Robert Silverberg-Umiranje iznutra

„Kako si?” upitah. Teatralno nemamo kaže, razvlaþHüi: „Spava mi se, bila sam do kasno napolju. Otkud ti ovde?” „Svratim ponekad da vidim porodicu.” „Dobro je što sam te videla.” „To nije prijateljski, Judo. Zar sam ti toliko odvratan?” „Zašto me uznemiravaš, Dav?” „Rekoh ti, pokušavam da budem društven. Ti si moja jedina sestra, jedina koju üu imati ikada. Palo mi je na pamet da provirim i da kažem zdravo.” „To si uradio. I?” „Mogla bi da mi kažeš šta si radila od kad sam te poslednji put video.” „Da li te stvarno interesuje?” „Da li bih te pitao da me ne interesuje?” „To je taþno”, reþe ona. „Tebe boli uvo šta sam radila. Tebe boli uvo za bilo koga, osim za Davida Seliga, zašto se pretvaraš da je drugaþije? Nema potrebe da mi postavljaš ljubazna pitanja. Nije potrebno kad dolaze od tebe.” „Hej, priþekaj malo! Daj da se ne svaÿamo tako brzo, sestro. Otkud ti ideja da...” „Da li me se setiš svake nedelje? Ja sam komad nameštaja za tebe. Mokra mala sestra. Derište. Smetnja. Jesi li ikad razgovarao sa mnom? O bilo þemu. Da li znaš u koju školu idem. Ja sam, za tebe pravi stranac.” „Ne, nisi.” „Šta ti pa znaš o meni?” „Dosta toga.” „Šta, na primer?” „Prekini, Judo.” „Jedan primer. Samo jedan. Jednu stvar o meni. Na primer...” „Na primer. U redu. Na primer, znam da si se sinoü tucala.” Oboje smo bili zapanjeni. ûutke sam stajao šokiran; ne verujuüi da sam dozvolio da te reþi preÿu preko mojih usana; Judita se stresla kao da je naelektrisana, telo joj je ukoþeno; povlaþi se, njene oþi blješte od zaprepašüenja. Ne znam koliko smo dugo ostali skamenjeni, nemoüni da progovorimo. „Šta?” reþe ona konaþno. „Šta si rekao, Dav?” Äýula si.” Äýula sam, ali mislim da sam sanjala. Reci ponovo.” „Neüu.” „Zašto neüeš?” „Ostavi me na miru, Judo.” „Ko ti je rekao?” „Molim te, Judo-” „Ko ti je rekao?” „Niko”, promrmljah. Njen osmeh je bio zastrašujuüe pobedonosan. „Znaš šta, verujem ti. Iskreno ti verujem. Nije ti niko rekao. Izvukao si to pravo iz mog uma, je li tako Dav?” „Kamo sreüe da nikad nisam ušao u sobu.” „Priznaj. Zašto neüeš da priznaš? Ti zaviruješ ljudima u misli, zar ne, David? Ti si neka vrsta cirkuskog þudaka. Pretpostavljala sam to veü neko vreme. Sve te tvoje pretpostavke, koje uvek budu taþne, i stidljiv, lažan naþin kojim se pravdaš kad si u pravu. Tvoje priþe kako si imao

’sreüe’ da nešto pogodiš. Sigurno! Sigurno, sreüa! Znala sam šta je po sredi. Rekla sam sama sebi, ovaj jebaþ mi þita misli. Ali rekoh sebi da je to ludo, da ne postoje takvi ljudi, to ne može biti moguüe. Ali to je istina, zar ne? Ti ne pogaÿaš. Ti gledaš. Mi smo ti širom otvoreni i ti nas þitaš kao knjigu. Špijuniraš nas. Zar nije tako?” ýujem zvuk iza sebe. Skoþim, uplašen. Ali to je samo Marta, koja proviruje u Juditinu sobu. Nejasan, sanjiv osmeh. „Dobro jutro Judita. Ili bolje reüi, dobro poslepodne. Lepo razgovarate, deco? Baš mi je drago. Ne zaboravi da doruþkuješ Judita.” I nastavi dalje. Judita oštro reþe: „Zašto joj nisi rekao? Opiši joj celu stvar. S kim sam bila sinoü, šta sam radila, kako sam se oseüala...” „Prekini Judo.” „Nisi mi odgovorio na drugo pitanje. Ti poseduješ tu þudnu moü, zar ne? Zar ne?” „Da.” „I ti tajno špijuniraš ljude celog života.” „Da. Da.” „Znala sam. Nisam znala, ali u stvari jesam, sve vreme. A to objašnjava mnogo toga. Zašto sam se prljavo oseüala kad sam bila klinka dok si ti bio u mojoj blizini. Zašto sam oseüala da ako bilo šta uradim, da üe se to verovatno pojaviti u sutrašnjim novinama. Nikad se nisam oseüala sama, þak i kad bih se zakljuþala u kupatilo. Nisam oseüala da sam sama.” Ona zadrhti. „Nadam se da te nikad više neüu videti, Dav. Sada kad znam šta si. Želela bih da te nikad nisam videla. Ako te posle ovoga ikad uhvatim da proviruješ u moje misli, odseüi üu ti jaja. Kapiraš? Odseüi üu ti jaja. A sad se þisti da se obuþem.” Izaÿoh spotiþXüi se. U kupatilu uhvatio sam se za hladnu ivicu umivaonika i približio ogledalu da prouþim svoje zajapureno, usplahireno lice. Izgledao sam ošamuüeno i zbunjeno, crte lica bile su mi nepokretne, kao da me je strefio šlog. Znam da si se sinoü tucala. Zašto sam joj to rekao? Sluþajnost? Reþi su izletele iz mene jer me je podbadala iza taþke razboritosti? Ali nikad ranije nisam nikome dozvolio dame provocira da otkrijem tajnu. Sluþajnost ne postoji, kaže Frojd. Nikada nema lapsusa. Sve je promišljeno, najednom ili drugom nivou. Mora da sam rekao to što sam rekao Juditi jer sam želeo da ona napokon sazna istinu o meni. Ali zašto? Zašto njoj? Veü sam rekao Najkvistu, da; tu nije bilo rizika; ali nisam nikome drugome priznao. Uvek ulažem mnogo truda da se ne sazna, je li tako gospoÿice Mueler? A sad Judita zna. Dao sam joj oružje kojim bi me ona mogla uništiti. • Dao sam joj oružje. ýudno je što ga nikad nije upotrebila.

16 Najkvist reþe: „Tvoj problem, Selig, jeste u tome što si ti duboko religiozan þovek koji ne veruje u boga.” Najkvist je uvek govorio tako, a Selig nikad nije bio siguran da li to stvarno misli ili se samo igra reþima. Bez obzira koliko je duboko Selig prodirao u njegovu dušu, nikad nije bio siguran ni u šta, Najkvist je bio suviše prepreden, suviše neuhvatljiv. Igrajuüi na sigurno, Selig ne reþe ništa. Stajao je leÿima okrenut Najkvistu, gledajuüi kroz prozor. Sneg je padao. Uske ulice bile su pretrpane snegom; þak ni gradski þistaþi nisu mogli da se probiju, a þudno spokojstvo je provladalo. Jaki vetrovi nanosili su smetove. Parkirana kola nestajala su pod belim pokrivaþem. Nekoliko kuüepazitelja iz okolnih zgrada radilo je napolju, kopajuüi snažno. Sneg je sa pauzama padao poslednja tri dana. Doslovno, prekrio je ceo severoistok. Padao je na prljave gradove, na neplodna prigradska polja, padajuüi nežno na Apalaþe i dalje istoþno, nežno padajuüi na tamne nemirne talase Atlanskog okeana. Ništa se nije kretalo u gradu Njujorku. Sve je bilo zatvoreno: kancelarije, škole, koncertne dvorane, pozorišta. Železnica je bila bez posla, a autoputevi blokirani. Na aerodromima se ništa nije dešavalo. Košarkaške utakmice u Medison Skver Gardenu bile su otkazane. Onemoguüen da ide na posao, Selig je u Najkvistovom stanu þekao da meüava proÿe provodeüi toliko vremena sa njim da mu je njegovo društvo bilo teško i okrutno. Ono što se ranije kod Najkvista þinilo zabavnim i šarmantnim postalo je grubo i varljivo. Najkvistovo laskavo samopouzdanje pokazalo se kao uskogrudnost; njegovi sluþajni upadi u Seligov um nisu više bili srdaþni izlivi intimnosti, veü su bili svesna agresivnost. Njegova navika da glasno ponavlja ono što je Selig mislio je bilo neverovatno iritirajuüe i izgleda da nije bilo naþina da ga spreþi da to radi. Evo ga opet to radi, istrgnuo je citat iz Seligovog uma i besedniþki, pomalo podrugljivo, reþe: „Ah, baš je lepo. Njegova duša se polako onesvešüivala dok je slušao kako sneg polako pada kroz svemir; polako pada kao silazak njihovog poslednjeg kraja, na sve živo i mrtvo. To mi se sviÿa. Šta je to Davide?” „Džejms Džojs”, reþe Selig mrzovoljno, „Mrtvaci, iz Dablinaca, rekao sam ti juþe da to ne radiš.” „Zavidim ti na širini i dubini kulture. Volim da pozajmljujem otmene citate od tebe.” „Dobro. A da li moraš uvek da mi ih vraüaš?” Najkvist, šireüi ruke, kad se Selig okrenuo od prozora, ponizno izvrne dlanove i reþe: „Izvinjavam se. Zaboravljam da ti se ne sviÿa.” „Ti nikad ništa ne zaboravljaš, Tome. Ti nikad ništa ne uradiš sluþajno.” Tada, oseüajuüi krivicu zbog svoje zlovolje, reþe, „Isuse: veü mi se smuþio sneg!” „Sneg je svuda”, reþe Najkvist. „Nikad neüe prestati. Šta üemo danas da radimo?” „Isto što i juþe i prekjuþe, pretpostavljam. Sedeüemo i gledati snežne pahuljice, slušati ploþe i cirkati.* „Kako bi bilo da se tucamo?” „Ne verujem da si moj tip”, reþe Selig. Najkvist se prazno osmehne. „Baš smešno þoveþe, mislio sam da naÿemo par dama koje su napuštene negde u ovoj zgradi i da ih pozovemo na malu žurku. Zar misliš da nema dve slobodne dame pod ovim krovom?” „Pretpostavljam da bi mogli da pogledamo”, reþe Selig sležuüi ramenima. „Ima li još burbona?” Doneüu ga”, reþe Najkvist.

Doneo je flašu. Najkvist se kretao neverovatno lenjo, kao þovek koji se kreüe kroz gustu nevoljnu atmosferu žive ili nekog drugog viskoznog fluida. Selig ga nikad nije video da žuri. Bio je težak, ali ne debeo, nabijenih ramena, krupnog vrata, kockaste glave, kratko podšišane plave kose, pljosnatog, širokog nosa i lakog, þednog osmeha. Vrlo, vrlo arijevski je izgledao: bio je Skandinavac, možda Šveÿanin, odgojen u Finskoj i presaÿen u Sjedinjene Države u desetoj godini. Još uvek ima neuhvatljivih tragova akcenta u njegovom govoru. Rekao je da ima dvadeset osam godina, a izgledao je stariji, bar Seligu, koji je tek ušao u dvadeset treüu godinu. Sadje februar, 1958. godine, era kad je Selig još uvek živeo u nadi da üe uspeti u svetu odraslih. Ajzenhauer je bio Predsednik, berza je otišla do ÿavola, postsputnjikovska emotivna propast je muþila sve, iako je prvi ameriþki svemirski satelit veü bio poslat u orbitu, poslednji modni hit za žene je bila džak košulja od jute. Selig je živeo u Bruklin Hajtsu, u ulici Pierpont, provodeüi par dana nedeljno u kancelariji na Petoj Aveniji, za izdavaþku kuüu gde je neizvesno prevodio kopije raznih izdanja za tri dolara na sat. Najkvist je živeo u istoj zgradi, þetiri sprata iznad njega. On je bio jedina osoba za koju je Selig znao da poseduje moü. Ne samo to, veü ga moü nije nimalo osakatila. Najkvist je koristio svoju moü jednostavno i prirodno kao što je koristio oþi ili noge, za svoju sopstvenu prednost, bez izvinjavanja i bez krivice. Verovatno je bio najmanje neurotiþna osoba koju je Selig ikad upoznao. Po zanimanju je bio grabljivac: zaraÿivao je okupacijom tuÿih umova; ali kao i svaka divlja maþka, napadao je samo kad je gladan, nikad ne napadajuüi iz ljubavi prema napadu. On je uzimao ono što mu je trebalo, nikad ne pitajuüi proviÿenje koje ga je pravilo tako nadmoünim da uzima, iako nije uzimao više nego što mu je trebalo, a njegove potrebe su bile umerene. Nije imao nikakav posao i, navodno, nikad ga nije ni imao. Kad god bi mu trebalo novca provozao bi se podzemnom železnicom do Vol strita, besciljno tumarao kroz smrknute kanjone finansijskog rejona i slobodno pretraživao umove zatvorenih biznismena u izvesnim prostranim sobama. Bilo kog dana, uvek se nešto važno dešavalo, nešto što bi moglo uticati na berzu - udruživanje, rascep akcija, otkrivanje naslage rude, povoljan izveštaj o prihodima - Najkvist nije imao problema da vidi bitne detalje. Te informacije brzo je prodavao po umerenoj ceni, nekoj dvanaestorici ili petnaestorici prihvatnih ulagaþa koji su nauþili na najsreüniji moguüi naþin da je Najkvist pouzdan špekulant. Mnogi od nebrojenih izliva informacija na kojima su se sticala brza bogatstva na stoþnom tržištu pedesetih godina bili su njegovo delo. Tako je zaraÿivao za dobar život, dovoljno da se izdržava u simpatiþnom stilu. Njegov stan bio je mali i dopadljiv - crni Naugahajd tapacirung, lampe iz Tifanija, tapete u stilu Pikasa, dobro snabdeven bar za piüe, odliþan hi-fi sistem koji je bez prekida svirao Monteverdija i Palestrinu, Bartoka i Stravinskog. Živeo je dražesnim životom neženje, izlazeüi þesto, poseüujuüi omiljene restorane, koji su svi bili zabaþeni u etniþki - japanski, pakistanski, sirijski, grþki. Krug njegovih prijatelja bio je mali ali odabran: uglavnom slikari, pisci, muziþari, pesnici. Spavao je sa mnogo žena ali ga je Selig retko video sa istom dva puta. Kao i Selig, i Najkvist je mogao da prima ali nije mogao da šalje informacije, on je bio, sve u svemu, sposoban da utvrdi kad bi neko ušao u njegov um. Tako su se i upoznali. Selig, tek što se uselio u zgradu, predao se svom hobiju, dozvoljavajuüi svojoj svesti da slobodno tumara od sprata do sprata, želeüi da doÿe do podataka o svojim komšijama. Tumarao je okolo, ispitujuüi þas ovu glavu, þas onu, ne nalazeüi ništa interesantno, i tad iznenada: „Kaži mi gde si.” Kristalno jasna linija reþi svetlucala je na periferiji odluþnog, popustljivog uma. Iskaz je došao neposredno, brzinom izriþite poruke. Ipak Selig je shvatio da se nikakav þin aktivne transmisije nije odvio; on je jednostavno našao reþi koje su pasivno ležele i þekale. Brzo je odgovorio: „Ulica Pierpon broj 35.”

„Ne, to znam. Mislim, gde si u zgradi?” „Na þetvrtom spratu.” „Ja sam na osmom. Kako se zoveš?” „Selig.” „Ja sam Najkvist.” Mentalni kontakt je bio iznenaÿujuüe blizak. Skoro kao seksualni odnos, kao da klizi u neþije telo, ne u um, i on se postideo zvuþne muževnosti duše u koju je ušao: oseüao je nešto ne baš dopustivo u takvoj bliskosti sa drugim þovekom. Ali nije se povukao. To naglo meÿusobno komuniciranje kroz tamnu prazninu bilo je slatko iskustvo, previše obeüavajuüe da bi se odbacilo. Seligu se za tren uþinilo da je proširio svoju moü, da je nauþio kako da šalje i kako da uzima iz drugih umova. Bila je to iluzija, znao je to. On nije slao ništa, nitije Najkvist. On i Najkvist samo su uzimali informacije iz svojih umova. Svaki je usadio fraze da bi ih onaj drugi našao, što nije baš isto, u uslovima situacione dinamike, kao i slanje poruka jedan drugome. Ali to je bila fina i verovatno bespredmetna razlika; sveukupan efekat neporednog položaja dva široko otvorena uma primaþa je bio uspešan krug odašiljanje/primanje, pouzdan kao telefon. Brak istinskih umova, meÿu kojima se ne dozvoljava da bude postavljena zapreka. Probajuüi stidljivo, Selig je dospeo u niže slojeve Najkvistove svesti, tragajuüi za þovekom kao i za porukama; dok je to radio, bio je nejasno svestan nelagodnosti u dubini svog sopstvenog uma, verovatno je to bila indikacija da Najkvist to isto i njemu radi. Nekoliko dugih minuta oni su istraživali jedan drugoga, poput zagrljenih ljubavnika pri prvom odnosu, iako nije bilo niþeg ljubavnog u Najkvistovom dodiru, koji je bio hladan i bezliþan. Pa ipak Selig je zadrhtao; oseüao se kao da stoji na ivici provalije. Napokon, nežno se povukao, što je uradio i Najkvist. Tada ovaj drugi reþe: „Doÿi gore. ýekaüu te kod lifta.” Bio je veüi nego što je Selig oþekivao, stena od þoveka, njegove plave oþi su bile odbojne, njegov osmeh þisto formalan. On je bio dalek ali ne hladan. Ušli su u stan: prigušeno svetlo, zvuk nepoznate muzike, atmosfera nerazmetljive elegancije. Najkvist mu je ponudio piüe i zatim su razgovarali, držeüi se podalje od umova koliko je to bilo moguüe. Bila je to pokorna poseta, ne sentimentalna, bez suza što su napokon zajedno. Najkvist je bio društven, pristupaþan, zadovoljan što se Selig pojavio, ali uopšte nije bilo deliriþno uzbuÿen zbog otkriüa drugara þudaka. Verovatno zbog toga što je i pre poznavao sliþne þudake. „Ima nas još”, reþe on. „Ti si treüi, þetvrti, peti koga sam sreo otkad sam u Americi. Da vidim: jedan u Cikagu, jedan u San Francisku, jedan u Majamiju, jedan u Mineapolisu. Ti si peti. Dve žene i tri muškarca.” „Je si li još u kontaktu sa ostalima?” „Ne.” „Šta se desilo?” „Rasturili smo se”, reþe Najkvist. „Šta si oþekivao? Da üemo osnovati društvo? Vidi, priþali smo, igrali smo se sa svojim umovima, upoznali jedni druge i posle izvesnog vremena dosadilo bi nam. Mislim da su dvojica umrla do sada. Ne pada mi teško da budem izoliran od drugih svoje vrste. Ne mislim o sebi kao o jednom iz plemena.” „Nisam nikad sreo nekog drugog. Do danas”, reþe Selig. „To nije važno. Važno je da živiš svoj život. Koliko si imao godina kad si otkrio da možeš to da radiš?” „Ne znam. Pet, šest godina, tako nešto. A ti?” „Nisam shvatio da imam neku specijalnu moü sve dok nisam napunio jedanaest godina. Mislio sam da svi to mogu da rade. Tek posle, kad sam došao u Ameriku i þuo ljude da razmišljaju na drugom jeziku shvatio sam da je nešto neobiþno sa mojim umom.”

„Kojom vrstom posla se baviš?” upita Selig. „Radim što manje mogu”, reþe Najkvist. Nasmešio se i gurnuo svoja þula grubo u Seligov um. Izgledalo je kao neka vrsta poziva; Selig prihvati i izvadi svoju antenu. Lutajuüi kroz njegovu svest, on brzo stvori sliku Najkvistovog posla u Vol Stritu. Video je sveukupni bilans, ritam njegovog razdralaganog života. Bio je zadivljen Najkvistovom ležernošüu, njegovom sveobuhvatnošüu, jasnošüu njegovog duha. Kako je bistar njegov duh! Kako ga život nije obeležio! Gde li je þuvao svoju patnju? Gde li je krio svoju usamljenost, strah, nesigurnost? Najkvist, povlaþHüi se, reþe: „Zašto samog sebe toliko sažaljevaš?” „Zar to radim?” „Na þelu ti piše. U þemu je tvoj problem, Selig? Gledao sam u tebe i nisam video u þemu je problem, samo sam video bol.” „Problem je to što se oseüam odvojen od drugih ljudi.” „Odvojen? Ti? Ti možeš uüi u ljudski um. Ti možeš da radiš nešto što 99,999 posto ljudske vrste ne može. Oni moraju da se grþe upotrebljavajuüi reþi, procene, signale, a ti ideš pravo do srži znaþenja Kako možeš da se pretvaraš da si odvojen?” „Informacije koje dobijam su beskorisne”, reþe Selig. „Ne mogu da delujem na njih. Kao da ih uopšte ne primam.” „Zašto?” „Jer je to samo voajerizam. Špijuniram ljude.” » „Oseüaš krivicu zbog toga?” „Zar ti ne oseüaš?” „Nisam tražio ovaj dar”, reþe Najkvist. „Ja ga samo sluþajno imam. A kad ga veü imam, koristim ga. Sviÿa mi se to. Sviÿa mi se život koji vodim. Sam sebi se sviÿam. Zašto se ti sam sebi ne sviÿaš, Selig?” „Ti mi kaži.” Ali Najkvist nije imao šta da mu kaže, i kad je popio piüe, Selig se vratio u svoj stan. Kad je ulazio, njegov stan mu je izgledao tako þudan da je proveo par minuta držeüi poznate predmete: fotografiju svojih roditelja, malu kolekciju mladalaþkih ljubavnih pisama, plastiþnu igraþku koju mu je psihijatar dao pre mnogo godina Najkvistovo prisustvo nastavilo je da mu zuji u umu - posledica posete, ništa više, jer Selig je bio siguran da Najkvist sada ne þita njegove misli. Oseüao se tako potresen ovim susretom, tako zateþen, da je odluþio da ga nikad više ne vidi, u stvari, da se što pre preseli negde drugde, u Manhatan, Filadelfiju, Los Anÿeles, bilo gde van Najkvistovog dohvata Ceo svoj život je žudeo da upozna nekog ko ima moü, i sad kada ga je upoznao, oseüao se ugroženim. Najkvist je toliko imao kontrolu nad svojim životom da je to bilo zastrašujuüe. On üe me ismejavati, pomisli Selig. On üe me proždrati. Ali panika je nestajala. Dva dana kasnije, Najkvist je svratio da ga pita da li hoüe da izaÿu na veþeru. Jeli su u obližnjem meksiþkom restoranu i napili se Karta Blanka. Seligu se još uvek þinilo da se Najkvist igra s njim, da ga zeza, držeüi ga na distanci i golicajuüi ga; ali sve je to radio tako ljubazno da nije oseüao mržnju. Najkvistov šarm bio je neodoljiv, a njegova snaga vredna pažnje kao model ponašanja. Najkvist je bio kao stanji brat koji je pre njega prošao kroz ove iste traume i davno pre njega izašao neošteüen; sad je bodrio Seliga da prihvati uslove svog postojanja. Nadljudsko stanje, kako ga je Najkvist nazivao. Postali su bliski prijatelji. Dva ili tri puta nedeljno izlazili su zajedno, jeli zajedno, pili zajedno. Selig je uvek zamišljao prijateljstvo sa nekim od svoje vrste kao nenadmašno žestoko; ali nije bilo; posle prve nedelje diskutovali su o daru koji su obojica imali, nisu nikad ni þestitali jedan drugom što su napravili savez protiv nenadarenog sveta oko sebe. Ponekad su komunicirali

