna je kompletna kontrola telesnih funkcija. A meditacija je kljuþ. Na ovom stepenu oni podstiþu razvoj unutarnje svesti. Trebalo bi da gledamo u zalazeüe sunce, na primer, i da usmeravamo njegovu toplinu i snagu u razliþite delove naših tela - najpre srce, zatim testise, pluüa, slezinu, i tako dalje. Držim da zapravo nisu zainteresovani za solarno zraþenje - taj deo je samo metafora, samo simbol - veü za to da uspostavimo kontakt sa srcem, testisima, pluüima, slezinom itd, tako da u sluþaju problema sa tim organima možemo da se spustimo do njih uz pomoü svoga uma i da popravimo šta veü treba da se popravi. ýitav posao oko lobanja, oko kojih se okreüe toliki deo meditacija: još metafora, za koje sam ubeÿen da jedino služe da nam usmere pažnju. Tako da možemo da uzmemo sliku lobanje i upotrebimo je kao odskoþnu dasku za unutrašnji skok. Bilo koji drugi simbol bio bi isto toliko dobar, verovatno suncokret, pregršt žirova, þetvorolisna detelina. Jednom kada se snabde odgovarajuüim psihiþkim nabojem, manom, sve može da posluži. Bratstvo je samo sluþajno vezalo svoju simbologiju za lobanju. Sto je zapravo bilo sasvim dobro: u lobanji se krije misterija, romantika, þudo. I tako sedimo i piljimo u mali privezak fratra Antonija napravljen od žada i kaže nam se da izvodimo razliþita metaforiþna upijanja i okruženja koja imaju veze sa odnosom života i smrti, ali ono što stvarno žele da uradimo je da nauþimo kako da fokusiramo svu svoju mentalnu energiju na jedan objekt. Jednom kada ovladamo koncentracijom, moüi üemo da primenimo svoju novu veštinu na zadatak veþitog samoobnavljanja. U tome je þitava tajna. Droge za dugoveþnost, zdrava hrana, kultovi obožavanja sunca, molitve i takve stvari su periferni; meditacija je sve. To je neka vrsta joge, pretpostavljam - pobeda uma mad materijom - iako, ukoliko je Bratstvo tako drevno kao štp fratar Mikloš nagoveštava, možda je taþnije da se kaže da je joga ogranak kuüe lobanja. Imamo da preÿemo još dalek put. Ovo su još uvek uvodni stepeni niza rutina za uvežbavanje koje Bratstvo naziva Probom. Ono što leži pred nama, sumnjam, veüim delom je psihološko ili þak psihoanalitiþko: þišüenje viška prtljaga iz duše. Ružni posao devete misterije je jednim delom to. Još uvek ne znam da li da tumaþim taj deo Knjige lobanja doslovno, ili metaforiþno, ali u svakom sluþaju siguran sam da se odnosi na uklanjanje rÿavih vibracija iz Plodišta; ubijamo jedno žrtveno jagnje, stvarno ili drukþije, drugo žrtveno jagnje uklanja sebe, stvarno ili drugaþije, a þist efekat svega toga je da ostavi dva novopeþena fratra bez neugodnih smrtnih titraja neispravnog para. Osim proþišüavanja grupe kao celine, moramo proþistiti i svoje pojedinaþne unutrašnje liþnosti. Sinoü nakon veþere fratar Havijer me je posetio u mojoj sobi i pretpostavljam da je posetio i ostale; rekao mi je da se moram pripremiti za ritual ispovedanja. Tražio je od mene da obnovim pred sobom þitav svoj život, posveüujuüi posebnu pažnju
