Robert Silverberg-Umiranje iznutra

ROBERT SILVERBERG UMIRANJE IZNUTRA Robert Silverberg DYING INSIDE Copyright 1972

1 Dakle, opet moram iüi u centar grada, do univerziteta i rintati za pare. Ne treba mi mnogo da izaÿem na kraj - dvesta dolara meseþno - ali veü mi ponestaje para i ne usuÿujem se da opet pozajmim od sestre. Studentima üe uskoro biti potrebni seminarski radovi za prvo tromeseþje, a to je uvek siguran posao. Umoran, nagrižen mozak Dejvida Seliga još jednom se može iznajmiti. Valjda üu uspeti da zaradim sedamdeset pet dolara u ovom divnom oktobarskom jutru. Vazduh je oštar i þist. Visoki vazdušni pritisak prognao je vlagu i izmaglicu iznad Njujorka. U takvim uslovima moja oslabljena moü ipak raste. Hajdemo onda, ti i ja, dok se jutro prostire kroz grad. Pravac stanica podzemne železnice Brodvej - IRT. Pripremite vaše karte, molim. Ti i ja. Na koga ja to mislim? Uostalom, ja idem sam u centar grada. Ti i ja. Pa, naravno, mislim na samog sebe, i na ono stvorenje koje živi u meni, skrivajuüi se u leglu, špijunirajuüi bezazlene smrtnike. Taj podli monstrum u meni, taj bolesni monstrum, umire brže þak i od mene. Jeits je jednom napisao dijalog biüa i duše; zašto onda ne bi Selig, koji je podeljen sam unutar sebe na naþin koji jadni Jeits nikada ne bi razumeo, mogao govoriti o svom jedinstvenom i prolaznom daru kao da je on uþaureni uljez nastanjen u njegovoj glavi? Zašto da ne? Hajdemo onda, ti i ja. Hodnikom. Pritiskamo dugme. Ulazimo u lift. Unutra smrdi na beli luk. Ti seljaci, ti smrdljivi Portorikanci svuda ostavljaju prepoznatljiv miris. Moje komšije. Volim ih. Idemo dole. Dole. Sada je deset i þetrdeset tri po Istoþnom vremenu. Trenutna temperatura vazduha u Central parku je šesnaest stepeni. Vlažnost vazduha je dvadeset devet procenata, a pritisak opada. Duva severoistoþni vetar brzinom od osamdeset kilometara na sat. Prognoza vremena za danas, veþeras i sutra: vedro i sunþano, sa najvišom temperaturom oko osamnaest stepeni. Moguünost padavina je nula posto za danas, a deset za sutra. Zagaÿenost vazduha je mala. Dejvid Selig ima nešto preko þetrdeset jednu godinu. Visok je malo iznad prošeka, mršav kao i sve neženje naviknute na oskudnu kuhinju, njegov uobiþajeni izraz lica je blag, zagonetno namršten. Dosta žmirka. U svojoj plavoj jakni od teksasa, teškim þizmama, prugastim zvoncarama iz šezdesetdevete, na prvi pogled izgleda mladoliko, bar od vrata na dole, ali u stvari liþi na begunca iz ilegalne istraživaþke laboratorije gde izborane, üelave glave zrelih ljudi kaleme na tela mladiüa. Kako mu se ovo dogodilo? U kom trenutku su njegovo lice i þelo poþeli da stare? Kablovi lifta njihanjem stvaraju utisak vriske i podrugljivog smeha dok se spuštao iz svog dvosobnog skloništa na dvanaestom spratu. Bio je u nedoumici da li su ti kablovi stariji od njega. On je tridesetpeto godište. Pretpostavlja da zgrada datira iz tridesettreüe ili tridesetþetvrte godine. ýasni, Fiorelo H. Laguardije, gradonaþelnik. Iako je možda i mlaÿa - recimo, iz vremena neposredno uoþi rata. /Seüaš li se þetrdesete, Davide? Te godine smo te vodili na svetski sajam. Ovo je trajlon, a ono je perisfera./ Bilo kako bilo, zgrade stare. A šta ne stari? Lift se uz škripu zaustavio na sedmom spratu. Pre nego što su se iškrabana vrata otvorila, osetio sam svojim umom vitalnost španskog plesa sa druge strane. Naravno, moguünost da je lift pozvala mlada Portorikanka je velika - zgrada vrvi od njih, njihovi muževi obiþno su na poslu u ovo doba - ali ja sam siguran da oseüam njen psihiþki izliv, a ne da ga samo nasluüujem. I nisam pogrešio. Ona je niska, crnka, verovatno ima oko dvadeset tri godine i u poodmakloj je trudnoüi. Jasno mogu da osetim dvostruki nervni izliv, živu narav koja kidiše iz njenih plitkih senzualnih misli, i naelektrisano, nejasno pulsiranje fetusa, oko šest meseci starog, zatvorenog unutar njenog tvrdog, ispupþenog tela. Ima tup izraz lica i široke kukove, male sjajne oþi i tanka, siüušna usta. Drugo dete, prljava dvogodišnja devojþica, drži majþin palac. Ulazeüi u lift, dete mi se nasmeši, a

žena uputi kratak, sumnjiþav pogled. Stoje leÿima okrenute prema meni. Glupa tišina. Buenos dias, senora. Lep dan, zar ne, gospoÿo? Što je lepo i slatko dete. Ali ostao sam nem, ne poznajem je; ona sliþi, ostalim stanarima ove zgrade, þak su i njene misli standardne, lišene individualnosti, bezliþne: neodreÿene misli o admašþici i pirinþu, o ovonedeljnim rezultatima lutrije i veþerašnjem TV hitu. Ona je prostakuša ali je i ljudsko biüe i ja je volim. Kako li se zove? Možda je gospoÿa Altagracija Morales. Gospoÿa Amantina Figueroa. Gospoÿa Filomena Merkado. Volim njihova imena. ýista poezija. Raskrstio sam sa punaþkim neformiranim devojkama koje su se zvale Sandra Vmer, Beverli Švarc, Šila Vajsbard. Gospoÿo, da vi možda niste gÿa Inosencija Fernandez? Gospoÿa Klodomina Espinoza? Gospoÿa Bonifacija Kolon? Možda gospoÿa Esperanca Dominikez. Eksperanca. Nada. Volim te, Eksperanca - izvor veþnosti u ljudskim prsima. /Bio sam tamo prošlog Božiüa da gledam borbe bikova. Eksperanca Springs, Novi meksiko; odseo sam u Holidej Innu. Ne, šalim se./ Prizemlje. Hitro sam koraknuo napred da zadržim vrata otvorena. Slatka, tupava bremenita chiquita nije mi se ni nasmešila dok je izlazila. Sad skokom do stanice metroa, treba proüi jedan dugi niz zgrada. Iako toliko daleko od centra, šine su i dalje nad zemljom. Žurim uz napuklo, istrošeno stepenište i stižem na platformu metroa, ne zadihavši se. Rezultat urednog života, pretpostavljam. Jednostavna dijeta, bez pušenja, kiseline i masnoüe, malo alkohola, nimalo narkotika. Stanica metroa je, u ovo vreme, gotovo pusta. Malo zatim þujem škripu toþkova koji se približavaju, metal o metal, i istovremeno hvatam razarajuüi udar nenadane þete misli, koja hrli prema meni sa severa, zbijena u nekoliko vagona. Isprva, nagomilane duše putnika guraju me snažno kao homogena masa, trepere poput pihtija nošenih bujicom, stvaraju kompleksan organizam u kome nema pojedinaþnih identiteta. Dok voz klizi u stanicu, u stanju sam da razberem izolirani ispad i ciku liþne diskrecije, divlji ubod strasti, kreštanje mržnje, bol kajanja, iznenadno namerno unutrašnje mumlanje, koje raste iz zbrkane totalnosti þudesnih malih padina i uboda melodija koja se uzdiže iz mraþne orkestralne mrlje Malerove simfonije. Moü u meni je varljivo jaka danas. Primam dosta signala, snažnije nego proteklih nedelja. Tome je sigurno uzrok niska vidnost vazduha. Ali se ne zavaravam misleüi da je pad u mojoj sposobnosti prošao. Kada mi je poþela opadati kosa, postojao je jedan sretan period kad se proces na izgled zaustavio i þak se preobrazio, kad su fine tamne polusvilene pege poþele nicati na mom üelavom þelu. Ali posle poþetne nabujale nade zauzeo sam realniji stav. Ovo nije nikakvo þudnovato pregrupisavanje, veü samo promena hormona, privremeni prestanak propadanja, na koji se ne treba osvrtati. Vremenom, kosa je nastavila da me napušta. Isto je i u ovom sluþaju. Kada neko zna da nešto unutar njega umire, tad nauþi da ne veruje u povremene, prolazne vitalnosti. Danas je moja moü jaka, veü sutra možda ništa neüu primetiti osim udaljenog muþnog žuborenja. Našao sam sedište u uglu drugog vagona, otvorio knjigu i þekao da vožnja otpoþne. Ponovo þitam Beketa, Malone umire; to odgovara mom preovlaÿujuüem raspoloženju koje je, kako ste veü primetili, samosažaljevajuüe. Vreme mi je ograniþeno, to je razlog da jednog lepog dana, kada se cela priroda smeši i sija, muke napuštaju crne, nezaboravne legije i zauvek brišu plavu boju neba. Moja situacija je stvarno bezizlazna. Koje lepe stvari, koje prolazne stvari üu propustiti zbog straha, straha od ponavljanja starih grešaka, straha od nezavršavanja posla na vreme, straha od otkrivanja, po poslednji put, u poslednjem izlivu bede, nemoþi i mržnje. Ima mnogo oblika u kojima nepromenljivost traži ublaženje svoje bezobliþnosti. Ah da, stari dobri Semjuel, uvek spreman da sa reþ-dve prividno uteši. Negde oko sto sedamdesete ulice pogledam devojku koja sedi dijagonalno preko puta

mene i oþito me prouþava. Ima oko dvadeset godina, površno je privlaþna, dugih nogu, pristojnih grudi i guste kestenaste kose. Ona takoÿe ima knjigu - džepno izdanje Uliksa, prepoznao sam korice - ali knjiga, zanemarena, leži joj u krilu. Da li je interesujem? Ne þitam joj misli; pri ulasku u voz automatski sam stopirao prijem na minimum, trik koji sam nauþio kao dete. Ako sebe ne izolujem od rasprostranjene buke ljudi u vozovima ili drugim zatvorenim javnim mestima, ne mogu se uopšte koncentrisati. Ne pokušavajuüi da razaznam njene signale, nagaÿao sam šta misli o meni, igrajuüi se igre koju þesto upražnjavam. Kako pametno deluje... mora da je dosta propatio, lice mu izgleda mnogo starije od tela... nežnost u njegovim oþima... tako su tužne... pesnik, student... kladim se da je vrlo strastven... ulaže svu svoju ljubav u fiziþki akt... šta þita? Beketa? Da, pesnik, pisac, mora da je to... možda je neko poznat... ne smem biti previše agresivna. Ohladiüe se zbog nametljivosti. Stidljiv osmeh, to üe ga uloviti... jedna stvar vodi drugoj... pozvaüu ga na ruþak.. Tad, da proverim svoje intuitivne pretpostavke, ukljuþujem se u njene misli. U poþetku bez uspeha. Moja prokleta opadajuüa moü me ponovo izdaje! Ali sad se vraüa - statiþno u poþetku, pošto primam nizak stepen nejasnih razmišljanja svih putnika oko sebe, i tad jasan, sladak zvuk iz njene duše. Ona razmišlja o karate treningu kome üe prisustvovati kasnije ovog jutra. Zaljubljena je u svog instruktora, mišiüavog Japanca lica rošavog od boginja. Videüe ga veþeras. Nejasno se priseüa ukusa sakija i japanþevog snažnog obnaženog tela koje se njiše nad njom. Ona uopšte ne misli o meni. Ja sam samo deo okoline, kao mapa podzemne železnice pored moje glave. Selig, tvoja egocentriþnost te svaki put ubija. Zapažam da se ona stvarno stidljivo smeši, ali ne meni. Opazivši da buljim u nju, njen osmeh naglo nestade. Požnju ponovo usmeravam na knjigu. Voz mi pruža dug, znojav, neplaniran zastoj u tunelu izmeÿu stanica severno od sto trideset sedme ulice; konaþno krene i stižem do sto šesnaeste ulice, do univerziteta Kolumbija. Penjem se prema dnevnoj svetlosti. Prvi put sam hodao ovim stepenicama pre þetvrt veka, oktobra pedeset prve, kao preplašni maturant bubuljiþavog lica i kratko podšišane kose, koji dolazi iz Bruklina na razgovor radi prijema na koledž. Ispitivaþ je bio vrlo odmeren, zreo, star dvadeset þetiri ili dvadeset pet godina. I pored svega, primili su me i od tada je ovo bila stanica podzemne železnice na kojoj sam silazio svaki dan, poþev od septembra pedeset druge godine, pa sve dok . nisam otišao od kuüe i preselio se blizu univerzitetskog kompleksa. Tada je postojala stara þeliþna nadstrešnica na nivou ulice, koja je oznaþavala ulazak u podzemne dubine; nalazila se izmeÿu dve kolovozne trake i studenti, odsutnih misli, razmišljajuüi o Kjerkogoru, Sofoklu i Ficdžeraldu, neprestano su naletali na kola. Sad nadstrešnice više nema, za ulaz u podzemnu železnicu naÿeno je bolje rešenje - premeštena je na trotoar. Idem sto šesnaestom ulicom. Sa moje desne strane prostire se širok zeleni pojas Saut Filda; sa leve strane, niske stepenice koje vode do Lou biblioteke. Seüam se Saut Filda kada je bio atletska staza usred univerzitetskog kompleksa; prašina, postolja za bejzbol, ograda. Kao brucoš, ovde sam igrao softbol. Išli smo do kaseta da se presvuþemo, i tad u patikama, polomajicama, uprljanim sivim šorcevima, oseüajuüi se nagim meÿu ostalima u odelima ili uniformama, sjurili bismo se niz nepregledne stepenice do Saut Filda na þas fiziþkog. Bio sam dobar igraþ sofbola. Ne mišiüav, ali brzih refleksa i dobrog oka. A i imao sam tu prednost da znam šta igraþi misle. Bacaþ bi, na primer, stajao i razmišljao: „Ovaj tip je previše mršav da udari jako loptu, baciüu je visoko i brzo.” A ja bih bio spreman na to i raspalio bih je daleko u levo polje, optrþavajuüi postolje pre nego što bi iko shvatio šta se dešava. Di ako bi protivniþka ekipa pokušala providnu strategiju, da blago udare loptu i trþe, ja bih bez muke stigao do lopte i zapoþinjao duplu igru. Naravno, bio je to samo softbol, a moje kolege su bili buckasti, niski i debeli, nesposobni ni da trþe, a kamoli da þitaju misli, ali ja sam uživao u neobiþnom oseüaju da sam vrstan atleta i zanosio se maštanjem da igram užeg stopera za Dodžerse. Bruklin Dodžeri,

seüate li se? Na drugoj godini studija preorali su Saut Fild i napravili travnat izložbeni prostor sa stazama za šetnju, u þast devetogodišnjice postojanja univerziteta. Bilo je to 1954. godine. Bože, zar tako davno. Ja starim... starim... poþHüu da podvrüem nogavice na pantalonama. Sirene pevaju jedna drugoj. Ne verujem da üe pevati meni. Penjem se uz stepenice i sedam nekoliko metara od bronzanog kipa Alme Mater. To je moja kancelarija, po lepom i ružnom vremenu. Studenti znaju gde mogu da me naÿu, a þim stignem to se brzo proþuje. Ima još pet ili šest osoba koje pružaju sliþne usluge kao i ja - apsolventi bez para i sreüe - ali ja sam najbrži i najpouzdaniji i imam najbolju reputaciju. Meÿutim, posao ne ide baš sjajno. Sedim veü dvadeset minuta, meškoljim se, piljim u Beketa, razgledam Almu Mater. Pre nekoliko godina jedan radikal je bacio bombu i oštetio je, ali sada nema vidljivih tragova. Seüam se da sam bio šokiran kada sam þuo vest, a onda sam se šokirao što sam uopšte bio šokiran - šta me briga za glupu statuu, simbol glupe škole? ýini mi se da je to bilo 1968, davno nekad u neolitu. „Gospodine Selig?” Iznad sebe nazirem velikog, krupnog sportistu. Širokih ramena, bucmastog nevinog lika. Neprijatno se oseüa. Uzeo je kurs komparativne književnosti 18 i hitno mu treba seminarski rad o Kafkinim romanima, koje nije ni proþitao. (Fudbalska sezona je u jeku; on je glavni Oslonac ekipe i izuzetno je zauzet.) Predoþavam mu uslove koje on žurno prihvata. Dok stoji, krišom ga posmatram, odmeravam njegov stepen inteligencije, bogatstvo reþnika i stil. On je pametniji nego što izgleda. Veüina njih je takva. Oni bi sami mogi da napišu dosta dobre radove, kad bi samo imali vremena. Pamtim utiske o njemu, dok on odlazi zadovoljan. Posle toga, razmena je žustra; on šalje brata iz studentskog udruženja, brat šalje prijatelja, prijatelj svog brata iz drugog studentskog udruženja i lanac se nastavlja sve dok ne procenim da sam prihvatio onoliko posla koliko mogu da obavim. Znam svoje moguünosti. I potrebe. Ješüu redovno sledeþe dve ili tri nedelje, bez potrebe da tražim od sestre i iskorišüavam njenu neradu darežljivost. Juditi üe biti drago što joj se ne javljam. Žurim kuüi da otpoþnem svoj rad. Ja sam dobar - reþit, vešt u oponašanju stila studentskih radova i raznovrstan. Snalazim se u književnosti, psihologiji, antropologiji, filozofiji, u tim lakim predmetima. Hvala bogu što sam saþuvao svoje radove, koji i posle dvadeset godina mogu dobro poslužiti. Naplaüujem tri i po dolara kucanu stranu, neki put i više, ako precenim da mušterija ima para. Garantujem minimalno osmicu ili ne naplaüujem ništa. Nikada nisam bio u situaciji da moram da vratim novac.

2 Kad mu je bilo sedam i po godina, pošto je stvarao velike probleme svom nastavniku u treüem razredu, poslali su malog Davida školskom psihijatru, doktoru Hitneru, na pregled. Išao je u skupu privatnu školu u mirnoj, pošumljenoj ulici u Park Sloup sektoru Bruklina; bila je to socijalistiþki-progresivno orijentisana škola sa utabanom pedagoškom podrškom ustajalom marksizmu i frojdizmu i duvinizmu, a psihijatar je bio specijalista za poremeüaje kod dece srednjeg staleža i svraüao je svake srede popodne da zaviri u dušu deteta problematiþnog te nedelje. Sada je bio red na Davida. Njegovi roditelji su, naravno, dali pristanak. Oni su bili duboko zabrinuti zbog njegovog ponašanja. Svi su se slagali da je on izuzetno dete, neverovatno je rano sazreo, testovi þitanja i razumevanja ukazuju na nivo dvanaestogodišnjaka, a odrasli su ga smatrali skoro zastrašujuüe bistrim. Ali on je bio nemoguü na þasovima, nemiran, neuþtiv; školski zadaci, njemu krajnje prosti, bili su mu oþajno dosadni; njegovi jedini prijatelji su bili neprilagoÿena deca iz razreda koju je okrutno proganjao; veüina dece ga je mrzela, a nastavnici su se plašili njegove nepredvidljivosti. Jednog dana povukao je osiguraþ sa protivpožarnog aparata u hodniku jednostavno da vidi da li üe pena iüi, kao što je reþeno. I jeste. Doneo je zmije u školu i pustio ih po auditorijumu. Vešto je imitirao školske drugove, pa þak i nastavnike, sa zlobom. „Doktor Hitner bi želeo da malo porazgovara sa tobom“, rekla mu je majka. „ýuo je da si ti jedinstven deþak i želeo bi da te bolje upozna." David se opirao, žestoko se buneüi zbog psihijatrovog prezimena. „Hitler? Hitler? Ne želim da govorim sa Hitlerom.“ Bila je jesen 1942. godine i igra reþi je bila neizbežna, ali on je zapeo za nju sa iritirajuüom tvrdoglavošþu. „Doktor Hitler želi da me upozna.“ „Ne, Davide, ime mu je Hitner, Hitner, sa ,n‘,“ govorila je majka. Ipak je otišao. Došepurio se do ordinacije psihijatra, i kad se Hitner pomalo dobroüudno, nasmešio i rekao „Zdravo Davide“, David je naglo podigao ukruüenu ruku i zajedljivo viknuo „Hajl!” Doktor Hitner se nasmejao. „Pogrešio si þoveka“, reþe. „Ja sam Hitner, sa n. Verovatno je sliþne šale i ranije þuo. Bio je ogroman þovek dugaþkog konjastog lika, širokih mesnatih usta, visokog zaobljenog þela. Vodenaste plave oþi žmirkale su iza naoþara bez okvira. Koža mu je bila nežna i ružiþasta, karakteristiþno oštrog mirisa; mnogo se trudio da izgleda prijateljski, zabavno i da se ponaša kao veliki brat, ali David nije mogao odoleti utisku da je doktor Hitnerovo bratsko oseüanje samo gluma. To je nešto što je oseüao kod veüine odraslih, oni su se uvek smeškali, dok su u sebi mislili: „Kakav zastrašujuüi razmaženko, kakav grozan balavac.“ýak su i njegova majka i otac to mislili ponekad. On nije razumeo zašto odrasli govore jedno, a misle drugo, ali se veü privikao na to. Morao je nauþiti da to oþekuje i prihvata. „Hajde da se nešto igramo, hoüeš li?“ reþe doktor Hitner. Iz džepa vunenog prsluka od tvida izvadio je malu plastiþnu kuglu na metalnom lanþLüu. Pokazao ju je Davidu; zatim je povukao lanac i kugla se raspala u osam ili devet komadiüa razliþitih boja. „Sad gledaj pažljivo dok je sastavljam", reþe doktor. Njegovi debeli prsti vešto su sastavili kuglu. Tad je ponovo rastavi i gume preko stola ka Davidu. „Sad je red na tebe. Možeš li je i ti sastaviti?” David se prisetio da je doktor poþeo tako što je uzeo beli komad u obliku slova E i uklapao ga sa plavim komadom u obliku slova D, ali se nije mogao setiti šta da radi sa njima; sedeo je za trenutak zbunjen, sve dok mu doktor Hitner nije poslušno uputio misaonu sliku

pravilnog rešenja. David je shvatio i posle je bilo lako. Par puta mu je zapelo, ali je uvek uspevao da izvuþe odgovor iz doktorovih misli. Zašto li on misli da me testira, þudio se David, kad mi neprestano daje toliko nagoveštaja? Šta time dokazuje? Kad je kugla bila sklopljena, David ju je vratio. „Da li hoüeš da je zadržiš?" upita doktor Hitner. „Ne treba mi“, odgovori David. Ali ju je ipak stavio u džep. Igrali su se još nekoliko igara. Bila je jedna igra sa kartama veliþine karata za igranje, sa crtežima životinja, ptica, drveüa i kuüa; trebalo je da ih poreda tako da napravi priþu i da je onda ispriþa doktoru. On ih razbaca nasumice po stolu, te izmisli priþu dok je slagao karte: „Patka odlazi u šumu, vidite, i sretne vuka, te se pretvori u žabu i preskoþi vuka ali pravo u usta slona, ali ona pobegne kroz slonovu guzu i padne u jezero, a kad je izašla ona ugleda princezu, koja joj kaže da ode kod nje kuüi i da üe joj dati medenjake, ali ona može da joj þita misli i vidi da je ona u stvari zla veštica koja..." Druga igra se sastojala od listova papira na kojima su bile mrlje od mastila. „Da li te bilo koji od ovih oblika podseüa na nešto što postoji?" pitao je doktor. „Da“, reþe David, „ovde je slon, vidite, ovde i ovde je rep, sav izgužvan, a ovo mu je dupence, a ovo je gde radi pi-pi“. On je veü otkrio da doktor Hitner postaje dosta zainteresovan kad on govori o guzi ili o pi-pi, te je govorio mnogo toga što bi ga interesovalo, nalazeüi takve stvari u svakoj mrlji. Ova igra se Davidu þinila priliþno glupom, ali je oþigledno bila važna doktoru Hitneru, koji je pravio beleške o svemu što je David govorio. David je prouþavao um doktora Hitnera dok je psihijatar pravio beleške. Veüinu reþi koje je snimio nije razumeo, ali je prepoznao nekoliko reþi koje ga je majka veü nauþila - koje oznaþavaju delove tela: penis, vulva, guzica, rektum i sliþne stvari. Oþito je doktor Hitner mnogo voleo takve reþi, pa je David poþeo da ih koristi. „Ovo je slika orla koja grabi malo jagnje i odleüe sa njim. Ovo je orlov penis, ovde dole, a ovde je rektum jagnjeta. Na sledeüoj slici su þovek i žena, oboje nagi, þovek pokušava da stavi penis unutar vulve žene, samo što ne može da stane, i...“ David je posmatrao kako nalivpero preleüe preko papira. On se nakezi doktoru Hitneru i nastavi da gleda sledeüu mrlju. Nakon toga su igrali igru reþi. Doktor bi izgovorio reþ i tražio od Davida da kaže prvu reþ koja mu padne na pamet. Davidu je bilo zanimljivije da izgovara reþi koje su doktoru Hitneru padale na pamet. Trebalo mu je samo deliü sekunde da ih snimi, a doktor Hitner izgleda nije primeüivao šta se dešava. Igra je izgledala ovako: „Otac.“ „Penis." „Majka." „Krevet." „Beba." „Smrt." „Voda." „Trbuh." „Tunel." „Lopata." „Mrtvaþki sanduk." „Majka." Da li je te reþi trebalo da kaže? Ko je bio pobednik u ovoj igri? Zašto je doktor Hitner izgledao tako uznemiren?