reþima, ponekad direktnim kontaktom umova; postalo je to lako, veselo druženje, zategnuto samo kada je Selig padao u uobiþajeno stanje zamišljenosti, a Najkvist bi ga ismevao što se predaje takvom stanju popuštanja samom sebi. ýak ni to nije bio problem meÿu njima sve do dana kad je poþela meüava, kada je sva napetost postala preterana jer su provodili toliko vremena zajedno. „Dodaj mi svoju þašu”, reþe Najkvist. Sipao je zlatnosmeÿi burbon. Selig se udobno smestio i pijuckao dok je Najkvist uzeo da traži devojke. Zadatak je bio obavljen za pet minuta. On je podrobno pretražio zgradu i našao dve cimerke na petom spratu. „Pogledaj” reþe Seligu. Selig je ušao u Najkvistov um. Najkvist se prikopþao na svest jedne od devojaka - senzualne, pospane, maþkaste - i gledao je njenim oþima drugu, visoku, suvonjavu plavušu. Dvostruko prelomljen mentalni lik je, i pored svega, bio dosta jasan: plavuša je dugonoga, sladostrasna i manekenskog držanja. „Ova je moja”, reþe Najkvist. „Kaži mi da li ti se sviÿa tvoja.” On preskoþi, i Selig za njim, u um plavuše. Da, manekenka, inteligentnija od druge devojka, hladna, sebiþna, strastvena Iz njenog uma, kroz Najkvista, dolazila je slika njene cimerke koja se izležavala na kauþu u roza kuünoj haljini: niska, bucmasta, riÿokosa, sisata, okruglog lica. „Može”, reþe Selig. „Što da ne?” Najkvist, pretražujuüi umove, našao je broj telefona devojaka, pozvao ih, njegov šarm je proradio. One su došle gore na piüe. „Ova grozna snežna oluja”, reþe plavuša, prodrhtavši. „Dovodi do ludila!” Njih þetvoro popilo je mnogo alkohola uz zveckanje džeza: Mingusa, MJQ, ýika Hamiltona. Crvenokosa je izgledala bolje nego što je Selig oþekivao, nije bila baš toliko debela ni prosta - zbog dvostrukog preklapanja mora da je došlo do krivljenja slike - ali se mnogo kikotala, uvideo je da mu se nekako ne sviÿa. Ipak, sada nije bilo vreme za povlaþenje. Konaþno, dosta kasno uveþe, oni se odvojiše u parovima, Najkvist i plavuša odoše u spavaüu, Selig i crvenokosa ostaše u dnevnoj sobi. Selig se samouvereno nasmešio kad su napokon ostali sami. Nikad nije nauþio da obuzda taj deþDþki osmeh, koji je, što je znao, otkrivao mešavinu prevremenog išþekivanja i bujanje straha. „Zdravo”, reþe on. Poljubili su se i njegova ruka poÿe prema njenim grudima, a ona se baci na njega na bestidan, gladan naþin. „Sviÿaju mi se mršavi muškarci”, reþe ona, kikotajuüi se, štipajuüi njegovo suvonjavo telo. Njene grudi su se dizale ka njemu kao ružiþaste ptice. Ljubio ju je plašljivom nevinom žestinom. Za vreme ovih par meseci njihovog druženja, Najkvist ga je povremeno snabdevao svojim sopstvenim škartiranim devojkama, ali prošlo je nekoliko nedelja od kako je spavao sa nekom, pa se pobojao da üe to njegovo uzdržavanje da ga dovede do prebrzog svršavanja. No, alkohol je umirio njegov žar taman dovoljno da mu omoguüi normalan dug i snažan odnos. Baš kad je shvatio da je crvenokosa suviše pijana da bi svršila, Selig oseti golicanje u svojoj glavi: Najkvist je ušao u njegov um. Ovo pokazivanje radoznalosti, ovaj voajerizam, izgledao je kao neobiþna diverzija za obiþno suzdržanog Najkvista. Špijuniranje je moj trik, pomisli Selig i za trenutak je bio toliko uznemiren što je bio posmatran za vreme voÿenja ljubavi, da je poþeo da omekšava. Svesnim naporom ponovo se sabrao. Nema ovo nikakvo dublje znaþenja, reþe sam sebi. Najkvist je sasvim amoralan i radi šta god zaželi, proviri ovde, proviri onde, bez obzira na vlasništvo, i zašto bih sebi dozvolio da mi njegovo ispitivanje smeta? Oporavljajuüi se, on se usmeri ka Najkvistu i uzvrati ispitivanje. Najkvist mu poželi dobrodošlicu: Kako ti ide, Dejvi? Dobro. Baš dobro. Ovde imam jednu strasnu. Pogledaj. Selig je zavideo Najkvistu na njegovom hladnokrvnom držanju. Bez stida, bez krivice, bez ikakvih koþnica. Nema ni traga nekom egzibicionistiþkom ponosu niti voajeristiþkom dahtanju; njemu je sve izgledalo tako prirodno da sad hoüe da razmenjuje takve kontakte. Selig,

meÿutim, nije mogao spreþiti oseüanje da hoüe da povraüa dok je posmatrao, kroz zatvorene oþi, kako Najkvist žurno obraÿuje plavušu,i gledao je Najkvista kako na isti naþin gleda njega, preklapajuüe slike njihovog paralelnog snošaja odjekuju od uma do uma. Najkvist zastade za trenutak da otkrije i izolira Seligov oseüaj nelagodnosti i podsmehnu se nežno. Zabrinut si da tu postoji neka vrsta skrivenog homoseksualizma, reþe mu Najkvist. Ali ja mislim da je ono što te stvarno plaši kontakt, bilo koja vrsta kontakta. Jesam li u pravu? Grešiš, reþe Selig, ali je oseüao da je smisao pogodio suštinu. Sledeüih pet minuta izuþavali su jedan drugome umove, sve dok Najkvist nije odluþio da je vreme da svrši, i orkansko drhtanje njegovog nervnog sistema izbaci Seliga, kao i obiþno, iz njegove svesti. Ubrzo zatim, pošto mu je postalo dosadno da bari vrdavu, znojavu crvenokosu, Selig je dozvolio da ga njegov klimaks savlada, i tresnu dole, podrhtavajuüi, umoran. Najkvist je ušao u dnevnu sobu pola sata kasnije, plavuša je bila sa njim, oboje su bili nagi. Nije se trudio da kuca na vrata, što je pomalo iznenadilo crvenokosu; Selig nije znao kako da joj objasni da je Najkvist znao da su oni završili. Najkvist je pustio muziku i svi su sedeli u tišini, Selig i crvenokosa su se zabavljali sa burbonom, Najkvist i plavuša su cepali skoþ; i dok je svitalo, pošto je sneg poþinjao slabije da pada, Selig, kao za probu, predloži drugu rundu tucanja, ali sa izmenom partnera. „Ne”, reþe crvenokosa. „Ja sam se istucala. Želim da idem da spavam. Neki drugi put, važi?” Nespretno je preturala tražeüi svoju odeüu. Na vratima, lelujajuüi i posrüXüi, cvrcnuto pozdravljajuüi, dozvolila je da joj nešto izleti. „Moram da primetim da ima nešto neobiþno u vama dvojici”, reþe ona. In vino veritas. „Da niste pederi, kojim sluþajem, a?”

17 Na mrtvoj sam taþki. Smiren, statiþan, usidren. Ne, to je laž, ili ako nije laž onda je u najmanju ruku blaga dezinformacija, gomila metaforiþnih greški. Ja se povlaþim. Povlaþim se sve vreme. Moja plima odlazi. Otkriven sam, kao gola stenovita plaža, þvrsta poput gvožÿa, sa tegljaþima koji prolaze, prljave smeÿe morske trave koja se njiše prema udaljavajuüim morskim talasima. Zeleni rak trþkara... Da, ja se povlaþim, što znaþi da se smanjujem, da se umanjujem. Znate li, oseüam se dosta smireno zbog toga. Naravno moje raspoloženje je promenjivo ali Ja se oseüam dosta smireno zbog toga sada. Ovo je treüa godina od kad sam poþeo da uzmiþem od sebe. Mislim da sam poþeo u proleüe 1974. godine. Sve do tada radila je bez greške, mislim na moü, uvek tu kada sam u prilici da se pozovem na nju, uvek pouzdana izvodeüi sve svoje uobiþajene trikove, služeüi me u svim mojim prljavim potrebama; a tada bez upozorenja, bez razloga, poþela je da umire. Male greške u primanju. Sitne epizode psihiþke impotencije. Povezujem ove dogaÿaje sa ranim proleüem, pocrneli kasni sneg još uvek se zadržao na ulicama, i nije to moglo biti ni 75. niti je to bilo 73, što me navodi da smestim preteüi napad u godinu izmeÿu te dve. Bio bih ugodno i lepo smešten u neþijoj glavi, izuþavajuüi skandale za koje se mislilo da su sigurno sakriveni, a iznenada bi sve se pomutilo i postalo neizvesno. Kao da þitate Tajms i da tekst naglo postane Džojsovo snoliko blebetanje izmeÿu jednog reda i drugog, tako da je taj direktan dosadan izveštaj poslednje predsedniþke komisije za utvrÿivanje beskorisnih þinjenica preobražen u magloviti neprobojan izveštaj o borborigmiju starog Ervikera. Kad bi se to desilo posrnuo bih i povukao se zastrašen. Šta bi ste vi radili kad bi ste bili ubeÿeni da ste u krevetu sa osobom za kojom vaše srce žudi, a probudite se i naÿete se da tucate morsku zvezdu? Ali ove nejasnoüe i obmane nisu bile najgori deo: mislim da su to bile inverzije, potpune inverzije signala. Kao na primer, iskra ljubavi, kad je ono što se u stvari emitira hladna mržnja. Ili obrnuto. Kad se to desi želim da udaram glavom o zid da bih isprobao stvarnost. Od Judite su jednog dana dopirali jaki talasi seksualne žudnje, nadmoüna rodoskrvna žudnja, koja me je stajala pristojne veþere jer sam potrþao od muke i povraüao u kupatilu. Sve je greška, sve je prevara; ona me je gaÿala kopljem a ja sam to shvatio kao Kupidonove strele; još veüa budala sam ja. Onda, imao sam praznine, mali prekid oseüaja usred kontakta, posle toga dolazile su pomešane vibracije, izmešane žice, dva uma dolazila su istovremeno, a ja nisam znao da kažem koji je koji. Jedno vreme apercepcija boja je nestajala, iako se posle vraüala; jedan od mnogih lažnih povrataka. Bilo je još mnogo gubitaka, jedva primetnih, ali kumulativnih u svom efektu. Pravim spisak o stvarima koje sam mogao raditi koje sad više ne mogu. Inventar smanjivanja. Kao þovek koji umire i koji je vezan za postelju, paraliziran ali posmatra, gledajuüi kako roÿaci kradu njegova dobra. Ovog dana nestao je televizor, a onog Tekerijeva prva izdanja, onda kašike, sad su mu uzeli Piranesis, sutra üe to biti šerpe i lonci, Venecijanske roletne, kravate i pantalone, a sledeüe nedelje uzeüe prste na nogama, creva, rožnjaþe, testise, pluüa i nozdrve. Šta üe im nozdrve? Uzvraüao sam dugim šetnjama, hladnim tuševima, tenisom, ogromnim dozama vitamina A i drugim obeüavajuüim, neverovatnim lekovima; u poslednje vreme þešüe sam eksperimentisao sa postom i þistim mislima, ali takva borba sada mi izgleda neadekvatna i þak bogohulna; ovih dana trudim se da raspoloženo prihvatim gubitak, sa uspehom koji ste mogli opaziti. Eshil me je upozorio da ne šutiram trnje, Euripid takoÿe a þini mi se i Pindar, a ako bih proverio u Novom Zavetu mislim da bih i tamo

našao takvo nareÿenje; i tako se pokoravam, ne šutiram, þak ni kad je trnje najžešüe. Prihvatam, prihvatam. Da li opažate da taj kvalitet prihvatanja raste u meni? Nemojte grešiti, ja sam iskren. Bar jutros sam na putu da prihvatim, dok zlatni avgustovski sunþevi zraci plave moju sobu i ispunjavaju moju dronjavu dušu. Ležim ovde i vežbam tehnike koje üe me uþiniti nepovredivim od saznanja da ona odlazi od mene. Tražim sreüu za koju svesno znam da leži zakopana u opadanju. Ostari zajedno sa mnom! Najbolje tek dolazi. Kraj života zbog kog postoji poþetak. Verujete li u to? Ja verujem. Popravljam se u verovanju svega i svaþega. Pa, ponekad sam poverovao u þak šest nemoguüih stvari, pre doruþka Dobri stari Brauning! Kako je samo utešan: Doþekajte svako odbijanje Koje pretvara glatkost zemlje u neravnine Na svaki ubod koji se javi ne sedi ne stoji, veü idi! Neka naše radosti se podele u trostrukom bolu. Trudi se, i ne mari mnogo za umor. Da. Naravno. I neka naša bol bude trostruka radost, mogao je dodati. Takva radost ovog jutra. A ono sve dolazi od mene, sve se povlaþi. Izlazeüi iz mene iz svake pore. • Tišina me obuzima. Ni sa kim neüu razgovarati kada ona ode. I niko neüe govoriti sa mnom. • Stojim iznad klozetske šolje i strpljivo ispišavam svoju moü. Prirodno je da oseüam gorþinu zbog toga šta mi se dešava, oseüam žaljenje, oseüam - zašto da okolišam? - oseüam ljutnju i frustraciju i beznadežnost, ali isto tako, što je neobiþno, oseüam stid. Obrazi mi gore, oþi neüe da sretnu druge oþi, jedva mogu da se suoþim sa drugovima smrtnicima iz prostog stida, kao da mi je nešto dragoceno bilo povereno i da sam izneverio. Moram reüi svetu, potrošio sam svoju imovinu, rasipao sam svoju baštinu, dozvolio sam da mi isklizne, da ode, da ode. Ja sam švorc, švorc. Možda je to porodiþna crta, taj stid kada doÿe do katastrofe. Mi iz porodice Selig volimo da kažemo svetu da smo uredni ljudi, kapetani svojih duša, a kad nas nešto spolja baci dole mi se postidimo. Seüam se da su moji roditelji jedno vreme imali kola, tamno zeleni ševrolet iz 1948. godine kupljen po nekoj apsurdno niskoj ceni 1950. godine, i mi smo, se vozili negde u Kvinsu, verovatno smo išli na babin grob, godišnje hodoþašüe, ijedna kola izleteše iz slepe ulice i udariše nas. Crnac koji je bio za volanom, bio je pijan i nadmen. Niko nije bio povreÿen, ali naš branik je bio ulubljen i rešetka razbijena, karakteristiþna preþka u obliku slova T koja je identifikovala model iz 1948. visila je slobodno. Iako udes nikako nije skrivio moj otac, on je crveneo i crveneo, emitujuüi grozniþav stid, kao da se on izvinjavao svemiru što je uradio nešto tako nepromišljeno kao na primer da dozvoli da ima sudar. Kako se on izvinjavao drugom vozaþu, moj ljutit i ogorþen otac! Sve je u redu, sve je u redu, sudari se dešavaju, ne smete se uznemiravati zbog toga, vidite mi smo svi dobro. Pogledaj moja kola, þoveþe, vidi moja kola, nastavljao je, da priþa drugi vozaþ, oþito svestan da je sa blagim þovekom i ja sam se plašio da üe mu otac dati pare za oporavku, ali moja majka, plašeüi se iste stvari, skrenula ga je sa tog puta. Nedelju dana kasnije još uvek je bio postiÿen; provirio sam u njegov um dok je razgovarao sa prijateljem i þuo sam ga kako pokušava da nabaci da je moja majka vozila, što je bilo apsurdno - ona nikad nije imala

vozaþku dozvolu - i tad sam oseüao stid zbog njega. Judita je, takoÿe, kad joj je propao brak, kad je otišla iz jedne nemoguüe situacije, registrovala ogromni bol zbog sramne þinjenice da neko tako odreÿen i efikasan u životu kao što je Judita Hana Selig stupila u slab, kriminalan brak koji se morao na vulgaran naþin raskinuti po sudnicama. Ego, ego, ego. Ja, þudesan þitaþ umova, ulazeüi u misteriozan pad, izvinjavam se za nepažljivost. Ja sam negde zagubio svoju moü. Hoüete li mi oprostiti? • Dobro je oprostiti. Najbolje je zaboraviti' Živeüi mi brinemo Umiruüi mi živimo • Zapišite jedno izmišljeno pismo, gospodine Selig. Harumf. Gospoÿica Kiti Holštajn. Ne znam Zapadno Šezdeset i neka ulica, grad Njujork. Preverite adresu kasnije. Ne optereüujte se oko poštanskog pretinca. Draga Kiti Znam da godinama nisi þula nikakve vesti od mene ah /a mislim da je sad prikladno da pokušam da ponovo stupim u kontakt sa tobom. Trinaest godina je prošlo i mora da smo oboje sazreli, mislim, zaleþujuüi stare rane i omoguüavajuüi nam da uspostavimo kontakt. Bez obzira na ljutnju koja je nekad postojala, ja nikad nisam izgubio svoju naklonost prema tebi. Ti si mi ostala u svetlom seüanju. Govoreüi o mom umu. ima nešto što bi trebalo da ti kažem. Ja više ne mogu da radim dobro „stvari” sa njim. Pod „stvarima” podrazumevam mentalnu stvar, trik þitanja misli, koji naravno nisam radio na tebi ni u kom sluþaju, ali koji je odreÿivao i oblikovao moj odnos prema svima ostalima na svetu. Ta moü izgleda da mi sad izmiþe. Ona nam je prouzrokovala toliko bola, seüaš li se? Ona je bila to što nas je na kraju i odvojilo, kao što sam pokušao da objasnim u svom poslednjem pismu, onom na koje nisi nikad odgovorila. Za koju godinu ili tako, ko zna; šest meseci, mesec ili nedelju dana ona ce posve nestati, i ja üu biti samo obiþno ljudsko biüe kao i ti. Neüu više biti þudak. Verovatno þe onda postojati moguünost da obnovimo naš odnos koji je bio prekinut 1963. godine i da ga izgradimo na realnijim osnovama. Znam da sam þinio gluposti. Odbacivao sam te nemilosrdno. Odbijao sam da te prihvatim takvu kakva si, pokušao sam da stvorim nekog drugog od tebe. Nešto nastrano, u stvari, nekog nalik na sebe. Tada sam mislio da imam dobre teorijske razloge što sam to pokušao, ali oni su, naravno, bili pogrešni, morali su da budu pogrešni, a nikad nisam to uvideo dok veü nije bilo kasno. Tebi sam izgledao uobražen, premoüan, diktator - ja, umeren, neupadljivi ja! Jer sam pokušao da te promenim. I napokon sam ti dosadio. Naravno, tada si bila vrlo mlada, bila si - da li da kažem? - plitka, neformirana i pružala si mi otpor. Ali sada pošto smo oboje odrasli, mogli bismo da pokušamo ponovo. Jedva da znam kako üe mi život izgledati kao obiþnom ljudskom biüu koje je nesposobno da zaviruje u misli. Upravo sada se koprcam, tražeüi definiciju o sebi, tražeüi strukture. Ozbiljno razmišljam da pristupim rimokatoliþkoj crkvi (Dobri Isuse, stvarno, razmišljam li o tome? To je prvi put da þujem tako nešto! Smrad tamjana, mumljanje popova, zar je to što želim?) Ili možda episkopalnoj, ne znam. To je pitanje moje aklimatizacije ljudskoj vrsti. A takoÿe želim da se ponovo zaljubim. Želim da budem deo nekog drugog. Veü sam poþeo za probu, plašljivo da ponovo stupam u kontakt sa svojom sestrom Juditom, pošto sam celog života ratovao sa njom,

poþeli smo da uspostavljamo kontakt po prvi put i to me ohrabruje. Ali treba mi više: žena koju üu voleti, ne samo fiziþki veü u svakom pogledu. Imao sam je samo dva puta u životu, jednom si to bila ti, drugi put pet godina kasnije devojka koja se zvala Toni i koja nije liþila na tebe, oba puta je ova moja moü upropastila sve, prvi put jer sam se previše približio, drugi put jer nisam mogao da se dovoljno približim. Kako mi moü izmiþe, kako ona umire, verovatno postoji moguünost da napokon uspostavimo obiþnu ljudsku vezu, onu vrstu koju obiþni ljudi održavaju sve vreme. Jer ja üu biti obiþan. Jer ja üu biti vrlo obiþan. Razmišljam o tebi. Ti imaš sada 35 godina, bar tako mislim. To mi zvuþi tako staro, iako sam ja napunio 41. (Nekako 41 ne zvuþi staro!) Još uvek mislim o tebi kao da imaš 22 godine. Izgledaš mi þak i mlaÿa od toga: radosna, otvorena, naivna. Naravno, to je bila moja fantazija, zamisao o tebi; ništa nemam da bih uzeo za uzor osim spoljašnosti, nisam mogao da primenim svoj uobiþajeni trika na tvoju psihu, tako da sam izmislio Kiti koja verovatno nije stvarna Kiti. Svejedno, ti imaš 35 godina. Zamišljam da izgledaš mlaÿe od 35. Da li si se udala? Naravno da jesi. Sretan brak? Mnogo dece? Jesi li još uvek u braku? Kako ti je venþano prezime i gde živiš, kako te mogu naüi? Ako si u braku, da li üemo se moüi videti? Nekako mislim da ti ne možeš da budeš sasvim verna žena - da li te to vreÿa?- i da mora da bude mesta u tvom životu za mene, kao prijatelja, kao ljubavnika. Da li uopšte viÿaš Toma Najkvista ? Da li si nastavila da se viÿaš sa njim posle našeg prekida? Da li si bila ogorþena na mene zbog stvari koje sam ti rekao o njemu u onom pismu ? Ako ti se brak rasturio, ili ako se uopšte nisi udavala, da li bi sada živela sa mnom? Ne kao udata žena, ne još, samo kao partner. Da mi pomogneš da proÿem poslednje faze ovoga što mi se dogaÿa? Toliko mi je potrebna pomoþ. Potrebna mi je ljubav. Znam da je ovo bedan naþin da se tako nešto predloži, govoreüi: Pomozi mi, uteši me, ostani sa mnom. Radije bih posegnuo za tobom kada sam jak nego kad sam slab. Ali sada sam slab. Postoji ova lopta tišine koja raste u mojoj glavi, koji šeširi, širi, ispunjava mi celu glavu, stvarajuüi veliku prazninu. Preživljavam polagano procurivanje stvarnosti. Mogu samo da vidim ivice stvari, ne i njihove sastojke, a sada i ivice takoÿe postaju nejasne. O Isuse. Kiti trebam te. Kiti kako da te naÿem? Kiti jedva da sam te poznavao. Kiti Kiti Kiti. • Tvang. Buþan akord. Tving. Prekinuta žica. Tvong. Nenaštimovana lira. Tvang. Tving. Tvong. • Draga deco božija, moja propoved ovog jutra biüe vrlo kratka Želim samo da razmislite i meditirate o dubokom znaþenju i misteriji ovih nekoliko redaka koje üu da istrgnem iz svetog Toma Eliota, zamišljenog vodiþa kroz teška vremena Voljeni, usmeravam vas na njegova ýetiri Kvarteta, na paradoksalni redak: „U mom poþetku je moj kraj”, koji se proširuje nekoliko strana kasnije sa komentarom: „Što mi nazivamo poþetak je þesto kraj. A pravljenje kraja je pravljenje poþetka” Neki od nas završavaju upravo sad, draga deco, to jest, aspekti njihovog života koji su jednom njima bili centralni dolaze do kraja. Da li je to kraj ili je to poþetak? Može li kraj jedne stvari da ne bude poþetak druge? Ja se s tim slažem, voljeni. Mislim da zatvaranje jednih vrata ne iskljuþuje otvaranje drugih. Naravno, treba imati hrabrosti da se zakoraþi kroz ta nova vrata kad ne znamo šta je iza njih, ali onaj koji ima veru u Našeg Gospoda, koji je umro za nas, ko potpuno veruje njemu koji je došao da spasi ljude, ne treba da ima strah. Naši životi su hodoþašüe ka Njemu. Mi možemo preživljavati male smrti svakog dana, ali se ponovo raÿamo od smrti do smrti, dok napokon ne odemo u tamu, u meÿuzvezdani prazni svemir gde nas On þeka, a zašto bismo se mi toga bojali, ako je On tamo? Dok ne doÿe to vreme proživimo naš život ne

prepuštajuüi se samosažaljenju. Prisetite se uvek da je svet pun þuda, da uvek ima novih zagonetki;ono što izgleda kao kraj nije pravi kraj, veü samo prolaznost, stanice na putu. Zašto bismo tugovali? Zašto bismo se predali svojim jadima da naši životi budu svakodnevna odricanja? Ako izgubimo ovo, da li istovremeno gubimo ono? Ako izgubimo vid, da li i ljubav odlazi? Ako oseüanja izblede, zar sene možemo vratiti starim oseüanjima i tražiti utehu u njima? Mnogo od našeg bola je samo zbrka. Budite onda raspoloženi na današnji božiji dan, voljeni, i ne pravite nikakve zamke u koje üete se sami uhvatiti, niti dozvolite sebi da popustite grehu bede, i ne pravite lažne granice izmeÿu kraja i poþetka, veü nastavite napred, uvek tragajuüi, ka novim ekstazama, ka novim vezama, ka novom svetu i ne dajte mesta strahu u vašoj duši, veü se predajte Isusovom miru i þekajte ono što mora da se desi. U ime oca, sina i svetoga duha, amen. • Sada dolazi tamna ravnodnevnica u pravom þasu. Svetli mesec svetluca kao bedna stara lobanja. Lišüe se suši i opada. Vatra se gasi. Golub iznuren, zamahujuüi krilima leti ka tlu. Tama se širi. Sve je oduvano. Ljubiþasta krv sporije teþe u uskim venama; hladnoüa se hvata na napregnutom srcu; duša išþezava; þak i noge postaju nepouzdane. Reþi ne vrede. Naši vodiþi priznaju da su izgubljeni. Ono što je bilo solidno postaje providno. Stvari prolaze. Boje blede. Ovo je sivo vreme i plašim se da üe biti još sivlje, jednog od ovih dana. Stanari kuüe, misli presušenog uma u sušnoj sezoni.

