Posttraumatski stresni poremećaj - PTSP

Online test

POSTTRAUMATSKI
STRESNI POREMEĆAJ

Akreditacioni broj: A-1-1940/17
Autor testa: dr Azem Madal, Tanja Bokun

Broj bodova: autor 7, učesnik 5

Materijal za rešavanje testa

PTSP POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ (PTSP)
JANUAR 2011

Ovaj priručnik je štampan u pro-
jektu „Osnaživanje boračkih
udruženja i programa za brigu
o mentalnom zdravlju boraca
i članova njihovih porodica na
teritoriji AP Vojvodine“, zahva-
ljujući finansijskoj podršci Mini-
starstva za rad i socijalnu politiku
Republike Srbije.

SADRŽAJ

PRIRUČNIK ZA RATNE ŠTA JE POSTTRAU- JEDNOSTAVNE
VETERANE I ČLANOVE MATSKI STRESNI PO- STRATEGIJE
NJIHOVIH PORODICA REMEĆAJ (PTSP)? SAMOPOMOĆI

Priručnik je adaptiran iz publi- ŠTA JE TRAUMATSKI SUOČAVANJE UZ
kacije „Post Traumatic Stress DOGAĐAJ? POMOĆ PORODICE
Disorder (PTSD) and War-
Related stress“ koju je 2006. UOBIČAJENI PTSP BOLJI SAN
objavio Veterans Affairs – Ca- SIMPTOMI
nada. TRETMAN
Veterans Affairs Canada ZAŠTO SE RAZ-
VIJA TRAUMATSKA MENADŽMENT SIMP-
Prevele i prilagodile: STRESNA REAK- TOMA – STRATEGIJE
Dragana BRDARIĆ CIJA? NOŠENJA SA SIMP-
Branislava VAJAGIĆ TOMIMA
Slađana LJUBIČIĆ SRODNI PROBLEMI

Korektura: SUOČAVANJE SA
Svetlana ZEJAK ANTIĆ POSTTRAUMATS-
KIM STRESNIM
Dizajn: POREMEĆAJEM
Helena VEBER

Izdavač:
CENTAR ZA RATNU
TRAUMU
Kosovska 7
Novi Sad

E mail:
[email protected]

Web:
www.wartrauma.org

Štampa:
Futura, Petrovaradin

PREPORUKA ZA ČITANJE

Na ovim stranicama nalazi se veliki broj informacija i
saveta, te preporučujemo da ih čitate deo po deo, polako i
pažljivo.
Ovaj tekst možete čitati zajedno sa svojim partnerom/
kom, članom porodice ili prijateljem. Pored razmene informa-
cija, to će vam dati mogućnost da o svemu što ste pročitali
prodiskutujete i osmislite kako to i da primenite.
Skoro svako od nas će, bilo u vojsci ili u civilu, u nekom
trenutku svog života, doživeti traumatski događaj koji će nas
primorati da preispitamo sopstvene poglede – kako na sebe,
tako i na svet koji nas okružuje. U zavisnosti od brojnih fakto-
ra, nakon traumatskih događaja, reakcije kod nekih ljudi tra-
jaće sasvim kratko, dok će drugi trpeti dugotrajne posledice.
Nije lako odgovoriti zašto su neki ljudi više od drugih
pogođeni traumatskim događajima. Na primer, podaci iz Ka-
nade govore da će oko 10% ratnih veterana doživeti posttrau-
matski stresni poremećaj (PTSP), dok će ostali imati bar jedan
od simptoma karakterističnih za ovaj poremećaj.

2

ŠTA JE POSTTRAUMATSKI
STRESNI POREMEĆAJ

PTSP?

Posttraumatski stresni poremećaj je psihološka re-
akcija na iskustvo traumatskog doživljaja, naročito
onog u kojem je osobi ugrožen život. Može da pogodi
osobe svih dobi, kultura ili pola.

Iako je tek nedavno počelo više da se govori o PTSP-u,
ovaj fenomen poznat je još iz vremena antičke Grčke i kroz isto-
riju je nazivan različitim imenima. U Američkom građanskom
ratu bio je poznat kao„vojničko srce“ (solider’s heart), u Prvom
svetskom ratu kao „granatni šok“ (shell shock), a u Drugom
svetskom ratu kao „ratna neuroza“ (war neurosis). Mnogi vo-
jnici, koji su tokom i nakon borbe doživljavali simptome slične
simptomima PTSP-u, bili su označeni kao osobe koje pate od
„borbenog zamora“. U vreme Vijetnamskog rata u upotrebi je
bio izraz „reakcija na stres u borbi“ (combat stress reaction),
da bi se 1980. konačno ustalio naziv posttraumatski stresni
poremećaj.
Reakcija nakon traumatskog stresa može se posma-
trati kao deo normalne reakcije na snažne doživljaje. Kod
većine ljudi intenzitet simptoma smanji se za nekoliko mes-
eci, naročito ako imaju podršku članova porodice i prijatelja.
Ipak, kod određenog broja ljudi simptomi se ne povlače tako
brzo, te u nekim slučajevima mogu da se održe i doživotno.
Takođe, uobičajeno je da intenzitet simptoma varira tokom
vremena. Neki ljudi dugo nemaju tegobe značajnijeg intenz-
iteta, ali se u stresnim situacijama taj intenzitet može pojačati.
Veoma retko može da se desi da se simptomi ne pojave mes-
ecima, pa čak i godinama nakon traume.

3

ŠTA JE TRAUMATSKI DOGAĐAJ?

Kada osoba pretrpi preteću situaciju povodom koje

odreaguje snažnim osećajem straha, bespomoćnosti ili uža-
sa, kažemo da je doživela traumu. Međutim, doživljaj traume
je veoma individualna stvar. Ono što je traumatično za jednu
osobu, može delovati manje značajno za drugu. Ovo se deša-
va jer se ljudi razlikuju po karakteru, uverenjima, vrednostima
i prethodnom iskustvu (posebno iskustvu prethodnih trau-
matskih doživljaja).
Za ratne veterane, situacije koje bi mogle biti trauma-
tične su: okolnosti direktne borbe i boravka na teritoriji za-
hvaćenoj ratom, ili učešće u mirovnim misijama pod teškim i
opasnim uslovima. Za civile trauma može da nastane u situ-
acijama izazvanim od strane čoveka (npr. fizičko ili seksualno
zlostavljanje); u situacijama sa smrtnim ishodom ili povreda-
ma drugih; usled prirodnih katastrofa (zemljotresi, požari, po-
plave, itd.).

UOBIČAJENI PTSP SIMPTOMI

Tri osnovne grupe problema obeležavaju PTSP:

3 1. Intruzivni/nametljivi simptomi;
2. Simptomi izbegavanja;
3. Simptomi pojačane pobuđenosti.

1. Intruzivni, odnosno nametljivi simptomi

Sećanja, slike, mirisi, zvukovi i osećaji iz traumatskog
događaja mogu neželjeno da se jave u svesti ljudi sa PTSP-om.
Osoba biva preplavljena sećanjem na proživljenu nesreću, što
joj verovatno stvara teškoće da se koncentriše na trenutne do-
gađaje. Ljudi sa ovim poremećajem izveštavaju o čestim, uzne-
mirujućim sećanjima na događaje, za koje bi najradije želeli da
ih nisu ni doživeli. Oni mogu imati noćne more, praćene nevolj-

4

nim, naglim pokretima, prekomernim znojenjem i sl. Nekada
se osećaju kao da se događaji ponovo dešavaju, što je poznato
kao flešbek ili oživljavanje događaja. Kada ih nešto podseti na
taj doživljaj, mogu osećati uznemirenost ili senzacije kao što su
znojenje, ubrzan rad srca i mišićna napetost. Najzad, ovi simp-
tomi, koji se nenadano pojavljuju, izazivaju intenzivnu uznemi-
renost i mogu dovesti do tugovanja, žalosti, osećanja krivice ili
besa.