epizodama krivice i stida, i da budem spreman da raspravljam naširoko o tim epizodama kada to bude zatraženo od mene. Pretpostavljam da üe uskoro biti organizovana neka vrsta primordijalne grupe za suoþavanje, sa fratrom Havijerom kao rukovodiocem. Zastrašujuüa osoba, taj þovek. Sive oþi, tanke usne, isklesano lice. Pristupaþan kao granitna ploþa. Kada se kreüe kroz hodnike imam oseüaj da þujem pratnju mraþne, roktave muzike. Ulazi Veliki inkvizitor! Da. Fratar Havijer: Veliki inkvizitor. Noþ i hladnoüa; magla i bol. Kada poþinje ispitivanje? Šta üu reüi? Koju od svojih krivica üu položiti na oltar, koju od svojih sramota? Pretpostavljam da üe svrha tog rastereüivanja biti pojednostavljenje naših duša preko oslobaÿanja od - koji termin da upotrebim - neuroza, greha, mentalnih blokova, problema, seüanja, taloga loše karme? Moramo se ogoliti, moramo se ogoliti. Meso i kosti, njih zadržavamo, ali duh se mora proþistiti. Moramo da težimo prema nekoj vrsti duševnog mira, u kojoj nema konflikata, u kojoj nema stresa. Izbegavati sve što ide uz dlaku, i, ako je neophodno, preusmeriti dlaku. Delanje bez napora, u tome je kljuþ. Traüenje energije nije dozvoljeno; borba skraüuje život. Pa, videüemo. Ja liþno nosim mnogo unutrašnjeg smeüa, a isto tako i svi ostali. Psihiþki klistir možda i nije tako loša stvar. Šta üu ti reüi, fratre Havijer?
32 ned Sagledaj þitav svoj život, izjavljuje tajanstveni i neodreÿeno reptilski fratar Havijer, ušavši nenajavljen u moju manastirsku üeliju, unoseüi sa sobom blagi, siktavi šum krljušti o kamenje. Sagledaj svoj život, priseti se greha svoje prošlosti, pripremi se za ispovedanje. Veü jurim, viþe Ned, izopaþeni pevaþ crkvenog hora! Veü jurim, fratre Havijer, kukumavþi posrnuli papist! Ovo je dobro podmazan prolaz. Ritual ispovedanja je u svakom sluþaju nešto što on dobro razume: upisan je u same njegove gene, utisnut u njegove kosti i muda, u potpunosti mu je prirodan. Mea culpa, mea culpa, mea maxima culpa. Dok su ostali stranci u ormanþetu istine, vrckavi Izraelit i dvojica protestantskih kuronja. Oh, oh, pretpostavljam da i episkopejci imaju obiþaj ispovedanja, kripto-Rimljani kakvi veü jesu, ali oni uvek lažu svojim sveštenicima. Za to mi je svedok autoritet moje majke, koja smatra da mesom anglikanaca ni svinje ne bi mogao da nahraniš. Ali, majko, govorim ja, svinje ne jedu meso. Kada bi i jele, kaže ona, ne bi ni omirisale utrobu anglikanca! Oni krše sve zapovesti i lažu svojim sveštenicima, kaže ona i krsti se, þetiri žestoka udarca, om mani padme humi. Ned je poslušan. Ned je dobar mali pederþLü. Fratar Havijer mu upuüuje reþ, i Ned smesta poþinje da razmatra svoju protraüenu prošlost, tako da može þitavu da je sune odjednom u odgovarajuüoj prilici. Koji su mi bili gresi? Gde sam zalutao sa pravoga puta? Reci mi, Nedi momþe, jesi li imao drugih bogova osim Njega? Ne, gospodine, izistinski ne mogu reüi da sam imao. Jesi li pravio sebi idola ili kakvih likova? Pa, malo sam se zajebavao, priznajem, ali tu zapovest ne primenjujemo tako rigorozno, zar ne, gospodine? Nismo prokleti muslimani, ha, gospodine? Hvala, gospodine. Sledeüe: jesi li uzimao uzalud imena Gospoda Boga svoga? Bog mi pomogao, oþe, zar bih ja uþinio tako nešto? Vrlo dobro, Nede, a jesi li se ti