Konaþno su prestali da se igraju i nastavili da priþaju. „Ti si vrlo bistar deþak“, reþe doktor Hitner. „Ne moram da brinem da üu te pokvariti što ti to kažem, jer ti to veü znaš. Šta bi želeo da postaneš kad odrasteš?" „Ništa." „Ništa?" „Ja samo hoüu da se igram i da þitam mnogo knjiga i da plivam." „Kako üeš zaraÿivati za život?" „Ja üu dobiti pare od ljudi kada mi budu potrebne." „Ako saznaš kako, nadam se da üeš mi odati tajnu“, reþe doktor. „Da li si sreüan ovde u školi?” „Ne“ „Zašto nisi?“ „Nastavnici su prestrogi. Rad je suviše glup. Deca me ne vole.“ „Zar se nikad ne zapitaš zašto te oni ne vole?“ „Jer sam ja pametniji od njih“, reþe David. „Jer ja...“ Opa. Skoro je rekao. Jer ja mogu da vidim šta oni misle. Nikad nikome ne smem to reüi. Doktor Hitner je þekao da završi reþenicu. „Jer pravim probleme u razredu.“ „A zašto to radiš, Davide?” „Ne znam. Tako mi brže prolazi vreme.“ „Možda bi te ljudi više voleli kad ne bi pravio toliko problema. Zar ne želiš da te ljudi vole?” „Baš me briga. To mi nije potrebno.“ „Svakome su potrebni prijatelji, Davide.“ „Ja imam prijatelje.“ „Gospoda Fleþer kaže da ih nemaš mnogo, i da ih zlostavljaš i þiniš nesreþnim. Zašto tuþeš prijatelje?” „Jer ih ne volim. Jer su glupi.“ „Onda oni nisu pravi prijatelji, ako tako misliš o njima." Sležuüi ramenima, David reþe: „Mogu da se snaÿem i bez njih. Zabavljam se lepo i kad sam sam.“ „Da li si sreüan kod kuüe?”- „Pretpostavljam.“ „Voliš li mamu i tatu?‘ Pauza. Oseüao je doktorovu napetost. Ovo je važno pitanje. Daj taþan odgovor, Davide. Daj mu odgovor koji on želi da þuje. „Da“, reþe David. „Da li si ikad poželeo da imaš brata ili sestru?‘ Ovoga puta bez dvoumljenja: „Ne.“ „Sigurno nisi? Sviÿa ti se da budeš sam?‘ David klimnu glavom. „Posle podne je najlepše. Kad doÿem kuüi iz škole, a kuüi nema nikoga. Zar üu dobiti brata ili sestru?“ Doktor se nasmejao. „Budi siguran da ne znam. To bi zavisilo od tvojih roditelja, zar ne?“ „Vi im neüete reüi da mi donesu jednu bebu, neüete, zar ne? Mislim, vi možete reüi njima da bi bilo dobro za mene da imam jednu seku ili batu, i tada üe oni otiüi i doneti je, ali ja stvarno ne želim.U nevolji sam, shvatio je iznenada David. „Zašto si pomislio da bih rekao tvojim roditeljima da bi bilo dobro da ti imaš brata ili sestru?“ doktor tiho upita, ne smeškajuüi se sada ni malo. „Ne znam, bila je to samo ideja.“ Koju sam našao u vašem umu, doktore. Želim da

izaÿem odavde. Ne želim uopšte da razgovaram sa vama. „Hej, vaše ime nije Hitner u stvari, zar ne? Sa n? Kladim se da znam vaše pravo ime. Hajl!“

3 Nikad nisam uspeo da emitujem svoje misli drugima. ýak i onda kad je moü u meni bila najjaþa, nisam mogao da prenosim; mogao sam samo da primam. Možda ima ljudi koji imaju tu moü, koji mogu prenositi misli onima koji nemaju nekog posebnog dara za primanje, ali ja nikad nisam bio jedan od njih. Tako sam bio osuÿen da budem najružniji žabac društva, prisluškivaþ, posmatraþ. Stara engleska poslovica glasi: Onaj ko viri kroz kljuþaonicu može da vidi ono što þega muþiti. Da. Tih godina kada sam zaista žudeo za komunikacijom sa ljudima, ulagao sam mnogo truda pokušavajuüi da usadim svoje misli u njih. Sedeo bih u razredu buljeüi u potiljak neke devojke, misleüi intenzivno na nju: Halo, Eni, David Selig zove, da li me þuješ? Da li me þuješ? Volim te, Eni. Eni me nikad nije osetila, tok njenih misli bi nastavio da teþe poput reke, neometan postojanjem Davida Seliga. Nema naþina na koji bih mogao govoriti drugim umovima, samo ih mogu špijunirati. Naþin na koji se sama moü manifestuje u meni, uvek je promenljive jaþine. Nikad je nisam mogao svesno kontrolisati, osim što sam mogao da smanjim intenzitet primanja informacija i jasnoüe misli; u principu morao sam da primim sve što bi zalutalo. Najþešüe bih pokupio površna razmišljanja neke osobe, samoglasnike reþi koje üe potom izgovoriti. To bih primio u jasnom govornom obliku, kao da ih je veü izgovorio, samo što je ton glasa bio drugaþiji, jednostavno to nije bio ton govornog mehanizma. Ne seüam se da sam ikad, þak ni u detinjstvu, pobrkao izgovorene i misaone poruke. Ova moguünost da þitam površna razmišljanja bila je sve vreme priliþno ujednaþena; još uvek uglavnom mogu da predvidim verbalni iskaz, naroþito kad sam sa nekim ko ima obiþaj da ponavlja u sebi ono šta želi da kaže. Mogao sam, i donekle još uvek mogu, da predvidim najskorije namere, kao na primer odluku da se uputi kratki desni kroše u vilicu. Moj naþin saznavanja ovih stvari varira. Mogu primiti jasan unutrašnji verbalni iskaz - ja üu sad da uputim kratki desni kroše prema vitici - ili, ako se desi da tog dana moü dejstvuje na dubljem nivou, mogu prosto primiti seriju negovornih uputstva mišiüima, koja rezultira, u deliüima sekunde, procesu dizanja desne ruke da bi zadala kratki kroše u vilicu.Nazovimo to govorom tela na telepatskoj talasnoj dužini. Mogao sam još jednu stvar da radim, ali nikad stalno, ukljuþio bih se u najdublje slojeve mozga - gde živi duša ako baš tako hoüete. Gde svest leži kupajuüi se u tamnoj masi nejasnih, nesvesnih fenomena. Ovde se kriju nade, strahovi, moüi opažanja, namere, strasti, seüanja, filozofski stavovi, moralna naþela, gladi, jadi, gomila nagomilanih dogaÿaja i stavova koji saþinjavaju jednu liþnost. Obiþno nešto od toga procuri do mene i onda kad je uspostavljen samo površni mentalni kontakt; nehotice saznajem neke informacije o obojenosti duše. Ali povremeno - sad skoro nikad - obraüam veliku pažnju na prave stvari, na celu osobu. Ima zanosa u tome. Ima oduševljavajuüeg oseüaja kontakta. Naravno, pomešanog sa probadajuüim, umrtvljujuüim oseüajem krivice zbog sveobuhvatnosti moje znatiželje: koliko njuškalo može biti þovek? Uzgred, budi reþeno, duša govori univerzalnim jezikom. Kad zavirim u um gospoÿe Esperanze Dominikez na primer, þujem žamor na španskom, u stvari ne znam šta ona misli jer ne razumem mnogo španski. Kada bih zašao dublje u njenu dušu, potpuno bih razumeo sve na šta bih naišao. Um može da misli na španskom, ili baskijskom, ili maÿarskom ili finskom, ali duša misli na bezjeziünom jeziku dostupnom svakoj uhodi duše, podloj nastranoj osobi, koja dolazi da bi zavirila u njene tajne. Nema veze. Sve me to sada napušta.

4 Pol F. Bruno Komparativna književnost 18 Profesor Šmic 15. 10. 1976. Kafkini romani U košmarnom svetu romana Proces i Zamak samo je jedna stvar sigurna: da je centralna liþnost, znaþajno oznaþena inicijalom K, osuÿena na frustraciju. Sve ostalo je nesigurno i snoliko; sudnice se pojavljuju u iznajmljenim kuüama, tajanstveni þuvari proždiru neþiji doruþak, þovek za koga se mislilo da je Sordini je u stvari Sortini. Glavna þinjenica važi i dalje: K neüe uspeti u svom pokušaju da pridobije milost. Ta dva romana imaju istu temu i otprilike istu osnovnu strukturu. U oba romana K traži milost i postepeno uviÿa da üe mu ona biti uskraüena. (Zamak je nedovršen,’ali se zakljuþak! nazire). Kafka dovodi svoje junake do angažovanosli u njihovim situacijama na suprotne naþine: u Procesu Jožef K je pasivan sve dok neoþekivanim dolaskom dvoje þuvara nije naveden da reaguje; u Zamku K je prvo prikazan kao aktivna liþnost koja ulaže sopstveni trud da stigne do misterioznog Zamka. Ali u stvari Zamak je tražio da on doÿe; inicijativa nije potekla od njega, tako da je i on poþeo kao i Jožef K. Razlika je u tome što Proces poþinje nešto ranije od samog toka radnje, naime u najranije moguüem trenutku. Zamak se više drži starog pravila o tome da bude in medias rex, s time što je K veü prizvan i pokušava da se domogne Zamka. Poþetak knjige nagoveštava naglost radnje. Veü u prvoj reþenici Procesa Jožef K biva uhapšen, a njegov pandan u romanu Zamak, veü na prvoj strani, stiže do mesta za koje misli ila üe biti poslednje zaustavljanje pre nego što stigne do Zamka. Otuda, u oba romana K se uzaludno bore ka svojim ciljevima. (U Zamku jednostavno da stigne do vrha brda; a u Procesu prvo da razume prirodu svoje krivice, i tad oþajan zbog toga, da bude osloboÿen krivice koju ne razume). U stvari obojica se sve više udaljavaju od svojih ciljeva svakim narednim korakom. Proces dostiže vrhunac u predivnoj sceni u Katedrali, verovatno najpotresnijom sekvencom u svim Kafkinim delima, u kojoj K shvata da je kriv i da nikad neüe biti osloboÿen. Poglavlje koje sledi, koje opisuje K-ovo pogubljenje, više je nego nepotreban prilog. Zamak je manje kompletno delo od Procesa, nema pandana sceni u Katedrali (verovatno Kafka nije bio sposoban da smisli nešto), i time je umetniþki manje zadovoljavajuüi od kraüeg, napetijeg, sadržajnijeg Procesa. Uprkos njihovoj površnoj prostodušnosti, oba romana se crne kao da su graÿeni na bazitrodelne strukture tragiþnog ritma, koju je kritiþar Kenet Burke oznaþio kao „Namera, strast, opažanje." Proces prati ovu šemu sa više uspeha od nekompletnog Zamka; namera da se dobije osloboÿenje prikazano je kao razdorna strast koju retko koji junak proživljava. Konaþno, kada je Jožef K, sveden iz svog prkosnog, samouverenog držanja do stanja strepnje i straha, kad je on Rþigledno spreman da popusti pred snagama Suda, vreme je za konaþnu spoznaju - opažanje. Agent upotrebljen da ga dovede do scene klimaksa je klasiþna kafkijanska figura - „misteriozni italijanski kolega prvi put u poseti gradu koji ima uticajne veze pa je stoga važan Banci.“ Tema se provlaþi kroz sva Kafkina dela, nemoguünost razgovora sa ljudima, ovde se ponavlja: iako je Jozef proveo pola noüi uþHüi italijanski, spremajuüi se za posetu, te je zbog toga

pospan, stranac govori nepoznatim južnjaþkim dijalektom koji Jozef ne razume. Tada - kao vrhunac komike - stranac se prebacuje na francuski koji je isto tako teško pratiti kao i njegov italijanski, a njegovi gusti brkovi onemoguüuju Jožefove pokušaje da þita sa usana. Kad napokon stigne u Katedralu, koju je zamoljen da pokaže Italijanu (koji se, što nas nimalo ne iznenaÿuje, i ne drži vremena), napetost raste; Jozef luta po Katedrali, koja je prazna, mraþna, hladna, osvetljena samo sveüama koje trepere u daljini, dok napolju noü neoþekivano brzo pada. Tada ga sveštenik poziva i prepriþava mu Vraterevu alegoriju. Tek kad se priþa završi shvatamo da je uopšte nismo razumeli; daleko od toga da je to obiþna priþa, kao što je u poþetku izgledala; pokazuje se kao složena i teška. Jozef i sveštenik naveliko diskutuju o priþi u maniru dvojice rabinistiþkih uþenjaka, koji raspravljaju o neþemu iz Talmuda. Polako se njeni nagoveštaji naziru, i mi i Jozef vidimo da mu svetlost koja dopire od vrata Zakona neüe biti dostupna dok ne bude prekasno. Strukturalno, roman se upravo ovde završava. Jozef je konaþno spoznao da je osloboÿenje nemoguüe; njegova krivica je ustanovljena, a on neüe biti pomilovan. Njegovo traganje je završeno. Konaþna etapa tragiþnog ritma, spoznaja koja gasi strast, bila je dostignuta. Znamo da je Kafka planirao naredna poglavlja da bi pokazao napredak Jozefovog suÿenja kroz razliþite kasnije faze, koje se završavaju njegovim pogubljenjem. Kafkin biograf Maks Brod kaže da se knjiga mogla produžiti do beskonaþnosti. To je naravno taþno, to je usaÿeno u prirodi Jozefove krivi ce da nikad ne doÿe do najvišeg Suda, isto kao što i drugi K može lutati a da nikad ne stigne do Zamka. Ali strukturalno roman završava scenom u Katedrali; a ostalo što je Kafka napisao, ne doprinosi bitno Jozefovoj samospoznaji. Scena u Katedrali kazuje nam ono što smo od prve strane znali:da neüe biti osloboÿanja. Radnja se završava ovom spoznajom. Zamak je mnogo duže delo, sa slabijom kompozicijom kojoj nedostaje snaga Procesa. Ona luta. Strast kod K nije toliko jasno odreÿena, i K je labilnija liþnost, ne toliko psihološki zanimljiva kao što je u Procesu. Buduüi da u prethodnom romanu aktivno reaguje þim uvidi opasnost u kojoj se nalazi, on u Zamku brzo postaje žrtva birokracije. Promena karaktera u Procesu kreüe se od rane pasivnosti do aktivnosti, pa nazad do pasivnog pomirenja sa sudbinom nakon spoznaje u Katedrali. U Zamku K ne prolazi kroz takve jasne promene; on je aktivan karakter u poþetku romana, ali uskoro se gubi u košmarnom lavirintu sela ispod Zamka, i tone dublje i dublje u degradaciju. Jozef K. je skoro heroj, dok je K iz Zamka samo patetiþan. Ove dve knjige predstavljaju razliþite pokušaje kazivanja iste priþe, kako od egzistencijalno sreÿenog þoveka koji je iznenada upleten u situaciju iz koje nema izlaza i koji, posle pokušaja da izdejstvuje milost koja üe ga osloboditi njegovog neugodnog položaja, podleže. I dan danas, Proces je bez sumnje od veüe umetniþke vrednosti, þvrste kompozicije i sve vreme pod tehniþkim nadzorom pisca. Zamak, ili bar delovi koje posedujemo, ipak je potencijalno veüi roman. Sve što je u Procesu, desilo bi se i u Zamku, i još više od toga. Ali, oseüa se da je Kafka prestao sa radom na Zamku jer je uvideo da mu nedostaje inspiracije da do kraja sprovede svoje zamisli. On ne bi bio u stanju da opiše svet Zamka sa sveobuhvatnom pozadinom brojgelovskog seoskog života, sa sigurnošüu kojom opisuje gradski život u Procesu. Tu je još i nedostatak upornosti u Zamku, mi nikad nismo zabrinuti za K-ovu sudbinu jer je ona neizbežna; kod Jozefa K, iako se bori sa opipljivim silama, sve do kraja živimo u nadi da je za njega pobeda moguüa. Takoÿe, Zamak je previše težak. Kao Malerova simfonija, pada pod sopstvenom težinom. Pitamo se da li je Kalka imao neku strukturu koja bi mu omoguüila da završi Zamak Možda nije nikad ni nameravao da završi roman veü je nameravao da K luta po sve širim krugovima, nikad ne dostižuüi do tragiþne spoznaje da nikad neüe moüi da stigne do Zamka. Verovatno je to razlog za relativnu bezobliþnost kasnijeg dela. Kafkino otkriüe da je K-ova prava tragedija, njegove tipiþne glavne liþnosti heroja i žrtve, ne leži u konaþnoj spoznaji da neüe biti pomilovan, veü u þinjenici

da nikada neüe stiþi ni blizu toi konaþnoj spoznaji. Ovde imamo tragiþan ritam, Strukturu rasprostranjenu u književnosti, skraüenu da prikaže preciznije savremene uslove ljudskog stanja - uslova koji su tako mrski Kafki. Jozef K, koji zaista dostiže neki vid milosti, time stiþe oblik prave tragiþne liþnosti; K koji jednostavno tome dublje i dublje, može predstavljati za Kafku savremenog pojedinca, tako skršenog tragedijom vremena u kome živi da je nesposoban za bilo kakvu tragediju na individualnom planu. K je patetiþna liþnost, Jozef K, je tragiþna. Jozef K, je interesantniji karakter, ali verovatno je Kafka bolje razumeo K. Te za K-ovu priþu nije moguü nikakav kraj, osim jedne bezrazložne smrti. Pa i nije tako loše. Šest kucanih strana sa duplim proredom. Tri i po dolara po strani, to je dvadeset jedan dolar, za manje od dva sata rada, a krupni atleta, gospodin Pol F. Bruno, dobiüe sigurno osmicu od profesora Šmica. Siguran sam u to, jer sam ja za isti taj rad, koji se razlikovao samo u nekoliko nevažnih besedniþkih fraza, dobio osmicu od vrlo strogog profesora Dupea maja 1955. Standard je danas niži, posle dve decenije akademske inflacije. Bruno üe možda þak dobiti i devetku za seminarski o Kafki. Rad se odlikuje ozbiljnom inteligencijom sa izjednaþenom mešavinom prefinjene proniciljivosti i naivne dogmatiþnosti, i profesor Dupe je rad ocenio kao „jasan i snažan” ’55 godine, što je napisao u belešci na margini. Sad je dosta. Vreme je da klopam - sendviþ, a možda i jaje usput. A onda üu se uhvatiti u koštac sa Odisejom kao simbolom društva ili možda sa Eshilom i Aristotelijanskom tragedijom. Ne mogu da upotrebim nijedan od mojih starih radova, ali ni ovi ne bi trebalo da budu mnogo teški. Stara pisaüa mašino, stara varalico, budi mi i sad i uvek na usluzi.