18 Kad se Toni iselila iz mog stana u stoüetrnaestoi ulici, þekao sam dva dana pre nego što sam išta prduzeo. Pretpostavljao sam da þe se vratiti kad se smiri; pretpostavljao sam da þe se javiti, pokajniþki, iz stana nekog prijatelja i reci mi da se izvinjava što je paniþila i da doÿem po nju taksijem. Takoÿe u ta dva dana nisam bio raspoložen da preduzimam bilo kakvu akciju, jer sam još uvek patio od posledica svog prestupniþkog tripa, oseüao sam se kao da me je neko uhvatio za glavu i vukao je, rastežuüi mi vrat kao lastiš, puštajuüi da se konaþno vrati na mesto uz oštar tvonk! koji mi je rasturao mozak. Proveo sam ta dva dana u krevetu, uglavnom dremajuüi, povremeno þitajuüi i istrþavajuüi kao sumanut u hodnik svaki put kad bi zazvonio telefon. Ali ona se nije vratila i nije ni zvala, i u utorak posle tri pa poþeo sam da je tražim. Prvo sam zvao njenu kancelariju. Tedi, njen šef, uþtiv sladak, školovan þovek. Vrlo blag vrlo raspoložen. Ne, nije bila ove nedelje na poslu. Ne, ona se uopšte nije javljala. Da li je hitno? Da li mi treba njen kuüni broj telefona. „..Zovem od njene kuüe”, rekoh. „Ona nije ovde i ne znam gde je otišla. Ovde je Dejvid Selig, Tedi.” „Oh" reþe on Vrlo blago, sa velikim sažaljenjem. „Oh.” A ja rekoh. „Ako sluþajno zove, da li biste joj mogli reüi da mi se javi?” Posle toga poþeo sam da zovem njene prijateljice, one þije sam brojeve mogao naüi. Alisu, Doris, Helenu, Pem, Grejs. Veüina od njih pouzdano sam znao nije me simpatisala. Nije mi bila potrebna telepatija da bih to shvatio. One su mislile da ona gubi vreme sa mnom, da traži život sa þovekom bez karijere, moguünosti, novca, ambicija, talenta ili izgleda. Svih pet mi je reklo da se nisu þule sa njom. Doris, Helen i Pam su zvuþale iskreno. Druge dve uþinilo mi se, lagale su. Uzeo sam taksi i odvezao se do Alisinog stana u Vilidžu i usmerio gore jedno zavirivanje, zam! devet spratova i u njen um, saznao sam mnogo stvari o Alisi koje stvarno nisam želeo da znam, ali nisam otkrio gde je Toni. Oseüao sam se prljavim što špijuniram i nisam isprobao Grejs. Umesto toga, javio sam se svom poslodavcu, piscu þiju knjigu je Toni izdavala, i pitao da li se on video sa njom. Ne, nedeljama, reþe mi on ledeno. ûorsokak. Izgubio sam svaki trag. Drhtao sam u sredu, pitajuüi se šta da radim, i konaþno, melodramatiþno, pozvao sam policiju. Dao sam naredniku, koji se dosaÿivao, njen opis: visoka, mršava, duga crna kosa, smeÿe Rþi. Da li su pronaÿena neka tela u Central Parku u poslednje vreme? U kantama za ÿubre u podzemnoj železnici? U prizemljima stambenih zgrada u Amsterdam Aveniji? Ne. Ne. Ne. Slušaj ortak, ako išta doznamo, obavestiüemo te, ali nije mi to zvuþalo ozbiljno. Toliko što se tiþe policije. Zabrinut, beznadežno napet, odšetao sam do Velikog Šangaja na bednu dopola pojedenu veþeru, dobra hrana baþena u ÿubre. (Deca u Evropi gladuju, Dav. Jedi. Jedi.) Posle, sedeüi nad žalosno razbacanim ostacima škampa sa pirinþom i oseüajuüi da ponirem duboko u beznaÿe, realizovao sam jeftin trik na naþin koji sam uvek prezirao: izuþavao sam razne devojke koje su bile same u ovom velikom restoranu, bilo ih je priliþan broj, tražeüi jednu koja je bila usamljena, odbaþena, ranjiva, seksualno dostupna i, u principu, kojoj je hitno trebalo pojaþanje ega. Nije stvar u tome da se tucaš ako imaš siguran naþin da saznaš koje slobodan, ali nema onda puno sporta u traganju. Ona je bila, ribica u buretu, prolazno atraktivno udata, od dvadeset i kusur godina, bez dece, þiji se muž instruktor na Kolumbija univerzitetu, oþigledno više interesovao za svoju doktorsku disertaciju, nego za nju. Provodio je svaku noü zazidan u hrpi knjiga u Batlerovoj biblioteci radeüi na istraživanju, puzeüi kasno kuüi, iscrpljen, razdražljiv i, u principu, impotentan. Odveo sam je u svoju sobu i ni meni nije mogao da se digne - to joj je smetalo; ona je pretpostavljala da je to znak odbijanja - pa sam proveo dva napeta sata slušajuüi njenu životnu priþu. Konaþno sam uspeo da je povalim, i svršio sam skoro odmah. Nisam se baš najbolje

oseüao. Kad sam se vratio pošto sam je otpratio do kuüe ugao stodesete ulice i Reversajd Drajva - telefon je zazvonio. Pem. „ýula sam se sa Toni”, reþe ona i iznenada sam se oseüao ljigavo zbog glupe utehe u neverstvu. „Ona je kod Boba Larkina u njegovom stanu u Istoþnoj osamdesettreüoj ulici.” Ljubomora, oþaj, poniženje, agonija. „Kog Boba?” „Larkina.” „Larkina?” „To je onaj visokocenjeni unutrašnji direktor o kome ona stalno govori.” „Meni nije.” „Jedan od Tonijinih najstarijih prijatelja. Vrlo su bliski. Mislim da ju je on izvodio dok je ona išla u gimnaziju.” Duga pauza. Tada se Pem nežno i prigušeno nasmeja mojoj unutrašnjoj tišini. „Oh opusti se, opusti se, Dejvide! On je peder! On je samo neka vrsta oca-ispovednika za nju. Ona ide njemu kada ima problema.” „Vidim.” „Vas dvoje ste raskinuli, zar ne?” „Nisam siguran. Pretpostavljam da jesmo. Ne znam.” „Ima li nešto što mogu da uradim da pomognem?” Ovo da þujem od Pem, za koju sam uvek mislio da je mene smatrala za destruktivan elemenat, koja je Toni savetovala da me se otarasi. „Samo mi daj njegov broj telefona”, rekoh. Nazvao sam. Zvonilo je i zvonilo i zvonilo. Napokon je Bob Larkin podigao slušalicu. Peder, stvarno, sladak dubok glas koji je šuškao; ne mnogo razliþit od glasa Tedija sa posla. - Ko ih uþi da priþaju takvim homonaglaskom? Upitam: „Da li je Toni tu?” Obazriv odgovor: „Ko zove, molim?” Rekao sam mu. Zamolio me je da priþekam i minuta ili tako nešto je prošla dok se dogovarao sa njom, stavivši ruku preko slušalice. Napokon se javio i rekao da je Toni tu, da, ali da je vrlo umorna i da se odmara te da neüe da sada razgovara sa mnom. „Hitno je”, rekoh. „Molim vas, kažite joj da je hitno.” Još jedna mumlajuüa konferencija. Isti odgovor. On je neodreÿeno predložio da pozovem za dva ili tri dana. Poþeo sam izvoljevati, da zavijam, da molim. Usred tog neslavnog nastupa telefon je naglo promenio ruke i Toni mi reþe: „Zašto zoveš?” „To mora da je oþigledno. Želim da se vratiš.” „Ne mogu.” Nije rekla neüu. Rekla je ne mogu. Rekoh: „Da li bi htela da mi kažeš zašto?” „Ne baš.” „Nisi þak ostavila ni poruku. Ni reþi obrazloženja. Tako si brzo strþala.” „Žao mi je, Dejvide.” „To je zbog neþeg što si videla u meni dok si lebdela, zar ne?” „Nemojmo o tome da razgovaramo”, reþe ona, „Gotovo je.” „Ne želim da bude gotovo.” „Ja želim.” Ja želim. To je bio kao zvuk velikih vrata koja se zalupiše ispred nosa. Ali nisam hteo da joj dozvolim da mi vrati strele bar ne za sada. Rekao sam joj da je zaboravila neke svoje stvari u mojoj sobi, neke knjige, nešto od odeüe. Laž: ona je doslovno sve uzela. Ali ja mogu biti ubedljiv kad sam sateran u üošak; i ona je poþela da misli da to može biti istina Ponudio sa se da joj stvari

donesem odmah. Ona nije želela da doÿem. Više je volela da me nikad više ne vidi, rekla mi je to.Tako je manje bolno za oboje. Ali njenom glasu je nedostajala ubedljivost; bio je viši i mnogo nazalniji nego što je bio kad je govorila iskreno. Znao sam da me još uvek voli, manje ili više; þak i posle šumskog požara, neke od izgorelih grana nastavljaju da žive, a novi zeleni pupoljci izbijaju iz njih. Rekao sam to sebi. Koja sam bio budala. U bilo kom sluþaju, ona nije mogla sasvim da me odbaci. Isto kao što nije bila u stanju da se uzdrži a da ne podigne slušalicu, sada je nemoguüe da me odbije da joj priÿem. Priþajuüi vrlo brzo, ubedio sam je da popusti. U redu, reþe ona. Doÿi. Doÿi. Ali gubiš vreme. Bilo je skoro ponoü. Letnji vazduh bio je lepljiv i vlažan, nagoveštavao je kišu. Nisu se mogle videti zvezde. Požurio sam kroz grad, gušeüi se sa isparenjima vlažnog grada i žuþnošüu svoje razbijene ljubavi. Larkinov stan bio je na devetnaestom spratu neizmerno novog tornja od bele cigle, daleko kod Jork Avenije. Puštajuüi me da uÿem, uputio mi je nežan, sažaljiv osmeh, kao da kaže: Ti jadno kopile, ranjen si i krvariš, a sad üeš opet biti rastrgnut. Imao je oko trideset godina, zdepast þovek, deþDþkog lika sa dugom, urednom smeÿom kosom i velikih nejednakih zuba. Emitovao je toplinu, simpatiju i ljubaznost. Mogao sam da razumem zašto je Toni njemu dolazila u ovakva vremena. „Ona je u dnevnoj sobu”, rekao je. „Levo.” Bilo je to veliko, bezgrešno mesto, nekako þudnog dekora, razbacanih delova boja koje su plesale po zidovima, prekolumbijski eksponati u osvetljenom izložbenom prostoru, neobiþe afriþke maþke, nameštaj od hroma i þelika - ona vrsta neverovatnih stanova þije fotografije viÿate u nedeljnom Tajmu. Dnevna soba je bila jezgro spektakla, prostrana, belih zidova sa dugim nakrivljenim prozorom koji je otkrivao svu lepotu Kvinsa preko Ist rivera. Toni je sedela na udaljenom kraju kauþa, blizu prozora, u uglu kauþa, tamno plavog išaranog zlatnim pegama. Bila je obuþena u staru aljkavu odeüu koja je odudarala od raskoši oko nje: crveni džemper, izgrižen od moljaca, koji sam mrzeo, kratka staromodna crna suknja, tamne þarape - zavalila se zlovoljno se naslanjajuüi na jedan lakat, njene noge su štrcale nepodesno. Bio je to položaj u kome je izgledala košþato i neljupko. Cigareta je visila u njenoj ruci, a pored nje je bila pepeljara puna pikavaca. Njene oþi bile su puste. Njena duga kosa bila je zamršena. Nije se pomerila dok sam koraþao prema njoj. Takav izliv neprijateljstva dolazio je od nje, da sam se zaustavio na metar i po udaljenosti. „Gde su stvari koje je trebalo da doneseš?” upita ona. „Nije ih uopšte bilo. To sam rekao samo da bih imao izgovor da te vidim.” „To sam i mislila.” „U þemu je greška, Toni?” „Ne pitaj. Samo ne pitaj.” Njen glas se spustio na svoj najniži nivo, oporo hrapav kontraalt. „Nije trebalo uopšte da doÿeš ovde.” „Kad bi mi rekla šta sam uradio...” „Pokušao si da me povrediš”, reþe ona. „Pokušao si da me ubediš da sam imala loše iskustvo sa asidom.” Ugasila je cigaretu i odmah zapalila drugu. Njene oþi, mutne i prikrivene, odbijale su da sretnu moje. „Konaþno sam shvatila da si mi neprijatelj, da sam morala da pobegnem od tebe. Zato sam se spakovala i otišla.” „Tvoj neprijatelj? Ti znaš da to nije istina.” „Bilo je neobiþno”, reþe ona. „Nisam razumela šta se dešava i razgovarala sam sa nekim ljudima koji su potrošili mnogo asida i oni isto ne mogu da razumeju. Bilo je kao da su naši umovi spojeni, Dejvide. Kao da se telepatski kanal otvorio izmeÿu nas. Svašta se prelivalo iz tebe u mene. Odvratne stvari. Otrovne stvari. Ja sam mislila tvoje misli. Videla sam sebe kako me ti

vidiš. Seüaš li se, kad si rekao da ti isto tripuješ, iako nisi uzeo asid? I tada si mi rekao da izgleda da, kao, þitaš moje misli. To je ono što me je uplašilo. Naþin na koji su naši umovi bili upetljani zajedno, do poklapanja. Da postanu jedan. Nikad nisam znala da asid može to da uradi ljudima.” Bio je to znak za mene da joj kažem da to nije samo asid, da to nije bila neka vrsta drogirane varke, da je to što je osetila bilo sudaranje specijalne moüi koja mi je bila data od roÿenja, dar, prokletstvo, nastranost prirode. Ali reþi su mi zastale u grlu. Meni su zvuþale suludo. Kako bih mogao da priznam tako nešto? Dopustio sam da proÿe taj trenutak. Umesto toga sakato rekoh: „Dobro, bio je to þudan momenat za oboje.Bili smo malo van pameti. Ali trip je gotov. Sad ne treba da se kriješ od mene. Vrati se Toni.” „Ne.” „Za par dana onda?” „Ne.” „Ne razumem ovo.” „Sve se promenilo”, reþe ona. „Ne bih mogla više da živim sa tobom. Previše me plašiš. Trip je gotov, ali ja gledam u tebe i vidim ÿavole. Vidim nešto što liþi na slepog miša, poluþoveka, sa velikim gumenim krilima i dugim žutim zubima i - oh Isuse, Dejvide, ne mogu spreþiti ništa od ovoga. Još uvek oseüam kao da su naši umovi spojeni. Stvari koje se šunjaju iz tvog uma u moj. Nije trebalo da probam asid.” Nemarno, ona ugasi cigaretu i pronaÿe drugu. „Ne oseüam se opušteno sad. Želela bih da odeš. Glava me boli samo što sam tako blizu tebe. Molim te. Molim te. Žao mi je, Dejvide.” Nisam se usudio da zavirim u njen um. Plašio sam se da bi me ono što bih našao tamo rasturilo i upropastilo. Ali tih dana moja moü je još uvek bila jaka tako da nisam mogao da ne primam, bez obzira da li sam hteo ili ne, opšti niži stepen mentalnog zraþenja od bilo kog blizu sebe, a to što sam primio od Toni je potvrÿivalo ono što je govorila. Nije prestala da me voli. Ali asid, iako je bio lisergiþan a ne sulferiþan, uplašio ju je i nagrizao, našu vezu, otvarajuüi taj užasni prolaz izmeÿu nas. Bilo je muþenje za nju da bude u istoj sobi sa mnom. Ništa što bih uradio nije moglo da se nosi sa tim. Uzimao sam u obzir strategije, tražio prilaz sa raznih strana, naþin da je ubedim, da je izleþim nežnim ozbiljnim reþima. Nema naþina. Uopšte nema naþina. Isprobao sam tuce prilaza u svojoj glavi i svaki se završavao Tonijinim preklinjanjem da se izgubim iz njenog života. Tako. Kraj. Sedela je tamo skoro nepokretna, oborenih oþiju, tamnog lika, njena široka usta uþvrstiše se u bolu, njen brilijantan osmeh ugasio se. Izgledala je dvadeset godina starija. Njena neobiþna, egzotiþna lepota pustinjske princeze u celosti ju je napustila. Iznenada, ona mi je izgledala više stvarna, u tom velu bola, nego ikad ranije. Goreüi od patnje, živa od bola. A nema naþina da je uhvati. „U redu”, mimo rekoh. „I meni je takoÿe žao.” Gotovo, završeno, brzo, iznenada, bez upozorenja, metak prolete kroz vazduh, granata se kotrljala izdajniþki u šator, nakovanj pada iz vedrog neba. Završeno. Ponovo sam. Nema þak ni suza. Plakati? Zašto bih plakao? Bob Larkin je, tokom našeg kratkog, prigušenog razgovora, taktiþno ostao napolju, kod bifea u hodniku obloženom zaslepljujuüim crnim i belim optiþkim iluzijama. Ponovo mi je uputio nežan, samilostan osmeh dok sam izlazio. „Hvala što ste mi dozvolili da vas ometam ovako kasne”, rekoh ja. „Uopšte nema problema. Baš šteta što je tako ispalo izmeÿu tebe i Toni.” Klimnuh glavom. „Da, baš šteta.” Gledali smo jedan drugog nesigurno, i on krene ka meni, zarivši na trenutak svoje prste u moju mišicu, govoreüi mi bez reþi da se saberem, da istrajem ovu oluju, da se sredim. Bio je toliko otvoren da je moj um neoþekivano uronio u njegov, i video sam ga jasno, njegovu dobrotu, ljubaznost, njegovo žaljenje. Iz njega je dopirala do mene slika, jasno, þvrsto zatvoreno seüanje:

on i uplakana, skrhana Toni, prethodne noüi, ležeüi nagi zajedno na njegovom pomodnomokruglom krevetu, njena glava se njiše na njegovim dlakavim, mišiüavim grudima, njegove ruke maze blede, teške kugle njenih grudi. Njeno telo se trese od potrebe. Njegova nevoljna opadajuüa muževnost bori se da joj ponudi utehu u seksu. Njegova nežna duša u sukobu sama sa sobom, prepuna sažaljenja i ljubavi prema njoj ali užasnuta njenom uznemirujuüom ženstvenošüu, te grudi, ta riba, njena nežnost. Ne moraš, Bob, ponavljala je ona, ne moraš, stvarno ne moraš, ali on joj kaže da želi, da je vreme da to urade posle višegodišnjeg poznanstva; to üe te oraspoložiti, Toni, uostalom þoveku je ponekad potrebna promena, zar ne? Njegovo srce ide ka njoj ali njegovo telo se opire i njihovo voÿenje ljubavi, kad se desilo, požureno je, patetiþno, nespretno, gibanje njihovih muþenih nevoljnih tela, završava se sa suzama, drhtavicom, podeljenom žalošüu i konaþno, smehom, trijumfom nad bolom. Poljupcima joj je brisao suze. Ona mu se do groba zahvaljivala za njegov trud. Onda su zaspali snom dece, jedno pored drugog. Kako kulturno, kako pažljivo. Jadna moja Toni. Zbogom. Zbogom. „Drago mi je da je došla kod tebe”. Otpratio me je do lifta. Šta još da izustim? „Ako se predomisli, pobrinuüu se da te nazove”, rekao je. Stavih ruku na njegovo rame kao što je i on uradio, i uputih mu najbolji osmeh iz svog repertoara. Zbogom.

19 Ovo je moja jazbina. Na dvanaestom spratu Marbl Hil Hausisa, ugao Brodvej i dvesto dvadeset osme ulice, prethodno je zgrada projektovana za graÿane srednjeg staleža, a sada je utoþište za besklasne i iskorenjene urbane ruševine. Dve sobe, kupatilo, kuhinjica, hodnik. Nekad davno niste se mogli useliti ovde ako niste oženjeni i sa decom. Sada se par samaca uguralo unutra, na osnovu toga što su siromašni. Stvari se menjaju kako grad trune; pravila se krše. Veüinu stanara zgrade þine Portorikanci, sa ponekim Ircem ili Italijanom. U ovoj jazbini papista, jedan Dejvid Selig predstavlja anomaliju. Ponekad on pomisli da duguje svojim susedima da svaki dan vešto prevede Shma Yisroel, ali on ne zna reþi. Kol Nidre, možda. Ili Kaddish. Ovo je hleb jada koji su naši preci jeli u Egiptu. Sretan je što je izveden iz Egipta u Obeüanu zemlju. Da li biste voleli da razgledate jazbinu Dejvida Seliga? Vrlo dobro. Molim vas, poÿite ovuda. Ne dirajte ništa, molim, i ne ostavljajte žvake na nameštaju. Osetljiv, inteligentan, ljubazan, neurotiþan þovek koji üe biti vaš vodiþ nije niko drugi nego Dejvid Selig liþno. Nije dozvoljeno davanje bakšiša. Dobrodošao narode, dobrodošao u moje skromno boravište. Obilazak üemo zapoþeti od kupatila. Vidite, ovo je kada - ona žuta mrlja u porcelanu veü je bila tamo kad sam se uselio - ovo je šolja, ovo je kutija za lekove. Selig provodi dosta vremena ovde; ta prostorija je znaþajna za dublje razumevanje njegovog postojanja. Na primer, on se ponekad tušira dva ili tri puta dnevno. Šta mislite, šta je to što on pokušava da spere? Ostavi tu þetkicu za zube na miru, deþko. U redu, poÿite za mnom. Da li vidite one postere u hodniku? To su primerci iz šezdesetih godina. Ovaj ovde pokazuje pesnika Alena Ginsberga, u kostimu Ujka Sama. Ovaj ovde je gruba vulgarizacija istanþanog topološkog paradoksa holandskog štampara M.G. Ešera. Ovaj ovde poster prikazuje mladi par kako vodi ljubav na talasima Pacifika. Pre osam ili deset godina, stotine hiljada mladih ukrasili su svoje sobe sliþnim posterima. Selig, iako ni tada nije bio baš mlad, radio je to isto. On je þesto pratio prolazne hitove i modne trandove u pokušaju da sebe još þvršüe uklopi u strukture privremenog postojanja: Pretpostavljam da su ovi posteri sada priliþno vredni; on ih nosi sa sobom od jednog do drugog jeftino iznajmljenog stana. Ovo je moja spavaüa soba. Tamna i uska, sa niskim plafonom što je tipiþno za gradsko zidanje pre jedne generacije. Prozor držim zatvoren sve vreme tako da me uzdignuti voz, grmeüi nebom kasno noüu, ne probudi. Dosta je teško zaspati þak i kada je oko vas tišina. Ovo je njegov krevet, u kome sniva teške snove, povremeno, þak i sada, nerado þita misli svojih suseda i udružuje njihove misli sa svojim maštarijama. Na ovom krevetu, zaveo je najmanje petnaest žena tokom svog dvoipogodišnjeg boravka ovde. Ne gledajte tako postiÿeno, mlada damo! Seks je zdrav za ljude i ostaje bitan element Seligovog života, þak i sada u srednjim godinama! Može mu to postati þak znaþajnije u godinama koje dolaze, jer seks je, nakon svega, naþin uspostavljanja komunikacije sa ljudima, a izvesni drugi kanali komuniciranja izgleda da se zatvaraju za njega. Ko su te devojke? Neke od njih nisu devojke, neke su žene u godinama. On ih šarmira na svoj sramežljiv naþin i ubeÿuje da provedu jedan sat zadovoljstva sa njim.Retko pozove neku od njih po drugi put, a i one koje pozove þesto odbijaju poziv, ali to je u redu. Njegove potrebe su podmirene. Šta je to? Petnaest devojaka za dve i po godine nije mnogo za samca. Ko si ti da sudiš? On nalazi da mu je to dovoljno. Uveravam vas, on nalazi da mu je to dovoljno. Molim vas ne sedite na krevetu. To je stari krevet, polovan, kupljen na popust na gornjem platou koji vodi Armija Spasa u Harlemu. Digao sam ga za par dolara kad sam se iselio iz preÿašnjeg stana, nameštene sobe u Aveniji Sent Nikolas, a bio mi je potreban neki nameštaj. Nekoliko godina pre toga,

sedamdesetprve ili sedamdesetdruge, ima sam vodeni krevet, još jedan primer mog praüenja prolaznih hitova, ali se nikad nisam navikao na talasanje i žuborenje, te sam ga konaþno dao jednoj dami širokih kukova kojoj se taj krevet najviše dopao. ýega još ima u spavaüoj sobi? ýini mi se vrlo malo toga interesantnog. Ormariü koji sadrži standardnu odeüu. Par ženskih nošenih papuþa. Napuklo ogledalo: da li ste sujeverni? Kosa polica za knjige þvrsto nabijena starim þasopisima koje on nikad više neüe pogledati - Partizanski pregled, Pariški pregled, Njujorški pregled knjiga, Susreti, gomila pomodnih knjiga, plus par žurnala o psihoanalizi i psihijatriji, koje Selig sporadiþno þita u nadi da uveüa svoje liþno znanje; on ih uvek odbaci na stranu u trenucima dosade i razoþaranja. Hajde da izaÿemo odavde. Ova soba mora da vam se þini deprimirajuüom. Prolazimo pored kuhinjice - šporet sa þetiri ringle, frižiderþLü, sto obložen formikom - gde on sprema vrlo skromne doruþke i ruþkove (za veþeru obiþno ode napolje) i ulazimo u glavni deo stana, u dnevnu/radnu sobu, u obliku slova L, prepunih, plavih zidova. Ovde možete da posmatrate pun raspon intelektualnog razvoja Dejvida Seliga. Ovo je njegova kolekcija ploþa, oko stotinjak dobro istrošenih ploþa, neke od njih kupljene su daleke pedesetprve (zastarele mono ploþe). Skoro jedino klasiþna muzika, mada možete zapaziti dve vrste uljeza: pet ili šest ploþa džeza koje datiraju iz 1959. i pet ili šest ploþa rok muzike iz 1969, obe vrste nabavljene su u bezuspešnom pokušaju da prošire horizonte njegovog ukusa. Inaþe, ovde biste uglavnom mogli naüi opore stvari, trnovite, nepristupaþne: Šenberg, kasniji Betoven, Maler, Berg, Bartokovi kvarteti, Bahove pasakalje. Ništa što biste rado zviždali posle jednog slušanja. On ne zna mnogo o muzici, ali zna šta voli; ne bi vam se to mnogo svidelo. A ovo su njegove knjige, akumulirane od desete godine i sa ljubavlju tegljene od jednog stana do drugog. Arheološki slojevi njegovog þitanja lako se mogu izolovati i ispitati, Žil Vern, H.G. Vels, Mark Tven, Dašiel Hemet na dnu. Sabatini. Kipling. Ser Valter Skot. Van Lun, Priþa o þoveþanstvu, Veril, Veliki osvajaþi Južne i Centralne Amerike. Knjige trezvenog, ozbiljnog, otuÿenog deþaka. Iznenada, sa adolescencijom, kvantni skok: Orvel, Ficdžerald, Hemingvej, Hardi, lakši Folkner. Pogledajte ova retka džepna izdanja iz þetrdesetih i ranih pedesetih u starom formatu koji se više ne koristi, sa stanjenim plastiþnim koricama! Vidite što ste mogli onda kupiti za samo 25 centi! Pogledajte samo te dozlaboga izazovne slike, dreþavo štampanje! Ove nauþnofantastiþne knjige takoÿe su iz tog doba. Gutao sam ih cele, nadajuüi se da üu naüi neki kljuþ sopstvenoj poremeüenoj prirodi u fantazijama Bredberija, Hajnlajna, Asimova, Sterdžena, Klarka. Pogledajte, ovde je Stejpldonova knjiga ýudni Džon, ovde je Beresfordovo ýudo iz Hampdenšajra, ovde je cela knjiga nazvana Autsajderi: Deca þuda, puna priþa o malim supervamprima sa nastranim moüima. Podvukao sam mnogo pasusa u toj poslednjoj, obiþno mesta na kojima se nisam slagao sa piscima. Autsajderi? Ti pisci, mada obdareni, bili su autsajderi, pokušavali su da zamisle moüi koje nisu nikad imali; a ja, koji nisam bio autsajder, ja mladi tumaraþ po umovima (knjiga datira iz 1954. godine), hteo sam da raspravljam sa njima. Oni su isticali teškoüe supernormalnosti, zaboravili su ekstazu. Mada, razmišljajuüi sada o teškoüama i ekstazi, moram priznati da su znali o þemu su pisali. Drugovi, danas imam sve manje prigovora. Ovo je aleja pacova, gde mrtvi gube svoje kosti. Pogledajte kako je Seligovo þitanje bivalo odreÿenije u studentskim godinama. Džojs, Prust, Man, Eliot, Paund, stara avangardna hijerarhija. Francuski period: Zola, Balzak, Montenj, Selin, Rembo, Bodler. Ova debela knjiga Dostojevskog zauzima pola police. Lorens. Volf. Mistiþno razdoblje: Augustin, Akvinski, Tao Te ýing, Upanišade, Bhagavad-Gita. Psihološko razdoblje: Frojd, Jung, Adler, Rajh, Rajk. Filozofsko razdoblje. Marksistiþko razdoblje. Sav taj Kestler. Nazad ka literaturi: Konrad, Forster, Beket. Iduüi dalje prema prelomnim šezdesetim godinama. Belou, Pinþon, Malamud, Majler, Barouz, Bart. Kvaka 22 i Politika iskustva. O da, dame i gospodo, vi ste u prisustvu vrlo naþitanog þoveka!