seüao dana odmora da ga svetkuješ? Postiÿen, iskreni deþak odgovara da je ponekad i bio kriv što povremeno nije poštovao dan odmora. Povremeno? Jebi ga, uprcao je više nedelja nego Turþin! Ali, oprostiv greh, oprostiv greh. Ego absolvo te, dete moje. A jesi li poštovao oca i mater svoju? Jesam stvarno, gospodine, poštovao ih na svoj naþin. Jesi li ubio? Nisam ubijao. Jesi li þinio preljube? Koliko mi je poznato, Oþe, nisam. Jesi li ukrao? Nisam ukrao, bar ništa bitno, gospodine. Niti sam svedoþio lažno na bližnjega svoga. A jesi li poželeo kuüu bližnjega svoga, ili njegovu ženu, ili slugu njegovoga, ili služavku, vola, magarca, motiku, kantu ili bilo šta što je tuÿe? Pa, gospodine, tu ima taj deo o kanti bližnjega; priznajem da sam tu na nesigurnom terenu, ali inaþe - ali inaþe - þinim najbolje što mogu, gospodine, s obzirom da sam došao na ovaj svet ukaljan, s obzirom na sve što je od samog poþetka protiv svih nas, imajuüi na umu da smo padom Adamovim svi zgrešili, svejedno sebe smatram relativno þistim i dobrim. Ne savršenim, razume se. No-no, dete moje, šta hoüeš ti da ispovediš? Pa, Oþe - confiteor, confiteor, pesnice busaju deþakova prsa sa divljenja vrednim žarom, tup, tup, tup, tup, Om! Mani! Padme! Hum! - moj greh, moj najbolniji greh - pa, jedne nedelje sam išao posle mise sa Sandijem Dolanom da špijuniram njegovu sestru dok se presvlaþi, i video sam njene gole dude, Oþe, bile su male i okrugle, sa malim, ružiþastim vršcima, a na dnu svoje tibe, Oþe, imala je onu dlakavu, crnu üubu, nešto što nikada ranije nisam video, a onda je okrenula leÿa prozoru i ja sam video njenu guzu, Rþe, dva najdivnija, slatka, bucmasta obraza koje sam ikada video, sa dražesnim jamicama na vrhu, a niz središte onaj predivni zasenþeni procep koji - šta je bilo, Oþe? Mogu da predem na druge stvari? U redu, onda, priznajem da sam poveo Sandija stranputicom i na druge naþine, da
sam napravio telesni greh sa njim, greh protiv boga i prirode, da smo u jedanaestoj godini starosti proveli noþ zajedno u istom krevetu, njegova majka je bila zauzeta oko poroÿaja i nije bilo nikoga u kuüi da ga pazi, ja sam izvadio ispod svog kreveta teglu vazelina pa sam zahvatio iz nje pozamašnu pesnicu i raskalašno ga primenio na njegov seksualni organ, govoreüi mu da se ne plaši, da Bog nije u stanju da nas vidi ovde u mraku sa pokrivaþima preko nas, a onda sam ja - a onda je on - a onda smo mi - a onda smo mi - I tako sam, na zahtev fratra Havijera, kopao po svojoj degenerisanoj prošlosti i vadio gomile smrdljivih otpadaka, da što bolje sjaje na ispovedniþkim seansama koje üe, pretpostavljao sam, uskoro poþeti. Ali fratri su manje bukvalni. Uskoro je bila uvedena izmena naše dnevne rutine, ali nije se ticala ni fratra Havijera ni ispovedniþkih aspekata. To mora da leži još dalje u buduünosti. Novi ritual je seksualni, Buda mi pomogao, heteroseksualan. Ovi fratri, sada sam shvatio, predstavljaju neku vrstu Kineza ispod svoje varljive kavkaške kože, jer ono u šta nas sada upuüuju nije ništa manje nego tao seksa. Ne zovu ga tako. Ne govore o yin i yang. Ali ja poznajem svoju orijentalnu