5 Oldos Haksli je smatrao da je evolucija odredila da naši mozgovi služe kao filteri, odbacujuüi mnoštvo spoljnih utisaka koji nemaju prave vrednosti za nas u svakodnevnoj borbi za hleb. Vizije, mistiþna iskustva, psi fenomeni kao što su telepatske poruke drugih umova - sve vrste stvari na ovoj osnovi bi nas uvek preplavljale da nema akcije koju je Haksli nazvao, u knjizi pod naslovom Raj i Pakao, „ograniþeni moždani ventil." Bogu hvala za ograniþeni moždani ventil! Da se on nije razvio, sve vreme bi naša pažnja bila odvraüana scenama neverovatnih lepota, spiritualnih uviÿaja neodoljive raskoši, sagorevala bi u sasvim poštenim kontaktima misli sa drugim ljudskim biüima. Sreüom, rad ventila štiti nas - veüinu nas - od toga, i mi imamo slobodu da živimo naše svakodnevne živote, kupujuüi jeftino, prodajuüi drago. Naravno, neki od nas rode se sa pokvarenim ventilima. Mislim na umetnike poput Boša ili el Greka, þije oþi nisu videle svet na naþin kako on izgleda meni i tebi; mislim na vidovite filozofe, ekstatiþare i sledbenike nirvane, mislim na bedne, nastrane pojedince, koji mogu þitati tuÿe misli. Na sve nas üutljivce. Genetski sportovi. Meÿutim, Haksli je verovao da se efikasnost ograniþenog moždanog ventila može umanjiti na razliþite veštaþke naþine, dajuüi tako obiþnom smrtniku pristup vanþulnim podacima, koje obiþno može videti nekoliko odabranih. On je smatrao da psihodeliþne droge imaju taj efekat. Predlagao je meskalin koji deluje na enzimski sistem koji reguliše moždane funkcije i tako „smanjuje efikasnost mozga kao instrumenta koji treba da usredsreÿuje misli na probleme života na našoj planeti. Ovo ... izgleda dozvoljava ulazak u svest nekim kategorijama mentalnih dogaÿaja koji su normalno iskljuþeni, jer ne poseduju nikakve vrednosti sa stanovišta opstanka. Sliþno uplitanje biološki beskorisnog, ali estetski i ponekad duhovno vrednog materijala, može se pojaviti kao rezultat bolesti ili umora, ili se može prouzrokovati postom ili zatvaranjem u tamu i potpunu tišinu.“ Govoreüi u svoje ime, David Selig može vrlo malo reüi o psihodeliþnim drogama. Imao je samo jedno iskustvo sa njima, i to nimalo sretno. Bilo je to u leto 1968, dok je živeo sa Toni. Iako je Haksli imao visoko mišljenje o psihodeliþnim drogama, on ih nije smatrao jedinim putokazom vizionarskom iskustvu. Post i psihiþko poniženje mogu vas takode tamo odvesti. Pisao je o misticima koji su „redovno na sebi upotrebljavali þvornati kožni biþ ili þak gvozdene žice. Ova batinanja su ekvivalentna dužim operativnom zahvatu bez anestezije i njihovo delovanje na hemijske promene u telima tih pokajnika bilo je znaþajno. Velike koliþine histamina i adrenalina osloboÿene su za vreme upotrebe biþa; i kad su rane, koje su bile posledice tog biþevanja, poþele gnojiti (što se skoro uvek dešavalo pre ere sapuna), razliþite toksiþne supstance, stvorene raspadanjem proteina našle su se u krvotoku. Ali histamin prouzrokuje šokove, a šokovi istom jaþinom deluju na um kao i na telo.Štaviše, velika koliþina adrenalina može prouzrokovati halucinacije, a zna se da neki njegovi sastojci prouzrokuju simptome sliþne šizofreniji. Što se tiþe toksina iz rana - oni nepovoljno deluju na enzimske sisteme koji regulišu mozak, i smanjuju njegovu sposobnost kao instrumenta sa snalaženje u svetu u kome samo biološki najsposobniji mogu da prežive. Ovim se može objasniti zašto je Cure d’Ars govorio, u danima kad je bio slobodan da samog sebe biþuje bez milosti, Bog nu ništa ne bi odbio. Drugim recima, kad pokajanje, gaÿenje samog sebe i strah od pakla oslobaÿaju adrenalin, kada se operacijom na samom sebi oslobode adrenalin i histamin, i kada inficirane rane puste raspadnut protein u krv, sposobnost ograniþenog moždanog ventila je smanjena i neznani aspekti Mozga-na-slobodi (ukljuþujuüi psi fenomene, vizije, i, ako je on filozofski i etiþki spreman, mistiþna iskustva), sliüe

se u svest askete.“ Pokajanje, gaÿenje samog sebe, strah od pakla. Post i molitva. Biþevi i lanci. Gnojave rane. Svakom kako mu drago, pretpostavljam. Svako je slobodan da bira. Dok se moü u meni gasi, dok sveti dar umire, zanosim se mišlju da pokušam da je veštaþki oživim. Kiselina (LSD), meskalin, psilocibin? Ne verujem da želim da opet odem tamo. Telesno poniženje? ýini mi se zastarelo, kao krstaški ratovi ili gamaše: nešto što jednostavno ne odgovara 1976. godini. Sumnjam da bih mogao da se uživim u biþevanje. Šta mi preostaje? Post ili molitva? Kome? ýemu? Oseüao bi se kao budala. Dragi Bože, daj mi opet moju moü. Dragi Mojsije, molim te pomozi mi. Serem se na to. Jevreji ne mole za usluge, jer znaju da im niko neüe odgovoriti. Šta preostaje? Kajanje, gaÿenje samog sebe, i strah od pakla? To veü sad oseüam, i uopšte ne pomaže. Mi moramo pronaüi neki drugi naþin da podstaknemo moü da oživi. Izmisliti nešto novo. Biþevanje uma, možda? Da, probaüu to. Ja üu izvaditi metaforiþne toljage i upotrebiti ih na sebi. Biþevanje bolnog, oslabljenog, pulsirajuüeg, rastapajuüeg uma. Izdajniþkog, odvratnog uma.

6 Zašto David Selig želi da mu se vrati moü? Zašto je ne pusti da se ugasi? Njemu je ona uvek bila prokletstvo, zar ne? Odsekla ga je od drugova i osudila na život bez ljubavi. Ostavi se üorava posla, Davide. Neka se ugasi. Neka se ugasi. A sa druge strane, šta si ti bez moüi? Bez tog jedinog kolebljivog, nepredvidljivog i nezadovoljavajuüeg naþina kontakta sa njima, kako üeš uopšte moüi da ih osetiš? Tvoja moü te prikljuþuje þoveþanstvu, u dobru ili zlu, jedini prikljuþak koji imaš: ne možeš dozvoliti da te se odrekne. Priznaj. Ti ga voliš i ti ga prezireš, taj tvoj dar. Bez obzira na sve plašiš se da ga izgubiš. Ti üeš se boriti da zadržiš i poslednju trunku, iako znaš da je uzalud. Nastavi da se boriš. Ponovo þitaj Hakslija. Pokušaj sa kiselinom, ako se usuÿuješ, probaj biþevanje. Probaj bar da postiš. U redu, post. Neüu pojesti sendviþ. Neüu ni jaje. Daj da ubacim novi list u pisaüu mašinu i razmišljam o Odiseju kao simbolu društva.

7 ýujem zvonko kreštanje telefona. Kasno je. Ko li to zove? Da li se to Oldos Haksli javlja iz groba, podstiþXüi me da budem hrabar? Doktor Hitner, sa nekim važnim pitanjima o vršenju pi-pi? Toni, da mi kaže da je u komšiluku i da ima hiljadu paketiüa ampula fenomenalne kiseline i da li može da svrati. Može. Može. Buljim u telefon, nemajuüi pojma ko me to zove. Moja moü þak i kad je bila na vrhuncu nikad nije mogla da prodre u svest Ameriþke telefonske i telegrafske kompanije. Uzdišuüi, podižem slušalicu posle petog puta i þujem sladak kontraalt, glas moje sestre Judite. „Da li sam te prekinula u neþem?” Juditin tipiþan poþetak. „Provodim tiho veþe kuüi. Vampirišem pišuüi rad o Odiseju. Imaš li neki pametni predlog, Judo?“ „Veü dve nedelje mi se ne javljaš.” „Nisam imao para. Posle onog što se desilo prošlog puta nisam hteo da povedem razgovor o novcu, a u poslednje vreme samo o novcu mogu da razmišljam i razgovaram, pa te zato nisam zvao.“ „Sranje", reþe ona, „nisam bila ljuta na tebe.” „Zvuþalo je kao da si ÿavolski ljuta." „Nisam ozbiljno mislila ono što sam rekla. Zašto si mislio da sam to ozbiljno rekla. Samo zato što sam vikala? Da li stvarno veruješ da te smatram za - kako sam te ono nazvala?” „Nesnalažljivim grebatorom, þini mi se.“ „Nesnalažljivi grebator. Sranje. To veþe sam bila nervozna, Dav; imala sam intimnih problema, a pored svega trebalo bi da dobijem menstruaciju. Izgubila sam kontrolu. Drala sam se zbog prve gluposti koja mi je pala na pamet, ali zašto si verovao da ozbiljno mislim? Ti pre nego bilo ko, ne bi smeo da to shvataš ozbiljno. Od kada ti uzimaš zdravo za gotovo ono što ti ljudi kažu?” „Ti si tako mislila, Judo.“ „Stvarno?” Glas joj je odjednom tih i pokajniþki. „Jesi li mutiran?” Äýuo sam jasno i glasno.“ „O, Isuse, Dav imaj srca! Tog trenutka, u besu sam mogla svašta pomisliti. Ali dublje od tog ljutnje - dublje Dav - mora da si video da nisam ozbiljno mislila. Da te volim, da ne želim da te odgurnem od sebe. Ti si sve što imam, Dav, ti i beba.“ Njena ljubav mi je bljutava, a njen sentimentalizam je još manje po mom ukusu. „Više ne þitam ono što je mnogo duboko, Judo. Ne primam mnogo ovih dana. Ionako ne vredi raspravljati oko toga. Ja jesam nesnalažljivi grebator, i pozajmio sam od tebe više nego što možeš da mi daš. Brat koji je crna ovca, oseüa se krivim kako sad stvari stoje. Nek sam proklet ako ikad više budem tražio novac od tebe“, izrekoh. „Krivica? Ti govoriš o krivici, dok ja...“ „Ne“, upozorio sam je, „ne poþinji ti sad o krivici, Judo. Ne sad.“ Njeno kajanje što je u prošlosti bila hladna prema meni, još više mi smrdi nego njena novosteþena ljubav prema meni. „Ne verujem da veþeras mogu da odreÿujem ko je kriv, i ko nije.“ „U redu, u redu, je li sad sve u redu sa novcem?” „Rekao sam ti, vampirišem pišuüi seminarski rad. Ide mi nekako.“ „Hoüeš li da doÿeš na veþeru sutra uveþe?” „Mislim da bi ipak trebalo da radim. Imam mnogo radova da pišem, Judo. Sezona je u

punom jeku.“ „Bili bi sami nas dvoje. I klinac, naravno, ali staviüu ga ranije na spavanje. Samo ti i ja. Mogli bi smo da razgovaramo. Imamo toliko toga da priþamo. Što ne doÿeš, Dav? Ne treba da radiš celi dan i celu noþ. Skuvaüu nešto što ti voliš. Spremiüu špagete sa ljutim sosom. Bilo šta. Samo kaži.“ Ona me preklinje, ova ledena sestra koja mi nije pružila ništa osim mržnje dvadeset i pet godina. Doÿi i ja üu ti biti mama, Dav. Daj mi da nekog volim, brate. „Možda prekosutra uveþe; javiüu ti se." „Nema šanse da doÿeš sutra?” „Ne verujem", rekoh. Tišina. Ne želi da me moli. U toj jezivoj, iznenadnoj tišini, kažem: „Šta ti radiš, Judita? Da li se viÿaš sa nekim ko te interesuje?“ „Ne viÿam se ni sa kim“, prizvuk okrutnosti u njenom glasu. Ona je veü dve i po godine razvedena; dosta se švaleriše; sokovi u njenoj duši su se ukiselili. Ima trideset jednu godinu. „Nalazim se na prelazu meÿu muškarcima. Možda sam se otkaþila muškaraca zauvek. Baš me briga i da se više nikad ne tucam." Prigušeno i mrko se nasmejem. „Šta je bilo sa onim trgovaþkim putnikom s kojim si se viÿala? Sa Mikijem?” „Sa Martijem; to je bilo þisto zezanje. On me je vodio po celoj Evropi sa popustom od deset posto od prave cene. Inaþe si to ne bih mogla priuštiti. Ja sam ga iskorišüavala." »Pa?“ „Oseüala sam se usrano zbog toga. Raskinula sam prošlog meseca. Nisam bila zaljubljena u njega. Mislim da mi se þak nije ni sviÿao." „Ali si se prvo zezala sa njim dovoljno dugo da dobiješ put po Evropi." „Nisam ga ništa koštala, Dav. Morala sam da idem u krevet sa njim; sve što je on trebalo da uradi je da popuni neki formular. Šta hoüeš da kažeš? Da sam kurva?” „Judo..." „Dobro, kurva sam. Bar neko vreme pokušavam da ne skrenem sa pravog puta. Mnogo svežeg soka od pomorandže i ozbiljnog þitanja. Sada þitam Prusta, da li veruješ? Upravo sam završila Svanov put a sutra..." „Ja imam još posla veþeras, Judo." „Izvini, nisam nameravala da smetam. Doüi üeš na veþeru tokom ove nedelje?” „Razmisliüu o tome. Javiüu ti se." „Zašto me toliko mrziš, Dav?“ „Ne mrzim te. A upravo smo nameravali da završimo razgovor." „Nemoj zaboraviti da se javiš", reþe. Hvatajuüi se za slamke.

8 Toni. Trebalo bi da vam sada priþam o Toni. Živeo sam sa Toni sedam nedelja, jednog leta pre osam godina. To je najduže što sam živeo sa nekim, osim sa svojim roditeljima i sestrom, koje sam ostavio što sam ranije mogao, i sa sobom, od koga nikad ne mogu otiüi. Toni je bila jedna od dve velike ljubavi mog života; druga je bila Kiti. O Kiti üu vam priþati drugi put. Mogu li da opišem Toni! Da pokušam, u nekoliko brzih poteza. Napunila je te godine dvadesetþetiri. Nesamostalna devojka visoka oko metar i šezdeset pet. Vitka. Okretna i nespretna u isto vreme. Dugih nogu, dugih ruku, tankih zglobova, tankih þlanaka. Sjajne ravne crne kose koja je padala do ramena. Toplih, živih smeÿih oþiju, okretnih i ispitivaþkih. Duhovita, oštroumna devojka, ne baš lepog lica - velika usta, velik nos, izražene jagodice - ali ipak izazivajuüe seksi i veoma atraktivna, dovoljno da se ljudi okreüu za njom. Velike, jake grudi. Gotivim sisate žene. ýesto mi trebe meko mesto da odmorim svoju umornu glavu. Veoma þesto umornu. Moja majka je imala male grudi, bez udobnih jastuþLüa. I da je htela nije mogla da me neguje, a nije ni htela. (Da li üu joj ikad oprostiti što mi je dozvolila da joj pobegnem iz utrobe? Ah, nemoj tako Selig, pokaži malo deþije ljubavi prema roditeljima, za ime božije). Nikad nisam zavirio u Tonijin um sem dva put, jednog dana kad sam je upoznao i jednom par nedelja posle toga, plus i treüi put na dan kada smo raskinuli. Treüi put je bio sasvim nesreüan sluþaj. Drugi put je manje više takoÿe bilo sluþajno, ne baš sasvim. Samo je prvi put bilo namerno, ispitivaþki. Kad sam shvatio da je volim, vodio sam raþuna da nikad ne zavirujem u njene misli. Onaj ko viri kroz rupu može videti ono što üe ga muþiti. Lekcija koju sam nauþio vrlo rano. Uostalom, nisam želeo da Toni išta posumnja o mojoj moüi. Mom prokletstvu. Bojao sam se da bi je to moglo uplašiti i udaljiti od mene. Tog leta radio sam kao istraživaþ za 85 dolara nedeljno; poslednji u beskonaþnoj seriji povremenih poslova, za poznatog profesionalnog pisca koji je radio na sjajnoj knjizi o politiþkim mahinacijama ukljuþenih u formiranju Izraelske države. Osam sati dnevno sam tražio po starim novinskim þlancima, u srcu Kolumbija biblioteke. Toni je bila mlaÿi izdavaþ za izdavaþku kuüu koja je trebalo da izda njegovu knjigu. Sreo sam je jednog popodneva u kasno proleüe u njegovom lepo ureÿenom apartmanu u 1st end Aveniji. Išao sam tamo da predam svežanj beleški o govorima Harija Trumana za izbornu kampanju 1948. godine i desilo se da je ona bila tamo, raspravljajuüi o nekim ispravkama koje bi trebalo uraditi u poþetnim poglavljima. Njena lepota me je pecnula. Nisam bio sa ženskom veü mesecima. Automatski sam pretpostavio da je ona pišþeva ljubavnica - tucanje izdavaþa, kako sam þuo, tipiþna je pojava u visokim slojevima literarne profesije - ali stari instinkt iskusnog prisluškivaþa brzo mi je dao pravu sliku. Na brzinu sam ga ispitao i otkrio da je njegov um bio zagaÿen uzaludnom þežnjom za njom. On je patio za njom, a ona oþito nije marila za njega. Zatim sam zavirio u njen um. Tonuo sam duboko, i našao se u toploj, gustoj ilovaþi. Brzo sam se orijentisao. Zalutali fragmenti iz autobiografije su me bombardovali, nepovezani, nabacani: razvod, malo dobrog seksa i malo lošeg, studentski dani, putovanje na Karibe, sve je plivalo okolo na uobiþajen, haotiþan naþin. Brzo sam sve to prešao i našao ono što sam tražio. Ne, ona nije spavala sa piscem. Fiziþki je on uopšte nije privlaþio. ýudno. Za mene je on bio privlaþan; romantiþna i dopadljiva osoba, koliko sam ja kao dosadna heteroseksualna duša mogao da sudim o tome). Njoj se nije sviÿalo njegovo pisanje, kako sam saznao. Tada, još uvek preturajuüi okolo, saznao sam nešto drugo, mnogo više iznenaÿujuüe: ja sam je izgleda uzbuÿivao. Iz nje je jasno izletela fraza: Pitam se da li je slobodan veþeras.

Pogledala je u omatorelog istraživaþa, dostojnog tridesettrogodišnjaka koji je veü poþeo da üelavi i nije joj bio odbojan. Bio sam toliko potresen - njene sjajne tamne oþi, njene seksi noge, ciljale su na mene - da sam glavom bez obzira izašao iz njenog uma. „Ovde je materijal o Trumanu", rekao sam svom poslodavcu. „Dobiüu još iz Trumanove biblioteke u Misuriju”. Par minuta smo razgovarali o mom sledeüem zadatku, tada napravih pokret kao da nameravam da krenem. Brz, obazriv pogled ka njoj. Äýekaj" reþe ona, „možemo da poÿemo zajedno. Skoro sam gotova ovde". Pisac mi uputi otrovan i zavidljiv pogled. O bože, opet sam dobio otkaz. Ali on nas je pristojno ispratio. Dok smo išli dole liftom stajali smo udaljeni, Toni u ovom üošku, a ja u onom, sa treptavim zidom napetosti i žudnje koja nas je odvajala ali i spajala. Morao sam se boriti da joj ne bih þitao misli; plašio sam se, užasavao se, ne da üu dobiti pogrešan odgovor, veü onaj pravi. Na ulici smo ostali udaljeni, drhüXüi za trenutak. Konaþno sam rekao da üu uzeti taksi do Aper Vest Sajda - ja, taksi, sa 85 dolara nedeljno - i da li je mogu odbaciti do negde. Ona reþe da živi u sto petoj ulici u Vest Endu. Dovoljno blizu. Kad je taksi stao pred njenom zgradom ona me je pozvala kod sebe na piüe. Tri sobe, nemamo nameštene, uglavnom knjige, ploþe, razbacani tepisi, posteri. Ona je krenula da sipa vino, uhvatih je, privukog sebi i poljubih je. Ona je uzdrhtala, ili sam ja bio taj koji je drhtao. Uz toplu i kiselu supu kod Velikog Šangaja, kasnije te veþeri, ona reþe da se seli za par dana. Apartman je pripadao njenom sadašnjem cimeru - muškarcu - s kojim je raskinula pre tri dana. Nije imala gde da ode. „Imam samo jednu bednu sobu", rekoh, „ali sa braþnim krevetom". Stidljiv osmeh, njen, moj. Tako se ona uselila. Nisam pomišljao da se zaljubila u mene, ni najmanje, ali nisam nameravao da pitam. Ako ono što je ona oseüala prema meni nije bila ljubav, bilo je dovoljno dobro, najbolje þemu sam se mogao nadati; a u intimi mog uma oseüao sam ljubav prema njoj. Potrebno joj je bilo sklonište od nevremena. Desilo se da sam joj ja ponudio. Ako je to sve što sam predstavljao za nju, neka tako bude. Neka tako bude. Bilo je vremena da stvari sazru. Spavali smo vrlo malo prve nedelje. Ne zbog toga što smo se tucali sve vreme, iako je i toga bilo dosta; veü smo razgovarali. Bili smo novi jedan drugom, to je najbolje vreme u bilo kojoj vezi, kada se prepriþava sva prošlost, kada sve teþe i kad ne treba razmišljati o þemu bi priþali. (Nisam baš sve ispriþao. Jedino što sam krio od nje bila je glavna þinjenica mog života, þinjenica koja je oblikovala svako moje shvatanje). Ona je govorila o svom braku - bila je mlada kad se udala, dvadesetogodišnjakinja, brak je bio kratak i prazan - te kako je živela poslednje tri godine posle razvoda - muškarci su se smenjivali, površno eksperimentisanje okultizmom i Rajhovom terapijom, novo posveüivanje izdavaþkoj karijeri. Vrtoglave nedelje. • Onda, naša treüa nedelja. Drugi put da sam zavirio u njen um. Sparna junska noü, pun mesec koji je slao hladno osvetljenje kroz prljave zavese u našu sobu.Ona je sedela raširenih nogu prema meni - njena omiljena poza - a njeno telo, vrlo bledo imalo je beliþasti odsjaj u jezivoj tami. Njene duge, mršave obline uzdizale su se iznad mene. Njeno lice, napola zaklonjeno neoubuzdanom kosom. Oþi su joj bile zatvorene. Usne opuštene. Njene grudi, gledajuüi odozdo, izgledale su veüe nego što stvarno jesu. Kleopatra na meseþini. Ona se ljujala i probijala put u privatnu ekstazu, njena lepota i neobiþnost me savlada, da nisam mogao odoleti da je ne gledam u momentu vrhunca, gledajuüi na svim nivoima, tako sam srušio barijeru koju sam marljivo podizao, i u þasu kad je ona doživljavala vrhunac, moj um je dodirnuo radoznali prst u njenoj

duši i dobio vulkansku jaþinu njenog zadovoljstva. Nisam našao misli o meni u njenom umu. Samo pravu životinjsku izbezumljenost, izviruüi iz svakog živca. Viÿao sam to i kod drugih žena, pre i posle Toni, kad svršavaju; one su ostrva, same u pustom svemiru, svesne samo svojih tela i možda te krute nametljive motke koja ih probada. Kad ih obuzme zadovoljstvo to je neobiþno bezliþna pojava, bez obzira na jaþinu naboja; tako je bilo i sa Toni. Nisam se protivio, znao sam šta da oþekujem i nisam se oseüao prevarenim ili odbaþenim. U stvari, sjedinjenje duše sa njom u tom zastrašujuüem trenutku poslužilo mi je kao okidaþ za sopstveno doživljavanje i za utrostruþavanje intenziteta. Tada sam izgubio kontakt sa njom. Promena koju je izazvao orgazam, skršila je krhku telepatsku vezu. Posle toga sam se oseüao pomalo bedno što sam špijunirao, ali nisam se oseüao optereüen zbog toga. Kako je bilo þarobno, i pored svega, biti sa njom u tom trenutku. Biti svestan njene sreüe, ne samo bezumnog grþevitog naprezanja njenih slabina, veü bljesaka šljašteüeg svetla koje treperi u mraþnim putevima njene duše. Trenutak lepote i þXÿenja, obasjanje koje se nikad ne zaboravlja. Ali koje se nikad ni ne ponavlja. Odluþio sam, još jednom, da naša veza ostane þista i poštena. Da je ne iskorišüavam. Da nikad više ne zalazim u njene misli. • Bez obzira na to, našao sam se, nekoliko nedelja kasnije, zabavljajuüi se sa Tonijinom svešüu, po treüi put Sluþajno. Prokletim, odvratnim sluþajem. O, treüi put! Promašaj - propast - Katastrofa -