INTRUZIVNI PTSP SIMPTOMI
• Uznemirujuća sećanja ili slike traumatskog događaja
• Zastrašujući snovi
• Flešbekovi – osećaj kao da se traumatski događaj pono-

vo dešava
• Doživljaj uznemirenosti pri podsećanju na taj događaj
• Fizički simptomi – znojenje, ubrzan srčani ritam i mišićna

napetost – pri podsećanju na događaj.

2. Simptomi izbegavanja

Uspomene i podsetnici na traumatske događaje vrlo su
neprijatni i obično dovode do značajne uznemirenosti. Zato oso-
be sa PTSP-om često izbegavaju situacije, ljude ili događaje koji ih
mogu podsetiti na traumu. Često se trude da ne misle i ne pričaju
o tome šta se dogodilo, pokušavajući da izbegnu neprijatna ose-
ćanja povezana sa tim uspomenama. U tim svojim pokušajima,
neretko se povlače iz porodičnog i društvenog života i preuzi-
maju sve manje i manje aktivnosti. Ovo može da pomogne da se
čovek izoluje od bolnih emocija, ali takođe može da dovede do
osećanja usamljenosti i doživljaja da nije koristan porodici i zajed-
nici.
Dešava se i da osoba više ne uživa u stvarima koje su joj
ranije pričinjavale zadovoljstvo. Na taj način, počinje da se oseća
obamrlo, teško doživljava zadovoljstvo i ljubav, čak i prema najbli-
žima. Ovakve reakcije mogu da dovedu do depresivnosti, osećaja

5

izolovanosti i problema u porodičnim odnosima. Takođe, može
doći i do problema sa motivacijom. Naime, ljudima koji imaju
PTSP odluka da se aktiviraju i pomognu sebi često predstavlja
problem. Čak im mogu teško padati i neke obaveze koje su ranije
rado i sa lakoćom obavljali. Porodica i prijatelji često ne uspevaju
ovo da razumeju, zbog čega misle da je jednostavno u pitanju
lenjost ili„komplikovanost“ osobe koja pati od PTSP-a.

PTSP SIMPTOMI IZBEGAVANJA/OBAMRLOSTI
• Izbegavanje svega što podseća na traumu. To mogu biti

misli, osećaji, mesta, ljudi...
• Zaboravljanje delova doživljaja – tzv. „rupe“ u sećanju
• Gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
• Osećaj izolovanosti ili nepovezanosti sa bliskim os obama
• Osećanje obamrlosti ili praznine
• O sećaj besperspektivnosti (teškoća da se razmišlja o

budućnosti).

3. Simptomi pojačane pobuđenosti

Ljudi koji dožive traumu najčešće su suočeni sa sop-
stvenom smrtnošću. Pretpostavke da je svet sigurno i pravedno
mesto, da su drugi ljudi u suštini dobri, kao i da se„neće to meni
dogoditi“, često bivaju raspršene surovim životnim iskustvom.
Nakon traume, ljudi pretnju i opasnost vide uglavnom svuda, te
deluju kao da su stalno u niskom startu – spremni na naglu reak-
ciju. Ovo može da dovede do prekomerne pobuđenosti i opreza,
kao i do problema sa koncentracijom (npr: ne mogu dugo da či-
taju, lako se dekoncentrišu, itd). Takođe, isprekidan san je česta
pojava kod ljudi sa PTSP-om.
Osećanje besa zauzima centralno mesto kod PTSP-a.
Osoba se oseća razdražljivom i sklona je agresivnom ponašanju
prema sebi, drugima i svetu uopšte. Mnogi veterani se osećaju
izneverenim, napuštenim ili kao da ih drugi osuđuju. Kada su
ogorčeni i besni, neretko bes izražavaju verbalno ili fizički, čak i
prema bliskim osobama. Takođe, često im se čini da oni sami

6

nemaju kontrolu nad sopstvenim besom. Jačina jednog takvog
izliva besa može im delovati zastrašujuće, nakon čega se javlja
osećanje krivice i kajanja. Ovakvi učestali simptomi ljudima prave
velike probleme na poslu, u porodici i sa prijateljima.

PTSP SIMPTOMI POJAČANE POBUĐENOSTI
• Problemi sa snom
• Bes i razdražljivost
• Problemi sa koncentracijom
• Stalno iščekivanje znakova opasnosti
• Napetost, „kratak fitilj“.

7

ZAŠTO SE RAZVIJA
TRAUMATSKA STRESNA

REAKCIJA?

Važno je da razumemo da je PTSP povezan sa preplavljuju-
ćim, vanrednim iskustvima, ili nizovima događaja, koji su
teško prihvatljivi ili razumljivi. Oni se ne uklapaju u naše
poimanje sveta ili nas samih, ne podudaraju se sa načinom
na koji razmišljamo o ljudima, pojavama i opštem poretku
stvari.

Ljudska bića imaju prirodnu sklonost da traže smisao u

svemu što se oko njih događa. Kada ljudi dožive neku stresnu
situaciju, oni je vraćaju u sećanje, pokušavajući da razumeju
njen smisao. To je pokušaj koji nam, u većini stresnih životnih
situacija, pomaže da se sa njima nosimo. Međutim, usled viso-
kog nivoa uznemirenosti, koji je prisutan kod teških traumat-
skih događaja, misli i osećanja se potiskuju kako bi se osoba
zaštitila od ponovnog proživljavanja patnje. Sećanja na traumu
mogu da se ne pojavljuju neko vreme, ali sve dok se osoba sa
njima ne suoči, ona će se iznova vraćati. Dakle, ukoliko se ne
posveti rešavanju traume, čovek može da ostane na klackalici
između osećanja i misli koje mu se stalno nameću sa jedne stra-
ne, i izbegavanja i obamrlosti sa druge strane.
Kod osobe koja je preživela događaje u kojima joj je ži-
vot, ili život drugih, bio ugrožen, um i telo kao da su i dalje osta-
li oprezni i budni, kako ne bi propustili znake nekih budućih
opasnosti. Međutim, stalna angažovanost sistema za detekciju
opasnosti osobu primorava da se oseća ugroženom ili kao da je
na ivici. Dodatno, ovaj sistem za detekciju opasnosti veoma je
osetljiv, pa nestaje ukoliko stvarne opasnosti nema, što sve sku-

8

pa onemogućava osobi da živi normalnim i srećnim životom.
Reakcija na traumu je korisna u dva konteksta; prvo – pomaže
osobi da lakše podnese teške događaje dok ih preživljava, a po-
tom i da ih lakše prihvati kad događaji prođu.
Kada prepoznamo kako se ovi simptomi pojavljuju,
lakše možemo da razumemo tipičnu traumatsku reakciju
na stres.
Međutim, neki elementi traumatske reakcije pre-
stali su da doprinose boljem funkcionisanju, i počeli su da
ometaju kvalitet života čoveka. Zato je važno naučiti koja
su to ponašanja i osloboditi ih se.
Sličan mehanizam postoji i kada je bes u pitanju. On
je koristan u borbi ili u sličnim pretećim okolnostima. Izoštra-
va nam čula i omogućava opstanak, odnosno, često može biti
veoma koristan u situacijama opasnim po život, svakako više
nego ukočenost od straha. Međutim, bes nije koristan za naš
opstanak od onog trenutka kada je opasnost prošla. Naprotiv,
kao što je mnogima dobro poznato, preterano prisustvo besa
često izaziva ozbiljne probleme u svakodnevnom životu.

