PESME O TEBI

DELJENJE

uvežbanim pokretima
ljuštiš voćku

sobom pršte
mirisi citrusa
boje nekog
drugog podneblja

snaga jednog leta

lebdi u kutku sobe
zaustavljena paučinom
kapljica zarobljenog sunca

bez reči
sečeš voćku
i dok ti se niz prste sliva
crveni sok
pružaš mi parčiće
prinosiš ih
mojim usnama

i ne pitam se više
i ne pitam te više

znam

VOLIM TE PLAVO

staviću sve svoje
plave misli
na sebe i u sebe
da me duže imaš
u očima

staviću
svoju plavu čežnju
i sve plave snove
u plavetnilo tvojih dodira

ukrašću boju
i nebu i moru
samo da čežnja moja
za tebe bude
još plavlja

zamrsiću ti
sve misli
plavim nemirima

i čežnja će
plava biti
i plava strast
u tvojim rukama

sve plavo
ovoga sveta
poslaću onda u tvoje srce -
samo da me ljubiš
do beskraja

BAŠ BIH MOGLA

mogla bih
nešto da ti
napišem
baš bih mogla

iako nema
praznine među nama
ni među
našim mislima

mogla bih
stvarno bih mogla
nešto
nekad
i da ti napišem
neke nove reči
neka nova iskrenja

baš bih mogla

iako nikada
nema odgovora
na ta moja pitanja

mogla bih
nešto

nekad
nekome

da napišem

mogla bih
baš bih mogla...

ONO ŠTO NEMAM (IMAM)

potrebne su mi
tvoje reči
da bih
potvrdila
svoje trajanje

potrebni su mi
tvoji poljupci
da bih
umirila
svoje nespokoje

potrebne su mi
tvoje oči
da bih
porazila
(sve) svoje strahove

JEDNOSTAVNO

jednostavno
nisam videla
nisam ni čula
kada se
tvoj korak
utišao
i postao kraći
od moga

tišina je
zavrištala
a ja sam
samo tiho
i zbunjeno zastala

pitala sam
i zvezde
i vetar
gde su sada
tvoji koraci

davno ih nisu
videli

srela sam
i tvoje
stihove

i oni su bili
usamljeni

tražeći put
(ne znam čiji)
stojim i razmišljam

jesam li ja
izgubila tebe
ili si ti
izgubio nas

jednostavno
slučajno
(bes)konačno

KAJEVO OGLEDALO

noćas su se
u vrtlogu
strasti
preplitanja
i pokušaja

razbili
u komadiće
tvoji i moji
snovi

nisu zapeli
ni u čijem oku
kao u onoj bajci

nisu se
ušuljali
bolno
ni u čije sjećanje
kako obično biva
na rastancima
odlascima
i nestajanjima

(pa ne moram
kao Gerda Kaju
odlediti tvoje srce)

pokupili smo
svako svoje krhotine
(misleći da uzimamo svoje)
složili nove snove
i ne znajući
da smo
slučajno ili namjerno
uzeli po komadić
tuđega

za svaki slučaj

ili

za pokušaj pomirenja

DOBRO JE DOK NAM VREME NIŠTA NE ZNAČI

sva moja trajanja
do nedavno
određena danima
postala su
vrtlogom
novih svitanja

svi moji dani
slili su se
u jedan veliki
(ne)dan
neprekinut
jasnim razdelnicama
zvezda i meseca
i dotadašnjih
rituala i navika

svi moji dani
pretočili su se
u novo trajanje
u nemire i spokoje
razdeljene
određene
osunčane

pretvorene
u samo tvoje
misli i dodire

ULOGA SLATKOG OD LUBENICA U NAŠOJ LJUBAVI

slatko je bilo...

i slatko
od lubenica

i slatki poljupci
i slatko otkrivanje
i slatka davanja

ali nije bio
sladak kraj

strast je trajala
tek koliko
i sećanje na
poslednju slatku kap

slatkog od lubenica

ja sam kriva
ja sam pogrešila
recept nije bio dobar
ni recept srca
a ni recept slatkoga...

probaću s novim-
slatkim od belih trešanja

OVO NIJE PESMA

ovo je samo sećanje
na strast
i pokušaj ljubavi
između
dve ptice
dva krina
i dva stiha

ovo nije pesma
ovo je samo uspomena

jer
njegova postelja
još čuva
moje tragove

a
njegove ruke
još mirišu
na mene

PRIČA BEZ KRAJA

ma nije ovo kraj
jer nikada nije bilo
ni pravog početka

desilo se samo
neko trajanje

stvorilo se odjednom
niotkud
bez najave i planiranja
bez namere počinjanja
preskočivši bilo kakav
i bilo čiji početak

ispomeralo je
sva buđenja
i sve zalaske
pomešalo kišne kapi s čekanjima
sa glasnim ćutanjem
i nikad izgovorenim prekorima

nalazila sam
onako usput
lepe reči pretvorene u školjke
nalik našim sećanjima
i čežnjama

ni školjke nisu prepoznale
početak

trajanje
i kraj

nisu prepoznale
čak ni nas
jer nas i nije bilo

kao što nije bilo
ni početka

ni trajanja
ni kraja

bili smo samo
ti
ja
i usamljenost među rečima..

ODRIČEM SE SVOGA SRCA

odričem se
odričem se javno
svoga srca
odričem ga se zauvek

naime
i ja
i razum
i uspomene
pa i gorčina
slažemo se u svemu

samo srce
ima svoj ritam
i tvrdoglavo
radi protiv svih nas

kažem mu
kako me odavno
ne uspavljuje
šum tvog disanja
i kako ključ moje strasti
nije više
u tvojim dodirima

razum
podastire činjenice
smatrajući
kako su one
u svim svojim delićima
i razumljive i logične

uspomene
ušuškane u stihove
sanjare
i same su sebi
lepe i dovoljne

gorčina
opominje
i samuje

samo prokleto srce ne sluša
i luduje
bezobrazno izaziva govoreći

još volim te

HRANIMO RAZLIČITE VUKOVE

ne mogu više
ni ja
a ne mogu više
ni oni

ni tvoj
ni moj vuk

odlazim

tamo gde
nema ni tebe
ni reči
ni snova

tamo
gde ne postojim
ni ja

NOĆAS

noćas sam dobila
ono
što sam tako dugo
priželjkivala

tvoj poljubac
poljubac
pred svima

i plakala sam noćas
i puno
i dugo
plakala od lepote

reči
stihova
i tvojih pogleda

i zbog poljupca
koji je možda
došao prekasno

ili nije

ne znam ovoga trena

tražim odgovor
u našim
stihovima

NE ODUSTAJEM

pokušala sam
da pripitomim vuka

zaustavim ga
u divljim lutanjima
i pretvorim režanje
u šapat
nalik stihovima

izgubila sam snagu
u borbi
i nadmudrivanju
s vučicama

njihovim gladnim zavijanjima
nasrtajima
i uzaludnim pokušajima

da i one
pripitome
vuka

ISTINA

budi me
noćna tišina

spokoj
remeti
samo to

nedostaje mi
zvuk

zvuk
tvog disanja