9 U rano proleüe 1945. godine, kad je imao deset godina, njegovi voljeni roditelji doneli su mu sestricu. Upravo, tako su se izrazili: njegova majka, smešeüi se najtoplijim lažnim osmehom, grleüi ga, govoreüi kako je najbolje umela, tonom ’ovako se mi obraüamo bistroj deci’: „Tata i ja imamo divno iznenaÿenje za tebe, Davide. Nabaviüemo ti malu sestricu.” Naravno, to uopšte nije bilo iznenaÿenje. Oni su o tome raspravljali meÿu sobom mesecima, možda i godinama, i uvek su pogrešno predpostavljali da njihov sin, ma koliko bio bistar, nije razumeo o þemu su razgovarali. Misleüi da on ne može da poveže jedan deo razgovora sa drugim, da on nije sposoban da pravilno tumaþi prethodne namerno neodreÿene zamenice, bujicu „to” i „on“. A u stvari, on im je þitao misli. Tih dana njegova moü je bila oštra i jasna; ležeüi u spavaüoj sobi, okružen knjigama povinutih listova i albumima za marke, on je mogao bez napora da se ukljuþi u sve što se dešavalo iza zatvorenih vrata njihove sobe, udaljene sto pedeset metara. Bilo je to kao beskonaþni radio program, bez reklama. Mogao je da sluša RJZ, REAF, ROF, sve stanice na radiju, ali je jednu najþešüe slušao, stanicu RPMS, radio Pol i Marta Selig. Oni nisu imali tajni pred njim. Nije ga bilo sramota da špijunira. Natprirodno ozbiljan, upuüen u sve tajne, on je svakodnevno meditirao o otvorenim; goruüim pitanjima braþnog života: zabrinutost zbog finansija, ujednaþenih trenutaka Slatke ljubavi, trenutaka prigušene krivice zbog mržnje prema dosadnom, veþnom saputniku, radost i patnja zbog snošaja, zbližavanja i odvajanja, zagonetke neuspelog orgazma ili malaksalih erekcija, duboke i zastrašujuüe þestita koncentracija o rastu i pravilnom razvoju Deteta. Iz njihovih umova tekao je potok bogate penušave pene a on je sve to lizao. ýitanje njihovih duša bila je njegova igra, njegova igraþka, religija osveta. Oni nisu nikad posumnjali da on to radi. Bila je to jedna stvar za koju je stalno tražio uveravanje, zabrinuto je vrebao, stalno je bio uveravan: oni nisu ni sanjali da njegov dar postoji. Oni su jednostavno mislili da je on abnormalno inteligentan, i nikad se nisu pitali kako on nauþi tako mnogo o tako neverovatnim stvarima. Verovatno da su shvatili istinu, zadavili bi ga u krevetu. Ali nisu imali pojma. On je komotno nastavio da špijunira; godinu za godinom, njegova opažanja su se produbljivala što je više shvatao materijal koji su njegovi roditelji nesvesno nudili. Znao je, da je doktor Hinter - zbunjen, iznenaÿen þudnim detetom Seligovih - verovao je da bi za svakog bilo bolje kad bi David dobio krvnog srodnika. To su bile reþi koje je upotrebio, krvni srodnik, David je morao da išþupa iz Hinterovog uma znaþenje te reþi, kao iz reþnika. Krvni srodnik: brat ili sestra. Oh, to izdajniþko kopile sa konjskom facom. Jedina stvar koju je mali David tražio da Hinter ne predloži, i naravno on je to predložio. Ali šta je drugo mogao da Rþekuje? Želja o krvnom srodniku je bila u Hinterovoj glavi sve vreme, mirovala je kao granata. David, zavirujuüi jedno veþe u majþin um, naišao je na tekst iz Hinterovog pisma. Jedinac je dete lišeno emocija. Bez grube igre i prevrtanja sa krvnim srodnikom, on nema naþina da nauþi tehniku ponašanja sa svojim vršnjacima, on razvija vrlo opasan i teško podnošljiv odnos sa svojim roditeljima, za koje on postaje drug, a ne ovisnik Hinterov univerzalni lek za sve: puno krvnih srodnika. Kao da nema neurotiþara u velikim porodicama. David je bio svestan silnih pokušaja svojih roditelja da poslušaju Hinterov savet. Nema vremena za gubljenje, deþak je svakog dana sve stariji, bez krvnog srodnika, svakog dana mu nedostaje tehnika kako da se ponaša sa svojim vršnjacima. I tako su se noüima jadna ostarela tela Pola i Marte Selig hvatala u koštac sa problemom. Oni su se terali, muþili, ka poražavajuüem obilju pohote, svakog meseca loše vesti su dolazile u naletu krvi: neüe biti krvnog srodnika ovog puta. Njemu nisu ništa rekli o tome stideüi se, verovatno, da priznaju osmogodišnjem detetu da se

stvari kao što su seksualni odnosi dešavaju u njihovim životima. Ali on je znao. On je znao što je majþin stomak nabrekao i zašto su oni još uvek u nedoumici da mu to objasne. Isto tako znao je da majþin misteriozni napad slepog creva, jula 1944. godine, u stvari bio spontani pobaþaj. Znao je zašto su mesecima posle toga oboje bili tužni. Znao je da je doktor rekao Marti tog avgusta, da nije baš pametno za nju da raÿa u trideset petoj godini, da ako veü insistiraju na drugom detetu, da je najbolje da usvoje jedno. Znao je oþev traumatiþni odgovor na taj predlog: Šta, doneti u kuüu kopile koje je neko odbacio? Jadni stari Pol ležao je budan prevrüXüi se, svako veþe, nedeljama; ne priznajuüi ni ženi zašto je bio toliko uznemiren, ali neznano otkrivajuüi celu stvar svom radoznalom sinu. Nesigurnosti, apsurdna neprijateljstva. Zašto moram ja da uzdižem nepoznato derište, samo zbog toga što ovaj psihijatar kaže da üe to pomoüi Davidu? Kakvo üu smeüe uneti u svoju kuüu? Kako mogu voleti dete koje nije moje? Kako mogu znati da je ono jevrejsko kad - ko zna? - možda ga je pravio neki irski dripac, neki italijanski þistaþ cipela, neki drvoseþa? Sve je ovo David opažao, uviÿao. Konaþno se oglasio stariji Selig, zabrinuto, pažljivo, govoreüi svojoj ženi: Možda Hinter greši, možda je ovo samo faza kroz koju David prolazi, i drugo dete nije uopšte pravo rešenje. Govoreüi joj da uzme u obzir troškove, promene u naþinu života - oni nisu mladi, oni odavno imaju ustaljene obiþaje, dete sada u njihovim životima, ustajanje u þetiri ujutro, plakanje, pelene. David je tiho bodrio svog oca, jer kome treba taj nametljivac, taj krvni srodnik, taj neprijatelj mira? Marta je plaþXüi uzvraüala, citirajuüi Hinterovo pismo, þitajuüi kljuþne odlomke iz njene proširene biblioteke o deþijoj psihologiji, dajuüi proklete statistiþke podatke o sluþajevima neuroze, meÿu jedincima. Starac popusti oko božiüa. O.K. O.K, usvojiüemo dete, ali ne uzimamo bilo koje, þuješ mora biti jevrejsko. Nedeljama su te zime obilazili agencije za usvajanje, pred Davidom se pretvarajuüi da su ove posete Menhetnu samo bezazleni izleti radi kupovine. Nisu ga prevarili. Kako može neko prevariti ovo sveznajuüe dete? On je trebalo samo da zaviri iza njihovih þela da sazna da su oni išli da kupe krvnog srodnika. Njegova jedina uteha je bila nada da neüe uspeti da ga naÿu. Još uvek je bio rat: ako nisi mogao da kupiš kola, možda nisi mogao dobiti ni krvnog srodnika. Mnogo nedelja izgledalo je da je u tome stvar. Nije bilo mnogo beba na raspolaganju, a one koje su bile, izgledalo je da imaju velike mane. Nedovoljno jevrejska ili je beba izgledala vrlo krhko, ili je bila previše plaþljiva, ili je bila pogrešnog pola. Neki deþaci su bili na raspolaganju ali Pol i Marta su odluþili da Davidu naÿu malu seku. To je veü mnogo ograniþavalo stvari, jer ljudi nisu težili da daju devojþice na usvajanje, koliko su bili spremni da daju deþake. Jedne snežne noüi u martu, David je otkrio zadovoljstvo koje je slutilo na zlo, na umu svoje majke kada se vratila sa još jednog izleta, i dobro zagledajuüi, shvatio je da je potraga završena. Našla je prekrasnu malu devojþicu, staru þetiri meseca. Majka, stara devetnaest godina, ne samo da je bila provereno jevrejka, veüþak i studentkinja, opisana od strane agencije kao „vrlo inteligentna”. Oþigledno ne toliko inteligentna da spreþi da bude oploÿena od strane zgodnog mladog kapetana ratne avijacije, takoÿe jevrejina, kad je on bio na dopustu februara 1944. godine. Iako je oseüao grižu savesti zbog svoje nepažnje, on nije bio spreman da oženi žrtvu svoje požude, i sad se nalazio na dužnosti u Pacifiku, gde bi trebalo da bude, što se devojþinih roditelja tiþe, deset puta oboren. Oni su nju naterali da da dete na usvajanje. David se þudio što Marta nije donela bebu kuüi tog istog dana, ali je uskoro otkrio da nekoliko nedelja treba da proÿe zbog pravnih formalnosti. I krajem aprila majka mu je saopštila „Tata i ja imamo predivno iznenaÿenje za tebe, Davide”. Dali su joj ime Judit Hana Selig, po oþevoj majci, nedavno preminuloj. David ju je zamrzeo þim ju je video. Bojao se da üe je useliti u njegovu spavaüu sobu, ali nisu. Stavili su njen krevetac u njihovu sobu. Ipak se njeno plakanje orilo po celom stanu, svake noüi, to beskrajno, promuklo kmeþanje. Neverovatno koliko je buke mogla da napravi. Pol i Marta su praktiþno provodili sve

vreme hraneüi je, ili se igrajuüi sa njom ili menjajuüi joj pelene. Davidu to nije smetalo jer ih je to zaokupiralo i oslobodilo ga pritiska. Ali je mrzeo što je Judita tu. Nije mu bilo ništa slatko na njenoj zdepastoj glavi, kovrdžavoj kosi i udebljanim obrazima. Gledajuüi je dok su je presvlaþili, pokazivao je akademsko interesovanje posmatrajuüi njen mali roza prorez, toliko stran njegovom iskustvu; ali jednom kad ga je video, njegova radoznalost je bila zadovoljena. Tako znaþi, one imaju prorez umesto one stvari. O.K. Pa šta? Ustvari, ona je bila iritirajuüe ometalo. Nije mogao da þita na miru zbog buke koju je pravila, a þitanje je bilo njegovo jedino zadovoljstvo. Stan je uvek bio pun rodbine ili prijatelja; obavljajuüi ceremonijalne posete novoj bebi, njihovi glupi konvencionalni umovi preplavili su stan tupim mislima koje su se sudarale kao maljevi u Davidovoj ranijoj svesti. Tu i tamo, pokušao bi da þita bebine misli, ali tamo nije bilo niþega osim neodreÿenih, nejasnih, bezobliþnih delova zamagljenih utisaka; imao je više rezultata þitajuüi umove pasa i maþaka. Izgledalo je da uopšte nema misli. Sve što je mogao da pokupi su bili oseüaji gladi, pospanosti i nejasno orgazmiþko oslobaÿanje dok piški u pelene. Desetak dana posle njenog dolaska, on je odluþio da pokuša da je ubije telepatijom. Dok su mu roditelji bili negde zauzeti, on je otišao u njihovu sobu, provirio u sestrinu kolevku od pruüa, i skoncentrisao se što je jaþe mogao na to da ispere njen neformiran um iz glave. Ako bi samo mogao nekako da isisa iskricu intelekta iz nje, da privede njenu svest u sebe, da je transformiše u praznu bezumnu školjku, ona bi sigurno umrla. Pomišljao je da zarije svoje kandže u njenu dušu. Fiksirao je pogledom i skoncentrisao se gušeüi njene nejake moždane impulse u potpunosti. Doÿi... doÿi... tvoj um klizi ka meni... dobijam ga, dobijam ga celog... znam! Imam ceo tvoj um! Nepomerivši se uopšte od njegovog prizivanja, ona nastavi da guguüe i maše rukama. On je fiksirao još jaþe, Udvostruþujuüi snagu svoje koncentracije. Njen osmeh se pokolebao i nestao. Njene obrve se nabraše namrgoÿeno. Da li je ona znala da je on napada, ili je ona samo bila uznemirena grimasama koje je on pravio? Doÿi... doÿi... tvoj um klizi ka meni... Za trenutak on pomisli da može stvarno da uspe. Ali tada ga ona prostreli pogledom punim ledene zlobe, neverovatno divljim, stvarno užasavajuüim potiþXüi od bebe, on uzmakne preplašen, strahujuüi od iznenadnog protivnapada. Trenutak kasnije, ona nastavi da guguüe. Ona je pobedila. Nastavio je da je mrzi, ali nikad opet nije pokušao da joj naudi. Ona je vremenom, kad je bila dovoljno zrela da shvati šta je mržnja, bila svesna šta njen brat oseüa prema njoj. Ona je uzvraüala mržnjom. Dokazala je da je efikasnija od njega. O, što je ona bila struþnjak za mržnju.

10 Tema ovog sastava je moj prvi trip pomoüu Asida. Moj prvi i poslednji, pre osam godina. U stvari, ja uopšte nisam probao asid veü je Toni. Istinu govoreüi, D-liserdžik i dietliamid nisu nikad prošli kroz moj probavni trakt. Ja sam se u stvari švercovao na Tonijinom tripu, na tom vrlo lošem Tripu. Dozvolite da vam objasnim. Desilo se to leta šezdeset osme. To leto je i samo po sebi bilo loš trip. Seüate li se uopšte šezdeset i osme. To je ona godina kad smo se svi suoþili sa þinjenicom da je sve propala stvar. Mislim na ameriþko društvo. Taj oseüaj širenja truleži i neminovnog kolapsa, tako poznatog svima nama - mislim da u stvari datira iz šezdeset osme. Kad je svet oko nas postao metafora za proces rasta nasilne entropije koji se odvijao u našim dušama - u mojoj duši, u svakom sluþaju - veü duže vremena. Tog leta Lindon Bejns Makbrajd bio je u Beloj kuüi, veoma kratko, odslužujuüi svoje, posle abdikacije u martu. Bobi Kenedi se konaþno sreo sa metkom sa njegovim imenom, isto važi i za Martina Lutera Kinga. Ova dva ubistva nisu predstavljala iznenaÿenje; jedino iznenaÿenje bilo je što se nisu ranije desila. Crnci su palili gradove - tada, oni su palili svoj komšiluk, seüate li se? Obiþno svakodnevni ljudi poþeli su da oblaþe nakaradnu odeüu za posao, zvoncare i majice i mini-minisuknje, kosa je bila duža þak i onima preko dvadeset pet godina. Bila je to godina zalizaka i brkova a la Bafalo Bil. Džin Mekarti, senator iz - odakle? - Minesote? Viskonsina? - þitao je poeziju na konferencijama za štampu, pokušavajuüi da pridobije demokratsku predsedniþku nominaciju, ali bilo je sigurno da üe Demokratska stranka nominirati Huberta Horacija Hamfrija, kad se budu skupili na konvenciji u ýikagu. (Zar ta konvencija nije bila divan primer ameriþkog patriotizma?) U drugom taboru Rokfeler se mnogo trudio da dostigne prevaranta Dika, ali su svi znali dokle üe ga to dovesti. Bebe su umirale od neuhranjenosti negde daleko u Biafri, þega se vi ne seüate, a Rusi su poslali trupe u ýehoslovaþku, kao još jedan dokaz socijalistiþkog zajedništva. U mestu koje se zove Vijetnam, bacali smo napalm na sve na šta smo naišli, zagovarajuüi mir i demokratiju, ali poruþnik Viljem Kali je nedavno rukovodio likvidacijom oko stotinjak zlonamernih i opasnih staraca, žena i dece u gradu Milaj, samo što mi o tome tada ništa nismo znali. Knjige koje su svi þitali bile su: Parovi, Majra Zrekenridž, Ispovesti Neta Tamera i Igra Novca. Zaboravio sam filmove iz te godine. „Jahaþi na duge staze” još nije bio snimljen, a „Diplomac” je bio iz prethodne godine. Možda je to bila godina filma „Rozmarina beba”. Da, to zvuþi taþno: 1968. je sigurno bila ÿavolova godina. Bila je to takoÿe godina kada je puno ljudi srednjeg staleža, srednjih godina poþelo upotrebljavati, stidljivo, reþi „šit” i „trava” umesto „marihuana”. Neki su je i pušili a ne samo priþali o njoj. (Ja. Konaþno napunivši 33 godine.) Da vidimo, šta još? Predsednik Džonson naimenovao je Ejba Fortasa za Vrhovnog Sudiju Vrhovnog Suda umesto Erla Vorena. Gde ste vi sada, Vrhovni Sudijo Fortas, kad ste nam potrebni? Pariški mirovni pregovori, verovali ili ne, tek su bili poþeli tog leta. Kasnijih godina izgledalo je kao da ti pregovori traju od poþetka sveta, veþiti i beskonaþni kao i Veliki kanjon i Republikanska stranka, ali ne, oni su izumljeni 1968. Deni Meklejn je bio na putu da pobedi 31. utakmicu te sezone. Pretpostavljam da je Meklejn bio jedino ljudsko biüe koje je mislilo da je 1968. vredela nekog iskustva. Ipak je njegov tim izgubio Svetsku Seriju. (Ne. Šta ja govorim? Tigrovi su pobedili 4:3, ali je Miki Loliþ bio zvezda, ne Meklejn). Eto, to je bila takva godina Oh, Isuse, zaboravio sam jedan znaþajan deo istorije. U proleüe šezdeset osme imali smo nerede na Kolumbija univerzitetu, radikalni studenti su okupirali univerzitet. („Krik Mora Da Ide”), nastava je bila obustavljena („Zatvorite ga!”), završni ispiti otkazani, suoþavanje sa

policijom, noüu kada je priliþan broj lobanja studenata bio razmrskan, mnogo visokokvalitetne krvi je teklo ulicama. Kako je to þudno, da sam taj dogaÿaj smetnuo s uma, kad je to, od svega što sam ovde naveo, bilo jedino koje sam liþno iskusio na svojoj koži. Stojeüi na uglu ulica Brodvej i sto šesnaeste, gledajuüi kordone fuzza kako nemilosrdno jure prema Batler biblioteci. (Fuzz je bio naziv za policajce pre nego što smo poþeli da ih zovemo svinje, malo kasnije te iste godine). Držeüi ruku visoko uzdignutu, prstiju raširenih u V za mir gestu, urlajuüi idiotske parole sa najbuþnijima. ýXþHüi u predvorju Dvorane Furland, dok su noüne patrole obuþene u plavo, prolazile odlazeüi u hajku. Debatirajuüi o taktici sa þupavim bradatim nacistiþkim politiþkim voÿom SDS-a, koji mi je na kraju pljunuo u lice i nazvao me smrdljivim liberalnim izdajicom. Gledajuüi slatke Bernard devojke kako cepaju svoje bluze i njišu grudima na napaljene, razdražene pandure, dok istovremeno uzvikuju divlje anglosaksonizme koje Bernard devojke u moje vreme nisu nikad þule. Gledajuüi grupu mladih þupavaca sa Kolumbija univerziteta kako ritualno pišaju na hrpu istraživaþkih radova koji su bili oteti iz stola nekog nesretnog predavaþa koji je spremao doktorat Tada sam shvatio da ne može biti nade za þoveþanstvo, kad su þak i najbolji meÿu nama u stanju da šiznu u svrhu ljubavi i mira i ljudske jednakosti. Tih mraþnih noüi zavirio sam u mnogo umova i našao samo histeriju i ludilo, i jednom, shvatajuüi, u oþajanju, da živim u svetu gde su se dve frakcije luÿaka borile za kontrolu nad ludnicom, otišao da povraüam u Riversajd park posle izuzetno krvavih nereda i bio sam iznenada zateþen (ja, zateþen iznenada) od strane okretnog þetrnaestogodišnjaka, crnca, džeparoša koji mi je smešeüi se ukrao 22 dolara. Živeo sam blizu Kolumbija univerziteta ’68, stanujuüi u zapuštenom hotelu u stoþetrnaestoj ulici, gde sam imao sobu srednje veliþine, uz upotrebu kuhinje i kupatila, bez doplate za bubašvabe. Bio je to isti hotel u kome sam stanovao kao student 1955-56. Zgrada je tada bila oronula i bila je još odvratnija ÿavolja rupþaga kad sam se vratio u nju dvanaest godina kasnije - dvorište je bilo puno razbacanih, polomljenih špriceva kao što su dvorišta drugih zgrada bila puna pikavaca - ali ja imam þudan obiþaj, možda mazohistiþki, da ne zaboravljam delove svoje prošlosti bez obzira koliko ružni oni bili, i kad mi je bio potreban smeštaj, izabrao sam isti hotel. Uostalom, bio je jeftin - 14,50 dolara nedeljno - a ja sam morao biti blizu univerziteta zbog posla, istraživajuüi tu knjigu o Izraelu. Da li me još uvek pratite? Govorio sam vam o svom prvom tripu pomoüu asida, koji je u stvari bio Tonijin trip. Živeli smo u našoj bednoj sobi skoro sedam nedelja - preživljavali smo toplotne talase i kišne oluje, nerazumevanja i pomirenja, bilo je to sreþno vreme, verovatno najsreüniji period mog života. Ja sam je voleo i mislim da je ona volela mene. U mom životu nije bilo mnogo ljubavi. Ovo nije namenjeno da izazove sažaljenje, veü jednostavno þinjeniþno stanje, objektivno odmereno. Priroda mog sluþaja umanjuje moju sposobnost da volim i da budem voljen. Covek u takvim okolnostima, imajuüi širok pristup u svaþije najdublje misli, stvarno ne može da oseti mnogo ljubavi jer ne veruje mnogo drugim ljudima: on zna previše o njihovim malim prljavim tajnama i to ubija njegova oseüanja prema njima. Nesposoban da uzvrati, on ne može da dobije. Njegova duša, oþvrsnula zbog izolovanosti i nepraštanja, postaje nepristupaþna tako da drugima nije lako da ga vole. Zamka se sama zatvori i on je zarobljen unutra. Pored svega toga ja sam voleo Toni, pazeüi da ne zalazim previše duboko u nju, i nisam sumnjao da mi je ljubav uzvraüena. Šta u.stvari definiše ljubav? Ja sam više voleo da budem sa njom nego s nekom drugom i ona takoÿe. Uzbuÿivali smo jedno drugo na svaki moguüi naþin. Nikad nismo jedno drugom dosaÿivali. Naša tela održavala su blizinu naših duša: meni nikad nije zatajila erekcija, njoj nikad nije nedostajalo uzbuÿenja, a naše sparivanje dovodilo nas je do ekstaze. Ove stvari bih nazvao parametrima ljubavi. U petak posle sedam nedelja provedenih zajedno, Toni se vratila kuüi s posla sa dve male kocke belog papira za upijanje u svojoj tašni. Posmatrao sam ih trenutak ili dva, ne razumevajuüi.