9

SRODNI PROBLEMI

Posttraumatski stresni poremećaj nije jedina psihološ-
ka reakcija na traumatske događaje. U susretu sa njima, kod
ljudi se može razviti širok spektar drugih problema koji utiču
na kvalitet njihovog života, na sposobnost stupanja u bliske
odnose sa drugima, kao i na radnu sposobnost.
Ovi problemi mogu da se pojave samostalno ili kao
deo PTSP-a. Za mnoge od njih se veruje da su posledice poku-
šaja da se kontrolišu sopstveno ponašanje ili simptomi (npr.
konzumiranje alkohola i droga) ili da se kontroliše okolina
(npr. izbegavajuće ponašanje ili izlivi besa). Takođe, mnoge
tegobe direktno su povezane sa stresom (npr. dermatološki
problemi i druge zdravstvene tegobe). Iznad svega, najčešći

DEPRESIVNOST

PROFESIONALNO ANKSIOZNOST
FUNKCIONISANJE

SRODNI

PROBLEMI

PORODIČNO ALKOHOL
FUNKCION- I DROGA

ISANJE

Posttraumatski
stresni

poremećaj

10

problemi koji su povezani sa PTSP-om su anksioznost, depre-
sivnost, zloupotreba droge i alkohola. Oni mogu značajno
onesposobljavati osobu koja pati od ovog poremećaja. Treba
dodati da ovi problemi utiču i na članove porodice, prijatelje i
saradnike te osobe.

DEPRESIJA


Depresija je stanje neraspoloženja i gubitka interesa
ili zadovoljstva za aktivnosti u kojima je osoba ranije uživa-
la. Život postaje bezličan i siv, i ništa više ne deluje zabavno,
uzbudljivo niti prijatno. Kada je stanje depresije veoma inten-
zivno može da vodi u potpuno povlačenje od drugih, kao i
u stanje obamrlosti. Ali, kada je slabijeg intenziteta, ovo sta-
nje je praćeno samo osećanjem blage potištenosti. Takve de-
presivne epizode mogu da traju od nekoliko sati do nekoliko
meseci, pa čak i nekoliko godina. U težim slučajevima osoba
može da smatra da život više nije vredan življenja.
Oko 50% ljudi sa PTSP-om ima značajne probleme u
vezi sa depresivnošću. Ona je često tesno povezana sa ose-
ćanjem krivice. Osobe sa ovim poremećajem izveštavaju o
snažnim osećanjima krivice, stida i kajanja. Ovo može da ima
veze sa činjenicom da su oni preživeli (dok neki drugi nisu),
kao i sa onim šta su morali da prožive i urade, a zbog čega
se danas osećaju postiđenima. Priroda rata je takva da goto-
vo da ne postoje prihvatljive ili dobre opcije. Drugim rečima,
uglavnom su sve opcije loše (npr. ubiti ili biti ubijen). Pone-
kad je krivica rezultat pokušaja da se mirnodopski standardi
primene u okolnostima borbe. Ako prosuđujemo sopstvene
postupke iz prošlosti prema našim sadašnjim standardima,
možemo osećati krivicu ili stid. Za neke veterene ta oseća-
nja (krivica, kajanje, sram…) mogu biti vrlo štetna, jer ome-
taju proces oporavka. Na ovim osećanjima je teško raditi, ali
je važno smanjiti intenzitet i snagu krivice kroz preispitivanje
misli i uverenja u vezi sa njima.


11

ČESTI
SIMPTOMI
DEPRSIVNOSTI

• Osećanje bezvoljnosti i očaja
• Osećanje bezvrednosti, bespomoćnosti
i beznadežnosti
• Nedostatak energije, brzo umaranje
• Nedostatak entuzijazma, teškoće sa motivacijom
• Gubitak interesa i zadovoljstva za svakodnevne
aktivnosti
• Gubitak apetita i smanjenje telesne težine (ili
povećanje apetita i telesne težine)
• Gubitak seksualne želje
• Teškoće u spavanju (premalo ili previše sna)
• Slaba koncentracija, teškoće pri pamćenju i
donošenju odluka

• Misli o samoubistvu ili smrti.

ANKSIOZNOST

Anksioznost se može opisati kao osećanje iščekivanja,
teskobe i brige da će se dogoditi nešto loše. Često je praćena
nizom fizičkih simptoma, koji nas dodatno plaše. Ukoliko ih
doživljava, osoba može pomisliti da umire od infarkta ili da će
poludeti.
Anksioznost može biti povezana sa specifičnom si-
tuacijom (npr. socijalne situacije, mesta na kojima je gužva,
boravak u javnom prevozu, itd.), ili se ispoljava kao opšte
osećanje brige. Ovo osećanje je, uglavnom, vrlo ometajuće u
svakodnevnom životu. Trudeći se da izbegnu okolnosti u ko-
jima se osećaju anksiozno, ljudi se nekada potpuno povuku

12

iz svakodnevnih aktivnosti. Simptomi anksioznosti veoma su
neprijatni i mogu izazvati visok nivo nezadovoljstva i patnje.

ČESTI
SIMPTOMI
AKSIOZNOSTI

• Iščekivanje, strepnja, uznemirenost
• Osećaj pritiska u grudima i plitak dah
• Lupanje i ubrzan rad srca
• Znojenje
• Vrtoglavica, drhtavica, osećaj konfuzije
• Strah od gubitka kontrole ili ludila
• Prevelika briga
• Osećaj nemira i tenzije
• Mišićna napetost
• Fizički poremećaji (dermatološki

problemi, mučnina i želudačne
tegobe, bolovi).

ALKOHOL I DROGA

U pokušaju da se izbore sa neprijatnim simptomima,
ljudi često posežu za alkoholom ili drogama, sa kojima znača-
jan procenat ljudi sa hroničnim PTSP-om ima probleme. Naj-
češće su to problemi zloupotrebe alkohola, marihuane, kao
i neadekvatnog konzumiranja prepisanih lekova. Zloupotre-
ba droge i alkohola smanjuje sposobnost osobe da efikasno
funkcioniše i da komunicira sa drugima. Može da izazove veli-
ke poteškoće u ličnom i profesionalnom životu. Takođe, može
dovesti osobu do finansijskih teškoća i nasilnog, pa i kriminal-
nog ponašanja.