Ovde imamo njegove spise. Kovþeg sa blagom liþnih stvari koje þekaju još nepoznatog biografa. Svedoþanstva, uvek sa slabom ocenom iz vladanja („Dejvid pokazuje malo interesa za rad i þesto uznemirava razred.”). Grubo nacrtane þestitke za roÿendan za majku i oca. Stare fotografije: da li ovaj debeli pegavi deþak može biti suvonjava individua koja sada stoji pored vas? Ovaj þovek sa visokim þelom sa usiljenim ukoþenim osmehom je pokojni Pol Selig, otac našeg subjekta, preminuo (olav hasholom!) 11. avgusta 1971. godine zbog komplikacija nastalih posle operacije naprslog þira. Ova žena sede kose, štitastih oþiju je pokojna Marta Selig, Polova supruga, Dejvidova majka, preminula (oy, veh, mama!) 15. marta 1973. godine od tajanstvenog truljenja unutrašnjih organa, verovatno kancerogenog. Ova namrgoÿena mlada dama, hladnog i oštrog lica je Judita_Hana Selig, usvojeno dete, nevoljena sestra. Datum na poleÿini fotografije: juli 1963. godine. Judita je tada imala osamnaest godina, i u kulminaciji svoje mržnje prema meni. Koliko liþi na Toni na ovoj slici! Ranije nikada nisam uoþio tu sliþnost, ali one imaju isti senovit jemenski izgled, istu crnu dugu kosu. Ali Tonijine oþi uvek su bile tople i voljene, osim na samom kraju, a Juditine oþi nikad nisu imale ništa za mene, samo led, led, plutonski led. Hajde da nastavimo sa istraživanjima privatne imovine Dejvida Seliga. Ovo je njegova kolekcija eseja i seminarskih radova, pisanih tokom studija („Karou je dostojanstven i elegantan pesnik, u þijim se radovima vide uticaji Džonsonovog preciznog klasicizma i Donove groteskne mašte - interesantna sinteza. Njegove pesme su uglaÿeno konstruisane i oštre dikcije; u pesmi kao što je „Ne pitaj me više gde Jupiter prebiva”, on je perfektno usvojio Džonsonovu harmoniþnu strogost, dok u drugim, kao što je „Mediokritet u odbaþenoj ljubavi” ili „Pretnja nezahvalnoj lepoti” njegovo pisanje je srodno Donovom.). Dobro je ispalo za D. Seliga što je þuvao svo ovo literarno blebetanje: sada, u njegovim poznim godinama, ovi papiri postali su kapital od koga živi, jer veü znate, naravno, kako centralna figura našeg istraživanja zaraÿuje za život ovih dana. Šta još nalazimo u ovim arhivama? Kopije bezbroj pisama. Neka su bezliþna. Dragi Predsedniþe Ajzenhauer. Dragi Papa Jovane. Dragi Generalni Sekretaru Hamarskojlde.ýesto, nekada, iako retko poslednjih godina, slao je ovakva pisma u daleke krajeve zemljine kugle. Njegov nestalni jednostrani pokušaj da uspostavi kontakt sa gluvim svetom. Njegovi muþni uzaludni pokušaji da uspostavi red u svetu koji se oþito približava poslednjoj termodinamiþkoj propasti. Hoüemo li pogledati neke od tih dokumenata? Vi kažete, Guverneru Rokfeleru, da „sa umnožavanjem nuklearnog naoružanja naša bezbednost zavisi od verovatnosti naše spremnosti da se oslonimo na svoju zastrašenost. To je teška odgovornost nas kao javnih radnika i kao graÿana da spasimo živote i zaštitimo zdravlje ljudi. Zakasnela nastojanja narodne odbrane ne mogu se opravdati našim ubeÿenjem da je nuklearni rat tragedija i da moramo da težimo svim þasnim sredstvima da osiguramo mir. ”Dozvolite mi da se usprotivim. Vaš program o skloništima od bombe, guverneru, je projekat moralno osiromašenog uma. Skrenuti energiju i sredstva od istraživanja usmerenih ka trajnom miru do ove šeme glava-u-pesku je, mislim, glupa i opasna politika koja.... Guverner, koji je uzgredno odgovorio, zahvalio se i poslao poseban otisak istog tog govora na koji je Selig protestovao. Da li se može oþekivati više? Gospodine Niksone, vaša celokupna kampanja zasnovana je na teoriji da Americi nikad nije bilo bolje nego pod vladavinom predsednika Ajzenhauera, i hajde onda da imamo još þetiri godine istog. Meni vi zvuþite kao Faust, koji viþe za prolaznim trenutkom. (Ali ostani, tako si lep!) Da li sam previše pismen za vas, gospodine potpredsedniþe? Molim vas, imajte na umu da Faust izgovara te reþi kada Mefistofle dolazi da uzme njegovu dušu. Da li se vama iskreno þini da je ovaj trenutak u istoriji tako sladak da bi ste zaustavili sat zauvek? Slušajte obeshrabljenost u zemlji. Slušajte glasove crnaca sa Misisipija, slušajte plaþ gladne dece fabriþkih radnika koji su izbaþeni sa posla zbog Republikanske recesije, slušajte.... Draga gospodo Hemingvej: molim vas da mi dozvolite da dodam svoju reþ hiljadama onih koji izražavaju žaljenje zbog smrti vašeg

muža. Hrabrost koju je on pokazivao kad je bio suoþen sa životnom situacijom kja je postala nesnosna i nepodnošljiva uistinu je primer za nas koji Dragi Dr. Baber.... Dragi Profesore Tojnbi.... Dragi Predsedniþe Nehru.... Dragi gospodine Paund: ceo civilizovan svet raduje se sa vama zbog vašeg osloboÿenja iz okrutnog i neprirodnog zatvora koji..... Dragi Lorde Rasel.... Dragi Predsedniþe Hrušþov.... Dragi G. Malro.... Dragi.... Dragi.... Dragi.... Zadivljujuüa kolekcija prepiski, morate se složiti, sa isto tako zadivljujuüim odgovorima. Pogledajte, ovaj odgovor kaže, Vi ste možda u pravu, a ovaj kaže: Zahvalan sam zbog vašeg interesovanja, a ovaj kaže: Naravno vreme ne dozvoljava liþni odgovor na sva prispela pisma, ali ne sumnjajte, molim vas, i budite uvereni da üe vašim mislima biti posveüena pažnja, a ovaj kaže: Pošaljite tom kuþkinom sinu smirujuüe pismo. Na žalost mi nemamo zamišljena pisma koja je on stalno diktirao sebi ali nikad nije poslao. Dragi gospodine Kjerkegor: ja se potpuno slažem sa vašom proslavljenom tvrdnjom koja izjednaþava „apsurdno” sa „þinjenicom da su sa bogom sve stvari moguüe” i izjavom: „Apsurd nije jedan od faktora koji mogu biti diskriminisani unutar pravilnog dometa razumevanja: on nije identiþan sa nemoguüim, neoþekivanim, nepredviÿenim”. U svom sopstvenom iskustvu sa apsurdnim.... Dragi gospodine Šekspir: Kako ste zgodno vi to sroþili kad ste napisali „Ljubav nije ljubav koja se menja kada naÿe zamenu, ili koja se savija sa odstranjivaþem da se odstrani.” Vaš sonet, meÿutim, kao da moli da se postavi pitanje: ako ljubav nije ljubav, šta je to onda, taj oseüaj bliskosti koji može tako apsurdno i neoþekivano biti uništen sitnicom? Ako bi ste mogli da predložite neke druge egzistencijalne naþine ophoÿenja prema drugima koji.... Pošto su prolazna, proizvod lutajuüih impulsa, i þesto neshvatljiva, mi nemamo zadovoljavajuüi pristup takvim komunikacijama koje je Selig ponekad proizvodio i stotinu na sat. Dragi gospodine sudijo Holms: u sluþaju Južno Pacifiþke Kompanije protiv Jensena, 244 protiv 205, 221 (1917), vi ste presudili: „Prepoznajem bez sumnje da sudije þine i moraju presuÿivati, ali oni mogu to þiniti samo u meÿuprostorima; oni su ograniþeni na masu do pokretanja þestica.” Ova veliþanstvena metafora nije mi potpuno jasna, moram priznati i.... • Dragi gospodine Selig, Sadašnje stanje u svetu i celokupnom životu je bolesno. Da sam doktor i da se traži moj savet, morao bih odgovoriti: „Stvorite tišinu”. Iskreno vaš Soren Kjerkegor (1813-1855) • A onda, tu su još i ove tri fascikle sa debelim bež koricama. On nisu dostupne javnoj inspekciji, jer sadrže pisma liþne prirode. Pod uslovima našeg sporazuma sa zadužbinom Dejvida Seliga, meni je zabranjeno da citiram, iako mogu da parafraziram. Ovo su njegova pisma i poneko pismo od devojaka koje je on voleo ili je želeo da voli. Najranije datira iz 1950. godine i u gornjem uglu crvenim velikim slovima je primedba, NIKAD POSLANO, Draga Beverli, tako poþinje, i puno je sramnih grafiþkih seksualnih scena. Šta bi nam mogao reüi o toj Beverli, Selig? Pa, ona je bila niska, slatka i pegava, velikih grudi, vedre naravi, sedela je ispred mene na þasovima biologije, i imala je jezivu sestru bliznakinju, Estelu, koja se mnogo mrgodila i zbog nekog genetskog propusta bila ravna onoliko koliko je Beverli bila sisata. Možda je to razlog što

se toliko mrgodila. Esteli sam se sviÿao na njen oporo sumoran naþin, i mislim da bi þak eventualno spavala sa mnom, što bi þinilo mom petnaestogodišnjem egu mnogo dobrog, ali ja sam je prezirao. Ona je izgledala kao umrljana, loše uraÿena kopija Beverli, koju sam voleo. Imao sam obiþaj da bos lutam po Beverlinom umu dok je nastavnica, gospoÿica Mueler, monotono predavala mitozu i hromozome. Ona je dala danu Viktoru Šlicu, krupnom mršavom zelenookom, crvenokosom deþku koji je sedeo pored nje, i ja sam nauþio dosta o seksu od nje u jednom upadu, sa dvanaest sati zakašnjenja dok je emitovala svakog jutra svoje avanture od prethodne noüi sa Viktorom. Nisam bio ljubomoran na njega. Bio je zgodan i samouveren i zaslužio je nju, a ja sam tada ionako bio previše stidljiv i nesiguran da se sa nekim tucam. Tako sam se tajno švercovao u njihovoj romansi i maštao da radim sa Beverli one stvari koje je Viktor radio sa njom, sve dok oþajniþki nisam želeo da uÿem u nju liþno, ali moja istraživanja njenog uma govorila su mi da sam joj samo zabavan kao patuljasto dete, þudak, šaljivdžija. Kako onda da uspem? Napisao sam joj ovo pismo opisujuüi u žive i znojave detalje svega što su ona i Viktor radili i rekoh: Da li se ne þudiš kako sve to znam, ha, ha, ha? Dublji smisao toga bio je da sam ja neka vrsta supermena sa snagom da prodrem u intimnost ženskog uma. Rezonovao sam da üe je to survati pravo u moje naruþje, obeznanjenu iz strahopoštovanja, ali dublje razmišljanje dovelo me je do saznanja da bi ona mislila ili da sam lud ili privirkivalo, i u bilo kom sluþaju bi se potpuno ohladila, tako da sam odložio pismo, ne poslavši ga. Moja majka ga je našla jedno veþe, ali nije se usudila da mi išta o tome kaže, beznadežno blokirana kada je bio u pitanju seks; samo ga je vratila u svesku. Te veþeri pokupio sam njene misli i otkrio da ga je ona krišom proþitala. Da li je bila šokirana i uznemirena? Da, bila je, ali takoÿe je oseüala ponos što je njen deþak konaþno postao þovek, koji piše prostote zgodnim devojþicama. Moj sin pornograf. Veüina pisama iz ove fascikle datira izmeÿu 1954. i 1968. godine. Poslednje je pisano oktobra 1974, posle toga Selig je poþeo da oseüa sve manje i manje kontakta sa ostatkom ljudske vrste i prestao je da piše pisma, osim u svojoj glavi. Ne znam koliko je devojaka ovde predstavljeno, ali mora da ih je bilo popriliþno. Uopšte, ovo su sve bile površne afere, pošto se Selig, kao što znate, nikad nije ženio niti je þak imao ozbiljnih odnosa sa ženama. Kao u sluþaju Beverli, i sa onima koje je najduže voleo, obiþno nikad nije stvarno imao odnose, iako je bio sposoban da se pretvara da oseüa ljubav za neku koja je u stvari bila sluþajno poznanstvo. Ponekad je upotrebljavao svoj dar da bi seksualno iskoristio žene, naroþito kad je imao oko dvadeset pet godina. On nije ponosan na taj period. Zar ne biste voleli da þitate ova pisma, vi smrdljivi voajeri? Ali neüete. Neüete staviti šape na njih. Zašto sam vas uopšte pozvao ovde? Zašto vam dozvoljavam da zavirujete u moje knjige i moje fotografije i neoprano suÿe i zamrljanu kadu? Mora da je moj oseüaj za osobenost opao: izolacija me guši; prozori su zatvoreni ali su zato bar vrata otvorena. Potrebni ste mi da biste mi potkrepili oseüaj za stvarnost gledajuüi moj život, uklapajuüi delove mog života u vaše liþno iskustvo, otkrivajuüi da sam stvaran, ja postojim, ja patim, ja imam prošlost, ako nemam buduünost. Tako da kad odete možete reüi: Da, poznajem Dejvida Seliga, u stvari znam ga vrlo dobro. Ali to ne znaþi da moram sve da vam pokažem. Hej, ovde je pismo za Ejmi! Ejmi koja me oslobodila nevinosti u proleüe pedeset treüe. Zar ne biste voleli da znate priþu kako se to dogodilo? Svaþiji prvi put je neodoljivo zanimljiv. Pa, jebite se: ne želim da raspravljam o tome. Ionako nije neka priþa. Stavio sam ga u nju i ja sam doživeo a ona nije, tako je to bilo, a ako želite da znate ostatak, ko je ona bila, kako sam je zaveo, izmislite sami detalje. Gde je Ejmi sada? Ejmi je mrtva. Kako Vam se to sviÿa? Njegovo prvo tucanje, a veü ju je nadživeo. Ona je poginula u saobraüajnoj nesreüi u svojoj dvadeset treüoj godini, i njen muž, koji me je jedva poznavao, pozvao me je da mi to kaže, jer sam nekad bio njen prijatelj. On je još uvek bio u traumi jer ga je policija naterala da doÿe i identifikuje leš, a ona je stvarno bila razmrskana, unakažena, osakaüena. Kao nešto sa druge planete, tako je

izgledala, rekao mi je. Izbaþena sa prednjeg sedišta kroz šoferšajbnu pravo u drvo. A ja sam rekao: „Ejmi je bila prva devojka sa kojom sam spavao”, a on je poþeo da me teši. On teši mene, a ja sam samo pokušavao da budem sadistiþan. Vreme prolazi. Ejmi je mrtva a Beverli je punaþka domaüica srednjih godina, kladim se. Ovde je pismo za Džeki Njuhaus, u kome joj pišem da ne mogu da spavam jer razmišljam o njoj. Džeki Njuhaus? Ko je to? A, da. Metar šezdeset osam i par sifona od kojih bi se Merilin Monro oseüala preoptereüenom. Slatka. Glupa. Napuüenih usana, nežnoplavih oþiju. Džeki nije bila ništa naroþito osim njenih sisa, ali to je bilo dovoljno za mene, sedamnaestogodišnjaka zaluÿenog za grudima, bog zna zašto. Voleo sam je zbog njenih grudi, tako loptastih i vidljivih u tesnim belim polo majcama koje je volela da nosi. Leto 1952. godine. Volela je Frenka Sinatru i Perija Komoa i imala je FRENKI ispisano, karminom na levoj butini svojih traperica i PERI na desnoj. Ona je takoÿe volela nastavnika istorije, mislim da se zvao Leon Sisindžer ili Zipinger ili tako nešto, takoÿe je imala ispisano LEON na trapericama, od kuka do kuka. Poljubio sam je dva puta i to je bilo sve, þak bez jezika; ona je bila stidljivija i od mene, uplašena da bi neka grozna muška ruka povredila þistoüu onih moünih sisa. Pratio sam je okolo, pokušavajuüi da ne ulazim u njen um jer me je deprimiralo da vidim kako je plitka. Kako se to završilo? A, da; njen mlaÿi brat Anri rekao mi je kako je on viÿa nagu sve vreme kuüi, a ja, oþajan da vidim bar indirektno na mah njene sifone, zagnjurih u njegove misli i ukradoh pogled iz druge ruke. Nisam znao do tada kako važan brushalter može biti. Neobuzdane, one su visile do njenog malog okruglog stomaka, dva bedema njihajuüeg mesa sa ispupþenim plavim venama. Izleþilo me je od zaluÿenosti. Tako davno, to mi je tako nestvarno sada, Džeki. Ovde. Pogledajte. Špijunirate me. Moje žarko izbezumljene izjave ljubavi. Proþitajte ih sve, šta me briga? Dona, Elsi, Magda, Mona, Sju, Luiz, Karen. Zar ste mislili da sam seksualno lišen? Zar ste mislili da me moja hroma mladost navela da posrüem u muževnosti, nesposoban da nalazim žene? Ja sam kopao za svoj život meÿu njihovim butinama. Draga Koni, kako je to bila luda noü! Draga ýikita, tvoj parfem se još uvek oseüa u vazduhu. Draga Elejn, kada sam se jutros probudio tvoj ukus sam osetio na usnama.Draga Kiti... Oh, bože. Kiti. Draga Kiti, imam toliko toga da ti objasnim, da ne znam odakle da poþnem. Ti me nikad nisi shvatila i ja tebe nikad nisam shvatio, i tako je ljubav koju gajim prema tebi bila osuÿena da nas pre ili kasnije dovede do lošeg kraja. Koji je sada stvarnost. Nedostatak komunikacije proširio se svuda u našem odnosu, ali zato što si ti bila drugaþija od bilo koje osobe koju sam ikad upoznao, istinski i kvalitativno drukþija, bila si za mene centar mojih maštarija i nisam te mogao prihvatiti takvu kakva si, veü sam morao da nastavim da te ubeÿujem i ubeÿujem, dok... oh, bože. Ovo je previše bolno. Kog ÿavola radite þitajuüi tuÿa pisma? Zar nemate ni malo pristojnosti? Ne mogu vam ovo pokazati. Obilazak je gotov. Napolje! Napolje! Svi napolje! U ime božje, izaÿite napolje!

