Recimo, u pustinjaka. On živi u tamnoj peüini. Informacije ne dopiru do njega. On jede peþurke. One mu daju samo toliko energije da bi opstao, ali u svemu ostalom nedostaje priliv. Primoran je da se osloni na svoje sopstvene duhovne i mentalne izvore, koje konaþno iscrpljuje. Postepeno se haos širi u njemu, postepeno snage entropije preuzimaju vlast nad ovom ganglijom, onom sinapsom. On prima umanjenu koliþinu senzornih podataka sve dok se potpuno ne preda entropiji. On prestaje da se kreüe, da raste, da diše, da funkcioniše na bilo koji naþin. Takvo stanje poznato je kao smrt. ýovek ne mora da se sakrije u peüinu. ýovek može da napravi unutrašnju migraciju, zakljuþavajuüi se od izvora koji mu daju životnu energiju. Ovo se þesto radi jer izgleda da su izvori energije pretnja stabilnosti nad sobom. Doista, primanja predstavljaju pretnju liþnosti: jedan udarac obiþno poremeti ravnotežu. Meÿutim, sama ravnoteža predstavlja pretnju liþnosti, iako se þesto baš ovo predviÿa. Postoje ljudi koji žive u braku i koji se, držeüi se jedno drugog, zatvaraju prema ostalom svetu, praveüi tako neku vrstu zatvorenog sistema od dve osobe iz kojeg je sva vitalnost, stalno i neumoljivo proterana ubistvenom ravnotežom koju su oni uspostavili. Dvoje mogu propasti isto tako kao i pojedinac, ako su dovoljno izolovani od svega ostalog. Ja to nazivam lažnom monogamijom. Moja sestra Judita je rekla da je napustila svog muža jer je oseüala da umire, iz dana u dan, dok je živela sa njim. Naravno, Judita je kurva. Prirodno, prestanak primanja informacija putem þula nije uvek željen. To nam se dešava bez obzira hteli mi to ili ne. Ako sami ne uÿemo u kutiju, i onako üe nas ugurati u nju. U tom kontekstu sam i mislio da üe nas dugoroþno gledajuüi entropija pobediti. Bez obzira koliko bili vitalni, koliko jaki, koliko željni znanja, prijem informacija išþezava kako vreme prolazi. Vid, sluh, dodir, miris - sve odlazi, kao što je dobri stari Vilš rekao, i mi završavamo bez zuba, bez oþiju, bez ukusa, bez Lþega. Bez iþega. Ili, kako taj isti mudri þovek reþe, iz sata u sat sazrevamo i sazrevamo, a onda iz sata u sat trunemo i trunemo, i tu negde se završava priþa. Nudim sebe kao sluþaj koji üe to potvrditi. Šta nam istorija ovog þoveka otkriva? Jedno neobjašnjivo smanjenje nekad izvanrednih snaga. Smanjenje broja primljenih informacija. Mala smrt, izdržana za života. Zar ja nisam žrtva entropijskih ratova? Zar pred vašim oþima ne nestajem sada u statiþnost i tišinu? Zar moj bol nije oþigledan i dirljiv? Ja umirem od toplotne smrti. Spontano raspadanje. Sluþajan trzaj verovatnoüe uništava me. I ja postajem ništavilo. Ja postajem prah i pepeo. Ja üu ovde þekati metlu koja üe me pomesti. To je vrlo reþito, Selig. Evo ti desetka. Tvoje pisanje je jasno i ubedljivo, i pokazuješ odliþno razumevanje suštine filozofske problematike. Možeš da budeš najbolji u generaciji. Da li se sada oseüaš bolje?
24 Bila je to luda ideja, Kiti, glupa fantazija. Nikada ne bi uspela. Od tebe sam tražio nemoguüe. Postajao je samo jedan jedini moguüi ishod, u suštini: a to je, da üu ti ja dosaÿivati muþiti te, a time i oterati od sebe. Pa, okrivi Toma Najkvista? bila je to njegova ideja. Ne, okrivi mene. Ja nisam morao da slušam njegove lude ideje, zar ne? Okrivi mene. Okrivi mene. Aksiom: Greh je protiv ljubavi pokušavati da se promeni duša onoga koga voliš, þak i onda ako misliš da üeš je još više voleti nakon što si je preobratio u nešto drugo. Najkvist je rekao: „Možda i ona þita misli; onda bi se blokada mogla tumaþiti kao smetnja, sudar izmeÿu tvojih transmisija i njenih, koji briše talase u jednom pravcu ili u oba. Tako da nema transmisije od nje prema tebi i verovatno nikakve od tebe prema njoj.” „Sumnjam u to”, odgovorio sam mu. Bilo je to avgusta 1963. godine, dve ili tri nedelje pošto sam te upoznao. Tad još nismo živeli zajedno, ali smo veü bili u krevetu nekoliko puta. „Ona ne poseduje ni najmanji trag telepatske sposobnosti”, insistirao sam, „ona je sasvim normalna. To je osnovna stvar o njoj, Tome; ona je sasvim normalna devojka”. „Ne budi tako sigurna”, rekao je Najkvist. Još te nije upoznao. Želeo je da te upozna, ali ja nisam ništa ugovorio. Tada nisi još ni þula njegovo ime. „Ako išta znam o njoj, to je da je razborita, zdrava, uravnotežena, apsolutno normalna devojka. Prema tome, ona nije þitaþ misli.” „Zato što su oni koji þitaju misli ludi, bolesni i neuravnoteženi. Kao ti i ja. Q.E.D, eh? Govori samo u svoje ime, þoveþe.” „Dar razara duh”, rekao sam. „Potamnjuje dušu.” „Tvoju, možda. Moju ne.” Tu je bio u pravu. Telepatija ga nije ozledila. Možda bih ja imao ista probleme i da nisam bio roÿen sa tom nadarenošüu. Ne mogu sve svoje neuspehe da pripisujem prisustvu jedne neobiþne sposobnosti, zar ne? Bog zna da postoji mnogo neurotiþara koji nisu nijednom u životu þitali misli. Silogizam: Neki telepati nisu neurotiþari. Neki neurotiþari nisu telepati. Prema tome, telepatija i neuroza nisu nužno povezane. Zakljuþak: Možeš izgledati normalan kao pita od trešanja i opet imati moü. Nastavio sam da budem skeptiþan. Najkvist se pod pritiskom složio, da ako poseduješ
moü, verovatno bi mi je do sada otkrila, kroz izvesne nesvesne postupke koje bi svaki telepata odmah prepoznao; ja nisam otkrio takve postupke. Pretpostavio je, meÿutim, da si ti možda latentni telepata - da nadarenost postoji, nerazvijena, nefunkcionalna, koja vreba na površini tvog uma i služi da zaštiti tvoj um od mojih istraživanja. To je samo hipoteza, rekao je on. Ali to me je mamilo do iskušenja. „Šta i da poseduje tu latentnu moü?” rekoh. „Da li bi se ona mogla probuditi, šta misliš?” „Zašto da ne?” Upita Najkvist. Želeo sam da verujem u to. Imao sam tu viziju o tebi, kako si probuÿena za primanje punim kapacitetom, sposobna da primaš transmisije sa lakoüom i oštrinom kao Najkvist i ja. Kako bi tada naša ljubav bila duboka! Bili bismo potpuno otvoreni jedan prema drugom, lišeni malih laži i odbrane koje þak i najbliže ljubavnike onemoguüavaju da u istini postignu jedinstvo duše. Veü sam osetio ograniþeni oblik te nisam gajio ljubav prema njemu, on mi se þak nije ni sviÿao, tako da je to bilo rasipanje, brutalna ironija, da naši umovi mogu imati takav intiman kontakt Ali ti? Ako bih te samo mogao probuditi, Kiti! A zašto ne bih? Pitao sam Najkvista da li bi to moglo biti moguüe. Pokušaj i otkrij, rekao je. Napravi eksperimente. Držite se za ruke, sedite zajedno u mraku, uloži neku energiju u pokušaju da dopreš do nje. Vredelo je pokušati, zar ne? Da, rekao sam, naravno da je vredelo pokušati. ýinila si se latentna u mnogim drugim stvarima, Kiti: potencijalno ljudsko biüe radije nego jedno koje to jeste. Zraþila si mladošüu. Izgledala si mnogo mlaÿa nego što si i u stvari bila; da nisam znao da si završila višu školu, mislio bih da imaš osamnaest ili devetnaest godina. Ti nisi þitala mnogo van delokruga tvog interesovanja - matematika, kompjuteri, tehnologija - a, pošto to nisu bila podruþja mog interesovanja, smatrao sam da nisi ništa proþitala. Nisi putovala; tvoj svet je bio ograniþen Atlantikom sa jedne i Misisipijem sa druge strane, a najduži put u tvom životu je bio letovanje u Ilinoisu. Nisi þak ni imala mnogo seksualnog iskustva: tri þoveka, zar nije tako, u tvoje dvadeset dve godine, a samo sa jednim od njih si bila u ozbiljnijoj vezi? Tako da sam te video kao sirovinu koja þeka ruku vajara. Ja bih bio tvoj dobroþinitelj. Septembra 1963. godine, preselila si se kod mene. Ionako si provodila toliko vremena kod mene, da si se složila da nema smisla da i dalje ideš od tebe do mene. Oseüao sam se vrlo oženjenim: mokre þarape su visile preko šipke za zavesu u kupatilu, jedna þetkica za zube više na polici, duge smeÿe dlake u lavabou. Tvoja toplina pored mene u krevetu svake noüi. Moj stomak naslanjao se na tvoju glatku hladnu guzu, i tako dalje. Dao sam ti knjige da þitaš: poeziju, romane, eseje. Kako si ih marljivo proždirala! ýitala si Trilinga u busu odlazeüi na posao, a Konrada u tihim popodnevnim satima, a Jejtsa nedeljom ujutru dok sam bio u lovu na Tajms. Ali izgleda da te ništa od toga nije oduševljavalo: nisi imala nikakve uroÿene sklonosti za književnost; mislim da si teško razlikovala Lorda Džima od Laki Džima, Malkoma Lourija od Malkoma Kaulija, Džejmsa Džojsa od Džojsa Kilmera. Tvoj um, koji je tako lako savladao COBOL i FORTAN, nije mogao da dešifruje jezik poezije i ti bi digla pogled dok bi þitala Pustu zemlju, zbunjena, da bi mi postavila neka naivna pitanja, gimnazijalska koja su me satima posle toga nervirala. Beznadežan sluþaj, pomislio bih poneki put. Iako si mà, onog dana kad je berza bila zatvorena, odvela do kompjuterskog centra gde si radila i ja sam slušao tvoja objašnjenja o aparatima i o tvojoj funkciji, kao da si mi govorila na kineskom. Razliþiti svetovi, razliþite vrste umova, a ipak sam se uvek nadao da üu stvoriti most. U strateški odmerenim trenucima eliptiþno sam priþao o svom interesovanju za ekstrasenzorne pojave. Udesio sam da to izgleda kao da mi je hobi, hladna nestrastvena prouþavanja. Bio sam zadivljen rekao sam, moguünošüu da se dostigne istinska komunikacija izmeÿu ljudskih biüa.