13

PORODIČNO FUNKCIONISANJE

Posttraumatski stresni poremećaj direktno utiče na
mnoge aspekte porodičnog života. Jedan od znakova PTSP-
a je nemogućnost ili teškoća u izražavanju osećanja (kao što
su ljubav ili radost). Zbog toga partneri/ke, članovi porodice
ili prijatelji mogu da se osete zanemarenim ili odbačenim. To
dalje uzrokuje da se i osoba koja pati od PTSP-a oseti izolova-
no i nevoljeno.
Želeći sebe da uvere da su normalni, traumatizovani
ljudi mogu postati seksualno zahtevni, te dalje imati teškoće
u emocionalnom vezivanju. Sa druge strane, osećanje depre-
sivnosti, anksioznosti i doživljaj beskorisnosti mogu dovesti
do teškoća u postizanju uzbuđenja i potpunog gubitka inte-
resa za seks. To dodatno potkrepljuje osećaj neadekvatnosti i
krivice, a kod partnera/ke može izazvati povređenost.
S obzirom na to da su traumatizovani ljudi skloni da
se osećaju otuđenima od ostalih, oni se manje uključuju u so-
cijalne aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo.
Njihovo odsustvo iz porodičnih dešavanja čini im život još
težim. Partnerima/kama često preostaje da sami nose teret
porodičnih obaveza. Ponekad se provodi dosta vremena u fo-
kusiranju na potrebe veterana, na račun potreba partnera ili
članova porodice.
Traumatizovane osobe, usled depresivnosti i poreme-
ćaja u spavanju, umorne su ili razdražljive. Hronični nedosta-
tak sna smanjuje količinu energije, pa i one koja bi se mogla
dati porodici. U takvom stanju hroničnog umora, osoba može
izgovoriti teške reči, bez razmišljanja da li će pri tome nekoga
povrediti.
Pokazivanjem besa u potencijalno pretećim situacija-
ma, traumatizovane osobe pokušavaju da nadomeste oseća-
nja straha i ranjivosti. Ovo dobro odslikavaju reči jednog vete-
rana: „Najbolja odbrana je napad“. Kada strah motiviše osobu
da se ponaša zaštitnički, ona počinje da štiti članove porodice
od eventualnih opasnosti.

14

Vremenom, ovakvi problemi sa porodicom i prijatelji-
ma ozbiljno narušavaju poverenje i bliskost. S obzirom na to,
nije neočekivan podatak da se nakon proživljene traume broj
raskida i razvoda značajno povećava.

PROFESIONALNO FUNKCIONISANJE

Traumatizovani veterani ponekad teško podnose pri-
tiske na poslu. Razdražljivost, nagle promene raspoloženja,
loša koncentracija i problemi sa pamćenjem mogu dovesti do
sukoba sa kolegama, te i do čestih promena radnih mesta.
Takođe, poredeći civilni život sa onim strogo organi-
zovanim u vojsci, veterani mogu postati netolerantni prema
tuđoj neefikasnosti. Neki od onih koji pate od PTSP-a ponaša-
ju se radoholičarski, zatrpavajući se poslom, zbog kojeg rade
i prekovremeno. To predstavlja izbegavajuću komponentu
u PTSP-u, jer, upošljavajući sebe, otežavamo uspomenama i
neželjenim mislima da se pojave u našoj svesti. Sa druge stra-
ne, postoje veterani kojima je veoma teško da efikasno rade.
Odluka da se prekine sa radom je ozbiljna i složena. Pred oso-
bom je težak zadatak – da proceni da li se isplati da nastavi sa
poslom punom parom, ili da radi onoliko koliko može – u skla-
du sa trenutnim mogućnostima i ličnim kapacitetima. Ovakva
odluka uvek je praćena i pitanjem ekonomskog statusa vete-
rana i njegove porodice.
Problemi kao što su razdražljivost, nagle promene
raspoloženja i problemi sa memorijom mogu ometati ve-
terana da radi efikasno.
Sa druge strane, veteran se može koristiti radoho-
ličarskim načinom ponašanja u pokušaju da izbegne ne-
prijatna sećanja.

15

SUOČAVANJE

SA POSTTRAUMATSKIM
STRESNIM POREMEĆAJEM

Kada se govori o „lečenju“ PTSP-a, nije korisno sagledavati
ovu problematiku u terminima „sve ili ništa“. Svako ko doži-
vi traumu, biće drugačije njome pogođen. Neke od prome-
na koje će se desiti mogu biti pozitivne. Na primer, preživeli
može postati otporniji u pojedinim aspektima, katkad pa-
žljiviji i saosećajniji za tuđu nesreću. Takođe, iz traumatskog
iskustva ljudi mogu naučiti kako da se bolje nose sa streso-
vima u budućnosti. Nažalost, neke od mogućih promena su
negativne, naročito u slučaju PTSP-a, tako da i suočavanje
sa svakodnevnim frustracijama može postati veliki izazov.

SAMOPOMOĆ

Neki ljudi koji su patili od PTSP-a potpuno su se opo-
ravili. Ipak, kod drugih simptomi se zadržavaju. Ukoliko žele
uspešno da minimiziraju uticaj ovih simptoma, za te ljude je
poželjno da nauče kako da se nose sa njima.
Postoji mnogo toga što čovek koji pati od PTSP-a može da
uradi kako bi sebi pomogao.
U nastavku sledi lista saveta koji su pomogli nekim lju-
dima. Sve te preporuke su jednostavne i zdravorazumske, ali
to ne znači da su nevažne. Naprotiv, ukoliko možete da uradi-
te osnovne stvari (koje nisu obavezno i lake) na dobrom ste
putu da se uspešno nosite sa PTSP-om. Ne pokušavajte sve
odjednom. Kada budete pročitali ovu listu, možda ćete želeti
da zastanete i napravite plan akcije.

16

Predlažemo da krenete samo od jedne ili dve strate-
gije, i to od onih koje vam se čine najkorisnijim ili koje ste
spremni da izvedete. Napravite plan kada ćete ih sprovoditi,
jednu po jednu, pri čemu vodite računa da plan bude realno
izvodljiv u toku jedne nedelje. Na kraju sedmice rezimirajte
napredak koji ste postigli. Ukoliko je potrebno, preoblikujte
svoje ciljeve ili zadajte sebi nove strategije za narednu nede-
lju. Vremenom, postepeno, na ovaj način možete razviti širo-
ku lepezu strategija za suočavanje.
Tako ćete uvesti mnoge promene u vašu svakodne-
vicu. One će vam pomoći da zadobijete osećaj kontrole nad
simptomima, što bi na kraju trebalo da poboljša kvalitet va-
šeg života.

17

EVO NEKOLIKO JEDNOSTAVNIH STRATEGIJA KOJE ĆE VAM POMOĆI
Hranite se zdravo
Iako zvuči opštepo-
znato, problem loše ishrane
nije nimalo bezazlen – prven-
stveno povećava nivo stresa
– stoga, ako ste u nedoumici,
pričajte sa svojim lekarom ili
nutricionistom. Potrebno je
da ishrana bude uravnotežena
i da imate pet obroka dnevno.
(doručak, ručak, večera i dve užine).
Budite redovno fizički aktivni
Šetajte, trčite, plivajte ili se bavite biciklizmom. Možete
organizovati redovnu rekreaciju sa pri-
jateljima, partnerom/kom ili saradnicima.
Fizičke vežbe su ključne u suočavanju sa
stresom. Ukoliko patite od PTSP-a, vaše
telo je gotovo sve vreme podešeno na ob-
razac „borba ili beg“. Vežbe pomažu da se
sagore hemijske supstance koje aktiviraju
taj mehanizam, te i da budete opušteniji.
Odmarajte se dovoljno
Čak i kada ne možete da spavate, pokušajte. Odmor će
vam pomoći da obnovite snagu i energiju. Neke vrste medit-
acije, joge ili vežbe relaksacije veoma su korisne i delotvorne.
Uspostavite dnevnu rutinu
Recimo, odlazite na spavanje i ustajte u određeno
vreme, isplanirajte dnevne aktivnosti... Rutina je veoma važna
jer nam pruža osećaj kontrole i efikasnosti.
Postavljajte sebi manje, realne ciljeve
Na prvi pogled određeni ciljevi mogu nam
izgledati nedostižni, ali kada ih izdelimo u manje
korake, postaju izvodljivi. Neki ljudi prave listu
obaveza koje treba da obave kada za to budu

18

spremni, a zatim precrtavaju one sa kojima su završili. Ovo
nam služi kao jedna vrsta nagrade, jer nam pomaže da prime-
timo svoja postignuća.
Odredite svoje prioritete

Vodite računa šta je zaista izvodljivo, a šta nije.
Trudite se da budete realni – ne očekujte ni previše
ni premalo od sebe. Zatim, usmerite svoju ener-
giju na ostvarive prioritete.