20 Uvek je postojala opasnost da bude otkriven. Znao je da mora biti oprezan. Ovo je vek lovaca na veštice, kada nekog ko je napustio društvene norme hvataju i spaljuju na lomaþi. Špijuni su bili svugde, tražeüi tajnu mladog Seliga, nadajuüi se da üe otkriti odvratnu istinu o njemu. ýak i gospoÿica Mueler, njegova nastavnica biologije. Ona je bila bucmasta ženica, nalik na pudlicu, stara oko þetrdesetak godina, tužnog lica i tamnih kolutova ispod oþiju; imala je brutalno kratko ošišanu kosu, nalik na neku vrstu tajanstvene brave, a na potiljku se uvek videlo da je nedavno obrijan, i dolazila je svakog dana na þasove u sivoj laboratorijskoj kecelji. Gospoÿica Mueler zašla je vrlo duboko u carstvo vanþulnih natprirodnih fenomena. Naravno, tada, 1949. god, nisu upotrebljavali fraze kao „zašla je vrlo duboko”, kad je Dejvid Selig bio u njenom razredu, ali neka anahronizam ostane: bila je ispred svog vremena, prerano roÿen hipik. Ona je stvarno bila zabrazdila iza racionalnog, nepoznatog. Znala je da se snaÿe u gimnazijskom nastavnom programu iz biologije þak i u snu, koji je i bio naþin, manje više, na koji je predavala. Šta je nju palilo, stvarno, bile su stvari kao telepatija, vidovitost, telekineza, astrologija, sve o parapsihologiji. I najmanja provokacija je bila dovoljna da je odvrati od dnevnih poslova, uþenja o metabolizmu ili krvotoku ili šta veü, i da priþa o svojoj pasiji. Bila je prva u svom kvartu koja je posedovala Ji Ĉing. Provela je dosta vremena unutar organskih kutija. Verovala je da u Velikoj piramidi iz Gize ima božanskih otkrovenja za þoveþanstvo. Tražila je dublje istine u Zenu, opštoj sematici, Bejtsovim vežbama za vid, i shvatanjima Edgara Sajsa. (Kako lako mogu da produžim njeno traganje posle jednogodišnje izloženosti! Mora da je nastavila sa dijanetikom, Velikovskim, Brajdi Marfijem i Timoti Lirijem završila u starosti, kao guru dama u nekom visokom gnezdu u Los Angelesu, duboko u psilocibinu i pejotu. Jadna blesava, lakoverna, samilosna, stara kuþka.) Naravno, držala je korak sa istraživanjima oko vanþulnih opažanja koja je J.B. Rajn radio dole na Djuk univerzitetu. Dejvid je bio prestravljen kadgod bi ona priþala o tome. Konstantno se plašio da þe ona podleþi i isprobati neke Rajnove eksperimente u razredu i tako ga izbaciti iz skrovišta. On liþno je þitao Rajna, naravno, Domet uma i Nove granice uma,þak je provirio u nejasan Žurnal o parapsihologiji nadajuüi se da üe naüi nešto što bi ga objasnilo njemu samom, ali tamo nije bilo niþeg osim statistike i maglovitih pretpostavki. Dobro, Rajn mu ne predstavlja pretnju sve dok se bude bavio glupostima u Severnoj Karolini. Ali zbunjena gospoÿica Mueler mogla bi da ga skine do gole kože i preda na lomaþu. Neizbežno napredovanje ka katastrofi. Tema te nedelje, iznenada, bio je þovekov mozak, njegove funkcije i sposobnosti. Vidite, ovo je cerebrum, ovo je cerebelum, ovo je produžena kiþmena moždina. Deþja bašta SINAPSI. Bucmasti Norman Hajmliþ, težeüi ka sigurnoj petici, znajuüi taþno koje dugme da pritisne, podiže ruku: „Gospoÿice Mueler, da li mislite da üe ikad biti moguüe da ljudi stvarno þitaju misli. Mislim ne pomoüu trikova ili neþeg drugog, veü stvarnom mentalnom telepatijom!?” Oh, radosti gospoÿice Mueler! Njeno punaþko lice blista. To je bio signal da zapoþne animiranu diskusiju o ESP-u, parapsihologiji, neobjašnjivim fenomenima, supemormalnim naþinima komuniciranja i opažanja, Rajnovim istraživanjima i tako dalje, i tako dalje, bujica metafiziþke beznaþajnosti. Dejvid je želeo da se sakrije ispod klupe. Reþ „telepatija” naterala ga je da se trgne. Veü je sumnjao da pola razreda shvata šta je on. A sada bljesak divlje paranoje. Da li gledaju u mene, da li bulje i pokazuju i gurkaju i klimaju glavama i potvrÿuju? Naravno, ovo je nerazuman strah. Pretražio je svaki um u razredu više puta, oþajniþki pokušavajuüi da se zabavi

tokom suvih perioda dosade i znao je da je njegova tajna sigurna. Njegovi školski drugovi, mlade Bruklinske bubalice, nikad neüe shvatiti velom pokriveno prisustvo supermena u svojoj sredini. Oni su mislili da je on þudan, da, ali nisu nasluüivali koliko je þudan. Da li üe gospoÿica Mueler sada da otkrije njegov veo? Govorila je o sprovoÿenju parapsiholoških eksperimenata u razredu da pokaže potencijalne moguünosti ljudskog mozga. Oh, gde da se sakrijem? Nema izlaza. Sledeüeg dana donela je karte. „Ovo su takozvane Zenerove karte”, sveþano je objašnjavala, držeüi ih gore, mašuüi njima kao da je Divlji Bil Hikok i da se deli fleš rojal. Dejvid u stvari nikad nije video pakovanje tih karata, ipak su mu bile poznate kao pakovanje koje su njegovi roditelji upotrebljavali u svojim beskonaþnim igrama kanaste. „Njih je sastavio pre dvadeset pet godina na univerzitetu Djuk Dr Karl E. Zener i Dr J.B. Rajn. Drugi naziv za njih je ESP karte. Ko zna šta ESP znaþi?” Debeljuškasta ruka Normana Hajmliþa bila je podignuta. „Vanþulno opažanje, gospoÿice Mueler!” „Vrlo dobro, Normane”. Odsutno, ona poþe da meša karte. Njene oþi, obiþno bezizražajne, sijale su kao kod kockara u Las Vegasu. Ona reþe: „U špilu ima dvadeset pet karata, podeljenih u pet ,vrsta’ ili simbola. Ima pet karata koje su obeležene sa zvezdom, pet sa krugom, pet sa kvadratom, pet sa talasima i pet sa krstom ili znakom plus. Inaþe one izgledaju isto kao obiþne karte za igranje ”. Dala je karte Barbari Štajn, još jednoj od svojih miljenica i rekla da prepiše tih pet simbola na tablu. „Ideja je u tome da subjekt koji se ispituje redom pogleda svaku kartu, koje su okrenute nadole, i da pogodi simbol na toj karti. Test može da se isproba na razne naþine. Neki put ispitivaþ prvo kratko pogleda svaku kartu; što tom subjektu pruža priliku da odabere ispravan odgovor iz ispitaþevog uma, ako može. Neki put ni subjekt ni ispitivaþ ne gledaju karte unapred. Neki put subjektu je dozvoljeno da dodirne kartu pre nego što kaže svoje mišljenje. Neki put on ima povez preko oþiju, u drugim sluþajevima može mu biti dozvoljeno da zagleda poleÿinu svake karte. Bez obzira kako se radi test, osnovni cilj je uvek isti: da subjekt odredi, upotrebljavajuüi vanþulne moüi, šaru na karti koju ne može da vidi. Estela, pretpostavimo da subjekt uopšte nema vanþulne moüi, veü deluje na osnovu þiste logike. Koliko ispravnih odgovora bi mogli da Rþekujemo od njega, od dvadeset pet karti?” Estela, iznenaÿena, pocrveni i bubnu: „Uh... dvanaest i po?” Gospoÿica Mueler se kiselo nasmeši i okrenu se prema pametnijoj, sreünijoj bliznakinji. „Beverli?” „Pet, gospoÿice Mueler?” „Taþno. Uvek postoji šansa jedan prema pet da se pogodi toþna vrsta, tako da pet ispravnih odgovora od dvadeset pet ono što može doneti þista sreüa. Naravno, rezultati nisu nikad tako uredni. U jednom krugu pri ispitivanju možete imati þetiri ispravna pogodka, a onda u sledeüem krugu šest, pa onda pet, a onda možda sedam, a onda verovatno samo tri - ali prosek tokom cele serije ispitivanja, trebalo bi da bude pet. To je tako, samo ako kao faktor dejstvuje puki sluþaj. U stvari, u Rajnovim eksperimentima neke grupe subjekata imale su prosek od šest i po ili sedam pogodaka od dvadeset pet, tokom niz ispitivanja. Rajn veruje da se nastup preko prošeka, može objasniti samo pomoüu ESP-a. Izvesni subjekti su postizali mnogo bolje rezultate. Jedan þovek je ispravno pogodio uzastopno devet karata, dva dana za redom. A par dana kasnije pogodio je petnaest karata uzastopno, zatim dvadeset jednu od dvadeset pet. Šanse protiv toga su fantastiþne. Koliko vas misli da to nije bilo ništa više od sreüe?” Treüina razreda je podigla ruku. Neki tikvani koji nisu uspeli da shvate da je to

promoüurno, da se pokaže simpatija za nastavniþin hobi. Neki nepopravljivi skeptici koji su prezirali takve þiniþne manipulacije. Meÿu njima je i Dejvid Selig. On je samo pokušavao da se zaštiti. Gospoÿica Mueler reþe: „Hajde da danas uradimo par testova, Viktore, hoüeš li ti da budeš naše prvo zamorþe. Doÿi do table”. Cereüi se nervozno, Viktor Šile gegao se do table. Stajao je ukoþeno pored stola gospoÿice Mueler dok je ona presekla karte i ponovo ih presekla. Tada, brzo pogledavši prvu kartu, ona je prosledi do njega. „Koji simbol?” upita ona. „Krug?” „Videüemo. Ne priþajte ništa”. Dodala je kartu Babari Štajn, govoreüi joj da stavi ispravan znak ispred ispravnog simbola na tabli. Barbara je obeležila kvadrat. Gospoÿica Mueler letimiþno pogleda sledeüu kartu. Zvezda, pomisli Dejvid. „Talasi”, reþe Viktor. Babara obeleži zvezdu. „Plus”. Kvadrat glupane! Kvadrat. „Krug”. Krug. Krug. Iznenadni talas uzbuÿenja u razredu zbog Viktorovog pogodka. Gospoÿica Mueler, ljutitim pogledom, zatražila je tišinu. „Zvezda”. Talasi. Babara je obeležila talase. „Kvadrat”. Kvadrat, složio se Dejvid. Kvadrat. Još jedan žamor, više prigušen. Viktor je pogaÿao ceo špil. Gospoÿica Mueler vodila je rezultat: þetiri ispravna pogotka. Nije þak ni onoliko koliko je sluþajno. Ponovo ga je stavila na probu. Pet, u redu, Viktore, ti si možda seksi, ali nisi telepata. Pogled gospoÿice Mueler lutao je po razredu. Još jedan subjekat? Samo da to ne budem ja, mislio je Dejvid. Bože, samo da ne budem ja. I nisam bio. Prozvala je Seldon Fejnberg. On je pogodio pet u prvoj rundi, šest u drugoj. Vredno poštovanja, neatraktivno. Onda Alisa Koen, þetiri i þetiri, kamenit teren, gospoÿice Mueler. Dejvid, prateüi svaku kartu, pogodio je svih dvadeset pet simbola svaki put, ali on je bio jedini koji je to znao. „Sledeþi?” reþe gospoÿica Mueler, Dejvid se skupi u svojoj klupi. Koliko ima do zvona? „Norman Hajmliþ”. Norman se dogega do nastavniþinog stola. Ona letimiþno pogleda kartu. Dejvid, ispitujuüi nju pokupi sliku zvezde. Doskoþivši onda u Normanov um, Dejvid je bio zapanjen što je tamo opazio lepršavu sliku zvezde koja izopaþeno zaokrugljuje svoje krakove da bi se formirao krug, a onda ponovo postala zvezda. Šta je to bilo? Da li odvaratni Hajmliþ ima trunku moüi? „Krug”, promrmlja Norman. Ali pogodio je sledeüu - talasi - i sledeüu, kvadrat. Stvarno je izgledalo da on isto uspeva da pokupi emanacije iz uma gospoÿice Mueler. Debeli Hajmliþ imao je trunku dara. Ali samo trunku; Dejvid, istražujuüi njegov i nastavniþin um, posmatrao je kako slike postaju sve zamagljenije i potpuno nestaju oko desete karte, umor je rasturio Normanovu slabu snagu. Ipak imao je sedam pogodaka, najbolje do sada. Zvono, molio se Dejvid. Zvono, zvono, zvono! Još dvadeset minuta. Malo olakšanje. Gospoÿica Mueler žustro je podelila cedulje. Ona bi da testira ceo razred odjednom. „Ja üu govoriti brojeve od jedan do dvadesetpet”, reþe ona. „A kako ja govorim svaki broj, vi zapištite simbol koji mislite da vidite. Spremni? Jedan.” Dejvid je video krug. Zapisao je talase.

Zvezda. Kvadrat. Talasi. Krug. Zvezda. Talasi. Kad se test privodio kraju, uþinilo mu se da možda þini taktiþku grešku što namerno greši svaki put. Sam sebi je rekao da ipak zapiše dva ili tri ispravna odgovora, samo radi kamuflaže. Ali bilo je prekasno za to. Ostalo je još samo þetiri broja; bilo bi isuviše providno ako bi pogodio par pošto je do sada sve promašio. Nastavio je sa promašajima. Gospoÿica Mueler reþe: „Sada razmenite papire sa klupskim drugom i ocenite njegove odgovore. Spremni? Broj jedan: krug. Broj dva: zvezda. Broj tri talasi. Broj þetiri....” Napeto je tražila rezultate. Da li je iko zabeležio deset ili više pogodaka? Ne, nastavnice. Devet? Osam? Sedam? Norman Hajmliþ je opet imao sedam pogodaka. On se pravio važan: Hajmliþþitaþ misli. Dejvid se odvratno oseüao zbog saznanja da Hajmliþ ima þak i trunku moüi. Šest. ýetiri ÿaka je imalo šest pogodaka. Pet? ýetiri? Gospoÿica Mueler je marljivo kratkim beleškama zapisivala rezultate. Ima li još koji rezultat? Sidni Golblat je poþela krišom da se osmehuje. „Gospoÿice Mueler, a nula?” Ona je izgledala zapanjeno. „Nula? Zar je neko imao svih dvadeset pet promašaja?" „Dejvid Selig!” Dejvid Selig je hteo da propadne kroz pod. Sve oþi su bile uperene u njega. Saletali su ga okrutnim smehom. Dejvid Selig je sve pogrešio. Bilo je to kao da govore: Dejvid Selig se upisao u gaüe, Dejvid Selig je prepisivao na ispitu, Dejvid Selig je išao u ženski WC. Zato što je pokušao da se sakrije, uþinio je sebe jako upadljivim. Gospoÿice Mueler, izgledajuüi strogo i zagonetno, reþe: „Rezultat od nula pogodaka može biti dosta znaþajan, deco. To pre može znaþiti vrlo jaki ESP, nego totalno odsustvo takvih moüi, kao što biste pomislili.” Oh, bože. Vrlo jake ESP sposobnosti. Ona je nastavila: „Rajn govori i o takvim fenomenima kao što su ’napredna dislokacija’ i ’nazadna dislokacija’, u kojima neobiþno jaka ESP može da se sluþajno fokusira na kartu ispred ispravne, ili kartu iza nje, ili þak dve ili tri karte dalje. Tako bi subjekt na izgled imao ispod proseþan rezultat kada je u stvari pogaÿao perfektno, samo mimo mete! Dejvide, daj da pogledam tvoje rezultate.” „Ništa nisam uspeo da pogodim. Gospoÿice Mueler. Ja sam samo zabeležio moje pretpostavke i verovatno su sve bile pogrešne.” „Daj mi da vidim!” Kao da maršira po tribini, odneo joj je cedulju. Stavila je njegov papir do svog i pokušala da ga „proþita”, tražeüi neke korelacije, neku sekvencu dislokacije. Ali proizvoljnost njegovih nemarnih grešaka štitila ga je. Napredna dislokacija jedne karte davala mu je dva pogodka; a nazadna dislokacija jedne karte davala mu je tri pogotka. Niþeg znaþajnog u tome. I pored toga, gospoÿica Mueler nije htela da ga pusti. „Želela bih da te ponovo testiram”, reþe ona. „Probaüemo nekoliko vrsta testova. Nula pogodaka je fascinirajuüe”. Poþela je da meša karte. Bože, Bože, Bože gde si? Ah. Zvono! Spašen zahvaljujuüi zvonu! U jednom blještavom trenutku otkrivanja i sudelovanja, gospoÿice Mueler, mogao sam da potvrdim vaše životno traganje za nemoguüim, neobjašnjivim, neznanim, iracionalnim, þudotvornim. „Možeš li ostati posle þasa?”, upita ona. U agoniji odmahnuo je glavom. „Moram da idem na þas geometrije, gospoÿice Mueler”.

Ona se ublaži. Sutra, onda. Sutra üemo izvršiti test. Bože! Bio je budan cele noüi u metežu strahom, znojeüi se, drhteüi; oko þetiri sata ujutro je povraüao. Nadao se da üe ga majka naterati da ostane kuüi, da ne ide u školu, ali nije imao sreüe: u sedam i trideset on je bio u autobusu. Da li üe gospoÿica Mueler da zaboravi na test? Gospoÿica Mueler nije zaboravila. Sudbonosne karte nalazile su se na stolu. Neüe biti bežanja. Našao su u centru pažnje. U redu, Dejv, budi pametan ovog puta. „Da li si spreman da poþneš?” upita ona, uzimajuüi prvu kartu. Video je plus simbol u njenom umu. „Kvadrat”, reþe on. Video je krug. „Talasi”, reþe on. Video je krug. „Plus”, reþe on. Video je zvezdu. „Krug”, reþe on. Video je kvadrat. „Kvadrat”, reþe on. To je jedan. Pažljivo je brojao. ýetiri pogrešna odgovora, zatim jedan taþan. Tri pogrešna odgovora, još jedan ispravan. Nasumiþnim lažnim razmacima, dozvolio je sebi pet pogodaka u prvom testu. Na drugom imao je þetiri. Na treüem, šest. Na þetvrtom, þetiri. Da nisam previše proseþan, pitao se? Da li sada treba da joj dam sve ispravne u jednom krugu? Ali ona je gubila zanimanje. „Još uvek ne mogu da razumem tvojih nula pogodaka, Dejvide”. Govorila je njemu. „Ali meni se þini da ti nemaš nikakve ESP sposobnosti”. Trudio se da izgleda razoþarano. ýak izvinjavajuþe, Oprostite, nastavnice, ja nemam ESP sposobnosti. Ponizan i manjkav deþak vratio se na svoje mesto. • U jednom blještavom trenutku otkrovenja i sudelovanja, gospoÿica Mueler, mogao sam potvrditi vaše životno traganje za nemoguüim, neobjašnjivim, neznanim, iracionalnim, þudotvornim. Ali nisam imao hrabrosti da to uradim. Morao sam da brinem o sopstvenoj koži, gospoÿice Mueler. Morao sam da mislim na sebe. Hoüete li mi oprostiti? Umesto da vam dam istinu, ja sam vas varao, gospoÿice Mueler, i poslao vas da slepo se okrenete tarotu, horoskopu, ljudima iz leteüih tanjira, hiljadama nadrealnih vibracija, milionima apokaliptiþkih astralnih antisvetova, kada je možda dodir mog uma o vaš bio dovoljan da vas izleþim ludila. Jedan moj dodir. Trenutak. Treptaj oka.

21 Ovo su dani Dejvidove strasti, kad se previja u svom bodljikavom krevetu. Da sredimo to postepeno. Tako manje boli. • Utorak. Dan izbora. Poslednjih meseci galama oko kampanje zamuüuje vazduh. Slobodan svet bira svog novog maksimalnog voÿu. Ozvuþeni kamioni tutnje Brodvejom, izvikujuüi slogane. Naš sledeüi Predsednik! ýovek za celu Ameriku! Glasajte! Glasajte! Glasajte! Glasajte za X! Glasajte za Y! Prazne reþi stapaju se, zamuüuju i teku. Republokrat. Demikanac. Boum. Zašto bi trebalo da glasam? Ja neüu da glasam. Ja ne glasam. Nisam ukljuþen. Nisam deo tog kruga. Glasanje je za njih. Jednom, poznog avgusta 1968. godine, mislim da je to tad bilo, stajao sam ispred Karnagi Hola, razmišljajuüi o tome da skoknem do male knjižare prekoputa ulice, kad je iznenada celokupan saobraüaj zastao na pedeset sedmoj ulici i mnoštvo policajaca izniklo na ploþniku kao da su ratnici zubatih zmajeva koje je Kadmus poslao, a mnoštvo motora je tutnjeüi dolazilo sa istoþne strane, i gle! U tamnoj crnoj limuzini vozio se Riþard M. Nikson, izabrani Predsednik Sjedinjenih Ameriþkih Država, koji je veselo odmahivao okupljenom narodu. Moja velika šansa, napokon, pomislih. Pogledaüu u njegov um i biüu upoznat sa svim tajnama naše države; otkri üu šta je to što þini naše velike vode istaknutim u odnosu na obiþne smrtnike. I privirih u njegov um, a to što sam tamo našao neüu da vam kažem, osim da je to manje-više ono što je trebalo da oþekujem da üu naüi. Od toga dana nisam imao nikakvog posla sa politikom, ili politiþarima. Danas üu ostati kod kuüe za vreme glasanja. Neka izaberu sledeüeg Predsednika bez moje pomoüi. • Sreda. Zabavljam se sa poluzavršenim seminarskim radom za Jahja Lumumbu i drugim sliþnim projektima, par bezvrednih reþenica za svaki. Ne napredujem. Judita zove. „Žurka”, reþe ona. Pozvan si. Svi üe biti tamo.” „Žurka? Kod koga? Gde? Zašto? Kada?” „U subotu uveþe. Blizu Kolumbije. Domaüin je Klod Germant. Da li ga znaš? Profesor francuske književnosti!” Ne, ne zove se Germant Promenio sam mu ime da bih zaštitio krivca. „On je jedan od onih novih karizmatiþnih profesora. Mlad, dinamiþan, zgodan, prijatelj Simon De Bovoar, Ženea. Karl i ja idemo. A i mnogi drugi. On uvek poziva najinteresantnije ljude”. „Žene? Simon De Bovoar? Da li üe oni biti tamo?” „Ne, glupane, ne oni. Ali se isplati da odeš. Klod prireÿuje najbolje žurke od svih ljudi koje ja znam. Briljantna kombinacija ljudi.” „Meni više liþi na vampira”. „On daje isto koliko i uzima, Dav. On me je posebno zamolio da te pozovem”. „Otkud on uopšte zna za mene?” „Preko mene”, reþe ona. „Priþala sam o tebi. Umire od želje da te upozna”. „Ja ne volim žurke”. „Dav..." Znam taj preteüi ton u glasu. Nemam živaca da o tome raspravljam. „U redu”, rekoh, uzdahujuüi. „Subota uveþe. Daj mi adresu.” Zašto sam tako popustljiv? Zašto dozvoljavam Juditi da manipuliše sa mnom? Je li ovako

gradim svoju ljubav prema njoj, predajuüi se ovako? • ýetvrtak. Uradim dva pasusa pre podne, za Jahju Lumumbu. Vrlo sam osetljiv kako üe reagovati na ovo što pišem za njega. Može se desiti da mu bude odvratno. Ako to ikad završim. Moram da završim. Nikad još nisam prekoraþio rok. Ne usuÿujem se. Posle podne sam se prošetao do knjižare na dvestotridesetoj ulici, treba mi svež vazduh i gledam kao i obiþno, da vidim da li se išta zanimljivo pojavilo od moje poslednje posete, pre tri dana. Prinudno kupih par džepnih izdanja, antologiju manje važnih metafiziþkih pesnika, Apdajkov Povratak zeca, i tešku antropološku studiju Levi-Štrausa, obiþaji nekih Amazonskih plemena, koju znam da nikad neüu stiüi da proþitam. Novi radnik na kasi: devojka, devetnaest, dvadeset godina, bleda, plavuša, bela svilena bluza, kratka suknja na falte; bezliþan osmeh. Privlaþna za oko. Ona uopšte nije interesantna, seksualno ili na bilo koji drugi naþin, i dok mislim da prekorevam sebe što je omalovažavam - ne dozvoliti da mi išta ljudsko bude strano - iz üefaja joj privirih u um dok sam plaüao knjige, tako da je ne bi površinski osudio. Udubio sam se lako, duboko, dole kroz slojeve trivijalnog, izuþavajuüi je bez prepreka, dolazeüi pravo do prave stvari. Oh! Kakvo iznenadno bleštanje zajedništva, iz duše u dušu! Ona sija. Ona izbacuje vatru. Ona mi dolazi sa živošüu i kompletnošüu koja me ošamuüuje, retko mi je dostupno ovakvo iskustvo. Nema sada više bezbojne manekenke. Vidim je u potpunosti, njene snove, njene fantazije, njene ambicije, njene ljubavi, njene uzvišene ekstaze (sinoüni dahtav snošaj, stid i krivica posle), celokupno buükanje, zapinjajuüe strujanje ljudske duše. Samo jednom u poslednjih šest meseci doživeo sam ovakav kvalitet potpunog kontakta, samo jednom, tog groznog dana sa Jahja Lumumbom na stepeništu Niže biblioteke. I dok se priseüam tog cepajuüeg, otupljujuüeg iskustva, nešto se otkaþi u meni i dogaÿa se isto. Tamna zavesa pada. Ja sam iskljuþen. Moje držanje za njenu svest je pojaþano. Tišina, ta užasna mentalna tišina, srlja da mc obuhvati -ja stojim tu, zevajuüi, ošamuüen, opet sam i uplašen, poþinjem da se tresem i ispustih kusur, a ona mi se zabrinuto obrati: „Gospodine? Gospodine?” slatkim flautastim glasom devojþice. • Petak. Probudio sam se sa bolovima, visokom temperaturom. Bez sumnje napad psihosomatske groznice. Besan, ogorþeni um nemilosrdno biþuje bespomoüno telo. Hladnoüa praüena preznojavanjem, zatim opet hladnoüa. Bljuvanje na prazan stomak. Oseüam se šupljim. Kao glava popunjena slamom. Avaj! Ne mogu da radim. Naškrabam par pseudo Lumumba reþenica i odbacim papir na stranu. Bolestan ko pas. Pa, dobar izgovor da ne idem na onu glupu žurku. ýitam manje važne metafiziþare. Neki od njih i nisu tako nevažni. Trahern, Krašak, Vilijam Kartrajt. Kao na primer Trahem: ýiste izvorne sile koje se truljenja gnušaju uskoro se, poput najbistrijeg stakla ili besprekomo polirane bronze, slikom svog Objekta zaogrnuše: božanski utisci hitro su ušli i zapalili plamen u mojoj duši. Raj se od stvari ne sastoji, nego od svetlosti. Raj je uvid jasniji.