Pobrinuo sam se da ne nastupim kao neki fanatik; niti da odam svoj sluþaj; svoj oþaj držao sam skriven. Jer te, iskreno govoreüi, nisam mogao þitati, bilo mi je lakše da se s tobom pretvaram Xþenjaþkm objektivnošüu nego sa bilo kim drugim. A i morao sam da s pretvaram. Moja strategija nije mi dozvoljavala bilo kakvo iskreno ispovedanje. Nisam želeo da te uplašim, Kiti, nisam želeo da ti budem odbojan time što bih ti davao razloge da pomisliš da sam þudak, ili, kao što bi ti verovatno izgledalo, luÿak. Stoga, to mi je samo hobi. Nisi mogla da poveruješ u ESP. Ako to ne može biti izmereno voltmetrom ili snimljeno na elektroencefalograf, govorila si, to nije stvarno. Budi tolerantna, molio sam te. Postoje takve stvari kao što su telepatska moü. Ja znam da postoje. (Budi oprezan, Dav!) Nisam mogao da citiram þitanje EEG-a - nikad u životu nisam bio u blizini, nekog EEG-a, te nemam predstavu da li bi moja moü bila registrovana. A sebe sam spreþavao da slomim tvoj skepticizam time što bih pozvao nekog neznanca na kome bih isprobao neke društvene igre koje su vezane za þitanje misli. Ali mogao sam ti ponuditi i druge argumente. Pogledaj Rajnove rezultate, pogledaj samo sve ove serije ispravnih þitanja Zenerovih karata. Kako to objašnjavaš, ako ne pomoüu ESP? A i dokazi o telekinezi, teleportaciji, vidovitosti... Ti si nastavila da budeš skeptiþna, hladno si opovrgavala veüinu podataka koje sam citirao.Tvoje rezonovanje je bilo oštroumno i zatvoreno; ništa nije bilo zamagljeno tvom umu kad je on bio na domaüem terenu, nauþnom metodu. Rajn je, rekla si, krivotvorio svoje rezultate tako što je testirao heterogene grupe jer je za dalje testiranje uzimao samo one subjekte koji su imali neobiþno mnogo sreüe, odbacujuüi ostale u svom istraživanju. I to je štampao samo one rezultate koji su naoko samo dokazivali njegovu tezu. To je statistiþka anomalija, a ne ESP, time si opovrgavala sve one testove sa Zenerovim kartama, na tome si insistirala. Uostalom, ispitivaþi su obuzeti predrasudom u korist verovanju u ESP, a to sigurno vodi tome da se poþine nesvesne greške u proceduri, nehotiþna jednostrana poveüanja koja neizbežno utiþu na iskrivljenje rezultata. Oprezno sam te pozvao da isprobaš neke eksperimente sa mnom, dozvoljavajuüi ti da postaviš proceduru koja üe ti odgovarati. Rekla si da pristaješ, uglavnom, bar tako mislim, jer je to bilo nešto što bismo zajedno mogli raditi, a - to je bilo poþetkom oktobra - mi smo veü samosvesno tragali za podruþjima zajedniþkog interesovanja, jer je tvoje književno prosveüivanje postalo teret za oboje. Složili smo se - kako sam to suptilno uradio, izgledalo je kao da je to tvoja ideja! - da se koncentrišemo na transmitovanje slika ili ideja, jedno ka drugom. I odmah na poþetku imali smo okrutno varljiv uspeh. Skupili smo paket slika i pokušali da ih izmenjamo mentalno. Još uvek imam ovde u arhivi, naše beleške tih eksperimenata:
Nisi imala nijedan direktan pogodak. Ali þetiri od deset odgovora mogli bi se smatrati kao bliske asocijacije: neveni i ruže, zgrada Empajer stajta i zgrada Pentagona, slon i traktor, lokomotiva i avion. (Cveüe, graÿevine, oprema za naporan rad, naþin transporta.) Dovoljno da nam da lažnu nadu o istinskoj transmisiji. Praüen je sledeüim: Nijedan direktan pogodak ni za mene. Ali tri bliske asocijacije, iste vrste, od deset: tropska plaža i sunþani pejsaž, most Džordža Vašingtona i Vašingtonov spomenik, gužva na auto putu i košnica, zajedniþki imenitelji su sunþeva svetlost, Džordž Vašington i snažno nabijena aktivnost. U stvari obmanuli smo sami sebe gledajuüi ih kao bliske asocijacije pre nego sluþajnost Moram da priznam da sam sve vreme tumarao u mraku, više pretpostavljajuüi nego primajuüi, a i imao sam malo nade þak i tad u kvalitet naših odgovora. Pored svega toga, te kolizije slika, verovatno nasumiþnih, probudile su tvoju radoznalost: ima neþeg u tome, možda, poþela si govoriti. I mi smo nastavili dalje. Menjali smo uslove transmisije misli. Pokušali u apsolutnoj tami, u odvojenim sobama. Probali smo sa upaljenim svetlima, držeüi se za ruke. Probali smo dok smo seksualno opštili: ja sam prodirao u tebe i držao te u svom naruþju i intenzivno razmišljao o tebi, a ti si intenzivno razmišljala o meni. Probali smo i u pijanom stanju. Probali smo i dok smo postili. Probali smo u
uslovima iznurenja nespavanjem, prinuÿujuüi se da ostanemo budni dok je kazaljka pravila krugove, u silnoj nadi da üe iznureni, ošamuüeni umovi dopustiti da mentalni impulsi skliznu kroz barijeru koja nas je razdvajala. Probali smo to i pod dejstvom droge ili acida, ali niko nije razmišljao o drogi ili acidu šezdeset treüe godine. Tražili smo tuce drugih naþina da bi otvorili telepatski vod. Verovatno se priseüaš þak i sada nekih detalja; stidim se kad se setim, znam da smo se hvatali u koštac sa svojim uzaludnim projektom iz noüi u noþ, više od mesec dana, dok je tvoje uþestvovanje u tome bujalo i dostiglo vrhunac i ponovo nestajalo, prolazeüi kroz seriju faza od skepticizma do mlakog neutralnog interesa do nesumnjivog oduševljenja i entuzijazma, zatim do spoznaje neizbežnog neuspeha, oseüaja nemoguünosti da se dostigne cilje, sve je to vodilo zasiþenosti, dosadi, i iritaciji. Ništa od toga nisam uviÿao: mislio sam da si odana tom poslu kao što sam ja bio. Ali to je prestajao da bude eksperiment i igra; bilo je to, videla si, jednostavno opsednuto traganje, a ti si nekoliko puta u novembru pitala da li bismo mogli prestati. Cela ta stvar oko þitanja misli, rekla si tad, zadavala ti je muþne glavobolje. Ali nisam mogao odustati, Kiti. Nisam se obazirao na tvoje prigovore i insistirao da nastavimo. Bio sam zagrižen, bio sam na mukama, zastrašio sam te bez milosti da saraÿuješ, tiranisao sam te u ime ljubavi, uvek imajuüi na umu tu telepatsku Kiti koju üu konaþno napraviti. Svakih deset dana, možda, neki varljiv treptaj prividnog kontakta, bodrio je moj idiotski optimizam. Mi üemo se probiti, umovi üe nam se dodirnuti. Kako bih mogao sada prestati, kad smo bili tako blizu? Ali mi nikad nismo bili blizu. Poþetkom novembra Najkvist je priredio jednu od svojih povremenih veþera, opskrbljen hranom iz jednog od najdražeg restorana u Kineskoj þetvrti. Njegove zabave uvek su bile briljantni dogaÿaji; odbiti poziv, bio bi apsurd. Tako da sam te konaþno morao suoþiti s njim. Više od tri meseca sam te manje-više namerno krio od njega, izbegavajuüi trenutak suoþavanja iz nekog straha koji nisam potpuno razumeo. Došli smo kasno: sporo si se spremala za izlazak. Zabava je bila u punom jeku, petnaestak ljudi, mnogi od njih su bili slavne liþnosti mada ne za tebe jer šta si ti znala o pesnicima, kompozitorima, piscima? Predstavio sam te Najkvistu. On se nasmešio i promrmljao sladak kompliment i dao ti umiljat, bezliþan poljubac. Ti si izgledala stidljivo, skoro kao da ga se plašiš, da se plašiš njegove sigurnosti i smirenosti. Razumevši nekoliko uobiþajenih fraza, otišao je da otvori vrata. Malo kasnije, kad smo dobili prvo piüe, usadio sam misao za njega: - Pa? Šta misliš o njoj? Ali on je bio isuviše zauzet drugim gostima da bi me ispitao, i nije se potrudio da odgovori na moje pitanje. Morao sam sam da tražim svoj odgovor u njegovoj glavi. Ubacio sam se on me je letimiþno pogledao preko sobe, shvativši šta radim u potrazi za informacijom. Naslage trivijalne gostoljubivosti maskirale su njegov površinski sloj; on je istovremeno nudio pice, vodio razgovor, signalizirao da se unese predjelo iz kuhinje, a u sebi je proveravao spisak zvanica da vidi ko još treba da doÿe. Ali ja sam brzo prošao kroz to i za trenutak pronašao mesto gde su se nalazile misli o Kiti. Odmah sam saznao ono što sam tražio i prestravio se. On te je mogao þitati. Da. Njemu si bila prozirna kao svi ostali. Samo si za mene bila zatvorena, iz nama nepoznatih razloga. Najkvist je u trenutku prodro u tebe, veü te je procenio, veü je stvorio mišljenje o tebi, stajalo je tamo za mene da prouþim: on te je video tako nezgrapnu, nezrelu, naivnu, ali isto tako privlaþnu i šarmantnu, tako te je stvarno video. Ne pokušavam, zbog onog što se posle desilo, da iznesem da je njegovo mišljenje o tebi bilo kritiþnije od onog koje je on o tebi stvarno imao. Ti si bila jako mlada, bila si neprefinjena, i on je to video. To otkriüe me je ukoþilo. Ljubomora me je preplavila. To što ja treba da radim tako teško, toliko nedelja da te dohvatim, što nije vodilo nigde, a on je mogao da prodre tako lako u tvoje dubine, Kiti! Bio sam odmah sumnjiþav.