erotiku, i znam drevnu spiritualnu važnost tih seksualnih vežbi, koje su bliske raznoraznim gimnastiþkim i misaonim vežbama koje smo provodili. Kontrola, kontrola, kontrola nad svakom telesnom funkcijom, to je ovde glavni cilj. Tamnokose žene u kratkim, belim suknjama koje smo viÿali kako prolaze kuüom lobanja su, u stvari, sveštenice seksa, svete piþke, koje služe potrebama fratara i koje nas sada, igrajuüi ulogu dela plodišta za Plodište, upuüuju u svete vaginalne misterije. Ono što je bilo period odmora nakon popodnevnih zadataka sada se pretvorilo u sat transcendentalne kopulacije. Nije nam dalo nikakvo upozorenje. Onaj dan kada je poþelo, vratio sam se sa polja, okupao se i upravo pružio po svojoj ležaljci, kada bez kucanja, na naþin uobiþajen na ovom mestu, fratar Leon, lekar, ude u moju sobu, praüen sa tri devojke u belom. Bio sam go, ali sam zakljuþio da nije moja dužnost da sakrivam svoje vitalne organe pred onima koji su nahrupili na njih, a ubrzo sam prisiljen da shvatim da i ne bi bilo nikakvog smisla u pokrivanju sebe. Žene su se poredale duž jednog od zidova. To je bilo prvi put da sam imao priliku da ih pobliže pogledam. Mogle su biti sestre: sve niske, vitke, lepo oblikovane, tamne puti, prüastih noseva krupnih, teþnih crnih oþiju, punih usana. Na neki naþin podsetile su me na devojke na minojskim muralima, iako su mogle biti i ameriþke indijanke; u svakom sluþaju, bile su definitivno egzotiþne. Ponoüna kosa, teške dojke. Starost negde izmeÿu dvadeset i þetrdeset. Stajale su kao kipovi. Fratar Leon je održao kratki govor. Neophodno je, rekao je on, da kandidati izuþe veštinu ovladavanja seksualnim strastima. Traüiti semenu teþnost znaþi pomalo umirati. Bravo, fratre Leone! Stari elizabetanski izraz: svršiti = umreti. Ne smemo, nastavio, je, potiskivati seksualne porive, veü umesto toga moramo dominirati njima i okrenuti ih u svoju korist. Zbog toga je odnos hvale vredan, ali ejakulaciju treba izbegavati. Seüao sam se da sam i ranije naišao na takve stvari, i konaþno se setio gde: bio je to þist taoizam, eto šta. Jedinstvo yina i yanga, piþke i kurca, harmoniþno je i neophodno za dobrostanje univerzuma, ali traüenje chinga, semena, je samouništavajuüe. ýovek se mora truditi da oþuva ching, da poveüava zalihe i tako dalje. Smešno, fratre Leone, ne izgledaš mi kao Kinez! Ko, pitao sam se, krade teorije od koga? Ili su taoisti i Bratstvo nezavisno došli na iste principe? Fratar Leon dovrši svoj mali prolog i reþe nešto devojkama na jeziku koji nisam razumeo. (Kasnije sam proverio sa Elijem, ali ni on nije mogao da ga prepozna. Jezik Azteka ili Maja, pretpostavljao je on.) Smesta sleteše kratke bele suknje, i tri kao od majke roÿene hrpe yinga stajale su mi na raspoloženju. Bedni peder kakav sam veü ja, ipak sam bio sposoban da izrazim estetski sud: bile su to upeþatljive devojke. Teške dojke, ne više nego umereno opuštene, ravni stomaci, þvrste zadnjice, izvanredne butine. Bez ožiljaka od operacije slepog creva, bez tragova