„Asid”, konaþno reþe ona. „Asid?” „Znaš. LSD. Tedi mi ih je dao.” Tedi je bio njen šef, glavni urednik. LSD, da. Znao sam. ýitao sam Hakslija, o meskalinu 1957. godine. Fascinirao me je i mamio da ga probam. Godinama sam se zanosio Psihodeliþnim iskustvima, þak sam se jednom prijavio kao dobrovoljac za LSD istraživaþki program na medicinskom centru Kolumbija. Zakasnio sam sa prijavom, i tada, kad je droga postala moda, þule su se i straviþne priþe o samoubistvima, psihozama, lošim iskustvima. Znajuüi da sam ranjiv, odluþio sam da bi bolje bilo da asid ostavim drugima, iako sam još uvek bio radoznao. A sada ove kocke papira za upijanje koje su bile na dlanu Tonijine ruke. „Ovo bi trebalo da bude fenomenalno”, reþe ona. „Sto posto þisto, laboratorijskog kvaliteta. Tedi je veü probao malo ovog i kaže da je vrlo glatko, vrlo þisto, nema opasnosti ili nekog sranja. Mislila sam da bi sutra mogli da probamo, i da se u nedelju odmorimo.” „Oboje?” „Što da ne?” „Misliš da je pametno da oboje budemo van pameti u isto vreme?” Uputi mi svojstven pogled. „Misliš da te asid dovodi van pameti?” „Ne znam. ýuo sam mnogo zastrašujuüih priþa.” „Nisi nikad probao?” „Ne”, rekoh. „A ti?” „Pa, nisam. Ali sam zato gledala drugove dok su tripovali.” Osetih ubod na podseüanje o životu koji je vodila pre nego što sam je upoznao. „Oni ne izgube pamet, Dejvide. To je neka vrsta divlje visine koja traje oko sat vremena, kad se stvari ponekad pomešaju, ali u suštini kad neko tripuje on sedi najednom mestu tako lucidno i tako smireno kao - na primer Oldos Haksli. Da li možeš da zamisliš Hakslija van pameti? Brbljajuüi i balaveüi i razbijajuüi nameštaj?” „A šta kažeš o tipu koji je ubio svoju taštu dok je bio pod asidom? O devojci koja se bacila kroz prozor?” Toni slegne ramenima. „Oni su bili nestabilni”, gordo reþe. „Verovatno je ubistvo ili samoubistvo bilo ono þemu su težili, a asid im je samo dao podsticaj koji im je bio potreban da urade ono što su hteli. Ali to ne znaþi da bi ti ili ja Ili je možda doza bila prejaka, ili je asid bio pomešan sa nekom drugom drogom. Ko zna? To se dešava jednom u milion sluþajeva. Znam ljude koji su probali po pedeset, šezdeset puta i nikad nisu imali problema.” Zvuþala je nestrpljivo. Bio je neki zaštitniþki, prekoravajuüi ton u njenom glasu. Njeno poštovanje prema meni je izgledalo jako umanjeno zbog ove moje neodluþnosti; bili smo na pragu pravog jaza. „U þemu je stvar, Dejvide? Zar se plašiš da tripuješ?” „Mislim da nije pametno da oboje tripujemo istovremeno, to je sve. Kad nismo sigurni gde üe nas to odvesti.” „Tripovati zajedno je najlepša stvar koju dve osobe mogu da urade”, reþe. „Ali je riziþno. Mi jednostavno ne znamo. Gledaj, ti možeš nabaviti još asida ako želiš, zar ne?” „Najverovatnije mogu.” „Dobro, onda. Daj da ovo uradimo postepeno, korak po korak. Nema žurbe. Ti probaj sutra, a ja üu da posmatram. Ja üu probati u nedelju, a ti üeš posmatrati. Ako nam se oboma svidi uticaj asida na nas, sledeüi put üemo probati zajedno. Jel' u redu, Toni? Jel’ u redu?” Nije bilo u redu. Video sam da hoüe nešto da kaže, da uobliþava neki argument, neki prigovor, ali sam takoÿe video da je zastala, povukla, preispitala svoje pozicije, i odluþila se da

ne kaže ništa. Iako joj ni u jednom trenutku nisam þitao misli, izrazi njenog lica dali su mi uvid u redosled njenih misli. „U redu,” reþe blago. „Nije vredno rasprave.” U subotu ujutro, ona je preskoþila doruþak - reþeno joj je da tripuje na prazan stomak - i kad sam ja jeo, sedeli smo izvesno vreme u kuhinji sa jednom kockom papira za upijanje koja je nedužno bila na stolu izmeÿu nas dvoje. Pretvarali smo se kao da nije tu. Toni je izgledala utuþeno; ne znam da li joj je smetalo moje insistiranje da tripuje bez mene, ili je bila samo zabrinuta, sada kad je došlo vreme tripa. Nismo mnogo priþali. Ona je napunila pepeljaru polupopušenim cigaretama. S vremena na vreme nervozno se nasmešila. S vremena na vreme uzeo bih njenu ruku i ohrabrujuüi se osmehnuo. Tokom ove dirljive scene nekolicina stanara sa kojima smo delili kuhinju na ovom spratu hotela, ušla je i izašla. Prvo Eloiza, lukava crnkinja, prostitutka. Onda gospoÿica Teotokis, medicinska sestra odbojnog lica koja je radila u bolnici Sveti Luka. Gospodin Vong, mali misteriozni debeljuškasti kinez koji se uvek šetao u gaüama. Ejtken, peder, uþenjak iz Toleda, i njegov bledi cimer, Donaldson. Neki su klimnuli glavom prema nama, ali niko nije prozborio ni reþ, þak ni „Dobro jutro”. Ovÿe je bilo pravilo da se ponašaš kao da su tvoji susedi nevidljivi. Dobra stara tradicija Njujorka. Oko pola deset, Toni reþe: „Donesi mi þašu soka od pomorandže, molim te.” Sipao sam þašu soka iz flaše u frižideru na kojoj je bilo napisano moje ime. Namignuvši mi i široko se osmehnuvši, lažno odvažna, zgužvala je papir za upijanje i gurnula ga u usta, naglo ispila sok da lakše proguta. „Za koliko treba da poþne da deluje?” upitah. „Za oko sat i po” U stvari trebalo je pedesetak minuta. Vratili smo se u našu sobu, zakljuþali vrata; slab, škripav zvuk Baha dopirao je iz portabl gramofona. Pokušavao sam da þitam, i Toni takoÿe; stranice se nisu brzo okretale. Iznenada ona podiže pogled i reþe: „Poþinjem da se oseüam drugaþije.” „Kako drugaþije?” „Vrti mi se u glavi. Kao kad hoüu da povraüam. Oseüam bockanje u vratu.” „Da ti donesem nešto? ýašu vode? Sok?” „Ništa, hvala. Dobro mi je. Stvarno mi je dobro.” Bojažljiv ali iskren osmeh. Izgledala je malo zabrinuta ali ni malo uplašena. Željna tripa. Odložio sam knjigu i posmatrao je oprezno, oseüajuüi se zaštitniþki, skoro želeüi da se desi nešto da joj budem na usluzi. Nisam želeo da ima loše iskustvo ali želeo sam da joj budem potreban. Davala mi je informacije o napredovanju asida kroz svoj nervni sistem. Hvatao sam beleške dok mi ona nije ukazala da joj škripa olovke po papiru smeta. Poþinjali su vizuelni efekti. Zidovi su joj izgledali pomalo konkavni, a pukotine na malteru dobijale su neobiþne oblike i postajale su zamršene. Boje su bile neprirodno jarke. Snopovi svetlosti koji su prodirali kroz prijavi prozor bili su prizmatiþni, razbijajuüi i bacajuüi delove spektra po podu. Muzika - imao sam gomilu njenih omiljenih ploþa na menjaþu - poprimila je þudan, novi intenzitet; teško je pratila melodije, izgledalo joj je kao da se gramofon zaustavlja pa poþinje, ali zvuk kao zvuk imao je neki noviji neopisivi kvalitet gustine i opipljivosti koji ju je opþinjavao. ýula je nekakav zvuk nalik na zvižduk, kao da vazduh struji niz njen obraz. Govorila je o prožimajuüem oseüaju neobiþnosti - „Ja sam na nekoj drugoj planeti,” izgovorila je dva puta. Izgledala je ushiüeno, uzbuÿeno, sreüno. Priseüajuüi se užasnih priþa koje sam þuo da asid izaziva padanje u pakao, opustošene prikaze kažnjenih skitnica, prelepo ispriþanih na.radost miliona þitalaca od strane marljivih anonimnih novinara Tajma i Lajfa, skoro sam zaplakao od olakšanja zbog þinjenice da üe Toni proüi bez ozleda. A plašio sam se najgoreg. Ali ona se dobro držala. Oþi su joj bile zatvorene, lice vedro i pobedonosno veselo, disanje duboko i opušteno. Toni se nalazila

izgubljena u transcendentalnom carstvu misterije. Sada mi nije skoro ništa govorila, prekidajuüi tišinu svakih nekoliko minuta da promrmlja nešto nerazgovetno i zamršeno. Veü je bilo prošlo pola sata od prve najave da se oseüa þudno. Kako je ponirala sve dublje u svoj trip, moja ljubav prema njoj se produbljivala. Njena sposobnost da se suoþi sa asidom bio je dokaz þvrstine njene liþnosti i to me je radovalo. Divim se sposobnim ženama. Veü sam planirao kako üu sutra ja tripovati - birajuüi muziþku pratnju, pokušavajuüi da zamislim zanimljive oblike iskrivljenja stvarnosti koje üu iskusiti, radujuüi se unapred kasnijem poreÿenju beležaka sa Toninim. Žalio sam zbog kukaviþluka koji me je lišio zadovoljstva da tripujem sa Toni danas. Ali šta je to sad? Šta se dešava sa mojom glavom? Otkud ovaj iznenadni oseüaj gušenja? Ovo pulsiranje u prsima? Suvo grlo? Zidovi se savijaju; vazduh se þini težak i blizak; desna ruka iznenada je pola metra duža od leve. Ovo su efekti koje je Toni opazila i opisala malo pre. Zašto ih sad ja oseüam? Drhtim. Mišiüi poigravaju po sopstvenom nahoÿenju u butinama. Zar ovo oni nazivaju visoki kontakt? Samo zato što sam bio tako blizu Toni dok je ona tripovala - je li ona izdisala þestice LSD ka meni, zar sam omaškom udahnuo neku zarazu iz vazduha? „Dragi moj Selig”, reþe naslonjaþ pun sebe, „kako možeš biti tako glup? Ti oþigledno crpiš ove fenomene direktno iz njenog uma.” 2þigledno? Da li je to tako oþigledno? Uzimam u obzir tu moguünost. Da li nehotice þitam Tonijine misli? Izgleda da da. U prošlosti, pokušaj koncentracije, bez obzira koliko slab, bio je neophodan da bih bio u stanju da izoštrim prisluškivanje neþijih misli. Ali izgleda da je asid pojaþao njenu energiju i da je ona doprla do mene netražena. Koje je drugo objašnjenje moguüe? Ona mi emituje svoje tripovanje; a ja sam se nekako ukljuþio na njenu talasnu dužinu, bez obzira na þasnu odluku da poštujem njenu intimu. A sada þudnovatosti asida, šireüi se kroz jaz meÿu nama, zarazile su i mene. Da li da izaÿem iz njenog uma? Dejstvo asida me uznemirava. Pogledah Toni, ona izgleda preobražena. Mali tamni mladež na njenom obrazu, blizu ivice usne, blesne kao vrtlog rasplamsanih boja: crvena, plava, ljubiþasta zelena. Usne su joj prepune, usta široka. Svi ti zubi. Red po red po red, kao kod ajkule. Zašto nisam nikada do sada primetio ta grabežljiva usta? Ona me plaši. Njen vrat se izdužuje; telo joj se zbija; grudi joj se kreüu kao da ima nemirne maþke ispod poznatog crvenog džempera koji je i sam poprimio zlokobnu preteüu purpurnu nijansu. Da bih joj pobegao bacam pogled ka prozoru. Uoþavam tragove naprslina na štrokavim okvirima kojih nikada pre nisam bio svestan. Sigurno üe za koji trenutak naprsli prozor puüi i isprskati nas komadiüima stakla. Zgrada preko puta je neprirodno zdepasta danas. Ta promenjena forma preti. Plafon mi se primiþe takoÿe. ýujem prigušene udarce bubnja odozgo - koraci suseda iznad mene, kažem sebi - i zamišljam ljudoždere kako pripremaju veþeru. Da li je ovo uobiþajena posledica uzimanja asida? Da li je to to što mladi naše nacije rade sami sebi, dobrovoljno, þak željno, u ime zabave? Trebalo bi iskljuþiti ovo, pre nego što potpuno šiznem. Ja želim napolje. Pa, lako izvodljivo. Imam svoj naþin da zaustavljam primanja, da blokiram priliv. Samo ovoga puta mi ne uspeva. Bespomoüan sam pred snagom asida. Pokušavam da se iskljuþim od ovih nepoznatih i nesreÿenih utisaka, a oni bez obzira na to marširaju ka meni. Široko sam otvoren za sve što izbija iz Toni. Ja sam uhvaüen. Tonem sve dublje i dublje. Ovo je trip. Ovo je loš trip. Ovo je vrlo loš trip. Kako þudno: Toni je dobro krenulo, zar. ne? Tako je izgledalo posmatraþu. Zašto onda je, sluþajno se švercujuüi, uviÿam da mi je loše krenulo? Sve stoje u Tonijinom umu sliva se u moj um. Poimanje neþije duše nije mi strano, ali ovo je prenos kakav nikad ranije nisam imao, informacija oblikovana drogom, dolazi do mene u sablasnoj izopaþenosti. Ja sam neželjen posmatraþ Tonijine duše i ono što vidim je gozba ÿavola. Zar takav mrak može da postoji u njoj? Ništa sliþno nisam video prethodna dva puta: da li je asid

dosegao do nivoa košmara meni do tada nepristupaþnog? Njena prošlost defiluje. Napadne scene okupane u sablasnom svetlu. Ljubavnici. Sparivanja. Gnusobe. Bujica menstrualne krvi, ili je ta crvena krv nešto još kobnije? Tu je ugrušak bola: šta je to, okrutnost prema drugima, okrutnost prema sebi? Vidi kako se podaje toj povorci monstruoznih ljudi! Oni mehaniþki napreduju, gromovita legija. Njihovi ukruüeni udovi šljašte užasnom crvenom svetlošüu. Jedan po jedan uranjaju u nju, vidim svetlost kako struji niz njene slabine dok je obraÿuju. Njihova lica su maske. Ne znam nijednog. Zašto nisam i ja u redu? Gde sam ja? Ah, tamo: skroz po strani, beznaþajan, nebitan. Da li ta stvar predstavlja mene? Zar tako ona mene stvarno vidi? Dlakavi vampirski šišmiš, puzava zgrþena krvopija? Ili je to prosto sopstvena slika Davida Seliga o sebi, koja poskakuje izmeÿu nas kao odraz u berberskim paralelnim ogledalima? Bože, pomozi mi, da li to ja prenosim njoj vibracije, a onda ih nalazim u njoj kriveþi je što pruža sklonište košmarima koji nisu njeni? Kako da prekinem ovu vezu? Ustajem posrüXüi. Teturajuüi bangavo, zagaÿen. Soba se okreüe. Gde su vrata? Kvaka beži od mene. Nasrüem ka njoj. „Dejvide” njen glas odjeknu beskrajno. „Dejvide Dejvide Dejvide Dejvide Dejvide Dejvide.” „Malo svežeg vazduha”, promrmljam. „Samo izlazim na trenutak.” Ne pomaže. Košmarne scene me progone. Oslonim se na vlažan zid, držeüi se za treperavi izvor svetlosti. Kinez prolazi pored mene kao duh. Negde u daljini þujem zvonjavu telefona. Vrata frižidera treskom su se zalupila, i opet, i opet, a kinez prolazi pored mene po drugi put iz istog pravca, a kvaka beži od mene, dok se svemir okreüe sam od sebe, hvata me u petlju trenutka. Entropija opada. Zelena krv izbija iz zelenog zida. Bodljikav glas mi kaže „Selig? Nešto nije u redu?” To je Donaldson, narkoman. Njegovo liceje poput mrtvaþke glave. Njegova ruka na mom ramenu je košþata. „Da li si bolestan?” pita on. Odmahujem glavom. Naginje se prema meni sve dok njegove prazne oþne duplje ne dospeju na par santimetara od mog lica; prouþava me malo duže. Kaže: „Ti tripuješ, þoveþe! Zar ne? Slušaj, ako želiš, doÿi dole niz hodnik, mi imamo nešto što ti može pomoü.” „Ne. Nema problema.” Oteturam se u svoju sobu. Vrata, najednom savitljiva, neüe da se zatvore; guram ih obema rukama, zadržavajuüi ih sve dok brava ne škljocne. Toni sedi tamo gde sam je ostavio. Izgleda zbunjena Njeno lice deluje monstruozno, pravi Pikaso; okreüem se od nje, zaprepašüen. „Dejvide?” Glas joj je promukao i hrapav; zvuþi istovremeno u dve oktave odjednom, popunjen grubom vunom izmeÿu gornjeg i donjeg tona Divlje mašem rukama, pokušavajuüi da je prekinem u priþanju, ali ona nastavlja, izražavajuüi zabrinutost za mene, zahtevajuüi da zna šta se dešava, zašto sam ulazio i izlazio iz sobe. Svaki zvuk koji ona ispusti muþi me. Ni scene ne prestaju da teku iz njenog uma u moj. Taj þupavi zubati šišmiš sa mojim likom još uvek mrko gleda iza ugla njene lobanje. Toni, mislio sam da me voliš. Toni, mislio sam da te þinim sreünom. Pao sam na kolena i istraživao prašinom okoreo tepih, star milion godina, izbledeo stanjen otrcan komad pleistocena Ona doÿe do mene, saginjuüi se zabrinuto, ona koja je tripovala pazila je na blagostinju svog partnera bistrog uma, koji je na þudan naþin takoÿe tripovao. „Ne razumem”, šapnuüe. „Dejvide ti plaþeš. Lice ti je skroz uplakano. Da nisam rekla nešto pogrešno? Molim te ne plaþi, Dejvide. Ja sam imala tako dobar oseüaj, a sad - jednostavno ne razumem...”

Šišmiš. Šišmiš. Koji širi svoja gumena krila. Otkrivajuüi svoje žute oþnjake. Ujedajuüi. Šišajuüi. Pijuüi. Jedva sam izgovorio par reþi: „Ja sam - takoÿe - tripovao...” Moje lice pripijeno uz tepih. Miris prašine u svim nozdrvama. Trilobiti puze kroz moj um. Šišmiš puzi kroz njen. Prodoran smeh u hodniku. Telefon. Vrata frižidera: tup, tup, tup! Ljudožderi plešu na spratu iznad. Plafon mi pritiskuje leÿa. Moj gladan mozak hara Tonijinu dušu. Onaj koji viri kroz kljuþaonicu može videti ono što üe ga muþiti. Toni kaže: „Ti si uzeo drugi asid? Kada?” „Nisam.” „Kako to onda tripuješ?” Ne odgovaram. ýLþim, sklupþen, znojim se, stenjem. Ovo je silazak u pakao. Haksli me je upozorio. Ja nisam želeo Tonijin trip. Nisam tražio da išta vidim. Moje odbrane su sad uništene. Ona me obuzima. Ona me proždire. Toni kaže: „Da li þitaš moje misli, Dejvide?” „Da.” Jadno poslednje priznanje. „ýitam tvoje misli.” „Šta si rekao?” „Rekao sam da ti þitam misli. Mogu videti svaku misao. Svako iskustvo. Vidim sebe na naþin koji me ti vidiš. O, Isuse, Toni, Toni, tako je grozno!” Ona me cima i pokušava da me pridigne da je pogledam. Konaþno ustajem. Njeno lice je užasno bledo; pogled joj je ukoþen. Ona traži razjašnjenje. Šta je to o þitanju misli? Da li sam to stvarno rekao, ili je to nešto što je njen asidom pomuüen um izmislio? Stvarno sam to rekao, rekoh joj. Pitala si me ako sam ti þitao misli i ja sam rekao da jesam. „Nisam te uopšte tako nešto pitala”, reþe ona. Äýuo sam da si pitala.” „Ali nisam...” tresuüi se sad. Oboje. Njen glas je prazan. „Ti pokušavaš da mi nametneš da sam imala loše iskustvo sa asidom, zar ne Dejvide? Ne shvatam. Zašto bi ti želeo da me povrediš? Zašto me zbunjuješ? Bio je to dobar trip. Bio je to dobar trip. ” „Za mene nije”, rekoh. „Ti nisi tripovao.” „Ali jesam.” Uputi mi pogled potpunog nerazumevanja, otrgne se od mene i baci se na krevet, plaþXüi. Iz njenog uma, probijajuüi se kroz þudne prozore izazvane asidom, dolazi eksplozija sirovih emocija: strah, ograniþenost, bol, ljutnja Ona misli da sam namerno pokušao da je povredim. Šta god da kažem neüe popraviti situaciju. Ništa nikad neüe popraviti situaciju. Ona me prezire. Ja sam vampir, krvopija, pijavica; ona zna þemu služi moja moü. Mi smo prešli fatalni prag i ona nikad neüe misliti o meni bez muþnine i stida. Niti ja o njoj. Izletim iz sobe, niz hodnik u sobu koju su delili Donaldson i Ejtken. „Loš trip”, promrmljah. „Izvinite što smetam, ali...” • Ostao sam sa njima tog poslepodneva. Dali su mi sredstvo za smirenje i nežno me doveli do silazne putanje tripa. Psihodeliþne scene su mi još uvek navirale od Toni nekih pola sata, kao neka neumoljiva pupþana vrpca koja nas je spajala celom dužinom hodnika; ali tada na moje olakšanje, oseüaj veze poþeo je da bledi i opada, i iznenada, sa nekom vrstom þujnog škljocanja u þasu prekida, potpuno je nestao. Blistavi fantomi prestali su da muþe moju dušu. Boje, dimenzije i sklop vratili su se u svoja pravilna stanja I napokon sam bio slobodan od tog nemilosrdnog odraza sopstvene mašte. Tada kad sam opet bio potpuno sam u glavi, hteo sam da plaþem od

radosti jer sam spašen, ali suze nisu dolazile, sedeo sam pasivno, pijuckajuüi sodu bikarbonu. Vreme je prolazilo. Donaldson i Ejtken i ja priþali smo na miroljubiv, civilizovan otrcan naþin o Bahu, srednjovekovnoj umetnosti, Riþardu Niksonu, drogi i mnogim drugim stvarima. Jedva sam ih poznavao pa ipak su bili spremni da utroše svoje vreme da bi olakšali bol strancu. Konaþno sam se oseüao bolje. Nešto malo pre šest sati, zahvaljujuüi se duboko, vratio sam se u sobu. Toni nije bilo tamo. Mesto je izgledalo þudno izmenjeno. Knjige su nestale sa polica, grafike sa zidova; vrata od ormana bila su otvorena i pola stvari je nedostajalo. Ovako ošamuüen malaksao tek sam kroz trenutak-dva uspeo da shvatim šta se desilo. Prvo sam pomislio na provalu, na otmicu, ali tada sam uvideo istinu. Ona se iselila.