Najkvist i njegove pakosne igre: da li je ovo još jedna? Da li te je on mogaoþitati? Kako mogu biti siguran da nije usadio priþu za mene? On je tu informaciju pokupio: - Ti mi ne veruješ? Naravno da je þitam. - Možda da, možda ne. - Hoüeš da ti dokažem? - Kako? - Gledaj! Ni trenutak ne prekidajuüi svoju ulogu domaüina, ušao je u tvoj um, dok je moj ostao prikljuþen u njegov. I tako, kroz njega, imao sam svoj prvi i jedini letimiþni uvid u tvoju unutrašnjost, Kiti, reflektovana kroz Toma Najkvista. Oh! Bio je to uvid koji nikad nisam želeo. Video sam sebe kroz tvoje oþi, kroz njegov um. Fiziþki sam izgledao, ako ništa drugo, bolje nego što bih mogao pomisliti, moja ramena šira nego što su stvarno bila, moje lice mršavije, crte lica su pravilnije! Ti si me videla kao strogog oca, kao odbojnog vaspitaþa, kao gunÿajuüeg tiranina. ýitaj ovo, þitaj ono, usavrši svoj um, devojko! Naporno uþi da bi bila dostojna mene! Oh! Oh! Ta žarka odbojnost prema ESP eksperimentima: više nego beskorisnim za tebe, golema dosada, ekskurzija u ludilo, zasiþenost, iscrpljujuüe muþenje. Iz noüi u noü sam te, kao manijak, uznemiravao. ýak i naše tucanje bilo je obuzeto tim budalastim traganjem za kontaktom naših umova. Kako sam ti se zgadio, Kiti! Kako si mislila da sam þudovišno dosadan. Trenutak takvog otkriüa bio je više nego dovoljan. Uboden, povukao sam se izvlaþHüi se brzo iz Najkvista. Pogledala si me preplašeno; priseüam se, kao da si znala, na nekom podsvesnom nivou, da su mentalne energije kružile po sobi otkrivajuüi privatnost tvoje duše. Trepnula si a tvoji su se obrazi zarumeneli i naprasito, uranjajuüi, popila si piüe. Najkvist mi uputi ciniþan osmeh. Nisam mogao da ga pogledam u oþi. Ali þak i tada sam se opirao tome što mi je pokazao. Zar nisam i pre uviÿao neobiþna prelamanja u takvim izmenjivanjima? Zar bi trebalo da verujem u sigurnost njegove slike o tvom mišljenju o meni? Nije li on senþio i farbao? Prepredeno ubacivši iskrivljene i uveliþane slike? Zar, sam te istinski toliko nervirao, Kiti, ili je on vragolasto pretvarao umerenu dosadu u živu mrskost? Izabrao sam da ne verujem da sam ti baš toliko dosaÿivao. Mi obiþavamo da tumaþimo dogaÿaje zavisno od naþina na koji bi želeli da ih vidimo. Ali ja sam se zavetovao da lakše s tobom postupam u buduünosti. Kasnije, pošto smo jeli, video sam te da ushiüeno razgovaraš sa Najkvistom u krajnjem dnu sobe. Flertovala si i bila si smušena, kao što si bila sa mnom onog prvo dana u meštarskoj kancelariji. Zamišljao sam da diskutujete o meni i da niste laskavi. Pokušao sam da uhvatim tok razgovora kroz Najkvista, ali na moju prvu pokusnu probu on me besno pogleda: - Izlazi iz mog uma, hoüeš li? Poslušao sam. ýuo sam tvoj smeh, isuviše glasan, izdizao se iznad žamora razgovora. Nisam želeo više da se optereüujem tobom. Usmerio sam se na razgovor sa vitkom malom japankom, vajarkom, þije su ravne mrkožute grudi virile, neprivlaþno, iz dubokog izreza crne odore, našao sam da razmišlja na francuskom, da bi joj se sviÿalo ako bih je ja pitao da poÿe sa mnom kuüi. Ali ja sam otišao kuüi sa tobom, Kiti, sedeüi namrgoÿeno i klonulo pored tebe u praznom vagonu podzemne železnice, a kad sam te pitao o þemu si priþala sa Najkvistom ti si rekla: „Oh, samo smo se zafrkavali. Samo smo se zezali.” • Oko dve nedelje kasnije, jednog bistrog i svežeg oktobarskog poslepodneva, Predsednik Kenedi je ubijen u Dalasu. Berza se zatvorila rano posle zlokobnog posrnuüa i Martinson je zatvorio kancelariju,
izlazeüi, ošamuüen, na ulicu. Ja nisam mogao lako da prihvatim stvarnost, razvoj dogaÿaja. Neko je pucao na Predsednika... Neko je pogodio Predsednika... Neko je pogodio Predsednika u glavu... Predsednik je u kritiþnom stanju... Predsednik je primio poslednji obred... Predsednik je mrtav. Ja nikad nisam bio naroþito politiþki nastrojena osoba, ali ovaj prekid državne zajednice opustošio me je. Kenedi je bio jedini Predsedniþki kandidat za koga sam glasao i koji je pobedio. I oni su ga ubili: priþa mog života sažeto u krvavu priþu sa moralnom poukom. A sada üe Džonson biti Predsednik. Mogu li se prilagoditi? Grþevito se držim zona stabinosti. Kad sam imao deset godina i kada je umro Ruzvelt, Ruzvelt koji je bio Predsednik celog mog života, izgovarao sam nepoznate slogove Predsednik Truman i odbacio ih odmah, govoreüi sebi da üu ga i dalje zvati Predsednik Ruzvelt, jer je to bilo onako kako sam navikao da zovem Predsednika. Tog novembarskog posle podneva dobijao sam emanacije straha sa svih strana, dok sam sa strahom hodao kuüi. Paranoja je uglavnom bila prisutna. Ljudi su oprezno išli postrance, jedno rame ispred drugog, spremni da jurnu. Bleda lica žena virila su iz razmaknutih zavesa sa prozora visokih zgrada, visoko iznad tihih ulica. Vozaþi su gledali u svim pravcima na raskrsnicama, kao da su oþekivali tenkove da se stušte niz Brodvej. (U ovo doba dana uglavnom se verovalo da je atentat bio prvi udar desniþarskog puþa.) Niko se nije zadržavao napolju: svi su živeli u nekom skrovištu. Svašta se može sada desiti. Mnoštvo vukova bi moglo navaliti sa Riversajd drajva. Zaluÿeni patrioti mogli bi izvršiti pogrom. Iz svog stana - zabarikadiranih vrata, zatvorenih prozora - pokušavao sam da te nazovem u kompjuterskom centru, razmišljajuüi da možda nekako nisi þula novosti, ili sam verovatno samo želeo da þujem tvoj glas u ovom traumatiþnom trenutku. Telefonske veze bile su u prekidu. Posle dvadesetak minuta odustao sam od pokušaja. Zatim sam besciljno tumarao od spavaüe do dnevne sobe i nazad, stiskajuüi tranzistor, tražeüi stanicu þiji bi mi informativni bilteni rekli da je on, nakon svega, još uvek živ; skrenuo sam u kuhinju i našao tvoju poruku na stolu, poruka na kojoj je pisalo da me ostavljaš, da više ne možeš ostati sa mnom. Na poruci je bilo zabeleženo i vreme 10:30 ujutru, znaþi pre atentata, u jednom drugom dobu. Strmeknuo sam prema plakarima u spavaüoj sobi i video ono što pre nisam zapazio, da su nestale tvoje stvari. Kad me žene ostavljaju, Kiti, one odu iznenada i krišom, bez upozorenja. • Predveþe sam nazvao Najkvista. Ovoga puta telefonske veze bile su slobodne. „Je li Kiti tu?”, upitao sam. „Jeste”, reþe on. „Samo malo saþekaj.” I ti si uzela slušalicu. Objasnila si mi da üeš da živiš sa njim izvesno vreme, dok se ne središ. On ti je bio vrlo koristan. Ne, nisi se ljutila na mene, nije bilo gorþine, uopšte. Jednostavno, izgledalo ti je da sam ja bezoseüajan, dok je on imao taj instinktivan, intiutivan oseüaj za tvoje emocionalne potrebe - on je bio sposoban da ti se pridruži, Kiti, a ja to nisam uspeo. Tako si otišla njemu po nežnost i ljubav. Zbogom, rekla si, i hvala ti na svemu, i ja sam promrmljao jedno zbogom i spustio slušalicu. Tokom noüi vreme se promenilo i vikend crnih oblaka i hladne kiše otpratio je Kenedija u njegov grob. Sve sam to propustio - zaobljen kovþeg, hrabru udovicu i junaþko držanje dece, ubistvo Osvalda, pogrebnu povorku, svu tu trenutnu istoriju. U subotu i nedelju spavao sam do kasno, napio sam se, proþitao šest knjiga ne shvativši ni jednu jedinu reþ. U ponedeljak, na dan nacionalne žalosti, napisao sam ti ono nepovezano pismo, Kiti, objašnjavajuüi sve, kazujuüi šta sam pokušavao da napravim od tebe i zašto, priznajuüi ti svoju moü i opisujuüi koje je efekte to imalo na moj život, kazujuüi ti isto o Najkvistu, upozoravajuüi te šta je on, da i on poseduje moü, da te on može þitati i da ti pred njim nemaš tajni, govoreüi da ni sluþajno ne pomisliš da je on stvarno ljudsko biüe, govoreüi ti da je on mašina, samoprogramiran za maksimalan liþni uspeh, kazujuüi ti da ga je moü napravila hladnim
i okrutno jakim buduüi da je mene þinila slabim i napetim, insistirajuüi da je on u suštini isto tako bolestan kao i ja, jedan manipulativan þovek, nesposoban da pruži ljubav, sposoban samo da uzima. Rekao sam da üe te on povrediti, ako sebi dozvoliš da budeš ranjiva. Ti nisi odgovorila. Ja nikad više nisam þuo ništa o tebi, nikad te više nisam video, a isto tako nikad više nisam þuo niti video ni njega. Trinaest godina. Nemam predstavu šta se dogodilo sa vama dvoma. Verovatno nikad neüu ni saznati. Ali slušaj. Ja sam te voleo, damo, na svoj nespretan naþin. Ja te i sada volim. A ti si za mene zauvek izgubljena.