Dozvolite sebi kratak period svakog dana za
razmišljanje o traumi

Da biste zaustavili celodnevni protok misli koje
vas zabrinjavaju ili čine besnim, odredite ter-
min u kom ćete svakog dana razmišljati o ovim
problemima. Dajte sebi dozvolu da o temama
koje se odnose na traumu razmišljate određeno
vreme (npr. 30 minuta svakog dana). Ukoliko se
neželjena misao pojavi u drugo vreme, pod-
setite se da ćete o tome misliti kasnije, u una-
pred isplaniranom vremenu.
Potražite pomoć ukoliko vam je potrebna
Tražite pomoć i podršku od porodice i prijatelja, onda
kada procenite da dalje ne možete i ne želite sami da se nosite
sa teškoćama. Obratiti se za pomoć nije znak slabosti. Obično
su ljudi raspoloženi da pomognu kada to od njih i zatražimo.
Priključite se grupi za podršku
Ako ona ne postoji u vašem okruženju, pokušajte sami
da je pokrenete. Često je veoma korisno podeliti iskustva sa
osobama koje mogu da nas razumeju.
Informišite se o PTSP-u
Prikupite, za sebe i svoju porodicu, podatke o trau-
matskim stresnim reakcijama. Da bi osoba sh-
vatila prirodu svojih teškoća i da bi sebi pomo-
gla, potrebno je da dobro razume PTSP i srodne
poremećaje.

19

Vodite računa o partneru/partnerki
Ukoliko ste u vezi ili braku, vodite računa o svom par-
tneru, odnosno partnerki. Mnogi problemi nastaju kada je-
dan partner pretpostavlja da zna šta onaj drugi misli. Setite
se da žene i muškarci u izvesnoj meri drugačije reaguju. Žene
su češće one koje najpre brinu o drugima, a tek potom o sebi.
Muškarcima je teže da priznaju i izraze neka osećanja, kao što
su npr. tuga i bespomoćnost. Svakome od nas je drago kada
od voljene osobe čujemo koliko joj značimo i koliko nas ceni
– potrudite se da to i sami uradite s vremena na vreme.
Posvetite pažnju nerešenim odnosima ili tema-
ma
Posvetite svoje vreme i pažnju
nerazrešenim odnosima ili temama i bu-
dite iskreni prema sebi: šta je to što vas
čini povređenim, uplašenim, besnim
ili krivim? Prepoznavanje i priznavanje
smetnji prvi je i veoma značajan korak
u oporavku. Iskoristite bol i patnju kao
motivaciju da načinite neophodne promene ka oporavku (na
primer: ako želite da promenite svoje stanje i osećanja, šta
možete da uradite u vezi sa tim?).
Podržavajte svoju decu i strpljivo razgovarajte
sa njima
Očigledno je da ovo nije uvek lako, ali gubitak kontro-
le i ljutnja samo će pogoršati stvari. Dajte deci primer tako što
ćete izraziti svoja osećanja smire-
no, kontrolišući bes. Na taj način
pokazujete veštine u rešavanju
svakodnevnih porodičnih proble-
ma (na primer: „U čemu je tačno
problem? Hajde da zajedno na-
pravimo plan za njegovo rešavanje“ i sl.).

20

Preuzmite odgovornost za svoje postupke
Trudite se da ne koristite PTSP kao izgovor za povređi-
vanje sebe ili drugih. Ne postoji izgovor za nasilno, agresivno
ponašanje ili ostale vidove nepoštovanja drugih ljudskih bića.
Važno je da preuzmete odgovornost za svoje postupke.
Zapamtite da niste sami

Mnogo veterana je, kroz dugu i tešku istoriju
ratovanja i sukoba, doživljavalo slične proble-
me kao i vi. Uvek ima nade. I još nešto – kada se
osećate loše, setite se da su i oni oko vas vero-
vatno pod stresom.

SUOČAVANJE UZ POMOĆ PORODICE

Partneri i porodica često su u nedoumici kako da po-
mognu nekome sa PTSP-om. Potoji više stvari koje bližnji
mogu da učine kako bi pomogli traumatizovanoj osobi.
Ukoliko je moguće, slušajte sa pažnjom kada govori
traumatizovana osoba. Zapamtite da joj može biti veoma teš-
ko da izrazi kroz šta prolazi. Osoba koja je spremna da podrži
i sasluša veoma je važna, kako bi se smanjila tendencija trau-
matizovanih da se povlače i zatvaraju u sebe. Bolje je ako tada
ne kažete:„Znam kako se osećaš“ (pošto verovatno ne znate, s
obzirom na to da niste prošli kroz isto iskustvo). Umesto toga,
možete pokazati saosećanje tako što ćete reći: „Sigurno ti je
veoma teško“, „Vidim da te to uznemirava“, ili npr. „Da li mogu
nekako da ti pomognem?“.
Provodite što više vremena zajedno. Ne postoji prava
zamena za lični kontakt. Nastavite sa uobičajenim stvarima
koje ljudi rade zajedno. Nije potrebno da stalno pričate o tra-
umi ili da preuzmete ulogu savetnika. Sam boravak sa bliskim
osobama važan je za osobu koja je traumatizovana. U isto vre-
me, trudite se da poštujete potrebu osobe za privatnošću i
samoćom.

21

Nemojte govoriti osobama koje su doživele traumu da
su„srećne što nije ispalo gore“ ili da se„saberu i nastave dalje“.
Takve izjave verovatno ih neće utešiti. Umesto toga, recite im
da vam je žao što su bili deo takvog događaja, i da želite da ih
razumete i pomognete im.
Uverite ih da su sada na sigurnom.
Negujte jedni
druge, budite topli i
nežni. Iskazujte među-
sobno poštovanje i po-
hvale. Potrudite se da
jedni drugima kažete
po koju lepu reč tokom
dana. Dobre odnose
odlikuje mnoštvo po-
zitivnih interakcija, ali
one zahtevaju naporan
rad.

Ne plašite se da
im predložite da pose-
te psihologa, psihijatra i savetnika, ili da traže pomoć od svo-
jih kolega. Međutim, ne zaboravite da to uradite na taktičan i
brižan način – ne usred rasprave!
Smejte se. Humor je često lek za dušu. Ipak, traumatski
događaj ne bi trebalo da bude tema humorom obojenih pri-
ča.

BOLJI SAN

Problemi sa snom često prate PTSP i depresivnost. Le-
kovi mogu da pomognu, ali bi trebalo da se koriste sa opre-
zom i samo onda kada ih je prepisao lekar.