11 U vazduhu se danas može naslutiti dolazak zime - vetar provokativno štipa za obraze. Oktobar prebrzo prolazi. Nebo je flekavo i nezdravo, prekriveno žalosnim, teškim i niskim oblacima. Juþe je padala kiša, odvajala lišüe od drveüa, i ono sada leži prilepljeno za trotoar Koledž Voka, njihovi ofucani vrhovi lepršaju na oštrom povetarcu. Svuda unaokolo su barice. Dok sam se pripremao da sednem pored masivne zelene statue Alme Mater, prvo sam preko hladnih i vlažnih kamenih stepenica uredno rasprostro novine, izabrane delove današnjeg izdanja Kolumbija Dejli Spektator. Pre nešto više od dvadeset godina, dok sam bio glupo ambiciozni student druge godine koji sanjari o karijeri novinara - kako lukavo, novinar koji þita misli! - Spek je tada bio centralni deo mog života; sada mi služi da mi dupe ostane suvo. Ovde sedim. Radno vreme. Na mojim kolenima leži debela vlaknasta fascikla, zatvorena velikim gumenim lastišem. Unutra, uredno otkucanih pet seminarskih radova, svaki spojen bakrenom spajalicom; rezultat mog nedeljnog truda. Kafkini romani, Šo kao tragiþar, Koncept o sintetiþkim a priori tvrdnjama, Odisej kao simbol društva, Eshil i aristotelovska tragedija. Staro akademsko sranje, potvrÿeno u svojoj beznadežnoj fekalnosti od strane ovih pametnih momaka radih da dozvole da im stari lisac to uradi. Ovo je dan ugovoren za dostavu radova i, možda, za nove porudžbine. Pet do jedanaest. Moje mušterije üe uskoro doüi. U meÿuvremenu mogu da posmatram defile. Studenti žurno prolaze, noseüi hrpe knjiga. Kosa se talasa na vetru, grudi živahno njišu. Svi oni mi izgledaju zastrašujuüe mladi, þak i oni bradati. Naroþito oni bradati. Da li ste svesni da svake godine ima sve više mladih ljudi? Njihovo pleme se stalno uveüava dok matorci padaju na krivini, a i ja se približavam groblju. ýak mi i profesori ovih dana izgledaju mladi. Ima ljudi koji su doktorirali a koji su petnaest godina mlaÿi od mene. Zar to ne ubija u pojam? Zamislite deþaka roÿenog 1950. godine koji je veü doktorirao 1950. brijao sam se tri puta nedeljno, masturbirao svake srede i subote; bio sam srþani, napaljeni pubertetlija, visok 175 santimetara, sa ambicijama, patnjama i znanjem, sa osobenošüu. 1950. godine, današnji mladi i neiskusni profesori i doktori bili su krezuba novoroÿenþad, nabranih lica, koža lepljivih od amnionskih sokova. Kako su mogli ti klinci tako rano da doktoriraju? Ti klinci su me prestigli dok sam se ja vukao po stazi. Nalazim da mi je druženje sa samim sobom dosadno kad padnem u samosažaljenje. Da bih se zabavio, pokušavam da zavirim u umove prolaznika i da vidim što mogu videti. Igrajuüi svoju staru igru, svoju jedinu igru. Selig Vojaer, vampir duše, koji cepa intimnosti nevinih stranaca da oraspoloži svoje hladno srce. Ali ne: danas moja moü odbija da radi. Samo nerazgovetno mrmljanje dopire do mene, nedefinisano, osloboÿeno sadržaja. Nema diskretnih reþi, nema bljesaka liþnosti, nema vizija suštine duše. Ovo je jedan od loših dana Sva ulazna energija utapa se u nerazumljivu masu; svaka informacija identiþna je sa svim ostalima. To je pobeda entropije. Priseüam se Fosterove gospoÿe Mur, koja pažljivo osluškuje otkrovljenje u odjecima Marabar peüina, a þuje samo jednu te istu monotonu buku, isti beznaþajan zvuk koji rastapa sve: Bum. Zbir i suština odluþne težnje þoveþanstva: Bum. Umovi koji proleüu prolazeüi Koledž Vokom sada mi emituju samo: Bum. Verovatno je to sve što zaslužujem. Ljubav, strah, vera, nevaspitanost, glad, samozadovoljstvo, svaka vrsta unutrašnjeg monologa, sve to dopire do mene sa identiþnim sadržajem. Bum. Moram ovo da popravim. Još nije kasno da zapoþnem rat protiv entropije. Postepeno, znojeüi se, boreüi se, otimajuüi se da nešto primim, širim otvor, ulagujuüi se mojoj moüi da proradi. Da. Da. Živni. Digni se, ti bedni špijunu! Vrati mi ravnotežu! Moü se pokrene u meni. Unutrašnji mrak se malo razbistri; zalutali komadiüi izoliranih ali

razumljivih misli nalaze svoj put do mene. Neurotiþan ali još uvek ne sasvim lud. Idem da vidim šefa odseka i da mu kažem da odjebe. Karte za operu, ali moram. Tucanje je zadovoljstvo, tucanje je vrlo znaþajno ali ima još nešto. Kao kad stojiš na vrlo visokoj dasci za skakanje pred sam skok. Ovo isprekidano haotiþno brbljanje samo mi daje do znanja da moü još uvek nije mrtva, i time se zadovoljavam. Zamišljao sam moü kao crva zamotanog oko mog mozga; jedan umoran crv, naboran i sklupþan, njegova nekad sjajna koža sada je bubuljiþava sa otrcanim prljavim flekama. To je relativno skora slika ali þak i u sreünijim danima uvek sam mislio kao o neþem odvojenom od mene, kao o nekom uljezu. Stanar. Ono i ja. ja i ono. O ovakvim stvarima sam obiþno diskutovao sa Najkvistom. (Da li je ipak on ušao u ove sfere? Možda nije. Osoba koju sam nekad poznavao, izvesni Tom Najkvist, moj bivši prijatelj. I on je imao nekog sliþnog uljeza u glavi). Najkvistu se nisu svideli moji stavovi. „To je ludo, þoveþe, postavljati takvu dualnost. Tvoja moü si ti. Ti si svoja moü. Zašto pokušavaš da otuÿiš sebe iz svog sopstvenog uma?” Verovatno je Najkvist bio u pravu, ali sada je prekasno. Ona i ja, tako üe biti, dok nas smrt ne rastavi. Evo moje mušterije, krupnog atlete, Pola F. Bruna Njegovo lice je nateþeno i ljubiþasto i on se ne smeši, kao da ga je subotnji heroizam koštao nekoliko zuba. Trgnuh gumeni lastiš, izvukoh Kafkine romane, i dadoh mu rad. „Šest strana”, rekoh. Veü mi je bio dao deset dolara kapare. „Doÿeš mi još jedanaest dolara. Hoüeš li prvo da ga proþitaš?” „Koliko je dobar?” „Neüe ti biti žao.” „Verujem ti na reþ.” Uspeva bolno, zatvorenih usta, da se osmehne. IzvlaþHüi svoj debeli novþanik, prekrije moj dlan novþanicama. Brzo uskoþim u njegov um, samo iz zezanja, jer moja moü ponovo funkcioniše, brza psihiþka pljaþka, i pokupim površinske slojeve: raskliman zub na utakmici, slatka nadoknada felacijom u Studentskom domu prošle subote, neodreÿene misli o seksu posle utakmice sledeüe subote, itd. itd. Što se tiþe sadašnje transakcije otkrih oseüaj krivice, stid, þak i malo ljutnje na mene što sam mu pomogao. O, pa: zahvalnost goya (nejevrejin). Stavih pare u džep. On me pozdravi oporim klimanjem glavom i tutne Kafkine romane pod svoj ogromni pazuh. Žurno, stideüi se, odlazi, muvajuüi se niz stepenice, u pravcu Dvorane Hamilton. Gledam njegova široka leÿa kako se udaljavaju. Iznenadni nalet pojaþanog zlosutnog vetra, koji je došao sa Hadsona, stiže sa istoka probadajuüi i produvava me do kostiju. Bruno je zastao kod sunþanog sata, gde ga je vitki crni student, visok oko dva metra, presreo. Košarkaš, sto posto. Crnac je u plavoj univerzitetskoj jakni, zelenim patikama i tesnim frulastim žutim pantalonama. Njegove noge su izgledale oko metar i po duge. On i Bruno su malo popriþali. Bruno pokaže prema meni. Crnac klimnu glavom. Shvatam da üu dobiti novu mušteriju. Bruno nestaje, a crnac poskakujuüi preÿe prelaz i pope se uz stepenice. Vrlo je cm, skoro ljubiþaste kože, a ipak njegove crte lica imaju kavkašku oštrinu, gnevne jagodice, ponosit orlovski nos, tanke blede usne. On je strahovito zgodan, neka vrsta hodajuüi kipa, neka vrsta idola. Možda mu geni nisu uopšte crnaþki: Etiopljanin, možda iz nekog nomadskog plemena iz doline Nila? On ipak nosi svoju bujnu uvijenu kosu prefinjeno podšišanu kao agresivni afriþki venac oko pola metra ili više u preþniku. Ne bih bio iznenaÿen da su mu obrazi obeleženi, moj um, jedva otvoren, pokupi periferne, opšte odlike njegove liþnosti. Sve se moglo predvideti, þak je i stereotipno: oþekujem da je osetljiv, uobražen, da se brani, da je neprijateljski nastrojen, a ono što dopire do mene je buükuriš razjarenog rasnog ponosa; preovladava fiziþko zadovoljstvo samim sobom, eksplozivno neverovanje drugima, pogotovo belcima. U redu. Poznata šema. Njegova produžena senka iznenada me prekrije istovremeno kad se sunþeva svetlost za trenutak probije kroz oblake. Klateþi se na petama, kaže:

„Tvoje ime je Selig?” Klimnuh glavom. „Jahja Lumumba.” reþe on. „Molim?” „Jahja Lumumba.” Njegove oþi, blistavo bele nasuprot blistavo ljubiþastom, besno sjaje. Nestrpljenja u njegovom glasu odaje da mi je on rekao svoje ime, ili u najmanju ruku, ime koje voli da koristi. Njegov ton je upuüivao na to da podrazumeva da je to ime koje üe svako u krugu univerziteta prepoznati. Pa šta bih ja mogao da znam o zvezdama univerzitetske košarke? On može da ubaci loptu kroz obruþ i pedeset puta na utakmici i ja još uvek ne bih bio þuo za njega. On reþe: Äýujem da ti radiš seminarske radove, þoveþe.” „To je taþno.” „Imaš dobru preporuku od mog ortaka Brana. Koliko naplaüuješ?” „Tri i po dolara po strani. Otkucanoj sa duplim proredom.” Razmišlja o tome. Pokazujuüi zube reþe: „Kakva je to jebena pljaþka?” „Tako zaraÿujem za život, gospodine Lumumba.” Mrzim sebe zbog tog ljigavog, kukaviþkog gospodine, „To je otprilike dvadeset dolara za proseþan rad. Za dobro uraÿen posao treba dosta vremena, zar ne?” „Aha, aha.” proraþunato sleganje ramenima. „Dobro, ne dižem frku þoveþe. Treba mi jedan rad. Znaš li nešto o Juropidu?” „O Euripidu?” „To sam i rekao.” On se ljutio na mene, nastupajuüi sa preteranim crnaþkim manirizmom, govori mi crnaþkim slengom, rekavši Juropid. „Onaj tip, grk koji je pisao drame.” „Znam na koga misliš. Kakva vrsta rada vam treba, gospodine Lumumba?” On izvuþe parþe papira iz džepa jakne, i praveüi se važan, uze da ga prouþava. „Profa želi da mi uporedimo temu „Elektre” kod Juropida, Sofokla Eks... Eks...” „Eshila?” „E, da, njega, Pet do deset strana. Treba da bude gotov do desetog novembra. Možeš li to da središ?” „Mislim da mogu”, rekoh, uzimajuüi penkalo. Uopšte ne bi trebalo da bude problema.” Pogotovu što meÿu nekim mojim beleškama imam rad koji sam liþno pisao još 1952. na ovu istu staru, izanÿalu temu iz klasiþne književnosti. „Trebaüe mi neke informacije o vama, za naslov. Kako se piše vaše ime, ime profesora, broj kursa...” On poþe da mi daje te podatke. Dok sam ih beležio, istovremeno sam otvorio prorez u svom umu za svoje uobiþajeno posmatranje mušterijine unutrašnjosti, da mi da neke ideje o pravilnom tonu koji treba da upotrebim u radu. Da li üu biti u stanju da napišem ubedljiv rad, imitirajuüi takav seminarski rad kakav bi napisao Jahja Lumumba. Biüe to ozbiljan tehniþki izazov ako treba da pišem crnaþkim žargonom, pristupajuüi temi ’ladno, džezerski, nadmeno, svaki red se smeje profesoru u debelo lice. Mislim da mogu to da izvedem: ali želi li Lumumba da tako radim? Da li üe pomisliti da mu se rugam ako prihvatim njegov žargonski stil, ili da li üe izgledati da ga zezam, kao što bi on mogao da zeza profil? Moram da znam ove stvari. Tako sam promuvao svoje zmijske rašlje da proÿu njegov skalp, u skriveni sivi žele. Hej, veliki crni þoveþe. Ulazeüi, pokupim nešto taþniju i životniju verziju njegove suštine koju on stalno projektira: izdignuti crnaþki ponos, nepoverenje prema bledolikom strancu, prigušeni smeh zbog zadovoljstva svojom glatkom dugonogom muskulaturom. Ovo su samo ostaci stavova, standardni nameštaj njegovog uma. Još nisam stigao do nivoa koji odražava ovominutne misli. Nisam prodirao do suštine Jahje Lumumbe, do jedinstvene individue, þiji stil moram preuzeti. Prodirem dublje. Dok tonem osetih izraženo zagrevanje psihiþke temperature, izliv toplote koja bi se verovatno mogla porediti sa iskustvom

rudara koji kopa osam kilometara u zemljinoj utrobi ka vatrama magme. Ovaj þovek Lumumba stalno unutra vri; to shvatam. Sjaj iz njegove buntovne duše me opominje da budem oprezan, ali još uvek nisam dobio informacije koje tražim, te nastavljam dalje, sve dok me neoþekivano istopljeni, razbesneli mlaz njegove svesti ne udari izuzetnom snagom. Jebeni jevrejski veliki posrani mozak, Isuse kako mrzim ovog malog üelavca majko, koji mi naplaüuje tri dolara i pedeset centi za stranu trebalo bi da ga smoždim, trebalo bi da mu razbijem zube, izrabljivaþ, ugnjetavaþ, on ne bi ni platio toliko jevreju, kladim se da je to specijalna tarifa za crnce, sigurno bi trebalo da ga smoždim, to je dobro, smožditi ga, trebalo bi mu rasuti zube, dignuti ga i baciti u kantu za ÿubre, šta ako bi sam napisao taj jebeni rad, da mu pokažem da mogu, ali ne mogu, sranje, ne mogu, u tome je celi jebeni problem, mama, ne mogu, Juropid, Sofokle, Eksil ko ima pojma o njima, imam o drugim stvarima da razmišljam, utakmica protiv Rutgersa, jedan na jednog, niz teren, daj mi loptu ti glupi stvore, tako je, skok šut, i koš Lumumbe! priþekajte on je bio fauliran u trenutku ubacivanja sad on ide do linije slobodnih bacanja, velik, siguran, visok dva metra i deset, nosilac svih rekorda na Kolumbija univerzitetu, tapka loptu, jednom, drugi put, šut, koš! Lumumba je na putu ka još jednoj velikoj veþeri, Juropid, Sofokle, Eksil, kog li ÿavola moram išta da znam o njima, da pišem nešto o njima, od kakve koristi za crnog þoveka, ti stari mrtvi grþki jebaþi, zašto su oni znaþajni za iskustvo crnaca, znaþajni, znaþajni, znaþajni... ne samo meni, veü i jevrejima, sranje, šta iko od njih zna, pogotovu ovaj govnar, majko, ovde moram da mu dam dvadeset dolara da uradi nešto za što ja nisam sposoban, da sam uradim, ko kaže da moram, kakva je korist od toga, zašto zašto zašto zašto... Urlikajuüa peünica. Vruüina me savladava. Bio sam u kontaktu sa žestokim umovima i ranije, žešüim od ovog, ali tada sam bio mlaÿi, jaþi, snalaživljiji. Ne mogu da izdržim ovu vulkansku erupciju. Snaga njegovog prezira prema meni je poveüana procentualno sa snagom samoprezira koji oseüa što mu je potrebna moja usluga. On je nosilac mržnje. Moja jadna i oslabljena moü ne može da izdrži. Neka vrsta automatskog sigurnosnog ureÿaja preseþe to da me zaštiti od preoptereüenja: mentalni primaoci se sami iskljuþiše. Ovo je novo iskustvo, neobiþno, ovaj fenomen rasterecenja.T oje kaoda otpadaju udovi, uši, jaja, sve što može da otpadne, ne ostavljajuüi ništa sem glatkog trupa. Priliv energije nestaje, um Jahje Lumumba se povukao i sad mi je nepristupaþan, nalazim sebe kako nevoljno vraüam proces prodiranja sve dok ne osetim njegovo najpovršnije odlike, tad þak ni te, samo sivi krznati izliv koji oznaþava njegovo prisustvo pored mene. Sve je nejasno. Sve je umotano. Bum. Opet se vraüamo na to. Zuji mi u ušima: to je rezultat iznenadne tišine, tišine glasne kao grmljavina Nova faza na silaznoj putanji moüi. Nikad nisam toliko izgubio kontrolu i ovako skliznuo iz neþijeg uma. Podignem pogled, ošamuüen, ošteüen. Tanke usne Jahje lumumbe su þvrsto stisnute; on bulji dole prema meni sa odvratnošüu, nemajuüi pojma šta se desilo. Klonulo izgovorih: „Želeo bih deset dolara sad, unapred. Ostatak üeš mi dati kada ti dostavim rad.” On mi hladno kaže da nema para da mi da danas, sledeüi þek od stipendije treba da stigne tek poþetkom sledeüeg meseca. Treba da posao uradim na poverenje, kaže. Uzmi ili ostavi, þoveþe. „Da li možeš da mi daš petaka?” upitah. „Kao, za dogovor. Poverenje nije dovoljno. Imam troškove.” On besni. Proteže se do pune visine: izgleda visok devet ili deset metara. Bez reþi iz novþanik vadi novþanicu od pet dolara gužva je i baca u moje krilo, podrugljivo. „Vidimo se ovde devetog novembra, ujutro”, viknuh za njim, dok je on odlazio. Juropid, Sofokle, Eksil. Sedim ošamuüen, drhteüi, slušajuüi urlajuüi tišinu. Bum. Bum. Bum.

12 U trenucima kada je razmišljao kao Dostojevski, David Selig je voleo da misli o svojoj moüi kao o nekom prokletstvu, o surovoj kazni za neki nezamislivi greh. Kainov znak, možda. Naravno da je njegova naroþita sposobnost stvarala mnogo problema, ali u svojim svetlim trenucima, znao je da nazivanje svoje moüi prokletstvom þisto sranje, melodramatiþna popustljivost prema samom sebi. Moü je bila božanski poklon. Moü ga je dovodila do ekstaze. Bez moüi bio je ništa, bezveznjakoviü; sa njom bio je bog. Da li je to prokletstvo? Da li je to tako strašno? Nešto þudno se dogaÿa kad gamet sretne gameta i sudbine kaže: Evo Selig, budi bog! Ovo bi ti odbacio? Sofokle je u svojoj osamdeset i osmoj godini izrazio veliko olakšanje što je nadživeo pritiske telesne strasti. Ja sam najzad osloboÿen od tiranina, reþe mudri i sreüni Sofokle. Možemo li pretpostaviti da je Sofoklu Zevs dao priliku da retroaktivno zaustavi celi tok svojih dana, da li bi on izabrao doživotnu impotenciju? Ne obmanjuj sebe Davide: bez obzira kako te gadno zajebe ta telepatska stvar, a zajebala te je priliþno gadno, ti ne bi mogao bez nje ni minut. Jer je moü donosila ekstazu. Moü je donosila ekstazu. To je cela mudrost u jednoj jedinoj reþenici. Smrtnici su roÿeni u dolini suza i uzimaju svoje trenutke kad god mogu. Neki, tražeüi zadovoljstvo, prisiljeni su da se okrenu seksu, drogi, piüu, televiziji, filmu, kartama, berzi, trkama, ruletu, biþevima i lancima, skupljanju prvih izdanja, krstarenju po Karibima, kineskim mirišljavim bocama, anglosaksonskoj poeziji, gumenoj odeüi, profesionalnim ragbi utakmicama, þemu sve ne. On nije, ukleti David Selig, nije. Sve što on treba da uradi jeste da sedi mimo aparata široko otvorenog i da upija misaone talase koji prolaze na telepatskoj mreži. Sa najveüom lakoüom, proživeo je hiljadu tuÿih života. Bogatio je svoju riznicu pljaþkajuüi hiljade duša. Ekstaza. Naravno, ekstatiþni deo je bio do pre nekog vremena. Najbolje godine su bile one izmeÿu þetrnaeste i dvadeset i pete. Mlad i još uvek vrlo naivan, vrlo neoblikovan da bi mogao da ceni podatke koje je prikupio. Kad je bio stariji, njegova rastuüa ogorþenost, njegov mrzovoljan oseüaj izolacije, smanjio je njegovu sposobnost da se raduje. Ali od þetrnaeste do dvadeset i pete. Zlatno doba. Ah! Tada je sve bilo mnogo slikovitije. Život je bio kao buÿenje iz sna. Nije bilo zidova u njegovom svetu; on je mogao iüi bilo kuda i videti bilo šta. Intenzivan ukus postojanja Prožetost bogatim sokovima opažanja Sve dok nije prešao þetrdesetu, Selig nije shvatio koliko je izgubio proteklih godina u smislu finog fokusiranja i dubine polja. Moü nije osetljivo slabila dok on nije veü bio dosta zamakao u tridesete godine, ali je oþigledno slabila u laganim fazama þitavog njegovog života, išþezavala tako postepeno da je on ostao nesvestan sve veüeg gubitka. Pramena je bila apsolutna, kvalitativna više nego kvantitativna. ýak i u dobrom danu, sada, primanja nisu dolazila onom žestinom kao ona kojih se seüa iz svoje mladosti. Tih davnih godina moü mu je donosila ne samo deliüe razgovora u glavi i rasutih deliüa duše, kao sada, veü i veseli svet boja, strukture, mirisa, gustine: svet kroz beskonaþnost drugih oseüaja koja je primao, svet zarobljen i koji je na njegovo zadovoljstvo prikazan na staklastom prozraþnom sfernom platnu u njegovom umu. • Na primer. On leži naslonjen na avgustovski plast sena koji ga grebe, u vruüem bruguleskovskom predelu, podne tek što je prošlo. Ovo je 1950. godina, a on leži opušten na pola puta izmeÿu svog petnaestog i šesnaestog roÿendana Neki zvuþni efekti, Maestro: Betovenova