25 On se budi, oseüajuüi se kruto i bolno i utrnulo, zatoþen u pustoj, sumornoj bolniþkoj sobi. 2þigledno ovo je bolnica Svetog Luke, najverovatnije soba za hitne sluþajeve. Njegova donja usna je nateþena, levo oko mu se nerado otvara, nos mu pravi nepoznati žvižduüXüi zvuk svaki put kad udahne vazduh. Da li su ga ovde doneli na nosilima pošto su oni košarkaši završili sa njim? Kad mu je uspelo da pogleda dole - njegov vrat, neobiþno ukruüen, ne želeüi da ga posluša - on vidi samo otrcanu belinu bolniþke mantije. Svaki put kad bi udahnuo zamišljao je da može osetiti neravne ivice slomljenih rebara koje se meÿusobno stružu; skliznuvši ruku ispod mantije, dodirne svoja gola prsa i uviÿa da ga nisu previli. Ne zna da li treba da mu lakne ili da bude zabrinut zbog toga. Pažljivo se podiže da bi seo. Buþne impresije iznenaÿuju. Soba, velika kao hala, bila je puna ljudi i buþna, kreveti gurnuti jedan uz drugog. Oko svakog kreveta su zavese ali te zavese nisu navuþene. Veüinu primljenih bolesnika þine crnci, i mnogo njih je u ozbiljnom stanju; okruženi su mnogobrojnim aparatima. Unakaženi noževima? Razderani od šoferšajbni? Prijatelji i roÿaci, skupljeni oko svakog kreveta, gestikuliraju i raspravljaju i psuju; normalan ton glasa je kevüXüe dranje. Ravnodušne bolniþarke prostruje kroz sobu, pokazujuüi hladnu zabrinutost za pacijente kao þuvari muzeja za mumije izložene u kovþezima. Niko ne obraüa pažnju na Seliga izuzev Seliga, koji se vraüa sopstvenom samoispitivanju. Vrhovima prstiju istražuje po obrazima. Bez ogledala ne može da proceni koliko mu je lice izobliþeno, ali ima puno osetljivih mesta. Leva strana kljuþne kosti bridi od bola koji mu je zadao jedan površni karate udarac. Njegovo desno koleno emituje lupanje i štipanje, kao da ga je uganuo kad je padao. Pa opet, oseüa manje bola nego što se moglo naslutiti; možda su mu dali neku inekciju. Njegov um je zamagljen. On prima nešto mentalnog zraþenja od ovih oko sebe, ali sve je pomešano, ništa nije posebno jasno; on prima žamor ali ne razumljiv govor. Pokušavajuüi da se smesti u povoljan položaj, tri puta je pitao bolniþarke da mu kažu koliko ima sati, jer mu je nestao sat; one su prolazile, ignorišuüi ga. Konaþno, krupna crna žena koja se stalno smejala, u nabranoj roza haljini, pogledala ga je i rekla: „Sad je petnaest do þetiri, ljubavi”. Ujutru? Posle podne? Verovatno posle podne, zakljuþi on. Dijagonalno preko puta njega, dve bolniþarke poþele su da uzdižu nešto što je najverovatnije intravenozni sistem za hranjenje, sa plastiþnom cevþicom koja je vijugala u nozdrve ogromnog nesvesnog crnca u zavojima. Seligov stomak nije slao signale da je gladan. Od mirisa hemikalija u bolniþkom vazduhu bilo mu je muka; jedva da može da luþi pljuvaþku. Da li üe ga nahraniti veþeras? Koliko dugo üe ga ovde zadržati? Ko plaüa? Da li bi trebalo da traži da obaveste Juditu? Koliko je teško ozleÿen? Stažista je ušao u sobu; maleni tamnoputi þovek, zbijenog i dobro graÿenog tela, Pakistanac, reklo bi se po izgledu, kreüXüi se sa odskakujuüom preciznošüu. Izgužvana i prljava maramica koja mu je štrþala iz džepa na grudima kvarila je, meÿutim, gizdav, uglaÿen izgled njegove tesne bele uniforme. Iznenaÿujuüe, on dolazi pravo do Seliga. „Rentgen ne pokazuje da je bilo šta slomljeno”, reþe on bez ikakvog uvoda, odluþnim i nerezonantnim glasom. „Tako da su vaše jedine ozlede manja ugruvanost, modrice, posekotine i jedan nevažan potres mozga. Mi smo spremni da odobrimo vaše otpuštanje. Molim vas, ustanite.” „Priþekajte”, reþe Selig iznemoglo. „Tek sam se osvestio. Ne znam šta se dešavalo. Ko me je doveo ovde? Koliko dugo sam bio bez svesti? Šta...” „Ništa ne znam. Vaša otpusna lista je potvrÿena, a bolnici je potreban ovaj krevet. Molim
vas. Ustanite na noge, sada! Ja imam puno posla.” „Potres? Zar ne bi trebalo da provedem noþ ovde, u najmanju ruku, ako sam imao potres? Ili sam veü proveo noü ovde? Koji je danas dan?” . „Dovedeni ste danas oko podne”, reþe stažista, još više uznemiren. „Bila vam je ukazana prva pomoü u sobi hitne pomoüi i pregledali su vas, pošto ste bili pretuþeni na stepeništu Lou biblioteke.” Još jednom nareÿuje komandu da se dignem, ali ovoga puta bez reþi, veü sevanjem oþiju i uprtim kažiprstom. Selig ispituje um stažiste i uviÿa da mu je pristupaþan, ali tamo nema niþeg vidljivog izuzev nestrpljivosti i iritiranosti. Na jedvite jade Selig uspeva da se spusti iz kreveta. Njegovo telo izgleda kao da se drži na okupu pomoüu žice. Kosti mu stružu i škripe. Još uvek je imao oseüaj da mu krajevi slomljenih rebara pritiskaju grudni koš; da li je moguüe da je rentgen netaþan? Hteo je da to pita, ali veü je kasno. Stažista koji je bio u viziti, odlepršao je do drugog kreveta. Doneli su mu odeüu. Navukao je zavese oko kreveta i poþeo da se oblaþi. Da, krv na njegovoj košulji, kao što se i plašio; isto i na pantalonama. Sve je zaprljano. Proverio je šta je dobio: sve je tu, novþanik, sat, džepni þešalj. A šta sad? Jednostavno da odem odavde? Ne treba ništa da potpišem? Selig se nesigurno primicao vratima. On je þak, u stvari, i stigao do hodnika neopažen. Onda se odjednom stvorio stažista kao iz ektoplazme i pokazivao na jednu drugu sobu niz hodnik, govoreüi: „Priþekajte tamo dok se þovek iz obezbeÿenja ne pojavi”. ýovek iz obezbeÿenja? Kakav þovek iz obezbeÿenja? Ima još, kao što se plašio, da potpiše papire pre nego što se oslobodi od stiska bolnice. Upravo kad je završio sa birokracijom, jedan dežmekast, šezdesetogodišnjak, sivog lica, u uniformi univerzitetskog obezbeÿenja ušao je u sobu, pomalo zadihan, i reþe: „Ti si Selig?” Potvrdno sam mu stavio do znanja da jesam. „Dekan želi da te vidi. Jesi li sposoban sam da hodaš ili želiš da ti donesem kolica?” „Hodaþu”, reþe Selig. Zajedno smo izašli iz bolnice, niz aveniju Amsterdam do sto petnaeste ulice, do univerziteta, portirnica, ušli smo u Van An Kvad. ýovek iz obezbeÿenja išao je neposredno pored mene, ne govoreüi ništa. Uskoro, Selig se našao ispred kancelarije dekana Kolumbija koledža, þekajuüi. ýovek iz obezbeÿenja þekao je sa njim, blago skrštenih ruku, zamotan u þauru dosade. Selig se poþeo oseüati kao da je u neku ruku uhapšen. ýemu to? Neobiþna pomisao. Zašto bi se on imao plašiti dekana? On ispituje dosadni um þoveka iz obezbeÿenja, ali ne može ništa da naÿe u njemu, osim lutajuüe, pramenaste mase magle. Pitao se ko li je dekan, ovih dana. Još uvek se dobro seüao dekana iz svog studentskog doba: Lorens ýembrlen, sa leptir mašnom i blagim osmehom, bio je dekan univerziteta, isto kao i dekan Mek Najt, Nikolas McD. Mek Najt, kaluÿerski entuzijasta (Sigma Chi?) sa formalnim, jasno odreÿenim ponašanjem iz devetnaestog veka, bio je dekan studenata. Ali to je bilo pre dvadesetak godina. ýembrlen i Mek Najt su sigurno imali nekoliko naslednika, ali o njima ništa ne zna; on nikad nije bio jedan od onih koji þitaju novine svog univerziteta. Jedan glas iz kancelarije, reþe: „Dekan Kušing üe ga primiti sad.” „Hajde idi unutra”, reþe þovek iz obezbeÿenja. Kušing? Lepo ime za dekana. Ko li je on? Selig uÿe mrmljajuüi, nespretan zbog ozleda i nesnosnog bola u kolenu. Okrenut njemu sedi iza sjajnog, besprekomo þistog, stola þovek širokih ramena, glatkih obraza, mladalaþkog izgleda, model mladog rukovodioca, obuþen u tamno konzervativno odelo. Selig je prvo pomislio o mutacijama koje vreme donosi. Uvek je imao sliku
o dekanima kao o uzvišenom simbolu autoriteta; manje više stariji ili u najmanju ruku srednjih godina, ali eto ovde je bio dekan univerziteta i izgledao je kao da je Seligov vršnjak. A onda je shvatio da dekan nije samo anonimni vršnjak veü, u stvari, i školski drug, Ted Kušing generacija 56-te, veü tada je figurirao kao neko u kampusu, bio je predsednik klase, zvezda ameriþkog fudbala ijedan od najboljih studenata, koga je Selig poznavao samo iz viÿenja. To uvek iznenaÿuje Seliga. to podseüanje da on više nije mlad, da je sada njegova generacija ta koja ima kontrolu nad mehanizmom vlasti. „Ted?” izlanuo je. „Zar si ti sada dekan. Tede? Isuse, nikad to ne bih pogodio. Kada...” „Sedi Dejv”, reþe Kušing ljubazno, ne pokazujuüi neko veliko prijateljsko raspoloženje. „Jesi li teško ozleÿen?” „U bolnici su mi rekli da ništa nije slomljeno. A ja se oseüam polumrtvo. ”Dok se raskomotio u fotelji pokazivao je na krvave mrlje na odeüi i modrice na licu. Govor mu predstavlja napor, vilica mu škripi u zglobu. „Hej, Tede, prošlo je puno vremena! Mora da je prošlo dvadeset godina od kad sam te poslednji put video. Jesi li se setio mog imena ili su me identitikovali po liþnoj karti?” „Sredili smo da mi platimo troškove leþenja”, reþe Kušing, koji je odavao utisak da nije þuo Seligovo pitanje. „Ako bude još bolniþkih troškova, pobrinuüemo se i za njih. Možeš da to dobiješ napismeno ako želiš”. „Usmena obaveza mi odgovara. A u sluþaju da si zabrinut da üu podneti prijavu, ili tužiti univerzitet, pa, na ne bih tako nešto uradio. Deþaci üe uvek biti deþaci, oni üe sebi dopustiti da im oseüanja malo odu, ali...” „Mi nismo bili naroþito zabrinuti time što bi ti podneo prijavu, Dejv”, reþe Kušing tiho. „Pravo pitanje je da li üemo mi podneti tužbu protiv tebe”. „Mene? Zbog þega? Jer sam bio zlostavljan od strane vaših košarkaša? Jer su oni povredili svoje skupe ruþice na mom licu?” On pokuša bolno da se osmehne. Kušingovo lice ostalo je ozbiljno. Za trenutak zavladala je tišina. Selig se borio da shvati Kušingovu šalu. Ne nalazeüi pametan razlog za šalu, odluþio se da se upusti u ispitivanje uma. Naleteo je na zid. Iznenada je isuviše bojažljiv da nastavi, u strahu da neüe uspeti da se probije. „Ne razumem šta hoüeš da kažeš”, konaþno je izgovorio. „Podneti tužbu zbog þega?” „Zbog ovoga, Dejv”. Po prvi put Selig je spazio hrpu, mašinom otkucanih stranica na dekanovom stolu. Kušing ih gumu napred. „Da li prepoznaješ? Evo, pogledaj ih”. Selig ih je potišteno listao. To su seminarski radovi, svi njegove proizvodnje, Odisej kao simbol društva. Kajkini romani. Eshil i Aristotelska tragedija. Rezignacija i prihvatanje u Montenjovoj filozofiji. Virgilije kao Danteov mentor. Neki od njih su ocenjeni: devetka, osmica, devetka, desetka i imaju komentare na marginama, uglavnom povoljne. Neki su neocenjeni osim što su uprljani i zamazani: te je trebalo da uruþi kada ga je Lumumba udesio. Sa neizmernom pažnjom složio ih je u hrpu, složivši precizno sve ivice pod jednu liniju, i lagano ih gurne nazad Kušingu. „U redu”, reþe. „Imaš me.” „Jesi li ih ti napisao?” „Da”. „Jesi li naplaüivao?” „Da”. „To je žalosno, Dejv. To je stvarno žalosno.” „Ja treba da zaraÿujem za život. Oni ne daju stipendije studentima univerziteta”. „Koliko su ti plaüali ove radove?”