22

Postoji nekoliko nefarmakoloških strategija koje po-
mažu u poboljšanju kvaliteta spavanja:
Uspostavite redovnu rutinu spavanja. Naročito vodite
računa da ustajete u isto vreme svakog jutra, čak i ako niste
dobro spavali.
Ukoliko ne zaspite u roku od 30 minuta, ustanite na-
kratko pre nego što pokušate opet da zaspite. Ukoliko se situ-
acija ponovi, uradite isto.
Izbegavajte kofein (kafu, čaj, koka-kolu, čokoladu) po-
sle 18 časova. Trudite se da ne uzimate alkohol i cigarete posle
večere. Pokušajte da ne jedete nekoliko sati pre polaska u kre-
vet.
Počnite sa laganim vežbama. Gubitak nekoliko kilo-
grama takođe doprinosi boljem spavanju.
Neka postelja bude mesto isključivo za odmor ili za
prisne trenutke sa vašim partnerom/kom. Nemojte u krevetu
gledati TV, čitati, rešavati ukrštene reči, ili provoditi vreme bri-
nući.
Naviknite sa da pre spavanja radite nešto opuštajuće:
slušajte relaksirajuću muziku, napravite toplu kupku,... Uspo-
rite!
Ne brinite ukoliko ne možete da zaspite – što se više
brinete, teže ćete zaspati. Preživećete i bez mnogo sna, iako
ćete biti umorni.
Kao i za svaku drugu naviku, i za poboljšanje sna po-
trebno je vreme. Pokušajte da se pridržavate ovih uputstava
barem dve nedelje da biste videli da li pomažu ili ne.

23

TRETMAN

Nije nimalo jednostavno obezbediti odgovarajući tretman
za PTSP. Najpre, potrebno je da osoba uvidi da nešto nije u
redu i da će joj pomoć koristiti. Ljudima obraćanje za pomoć
može delovati zastrašujuće, jer za mnoge predstavlja skok
u nepoznato – ali bez prvog koraka, napredak nije moguć.

24

Nije lako naći profesionalca koji se dobro razume
u PTSP, i sa kojim je moguće uspostaviti dobar odnos pun
poverenja. Ponekad je potrebno da promenite i po nekoliko
izvora pomoći, sve dok ne pronađete onaj koji vama odgov-
ara. Upitajte svog lekara, ili se raspitajte u svom veteranskom
udruženju, kome da se obratite za profesionalnu pomoć.
Treba znati da tretman može biti zahtevan i bolan
proces. Nažalost, nema lakog načina da se čovek oslobodi
sećanja ili da se ona učine manje stresnim. Ne postoji čarobni
štapić, ali dugotrajnim radom može se postići ogroman na-
predak. Efikasan tretman može drastično pomoći u oporavku,
omogućavajući vam da ponovo živite normalnim životom.
Tretman PTSP-a obično podrazumeva nekoliko faza:
1. Stabilizovanje krize i uključivanje u tretman;
2. Edukacija o PTSP-u;
3. Strategije nošenja sa simptomima (anksioznost, bes, depre-
sivnost, zloupotreba alkohola, problemi sa spavanjem i
međuljudski problemi);
4. Terapija fokusirana na traumu (suočavanje sa bolnim ili
zastrašujućim uspomenama);
5. Kognitivna restrukturacija (naučiti kako misliti na realističniji
način i kako ponovo proceniti značenja pojedinih događaja);
6. Prevencija relapsa (ponovnog javljanja tegoba) i dalja
podrška.

STABILIZOVANJE KRIZE I UKLJUČIVANJE U TRETMAN


Intenzitet PTSP simptoma nije uvek konstantan. Na-
protiv, oni osciliraju, sa povremenim poboljšanjima i pogor-
šanjima. Ponekad se desi da se stanje pogorša usled pojave
nekog podsetnika na traumu ili kao posledica povećanog
stresa. S obzirom na to da se ovakva kriza može nenadano

25

desiti, osoba koja pati od PTSP-a, kao i njena porodica, treba
da se informišu o nekom telefonskom savetodavnom centru
koji radi 24 časa. Telefonski razgovor sa nepoznatom osobom
može delovati neubedljivo, ali predstavlja dovoljnu pomoć
dok druga vrsta podrške ne bude dostupna.
Prvi deo tretmana obično je posvećen izgradnji od-
nosa sa terapeutom (ili sa grupom, ukoliko ste uključeni u
grupnu terapiju). Biće potrebno da provedete određeno za-
jedničko vreme, kako biste se bolje upoznali i ostvarili odnos
poverenja, pošto je pred vama težak rad. Ovu fazu nazivamo
uključivanje u tretman, i ona je za mnoge veterane koji pate
od PTSP-a veoma teška. Nekad je potrebno dosta vremena da
bismo drugoj osobi ukazali poverenje, posebno ako ona nije
veteran. U mnogim slučajevima, tokom terapije se govori o
stvarima za koje niko drugi ne zna. Potrebno je da prepozna-
mo da je ovo kompleksan proces koji zahteva dosta hrabrosti,
ali na kraju vredi truda i jedini je poznati put oporavka.

EDUKACIJA I INFORMISANJE

Trauma nekada deluje kao da se nezamislivo tmuran
oblak nadvio nad čovekov život. Prvi korak u tretmanu je ra-
zumevanje – šta je to trauma, zašto se javljaju svi ti simptomi,
i na kraju, zašto se leči tako kako se leči. Potrebno je da znate
koji su simptomi uobičajeni, kao i da su mnogi ljudi koji su
doživeli traumu reagovali upravo na isti ili sličan način kao i
vi. Zatim je važno da razumete zašto su se ti simptomi javili –
činjenica je da su oni bili veoma korisni za vaš opstanak dok
je trauma trajala, ali sada od njih više nema koristi. Postali su
štetni i izazivaju probleme i stres.
Bitno je i da razumete šta će uključivati tretman i kako
će to delovati na vas. Veoma je važno da se osećate slobod-
nim da pitate svog terapeuta o prirodi vaših problema i o pro-
cesu tretmana. On ili ona neće uvek imati sve odgovore, ali je
važno da zajedno dolazite do uvida u to šta se desilo i kako
ćete se oporaviti.

26

Kada se ljudi nađu u životno ugrožavajućim situacijama, nji-
hova pažnja je usmerena na izvor opasnosti, pa teže primeću-
ju ostale stvari koje se događaju istovremeno. To može otežati
prisećanje ili razumevanje traumatskog događaja u potpuno-
sti, što ljude sprečava da čitavu stvar ostave iza sebe. Iz tog
razloga, terapeut vam može pomoći da saznate više o samom
događaju i njegovom smislu, tj. da sklopite kockice. Shvatanje
kako se i zašto nešto desilo, često pomaže u procesu oporav-
ka. Nažalost, to nije uvek moguće. Nekada nećete biti u mo-
gućnosti da saznate šta se tačno dogodilo, a pogotovo zašto
se dogodilo, tako da ćete nastojati da naučite da živite bez tih
odgovora.

27

MENADŽMENT SIMPTOMA

STRATEGIJE
NOŠENJA SA
SIMPTOMIMA

Kao što je već spominjano, PTSP uključuje mnoštvo simp-
toma koji ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju.
Deo tretmana podrazumeva učenje veština ili strategija za
nošenje sa tim simptomima. Nažalost, ove strategije retko
uspevaju da u potpunosti uklone sve simptome. Međutim,
one pomažu osobi da bude efikasna u svakodnevnom funk-
cionisanju, tako da više nije „bespomoćna žrtva“ svojih
simptoma. Neke od ovih strategija navedene su u daljem
tekstu. Ovo su samo njihove okosnice, a iskusan i stručan
terapeut može vas naučiti da ih primenjujete.