Sreüa samo pred onima blista koji vide þisto. Posle toga sam ponovo povraüao. Što ne treba biti shvaüeno kao kritika. Oseüao sam se dobro neko vreme. Trebalo bi nazvati Juditu. Da mi skuva pileüu supu. Oy, veh. Veh is mir. • Subota. I bez pomoüi pileüe supe sam se oporavio i odluþio da odem na žurku. Veh is mir, u piku. Seti se, seti se, šesti novembar. Zašto je Dejvid dozvolio Juditi da ga izvuþe iz peüine? Beskrajna vožnja podzemnom željeznicom do centra; napokon poznata stanica, Kolumbija. Moram da pešaþim par blokova, cvokotajuüi, neprikladno obuþen za prohladno vreme, do ogromne stare zgrade na Riversajd Drajvu i stodvanaeste ulice gde, kako se priþa, Klod Germant živi. Oklevajuüi, stojim napolju. Hladan, vlažan povetarac zlonamerno cepa preko Hadsona prema meni, noseüi prašinu iz Nju Džersija. Uvenulo lišüe kovitla se u parku. Unutra, stari portir sumnjiþavo me gleda. „Profesor Germant?” rekoh ja. On trznu palcem. „Sedmi sprat, 7-G.” Pokazujuüi mi prema liftu. Kasnim; skoro je deset sati. Penjem se u istrošenom Otisu, kvrc, kvrc, kvrc, kvrc, vrata lifta se otkotrljaše, poster od svilenog platna u enterijeru upuüuje na put do Germantovog skrovišta. Posteri nisu potrebni. Buka od mnogo decibela sa moje leve strane kazuje mi gde je akcija. Pritisnem zvono. ýekam. Ništa. Zvonim opet. Previše buke da bi me þuli. Oh, kad bih bio sposoban da šaljem misli umesto što mogu samo da ih primam! Najavio bih se gromovito. Zvonim opet, agresivnije. Ah! Da! Vrata se otvaraju. Niska tamnokosa devojka izgleda nesvršenog maturanta bila je obuþena u neku vrstu narandžastog sarija koji ostavlja njenu desnu dojku - malu - pokrivenu. Nudizam a la mode. Radosnim osmehom otkriva zube: „Uÿite, uÿite, uÿite!” Scena gužve. Osamdeset, devedeset, stotinjak ljudi, svi odeveni u dreþav stil sedamdesetih, okupljeni u grupe od osam do deset ljudi, viþu dobokoumnosti jedan drugom. Oni koji nisu držali viski i sodu, marljivo su dodavali travu, ritualno siktajuüe uvlaþenje vazduha, mnogo kašljanja, strastveno izdisanje. Pre nego što sam uspeo da skinem kaput neko mi tutnu lulu od slonovaþe u usta. „Super hašiš”, objašnjavao je taj. „Tek došao iz Damaska. Ajde þoveþe povuci dim!” Uzeh dim, hteo-ne hteo, i momentalno osetih uticaj. Trepüem. „Da”, uzviknu moj dobrotvor. „Ima tu moü da zamuti ljudski um, zar ne?” U ovoj gužvi moj um je veü dosta zamuüen, meÿutim ne zbog trave, samo od preteranog priliva. Moja moü izgleda da veþeras funkcioniše na relativno visokom nivou, osim što ne razlikujem osobe, pa nevoljno primam mastan sloj pomešanih transmisija, haos pristiglih misli. Mraþna stvar. Lula i prolaznik nestadoše i ja se naduvan spotiþem prema prepunoj prostoriji postavljenoj od poda do plafona prepunim policama knjiga. Ugledah Juditu istovremeno kad je ona ugledala mene, i od nje mi dopire direktnom linijom njena poruka, u prvi mah neobuzdano živa, na trenutke pomešana sa žamorom: brate, bol, ljubav, strah, zajedniþka seüanja, opraštanje, zaboravljanje, mržnja, odbojnost, guunÿaanjee, udaaljaaavaaanjeeee, zzzhhh, mmmm. Brate. Ljubav. Mržnja, zzzzhhhh. „Dav!” poviþe ona. „Oh, ovde sam, Dejvide!”

Judita veþeras izgleda veoma seksi. Njeno dugo gipko telo zaklonjeno je ljubiþastim satenom, pripijenim uz telo, zakopþanim do grla, koji jasno istiþe njene grudi i male vrhove njenih bradavica i rascep njene zadnjice. Na njenim nedrima ugodno je smeštena blistava ploþa žada uokvirenog zlatom, zamršeno izgravirana; njena kosa, raspuštena, božanstveno se leprša. Oseüam ponos u njenoj lepoti. Stajala je izmeÿu dva þoveka koji impresivno izgledaju. Na jednoj strani je Dr Karl F. Silvestri, autor Studija o fiziologiji termoregulatora. On priliþno odgovara liku koji sam išþupao iz Juditinog uma pre nedelju ili dve u njenom stanu, ali je stariji nego što sam pretpostavljao, najmanje pedeset pet godina, možda bliže šezdesetim. Mnogo viši, takoÿe, možda dva metra. Pokušavam da zamislim njegovo ogromno kršno telo nad Juditinim vitkim i žilavim, kako ga pritiska nadole. Ne mogu. On ima rumene obraze, tup samozadovoljan izraz lica, blage pametne oþi. On joj pruža nešto ujaþki ili nešto þak oþinski. Sada vidim zašto se Juditi toliko sviÿa: on je ta moüna figura oca, figura koja jadni i umorni Pol Selig nikad nije mogao biti. Sa Juditine druge strane nalazio se þovek za koga pretpostavljam da je profesor Klod Germant; brzo se prebacih u njegov um i potvrdih svoju pretpostavku. Njegov um je živ, blistav, svetlucavi bazen. On razmišlja na tri ili þetiri jezika istovremeno. Njegova goropadna energija iscrpljuje me pri prvom, jedinom dodiru. Ima oko þetrdesetak godina, nešto niži od metar osamdeset pet, mišiüav, atleta; njegova elegantna riÿa kosa oblikovana je u talase baroknog stila, njegova kratka kozja brada je besprekorno potkresana. Naþin odevanja je tako naprednog stila da nemam reþi kojim bih ga opisao jer ne poznajem modu: neka vrsta ogrtaþa, naravno, zelenog i zlatnog, materijala (lan? muslin?), skarletni pojas, upadljive pantalone od satena, špicaste srednjovekovne þizme. Njegova kicoška pojava i izveštaþeno držanje nagoveštavaju da bi mogao biti peder, ali on snažno emituje heteroseksualnost i iz Juditinog položaja i naklonjenog naþina kojim ga gleda, poþeo sam da shvatam da su on i ona nekad morali biti ljubavnici. Možda su još uvek. Isuviše sam stidljiv da bih i to otkrio. Moji napadi na Juditinu intimu isuviše su ranjiva taþka izmeÿu nas. „Htela bih da vas upoznam sa mojim bratom Dejvidom”, reþe Judita. Silvestri sija. „Toliko sam þuo o vama, gospodine Selig.” „Da li ste stvarno!” (Imam tog þudnog brata, Karl. Možeš verovati, on stvarno može da þita ljudske umove? Tvoje misli su njemu jasne kao emisija na radiju). Koliko li mu je Judita stvarno otkrila o meni? Pokušaüu da ga isprobam. „Zovite me Dejvid. Vi ste Dr Silvestri, zar ne?” „Tako je. Karl. Više volim Karl.” Äýuo sam puno o vama od Judite”, rekoh. Ne uspevam sa isprobavanjem. Moj odvratni umiruüi dar; dobijam samo pucketajuüe parþLþe celine, neodreÿene delove nerazumljivih misli. Njegov um je nerazumljiv za mene. U glavi poþinje da mi pulsira. „Judita mi je pokazala dve vaše knjige. Želeo bih da mogu da shvatim takve stvari.” Zadovoljno likovanje gordog Silvestrija. U meÿuvremenu, Judita poþe da me predstavlja Germantesu. On promrmlja svoje zadovoljstvo što me je upoznao. Skoro da oþekujem da me poljubi u obraz, ili možda u ruku. Njegov glas je nežan, predenje, u njemu ima neki akcenat ali ne francuski. Nešto neobiþno, mešavina, francusko-italijanski, možda, ili francusko-španski. Ako ništa drugo, njega mogu da isprobam, þak i sada; iako je njegov um nestalniji od Silvestrijevog, ostaje u mom dohvatu. Ukliznuh unutra da pogledam, þak dok smo razmenjivali trivijalnosti o vremenu i nedavnim izborima. Isuse! Oživljeni Kazanova! On je tucao sve što hoda ili gmiže, muškog, ženskog ili srednjeg roda, ukljuþujuüi naravno i moju prisutnu sestru Juditu, koju je - prema uredno složenoj površinskoj memoriji - zadnji put povalio pre pet sati, u istoj ovoj sobi. Njegovo seme sada poþiva u njoj. On je nerazumljivo zabrinut zbog þinjenice da nikad nije svršila sa njim; prima to kao poraz svoje savršene tehnike. Sada je razmišljao o moguünosti kako da na kulturan

naþin i mene upeca pre nego što svane. Nema nade, profesore. Mene neüeš pridodati svojoj kolekciji Selig. Prijazno me je upitao o mom akademskom stepenu. „Samo jedan”, rekoh. „Diplomirao sam pedeset šeste. Razmišljao sam da napišem diplomski o engleskoj književnosti ali ga nikad nisam napisao”. On predaje Remboa, Verlena, Malarmea, Bodlera, Lotremona, celu bolesnu posadu, i sebe spiritualno identifikuje sa njima; na njegovim þasovima slušaonice su pune obožavateljki sa Bernarda þije se butine rado šire za njega, iako se on u svom Remboovskom aspektu ne protivi da se povremeno ševi sa srdaþnim momcima sa univerziteta. Dok govori sa mnom on sa ljubavlju miluje Juditina leÿa. ýini se da Dr Silvestri to ne primeüuje, ili da ga nije briga. „Vaša sestra”, promrmlja Germante, „ona je divna, ona je original, krasota...” Kompliment, u francuskom smislu. Provirim još jednom u njegov um i saznam da on piše roman o ogorþenoj, strastvenoj mladoj raspuštenici i francuskom intelektualcu, koji predstavlja oliþenje životne energije, i oþekuje da zaradi milione od te knjige. On me fascinira: tako je razmetljiv, tako izveštaþen, takav hoštapler, a opet tako privlaþan uprkos vidljivim nedostacima. Ponudio me je koktelima, viskijem sa sodom, likerima, konjakom, travom, hašišom, kokainom, šta god poželim. Oseüam da me guši, te pobegoh od njega, sa olakšanjem umakoh da bih nasuo þašicu ruma. Neka devojka mi se obrati kod bara. Jedna od Germanovih studentkinja, nema više od dvadeset godina. Oštra crna kosa pada u uvojcima; bokserskog nosa; divljih oseüajnih oþiju; punih mesnatih usana. Nije lepotica ali je na neki naþin zanimljiva. Oþigledno sam i ja njoj zanimljiv, jer mi se osmehne i reþe: „Da li bi želeo da ideš kuüi sa mnom?” „Tek sam došao.” „Kasnije. Kasnije. Bez žurbe. Izgledaš kao da si zabavan za tucanje.” „Da li to kažeš svakom koga tek upoznaš?” „Mi se još nismo upoznali”, reþe u naglašenom tonu. „A ne kažem to svakome. Mnogima da. Šta ne valja? Devojke danas mogu da preuzmu inicijativu. Uostalom, prestupna je godina. Da li si ti pesnik?” „Ne baš.” „Izgledaš kao pesnik. Kladim se da si oseüajan i da puno patiš”. Moja poznata glupa fantazija, ostvaruje se na moje oþi. Njene oþi su krvave. Ufiksala se. Jedak miris znoja oseüa se iz njenog crnog džempera. Njene noge su isuviše kratke za njen torzo, kukovi su joj preširoko, grudi preteške. Verovatno ima triper. Da li me ona zafrkava? Kladim se da si oseüajan i da puno patiš. Da li si pesnik? Pokušavam da je istražim, ali nema šanse; moj mozak je tup od umora, a kolektivna dreka guši sve individualne izlive. „Kako se zoveš?” upita ona. „Dejvid Selig.” „Lisa Holštajn, ja sam maturant na Bam” „Holštajn?’ Ime me oživljava. Kiti. Kiti. Kiti! „Jesti li to rekla? Holštajn?” „Holštajn, da, i poštedi me viceva o kravama.” „Imaš li sestru koja se zove Kiti? Katarina, pretpostavljam. Kiti Holštajn. Oko trideset pet godina stara. Tvoja sestra, ili možda roÿaka...” „Ne. Nikad nisam þula za nju. Neko koga poznaješ?” „Koga sam poznavao”, rekoh. „Kiti Holštajn.” Uzeh svoje priþe i okrenuh se. „Hej”, ona je pozivala za mnom. „Zar si mislio da se šalim? Da li üeš iüi sa mnom kuüi veþeras ili neüeš?”

Crna grdosija se ispreþi ispred mene. Ogroman Afro nimbus, zastrašujuüe prašumsko lice. Njegova odeüa je sudaranje boja izlazeüeg sunca. On, ovde? Oh, bože. Onaj koga je najviše trebalo da vidim. Pomislih sa grizom savesti na nedovršeni seminarski rad, šepav, grbav, jedno nikakvo odvratno sranje koje stoji na mom stolu. Šta on radi ovde? Kako li je Klod Germantes uspeo da uvuþe Jahja Lumumbu u svoju orbitu? Crna maska veþeri, možda. Ili je delegat iz sveta vrhunskih sportista, pozvan ovde da pokaže intelektualnu mnogostranost našeg domaüina; njegovu eklektiþnu svestranost. Lumumba stoji iznad mene buljeüi, hladnokrvno me ispitujuüi sa svoje neverovatne visine nalik na Zevsa od ebonovine. Spektakularna crna žena drži ga pod ruku, boginja, titanka, visoka preko metar devedeset, þija je koža kao izglancani oniks, oþiju kao svetionik. Zapanjujuüi par. Sve nas posramljuju svojom lepotom. Lumumba konaþno progovori: „Ja tebe znam,þoveþe. Ja tebe znam odnekud”. „Selig. Dejvid Selig”. „Zvuþi mi poznato. Odakle te znam?” „Euripid, Sofokle i Eshil”. „Koje sranje?” Zbunjeno. Pauzira, a onda. Cereüi se. „A, da. Da, da, bebice. Onaj jebeni seminarski. Kako napreduješ, þoveþe?” „Napredujem, napredujem”. „Završiüeš ga do srede? bilo je dogovoreno u sredu.” „Završiüu ga, gospodine Lumumba”. „Trudim se. massa. „I treba, momþe. Raþunam na tebe”. „Tom Najkvist?” Ime iznenada izleti, iskrsne, iz pozadine nerazgovetnog žamora mrmljanja i brbljanja. Za trenutak visi u zadimljenom vazduhu kao osušeni list koji je zakovitlao slabi oktobarski povetarac. Ko je izgovorio? Ko je izgovorio „Tom Najkvist” upravo tad? Ko je bio toj koji je izgovorio njegovo ime? Prijatan bariton, ne više od desetak metara od mene. Tražim ko je najverovatniji vlasnik tog glasa. Muškarci su svuda okolo. Ti? Ti? Ti? Nema naþina da prepoznam. Da, postoji jedan naþin. Kad su reþi izgovorene naglas, one odjekuju u umu osobe koja ih je izgovorila izvesno vreme. (Takoÿe i u umovima slušaþa, ali se odjeci razlikuju u tonalitetu). Prikupih svoju ljigavu veštinu i naprežuüi se, zabadam igle da istražim obližnje svesti, tragajuüi za odjecima. Trud je ubistveno golem, glave u koje ulazim su þvrste košþate kupole, u kojima se kroz par naprslina, borim da uglavim svoje mlitavo, nejako ispitivanje. Ali ulazim. Tražim pravilan odjek. Tom Najkvist? Tom Najkvist? Ko je izgovorio njegovo ime? Ti? Ti? Ah. Tamo. Odjek je skoro nestao, samo neodreÿeno šuplje zveþkanje, u krajnjem uglu špilje. Visoki debeo þovek sa smešno podkresanom plavom bradom. „Izvinite”, rekoh. „Nisam hteo da prisluškujem, ali þuo sam da ste spomenuli ime jednog mog starog prijatelja...” „Oh?” „... i nisam se mogao uzdržati da ne doÿem i upitam vas o njemu. Tom Najkvist. Bili smo svojevremeno dobri drugovi. Ako znate gde se on sada nalazi, što radi..." „Tom Najkvist?” „Da. Siguran sam da sam þio da ste njega spomenuli”. Tup osmeh. „Mislim da je došlo do nekakvog nesporazuma. Ja ne znam nikoga po tom imenu. Džime? Frede? Možete li vi pomoüi?” „Ali ja sam ubeÿen da sam þuo...” Odjek. Boum u peüini. Da li sam pogrešio? Na toj maloj razdaljini, pokušah da uÿem u njegov um, da tragam po njegovoj dokumentaciji za ikakvo

saznanje o Najkvistu. Ali sada ne mogu uopšte da funkcionišem. Oni živo zasedaju. Najkvist? Najkvist? Da li je iko þuo da je neki Najkvist pomenut? Da li neko poznaje izvesnog Najkvista? Jedan od njih iznenada uzviknu: „Džon Lajbnic!” „Da”, reþe onaj puniji veselo. „Možda ste þuli da smo njega pomenuli. Ja sam govorio o Džonu Lajbnicu pre par trenutaka. Zajedniþki prijatelj. U ovoj graji to je moglo da ti zvuþi isto kao Najkvist”. Lajbnic. Najkvist. Lajbnic. Najkvist. Boum. Boum. „Vrlo moguüe”, složim se. „Bez sumnje, mora da se to dogodilo. Glupo s moje strane”. Džon Lajbnic. „Izvinite što sam vam smetao”. Germantes reþe, stišüXüi i milujuüi mi lakat: „Ti bi stvarno trebalo da prisustvuješ mojim predavanjima ovih dana. Ove srede posle podne poþinjem sa Remboom i Verlenom, prvo od šest predavanja o njima. Pokušaj da svratiš. Biüeš u krugu univerziteta u sredu, zar ne?” Sreda je dan kad moram dostaviti Jahji Lumumbi seminarski rad o grþkim tragiþarima. Biüu na fakultetu, da. Bolje da budem. Ali otkud Germantes to zna? Zar on nekako uspeva da uÿe u moj um? Šta ako i on takoÿe ima moü? I ja sam širom otvoren njemu? Šta? On može sve znati, moje jadne patetiþne tajne, moje svakodnevno uveüanje gubitka, a on tu stoji, štiteüi me jer ja propadam, a on je oštar kao što sam ja ikad bio. A onda brz paranoiþan bljesak: ne samo da on poseduje dar, veü je verovatno i neka vrsta telepatske pijavice, koja me ispija, prenoseüi moü pravo iz mog uma u njegov. Možda me je on potajno prisluškivao od sedamdeset þetvrte godine. Odbacujem ove bespotrebne idiotarije. „Pretpostavljam da üu biti tamo u sredu, da. Verovatno üu svratiti”. Ne postoji šansa da odem da slušam predavanje Kloda Germantesa o Rembou i Verlenu. Ako on ima moü, neka nju stavi u svoju lulu i popuši je! „Bilo bi mi drago kad bi došao”, reþe on meni. On se nagne ka meni. Njegova androgena mediteranska glatkost dozvoljavala mu je da uzgredno prekoraþi izgraÿeni ameriþki moral o uobiþajenoj distanci izmeÿu muškaraca. Oseüam miris njegovog losiona za kosu, losiona za brijanje, dezodoransa i ostale parfeme. Mali blagoslov: moja þula ne išþezavaju sva odjednom. „Tvoja sestra”, promrmlja on. „Izvanredna žena! Kako je volim! Ona þesto priþa o tebi”. „Stvarno?” „Sa puno ljubavi, i sa puno krivice. Izgleda da ste vi bili otuÿeni mnogo godina”. „Sada je to gotovo. Konaþno postajemo prijatelji”. „To je prekrasno za vas oboje”. On pokaže namignuvši mi. „Taj doktor. Nije dobar za nju. Isuviše je star, isuviše statiþan. Posle pedesete veüina muškaraca izgube kapacitet da rastu. On üe joj dosaditi za šest meseci”. „Možda je dosada ono što joj treba”, odgovorili. „Imala je uzbudljiv život, koji je nije usreüio”. „Nikome nikad nije potrebna dosada”, Germani reþe, i namigne. „Karl i ja bismo voleli da doÿeš na veþeru sledeüe nedelje, Dav. Ima toliko toga o þemu nas troje treba da priþamo.” „Videüu, Judo. Nisam još siguran ni u šta za sledeüu nedelju. Ja üu te nazvati.” Lisa Holštajn. Džon Lajbnic. Mislim da mi je potrebno još jedno piüe. • Nedelja. Veoma mamuran. Hašiš, rum, vino, droga, bog zna šta još. A neko mi je turao škrobni nitrat pod nos oko dva sata ujutru. Ta gnusna jebena žurka. Nije uopšte trebalo da odem. Moja glava, moja glava, moja glava. Gde je pisaüa mašina? Moram ipak nešto da radim. Idemo onda:

Dakle, vidimo, razlike u metodi prilaza ove trojice tragiþara istoj priþi. Eshilova pažnja je prvenstveno okrenuta teološkim implikacijama zloþina i neumoljivom radu bogova: Orest je rascepan izmeÿu Apolonove naredbe da ubije svoju majku i svog sopstvenog straha od materoubistva, i kao rezultat svega, on poludi. Euripid se zadržava na karakterizaciji, i uzima manje alegoriþan... Do ÿavola, ništa ne valja. Ostavi za kasnije. Tišina meÿu mojim ušima. Odjekujuüa crna praznina. Ništa mi ne polazi za rukom danas, ništa. Mislim da je možda posve nestala. Ne mogu þak ni žamor suseda da þujem. Novembar je najodvratniji mesec, luk niþe iz mrtvog mozga. A ja živim kao u Eliotovoj pesmi. Pretvaram se u reþi na jednoj strani. Zar üu sedeti ovde i žaliti samog sebe? Ne. Ne. Ne. Ne. Boriüu se. Spiritualne vežbe zamišljane da povrate moju moü. Na kolena, Selig. Sagni glavu. Koncentriši se. Preobrazi se u jednu finu iglu misli, tanan telepatski laserski zrak, koji se proteže iz ove sobe u blizinu divne zvezde Betelez. Jesi li uspeo? Dobro. Taj oštar þisti mentalni zrak prodire kroz svemir. Drži ga. Drži ga þvrsto. Nikakvo širenje sa strane nije dozvoljeno, þoveþe. Sada se uspinji. Mi se penjemo Jakobovim merdevinama. Ovo üe biti vantelesno iskustvo, Davide. Gore. gore i odlaziš! Drži se kroz plafon, kroz krov, kroz atmosferu, kroz jonosferu, kroz stratosferu, kroz bilo kakvu sferu. Samo napolje. U prazan meÿuzvezdani prostor. O, tama tama tama. Hladan oseüaj i izgubljen motiv akcije, ne zaustavljaj to! Samo pozitivno razmišljanje je dozvoljeno na ovakvom putovanju. Uzleti! Uzleti! Ka malom zelenom þoveku na Betelgezu IX. Dohvati njihove umove, Selig. Napravi kontakt. Napravi... kontakt. Vini se, ti lenjo jevrejsko kopile! Zašto ne uzleüeš? Uzleti! Pa? Ništa. Nada. Niente. Nigde. Nulla. Nicht. Survanje nazad na zemlju. Na tihi sprovod. Dobro, predaj se, ako je to ono šta želiš. U redu. Odmori se negde neko vreme. Odmori a onda se moli. Selig. Moli sc. • Ponedeljak. Mamurluk je prošao. Um mi opet prima. U toj božanstvenoj eksploziji kreativne izbezumljenosti ponovo sam napisao temu „Elektra", kod Eshila. Sofokla i Euripida, od glave do pete, preinaþio sam je potpuno, preispitao je, pojasnio i pojaþao ideje i istovremeno uhvatio ono što mislim da je savršena nijansa nonšalantne crnaþke sumornosti. Baš kad sam otkucao poslednje reþi, zazvonio je telefon. U pravo vreme; sad se oseüam društvenim. Ko zove? Judita? Ne. To je Lisa Holštajn. „Obeüao si da üeš me odvesti kuüi posle zabave”, reþe ona mamurno, optužujuüe. „Šta si ti kog ÿavola uradio, izmigoljio se?” „Kako si dobila moj broj?” „Od Kloda. Profesora Germantesa”. Ĉavolski je spretan. On sve zna. „ýuj, šta sada radiš?” „Razmišljam da idem pod tuš. Radio sam celo jutro i smrdim kao tvor.” „Kojim se poslom baviš?” „Vampirišem seminarske radove za ljude na Kolumbiji-” Ona je razmišljala o tome za trenutak. „Ti stvarno imaš þudnu pamet, þoveþe. Stvarno mislim: þime se baviš?”