„Tri ili þetiri dolara po otkucanoj strani”. Kušing je odmahnuo glavom. „Bio si dobar, to ti moram priznati. Ovde ima još osam do deset tipova koji rade u istom fahu, ali ti si jednostavno najbolji”. „Hvala.“ „Ali ti si imao jednu nezadovoljnu mušteriju, u najmanju ruku nezadovoljnu. Pitali smo Lumumbu zašto te je prebio. On je rekao da te je iznajmio da mu napišeš seminarski rad i da si ti napisao jedan traljav rad, da si ga opelješio, i da si onda odbio da mu vratiš novac. U redu, mi sa njim postupamo na naš naþin, ali isto moramo i sa tobom da postupamo. Mi smo pokušavali da te naÿemo veü duže vreme, Dejv.” „Jeste li?” „Mi smo poslednjih semestara poslali kopije tvojih radova u tuce odeljenja, upozoravajuüi ljude da budu oprezni na tvoju mašinu za kucanje i tvoj stil. Ali nisu svi hteli da saraÿuju. Jer dosta našeg profesorskog kadra nije marilo da li su seminarski radovi koje su dobijali lažni ili ne. Ali mi smo marili, Dejv. Puno nam je stalo do toga.” Kušing se naslonio napred. Njegove oþi, užasno ozbiljne, tražile su Seligove. Selig je gledao u stranu. Nije mogao da podnese toplinu koje su te oþi zraþile. „Krug je poþeo da se zatvara pre par nedelja”, nastavljao je Kušing. „Priklještili smo par tvojih mušterija zapretivši im izbacivanjem. Oni su nam odali tvoje ime, ali nisu znali gde stanuješ, te nismo imali naþina da te naÿemo. Tako da smo þekali. Znali smo da üeš se ponovo pojaviti da dostaviš i tražiš nove radove. Tada smo dobili ovaj izveštaj o neredu na stepeništu Lou bibilioteke, košarkaški igraþi tuku nekog, i našli smo tebe sa gomilom nedostavljenih radova koje si grþevito stezao pod miškom, i to je bilo to. Nisi više u biznisu, Dejv.” „Trebalo bi da tražim advokata”, reþe Selig. „Ne bih ti trebao ništa više da priznam. Trebalo je sve da poriþem od poþetka, kad si mi pokazao te radove.” „Nema potrebe da budeš tako struþan i zvaniþan što se tiþe tvojih prava.” „Biüe potrebno, kad me odvedeš na sud, Tede.” „Ne”, reþe Kušing. „Mi te neüemo goniti sudskim putem, osim ako te ne uhvatimo da opet proturaš seminarske radove. Mi nemamo interesa da te strpamo u zatvor, u svakom sluþaju nisam siguran da to što ti radiš predstavlja neki kriminalni prekršaj. Ovo što mi u stvari stvarno želimo jeste da ti pomognemo. Ti si bolestan, Dejv. ýovek tvoje inteligencije, tvog potencijala, da padne na tako niske grane, da završi falsifikujuüi seminarske radove za studente - to je žalosno. Dejv, to je strašno žalosno. Mi smo raspravljali o tvom sluþaju ovde, dekan Belini, dekan Tomkins i ja, i mi smo smislili rehabilacioni plan za tebe. Mi možemo da naÿemo neki posao za tebe u krugu univerziteta, kao asistent istraživaþ, možda. Uvek ima doktorskih kandidata kojima su potrebni asistenti, a mi imamo neki mali fond u koji bismo nešto uložili i skupili pare za neku platu za tebe, ništa mnogo, ali u najgorem sluþaju onoliko koliko bi zaradio na seminarskim radovima. Takoÿe bismo te poslali kod našeg psihologa savetnika, doduše on nije predviÿen niti zamišljen da preuzima naše bivše studente, ali ne vidim zašto ne bismo bili fleksibilni oko toga, Dejv. Govoreüi u svoje ime, rekao bih samo da smatram da je to vrlo sramno da se þovek iz klase pedeset šeste naÿe u takvoj neprilici kao ti, ako ništa drugo onda bar zbog duha lojalnosti prema našoj klasi ja želim da uþinim sve što je u mojom moüi da ti pomognem da se središ i da poþneš da ispunjavaš obeüanje koje si pokazivao kad...” Kušing nastavi da priþa, ponovo utvrÿujuüi i ukrašavajuüi svoje stavove, nudeüi samosažaljenje bez osuÿivanja, obeüavajuüi pomoü svom napaüenom školskom drugu. Selig, slušajuüi nepažljivo, otkrije da mu se Kušingov um poþeo otvarati. Zid koji je ranije odvajao njihove svesti, najverovatnije produkt Seligovog straha i umora, poþeo je da se rastvara, i Selig je
sada bio u stanju da opazi generalnu sliku Kušingovog uma, koji je energiþan, jak, sposoban, ali u isto vreme i konvencionalan i ograniþen, tup republikanski um. Prozaiþni um Ivy League. Njega u stvari ne zanima Selig veü sopstveno samozadovoljstvo: najbistriji Kušingov sjaj proizilazi od svesnosti zbog zadovoljstva liþnog uspeha, i statusa, ukrašenog - kuüom u predgraÿu, stamenom ženom plavušom, troje lepe dece, rutavim psom, blistavim novim Linkoln kontinentalom. Gurajuüi malo dublje, Selig uviÿa da Kušingovo pokazivanje zabrinutosti za njega varljivo. Iza ozbiljnih i iskrenih oþiju, oseüajnog samilosnog osmeha leži vatreni prezir. Kušing ga prezire. Kušing misli da je on korumpiran, nepotreban, nevredan, sramota þoveþanstva u globalu i klase ’56 Kolumbije koledža naroþito. Kušingu sam odvratan fiziþki, kao i moralno, gledajuüi ga kao neopranog i neþistog, kao moguüeg sifilistiþara. Kušing sumnja da je homoseksualac. Kušing oseüa za njega prezir kao prema onim narkomanima i hipicima. Nemoguüe je da Kušing razume nekoga koje imao prednost školovanja na Kolumbiji da dozvoli sebi da sklizne u degradaciju koju je Selig prihvatio. Selig se skupi zbog Kušingovog gnušanja. Zar sam toliko dostojan prezira, þudio se on, zar sam takvo ÿubre? Njegov stisak Kušingovog uma ojaþao je i produbio se. Prestao je da mu smeta toliki prezir koji je Kušing oseüao prema njemu. Selig odluta u stanje apstraktnosti u kojem više ne identificira sebe sa mizernim prostakom koga Kušing vidi. Šta Kušing uistinu zna? Može li Kušing oseüati ekstazu stvarnog kontakta sa drugim ljudskim biüem? A ima ekstaze u tome. Kao bog, on se vozio u Kušingovom umu, toneüi prolazi kroz spoljne odbrane, prolazi sitni ponos i snobizam, prolazi kroz samopohvalnu gizdavost, pravo u carstvo apsolutnih vrednosti, u kraljevinu autentiþnog ega. Kontakt! Ekstaza! Taj tupavi Kušing samo je spoljna ljuska. Ovde je Kušing kojeg þak ni Kušing ne zna: ali zato Selig zna. Selig nije bio tako okretan godinama. Svetlost, zlatna i nepomuüena, preliva njegovu dušu. neodoljivo raspoloženje radosti obuzelo ga je. On trþi kroz maglovit raj u svanuüe, oseüajuüi nežno šibanje rosne zelene bujne paprati po nogama. Sunþevi zraci probijaju se kroz visoko lišüe na granama, a kapi rose sijaju blagom unutrašnjom iskrom. Ptice se bude. Njihova pesma je nežna i slatka, udaljeno cvrkutanje, pospano i meko. On trþi kroz šumu, i nije sam, jedna ruka stegne njegovu; a on zna da on nikad nije bio sam i da nikad neüe biti sam. Zemlja u šumi je vlažna i spužvasta pod njegovim bosim nogama. On trþi. On trþi. Nevidljivi hor pogaÿa harmoniþnu notu i drži je, drži je, uzdižuüi je u savršeni vrhunac, sve dok u trenutku kad je izašao iz gaja i uleteo na suncem obasjanu livadu, taj uzdignuti ton ispunjava ceo svemir, koji odjekuje magiþnom potpunošüu. On se baci licem okrenutim prema glu, grleüi svet, previjajuüi se na mirisnom travnatom tepihu, poravnjajuüi svoje ruke sa krivom planete, i svestan je unutrašnjeg kucanja zemlje. To je ekstaza! To je kontakt! Drugi umovi okružuju njegov. U bilo kom pravcu se pokrene, on oseüa njihovo prisustvo; oni mu pružaju dobrodošlicu, podržavajuüi ga, posežuüi za njim. Doÿi, kažu oni, pridruži nam se, pridruži nam se, budi jedan od nas, odbaci pocepane iskidanosti liþnosti, odbaci sve što te drži odvojenog od nas. Da, odgovori Selig. Da. Ja potvrÿujem ekstazu života. Potvrÿujem radost kontakta. Ja se predajem vama. Oni ga dodiruju. On njih dodiruje. Zbog ovoga, znao je on, dobio je svoj dar, svoj blagoslov, svoju moü. Za ovaj trenutak potvrÿivanja i ispunjenosti. Pridruži nam se. Pridruži nam se. Da! Ptice! Nevidljivi hor! Rosa! Livada! Sunce! On se smejao, uzdignuo se i prelama se u ekstatiþan ples; zabaci glavu unazad da bi pevao, on koji se nikad u životu nije usudio da zapeva, a tonovi koji su dolazili iz njega su bogati i puni, þisti; ispravno su pogaÿali centar osnovnog tona. Da! Oh, spajanje, dodirivanje, sjedinjenje, jedinstvenost! On više nije David Selig. On je deo njih, a oni su deo njega, i u toj ushiüenosti, ekstatiþnoj smesi on iskusi gubitak sebe, on odbaci sve što je umorno i istrošeno i bolno za njega, on odbaci svoj strah i neizvesnost, on odbaci sve što ga je odvajalo od samog sebe toliko godina. On se probio. Kompletno je otvoren i neizmeran signal iz kosmosa