šesta, gradi se nežno, slatke flaute i raskalašni pikolo. Sunce se njiše na bezoblaþnom nebu. Nežni vetriü njiše vrbe koje se graniþe sa kukuriznim poljem. Mladi kukuruz treperi. PotoþLü žubori. ývorak kruži nad glavom. On þuje cvrþke. ýuje zujanje komaraca i smireno ga gleda kako pikira na njegova gola, bez dlaka, od znoja sjajna prsa. Noge su mu isto gole; on ima na sebi samo tesne, izlizane farmerke. Gradski deþak, koji uživajuüi u prirodi. Farma je u Ketskilu, dvadeset milja severno od Elenvila. Vlasništvo je Šielovih. Oni su pleme preplanulih tevtonaca, koji proizvode jaja i raznorazno povrüe i koji nadopunjuju svoje prihode svakog leta iznajmljujuüi svoju kuüu u gotskom stilu nekoj porodici gradskih jevreja koji traže okrepljenje na selu. Ove godine stanari su Sam i Aneta Štajn iz Bruklina, Njujorškog, i njihova küerka Barbara. Štajnovi su pozvali svoje bliske prijatelje, Pola i Martu Selig da provedu nedelju dana na farmi sa svojim sinom Davidom i küerkom Juditom. Samo Štajn i Pol Selig smišljaju plan, koji je osuÿen da definitivno isprazni njihove raþune u banci i da unište prijateljstvo izmeÿu dve porodice, da sklope ortakluk i da postanu radnici koji zamenjuju delove na televizijskim aparatima. Pol Selig se veþito upušta u nemudre poslovne poduhvate. Danas je treüi dan posete i ovog poslepodneva, što je bilo vrlo þudno, David se našao potpuno sam. Njegov otac je otišao na celodnevno kampovanje sa Samom Štajnom: da u miru obližnjih brdašca utemelje detalje njihovog komercijalnog udara. Njihove žene su se odvezle, uzevši petogodišnju Juditu sa sobom, da istražuju antikvarnice u Elenvilu. Niko nije ostao na imanju osim üutljivih Šielovaca koji su sumorno obavljali svoje beskonaþne poslove i šesnaestogodišnje Barbare Štajn, koja je bila Davidova školska drugarica od treüeg razreda osnovne do gimnazije. Hteli ne hteli, David i Barbara su bili naterani da zajedno provedu dan. Štajnovi i Seligovi su oþigledno imali neizreþene nade daüe se roditi ljubav izmeÿu njihovih potomaka. To je bilo naivno sa njihove strane. Barbara, bujna i relativno lepa tamnokosa devojka, glatke kože i dugih nogu, prefinjenog i otmenog držanja, bila je šest meseci starija od Davida, hronološki i tri ili þetiri godine ispred njega u društvenom razvoju. Ona ga nije mrzela, ali ga je smatrala za neobiþnog, uznemirujuüeg, stranog i odbojnog. Nema pojma o njegovom daru - niko ne zna; on se pobrinuo za to - ali ona je imala sedam godina da ga posmatra izbliza i zna da je nešto sumnjivo kod njega. Ona je konvencionalna devojka, jasno opredeljena da se rano uda (za doktora, advokata, trgovaþkog posrednika) i da ima mnogo dece, tako da je moguünost da se rodi ljubav izmeÿu nje i nekog tako mraþnog i þudnog kao što je David Selig mala. David to vrlo dobro zna i nije nimalo iznenaÿen, niti þak uznemiren kada Barbara zbriše tog prepodneva. „Ako neko pita”, reþe ona, „kaži da sam otišla da se prošetam po šumi.” Ponela je džepno izdanje antologije poezije. Nije prevarila Davida time što je ponela knjigu sa sobom. On zna da ona ide da se tuca sa devetnaestogodišnjim Hansom Šileom kad god ugrabi priliku. Tako je on ostavljen svojoj dovitljivosti. Nema veze. On zna da se sam zabavlja. Luta po farmi izvesno vreme, pilji u kokošinjac i u kombajn i zatim se smešta u miran kutak polja. Vreme je za umni film. Lenio baca mrežu. Moü se budi i širi, tražeüi poticaj. Šta li üu primiti, šta li üu primiti? AH. Oseüaj kontakta. Njegov tražeüi um je uhvatio u zamku jedan drugi um, neki zujeüi, mali, nejasan, žestok. To je u stvari um pþele. David nije ograniþen da kontaktira samo sa ljudima. Naravno pþela nema verbalnih, niti konceptualnih izliva. Ako pþela uopšte misli, David nije sposoban da otkrije te misli. Ali uspeva da uÿe u pþelinu glavu. Prima jak oseüaj kako to izgleda biti sitan i kompaktan, krilat i þupkav. Kako je suv pþelin svet: beskrvan, osušen, bez vlage. On uzleüe. On proleüe. On eskivira pticu u letu, monstruoznu kao krilati slon. On se zarije duboko u orošen cvet pun polena. Ponovo se diže u visine. Vidi svet kroz pþeline facetirane oþi. Sve se prelama u hiljadu fragmenata, kao kad se gleda kroz naprslo staklo; osnovna boja svega je siva, ali sa þudnim prelivima na ivicama, periferna plava i ljubiþasta, koja ne odgovara nikako bojama koje su njemu poznate, Efekat, on bi mogao reüi dvadeset godina kasnije, je izuzetno

tripozan. Um pþele je ograniþen. Davidu brzo dosadi. Naglo napusti insekta i zumira svoja uviÿanja prema štali, ukljuþivši se u dušu kokoške. Ona nosi jaje! Ritmiþko unutrašnje grþenje, prijatno i bolno, kao otpuštanje velikog govna. Izbezumljeno kokodakanje. Opijajuüi miris kokošinjca, oštar i jak.Oseüaj da ima previše sena okolo. Svet ovoj ptici izgleda mraþan i dosadan. Napon. Napon. Oooh! Orgazmiþko uzbuÿenje! Jaje je izlegnuto i bezbedno je palo. Kokoška je odahnula, zadovoljena i izmorena. David je napušta u tom trenutku zanosa. Zalazi duboko u obližnju šumu, naiÿe na ljudski um, ulazi u njega. Koliko je bogatije i žešüe uspostavljenje veze sa svojom vrstom. Njegov identitet se pomeša sa umom njegove veze, sa umom Barbare Štajn, koju Hans Šiel tuca. Ona je gola i leži na tepihu od lišüa koje je opalo prošle godine. Noge su joj raširene a oþi zatvorene. Koža joj je vlažna od znoja. Hansovi prsti se zariju u nežno meso njenog ramena, a njegov obraz, hrapav od plave neobrijane brade, struže njen obraz. Njegova težina pritišüe joj grudi, spljosnuvši ih i prazneüi joj pluüa. Sa ujednaþenim prebadanjem i neizmenjenim tempom on prodire u nju, dok se njegov dugi kruti ud polako i strpljivo nabija u nju opet i opet, uzbuÿujuüi oseüaj se širi kao u viru. mreškasto se talasajuüi niz njene slabine, smanjenom žestinom kako se udaljava. Kroz njen um David posmatra udar þvrstog penisa u mekanu klizavu unutrašnju opnu. Uhvatio je i njeno buþno lupanje srca. Primeüuje kako zakucava petama listove Hansovih nogu. Svestan je glatkoüe njenog znoja na zadnjici i butinama. Sada oseüa prvo vrtoglave grþeve orgazma. David se bori da ostane sa njom, ali zna da neüe uspeti; prilepiti se za svest onoga koji svršava je kao pokušati da jašeš divljeg konja. Njena karlica skakuüe i podiže se, njeni su se nokti zarili oþajniþki u leÿa njenog ljubavnika, glava joj je okrenuta na jednu stranu, bori se za vazduh, i kako doživljava erupciju zadovoljstva, ona izbacuje Davida iz svog neobuzdanog uma. On ne ide daleko, u tupavu dušu Hansa Šiela, koji neznajuüi daruje nevinom voajeru par trenutaka spoznaje, kako to izgleda krkati rernu Barbare Štajn, gurati i gurati i gurati i gurati, njeni unutrašnji mišiüi divlje stežuüi nabreklo šiljato oruÿe, i tad, skoro odmah, dolazi golicanje Hansovog nadiruüeg klimaksa. Željan informacija, David se drži svom snagom, nadajuüi se da održi kontakt sve do uzburkanog ispunjenja, ali ne, on je odbaþen na slobodu, nekontrolisano poskakujuüi, svet prolazi vitlajuüi se prolazi pored njega u vrtlogavim šarama boja, dok - klik! - on pronaÿe novo utoþište. Ovde je sve mimo. Klizi kroz mraþnu tamnu sredinu. On nema težinu; njegovo telo je dugo, vitko i okretno; um mu je skoro prazan, ali kroz njega oseüa slabo, hladno talasanje niskog stepena. Ušao je u svet ribe, verovatno reþne pastrmke. On se krüe nizvodno u brzoj vodi reþnog rukavca, uživajuüi u nežnosti svojih pokreta i predivnoj strukturi bistre ledene vode koja prolazi pored njegovih peraja. On može da vidi vrlo malo i još manje da omiriše: informacije mu dolaze u obliku malih udara po krljuštima, sitna savijanja i remeüenje. Lako odgovara na svaku pristiglu vest, sada se savija da izbegne vrh kamena, sada leprša svojim perajama da savlada neku brzu podvodnu struju. Proces je zadivljujuüi ali pastrmka je sama po sebi dosadan drug, i David, buduüi da je za dve ili tri minute iscrpeo pastrmkino iskustvo, rado se prebacuje na složeniji um onog momenta kada mu se približi. To je um tvrdoglavog starog Džordža Šiela, Hansovog oca, koji radi u udaljenom uglu kukuniznog polja. David do tada nikad nije provirio u um starijeg Šiela. Stari þovek je plahe naravi, duboko zašao u šestu deceniju, üutljiv, tvrdoglavo tumara obavljajuüi svoje svakodnevne obaveze, dok mu je izražena vilica zatvorena u zamrznutom, mrkom iskazu. David se povremeno pitao da nije možda on nekad bio þuvar u koncentracionom logoru, iako je znao da su Šeilovi došli u Ameriku 1935. godine. Farmer je tako zraþio neprijatnom psihiþkom svetlošüu da se David klonio njega, ali toliko je bilo dosadno sa pastrmkom da je on ipak uskoþio u Šielov um; klizeüi kroz guste slojeve neshvatljivog mozganja na nemaþkom, stigao do samog dna farmerove duše, do jezgra. Zaprepašüen je. Stari Šiele je mistiþar, zanesenjak! Tu nema tvrdoglavosti i strogosti. Nema mraþne luteranske osvetoljubivosti. Ovo je þisti Budizam; Šiele stoji na plodnoj zemlji svojih

polja, naslonjen na motiku, stopala þvrsto usaÿenih, razgovarajuüi sa svemirom. Bog preplavljuje njegovu dušu. On dodiruje jedinstvo svih stvari. Nebo, drveüe, zemlja, sunce, biljke, reke, insekti, ptice - sve je jedno, deo neprekidne celine, a Šiele odjekuje u savršenom skladu sa time. Kako je to moguüe? Kako može takav sumoran, nepristupaþan þovek u svojim dubinama doživljavati takav zanos? Oseti njihovu radost! Utisci ga natapaju! Ptiþija pesma, sunþeva svetlost, miris cveüa i busen izorane zemlje, šuškanje oštrih zelenih kukuruznih klipova, kapanje znoja niz pocrveneli dugi vrat, krivina planete, pramenasta prevremena kontura punog Meseca - hiljadu oduševljenja okružuje ovog þoveka. David deli tb zadovoljstvo. On kleþi u svom umu pun poštovanja i zaplašen. Svet je snažna himna. Šiele prekide svoj zastoj, podiže motiku i otpoþinje sa radom; jaki mišiüi se zatežu i metal uranja u tlo i sve je kao što treba da bude, sve se usklaÿuje sa božanskim planom. Da li ovako Šiele provodi svoje dane? Da li je takva sreüa moguüe? David je iznenaÿen što su mu oþi pune suza. Ovaj prosti þovek, ovaj ograniþeni þovek, živi u svakodnevnoj milosti. Iznenadno zlovoljan, ogorþeno zavidan, David oslobaÿa svoj um, zavitla ga i usmeri, i opet uleti u Barbaru Štajn. Ona leži na leÿima, znojavo lepljiva, izmorena. Kroz njene nozdrve David oseti smrad ustajale sperme. Ona prelazi rukom po svojoj koži, otrasajuüi ostatke lišüa i trave sa sebe. Lenjo, ona dodiruje svoje omekšale bradavice. Um joj je spor, dosadan, skoro prazan kao pastrmkin, malo pre: seks je icrpeo iz nje liþnost. David se prebaci u Hansov um i ne nalazi kod njega ništa bolje. Ispružen pored Barbare, još uvek teško dišu posle naprezanje, on je trom i potišten. Njegov naboj je ispaljen i sva žudnja je nestala iz njega; pospano gledajuüi devojku koju je imao, svestan je uglavnom telesnog mirisa i zamršenosti njene kose. Kroz gornje nivoe njegovog uma prošvrlja þežnjiva misao, na engleskom sa nespretnim nemaþkim naglaskom, o devojci sa susedne farme koja üe nešto uraditi svojim ustima što Barbara odbija da uradi. Hans üe je videti u subotu uveþe. Jadna Barbara, pomisli David, radoznao je šta bi ona rekla kad bi znala šta Hans misli. Dokono on pokušava da premosti njihova dva uma, ulazeüi u oba sa vragolastom nadom da misli mogu teüi od jednog ka drugom umu, ali on je pogrešno proraþunao svoj domet i shvata da je opet kod starog Šiela, duboko u njegovom transu, dok je istovremeno održao kontakt sa Hansom. Otac i sin, starost i mladost, sveštenik i bezbožnik. David održava dvojni kontakt za trenutak. Stresa se. On je ispunjen gromovitim oseüajem celine života. • Bilo je tako sve vreme u tim godinama: beskrajni trip, upeþatljivo putovanje. Ali moü opada. Vreme bledi. Entropija nas obara. Sve bledi. Sve prolazi. Sve umire.

13 Juditin mraþan, natrpan stan ispunjen je mirisima. ýujem je u kuhinji kako užurbano trpa zaþine u lonac: ljuta paprika, origano, taragon, beli luk, klinþLüi, senf u prahu, ulje od sezama, indijski kari, bog zna šta još ne. Vatra gori i u loncu se krþka. Njen posni vatreni špageti sos pravi se, smesa nepoznatog porekla, inspirisana meksiþkim, delom seþuanskim, delom maÿarskim, a delimiþno þisto njen izum. Moja nesretna sestra nije baš neka domaüica, ali par jela koje zna da skuva, izuzetno su dobra, njeni špageti se hvale na tri kontinenta. Ubeÿen sam da ima muškaraca koji idu u krevet sa njom samo da bi imali tu privilegiju da veþeraju ovde. Došao sam nepredviÿeno rano, pola sata pre zakazanog vremena, zatekavši Juditu nespremnu, þak i neobuþenu; tako da sam sam dok ona priprema veþeru. „Uzmi si piüe”, dobaci ona. Idem do bifea i sipam meru crnog ruma, a zatim odlazim u kuhinju po led. Judita, zbunjena, u kuünoj haljini i sa maramom na glavi, divlje se razletela, zadihano birajuüi zaþine. Sve radi maksimalnom brzinom. „Pridružiüu ti se za deset minuta”, reþe zadihano, uzimajuüi mlin za biber. „Da li ti klinac pravi puno teškoüa?” Moj neüak, na njega je mislila. Njegovo ime je Pol, u þast našem ocu koji je na nebu, ali ga ona nikad tako ne zove, samo „beba” ili „klinac”. ýetiri godine star. Dete razvedenih roditelja, predodreÿeno da bude napetih živaca, kao i njegova majka. „On mi uopšte ne smeta”, uveravam je, i vraüam se u dnevnu sobu. Stan je jedan od onih starih, ogromnih stanova sa Vest Sajda, prostran, sa visokim plafonom koji u sebi ima neku vrstu obeležja intelektualne atmosfere u neposrednom susedstvu. Ogromna dnevna soba sa mnogo prozora koji gledaju na Vest End aveniju; sveþana trpezarija, velika kuhinja, glavna spavaüa soba, deþija soba, soba za poslugu, dva kupatila. Sve za Juditu i njenog malog. Stanarina je astronomska, ali Judita može da plati. Ona dobija više od hiljadu dolara meseþno od bivšeg muža i zaraÿuje umereno ali pristojno za život od svoje plate kao izdavaþ i prevodilac; pored toga ima prihoda od akcija, koje joj je lukavo izabrao pre par godina bivši ljubavnik sa Vol Strita, koje je ona kupila od svog dela nasledstva od naših roditelja, što je bilo iznenaÿujuüe veliki iznos. (Moj deo je otišao na izmirenje nagomilanih dugova; sve se istopilo kao junski sneg.) Stan joj je namešten delom u stilu šezdesetih godina Grinidž Vilidž i delom u stilu sedamdesetih i Gradske Elegancije - crne stajaüe lampe, sive mrežaste stolice, crvenociglasti stalak za knjige, jeftine slike i voskom obložene Kjanti flaše na jednoj strani; kožni kauþ, keramika, psihodeliþna svilena platna, stakleni stoþLü, veliki zasaÿen kaktus, na drugoj strani. Bahova þembalo soneta zveþi iz sterea vrednog hiljadu dolara. Pod crn kao ebonovina i sjajan kao ogledalo presijava se izmeÿu bujnih, debelih tepiha. Hrpa raskupusanih knjiga, džepnih izdanja, nabacana je kod jednog zida. Naspram toga stoje dva neotvorena drvena sanduka; vino koje je pristiglo od njenog vinara. Moja sestra vodi ovde dobar život. Dobar i jadan. Klinac me nepoverljivo gleda. Sedi par metara daleko od mene, uz prozor, zabavljen nekom zamršenom plastiþnom igraþkom, ali me pažljivo posmatra. Zlokobno dete, vitko i napeto kao njegova majka, daleko i hladno. Nas dvojica ne trošimo ljubav u svojim odnosima:'bio sam u njegovom umu i znam šta misli o meni. Za njega sam ja jedan od mnogo muškaraca u životu njegove majke, pravi ujak se ne razlikuje mnogo od bezbroj kvazi-ujaka, koji veþito ostaju na spavanju; pretpostavljam da on misli da sam ja samo jedan od njenih ljubavnika koji se þešüe pojavljuje od drugih. Razumljiva greška. Ali dok su mu se oni zamerili samo zbog toga što se

bore protiv njega da bi stekli njenu naklonost, on hladno gleda na mene jer misli da sam naneo bol njegovoj majci; on me ne voli iz obzira prema njoj. Kako je pronicljivo primetio desetine godina staru paukovu mrežu neprijateljstva i napetosti koja oblikuje i definiše moj odnos sa Juditom! Tako, ja sam neprijatelj. On bi me rasporio kad bi samo mogao. Pijuckam piüe, slušam Baha, neiskreno se smeškam klincu, i udišem miris špageti sosa. Moü je gotovo sasvim mirna; trudim se da ovde ne koristim mnogo, a danas su primanja ionako jalova. Posle izvesnog vremena, Judita izaÿe iz kuhinje i brzo prolazeüi kroz dnevnu sobu, reþe: „Doÿi da priþaš sa mnom dok se oblaþim, Dav.” Pratim je do spavaüe sobe i sedam na krevet; ona se skinula u kupatilu, ostavljajuüi vrata otvorena samo tri i þetiri santimetra. Poslednji put sam je video nagu kada je ona imala sedam godina. Ona reþe: „Drago mi je što si odluþio da doÿeš.” „I meni takoÿe.” „Izgledaš strašno napet.” „Samo sam gladan, Judo.” „To üemo srediti za pet minuta. ” Zvuk vode koja teþe. Ona kaže još nešto, ali zvuk vode je jaþi. Lenjo gledam po spavaüoj sobi. Muška bela košulja, previše velika za nju, visi neobavezno na kvaci od ormana. Na noünom stoþLüu stoje dva debela udžbenika Antitiþka neuroendokrinologija i Studije o fiziologiji termoregulacije. Ne verujem da Judita to þita. Možda su je unajmili da ih prevede na francuski. Uoþavam da su knjige nove, iako je jedna izdanje 1964. a druga 1969. godine. Obe su od istog pisca: K.F. Silvestri, M.D, Ph.D. „Ideš u medicinsku školu ovih dana?” „Misliš zbog knjiga? One su Karlove.” Karl? Novo ime. Dr. Karl. F. Silvestri. Dodirnuh olako njen um i izvukoh njegovu sliku: visok, krupan, snažan þovek, trezvenog lika, širokih ramena, snažne brade sa rupicom, guste i duge kose prošarane sedim vlasima. Pedesetih godina, nagaÿam. Judita obožava starije muškarce. Dok joj napadam svest, ona mi priþa o njemu. Njen sadašnji „prijatelj”, klinþev najnoviji „ujak”. On je neko vrlo znaþajan u Medicinskom Centru Kolumbija; autoritet o ljudskom telu. Ukljuþujuüi i njeno telo, pretpostavljam. Tek razveden posle dvadeset pet godina braka. Da, da, ona voli da ih uhvati na odskoku. Sreli su se pre tri nedelje kod zajedniþkog prijatelja, psihoanalitiþara. Videli su se samo þetiri ili pet puta; on je uvek zauzet, sastanci odbora u ovoj ili onoj bolnici, seminari, konsultacije. Ne tako davno, Judita mi je rekla da je izmeÿu muškaraca, možda bez muškaraca uopšte. Oþigledno nije. Mora da je ozbiljna veza ako ona pokušava da þita njegove knjige. One mi izgledaju apsolutno nerazumljive, sve sami grafikoni i statistiþke tabele, i teška latinska teminologija. Izlazi iz kupatila obuþena u gladak ljubiþasti kombinezon i noseüi minÿuše od kristala koje sam joj ja poklonio za njen dvadeseti roÿendan. Kad god doÿem kod nje u posetu, ona uvek pokušava da to obeleži nekim malim sentimentalnim znakom koji bi nas povezao. Veþeras su to minÿuše. Naše druženje se kvalitativno oporavlja, dok nežno, na vrhovima prstiju, prolazimo pored bašte gde ovih dana naša mržnja leži zakopana Mi se poljubimo, bratsko-sestrinski zagrljaj. Prijatan miris. „Zdravo”, reþe ona. „Izvini što sam bila tako neuredna kad si došao.” „Moja greška Stigao sam prerano. Ionako nisi bila uopšte neuredna.” Vodi me u dnevnu sobu. Dobro se drži. Judita je privlaþna žena, visoka i veoma vitka, egzotiþnog izgleda, tamne kose, tamnog tena, oštrijih jagodica. Vitak i žestok tip. Pretpostavljam da je smatraju vrlo seksi, osim što ima nešto okrutno oko njenih tankih usana i njenih brzih svetleüih oþiju, a ta okrutnost, koja se sve više ispoljava ovih godina posle razvoda i

nezadovoljstva, odbija ljude. Imala je ljubavnika na tuce, poveüi broj, ali ne i mnogo ljubavi. Ti i ja, seko, ti i ja. Ista smo sorta. Postavila je sto dok sam joj sipao piüe; uobiþajeno, Perno sa ledom. Klinac je, hvala bogu, veü jeo; mrzim kada je on za stolom. On se igra sa svojom plastiþnom igraþkom i povremeno me kiselo pogleda. Judita i ja se kucnemo þašama, teatralno. Ona se hladno osmehne. „Nazdravlje”, kažemo. Nazdravlje. „Zašto se ne preseliš nazad u centar?” upita ona. „Mogli bismo se þešüe viÿati.” „Tamo je jeftinije. A da li mi želimo da se þešüe viÿamo?” „Šta nam drugo preostaje?” „Ti imaš Karla.” „Ja nemam njega niti nekog drugog. Samo klinca i svog brata.” Setih vremena kad sam pokušao da je ubijem u kolevci. Ona ne zna za to. „Da li smo mi stvarno prijatelji, Judo?” „Sada jesmo. Napokon.” „Mi nismo bili skloni jedan drugom svih ovih godina.” „Ljudi se menjaju, Dav. Oni odrastaju. Ja sam bila glupa, stvarno blesava, tako obuzeta samom sobom da nisam mogla dati išta osim mržnje, bilo kome oko mene. Sada je to prošlo. Ako mi ne veruješ, zaviri u moj um i vidi.” „Ti ne želiš da tamo zavirujem.” „Samo napred”, reþe. „Dobro pogledaj i vidi da li sam se promenila prema tebi.” „Ne, radije ne bih.” Sipam još jednu þašu ruma. Ruka mi pomalo drhti. „Zar ne bi trebalo da pogledaš šta radi špageti sos?” Možda kipi. „Neka kipi. Nisam popila piüe. Dav, da li još uvek imaš problema? Sa svojom moüi, mislim?” „Da, još uvek. Više nego ikad.” „Šta misliš da ti se dešava?” Stresao sam se. Bezbrižan, starija „Gubim je i to je sve. To je kao kosa, pretpostavljam. Puno kose kad si mlad, onda sve manje i manje dok konaþno ne oüelaviš. Jebi ga. Ionako mi nikad nije donela neko dobro.” „To ti ne misliš ozbiljno.” „Kaži mi koje mi je dobro uþinila, Judo?” „Naþinila te je nekim specijalnim. Bio si jedinstven. Kad bi sve išlo pogrešnim putem uvek si mogao da se vratiš na to, znajuüi da možeš uüi u umove, da možeš videti i neviÿeno, da se možeš približiti dušama ljudi. To je božji dar.” „Beskorisan dar. Osim što mi je pružio nekoliko sporednih poslova. „Pravila te je bogatijom liþnošüu. Kompleksnijim, interesantnijim. Bez nje, mogao si biti neko sasvim obiþan.” „Sa njom je ispalo da sam neko sasvim obiþan. Niko i ništa. Bez nje sam mogao biti sreüan niko i ništa a umesto toga sam utuþeni niko i ništa.” „Ti sebe puno sažaljevaš, Dav.” „Imam puno razloga da se sažaljevam. Hoüeš li još Pernoa, Judo?” „Ne, hvala. Moram da mislim na veþeru. Hoüeš li da sipaš vino?” Ona ode u kuhinju. Sipao sam vino, i onda sam doneo þiniju sa salatom na sto. Iza mene, klinac je poþeo da izgovara podrugljive, bezvezne slogove vrlo neobiþnim, odraslim baritonom. ýak i u ovom sadašnjem stanju glupe prevarenosti oseüam pritisak klinþeve hladne mržnje iza sebe, oko potiljka. Judita se vratila, noseüi pun krcat poslužavnik: špageti, hleb sa belim lukom,