„Upravo sam ti rekao”. Duga probavna tišina. A onda: „Dobro. Mogu da shvatim. Ti vampirišeš seminarske radove. Gledaj, Dejve, idi se istuširaj. I kaži mi koliko mi treba da stignem do tebe podzemnom železnicom od stanice sto desete ulice i Brodvej?” „Možda þetrdesetak minuta, ako odmah uhvatiš voz.” „Izvrsno. Videüemo se onda za sat vremena.” Klik. Slegoh ramenima. Luda ženska. Zove me Dejv. Niko me ne zove Dejv. Skidajuüi se, uputim se ka tušu, dugom ugodnom sapunjanju. Posle se izvalih u retkoj stanci opuštanja, Dejv Selig, ponovo þita svoj jutarnji trud i nalazi zadovoljstvo u onome što je stvorio. Nadajmo se da üe i Lumumba. Tada uzeh Apdajkovu knjigu. Stigoh do þetvrte strane i telefon ponovo zazvoni. Lisa: nalazi se na stanici kod dvesto dvadeset pete, želi da zna kako da doÿe do mog stana. Ovo je sada više nego šala. Zašto me ona tako prostosrdaþno progoni? Ali nema veze. Ja mogu da igram njenu igru. Dajem joj uputstva: Deset minuta kasnije kucanje na vratima. Lisa, u debelom crnom džemperu, onom istom koji smrdi na znoj, od subote uveþe, i tesne plave farmerke. Stidljiv osmeh, koji totalno odudara od njenog karaktera. Äûao”, reþe ona. Raskomotila se. „Kad sam te videla prvi put, imala sam neki intuitivni oseüaj o tebi: kod ovog tipa ima nešto specijalno. Moraš se njime tucati. Ako sam išta nauþila, to je da moram verovati svojoj intuiciji. Ja strujim nizvodno, Dejv, strujim nizvodno”. Sad je veü i skinula džemper. Njene grudi su teške i okrugle, sa sitnim, gotovo neprimetnim bradavicama. Jevrejska zvezda je udobno smeštena u dubokoj uvali meÿu njima. Tumara po sobi, razgleda moje knjige, ploþe, fotografije. „Pa kaži mi”, poþe ona. „Sada kad sam ovde. Zar nisam u pravu? Ima li iþeg specijalnog u tebi?” „Bilo je nekad”. „Šta?” „Za mene je da to znam, a za tebe da to otkriješ”, kažem i prikupljajuüi svoju snagu, uguravam svoj um u njen. To je brutalan frontalni napad, silovanje, pravo tucanje mozga. Naravno, ona ništa od toga ne oseüa. Kažem: „Vremenom sam imao jedan stvarno neobiþan dar. Sad je uglavnom istrošen, ali još uvek posedujem jedan deo, u stvari sada ga na tebi primenjujem”. „Fenomenalno”, reþe ona, i skide svoje farmerke. Nema gaüica. Biüe debela pre nego što napuni trideset godina. Butine su joj debele, stomak joj štrþi. Stidne dlake su joj neobiþno guste i rasprostranjene, ne liþe na trougao nego na neku vrstu dijamanta, crni dijamant dopire od njenih slabina skoro do kukova. Zadnjica joj je duboko ugnuta. Dok sam ispitivao njeno telo luÿDþki sam preturao po njenom umu, ne ostavljajuüi nijednu oazu privatnosti, uživajuüi u svom prisustvu dok traje. Nema potrebe da budem ljubazan. Ništa joj ne dugujem: ona mi se sama nabacila. Prvo, proverim, da vidim je li me slagala kad je rekla da nikad nije þula za Kiti. Istina, Kiti joj nije nikakav rod. Beznaþajna podudarnost prezimena, to je sve. „Sigurna sam da si pesnik, Dejv”, reþe ona kako smo se spojili i bacili na neraspremljen krevet. „To je isto intiutivni bljesak. ýak i ako sada radiš te seminarske radove, poezija je tvoja prava zanimacija, zar ne?“ Proÿoh rukom preko njenih grudi i stomaka. Oštar miris dolazi sa njene kože. Nije se prala poslednja tri ili þetiri dana, kladim se. Nema veze. Njene bradavice misteriozno izroniše, sitna kruta ljubiþasta ispupþenja. Ona se uvija, ja nastavih da pljaþkam njen um kao što su Goti pljaþkali Forum. Ona mi je širom otvorena; ushiüen sam zbog neoþekivanog povratka svoje snage. Njena autobiografija se sama prikazuje. Roÿena u Kejmbridžu. Dvadeset godina stara.

Otac profesor. Majka profesorka. Ima mlaÿeg brata. Nemarno detinjstvo. Male boginje, ospice, šarlahna groznica. Pubertet u jedanaestoj, izgubila nevinost u dvanaestoj. Abortus u šesnaestoj. Par lezbijskih avantura. Strašan interes za dekadentnu francusku poeziju. Droga, meskalin, psilocibin, kokain, þak se i oseüalo. Germantes joj daje. Germantes ju je odvukao u krevet petšest puta. Živa seüanja na to, njen um mi pokazuje više o Germantesu nego što želim da vidim. On se kotirao dosta visoko kod nje. Lisa se pojavljuje jaka, agresivna, njen imidž - liþni, kapetan svoje duše, gospodar svog lica... Ispod svega toga stvarnost je sušta suprotnost, naravno; ona se neverovatno boji. Nije loše dete. Oseüam malo krivice zbog neoþekivanog agresivnog naþina kojim sam spopao njen um, nisam uopšte imao obzira za njenu privatnost. Ali ja imam svoje potrebe. Nastavljam da tumaram njenim umom, u meÿuvremenu ona je spustila glavu do mojih butina. Jedva da se seüam kada mi je poslednji put neko to radio. Ona je iskusni felacionist. Hteo bih da uzvratim, ali ne mogu sebe navesti to da uradim; neki put sam gadljiv, a ona nije neko ko bi me zaludeo. Oh, pa, ostaviüu tu stvar za sve Germantese ovog sveta. Ležim i primam priliv iz njenog uma i prihvatam dar njezinih usta. Oseüam se muževno, elastiþno, samopouzdano, a zašto ne bih, dobija, dvostruko zadovoljstvo istovremeno, glava i raþvište? Nisam se povukao iz njenog uma, ipak sam se napokon povukao iz njezinih ustiju, okrenuo se, razdvojio joj butine, duboko ukliznuo u njenu þvrstu usku luku. Selig zvani pastuv. Selig bik. „Ooohhh”, reþe ona, savijajuüi kolena. „Ooooh”. I poþesmo da se igramo životinje sa dve grbe. Prikriveno sam se dvostruko hranio, prikljuþivši se u njeno zadovoljstvo i time udvostruþio sopstveno; svaki udar donosio mi je umnoženo i slatko eksponencijano zadovoljstvo. Ali tada se desilo nešto smešno. Iako je ona bila blizu vrhunca - dogaÿaj za koji znam da kad se dogodi da üe uznemiriti naš mentalni kontakt, priliv iz njenog uma veü biva nepostojan i nerazgovetan, više buka nego signal, slike se gube u tutnjavi šumova. Ono što mi dolazi je osakaüeno i daleko; koprcao sam se da održim kontakt sa njenom svešüu, ali bez uspeha, bez uspeha, ona mi je iskliznula, iz trena u tren uzmicala mi je, sve dok više nije bilo ikakvog spoja. I u tom trenutku razdvajanja moja muškost je iznenada klonula i ispala iz nje. Ona, iznenaÿena, bila je šokirana. „Šta te je spustilo?” upita. Nalazim da je nemoguüe da joj objasnim. Prisetim se da me Judita pitala, pre par nedelja, da li sam gledao na gubitak mentalne moüi kao na metaforu za impotenciju. Neki put da, odgovorio sam joj tada. A sada, ovde, po prvi put, metafora se stapa sa stvarnošüu; dva pada su integrisana. On je impotentan ovde i on je impotentan onde. Jadan Dejvid. „Pretpostavljam da mi je pažnja bila odvraüena”, rekoh joj. Ali zato, ona ima svoje veštine; sledeüih pola sata ona me je obraÿivala, prstima, usnama jezikom, kosom, grudima, ne uspevajuüi niþim da me uzbudi, u stvari sve više mi je odvraüala sa svakom svojom razjarenom usredsreÿenošüu. „Ja to ne razumem”, reþe ona. „Tako si dobro poþeo, je li nešto što se tiþe mene što te je odvratilo?” Ja je razuveravam. Bila si sjajna, bebice. Ovakve stvari se neki put jednostavno dese i niko ne zna zašto. Ja joj kažem: „Hajde samo da se odmorimo i možda üe se vratiti u život”. Mi se odmaramo. Jedan do drugog, milujuüi njenu kožu na apstraktan naþin, isprobavam usput par probnih pokušaja da joj prodrem u um. Niti treptaj na telepatskom nivou niti treptaj. Grobna tišina. Da li je to to, kraj upravo ovde i sad? Zar sada konaþno nestaje? I sad sam kao i svi ostali. Osuÿen da se snalazim samo reþima. „Imam ideju”, reþe ona. „Idemo da se zajedno istuširamo. To ponekad zna uzbuditi muškarca”. Nisam imao prigovor na to; možda üe to i da upali, a u svakom sluþaju ona üe bar nakon toga lepše mirisati. Uputili smo se prema kupatilu. Jaki mlazevi oživljavajuüe mlake vode. Uspeh. Usluge njenih sapunjavih ruku oživele su me. Skoþismo do kreveta. Još uvek

ukruüen, bio sam na njoj i uzeo je. Gasp gasp gasp, moan moan moan. Ništa ne mogu da dobijem na mentalnim talasima. Iznenada ona se smešno zgrþi, naprezanje, žestoko ali brzo, i moja sopstvena napetost je brzo poprati. Toliko za seks. Skupili smo se jedno pored drugog, milujuüi se posle odsjaja. Ponovo pokušah da je isprobam. Nula. Nuu-la. Nestala je? Mislim da je stvarno nestala. Mlada damo, danas si prisustvovala istorijskom dogaÿaju. Propadanju izuzetne ESP sposobnosti. Ostavljajuüi za sobom samo ovu moju smrtnu ljusku. Teško meni. „Volela bih da proþitam neku tvoju pesmu, Dejv”, reþe ona. • Ponedeljak uveþe, oko sedam i trideset. Lisa je napokon otišla. Izašao sam na veþeru u obližnju piceriju. Dosta sam miran. Udar koji me je zadesio, u stvari, još nije registrovan. ýudno je da mogu biti tako pomirljiv. U jednom trenutku, to znam, to üe neizbežno da me totalno obuzme, slamajuüi me, smrskavajuüi me; ja üu plakati, vikati, lupati glavom o zid. Ali za sada sam iznenaÿujuüe smiren. Jedan neobiþan posmrtni oseüaj, kao da sam nadživeo sebe. A i oseüaj olakšanja; odlaganje je prekinuto, proces je završen, umiranje je okonþano, a ja sam ga preživeo. Naravno ne oþekujem da ovo raspoloženje traje. Ja sam izgubio nešto izuzetno u svom biüu, i sada oþekujem strah i jad i oþajanje koji üe sigurno uskoro eksplodirati. Izgleda da je moje tugovanje odloženo. Ono što sam mislio da je skroz nestalo, nije još nestalo. Uÿoh u piceriju i þovek za tezgom uputi mi malodušan hladan njujorški osmeh dobrodošlice, i ja dobih ovo, ne tražeüi, od onoga šta se nalazi iza njegove masne face: Hej, pa evo ga onaj peder koji uvek traži više ringlica. ýitam ga jasno. Tako znaþi, još nije mrtva! Još nije sasvim mrtva! Samo se odmara za trenutak. Samo se skrila. • Utorak. Hladnoüa me prožima do srži, jedan od onih užasnih dana kasne jeseni kada je svaka kap vlage isceÿena iz vazduha, a sunþevi zraci su kao seþiva. Završio sam još dva seminarska rada koje üu predati sutra. ýitam Apdajka. Judita je zvala posle ruþka. Uobiþajen poziv na veþeru. Moj uobiþajen neodreÿen odgovor. „Šta misliš o Karlu?” upita ona. „Vrlo postojan þovek”. „On želi da se udam za njega”. „Pa?” „Isuviše je rano. Ja ga stvarno i ne poznajem, Dav. Sviÿa mi se, strahovito mu se divim, ali ne znam da li ga i volim”. „Onda nemoj da se zaletiš”, rekoh. Njeno sentimentalistiþko oklevanje mi je dosadno. Ne razumem zašto se iko ko je dovoljno star da zna konaþni rezultat ipak ženi. Zašto je ljubavi potreban ugovor? Zašto staviti sebe u ralje države i dati joj moc nad tobom? Zašto pozivati advokate da se jebu sa tvojom imovinom? Brak je za nezrele, i za nesigurne i za neznalice. Mi koji vidimo kroz takve institucije, trebalo bi da budemo sretni da živimo zajedo bez legalne prinude, eh, Toni? Eh? I rekoh: „Uostalom, ako se udaš za njega on üe verovatno zahtevati da otkaþiš Germantesa. Ne verujem da bi mu se to svidelo” „Ti znaš o meni i Klodu?” „Naravno”. „Ti uvek sve znaš”. „To je bilo baš oþigledno, Judo”

„Mislila sam da tvoja moü slabi”. „Ona slabi, slabi, brže nego ikada. Ali to je ipak baš bilo oþigledno. I golom oku”. „U redu. Šta misliš o njemu?” „On je smrt. On je ubica.” „Krivo si ga procenio, Dav”. „Provirio sam u njegov um. Video sam ga, Judo. On nije ljudsko biüe. Ljudi su igraþke za njega”. „Kad bi sada mogao da þuješ sopstveni glas, Dav. Mržnju, ljubomoru bez ustezanja...” „Ljubomoru? Zar sam toliko rodoskrnavan?” „Uvek si bio”, reþe ona. „Ali ostavi prošlost. Stvarno sam pomislila da bi ti prijalo da upoznaš Kloda”. „I jeste. Fascinantan je. Isto tako mislim da su i kobre fascinantne”. ,.Oh, jebi se, Dav”. „Ti želiš da se pretvaram da mi se on sviÿa?” „Ne þini mi ikakve usluge.” Stara hladna Judita. „Kakvo je Karlovo mišljenje o Germanesu?” Ona se uüuta. Konaþno: „Dosta negativno, Karl je, znaš, dosta staromodan, isto kao i ti”. „Ja?” „Oh, ti si tako prokleto ispravan, Dav! Ti si takav puritanac! Ceo moj prokleti život þitaš mi bukvicu o moralnosti. Prvi put kad sam se tucala, bio si tu, preteüi pokazujuüi prstom na mene...” „Zašto se on ne sviÿa Karlu?” „Ne znam. On misli da je Klod zlokoban. Izrabljivaþ”. Njen glas je iznenada potišten i monoton. „Možda je on samo ljubomoran. On zna da ja još uvek spavam sa Klodom. Oh, Isuse, Dav, zašto se mi ponovo prepiremo? Zašto ne možemo jednostavno samo razgovarati?” „Ja nisam taj koji se prepire. Ja nisam taj koji je podigao glas”. „Ti me izazivaš. Uvek to radiš. Prvo me špijuniraš, a onda me izazivaš i pokušavaš da me Xüutkaš”. „Odvikavanje od starih navika je teško, Judo. Stvarno, mada; ja nisam ljut na tebe”. „Zvuþiš tako izveštaþeno!” „Ja nisam ljut. Ti si. Naljutila si se kad si videla da smo se Karl i ja složili oko tvog prijatelja Kloda. Ljudi se uvek naljute kad im se kaže nešto što oni ne žele da þuju. Slušaj, Judo, radi što god te volja. Ako je Germantes tvoj tip, samo izvoli”. „Ne znam. Jednostavno ne znam”. Neoþekivan ustupak: „Možda ima nešto bolesno u mom odnosu sa njim”. Njeno okrutno samopouzdanje naglo nestade. To je ono divno kod nje: dobijaš drugaþiju Juditu svaka dva minuta. Sada, raznežena, topeþi se, izgledala je nesigurna zbog svojih muka, prema meni. „Da li üeš doüi na veþeru sledeüe nedelje? Mi žarko želimo da se vidimo s tobom.” „Pokušaüu”. „Zabrinuta sam zbog tebe, Dav”. Da, evo poþinje. „Izgledao si tako napet na žurci u subotu”. „Dosta mi je teško. Ali nekako üu uspeti”. Nije mi do priþanja o sebi. Ne želim njeno sažaljenje, jer kad dobijem njeno, poþHüu sam sebe da sažaljevam. „ýuj, zvaüu te uskoro, u redu?” „Da li si još uvek pun bola, Dav?” „Prilagoÿavam se. Prihvatam celu stvar. Hoüu da kažem, biüu u redu. ýXüemo se, Judo. Pozdravi Karla.” I Kloda, do-

• Sreda ujutro. Idem do univerziteta da predam poslednju gomilu remek-dela. ýak je hladnije nego juþe, vazduh je bistriji, sunce je sjajnije, udaljenije. Svet izgleda isušen. Mislim da je vlažnost vazduha minus šesnaest procenata. Ovo je klima u kojoj sam nekad funkcionisao izuzetnom jasnoüom precepcije. Ali skoro ništa nisam primio tokom vožnje podzemnom železnicom do Kolumbije, samo malo zbrkanog blebetanja i siktanja, ništa konkretno. Više ne mogu biti siguran kog dana imam moü; izgleda da je danas jedan od onih dana kad je odsutna. Nepredvidljiv, takav si ti, ti koji živiš u mojoj glavi, nepredvidljiv. Bacakaš se nasumice u samrtnim mukama. Idem do svog uobiþajenog mesta i svojih mušterija, one dolaze, dobijaju od mene ono zbog þega su došle, stavljaju zelene novþanice u moj dlan. Dejvid Selig, dobrotvor nediplomirane ljudske vrste. Vidim Jahja Lumumbu kao crnu sekvoju, kako se probija od Batlerove bibiloteke. Zašto se tresem? To je zbog hladnoüe u vazduhu, zar ne, nagoveštaj zime, kraj godine. Kako se košarkaška zvezda približavala mahao je, klimao glavom, osmehivao se; svi ga poznaju, svako mu se javlja. Oseüam izvestan oseüaj da uþestvujem u njegovoj slavi. Kada sezona poþne, možda üu iüi i gledati ga kako igra. „Imaš li rad, þoveþe?” „Ovde je.” Odvojim rad sa hrpe. „Eshil, Sofokle, Euripid. Šest stranica. To je dvadeset jedan dolar, manje pet koje si mi veü dao, duguješ mi šesnaest dolara.” Äýekaj, þoveþe”. On sede pored mene na stepenice. „Prvo, moram da proþitam ovaj jebeni rad, je l' tako? Odakle ja znam da si ga pošteno uradio, ako ga ne proþitam?” Gledam ga dok þita. Nekako sam oþekivao da üe mrdati usnama, da üe zastajkivati kod nepoznatih reþi, ali ne, njegove oþi su brzo preletale preko reþenica. Gricka usnu. ýitao je sve brže i brže, nestrpljivo okretao stranice. Proþitavši ga, on me pogleda, a u njegovim oþima se vidi smrt. „Ovo je sranje, þoveþe”, reþe on. „Mislim da je ovo pravo sranje. Kakav trik izvodiš?” „Garantujem da üeš dobiti najmanje osmicu. Ne moraš da platiš dok ne dobiješ ocenu. Bilo šta ispod osmice i...” „Ne, slušaj ti mene. Ko priþa o oceni? Ja uopšte ne mogu da predam ovu jebenu stvar. Gledaj, pola je crnaþki sleng, a druga polovina direktno je prepisana iz neke knjige. Ludo sranje, to je to u stvari. Profa üe to proþitati, onda üe me pogledati, i reüi: Lumumba, za koga me ti smatraš? Ti misliš da sam glup, Lumumba? Ti nisi napisao ovo ÿubre, to üe on meni reüi. Ti ne veruješ ni jednu reþ od ovoga.” Ljutito se pridigao. „Evo sad, proþitaüu ti jedan deo ovog, þoveþe. Pokazaüu ti šta si mi dao.” Listajuüi stranice, gledao je mrgodno, pljuvao, odmahivao glavom. „Ne. Zašto, do ÿavola, to da radim? Znaš li šta si hteo s tim da kažeš, þoveþe? Ismejavaš me, to je to. Igraš se sa glupom crnþugom, þoveþe.” „Pokušavao sam da izgleda uverljivo, da si ti to napisao...” ÄĈubre. Još me jebeš u mozak, þoveþe. Izmislio si hrpu smrdljivog jevrejskog sranja o Euripidu i nadaš se da üu imati problema pokušavajuüi da ovo predam kao moj rad.” „To je laž. Uradio sam najbolji moguüi rad za tebe, i nemoj misliti da se nisam dobro oznojio. Kad si veü unajmio þoveka da ti uradi seminarski rad, mislim da moraš biti spreman da Rþekuješ izvesne...” „Koliko ti je vremena trebalo za ovo? Petnaest minuta?” „Osam sati, možda deset”, rekoh. „Znaš šta mislim da pokušavaš da uradiš Lumumba? Ti

primenjuješ obrnuti rasizam. Jevreji ovo, jevreji ono - ako veü toliko ne voliš Jevreje, zašto nisi našo crnca da ti napiše seminarski rad? Zašto ga nisi sam napisao? Pošteno sam uradio tvoj rad. Ne sviÿa mi sa da þujem da se skrnavi, nazivajuüi ga smrdljivim jevrejskim sranjem. A govorim ti da ako predaš ovaj rad, sigurno üeš dobiti prolaznu ocenu, najverovatnije üeš dobiti osmicu, u najmanju ruku”. „Oboriüe me, to üe biti.” „Ne. Ne. Možda ti ne uviÿaš na što sam ja ciljao. Daj da pokušam da ti objasnim. Ako mi daš rad na par minuta tako da bih ti mogao proþitati par stvari... možda üe ti biti jasnije ako ja...” Ustajuüi, pružam ruku da uzmem rad, ali on se nakezio i držao ga visoko iznad moje glave. Trebale bi mi merdevine da ga dohvatim. Nema svrhe da skaþem. „Hajde, do ÿavola, nemoj se igrati sa mnom! Daj mi rad!” Skoþih, a on trzne zglobom ruke i šest stranica odleti niz vetar i nastaviše da lete istoþno niz Koledž Voka. Umiruüi, posmatrao sam kako odlaze. Stišao sam pesnice; iznenaÿujuüi izliv besa eksplodirao je u meni. Želim da razbijem njegovo podrugljivo lice. „Nije trebalo to da uradiš”, rekoh. „Nije trebalo da ga tek tako baciš”. „Ti mi duguješ mojih pet dolara, þoveþe.” „Saþekaj malo. Ja sam uradio posao za koji si me ti iznajmio, i...” „Ti si rekao da ne naplaüuješ rad ako nije dobar. U redu, rad je pravo sranje. Nema naplate. Daj mi mojih pet dolara.” „Ne. Ne igraš fer, Lumumba. Pokušavaš da me odereš.” „Ko koga ovde pelješi? Ko je postavio uslove za naš biznis? Ja? Ti. Šta da radim sada za seminarski rad? Moram da ga prijavim kao nedovršenog, a to je tvoja krivica. Na primer, šta ako me oni izbace, ili ne izaberu u tim zbog toga? Huh? Huh? Šta onda? Gledaj, þoveþe, muka mi je da te gledam. Daj mi petaka.” Da li on ozbiljno misli da mu vratim pare? Ne mogu da procenim. Pomisao da moram da mu vratim novac mi je odvratna, a nije samo zbog toga što bih izgubio novac. Želeo bih kad bih ga mogao proþitati, ali ne mogu dobiti ništa iz njega na ovom nivou; totalno sam blokiran sada. Blefiraüu. Rekoh: „Šta je ovo, robovlasništvo naopako okrenuto? Ja sam uradio posao. Boli me uvo koji je tvoj ludi iracionalan razlog zbog þega si odbio da ga primiš. Ja üu da zadržim petaka. Barem petaka.” „Daj mi pare, þoveþe.” „Idi do ÿavola ” Poþeo sam da odlazim. On me zgrabi - njegova ruka, sasvim je raširena prema meni, mora da je duga kao jedna moja noga - i povuþe me prema sebi. Poþeo je da me trese. Zubi mi cvokoüu. Njegov kez je širi nego ikad, ali oþi su demonske. Zamahnuh pesnicom ka njemu, ali, on me drži na odstojanju da ne mogu þak ni da ga dirnem. Poþinjem da urlam. Gomila je poþela da se okuplja. Iznenada trojica ili þetvorica, u univerzitetskim jaknama, nas opkoliše, svi su crni, svi divovi, mada nisu veliki kao on. Njegovi klupski drugovi. Smejali su se, urlali, skakali tamo amo. Ja sam igraþka za njih. „Hej, þoveþe, da li te on uznemirava?”, upita jedan od njih. „Treba li ti pomoü, Jahja?”, vikao je drugi. „Šta ti ovaj bledoliki govnar radi, þoveþe?” javi se treüi. Oni su stali u krug i Lumumba me gumu prema onome sa njegove leve strane, koji me uhvati i zavitla me dalje naokolo u krug. Ja se okreüem, spotiþem; zanosim; nisu mi dopustili da padnem. Okolo i okolo i okolo. Neþiji lakat udari u moju usnu. Okusim krv. Neko mi lupi šamar, a moja glava se okrene unazad. Prsti se zabadaju u moja rebra. Shvatih da üu biti vrlo teško

povreÿen, da üe me u stvari ovi džinovi prebiti. Glas koji jedva prepoznajem kao svoj ponudi Lumumbi naknadu, ali niko nije primeüivao. Oni su nastavili da me vitlaju od jednog do drugog. Sada nema šamaranja, nema zabadanja, veü pesniþenja. Gde je univerzitetska policija? Upomoü! Upomoü! Pajkani spašavajte! Ali niko ne dolazi. Ne mogu da uhvatim vazduh. Oni vrište na mene, racistiþke epitete, reþi koje jedva razumem, žargone duševne braüe koji mora da je izmišljen prošle nedelje; ne znam kako me nazivaju, ali mogu da osetim mržnju u svakom slogu. Upomoü? Upomoü? Svet se divlje vrti. Sada znam kako se košarkaška lopta oseüa, ako bi košarkaška lopta uopšte mogla da oseüa. Neprekidno udaranje, zamagljenost beskrajnih pokreta. Molim vas, bilo ko, neko, pomozite mi, zaustavite ih. Bol u grudima: grumen belog toplog metala iza grudne kosti. Ne mogu da vidim. Mogu samo da oseüam. Gde su mi stopala? Konaþno padam. Gledaj samo kako se brzo stepenice primiþu. Hladan poljubac kamena napravi masnicu na mom obrazu. Možda sam veü izgubio svest; kako mogu da znam? Bar jedna uteha. Ne mogu pasti niže od ovoga.