sliva se slobodno u njega. On prima. On emituje. On upija. On odaje. Da. Da. Da. Da. On zna da üe ova ekstaza trajati veþito. Ali u trenutku tog saznanja, on oseüa da klizi iz njega. Radosne horske note se razvodnjavaju. Sunce pada prema horizontu. Udaljeno more, povlaþHüi se, isisava obalu. On se bori da zadrži veselo raspoloženje, ali što se više bori više je gubi. Zadržati plimu? Kako? Odložiti padanje noüi? Kako? Pesma ptica sada je slaba. Vazduh postaje hladan. Sve odlazi od njega. On stoji sam u nadolazeüoj tmini, priseüajuüi se ekstaze, ponovo je hvatajuüi na mahove, oživljavajuüi je - jer je veü otišla, i mora se dozvati putem volje. Otišla je, da. Vrlo je tiho, iznenada. On þuje jedan poslednji zvuk, žiþani instrument u daljini, violonþelo je, verovatno, odapeto, picikato, predivan melanhoniþan zvuk. Tvang. Buþan akord. Tving. Žica se prekida. Tvong. Nenaštimovana lira. Tvang. Tving. Tvong. I ništa više. Tišina ga je obuzela. Konaþna tišina, koja tutnji kroz šupljine njegove glave, tišina koja je pratila rastrojstvo žica violonþela, tišina koja dolazi sa smrüu muzike. On ništa ne þuje. On ništa ne oseüa. On je sam. On je sam. On je sam. „Tako je tiho”, mrmljao je. „Tako privatno, tako - je - privatno - ovde.” „Selig?”, upita neki duboki glas. „Šta se dešava, Selig?” „Dobro mi je”, reþe Selig. On pokuša da ustane, ali ništa nema þvrstinu. Survao se na Kušingov sto, na pod kancelarije, padajuüi kroz samu planetu, tražeüi i ne nalazeüi stabilnu platformu. „Tako je tiho. Tišina, Tede, ta tišina!” Snažne ruke ga prihvatiše. Svestan je obrisa koji se užurbano kreüu oko njega. Neko je zvao doktora. Selig je odmahivao glavom, protestujuüi da je sa njim sve u redu, da mu nije ama baš ništa, izuzev tišine u njegovoj glavi, izuzev tišine, izuzev tišine. Izuzev tišine.
26 Stigla je zima. Nebo i grad saþinjavali su besprekornu, neumitnu celinu sivila. Uskoro üe biti snega. Iz nekih nejasnih razloga, iz ovog komšiluka nije odneseno ÿubre tri ili þetiri dana, i nabijene plastiþne kese smeüa nagomilane su ispred zgrada, a ipak u vazduhu nema smrada od ÿubreta. ýak ni mirisi ne mogu bujati na ovim temperaturama: hladnoüa isceÿuje svaki smrad, svaki znak organske stvarnosti. Ovde samo beton trijumfuje. Tišina vlada. Suvonjave crne i sive maþke, bespomoüne, statue samih sebe, izviruju iz uliþica. Saobraüaj je lagan. Hodajuüi žurno niz ulice od podzemne železnice do Juditinog apartmana, odvraüao sam pogled od lica nekolicine ljudi koje sam mimoišao. Oseüao sam se stidljiv i samosvestan meÿu njima, kao ratni veteran koji je tek otpušten iz rehabilitacionog centra, a još je uvek postiÿen zbog svoje unakaženosti. Prirodno, ja nisam u stanju da kažem šta oni misle, njihovi umovi su sada zatvoreni za mene i oni prolaze pored mene kao da nose štit neprobojnog leda; ali, ironiþno, ja imam tu iluziju da oni imaju pristupa meni. Oni mogu da gledaju pravo u moj um i vide što sam postao. Eno ga Dejvid Selig, mora da tako razmišljaju. Kako je samo nepažljiv! Kako je bio slab þuvar svog dara! Zabrljao je celu stvar i dozvolio da sve sklizne iz njega, glupan. Oseüam se krivim što izazivam takvo razoþaranje. Ipak, ne oseüam se toliko krivim kao što sam mislio. U nekom krajnjem stepenu pišam se na sve to. Ovakav sam, kažem sebi. Ovakav üu sada biti. Ako vam se to ne sviÿa, jedite govna. Pokušajte da me prihvatite. Ako ne možete to da uradite, onda me jednostavno ignorišite. • „Kao što se najiskrenije društvo uvek približava usamljenosti, tako i najbolji govor konaþno zamre u tišinu. Tišinu þuje svaki þovek, u svim vremenima i na svim mestima.” Tako je rekao Toro, 1849. godine, u svom radu Nedelja na rekama Konkord i Merimak. Naravno Toro je bio neprilagoÿen i otpadnik sa vrlo ozbiljnim neurotskim problemima. Još dok je bio mladiü, tek izašao iz koledža, zaljubio, se u devojku zvanu Elen Seval, ali ona ga je odbila, i on se nikad nije oženio. Pitam se, da li je ikad spavao sa nekom. Verovatno nije. Ja ne mogu da zamislim Toroa da se uistinu tuca, možete li vi? Oh, možda nije umro nevin, ali mora da mu je seksualni život bio jadan. Verovatno nije þak ni masturbirao. Možete li stvoriti sliku njega pored jezera kako drka do besvesti? Ja ne mogu. Jadni Toro. Tišina se þuje, Henri. • Zamislio sam, dok sam se približavao Juditinoj zgradi, da sreüem Toni na ulici. Izgledalo mi je da vidim jednu visoku figuru koja hoda prema meni iz pravca Riversajd drajva, bez kape, umotana u ogroman narandžast kaput. Kad smo na razdaljini od petnaestak metara, prepoznajem je. Neobiþno, ne oseüam ni uzbuÿenje niti razumevanje nad ovim neoþekivanim ponovnim susretom; ja sam dosta smiren, skoro nepokretan. U nekoj drugoj prilici možda bih prešao ulicu da izbegnem moguü uznemiravajuüi susret. Ali sada ne: hladnokrvno sam joj prepreþio put, osmehnuo, digao ruke u znak pozdrava. „Toni?”, rekoh. „Zar me ne prepoznaješ?” Ona me posmatra, mršti se, izgleda zbunjeno na trenutak. Ali samo na trenutak. „Dejvide. Zdravo.” Lice joj izgleda još mršavije, jagodice izraženije i oštrije. Ima nekoliko sivih pramenova u kosi. U dane kad sam je poznavao, imala je jedan brižljiv sivi uvojak oko slepooþnice, vrlo
neobiþan; sada su sive vlasi rasprostranjene meÿu crnima. Pa, naravno, ona je sada u svojim srednjim tridesetim godinama. Nije više baš devojka. Ima isto godina, u stvari, koliko sam ja imao kad sam je prvi put sreo. Ali u stvari ja znam da se ona uopšte jedva promenila, samo je malo zrelija. Izgledala je lepo kao uvek. Ipak žudnja je odsutna u meni. Sva strast je potrošena, Selig. Sva strast je potrošena. A ona je isto misteriozno slobodna od uznemirenosti. Seüam se našeg poslednjeg susreta, pogled pun bola na njenom licu, prepune pepeljare pikavaca. Sad je njen izraz ljubak i opušten. Oboje smo prošli kroz godine oluja. „Ti izgledaš dobro”, rekoh. „Koliko je prošlo, osam godina, devet?” Znam odgovor na to. Samo je testiram. A ona prolazi test, odgovarajuüi: „Leto šezdeset osme godine”. Laknulo mi je kad sam video da nije zaboravila. Još uvek sam poglavlje u njenoj autobiografiji. „Kako si ti, Dejvide?” „Nije loše”, konverzaciona praznina. „Šta radiš ovih dana?” „Ja sam sada u Randu. A ti?” „Slobodan umetnik”, rekoh. „Tu i tamo.” Je li udata? Ruke su joj u rukavicama te sa te strane nemam odgovor. Ne usuÿujem se da pitam. Nesposoban sam da isprobam. Isforsirah osmeh i prebacih težinu sa jedne noge na drugu. Tišina koja je bila meÿu nama iznenada izgleda nepremostiva. Zar smo iscrpli sve moguüe teme tako rano? Nije ostalo više prostora za kontakt izuzev onih isuviše bolom ispunjeni da bi se obnovili? Ona reþe: „Promenio si se.” „Stariji sam. Umorniji. ûelaviji.” „Nije to. Promenio si se negde iznutra.” „Izgleda da jesam.” „Pre sam se oseüala nelagodno sa tobom. Neka vrsta gadljivog oseüaja. Više to ne oseüam.” „Misliš, ono posle tripa?” „I pre i posle”, reþe ona. „Uvek si se oseüala nelagodno sa mnom?” „Uvek. Nikad nisam znala zašto. ýak ni onda kad smo stvarno bili bliski, oseüala sam... ne znam, na oprezu, izbaþena iz ravnoteže, napeta, tako sam se oseüala kad sam bila s tobom. A to je prošlo sad. U potpunosti otišlo. Pitam se samo zašto.” „Vreme leþi sve rane”, rekoh. Dvosmislena mudrost. „Pretpostavljam da si u pravu. Bože, kako je hladno! Misliš li da üe pasti sneg?” „Moraüe da padne skoro”. „Mrzim hladno vreme.” Uvukla se unutar svog kaputa. Nikad je nisam poznavao kad je bilo hladno vreme. Proleüe i leto, zatim zbogom, izlazi napolje, zbogom, zbogom. ýudno kako malo oseüam za nju sada. Ako bi me pozvala u svoj apartman, verovatno bih rekao: Ne, hvala ti, idem da posetim svoju sestru. Naravno ona je zamišljena, to bi trebalo da ima neke veze sa tim. Ali isto tako ne dobijam nikakvu transmisiju od nje. Ona ništa ne šalje, ili, pre, ja ništa ne primam. Ona je samo statua same sebe, kao maþke u uliþicama. Zar üu biti nesposoban da oseüam, sada pošto sam nesposoban da primam? Ona reþe: „Drago mi je da sam te videla, Dejvide. Hajde da se naÿemo poneki put, hoüeš li?” „Svakako. Da odemo na piüe i priþamo o starim vremenima.” „Baš bi mi bilo drago.” Äýuvaj se, Dejvide.” „Ti isto, Toni.”