sir. Ona mi uputi topao osmeh, oþigledno iskren, kad smo sedali za sto. Kucnemo se þašama sa vinom. Jedemo u tišini par minuta. Hvalim špagete. Konaþno ona kaže: „Mogu li ja malo da ti þitam misli, Dav?” „Samo izvoli.” „Kažeš da ti je drago što ti moü opada. Da li to lažeš mene ili samog sebe? Jer ti lažeš nekoga. Ti mrziš i samu pomisao na to da je gubiš, zar ne?” „Pa, pomalo.” „Puno, Dav.” „U redu. Puno. Dvoumim se. Želeo bih da sasvim nestane, ako je izgubim, ko sam ja? Gde je moja liþnost? Ja sam Selig, ýitaþ misli, zar ne? ýudesni þovek uma. A ako prestanem da budem to - da li me razumeš, Judo?” „Razumem, Bol se vidi na tvom licu. Baš mi je žao, Dav.” „Zašto?” „Što je gubiš.” „Mrzela si me iz dna duše što sam je upotrebljavao na tebi, zar nije tako?” „To je drugo. To je bilo mnogo davno. Znam kroz šta sad prolaziš. Imaš li pojma zašto je gubiš?” „Ne. Pretpostavljam da je to proces starenja.” „Može li se išta uraditi da se zaustavi taj proces?” „Sumnjam, Judo. Ja þak i ne znam zašto imam taj dar, na prvom mestu, a kamoli kako da ga održim. Ne znam ni kako funkcioniše. To je samo nešto u mojoj glavi, genetska sretna sluþajnost, stvar sa kojom sam roden, kao na primer da sam se rodio sa pegama. Ako pege poþnu da blede, da li ti možeš naüi naþina da to spreþiš, ako ne želiš da izblede?” „Nisi nikad dozvolio da te prouþavaju, zar ne?” „Ne.” „Zašto nisi?” „Ne volim da mi ljudi zaviruju u glavu kao što i ti to ne voliš”, rekoh lagano. „Ne bih želeo da budem medicinski sluþaj. Uvek sam se držao povuþeno. Da je neko ikad saznao ovo o meni, postao bih parija. Verovatno bi me linþovali. Da li znaš koliko ljudi sam otvoreno priznao istinu o sebi? U celom svom životu, šta misliš, koliko?” „Tuce?” „Troje,” rekoh. „Ni njima nikad ne bi dobrovoljno priznao.” „Troje?” „Ti. Pretpostavljam da si sumnjala sve vreme, ali nisi nikad bila sigurna dok nisi napunila šesnaest godina, seüaš li se? Onda, to je Tom Najkvist, koga više ne viÿam. Devojka po imenu Kiti, koju takoÿe više ne viÿam.” „A visoka crnka?” „Toni? Nikad joj direktno nisam rekao. Pokušao sam da sakrijem od nje. Otkrila je indirektno. Mnogo ljudi je verovatno otkrilo indirektno. Ali ja sam rekao samo trima osobama. Ne želim da me ljudi smatraju za þudaka. Dakle neka nestane. Neka umre. Samo da se oslobodim.” „Ti ipak želiš da je zadržiš.” „Da je zadržim i da je izgubim, u isto vreme.” „To je protivureþno.” „Da li sam sebi protivureþim? Vrlo dobro, onda ja protivureþim samom sebi. Ja sam veliki, ja sadržim mnoštvo. Šta da kažem, Judo? Šta da ti kažem a da bude istina?” „Da li te boli?”

„Koga ne boli?” Ona kaže: „Gubljenje moüi skoro je kao kad postaješ impotentan, zar nije Dav? Da uÿeš u neþiji um i da otkriješ da se ne možeš spojiti sa njim? Rekao si da je bilo ekstaze, nekad. Ta»poplava informacija, to zastupniþko iskustvo. A sad ti ne možeš da dobiješ ni toliko, ili þak ništa. Tvoj um ne može da ga digne. Da li ti to vidiš na taj naþin, kao seksualnu metaforu?” „Ponekad.” Sipam joj još vina. Par minuta sedimo u tišini, rijuüi po špagetima, pokušavajuüi da razmenimo osmehe. Skoro da oseüam toplinu za nju. Oproštaj za sve godine kada se ponašala prema meni kao prema cirkuskoj atrakciji. Ti podli jebaþu, Dav, ne ulazi u moj um ili üu te ubiti! Voajeru. Špijunu. Drži se dalje od mene, drži se dalje. Nije htela da se upoznajem sa njenim verenikom. Verovatno se plašila da bi mu rekao za ostale muškarce. Volela bih kad bi te jednog dana našla na mrtvog na ulici, Dav, sa svim mojim tajnama koje trunu u tebi. Tako davno. Možda se mi sada volimo, bar malo, Judo. Samo malo, ali ti mene voliš više nego što ja volim tebe. „Više ne doživljavam vrhunac”, reþe naglo. „Ti znaš da sam obiþno doživljavala, skoro svaki put... Prvo Dete vruüih pantalonica, to sam bila ja. Ali pre otprilike pet godina nešto se desilo, otprilike u vreme kad se moj brak poþeo raspadati. Kratki spoj negde dole. Poþinjala sam doživljavati svaki peti put, svaki deseti put. Oseüajuüi kako sposobnost da odgovorim nestaje iz mene. Ležeüi i þekajuüi da se to desi i naravno to je upropastilo sve. Tucala sam se sa oko stotinjak muškaraca posle razvoda, plus-minus pet ili deset i niti jedan me nije doveo do vrhunca, a neki od njih su bili rasni, pravi bikovi. To jedna od stvari na kojima üe Karl da radi sa mnom. Tako da znam kako to izgleda, Dav. Kroz šta mora da prolaziš. Izgubiti svoj najbolji naþin da kontaktiraš sa drugima. Izgubiti postepeno svaki kontakt sa sobom. Postati stranac u svojoj sopstvenoj glavi.” Ona se nasmeši. „Da li si znao to o meni? O problemima koje imam u krevetu?” Malo oklevam. Ledeni bljesak u njenim oþima je odaje. Agresivnost. Ogorþenost koju oseüa. ýak i kad pokušava da bude draga, ne može a da ne mrzi. Kako je krh naš odnos! Mi smo zarobljeni u nekoj vrsti braka, Judita i ja, stari propali brak koji se jedva održava. A ipak, jebi ga. „Da“, kažem joj. „To mi je poznato.” „Tako sam i mislila. Nisi nikad prestao da me ispituješ.” Njen osmeh je razdragan mržnjom. Drago joj je što gubim moü. Laknulo joj je. „Ja sam uvek širom otvorena za tebe, Dav.” „Ne brini, neüeš biti još dugo.” Oh, ti sadistiþka kurvo! Oh, ti prelepa jebaþice! I ti si sve što ja imam. „Hoüeš li još špageta, Judo?” Sestro, sestro, sestro.

14 Jahja Lumumba Društvene nauke 2A za profesora Kaca 10. 11. 1976. Tema „Elektre” kod Eshila, Sofokla i Euripida Upotreba „Elektre” kao glavne zamisli Eshila, Sofokla i Euripida je studija izmenjenih dramatskih metoda i modela napada. Radnja je uglavnom ista u Eshilovoj Koefori i u Sofoklovoj i Euripidovoj Elektri: Orest, prognani sin ubijenog Agamemnona, vraüa se u rodnu Mikenu, gde nalazi svoju sestru Elektru Ona ga nagovara da osveti Agamemnonovo ubislvo ubijajuüi Klitemenstru i Egista, koji su usmrtili Agamemnona nakon njegovog povratka iz Troje.Upotreba radnje uveliko se razlikuje kod svakog dramaturga. Eshil, za razliku od svojih kasnijih suparnika, se držao prvenstveno etiþkog i religioznog aspekta Orestovog zloþina. Karakterizacija i motivacija u Koefori su jednostavno dovedene do podsmeha - kao što, uostalom, možemo videti kada se sveobuhvatniji i umniji Euripid podsmeva Eshilu zbog cene prepoznavanja u svojoj Elektri. U Eshilovoj drami Orest se pojavljuje u društvu svog prijatelja Pilada i stavlja ponudu na Agamemnonov grob: uvojak svoje kose. Oni se povlaþe, a Elektra jadikujuüi dolazi do groba. Primeüuje uvojke kose, prepoznaje da je to „kosa kakvu imaju deca mog oca”, i zakljuþuje daju je Orest stavio na grob kao simbol svoje tuge. Orest se ponovo pojavljuje i predstavlja se Elektri. To je taj neverovatan naþin prepoznavanja koji je Euripid parodirao. Orest otkriva da je Apolonovo proroþanstvo njemu nalagalo da osveti Agamemnonovo ubistvo. U drugom poetiþnom pasusu, Elektra jaþa Orestovu hrabrost i on ide u pohod da ubije Klitemenstru i Egista. Na prevaru uspe da ude u dvorac, predstavljajuüi se svojoj majci Klitemenstri kao glasnik iz dalekog Fokisa, donoseüi vesti o Orestovoj smrti. Kad je ušao, ubija Egista i tada, suprotstavljajuüi se majci, optužuje je za ubistvo i ubija je. Drama se završava Orestovim viÿenjem Finija koje dolaze da ga progone jer je poludeo zbog zloþina koji je poþinio. On traži spas u Apolonovom hramu. Mistiþan i alegoriþni nastavak Enumenidi prikazuje Oresta osloboÿenog od krivice. Ukratko, Eshil se u svojoj drami nije preterano osvrtao na verodostojnost radnje. Njegova namera u trilogiji Orestija bila je teološka: da ispita ponašanje bogova kad se prokletstvo baci na jednu kuüu, prokletstvo koje niþe iz ubistva i koje voÿi ka drugim ubistvima. Kljuþni momenat njegove filozofije verovatno je ova reþenica: „Samo sam Zevs pokazuje savršen put ka znanju: On vlada, ljudi üe steüi mudrost kroz patnju školovanja.” Eshil žrtvuje dramsku tehniku, ili je bar smatra od sekundarne važnosti da bi fokusirao pažnju na religijske i psihološke aspekte materoubistva. Elektra Euripida je bezmalo na suprotnoj strani od Eshilovog koncepta; iako koristi istu radnju, on razraÿuje i inovira da stvori daleko bogatiji tekst. Elektra i Orest stoje opušteno kod Euripida. Elektra je skoro luda žena, oterana sa dvora, udata za seljaka, koja priželjkuje osvetu; Orest je kukavica, ušunjava se u Mikenu na sporedni ulaz, prezirno ubija Egista sa leÿa, namamljujuüi Klitemenstru ratnim lukavstvom na njenu sudbinu. Euripid je zainteresovan za

dramatiþnu verodostojnost, dok Eshil nije. Posle poznate parodije Eshilove scene prepoznavanja, Orest se Elektri ne otkriva po kosi ili veliþini stopala, veü po... O bože. Sranje, sranje, sranje. Ovo je mrtvo. Ovo ne vredi ama baš ništa. Može li Jahja Lumumba da napiše nešto sliþno ovom ÿubretu? Uvrnuto od prve reþi. Zašto bi Jahju Lumumbu bolelo uvo za grþku tragediju? Zašto bi mene? Šta je Hekuba njemu ili on Hekubi da bi on plakao za njom? Pocepaüu ovo i poþeti ispoþetka. Napisaüu rad malo življe. Daüu mu i onaj stari ritam crnaþkog slenga. Bože pomozi mi da razmišljam kao crnac. Ali ne mogu. Ali ne mogu. Ali ne mogu. Isuse, hoüu da povraüam. Mislim da me hvata groznica. ýekaj. Možda üe mi džoint pomoüi. Da, da. Hajde da lebdim i pokušam opet. Mala pljugica travice. Unesi malo duha u to. Pametnjakoviü, belo jevrejsko kopile, unesi malo duha u to, þuješ li? Dobro sad. Bio jednom ovaj frajer Agamemnon, on je bio jedan važan jebaþ, þuješ, on je bio glavni dasa, ali su ga ipak sjebali. Njegova stara Klitemenstra, ona se tucala sa onim tupoglavcem, jebenim Egistom, i jednog dana ona mu kaže: ’Bejbi’, ajde da skenjamo starog Agija, ti i ja, i ti üeš tad postati kralj - biüeš kralj, hoüeš li da budeš kralj? - hoüeš - i super üemo se provoditi. Agi, on je u Vijetnamu i tamo sreÿuje stvari i kad doÿe kuüi, pre nego što ukapira šta se dešava oni ga probuše, da, oni su ga stvarno proburazili, i to sve njega radi. A sada, ona luda piþka Elektra, ona je küerka starog Agija, ona se stvarno uznemiri što su ga tako sredili, te reþe svom bratu, njegovo ime je Orest, ona kaže, slušaj bre Oreste, želim da ti središ ono dvoje jebaþa, želim da ih stvarno dobro središ. Sad ovaj frajer, Orest, on je bio odsutan neko vreme, on ne zna šta se dešava, ali - Super, pogodio si þoveþe! Provalio si fazon. Sada nastavi i objasni Euripidovu upotrebu deus ex machina i katartiþne vrline Sofoklove realistiþke dramske tehnike. Sigurno. Koji si ti glupi šmokljan Selig. Koji glupi šmokljan.

15 Pokušavao sam da budem dobar prema Juditi, pokušavao da budem ljubazan i da je volim, ali naša mržnja stalno se ispreþavala izmeÿu nas. Rekoh sebi, ona je moja mlaÿa sestra, moj jedini srodnik, moram je više voleti. Ali ne može se voleti na silu. Ne može se oživeti ljubav samo na osnovu dobrih namera. Uostalom, moje namere nisu bile toliko dobre. Od samog poþetka smatrao sam je za rivala. Ja sam bio prvenac, ja sam bio taj koji je bio težak i neprilagoÿen. Trebalo je da ja budem centar svega. Bili su to uslovi ugovora sa bogom: moram da trpim jer sam drugaþiji, ali kao kompenzacija za to celi svemir treba da se vrti oko mene. Beba - devojþica koja je doneta u naše domaüinstvo bila je namenjena meni kao terapeutska pomoü, da se ophodim bolje sa ljudskom vrstom. To je bio odgovor: ona nije smela da ima nezavisnu stvarnost kao osoba, nije smela da ima svoje prohteve, da postavlja uslove ili da crpi njihovu ljubav. Da bude samo stvar, komad nameštaja. Ali znao sam da ne treba da verujem u to.Imao sam tada deset godina, setite se kad su je usvojili. Desetogodišnjaci nisu nimalo naivni. Znao sam da moji roditelji, neoseüajuüi se više obaveznim da usmeravaju svu svoju pažnju iskljuþivo ka svom tajanstveno napetom i problematiþnom sinu, naglo i sa olakšanjem prebaciti pažnju i ljubav - da, naroþito ljubav, - dražesnom, nekomplikovanom detetu. Ona üe zauzeti moje mesto u centru: postaüu vrdav i zastareli proizvod. Nisam mogao da joj to ne zamerim. Da li mi zamerate što sam pokušao da je ubijem u kolevci? A sa druge strane, možete da razumete korene njene hladnoüe prema meni. Sada posle toliko vremena, ne nameravam da se branim. Ja sam zapoþeo ciklus mržnje. Ja, Judo, ja, ja, ja. Mogla si ga prekinuti samo ljubavlju, naravno, da si to htela. Ali nisi. Jedne subote poslepodne maja 1961. godine, otišao sam do kuüe svojih roditelja. Tih godina nisam þesto išao tamo, iako mi je trebalo dvadeset minuta metroom do njih. Bio sam van porodiþnog kruga, nezavisan i udaljen, i oseüao sam snažan otpor prema bilo kakvoj vrsti ponovnog vezivanja Jer sam prema svojim roditeljima oseüao odreÿeno neprijateljstvo: zbog njihovih propalih gena ovakav sam došao na svet. Pored toga tu je bila i Judita koja me je spreþavala svojim prezirom: da li mi još treba to? Držao bih se dalje od njih troje nedeljama, mesecima, sve dok setni majþini telefonski pozivi ne bi bili previše za mene, dok težina krivice nije prevladala moj otpor. Bio sam sretan kad sam došavši tamo, našao da Judita još uvek spava u svojoj sobi. U tri sata posle podne? Pa, reþe moja majka, sinoü se kasno vratila kuüi. Juditi je bilo šesnaest godina, zamislih je kako ide na košarkašku utakmicu naše gimnazije sa nekim mršavim, bubuljiþavim momkom i kako posle ide na piüe. Lepo spavaj, sestro, samo ti nastavi da spavaš. Naravno njeno odsustvo stavlja me u direktno i nezaštiüeno suoþavanje sa mojim žalosnim i iscrpljenim roditeljima. Moja majka, blaga i tmurna; moj otac, klonuo i ogorþen. Celog mog života, oni su se stalno smanjivali. Sada su postali vrlo mali. Izgledalo je da üe uskoro sasvim nestati. Nikad nisam živeo u ovom stanu. Godinama su se Pol i Marta borili da drže trosoban stan koji nisu mogli da izdržavaju, prosto zato što je postalo nemoguüe da Judita i ja delimo istu spavaüu sobu od kad je ona prerasla detinjstvo. U trenutku kad sam ih napustio i otišao na studije uzeo sam sobu u blizini univerziteta, a oni su našli manji i jeftiniji stan. Njihova spavaüa soba bila je desno od ulaza, a Juditina niz dugi hodnik, iza kuhinje, sa leve strane; pravo je bila dnevna soba, u kojoj je moj otac sedeo pospano listajuüi Tajms. On ovih dana nije ništa þitao osim novina, iako je njegov um nekad bio aktivan. Od njega je dopiralo tupo, blatnjavo oseüanje premorenosti. Po prvi put u svom životu solidno je zaraÿivao, u stvari, na kraju üe biti vrlo

imuüan, pa ipak je sebe sputavao psihologijom siromašnog þoveka: jadni Pol, ti si gubitnik vredan žaljenja, ti si zaslužio mnogo više od života. ýitao sam novine kroz njegov um, dok je on okretao strane. Juþe je Alan Šepard napravio svoj epohalan suborbitalan let, prvi þovekov let u svemir od strane Sjedinjenih Država. SAD su izbacile þoveka 185 km u svemir, izvikivao je udarni natpis. Šepard upravlja kontrolama u kapsuli, izveštava radio o petnaestominutnom letu. Bauljajuüi tražio sam neki naþin da uspostavim kontakt sa svojim ocem. „Šta misliš o putovanju u svemir?” upitah. „Jesi li slušao direktan prenos?” On slegne ramenima. „Koga bole uvo za to? Sve je to ludo. Traüenje svaþijeg vremena i novca.” Elizabet u poseti Papi u Vatikanu. Debeli Papa Jovan, izgleda kao dobro uhranjen rabin. Džonson se sreo sa rukovodiocima u Aziji zbog upotrebe trupa SAD. Lako je preleteo preko toga, preskaþXüi preko stranice. Zatražena Goldbergova pomoü za rakete. Kenedi potpisao zakon o minimalnim nadnicama. Ništa ne registruje, þak ni Kenedijev govor o smanjivanju poreza. Zadržao se na sportskim stranicama. Slab plamiþak interesovanja. Blato þini Keribeka izrazitijim favoritom za današnji 87. Kentaki derbi. Na zapadnoj obali, Jenki protiv Ejndželsa u prvoj utakmici treüe serije igra pred 21.000 ljudi. „Šta misliš, ko üe dobiti derbi?” pitam. Odmahnuo je glavom. „Šta ja znam o konjima?” On je, shvatih, veü mrtav, iako üe u stvari njegovo srce kucati još deset godina Prestao je da reaguje. Svet ga je pobedio. Ostavih ga njegovim teškim mislima i poþeh da razgovaram sa majkom: Hadassah þitalaþka grupa kojoj je pripadala sledeüeg þetvrtka raspravljaüe o knjizi Ubiti pticu rugalicu, pa je želela da zna da li sam je proþitao. Nisam. Šta radim? Da li sam gledao neki dobar film? L’avventura, rekoh. Je li to francuski film? pita ona. Italijanski, rekoh. Želela je da joj prepriþam o þemu se radi. Strpljivo je slušala, gledajuüi brižno, ne prateüi ništa. „S kim si išao?” upita. „Viÿaš li se sa nekim dobrim devojkama?” Moj sin neženja. Veü ima 26 godina a još se nije ni verio.- Skrenuo sam temu o ovom dosadnom pitanju, strpljivom spretnošüu koja je rezultat dugog iskustva. Izvini Marta. Ja ti neüu doneti unuke koje priželjkuješ. Moraüeš ih dobiti od Judite; to neüeš dugo þekati. „Treba da prelijem pile”, reþe ona i nestade. Sedeo sam sa ocem neko vreme, a kad više nisam mogao da izdržim, otišao sam niz hodnik do kupatila, koje je odmah pored Juditine sobe. Njena vrata bila su pritvorena. Zavirih unutra. Svetla su bila ugašena, roletne spuštene, ali dodirnuh njen um i otkrih da je budna i da razmišlja o tome da ustane. U redu, uþini prvi korak, budi ljubazan, David. Neüe te ništa koštati. Lagano kucnuh na vrata. Äûao, ja sam”, rekoh. „Je l' da uÿem?” Ona je sedela na krevetu, imala je na sebi nabranu belu kuünu haljinu preko tamnoplave pidžame. Zevajuüi, protežuüi se. Njeno lice, obiþno napeto, bilo je naduveno od preteranog spavanja Veü više iz navike uÿoh u njen um i naÿoh nešto novo i iznenaÿujuüe. Erotiþnu inauguraciju moje sestre. Sinoü. Sve: jurnjava u kolima, rast uzbuÿenja, iznenadno shvatanje da üe ovo biti više od petinga, gaüice idu dole, nespretna zamena pozicija, petljanje sa prezervativom, trenutak poslednje nedoumice popuštajuüi se potpunoj želji, brzi nevešti prsti koji podržavaju vlažnost nevine naprsline, oprezno nespretno turanje, probod, iznenaÿenje od otkriüa da je prodiranje izvršeno bezbolno, klizanje tela uz telo, deþakova brza eksplozija, neurednost posledica, krivica, smušenost i razoþaranje kako se završilo, a Judit je još nezadovoljena. Vožnja do kuüe, tišina, postiÿeno lice. Ulazak u kuüu, na vrhovima prstiju, promukli pozdrav budnim i obazrivim roditeljima. Tuširanje kasno noüu. Pregledanje i þišüenje deflorisane i malo nateþene vulve. Neugodan san, þesto prekidan. Dug period budnosti, u kome je razmatran sinoüni dogaÿaj: ali je i uplašena. Nevoljnost da ustane i da se sledeüeg dana suoþi sa svetom, naroþito da se suoþi sa Polom i Martom. Judita, tvoja tajna nije tajna za mene.