22 Bio je spreman da se zaljubi kad je sreo Kiti, više nego zreo, i žudeo je za emocionalnom vezom. Verovatno je u tome bio problem; ono što je on oseüao prema njoj nije bila toliko zaljubljenost koliko zadovoljstvo zbog ideje da je zaljubljen. Ili možda nije. Nikada nije svoj oseüanje prema Kiti shvatio na neki obiþan naþin. Oni su imali svoju romansu leta 1963. godine, godine koju on pamti kao poslednje leto svojih nadanja i dobre volje pre duge jeseni entropiþnog haosa i filozofskog oþajanja koje je zahvatilo zapadno društvo. Džek Kenedi je tada upravljao stvarima, i dok mu ništa nije polazilo za rukom - politiþki, on je ipak uspevao da odaje utisak da üe ipak u svemu uspeti, ako ne odmah, a onda sigurno u njegovom neizbežnom drugom mandatu. Nuklearne probe u atmosferi su upravo bile zabranjene. Vruüa linija izmeÿu Vašingtona i Moskve tek se uspostavljala. Državni sekretar Rask je u avgustu izjavio da je vlada Južnog Vijetnama brzo preuzimala kontrolu nad dodatnim seoskim površinama. Broj Amerikanaca koji su poginuli u Vijetnamu još nije dostigao sto. Selig, koji je tad imao dvadeset osam godina, tek se odselio iz stana u Bruklinu u manji u Vest Seventizu. Tada je još radio kao deoniþar, od svih najmanje verovatnih stvari. To je bila ideja Toma Najkvista. Posle šest godina, Najkvist je još uvek bio njegov najbliži i verovatno jedini prijatelj, iako je njihovo prijateljstvo znatno oslabilo poslednjih par godina. Najkvistova skoro arogantna sigurnost u samog sebe uticala je da se Selig oseüa sve nekomotnije, te je Selig nalazio da je poželjno da napravi neku distancu, psihološku i geografsku, izmeÿu sebe i starijeg þoveka. Jednog dana Selig je þežnjivo rekao da kad bi mu uspelo da sakupi izvesnu sumu novca - recimo dvadeset pet hiljada dolara ili tako nešto - da bi otišao na usamljeno ostrvo i proveo par godina pišuüi roman, þija bi glavna tema bila otuÿenje u savremenom životu, ili nešto u tom smislu. On nije nikad napisao nešto ozbiljno i nije bio siguran da to iskreno želi. Potajno se nadao da üe mu Najkvist jednostavno dati novac - Najkvist bi mogao da digne dvadeset pet hiljada dolara u toku jednog posle podneva ako je to želeo - i reüi: „Evo, drugar, idi i budi kreativan.” Ali Najkvist nije tako radio. Umesto toga on bi rekao da je najlakši naþin za nekog bez kapitala da brzo napravi puno novca da se prihvati posla agenta neke meštarske firme. Provizija bi bila pristojna, dovoljna za život i da još nešto ostane, ali pravi novac bi došao tek kad bi se pratili svi vešti manevri iskusnih meštara - kratke prodaje, kupovina novih zaliha, arbitražni poduhvati. Ako se tom dovoljno posvetiš, rekao mu je Najkvist, možeš da napraviš novaca baš koliko zaželiš. Selig je prigovorio da on ne zna ništa o Vol Stritu. „O svemu bih te mogao nauþiti za tri dana”, reþe Najkvist. U stvari trebalo mu je mnogo manje. Selig je skliznuo u Najkvistov um na jedan ubrzani sažeti krus finansijske terminologije. Najkvist je sve definicije imao uredno složene: opšte deonice i one koje su poželjne, kratke i duge deonice, ulaganje i zvanje, obveznice, konvertibile, dobici kapitala, specijalne sitaucije, doprinosi koji se gase i oni koji tek rastu, ponude druge kategorije, specijalisti i šta oni rade, tržište izvan berze, Dou-Džonsa prosek, šeme i grafikoni, i sve ostalo. Selig je sve to memorisao. Postojala je neka vrsta snažnog slikovitog kvaliteta u tom prenošenju, iz uma u um, sa Najkvistom koji olakšava memorisanje. Sledeüi korak bio je da se prijavi kao regrut. Svaka velika meštarska firma tražila je pripravnike - Meril Linþ, Gudbadi, Hajden Stoun, Klark Dodž, celo jato. Selig je nasumice izabrao jednu od njih i konkurisao. Oni su mu dali jedan test o berzi kao jedan od naþina preliminarne selekcije; on je znao veüinu odgovora, a one koje nije znao pokupio je iz umova kolega koji su takoÿe testirani, veüina ih je pratila berzu od detinjstva. Imao je sve taþne odgovore; bio je primljen. Posle kraüeg

pripravniþkog perioda bio je registrovan kao predsednik, radeüi u jednoj novoj meštarskoj kancelariji na Brodveju u blizini sedamdeset druge ulice. Bio je jedan od pet agenata, svi su bili relativno mladi. Klijentela je pretežno bila jevrejska i uopšte, svi su bili matori: sedamdesetpetogodišnje stare udovice iz ogromnih apartmana iz sedamdeset druge ulice i penizonisani proizvoÿDþi odeüe koji su grickali cigare i živeli u Vest End aveniji i Riversajd drajvu. Neki od njih su imali stvarno puno novaca koji su investirali na vrlo predostrožan naþin. Neki su gotovo bili bez prebijene pare, ali su insistirali na kupovini þetiri akcije Kon Edisona ili tri akcije Telefonske kompanije samo da bi živeli u iluziji prosperiteta. Pošto je veüina klijenata bila stara i nije radila, celokupan obim poslovanja u kancelariji ugovarao se liþno, a ne preko telefona; uvek je bilo prisutno deset do dvanaest starijih graÿana koji su se muvali oko berzanskog telegrafskog aparata, tu i tamo jedan od njih doteturao bi se do stola svog agenta ljubimca i izdao nalog. ýetvrtog dana Seligovog poslovanja jedan cenjeni klijent doživeo je fatalan srþani napad tokom prikupljanja svoje dobiti. Niko nije bio iznenaÿen þak ni uzbuÿen, ni ostali agenti, niti prijatelji žrtve: posetioci su umirali u kancelariji u proseku jedanput meseþno, nauþio je Selig. Kismet. Naÿeš se u takvoj situaciji da oþekuješ da ti prijatelj rikne, kad zaÿeš u odreÿene godine. Ubrzo je Selig postao miljenik, naroþito meÿu starijim damama; sviÿao im se jer je bio sladak jevrejski deþak, a nekolicina mu je ponudila da ga upoznaju sa pristojnim unukama. On je uvek odbijao ove ponude, ali ljubazno; dostigao je taþku da bude uglaÿen i strpljiv sa njima, igrajuüi se unuka. Veüina ih je bila neškolovana, praktiþno nepismene žene, koje su održavale u stanju doživotne naivnosti od strane svojih energiþnih, pohlepnih supruga sklonim srþanim bolestima; sada, kad su nasledile više pare nego što bi na bilo koji naþin mogle potrošiti, niti imale neku stvarnu ideju kako da ih ulože, u potpunosti su zavisile od slatkih, mladih agenata. Provirujuüi u njihove umove, Selig je gotovo uvek nalazio da su nejasni i žalosno nerazvijeni - kako neko može živeti sedamdeset pet godina a da nikad nije imao neku ideju? - ali par živahnih dama pokazivalo je srþanost, strastvenu seljaþku gramzivost, zanosnu na neki svoj naþin. Muškarci su bili manje prijatni - puni love, ali uvek u potrazi za naþinom na koji bi zaradili više. Vulgarnost i svirepost njihovih ambicija bila ju je odbojna, te je u njihove umove zavirivao samo onda kad je to bilo neophodno, samo toliko da bi stekao bolju predstavu što su svojim investicijama hteli da dobiju tako da bi ih on uslužio na naþin na koji oni žele da budu usluženi. Mesec dana medu tim ljudima bilo je sigurno više nego dovoljno da Rokfelera pretvore u socijalistu, zakljuþio je on. Poslovanje je bilo ustaljeno i ništa se izuzetno nije dešavalo; jednom stekavši krug redovnih mušterija Seligova provizija je bila oko sto šezdeset dolara nedeljno, što je bilo više nego što je ikad zaraÿivao, ali ni izbliza onoliko koliko je zamišljao da posrednici mogu zaraditi. „Sreüan si što si ovde došao da radiš u proleüe”, reþe mu jedan kolega. „U zimskim mesecima svi se klijenti presele na Floridu, a mi onda možemo da se ugušimo pre nego što nam se da neki posao.” Kao što je Najkvist predvideo, bio je sposoban da obrne nešto na svoju ruku, što mu je donosilo pristojan profit; u kancelariji su uvek cirkulisali mali lepi posliüi, dobri saveti koji su se isplatili. Poþeo je sa ušteÿevinom od tristapedeset dolara i brzo je nagomilao svoj svežanj do visoke þetvorocifrene brojke, zaraÿujuüi na Krajsleru i Kontrol Dati i RCA i Sanrej DX ulju, hitro i spretno trgujuüi deonicama kada bi doprle glasine o stapanjima, rascepu deonica, ili dinamiþnom rastu deonica odreÿene kompanije; ali otkrio je da Vol Strit ide u dva pravca, i veüina njegovog dobitka istopila se u loše procenjenim razmenama u Bransviku, Bekman Instrumentima, i Martin Marieti. Došao je do saznanja da nikad neüe imati dovoljno da bi mogao otiüi i napisati roman. Možda je to i dobro; da li je svetu potreban još jedan romanopisac, amater? Pitao se koji je sledeþi posao koji üe obavljati. Posle tri provedena meseca kao posrednik imao je

neku ušteÿevinu u banci, ali ne mnogo, i bilo mu je užasno dosadno. Sreüa mu je dovela Kiti. Ona je došla jednog sparnog jutra u julu u devet i trideset. Berza još nije bila otvorena, veüina mušterija bila je pobegla na Katskil da provede leto i kancelarija je bila pusta; bio je tu Martinson - upravnik, Nadel - jedan od posrednika, i Selig. Martinson je radio na obraþunu, Nadel je priþao preko telefona s nekim u centru grada, pokušavajuüi da povoljno okonþa komplikovan posao u Amerikan Fotokopi, a Selig, besposlen, sanjario je da se zaljubljuje u .neþiju prekrasnu unuku. Tada se vrata otvoriše i neþija prekrasna unuka uÿe. Nije baš prekrasna, ali veoma privlaþna: devojka od oko dvadesetak godina, tanana i srazmemo graÿena, visoka oko metar šezdeset pet, razbarušene svetlosmeÿe kose, plavo-zelenih oþiju, lepih crta lica, dražesno vitke graÿe. ýinilo se da je stidljiva, inteligentna, nekako nevina, interesantna mešavina zrelosti i naivnosti. Nosila je belu svilenu bluzu - zlatan lanac je ležao na njenim malenim grudima - i do þlanka dugu smeÿu suknju, koja je nagoveštavala skladno graÿene noge. Ne, nije prekrasna devojka ali je sigurno zgodna. Osveženje za oþi. Kog ÿavola, þudio se Selig, traži u svojim godinama u ovom hramu Mamona? Došla je ovde pedeset godina pre vremena. Znatiželja ga je gonila da uputi svoju probnu bušilicu u njen um, dok mu se ona približavala. Tražeüi samo površne stvari: ime, godište, braþni status, adresu, broj telefona, cilj njene posete - šta još? Nije dobio ništa. To ga je šokiralo. Bilo je to neverovatno iskustvo. Jedinstveno. Da zaÿe do uma i ustanovi da je on apsolutno nepristupaþan, neprovidan, skriven kao iza nekog neprobojnog zida - tako nešto nikada ranije nije mu se desilo. Nije dobijao ikakve signale od nje. Ona je mogla biti plastiþna manekenska lutka u izlogu neke robne kuüe, ili bezumni robot sa neke druge planete. Sedeo je trepüXüi, pokušavajuüi da objasni svoj neuspeh, da uspostavi kontakt. Bio je toliko zaprepašüen potpunom prazninom, da je zaboravio da sluša ono što mu je ona priþala, i morao ju je zamoliti da mu ponovi. „Rekla sam da bih želela da otvorim posredniþki raþun. Vi ste agent-posrednik?” Plašljivo, trapavo, pogoÿen iznenadnom mladalaþkom nespretnošüu, pružio joj je par formulara. U meÿuvremenu ostali agenti su pristigli, ali prekasno: po pravilima kuüa ona je bila njegova mušterija. Sedeüi pored njegovog pretrpanog stola, rekla mu je o svojim potrebama investicije, dok je on studirao elegantno stanjenu strukturu njenog nosa, opiruüi se bez uspeha smetenosti i zagonetnosti mentalne nepristupaþnosti, i, bez obzira ili verovatno zbog te nepristupaþnosti, oseüao je da se bespomoüno zaljubljuje u nju. Imala je dvadeset dve godine, tek pre godinu dana je diplomirala na višoj školi, dolazi sa Long Ajlenda, i stanovala je sa još dvema devojkama na Vest End aveniji. Neudata - ne tako davno postojala je jedna duga uzaludna ljubavna veza koja je završena raskidom veridbe, to üe kasnije otkriti. (Kako mu je to bilo neobiþno da ne otkrije sve odjednom, da uzima informacije kad mu se prohte.) Imala je osnovu iz matematike, radila je kao programer, izraz koji mu je, 1963. godine, malo znaþio; nije bio siguran da li ona konstruiše kompjutere, da li radi na njima, ili ih popravlja. Nedavno je nasledila šest i po hiljada dolara od tetke iz Arizone, a njeni roditelji, koji su oþito bili strogi i veliki zagovornici vaspitanja - snaÿi se sam ili propadni, rekli su joj da sama investira novac, kao naþin da preuzme odgovornost zrelih ljudi. Tako da je ona svratila u meštarsku kancelariju, u komšiluku, kao jagnje koje dolazi na strižanje, da investira svoj novac. „Šta želite?” upita je Selig. „Da stavite na sigurne plave žetone, ili da bude malo akcije, šansa da kapitalno zaradite?” „Ne znam. Ne znam osnovne stvari o berzi. Samo ne bih želela da uradim nešto glupo.” Neki drugi posrednik - Nadel, recimo - održao bi joj govor u stilu, bez rizika nema dobitka, i savetovao bije da zaboravi na stare i iznurene koncepte kao što su dividende, usmerio bi je na portofolio akciju - Teksas Instrumenti, Kolins Radio, Polaroid, takve i sliþne stvari. A

onda bi obrtao njen raþun svakih par meseci, pretvorio bi Polaroid u Kseroks, Teksas Instrumente u Ferþajld Kamere, Kolins u Amerikan Motors, Amerikan Motors opet u Polaroid praveüi sebi zavidnu proviziju a, možda bi zaradio i njoj nešto novca, ili bi možda izgubio jedan deo. Selig nije imao petlju za takve manevre. „Ovo üe zvuþati nesvarljivo”, reþe on, „ali hajde da idemo na sigurno. Preporuþio bit ti par sigurnih stvari koje ti nikad neüe doneti bogatstvo ali te isto tako neüe ni povrediti. Jednostavno ih možeš staviti na stranu i posmatrati kako rastu, bez potrebe da proveravaš tržište svakodnevno, da vidiš da li treba da prodaješ. Jer ti, u stvari, ne želiš da se brineš zbog kratkotrajnih nestabilnosti, zar ne?” Ovo je bilo apsolutno suprotno uputstvima koje je dobio od Martinsona kako da savetuje nove mušterije, ali do ÿavola sa tim. Nabavio joj je akcije Džersi Standarda, akcije Telefonske kompanije, malo IBM, dve od dobre elektro mreže, i trideset deonica zamrznutog fonda zvanog Lehman Korporacija, koje su posedovale i njegove starije mušterije. Ona nije postavljala pitanja, nije htela ni da zna šta znaþi zamrznuti fond. „Tako”, reþe on. „Sada imaš portofolio. Ti si sad kapitalista.” Ona se nasmeši. Bio je to stidljiv, poluusiljen osmeh, ali mu se uþinilo da je opazio flertovanje u njenim oþima. Bio je na mukama jer nije bio u moguünosti da je þita, pa je bio prinuÿen da zavisi samo od spoljnih signala, da bi bio u stanju da zna kako stvari stoje. Ali ipak je reskirao. „Šta radiš veþeras?”, upita on. „Ja radim do þetiri.” Bila je slobodna, reþe ona. Osim što radi od jedanaest do šest. Dogovorili su se da doÿe po nju oko sedam sati, kod nje kuüi. Nije mogao da pogreši u oceni njenog toplog osmeha, dok je izlazila iz kancelarije. „Ti sretno kopile”, reþe Nadel. „Šta si uradio, dogovorio si sastanak sa njom? To je kršenje SEC pravila, da agent ugovara tucanje sa mušterijama.” Selig se samo nasmeje. Dvadesetak minuta pošto se berza otvorila, skinuo je dvesto deonica sa Molibdena na Ameksu i do ruþka zakljuþio svoju prodaju za taþku i po niže. To bi trebalo da bude dosta da pokrije troškove veþere, raþunao je on, i još nešto da ostane. Najkvist mu je savetovao da to juþe uradi, Moli je dosta kratak, sigurno üe ispasti. Tokom zatišja poslepodne, oseüajuüi se zadovoljan samim sobom, telefonirao je Najkvistu da ga izvesti o svom poduhvatu. „Prerano si zatvorio”, reþe Najkvist odmah. „On üe pasti još pet ili šest taþaka ove nedelje. Pametan ulagaþ novca to þeka.” „Nisam toliko pohlepan. Zadovoljiüu se sa tri brze novþanice.” „To nije naþin da se obogatiš.” „Izgleda da mi nedostaje kockarski instinkt”, reþe Selig. Dvoumio se. On u stvari i nije zvao Najkvista da bi priþao kako je skratio Molibden. Sreo sam devojku, hteo je to da kaže, i imam ovaj þudan problem sa njom. Sreo sam devojku. Sreo sam devojku. Iznenadan strah ga je zadržao. Najkvistovo tiho, pasivno prisustvo na drugom kraju telefonske linije þinilo se preteüe. On üe mi se smejati, pomisli Selig. On mi se uvek smeje, tiho, misleüi da ja to ne vidim. Ali ovo je besmisleno. On reþe: „Tome, nešto neobiþno se desilo danas. Jedna devojka je svratila u kancelariju, vrlo privlaþna devojka. Videüu se sa njom veþeras.” Äýestitam ti.” Äýekaj. Stvar je u tome da sam bio potpuno nesposoban da je þitam. Hoüu reüi, da nisam mogao primiti nikakav signal. Praznina, apsolutna praznina. Nikada mi se to nije desilo, ni sa kim. Da li se tebi tako nešto dogodilo?”

„Ne verujem.” „Samo praznina. Ne mogu da shvatim. Šta bi to moglo da bude da ona ima tako jako „platno”?” „Možda si danas umoran”, predloži Najkvist. „Ne. Ne. Sve druge mogu da þitam, kao i uvek. Samo nju nisam mogao.” „Da li ti to smeta?” „Naravno da mi smeta.” „Zašto kažeš naravno?” Seligu je izgledalo oþigledno. Mogao je da oceni da ga Najkvist mami - smiren glas, ravan, neutralan. Igra se. Naþin da proÿe vreme. Poželeo je da ga nije nazvao. Nešto važno izgleda je dolazilo na telegrafski aparat, a i drugi telefon je svetlucao. Nadel, podigavši slušalicu uputi mu jedan divlji pogled: Hajde, þoveþe, imamo sad posla! Grubo, Selig progovori: „Ja sam... pa, vrlo sam zainteresovan za nju. A kopka me to što nemam naþina da proÿem do njene suštine.” Najkvist reþe: „Hoüeš reüi da si ljut što ne možeš da je špijuniraš”. „Ne sviÿa mi se taj izraz.” Äýiji je to izraz? Moj nije. Tako ti gledaš na to što mi radimo, zar ne? Kao na špijuniranje. Ti se oseüaš krivim što špijuniraš ljude, zar ne? Ali izgleda da si uznemiren kad ne možeš da špijuniraš”. „Pretpostavljam”, priznao je Selig zlovoljno. „Sa tom devojkom nalaziš se baþen na staru trapavu tehniku pretpostavljanja, da se ophodiš sa ljudima kao što je ostatak sveta stalno osuÿen da postupa, i tebi se to ne sviÿa. Istina?” „Kod tebe to zvuþi kao zlo, Tome.” „A šta bi ti želeo da ti kažem?” „Ne želim ništa da kažeš. Samo ti kažem da postoji devojka koju ne mogu da þitam, da nikada pre nisam bio u takvoj situaciji, te se pitam da li ti imaš neku teoriju koja objašnjava zašto je ona takva kakva je.” „Nemam”, reþe Najkvist. „Trebalo bi malo da razmislim.” „U redu, onda ja...” Ali Najkvist još nije bio završio. „Ti shvataš da ja ne znam da li je ona neprovidna za telepatski proces uopšte ili je neprevidna samo tebi, Dejvide.” Ta moguünost je pala na pamet i Seligu trenutak pre toga. Uvideo je da ga je to duboko uznemirilo. Najkvist je nastavio mirno: „Recimo, ti je dovedeš jednog dana i da ja pokušam da je pogledam. Možda üu ja biti u stanju da nauþim nešto korisno o njoj.” „Uradiüu to”, reþe Selig bez oduševljenja. Znao je da je takav susret nužan i neizbežan, ali ideja da izloži Kiti Najkvistu þinila ga je nespokojnim. Nije mu baš bilo jasno zašto bi se to trebalo dogoditi. „Jednog dana, uskoro”, reþe on. „ýuj, svi telefoni svetle. ýXüemo se, Tome”. „Daj joj jedan za mene”, reþe Najkvist.

23 David Selig Seligove studije 101, Prof. Selig 10. novembar 1976. god. Entropija kao faktor svakodnevnog života Entropija je u fizici definisana kao matematiþki izraz koji izražava stepen do kojeg je energija termodinamiþkog sistema tako distribovana da se ne može pretvoriti u rad. U opštijem metaforiþnom smislu, entropija se može protumaþili kao nepovratna tendencija sistema, ukljuþujuüi i svemir, ka poveüanju nereda i inertnosti. Drugim recima, neþije stanje sve vreme se pogoršava, sve dok na kraju nije tako oþajno da jednostavno nemamo þak ni naþin da utvrdimo koliko je stvarno loše. Veliki ameriþki fiziþar Džosija Vilard Gibs (1839-1903.) bio je prvi koji je primenio drugi zakon termodinamike - zakon koji definiše poveüanje nereda energije kada se nasumice kreüe u zatvorenom sistemu - na herniju. Gibs je bio taj koji je odluþno formalno proglasio princip da se nered spontano poveüava srazmerno starenju svemira. Medu onima koji su proširili Gibsovo razmatranje u domen filozofije bio je briljantni matematiþar Norbert Viner (1894-1964.), koji je objavio, u svojoj knjizi Ljudska upotreba ljudske vrste - „kako se entropija poveüava, svemir, i svi zatvoreni sistemi u svemiru, imaju prirodni trend da se pogoršavaju i gube svoje karakteristiþnosti, da se kreüu od najmanje do najviše verovatnih slanja, od stanja organizovanosti i diferencijacije u kojima postoje razlike i oblici, do stanja haosa i istovetnosti. U Gibsovom svemiru red je najmanje verovatan, haos je najverovatniji. Ali dok svemir kao jedna celina, ako uopšte postoji svemir kao celina, ima tendenciju opadanja, postoje lokalne enklave þiji se pravci izgleda suprostavljaju svemiru kao celini i u kojima postoji ograniþena i privremena tendencija ka poveüanju organizovanosti. Život, kao oblik, može se naüi u takvim enklavama.” Iako Viner pozdravlja svaki oblik života, a naroþito ljudska biüa, kao heroje u ratu protiv entropije - koju on izjednaþava u jednom drugom odeljku sa ratom protiv zla: „Taj sluþajan element, ta organska nedovršenost (to jest, taj osnovni element sluþaja u strukturi svemira), onaj je za koji bez preterivanja možemo reüi da je zao.” Ljudska biüa, kaže Viner, nastavljaju antientropijski proces. Mi posedujemo þulna opažanja. Mi komuniciramo medu sobom. Mi primenjujcnio znanja; koja od drugih nauþimo. Prema tome predstavljamo nešto više od pasivnih žrtava u spontanom širenju univerzalnog haosa. „Mi, kao ljudska biüa, nismo izolovani sistemi. Mi uzimamo hranu, koja proizvodi energiju, spolja, mi smo kao rezultat, dolovi log veüeg sveta koji sadrži te izvore naše vitalnosti. Ali još znaþajnija je þinjenica da mi primamo informacije našim þulima i delamo prema tim informacijama.” Drugim reþima, tu postoji povratna sprega. Kroz komunikaciju, mi uþimo da kontrolišemo okolinu i Viner još kaže: „Kontrolom i komunikacijom uvek se borimo protiv tendencije prirode da degradira organizovanost i da uništi znaþaj; tendencija... da se poveüa entropija.” Dugoroþno gledano entropija neizbežno mora sve da nas pobedi; kratkoroþno gledano, možemo se boriti. „Mi još uvek nismo nemi posmatraþi poslednjih stadijuma uništenja sveta.” Ali šta se dogaÿa ako se ljudsko biüe preobrazi, omaškom ili namerno, u jedan izolovan sistem?