trudnoüe. Fratar Leon zalaja kratku, nerazumljivu komandu i sveštenica najbliža vratima spremno se pruüi na hladni kameni pod, kolena povijenih i blago razmaknutih. Okrenuvši se sada meni, fratar Leon dozvoli sebi blagi osmeh i pokaza vrhovima prstiju jedne ruke. Navali, momþe, kao da je govorio. Anÿeoski Ned je bio zaprepašüen. Zinuo je i borio se da doÿe do reþi. Hej, zar je do toga došlo? Ne shvatate, fratre Leone, gorka istina je da sam ja ono što nazivaju dupedavac, pederaš, topli brat, leptir, dudloje, peško, homiü; mene piþka ne privlaþi naroþito; moja strast je, moram priznati, guziþenje. Ali nisam rekao ništa od toga, a fratar Leon ponovo pokaza, manje prijateljski. Pa šta, do ÿavola, istina je da sam uvek bio biseksualan sa jaþom homo sklonošüu, i s vremena na vreme sam bio spreman da popunim crkveno odobrenu rupu. Pošto život veþni izgleda zavisi od toga, prihvatiüu se posla. Pa sam pošao prema razmaknutim butinama. Sa varljivom hetero kurþevitošüu nabio sam svoga macana cavi koja je þekala. Šta sad? Saþuvaj ching, rekoh sebi, saþuvaj ching. Pokretao sam se laganim, þvrstim zamasima dok me je fratar Leon savetovao sa strane, govoreüi mi da ritmovi univerzuma zahtevaju da dovedem partnerku do orgazma, iako sam treba da se suzdržim od njega. Vrlo dobro. Diveüi se svojoj predstavi na svakom inþu puta, izazivao sam odgovarajuüe grcaje i dahtanje u svojoj spiritualnoj konkubini, sam ostajuüi u vazduhu, izdvojen, u potpunosti razdvojen od avantura svoje alatke. Kada je sveti trenutak prošao, moja zadovoljna partnerka izbacila me je oštrim i struþnim zamahom kukova, i ja otkrih da sveštenica broj dva seda na pod, zauzevši položaj primanja. Vrlo dobro, glavna biþina þe se pokoriti. Turaj. Izvlaþi. Turaj. Izvlaþi. Daht. Grokt. Jec. Hirurškom preciznošüu hladno sam je zaštopovao u ekstazu, fratar Leon izreþe pohvalan komentar iznad mog levog ramena. Ponovo trzaj karlicom, ponovo promena partnera; još jedna tamna, zevajuüa yoni je þekala moj usjakteli, kruti klip. Bog mi pomogao. Poþeo sam da se oseüam kao rabin kome je doktor rekao da üe pasti na mestu mrtav ako ne bude jeo svakog dana po funtu svinjetine. Ali stari ÿavo-ga-nosio nabio je rezu tamo gde treba. Ovoga puta, reþe fratar Leon, mogu dozvoliti sebi samozadovoljstvo svršavanja. Do tog trenutka sam ionako bio priliþno pritisnut u škripac u pogledu svojih sposobnosti, pa sam sa priliþnim olakšanjem popustio svoju gvozdenu samokontrolu. I tako se Proba preselila u novu i pohotniju fazu. Sveštenice nam dolaze svako popodne. Pretpostavljam da je za pastuve kao što su Timoti i Oliver to neoþekivani bonus, neplanirano uživanje, iako možda i nije: ono što im se ovde nudi nije tako prosto kao dobra, srþana jebaþina u kojoj uživaju, veü više naporna, iscrpljujuüa vežba u vrhunskoj samokontroli, koja njima možda izvlaþi sve zadovoljstvo iz þina. To je njihov problem. Moj je drugaþiji. Jadni stari Ned, imao je u poslednjih nedelju dana više heteroseksa nego u prethodnih pet godina. Ali ipak mu odajte poþast: on þini sve što se zatraži od njega i ni zere žalopojki. Ali težak je to posao. Majko božja, þak ni u najposranijim snovima nisam zamišljao da üe me put prema veþnosti voditi preko toliko vrckavih ženskih trbuha!