28

MENADŽMENT ANKSIOZNOSTI

Tehnike koje za cilj imaju smanjenje nivoa anksiozno-
sti i uzbuđenosti važan su deo tretmana:
• Tehnike relaksacije koje smanjuju opšti nivo napetosti;
• Tehnike disanja za smanjenje paničnih simptoma;
• Stop tehnike (tehnike prekidanja misaonog toka) – da bi se spre-
čilo dugo i intenzivno razmišljanje o prošlosti;
• Tehnike organizovanja vremena, organizovanja prijatnih i pro-
duktivnih aktivnosti i obezbeđivanja strukture u životu.

MENADŽMENT BESA

Takođe, važan deo tretmana čine tehnike za smanje-
nje besa i razdražljivosti:
• Edukacija – kako bi se shvatila priroda i smisao besa;
• Metode prepoznavanja ranih znakova stresa i razdražljivosti;
• Metode otkrivanja visoko rizičnih situacija i priprema za njih;
• Metode realistične procene situacije;
• Strategije umanjivanja uzbuđenja i postizanja smirenosti u
teškim situacijama;
• Delotvorne komunikacijske metode (verbalne i neverbalne);
• Razlikovanje odlučnog od agresivnog ponašanja;
• Strategije rešavanja problema;
• Učenje kako da se efikasno nosimo sa nesuglasicama;
• Tehnike distrakcije – sa ciljem otklanjanja izliva besa;
• Vežbe u stvarnim i zamišljenim situacijama.

MENADŽMENT DEPRESIVNOSTI

Ljudi sa PTSP-om često razviju simptome depre-
sivnosti. Strategije za smanjenje i podnošenje depresivnosti:
• Uvećanje broja pozitivnih, prijatnih događaja i njihovo sva-
kodnevno upražnjavanje;
• Rasprava o negativnim pretpostavkama o sebi (npr:„ja sam bes-
koristan, ja sam promašen,...“) ili o drugima („nikome nije stalo do
mene“);
• Otkrivanje i praćenje pravilnosti u depresivnom razmišljanju;
• Realno procenjivanje i preispitivanje negativnih misli;
• Razvijanje realističnih izjava i misli o sebi i o svetu.

29

MENADŽMENT U PRIMENI LEKOVA

Lekovi se prepisuju kod upornih i teških simptoma
PTSP-a (iako oni samostalno ne mogu da reše problem, već ih
je dobro koristiti u kombinaciji sa psihoterapijom). Evo nekih
korisnih strategije kada je reč o upotrebi prepisanih lekova:
• Edukacija o upotrebi i efektima leka;
• Edukacija o mogućim neželjenim dejstvima, kao i o aktivnos-
tima i supstancama koje treba izbegavati dok se lek koristi;
• Metode praćenja korišćenja leka;
• Razgovor sa psihijatrom o efektima i eventualnoj promeni leka;
• Metode smanjivanja i prestanka uzimanja leka.

ZLOUPOTREBA SUPSTANCI

Mnogi ljudi koji pate od PTSP-a pokušavaju sa
„samolečenjem“ zloupotrebom alkohola ili nepravilnom
upotrebom lekova (čak i onih koje im lekari prepišu). Tret-
man kod zloupotrebe supstanci podrazumeva sledeće kor-
ake:
• Edukacija o upotrebi i efektima leka;
• Odluka o potpunoj apstinenciji nasuprot kontrolisanoj upotrebi
lekova;
• Beleženje perioda krize i uočavanje pravilnosti zloupotrebe;
• Razvijanje strategija koje pomažu u nošenju sa apstinencijal-
nom krizom;
• Savladavanje odlučnog odbijanja kada drugi vrše pritisak;
• Planiranje i osmišljavanje aktivnosti koje nisu u vezi sa zloupotre-
bom supstanci;
• Učenje kako se odupreti želji za konzumiranjem supstanci.

PROBLEMI SA SNOM

Mnogi ljudi sa PTSP-om imaju problema sa spavanjem.
Ranije u tekstu navedene su strategije koje mogu pomoći kod
ovog problema. Zadatak terapeuta je da pomogne klijentu da us-
voji zdrave navike u vezi sa spavanjem.

30

TEŠKOĆE U PARTNERSKIM ODNOSIMA

Traumatizovane osobe često izgube poverenje u lju-
de. To negativno utiče na veze sa drugima, naročito u sferi
partnerskih odnosa.
Strategije koje su gore navedene uče se u procesu terapi-
je. Na primer, kako da aktivno slušamo partnera/ku ili decu, kako
da jasno izrazimo drugima ono što želimo i osećamo, kako da
rešavamo svakodnevne probleme bez svađe i uzrujanosti. Neke
od strategija mogu se sprovoditi samo sa veteranom, a neke za-
jedno, u paru. Odvojeno savetovanje sa oba partnera često je veo-
ma korisno. Ponekad se i čitava porodica može uključiti u proces
savetovanja, sa ciljem da se svim članovima obezbedi kvalitetniji
život.

TEHNIKA IZLAGANJA – SUOČAVANJE SA SITUACIJAMA KOJE NAS PLAŠE

Anksioznost često uzrokuje da se ljudi povlače iz situacija
koje ih plaše. Sasvim je normalno da ljudi žele da pobegnu ili iz-
begnu situacije, osećanja ili misli koje su bolne ili uznemirujuće.
Međutim, to je jedna od prepreka napretku.
Izbegavanje i bežanje pruža trenutno olakšanje – sman-
jenje anksioznosti. Nažalost, kada se osoba sledeći put susretne
sa sličnom situacijom, ona postaje anksiozna mnogo pre nego
što se situacija i odigra. Ovo zovemo anticipatorna anksioznost.
Što više izbegavamo situaciju, to više verujemo da je ona opasna.
Čak i ako je ne izbegavamo, anksioznost može da nastavi da raste
u datim okolnostima. To može da bude bilo šta – odlazak u kupo-
vinu ili gledanje ratnog filma.
Često ljudi misle da će, ukoliko ne pobegnu iz te situaci-
je, izgubiti kontrolu, dobiti srčani udar ili trpeti druge teške po-
sledice. Uz to, veruju da su ovi neprijatni osećaji nepodnošljivi.
Cilj terapije izlaganja je da pokaže da to nije tačno, tako
što pomaže osobi da se suoči sa situacijom koja je plaši. Ovo se
izvodi na veoma kontrolisan i postupan način, pod nadzorom
iskusnog terapeuta. Uz ponavljanje uspeha u suočavanju sa tim
situacijama, osoba biva u stanju da im pristupi bez anksioznosti i
više ih ne izbegava.

31

32

U mnogo čemu, ovaj pristup baziran je na zdravom ra-
zumu. Uzmimo za primer dečaka koji je stajao na plaži kada ga je
preklopio veliki talas. Pošto se veoma uplašio, sutradan odbija da
se vrati na plažu. Da bi prevazišao strah, roditelji mu mogu pomoći
tako što će ga odvesti u šetnju plažom, držeći ga za ruku i štiteći
ga. Šetajući, postepeno će prilaziti sve bliže i bliže moru, da bi na
kraju dečak mogao ponovo sam da stoji kraj njega. Ovo je jed-
nostavan primer, ali potpuno isti princip koristi se i kod složenijih
i težih strahova odraslih.
U tretmanu sistematskog izlaganja, terapeut će raditi na
osmišljavanju liste stvari kojih se plašite, hijerarhijski poređanih
po težini. Tretman uključuje izlaganje redom svakoj situaciji,
prelazeći na sledeću tek kada ste prethodnu savladali u potpu-
nosti.
Tretman izlaganja može biti veoma težak i bolan, ali je na-
jefikasniji način da se osoba oslobodi mnogih anksioznosti.