Osmehnuli smo se. Uputih joj mali smešan pozdrav za rastanak. Rastali smo se; nastavih da hodam ka zapadu, ona je žurila niz vetrovitu ulicu prema Brodveju. Oseüam se malo toplije pošto sam je sreo. Sve je hladno, prijateljski, neemotivno izmeÿu nas. Sve umrlo, u stvari. Sva strast je potrošena. Drago mi je da sam te videla, Dejvide. Hajde da se naÿemo neki put, hoüemo li? Kad sam stigao do ugla shvatio sam da sam zaboravio da je pitam za telefon. Toni? Toni? Ali ona je bila van vidokruga. Kao da je nikad i nije bilo. • Mala naprslina u lutnji koja üe vremenom naþiniti muziku nemom, i šireüi se polagano utišaüe sve. To je Tenison: Merlin i Vivijen. Jeste li ranije þuli tu strofu o naprslinu u lutnji, zar niste? Ali nikad niste znali da je to Tenison. Niti sam ja. Moja lutnja je iskidana. Tvang, Tving, Tvong. Evo još jedne male književne dragocenosti: Svaki zvuk üe završiti u tišini, ali tišina nikad ne umire. Samjuel Miler Hageman je to napisao, 1876. godine, u svojoj pesmi zvanoj Tišina. Jeste li ikad þuli za Samjela Miler Hagemana? Ja nisam. Ti si bio mudar stari lisac, Same, ko god si bio. • Jednog leta, kad sam imao osam ili devet godina - u svakom sluþaju, bilo je to pre nego što su usvojili Juditu - otišao sam sa roditeljima u odmaralište u Katskilsima, na par nedelja. Bio je tamo deþiji kamp, gde su nas uþili da plivamo, igramo tenis, softbol, umetnostima i veštinama, i drugim aktivnostima, tako da smo ostavljali odrasle slobodne da igraju remi i da kreativno piju. Jednog popodneva u deþijem kampu podignut je improvizovani ring za bokserske meþeve. Ja nikad nisam stavio na ruke bokserske rukavice, a meþevi su bili slobodna dobrovoljna pozivnica za sve deþke kampa, nalazio sam da sam nikakav bokser, tako da nisam bio ushiüen. Posmatrao sam prvih pet meþeva sa velikim zaprepašüenjem. Svi ti udarci! Ti krvavi nosevi! Tad je došao red na mene. Moj protivnik je bio deþak po imenu Džimi, par meseci mlaÿi od mene, ali viši i teži i mnogo atletskije graÿen. Mislim da su nas instruktori-savetnici namerno uvrstili zajedno u ring, nadajuüi se da üe me Džimi prebiti: ja nisam bio njihovo omiljeno dete. Poþeo sam se tresti pre nego što su mi natakli rukavice. „Prva runda!” uzviknuo je savetnik, i mi smo prilazili jedan drugom. Udaljeno sam þuo Džimovo razmišljanje da me udari u bradu, i kako se njegova rukavica primicala mom licu, ja sam se sagnuo i udario ga u stomak. To ga je razljutilo. Sada je smislio da me batina u stražnji deo glave, ali i to sam video da dolazi i koraknuo u stranu i udario ga u vrat, blizu adamove jabuþice. On je zapušio usta i okrenuvši se otišao, napola u suzama. Za nekoliko trenutaka se vratio da napadne, ali ja sam nastavljao da preduhitrujem njegove pokrete i on me nije ni dodirnuo. Prvi put u životu oseüao sam se jakim, sposobnim, agresivnim. Dok sam ga udarao, pogledao sam iza improvizovanog ringa i video svog oca ispunjenog ponosom, i Džimovog oca pored njega koji je izgledao srdit i zbunjen. Kraj prve runde. Ja sam se oznojio, poskakivao, cerio.
Druga runda: Džim je napredovao odluþan da me raznese u komadiüe. Zamahujuüi divlje, pomamno, još uvek ciljajuüi u moju glavu. Držao sam glavu tamo gde je nije mogao dostignuti i otplesao okolo do njegovog boka i udario ga ponovo u stomak, vrlo jako, a kad se savio udario sam ga u nos i on je pao, plaþXüi. Savetnik koji je bio zbunjen vrlo brzo je izbrojao do deset i podigao moju ruku. „Hej, Džoe Luis!”, drao se moj otac. „Hej, Vili Pep!” Savetnik mi je predložio da odem do Džima i da mu pomognem da ustane te da se rukujemo. Kako se pridigao na noge ja sam vrlo jasno primetio kako se on odluþuje da me glavom udari u zube, a ja sam se pretvarao kao da ne obraüam pažnju, osim kad je navalio, koraknuo sam hladno u jednu stranu i lupio ga pesnicama po krstima. To ga je skrhalo. „Dejvid vara!” Stenjao je. „Dejvid vara!” Kako li su me samo mrzeli zbog promuüurnosti! Ono što su oni tumaþili kao spretnost, je moja prepredena steþena sposobnost da uvek pretpostavim šta üe se dogoditi. Pa, sada to neüe biti problem. Oni üe me svi voleti. Voleüi me, premlatiüe me, ubiüe boga u meni. • Judita je otvorila vrata. Obukla je jedan stari sivi džemper i plave pantalone sa rupom na kolenu. Ispružila je svoje ruke prema meni i ja je vatreno poljubih, stežuüi je tesno uz moje telo otprilike pola minuta. ýujem muziku iznutra: Zigfredova idila, þini mi se. Nežna, prelepa, prihvatljiva muzika. „Još nije poþeo da pada sneg?” upita ona. „Još nije. Sivo je i hladno, to je sve.” „Doneüu ti piüe. Idi u dnevnu sobu.” Stajao sam do prozora. Par snežnih pahuljica proleti. Moj neüak se pojavio i posmatrao me sa udaljenosti od osam metara. Na moje zaprepašüenje, smešio se. On je toplo rekao: „Haj, ujka Dejvide!” Mora da ga je Judita na to nagovorila. Budi fin prema ujka Dejvidu, mora da ga je tako savetovala. On se ne oseüa dobro, u poslednje vreme imao je puno problema. I tako je klinac tu stajao, i bio fin prema ujka Dejvidu. Misim da se ranije nije nikad osmehnuo prema meni. On mi þak nije ni lepo gukao iz kolevke. Haj, ujka Dejvide. U redu klinac. Ja te razumem. „Halo, Poli. Kakav si mi?” „Dobro”, reþe on. Sa tim njegove društvene draži su iscrpljene; on se zauzvrat nije raspitivao o stanju mog zdravlja, veü je podigao jednu od svojih igraþaka i upio se u njenu zamršenost. Ipak njegove velike tamne sjajne oþi nastavile su da me ispituju svakih par trenutaka, a þini se da u tim letimiþnim pogledima nema neprijateljstva. Završio je Vagner. Tumarao sam po stalku sa ploþama, izabrao jednu, i stavio je na gramofon. Šenberg, Verklaerte Nacht. Muzika orkanske patnje potom praüena smirenošüu i odstupanju. Tema ponovnog prihvatanja. Lepo. Lepo. Zanosne arije me zarobiše. Bogato, bujno sazvuþje. Pojavila se Judita, donoseüi mi þašu ruma. Ona ima nešto blaže za sebe, šeri ili vermut. Izgleda pomalo prijazno ali vrlo prijateljski, vrlo otvorena. „Živeli”, reþe ona. „Živeli.” „Stavio si dobru muziku. Mnogo ljudi ne bi verovalo da Šenberg može biti senzualan i nežan. Naravno, to je vrlo rani Šenberg.” „Da”, rekoh. „Romantiþni sokovi imaju obiþaj da se osuše kako starimo, eh? ýime se baviš u poslednje vreme, Judo?” „Ni sa þim naroþito. Uglavnom iste stare stvari.”