33 eli Prošle noüi u mraþne, sitne sate došla mi je po prvi put misao da bi trebalo da ponudim sebe za ispunjenje zahteva devete misterije vezanog za samoubistvo. Brzi trenutak kratkotrajnog Rþajanja, pojavio se i nestao, ali vredan sagledavanja na blistavom svetlu. Oþigledno me grize pitanje seksa. Fijasko za fijaskom; kako mogu da se uzdržim? Daju mi divne žene, kažu mi da nabijem dvema ili trima zaredom - oh, schmendrick, schmendrick, schmendrick! Scena sa Margo, ponovo i ponovo. Napalim se, zanesem se - suprotno valjanom lobanjskom držanju. Nijednom nisam uspeo da se suzdržim dovoljno dugo da obradim sve tri. Ne mislim da je to ljudski moguüe, bar ne za mene. Ali, razume se, vrsta dugoveþnosti o kojoj ovde raspravljamo takoÿe nije ljudski moguüa. Neophodno je prevaziüi prostu ljudskost, postati doslovce neljudski, obezljuden, da bi se nadvladala smrt. Ali ako ne mogu ovladati izdajniþkim trzajima svoga kurca, kako mogu da se nadam da nadgledam svoj metabolizam, da preokrenem raspadanje mentalnim naporom, da postignem neku vrstu telesne kontrole na üelijskom nivou koju ovi fratri svakako imaju? Ne mogu. Vidim kako se neuspeh nadnosi nad mene. Fratar Leon i fratar Bernard kažu da üe mi dati poseban trening, pokazati mi neke korisne tehnike za izbegavanje seksualnog pražnjenja, ali nemam mnogo poverenja u to. Problem je preduboko ukorenjen u mojoj suštinskoj elijevštini, i prekasno je da se to izmeni; ono sam što jesam. Uzjašem te ribe, te üutljive, krotke azteþke sveštenice, i iako mi je um pun saveta o zadržavanju semena, telo mi juri punim galopom, beži, i ja eksplodiram od strasti, a strast je taþno ono što treba nadvladati ukoliko þovek želi da preživi Probu. Promašajem na ovom testu, sve promašujem; otpadam pokraj puta, za mene je besmrtnost izgubljena; onda je bolje da sada uništim bezvrednog sebe, jer to neko mora uþiniti, a na taj naþin üu otvoriti vrata za ostale. Tako sam bar mislio prošle noüi u sitne sate. Mislio sam takoÿe, Timoti je drugi koji svakako mora da otpadne, jer je nemoüan ili nespreman da ostvari neophodno samoponiranje; on je zatoþenik svog prezira, nipodaštava Bratstvo i njegove rituale i jedva suzdržava nestrpljenje. Zbog toga nikada ne može dostiüi þak ni osnovne veštine. Mi meditiramo; on samo gleda. Postoji realna opasnost da üe u sledeþih par dana jednostavno da odšeta, što bi, razume se, uništilo sve, jer bi pokvarilo ravnotežu Plodišta. Zbog toga privatno odreÿujem Timotija za ispunjenje drugog dela devete misterije; on nikako ne može dostiüi ono što nudi Bratstvo, i zato neka izgubi, neka da život zarad drugih. Prošle noüi, dok sam turobno ležao budan, pomislio sam da bi trebalo smesta da dovedem stvari do traženog vrhunca: da ukradem nož iz kuhinje, probodem Timotija dok spava, a zatim ga zabijem i sebi. Deveta misterija bi na taj naþin bila ispunjena, a Ned i Oliver bi imali propusnice za veþnost. Doslovce sam se podigao. Ali u kritiþnom trenutku sam zastao da se upitam da li je pravi trenutak za to što sam naumio. Možda u dolazeüem ritualu postoji odreÿeno mesto za devetu misteriju, negde na nekom kasnijem stepenu procesa. Možda bih pokvario stvari kada bih to uþinio sada, proizvoljno, bez signala od fratara. Ukoliko bi prerano žrtvovanje bilo bezvredno, onda je bolje ništa ne þiniti. I tako sam ostao u krevetu, a poriv je prošao. Jutros, iako sam još uvek depresivan, otkrio sam da više uopšte ne želim da oduzmem sebi život. Imam ozbiljne zamerke na svoj raþun, duboko sam razoþaran izborom sopstvenih raznolikih nesposobnosti, da, ali istovremeno želim da živim što je duže moguüe. Ali izgledi za sticanje fratarske dugoveþnosti iznenada mi deluju vrlo bledo. Imam oseüaj da nijedan od nas uspeti. Mislim da ovo Plodište poþinje da se raspada.