TEHNIKA IZLAGANJA – SUOČAVANJE SA SEĆANJIMA

Forma izlaganja se koristi kako bi se tretirala neprijatna
traumatska sećanja. U slučaju PTSP-a, upravo sećanja predstavlja-
ju situaciju koje se plašimo. Te uspomene su veoma zastrašujuće
i neprijatne, tako da ih osoba blokira ili potiskuje, trudeći se da ih
izbegne.Tehnika izlaganja se često koristi jer pomaže da se osoba
suoči upravo sa ovim sećanjima.
Ove tehnike nisu u istoj meri pogodne za svakoga. Uko-
liko sećanja na traumu ne prouzrokuju preveliki problem, možda
je najbolje ne truditi se da se one po svaku cenu ponovo pozovu
u svest. Razgovarajte sa svojim terapeutom ukoliko smatrate da
bi vam ove metode ipak koristile.

KOGNITIVNA RESTRUKTURACIJA

Nakon doživljene traume, ljudi mogu biti opterećeni
mnoštvom negativnih tumačenja i uverenja o tome šta se desilo,
kao i negativnim procenama sebe i sveta.

33

Na primer: mogu misliti da su loši ili zli zato što su postu-
pili na određen način; da su oni krivi za to što se desilo; da su slabi
i nesposobni; da je svet postao opasno mesto i da su drugi ljudi
pokvareni, okrutni i koristoljubivi. Ponekad, postoje elementi is-
tine u ovim stavovima. Ipak, većinom predstavljaju neistine ili su,
u najmanju ruku, veoma preuveličani. Ovakva vrsta razmišljanja
vodi u različite neprijatne emocije, kao što su depresivnost i kriv-
ica, anksioznost, strah i bes. Terapija u tom slučaju može biti us-
merena ka otkrivanju misli koje osobi štete, ka njihovom preispi-
tivanju, i ka zameni za realističniji pogled na sebe i svet.
Na sličan način, ljudi često veruju da određeni događaji
izazivaju određenu reakciju. Na primer, neko može da veruje da
sam boravak u prometnom tržnom centru izaziva napad panike.
Međutim, anksioznost nije rezultat samog događaja. Beživotni
objekat kao što je tržni centar ne može svojim postojanjem nek-
oga učiniti anksioznim. Umesto toga, ono što stvara anksioznost
je naša interpretacija, a ona zavisi od uverenja kojih se držimo.
U prikazanom primeru, uverenje može biti da postoji opasnost
da ostanemo„zaglavljeni“ u tom centru. Tako da, kada se nađe u
ovakvoj gužvi, osoba može da pomisli:„Ovde sam zatvoren, neću
moći da pobegnem, izgubiću kontrolu“. Upravo ove misli izaziva-
ju napad panike.
Kognitivna restrukturacija predstavlja pronalaženje i is-
ticanje grešaka u mišljenju (kognitivno je stručni termin za misa-
one procese). Na primer, osoba može da razmišlja „crno-belo“,
tako što stvari posmatra ili kao sasvim dobre ili kao sasvim loše,
dok stvarnost najčešće sadrži dosta sivog. Ta stvarnost, doduše,
nije savršena, ali ni potpuno loša i crna. Osoba može da donosi
preterane generalizacije (npr:„nikome se ne može verovati“) ili da
se preterano fokusira na negativno, a umanjuje pozitivno u većini
situacija. Tako može da vidi jedan neuspeh kao potvrdu da je ne-
sposobna, ignorišući ostale dokaze koji govore upravo suprotno
– da se u mnogim situacijama pokazala veoma sposobnom.
Kada se ovakvi obrasci mišljenja razotkriju, cilj kognitivne
terapije je daihzameni korisnim,realističnim ifleksibilnim uveren-
jima. Ovo podrazumeva ponovnu procenu naših starih iskustava,
naročito traumatskih. Sve to je težak proces, koji zahteva dosta
napornog rada, ali može biti od velike pomoći u smanjivanju i
podnošenju neprijatnih emocija.

34

PREVENCIJA RELAPSA

Nekim ljudima, čak i kada idu na terapiju, PTSP može osta-
ti hronični problem sa povremenim ponovnim javljanjem simp-
toma. Prevencija ponovne pojave simptoma veoma je važna za
veterane sa PTSP-om.
Kod nekih ljudi, stresne situacije (porodični ili poslovni
problemi, gubici i finansijske teškoće) mogu izazvati ove relapse.
Kada se to dogodi, važno je da se setimo da je to očekivano i da
ne mislimo da smo opet na početku. U procesu svake promene,
uobičajeno je da čovek povremeno doživljava kako uspone, tako
i padove.
U okviru tretmana, nude se tehnike koje pomažu u
održavanju postavljenih ciljeva, kao i što manjeg broja relapsa.
Strategije prevladavanja:
Veoma je važno da naučite kako da prepoznate rane
znake relapsa, jer, što ranije uvidite da stvari ne idu kako treba, to
imate više šanse da nešto preduzmete po tom pitanju.
Veštine koje ste stekli tokom terapije, možete primeniti u
prevladavanju ponovne pojave simptoma.
Povremeno će vam možda trebati dodatna pomoć – ne
ustežite se da tražite profesionalnu pomoć ukoliko mislite da vam
je potrebna. Deo terapije može biti i istraživanje dostupnih izvora
pomoći, kako biste lako mogli da je nađete ako vam zatreba.

35

REČNIK TERMINA

Anksioznost – osećanje uznemirenosti, neodređenog straha,
osećanje bojazni da će se desiti neka velika, neodređena
nesreća.
Depresija – stanje neraspoloženja koje karakteriše osećanje
bezvoljnosti, malodušnosti, bezrazložne tuge, pesimizma,
beznadežnosti, potištenosti, umora, praznine.
Flešbek (flashback) – ponovno preživljavanje traumatskog
događaja u sećanju, koje se opsesivno nameće, osećanje kao
da se traumatski događaj ponovo dešava.
Intruzivni PTSP simptomi – simptomi koji se nenadano pojav-
ljuju i izazivaju intenzivnu uznemirenost (sećanja, slike, mirisi,
zvukovi, osećaji iz traumatskog događaja).
Kognitivna restrukturacija – sposobnost ponovnog procen-
jivanja značenja pojedinih traumatskih događaja, učenje da
se razmišlja na jedan drugačiji, realističniji način.
Psihička trauma – iznenadni, prekomerno neprijatni, bolni
događaj, koji izaziva štetne psihičke posledice po osobu.
PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) – psihički poremećaj
nastao kao odloženi i/ili produženi odgovor na neku veoma
snažnu stresogenu situaciju koja životno ugožava osobu (npr.
bombardovanje, zemljotres, prisustvovanje ubistvu, ratnim
operacijama, itd). Tipični simptomi su: emocionalna tupost,
povlačenje, flešbek, noćne more, nesanica, nesposobnost
doživljavanja osećanja prijatnosti.
Relaps – ponovna pojava simptoma.
Simptomi pojačane pobuđenosti – simptomi koji ukazuju na
činjenicu da su opasnost i pretnja svuda prisutni, što osobu
dovodi do stanja prekomernog opreza u funkcionisanju.
Tipični simptomi su: razdražljivost, pojačan bes, problemi sa
koncentracijom, stalno iščekivanje znakova opasnosti.

36