„Kako je Karl?” „Više ne viÿam Karla.” „Oh!” „Zar ti to nisam rekla?” „Ne”, rekoh. „Ovo je prvi put da to þujem.” „Ja nisam navikla na to da ti govorim o tim stvarima. Dav.” „Bolje da se navikneš na to. Ti i Karl...” „Postao je vrlo uporan u nastojanju da se venþamo. Rekla sam mu da je isuviše rano, da ga ne poznajem dovoljno, da se plašim da gradim svoj život ponovo kad bi to verovatno moglo biti pogrešna graÿa za mene. Bio je povreÿen. Poþeo je da mi popuje o povlaþenju iz veze i obeüanja, o samodestruktivnosti, i sliþnim sranjima. Usred svega toga shvatila sam ga kao neku vrstu oca-patrona; ti razumeš, veliki i pompezan i strog, ne kao ljubavnika veü kao mentora, profesora, a to nisam želela. Tad sam poþela razmišljati kakav bi on bio za deset ili dvanaest godina. Bio bi u svojim šezdesetim godinama a ja bih još bila mlada. I shvatila sam da za nas nema zajedniþke buduünosti. To sam mu i rekla što sam nežnije mogla. Nije zvao poslednjih desetak dana, i pretpostavljam da neüe više ni zvati.” „Žao mi je.” „Nema problema, Dav. Uþinila sam pametnu stvar. Sigurna sam u to. Karl je bio dobar za mene, ali to nije moglo biti trajno. Moja faza Karla. Vrlo zdrava faza. Stvar je u tome da ne dozvoliš jednoj fazi da traje duže od sopstvenog saznanja da je gotova.” , „Da”, rekoh. „Sigurno.” „Želiš li još malo ruma?” „Malo kasnije.” „A Šta je s tobom?” upita ona. „Priþaj mi o sebi. Kako se navikavaš, sada pošto - sada pošto...” „Sada pošto je moja faza supermena gotova?” „Da”, reþe ona. „Je li stvarno otišla, eh?” „Stvarno. Sva. Bez sumnje.” „Pa onda, Dav? Kako ti je otkad se to desilo?” • Pravda. Dosta se priþa o pravdi, božjoj pravdi. Brine se o praviþnima. ýini loše grešnicima. Pravda? Gde je pravda? Gde je bog, kad smo veü kod toga? Je li on stvarno mrtav, ili je samo na odmoru, ili je samo zaboravan? Gledajte njegovu pravdu. On šalje poplave u Pakistan. Cap, milion ljudi umre, grešnici i nevini zajedno. Pravda? Možda. Možda navodno nevini u stvari i nisu tako nevini. Zap, posveüena opatica u bolnici za gubave dobija gubu i usne joj odpadnu preko noüi. Pravda. Cap, katedrala koju su vernici gradili, dve stotine godina, svedena je na netesano kamenje posle jednog zemljotresa dan pre Uskrsa. Cap. Cap. Bog nam se smeje u lice. To je pravda? Gde? Kako? Mislim, uzmite u obzir moj sluþaj. Ja sad ne pokušavam da iscedim neko sažaljenje od vas; ja sam potpuno objektivan. Vidi, ja nisam tražio da budem natþovek. To mi je dato u trenutku zaþHüa. Božji neshvatljiv üef. ûef koji me je opredelio, formirao, rÿavo me izradio, dislocirao me, a bio je nezaslužen, netražen, sasvim nepoželjan, osim ako ne želiš da misliš o mom genetskom nasleÿu u uslovima neþije druge loše karme, a poserem se na to. Bilo je to nasumiþno cimanje. Bog je rekao: Nek’ ovo dete bude natþovek, i gle! Mladi Selig je bio natþovek, u ograniþenom smislu reþi. Bar za izvesno vreme, Bog me je pripremio za sve ono što se dogaÿalo; izolacija, patnja, usamljenost, þak i samosažaljenje. Pravda? Gde? Gospon daje, ko zna zbog kog vraga, a Gospon i uzima. Šta je sada On uradio? Moü je nestala. Ja sam sada prost
þovek narode, baš kao ti i ti i ti. Nemojte me krivo shvatiti: ja prihvatam svoju sudbinu, ja sam se totalno pomirio sa tim, ja NE tražim od vas da me sažaljevate. Ja jednostavno želim da napravim smisao, neki, od svega ovoga. Sada, pošto je moü nestala, ko sam ia? Kako da odredim sebe? Izgubio sam svoju specijalnost, svoju moü, svoju ranu, svoj razlog za razdvojenost. Sve što mi je sada. ostalo je seüanje da sam bio drukþiji. Ožiljak od toga. Što bi trebalo sada da radim? Kako da se odnosim prema ljudskoj vrsti, sada pošto je razlika otišla, a ja sam još ovde? Ono je umrlo. Ja i dalje živim. Koju si þudnu stvar uradio meni, Bože, ja se ne bunim, ti razumeš. Ja samo pitam, mirnim, smirenim glasom. Ja se raspitujem za prirodu božje pravde. Mislim da Boetov stari harfist ima pravu sliku o tebi, Bože. Ti nas vodiš napred u život, ti dozvoljavaš da siromašan þovek bude kriv, a onda ga ostavljaš njegovoj patnji. Jer se sva krivica osveti na zemlji. To je razlog da se žale. Ti imaš krajnju moü, Bože, ali odbijaš da prihvatiš i krajnju odgovornost. Zar je to fer? Ja mislim da takoÿe imam razloga da se žalim. Ako ima pravde, zašto toliko od života izgleda nepravedno? Ako si stvarno na našoj strani, Bože, zašto nam daješ život pun bola? Gde je pravda za bebu roÿenu bez oþiju? Za bebu roÿenu sa glave dve? Za bebu roÿenu sa moüi koja nije þoveku namenjena? Samo pitam, Bože. Prihvatam tvoju presudu, veruj mi, ja se klanjam tvojoj volji, jer bih isto mogao - kakav izbor imam, u stvari? - ali ja još uvek imam pravo da pitam, je li tako? Hej, Bože? Bože? Da li slušaš, Bože? Ja mislim da ne slušaš. Ja mislim da te je baš briga. Bože, mislim da si me dosad jebao. • Di - da - de - du - di - da. Završava se muzika. Nebeska harmonija ispunjava sobu. Sve se stapa u jedno. Snežne pahuljice kovitlaju se iza prozorskog okna. Prava stvar, Šenberg. Ti si razumeo, bar dok si bio mlad. Kad si uhvatio istinu ispisao si je na papir. ýujem šta mi govoriš, þoveþe. Ne postavljaj pitanja, kažeš. Prihvati. Samo prihvati, to je moto. i Prihvati. Prihvati. Što god ti doÿe, prihvati. • Judita kaže: „Klod Germantes me je pozvao da idem na skijanje sa njim u Švajcarsku, za vreme božiþnih praznika. Mogu da ostavim bebu kod prijatelja u Konektikatu. Ali neüu iüi ako sam ti potrebna, Dav. Jesi li u redu? Snalaziš li se?” „Naravno. Pa nisam paralizovan, Judo. Nisam izgubio vid. Idi u Švajcarsku, ako to želiš.” „Bila bih odsutna samo osam dana.” „Preživeüu.” „Kad se vratim, nadam se da üeš se iseliti iz svog stana. Trebalo bi da živiš ovde, blizu mene. Morali bismo se þešüe viÿati.” „Možda.” „Mogla bih te þak i upoznati sa nekim svojim prijateljicama. Ako si zainteresovan.” „Predivno, Judo.” „Ne zvuþiš isuviše oduševljeno zbog toga.” „Nastupaj lagano sa mnom”, rekoh joj. „Nemoj me obasipati sa milion stvari odjednom. Treba mi vremena da pojmim stvari, da ih razvrstam.” „U redu. To je kao neki novi život, zar nije, Dav?” „Novi život. Novi život, to je to, Judo!” • Oluja je sada žešüa. Kola nestaju pod prvim slojevima beline. Za vreme veþere,
vremenska prognoza s radija predvidela je nagomilavanje dvadeset do dvadeset pet santimetara snega pre jutra. Judita me je pozvala da prespavam kod nje, u sobi kuüne pomoünice. Pa, zašto da ne? Sada posle toliko vremena, zašto bih je odbio prezirno? Ostaüu. Ujutro üu prošetati Polija u parku sa sankama, na novom snegu. Sada stvarno pada. Sneg je tako prekrasan. Pokrivajuüi sve, þisteüi sve, brzo proþišüava ovaj umoran i nagrižen grad i njegove umorne nagrižene ljude. Ne mogu da skinem pogled sa njega. Lice mi je sasvim blizu prozora. U ruci držim þašu konjaka, ali ga ne ispijam, jer me je sneg uhvatio u hipnotiþnu opþinjenost. „Buu!” Neko je uzviknuo iza mene. Tako sam neobuzdano poskoþio da je konjak poleteo iz þaše i poprskao prozor. U strahu se okrenuh, pognuto, spreman da se branim; onda se instiktivan strah smiri i ja poþnem da se smejem. Judita se isto smejala. „Ovo je prvi put da sam te ikad iznenadila”, reþe ona. „Za trideset i jednu godinu prvi put!” „Tako si me prestrašila.” „Ja sam stajala ovde tri ili þetiri minute razmišljajuüi da bi ti proþitao. Pokušavajuüi da ti nekako skrenem pažnju, ali ne, ne, ti nisi reagovao, ti si jednostavno nastavio da buljiš u sneg. Te sam se prikrala i viknula ti u uvo. Stvarno si se preplašio, Dav. Uopšte nisi glumio.” „Zar si mislila da sam te lagao o tome što mi se dogodilo?” „Ne, naravno da nisam.” „Onda zašto si mislila da glumim?” „Ne znam. Pretpostavljam da sam bila malo nepoverljiva. Ali više ne sumnjam. Oh, Dav,. Dav. Tako mi je žao zbog tebe!” „Nemoj”, rekoh. „Molim te, Judo.” Ona je lagano plakala. Kako je to neobiþno, gledati Juditu kako plaþe. Zbog ljubavi prema meni, ništa manje. Zbog ljubavi prema meni. • Vrlo je tiho sada. Svet je beo napolju, a siv iznutra. Prihvatam to. Mislim da üe život biti miroljubljiviji. Tišina üe postati moj maternji jezik. Biüe još otkriüa i saznanja ali prevrata nema više. Verovatno üe se neka boja vratiti u svet za mene, kasnije. Možda. Živeüi, mi se nerviramo. Umiruüi, mi živimo. Imaüu to na umu. Biüu dobro raspoložen, Tvang. Tving. Tvong. Dok ponovo ne umre, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo.