Elektronski casopis broj 2

16.6.2019. broj 2

Proĉitajte:

 Najnovija
dešavanja u školi

 Upoznajmo
profesore

 Upoznajmo Ċake
 Budimo u trendu
 Zanimljivosti o

gradu

Ovaj ĉasopis je nastao iz ţelje da se mladima i uĉenicima naše škole obezbedi zanimljivo i
obrazovno štivo koje će im pribliţiti našu školu, njene profesore, uĉenike, razviti ţelju za
novim znanjima, druţenjem, hobijima... Sadrţaj ĉasopisa su uredili uĉenici prve godine sa
profesorkom predmeta Jezik, kultura i mediji. Drago nam je da ste sa nama uz drugi broj
elektronskog ĉasopisa ,,GimnazijARac‖. Uţivajte!
Vaša redakcija.

Saznajmo o našoj školi

Gimnazija ―Miloš Savković‖ je osnovana su dva nova smera izmeĊu kojih uĉenici
1920. godine u AranĊelovcu odlukom Kralja takoĊe mogu da biraju, to su opšti tip i IT
Aleksandra KaraĊorĊevića. Tokom istorije smer (uĉenici sa posebnim sposobnostima
škola je prolazila kroz brojne reforme, za raĉunarstvo i informatiku) Svi ovi smerovi
a današnji naziv je dobila 1959. godine. traju ĉetiri godine.
Danas uĉestvuje u skoro svim znaĉajnijim
kulturnim manifestacijama u gradu. Nastava TakoĊe, sledeće 2020. godine Gimnazija će
se odvija u dve smene, koje se menjaju na obeleţiti vek postojanja, dok je ove godine
svakih mesec dana. generacija 1969. godine proslavljala
pedesetu godišnjicu mature.
Uĉenicima su na raspolaganju ĉetiri kabineta
i deset klasiĉnih uĉionica sa modernom Isidora Moskovljević I/1
opremom. Uĉenici mogu da biraju izmeĊu Jelena Milošević I/1
prirodno-matematiĉkog smera i društveno- Saša Stanković I/1
jeziĉkog smera a od 2018. godine uvedena

Direktor Gimnazije o njenom novom ruhu 2020.godine

Popričali smo sa direktorom Gimnazije, renoviraju, gotovo svi predmeti koji su
Ţivoradom Igrutinovićem, i on nam je planirani da se izvode u grupama imaće
otkrio mnoge lepe detalje vezane za poseban kabinet.
rekonstrukciju naše škole:
Cilj svake škole je da organizuje nastavu u
Gimnazija Miloš Savković je jedna od jednoj smeni. Sa tom novom zgradom i
najstarijih ustanova u AranĊelovcu. Ona ima kabinetima uspećemo moţda da
bogatu tradiciju. Ovu školu su završili mnogi organizujemo nastavu da svi uĉenici budu u
akademici, pevaĉi,glumci,doktori nauka, istoj smeni. Tako ćemo imati vremena za
vrhunski struĉnjaci svetskog glasa. Ova izborne predmete i za vannastavne
škola je osnovana 11.11.1920. Sledeće aktivnosti kao što su hor, dramske sekcije,
godine priprema se jedan veliki jubilej, sportske aktivnosti...
proslava 100-godišnjice postojanja i rada
ove škole. Planirano je da se uĉini mnogo Sledeće školske godini Gimnazija će
toga,da se taj jubilej ne doĉeka u uslovima u ponovo primiti 6 odeljenja, pa će raspored
kojima trenutno radimo. Na dan škole smena biti drugaĉiji. Verovatno će ići parni
planirano je da se otvori jedna nova zgrada brojevi tj. drugi i ĉetvrti razred i neparni
sa 9 uĉionica i 4 prostorije. Pored toga brojevi tj. prvi i treći razred.
planirano je i da se renovira stari deo škole,
da se uĉionice okreĉe, da se stavi nov Intervjuisali: Aleksa Lekić, Savić AnĊela,
parket, novi prozori i vrata, ali izgled škole Rajović Bojana I/2
neće da se menja ona će da izgleda isto kao
do sad. Planirano je i da se kabineti

Koliko se razlikuje škola danas i 1925.godine?

Škole kao obrazovne ustanove su ranije, mogu rešiti sve, meĊutim kako deca postaju
pre svih današnjih reformi bile napravljene sve bahatija i bezobraznija, to baš i ne
samo u većim mestima. PohaĊala su je deluje efikasno. Nekad se znalo.To se
obiĉno gradska deca dok su deca sa sela rešavalo na grub naĉin ali uĉenicima nakon
peške prelazila do škole,ĉak i po nekoliko toga ne bi padalo na pamet da istu grešku
kilometara.MeĊutim,seoskoj deci nije škola ponove.
bila jedina obaveza,ona su pre i nakon
odlaska na ĉasove vodila brigu o stoci i Mi smatramo da je kljuĉ u stavu profesora
radila na polju. Uĉitelji su u to vreme bili ali i u naĉinu pristupanja uĉenika školi i
strogi,a bilo je i kaţnjavanja Ċaka: šibani su svim obavezama kao i odgovornostima koja
prutom po rukama, kleĉali su po zrnima ona donosi. Danas postoji previše stvari
kukuruza, sedeli u magarećoj klupi (to je koje će nas za tren oka okupirati a
obiĉno bila poslednja, izdvojena klupa;u njoj odgovornost i marljivost bi ostala negde u
su po kazni sedeli slabi i nemirni uĉenici). zaboravu. Ne znamo da cenimo prave
vrednosti i da se fokusiramo na ono što
Ukoliko se osvrnemo na današnje nam je zaista potrebno.Ne doţivljavamo
školovanje,uĉitelje, profesore ali i Ċake, školovanje kao nešto bez ĉega ne moţemo
jasno se vidi znatna razlika i to koliko je da planiramo olakšan ţivot u budućnosti
daleko u banalnost otišao naĉin pristupanja dok su ondašnjim uĉenicima zaplenili misli
gradivu. Poĉevši od uĉenika današnjice, ĉinjenicama da je škola sastavni deo našeg
iako smo i mi deo njih, imamo mnogo šta odrastanja, da se treba prihvatiti na pravi
reći: nedovoljno poštovanje prema školskoj naĉin i izaći iz nje kao dostojanstven,
upravi i imovini,vaspitanje je u većini obrazovan ĉovek koji moţe sebi sagraditi
sluĉajeva neprepoznatljivo, kao da ga kuću i stvoriti porodicu. No, po strani ćemo
prosto i nemamo u ostaviti sve to dok nas zrelost ne uzme u
svakodnevnici.TakoĊe,odgovornost je u svoje ruke, do tad će sve ostati nebitno i
magli kada priĉamo o osobinama koje prolazno za nas, iako uopšte nije tako.Na
poseduju današnji uĉenici. nama je da se ugledamo na školu i uĉenike
1925.godine, i damo sebi duţnost da sad
Znamo da sve ovo zvuĉi isuviše grubo ali uz druge uslove, bolje i nezmislive u
ipak sve ono što se prećuti ne moţe od oka ondašnje vreme, izaĊemo podjednako
i pogleda da se sakrije. bogati znanjem, ponosni i dostojanstveni,
baš onako kako su iz škole tada izlazi.
Što se tiĉe profesora, njihov stav prema
uĉenicima je u drastiĉnoj razlici od stava Katarina Tomić, Bojan Ćirović, Ljubica
koji su imali profesori ondašnjih vremena
(moţemo u obzir uzeti 1925. godinu i vreme
koje je uokviruje pa sve do današnjeg
vremena). Profesori su se danas tako
postavili prema nama da ne znamo za
grube kazne, kao i da jedan ili dva nama
dosadna i suvoparna razgovora mogu rešiti
problem u našem ponašanju ukoliko ga
ima, a kako godine idu sve je ĉešći.
Pravilnik kog se drţe današnji profesori se
ne da ni uporediti sa ondašnjim. Danas se
svi drţimo toga da lepa reĉ i dobar razgovor

Posete tokom drugog polugodišta

Tokom ove školske godine imali smo priliku Za vikend nas profesor veronauke vodi da
da prisustvujemo raznim dogaĊajima u posetimo manastire i u Novi Sad, a sledeći
društvu profesora—od priredbi izvodjenih u vikend ćemo zajedno posetiti pećinu
biblioteci do opera u Narodnom pozorištu. U Risovaĉu sa nastavnikom biologije. Ova
aprilu smo prisustvovali predstavi na godina nam je bila zabavna i interesantna.
engleskom jeziku u Beogradu. Izvedena Svi smo se lepo druţili i upoznali dobre i
predstava bila je Frankenštajn.. Ova lepe strane naše školovanja.
predstava je bila vaţna za nas kako bi smo
proveţbali i testirali naše znanje iz Radujemo se drugoj godini sa novim
engleskog gledajući je. avanturama i mestima koja ćemo zajedno
posetiti!
Par dana posle, profesorka muziĉkog nas je
odvela u Narodno pozorište da gledamo Lazarevic Ivan, Ćosic Ana, Ustic Jovana i
operu Lucija od Lamermura. To je bila još Ĉampar Luka 1/2
jedna prilika da posetimo nesto
zajedno.Naša škola je ugostila uĉenike na
razmeni a i igrali smo i rukometnu utakmicu
protiv Tehniĉke skole, koju smo isto imali
priliku da gledamo.

Književni kutak

U današnje vreme ljudi, a pogotovo maĉeva‖, ,,Gozba za vrane‖ i ,,Ples sa
omladina jako malo ĉitaju knjige. Razlog zmajevima‖. Ove epsko-fantastiĉne knjige
svega toga su najviše društvene mreţe su posebno traţene jer su zasnovane na
koji ne dozvoljavaju da tinejdţeri svoje najpopularnijoj seriji svih vremena ,,Game
vreme posvete nekim drugim stvarima. of Thrones‖.
Rešili smo da to promenimo i naš zadatak Nismo ţeleli da vam otkrivamo kakva je
je da vas upoznamo i preporuĉimo neke radnja u ovim knjigama jer oĉekujemo da
od knjiga koje smatramo da su vredne proĉitate i da nam date vas komentar o
ĉitanja. Prva knjiga kojoj mislimo da vredi njima. Nadamo se da ce vam se neka od
posvetiti paţnju i izdvojiti vremena je ―Lola ovih svideti!
i momak iz susedstva‖. Pored ove knjige
jako su dobre i pouĉne ―Istina o veĉnosti‖, Elena Kaĉarević i Vukašin Aleksić I/1
―Deca bestragije‖, ―Noćna škola‖ i ―Pod
ukletim zvezdama‖.
Neke od vas će privući i 5 meĊusobno
povezanih knjiga kao što su ,,Igra
prestola‖, ,,Sudar Kraljeva‖, ,,Oluja

Stručna ekskurzija iz predmeta verska nastava

Naši uĉenici prvog i drugog razreda ,dana osećamo molitveni mir i nadahnjujemo se
25.05.2019. posetili su Novi Sad i okolne ljubavlju i blagodati. Dakle, na svakom
manastire sa profesorom Marinom mestu stiĉemo novo iskustva.
Lazovićem i ostalim profesorima naše
škole. Postavili smo im pitanja o njihovim Zašto smatrate da je potrebno
utiscima i evo šta su odgovorili: organizovati ovakve izlete?

Šta ste posetili? Struĉne ekskurzije su sastavni deo
obrazovno-vaspitnog rada i omogućavaju
Struĉna ekskurzija iz predmeta verska uĉenicima da utvrde,tj. prošire i praktiĉno
nastava, realizovana je 25. maja tekuće potvrde steĉena znanja i iskustva iz
školske godine u okviru koje su (uĉenici i odreĊenih nastavnih oblasti. Pored
profesori) posetili najpre manastir obrazovanja, one imaju i kulturnu, socijalnu
Vavedenje Presvete Bogorodice u i rekreativnu komponentu koje doprinose
Beogradu gde su prisustvovali i molitveno svestranom razvoju liĉnosti. Ova naša
uĉestvovali na Liturgiji i na istoj se priĉestili. ekskurzija imala je za cilj razvijanje
Nakon toga posetili su manastir Krušedol, pozitivnog odnosa kod uĉenika prema
zaduţbinu despota ĐorĊa Brankovića iz nacionalnim,kulturnim i estetskim
16.veka. Put su nastavili ka manastiru Novo vrednostima, razvijanje poboţnost i zdravog
Hopovo koji datira iz 16.veka, gde su odnosa prema prirodi, Bogu ali i negovanje
upoznati sa kratkom istorijom i arhitekturom solidarnosti, drugarstva i pozitivnih
manastira,kao i freskoslikarstvom socijalnih odnosa u grupi.
najznaĉajnijeg srpskog baroknog slikara
Teodora Kraĉuna. U manastiru su imali Šta bi poručili učenicima koji ţele da
priliku i da celivaju mošti velikog svetitelja – vam se pridruţe sledećeg puta?
Teodosija Tirona, koje se još od 16.veka
ĉuvaju u manastiru. Potom su posetili Smatram da će na odluku uĉenika, pre
Sabornu crkvu Svetog Nikole u Sremskim svega, uticati atraktivnost destinacija ali i
Karlovcima kao i Sabornu crkvu Svetog pozitivnih iskustava njihovih drugova koji su
Georgija u Novom Sadu,obe iz 18.veka. već uĉestvovali u ovoj vannastavnoj
aktivnosti. Neka tu odluku donesu
Koje mesto je posebno značajno za vas? samostalno. Svakako,dobrodošli su!!!

Teško je izdvojiti jedno kao posebno.Svako Milijanović Danica, Martinović Anja, Mirić
mesto je jedinstveno jer nosi autentiĉnu Selena I/1
priĉu svog nastanka, spleta istorijskih
okolnosti i Boţije volje i promisli koje su
pratile njihov ţivot kroz vekove; priĉu o
nepokolebljivoj delatnoj veri svetitelja i
velikim podvizima znaĉajnih istorijskih
liĉnosti koji zavredjaju divljenje i poštovanje.
U svakom hramu se na jedinstven i
neponovljiv naĉin susrećemo sa Bogom,

Prolećni koncert hora Gimnazije u Dvorani Park

U sredu 29.05.2019. se odrţao se prolećni con- zapravo ono što krasi našu školu.
cert hora Gimnazije, gde su učenici naše škole
za nas spremili svoje izvedbe. Dirigentkinja i nastavnica hora Jelena Miljević
odlučila je da koncert počne sa umetničkim de-
Svoj komentar ostavio je i direktor naše škole: lom, pa preko dţeza do popularne muzike
današnjice. Dirigentkinja nam je rekla da se
Kolika je važnost ovog koncerta za trudi da učenike motiviše maksimalno, da
Gimnaziju? dolaze i budu redovni na probama i misli da to
polako uzima svoje rezultate i pokazuje veliki
Vrlo je vaţno, pomaţe kulturi. Hor je posle napredak.
dvadeset godina sastavljen i napravljen je javni
koncert mladih učenika. Angaţovali smo jednu Iva Jeremić, Milica Đurđević, Aleksandra
vrlo sposobnu i profesionalnu dirigentkinju koja Gurešić I/1
je dovela ovaj hor i priredbu do savršenstva.
Ova deca zaista su svestrana ne samo za
učenje, već za sviranje raznih instrumenata,
pohađanje nastave solo pevanja…
Imali smo i dosta nastupa dramske sekcije, na
šta takodje obraćamo paţnju. Ţelimo i dalje da
napredujemo u tome, da se učenici time dopun-
javaju i van škole, kroz sport, kulturu…i to je

Intervju sa profesorima -
profesorka hemije, Slavica Ćirović

Zašto ste odlučili da studirate hemiju? zanemarljivo malo u odnosu na rad u školi.

-Ja sam zavolela hemiju jos u 7. razredu kada Koje godine ste započeli rad u školi?
sam dobila hemiju kao predmet, i odluĉila da na
fakultetu upišem smer vezan za hemiju. -Kao profesor sam zapoĉela 1995. godine.

Dakle,vi ste od malena ţeleli da imate Da li postoji nešto što biste promenili u
profesorsku karijeru? gimnaziji „Miloš Savković“ i šta?

-Ne, ja sam hemiju upisala jer sam htela da -Hhm, smanjila bih malo gradivo i uvećala
radim u laboratoriji, meĊutim tada nije imalo primenu predmeta u svakodnevnom ţivotu.
mesta u fabrikama, a otvorilo se mesto u školi,
te sam tu poĉela da radim i zavolela taj posao. Koja je vaša poruka učenicima?

Da vam se ukaţe prilika da radite u -Da uĉe ono što vole, mada,Gimnazija je opšte
laboratoriji, kao što ste prvobitno ţeleli, da li obrazovna škola tako da bi trebalo da se uĉi
biste se prebacili? sve, jer se ne zna kad će vam i šta zatrebati u
ţivotu.
-Sada ne sigurno, dok sam bila mlaĊa da, ali
sada nipošto. Intervjuisali: Dimitrije Jevtic, Aleksandra
Radovanovic, Jakovljevic Nikola I/2
Da li ste se pokajali što ste započeli rad u
školi?

-Nisam.

Da li je vaš prvi posao bio u Gimnaziji?

-Ne, na poĉetku sam malo radila u filter- stanici
gde se preĉišćavala voda, nekih 6 meseci što je

Anđeliju Bošković– vrsni poznavalac
srpskog jezika

Uĉenica naše škole, AnĊelija Bošković, u Takmiĉim se od petog razreda, a srspki
nedelju 26.05.2019 je u ime naše jezik mi je jedan od omiljenih
škole, gimnazije „Miloš Savković― osvojila predmeta iako sam matematiĉki smer.
drugo mesto na republiĉkom takmiĉenju iz
srpskog jezika i knjiţevnosti. Koliko dugo ste se pripremali i kako su
Takmiĉenje na kojem je AnĊelija izgledale pripreme?
uĉestvovala odrţalo se u rodnom mestu Pripreme su trajale oko mesec dana, a
Vuka Karadzića, mestu Tršić. Njen uspeh naĉin pripreme je upravo bio taj da sam
na ovom takmiĉenju je utoliko veći i uz pomoć mojih profesora radila testove
znaĉajniji jer je AnĊelija izabrala prethodnih godina, kao i to da smo
matematiĉki smer prilikom upisa srednje prelazili dela koja su zaboravljena a bila su
škole, a ne jeziĉki što se donekle oĉekivalo potrebna.
s obzirom da je iz oblasti jezika i u osnovnoj
školi nizala uspehe. Kako je teklo samo takmičenje?
Mi smo iskoristili priliku i intervjuisali Trema je bila prisutna, u dozama male
AnĊeliju kako bismo saznali nešto više o koliĉine, što je i normalno. Pitanja sa
njoj kao i o njenom uspehu na dosadašnjim testa bila su teška, ali sam se izborila i
takmiĉenjima. Postavili smo joj nekoliko osvojila 19 poena, na šta sam jako
pitanja na koja nam je ona rado odgovorila. ponosna!
Pre svega, upitali smo je da nam se
predstavi i kaţe nešto više o sebi i Za kraj, upitali smo je šta je to čime bi
postignutim rezultatima. Na naše pitanje Anđelija u budućnosti volela da se bavi.
Andjelija je odgovorila na sledeći način:
Još uvek nemam zacrtane planove, ali
Rodjena sam 2003.godine u AranĊelovcu. verovatno nešto što ima veze sa
Završila sam Osnovnu školu „Svetolik hemijom jer,pored srpskog, to mi je jedan
Ranković― u kojoj sam bila dobitnik Vukove od omiljenih predmeta i razlog zašto
diplome kao i tu ĉast da budem Ċak sam upisala matematiĉki smer.
generacije. Sada sam uĉenica druge godine
matematiĉkog smera u gimnaziji Anica Vojĉić,Vuk Stanković,Milica Vujović
Miloš Savković. TakoĊe kao i u osnovnoj, i I/1
ovde se trudim da moje znanje bude
veće i da svakog dana napredujem.
Da li se takmičiš već duţe vreme, i zašto
baš srpski jezik?

Anđela i Peng—kako je imati ,,sestru” Tajlanđanku

Interkultura je samo jedna od mnogih kako je to ţiveti na Tajlandu a kako ovde i
programa u našoj Gimnaziji, ali ujedno sliĉno.
moţda i najzanimljiviji. Ovaj program je Kako ste se slagale?
program razmene Ċaka, nekada i celih -Lepo smo se slagale i lepo se uklopila u
odeljenja u razne delove sveta, od Amerike moju porodicu i prijatelje..
do Tajlanda i šire. Imali smo Ċake na Da li bi nekada volela da posetiš Peng na
razmeni od nedelju dana, iz Tajlanda i Tajlandu?
Italije. Naša drugarica iz odeljenja, AnĊela -Naravno da bih, volela bih da upoznam i
Vujanović, ugostila je Peng sa Tajlanda na njenu porodicu i prijatelje.
nedelju dana, pa smo odradile intervju sa Da li ste ti i Peng još uvek u kontaktu?
njom. Postavile smo joj par pitanja: -Da jesmo. Ĉujemo se preko Whatsapp-a
Kako ste se sporazumevale? jako ĉesto.
-Peng je u Srbiji već šest meseci , u Ćupriji, Da li bi volela da odeš na razmenu, ako
i već zna neke osnovne stvari našeg jezika, da gde?
tako da sporazumevanje nije bilo tesko. -Naravo da bih, i volela bih da odem u
Naravno koristile smo i engleski jezik. Italiju.
Da li joj se dopada naš grad? Da li bi volela da ugostiš još nekoga?
-Da, rekla je da je jako lep, ĉak zapravo -Pa moţda, ali na kraće vreme.
lepši i od Ćuprije, da je baš zabavno i noćni
provod joj je super. Aleksandra Pavkovic, Ana Petrovic, Marija
O čemu ste najčešće razgovarale? Misic I2
-Razgovarale smo o najĉešćim temama,

Virdžinija Karnabući o Srbiji i Aranđelovcu

Našu školu, na razmeni Ċaka, posetila je 2.Moţeš li da nam opišeš kako izgleda
uĉenica iz Italije,Virdţinija. Mi smo odluĉili tvoj dan u Italiji?
da saznamo njene prve utiske o gradu i Pa u suštini ne razlikuje se puno od
školi, uz pomoć Mine Hovorke, uĉenice vašeg. Ustanem, odem u školu, vratim se,
naše škole, kod koje je Virdţinija boravila. uradim domaći i ukoliko mi ostane
vremena vidim se sa prijateljima.
1.Šta ti se najviše dopalo u Srbiji?
Hrana, koja je stvarno dobra,ali i glavni 3.Kakav utisak je Srbija ostavila na
grad kao i prirodne lepote. Svakog dana tebe?
smo imale neki aktivnosti. Drugog dana u Dobar,stvarno dobar. Ja volim da putujem
AranĊelovcu je trebalo, i da idemo kroz i drago mi je što sam upoznala novu
grad da fotografišemo, naĊemo, snimamo zemlju i narod koji ţivi u njoj.
nešto i tako upoznamo grad. To je bila
prilika da vidimo grad i da se smejemo sa 4.Da li ti nedostaju porodica i prijatelji?
našim drugaricama, ali to nije sve. Bile Da ,veoma ĉesto budem tuţna pogotovo
smo u Topoli sa profesorima Gimnazije kada me nešto podseti na njih,ali se
koji su nam pokazali mauzolej i kuću svakodnevno ĉujem sa njima.
kralja Petra I gde smo slušali o srpskoj
istoriji. Sa nama su bili Cemile iz Turske i 5.Da li ti se sviđa srpski jezik i šta si
Enrike iz Meksika. Posle smo išli do naučila da kaţeš?
Pećine Risovaĉe gde je ţivie Homo Da,mnogo mi se sviĊa srpski jezik,veoma
Neandertalac. Videli smo još i Narodni je zanimljiv ali istovremeno i teţak. Znam
Muzej, Bukulju i Konjiĉki klub i tamo smo dobro srpski jezik,išla sam na kurs pre
jahali konje. Tih dana smo ţivele u nego što sam došla u Srbiju,i mogu reći
porodicama domaćinima i sa njihovom da sam ovo do sada lepo savladala
decom smo išle u školu. Naravno, moram
da se zahvalim porodicama, Interkukturi, i Tamara Mijatović, Filip Kojić, Uroš
njenim volonterima što je sve ovo bilo Marković I/1
moguće.

Staro Zdanje—bivši i budući ponos grada

Moţemo se pohvaliti kako imamo jednu od ovoj sali je mladi oficir Ţivojin Mišić na
jednom od balova upoznao svoju buduću
najlepših i najvećih zgrada u Srbiji. Gradnju suprugu Nemicu Lujzu. Posle majskog
je započeo knez Mihailo Obrenović 1868. prevrata 1903. godine Dvor Staro zdanje
gubi na znaĉaju. Tek 1906. godine kada je
godine, po projektu minhenskog učenika, izgraĊena pruga uskog koloseka od
arhitekte Koste Šreplovića. Dvor Staro Beograda do AranĊelovca, Staro zdanje
zdanje je svojevrstan spomenik kulture, postaje hotel, jer su vozovima iz Beograda
svakodnevno pristizali gosti. Nadamo se da
tokom 19. veka uz Kapetan Mišino zdanje u će Staro zdanje biti rekonstruisano i da će
Beogradu predstvaljao je jednu od najlepših sijati najvećim sjajem kao nekada.
i najvećih zgrada u Srbiji. Staro zdanje
Strahinja Šarĉević, Vasilije Stefanović, Luka
predstavlja jedan od najlepših primera Vujanović I/1
arhitekture srpskog romantizma. Sa 9.000

m² prostora, prvobitno je bilo zamišljeno
kao Skupština Kneţevine Srbije, meĊutim,
premeštanjem tadašnje prestonice iz

Kragujevca u Beograd, Staro zdanje
postaje dvor – letnjikovac dinastije
Obrenović. Najimpresivnije deo dvora je

balska sala, poznata ka Kneţeva sala. U
sali se nalazi centralni luster, sastavljen od

mnogo delića kristala i ĉetiri manja lustera,
koja ga okruţuju. U Dvoru Staro zdanje se
nalaze vredne umetniĉke zbirke slika, kao i

stilski nameštaj. U vreme kralja Milana i
kralja Aleksandra Obrenovića prireĊivani su
balovi, o kojima se priĉalo u celoj Srbiji. U

Lokalitet Dvorine—aranđelovačko arheološko nalazište

Dvorine su arheološki lokalitet u Srbiji, na Dvorina se nalazila crkva". On je navodio
kome su otkriveni ostaci raskošne da je u 19.veku narod ovaj lokalitet nazvao
Crkvine, dok je danas ustanovljen naziv
srednjovekovne crkve iz 14. veka, Dvorine.
verovatno zaduţbina od nekog kralja, cara Na lokalitetu su pronaĊeni ostaci velike
crkve nalik na Graĉanicu i zidanog objekta
ili od neke vlastele. sa prizemnim i spratnim delom. Ĉitav
Arheološko nalazište je u selu Banja kod kompleks predstavlja arheološko nalazište
od velikog znaĉaja za istoriju Srbije.
AranĊelovca, na obrancima planine
Venĉac. Na osnovu otkrivenih fragmenata Bošković Sanja,Lazarević
fresaka, izuzetnog kvaliteta boje i izrade Strahinja,Perković Ilija I/2

Struĉnjaci pretpostavljaju da se radi o
vlaststelinskoj zaduţbini ali to još uvek nije
potvrĊeno sa sigurnošću dok se ne otvori

deo crkve (arheološkog nalazišta) u kome
bi trebalo da se nalazi pronalazaĉ crkve.

Ima predavanje koje je zapisao general
Jovan Mišković 1871. godine ,,pored

Grad rukometa—naš grad

Opština Arandjelovac je u proteklih rukometni tim naše škole osvojio 2.mesto
nekoliko godina, zahvaljujući velikim na republiĉkom takmiĉenju srednjih škola
ulaganjima i uspešnim rezultatima, u rukometu koje se odrţalo 16. i 17.maja
postigla da sportska scena u gradu u Karatasu. Izgubili smo od Kikinde u
izgleda mnogo bolje nego decenijama finalu rezultatom 24:20. U ekipi su bile:
unazad. Sanja Kojić IV/3, Tamara Preković IV/2,
Ekipa ţenskog rukometnog kluba AnĊela Radulović III/4, Dijana Mladenović
‖Bekament Bukoviĉka Banja‖, šampion III/3, Jovana Jeremić II/1, Sanja Bošković
Srbije i dugogodišnji uĉesnik super lige, je I/2, Magdalena Gavrilović I/2 , Dunja
2016. godine postigla ogroman uspeh Tadić I/5, Mina Milošević I/5, Anastasija
osvajanjem duple krune, titule drţavnog Tmušić I/5, Ana Tomković I/6. Pre toga
prvaka i nacionalnog kupa Srbije. smo bili prvi na opštinskom, okruţnom i
Takodje, ove godine 2019., ŢRK regionalnom takmiĉenju. Ovom prilikom
―Bekament Bukoviĉka Banja‖ osvajaĉ je bismo ĉestitali našem timu u ime cele
trofeja Kupa Srbije ĉevrtu godinu u nizu. škole!

Muški rukometni klub „Šamot 65― je već u Sport je postao veoma znacajan za razvoj
prvoj sezoni došao do plej ofa ljudskog drustva i danas predstavlja, osim
prvenstva. Tim je bio sastavljen iskljuĉivo zabave i rekreacije, veoma vazan deo
od igraĉa iz Arandjelovca ĉime je naš ljudskog i drustvenog identiteta.
grad postao jedinstven u ĉitavoj Srbiji sa
ekipama na vrhu i muškog i ţenskog Sara Agatunović, Lena Vuković, Jovana
rukometa. Ravić, Marko StepanovićI/2
Ono što bi ponajviše voleli da istaknemo
vezano za rukomet je da je ţenski

Sportska nacija

Popularni sportovi u Srbiji su: fudbal, Da je Srbija i dalje odliĉna u pojedinaĉnim
košarka, vaterpolo, odbojka, rukomet i sportovima, pokazala je Ivana Španović. Na
svetskom prvenstvu u dvorani u
tenis.Srbija je bila domaćin Letnje Birmingemu, osvojila je zlatnu medalju u
Univerzijade 2009. godine, Svetskog skoku u dalj.
Karate ulazi u program Olimpijskih igara u
prvenstva u vodenim sportovima godine, Tokiju 2020. godine. Jovana Preković je
evropskih prvenstava u fudbalu, košarci, osvajanjem zlatne medalje obeleţila Svetski
odbojci, rukometu… šampionat u Madridu.
Na klupskoj fudbalskoj sceni, Crvena
Naši sportisti u 2016. godini su osvojili zvezda je posle 27 godina uspela da se
ukupno 902 medalje na meĊunarodnim plasira u Ligu šampiona.Najveća evropska
pobeda u poslednjih 12 godina, ostvarena
takmiĉenjima u seniorskoj, juniorskoj i je u Beogradu. Crvena zvezda je nadigrala
kadetskoj konkurenciji. Liverpul sa 2:0.

Srbija je najveći uspeh u sportu imala 2018. Nikola Batrićević, Sofija Vasiljeviĉ, Luka
godine.Slika 2018. godine staje u tri Vasović I/1
reĉi:izazovna, trofejna i sadrţajna.Pamtiće

se po velikom povratku Novaka Đokovića
na I mesto ATP liste, svetskoj tituli

odbojkašica, po Jovani Preković i Ivani
Španović. Vaterpolisti ne silaze sa krova
Evrope, dok je klupski sport obeleţila

pobeda fudbalera Crvene zvezde nad
velikim Liverpulom.

Na turniru u Londonu Novaku Đokoviću je
po peti put uruĉen pehar za najboljeg

tenisera sveta.

Trend FILM “JUŢNI VETAR 2“

MET GALA Snimljeni prvi kadrovi nastavka
najvećeg filmskog hita prošle
Met gala, dogaĊaj Instituta za godine!
umetniĉki kostim Metropolitan muzeja Prvi deo filma Miloša Avramovića
u Njujorku, smatra se jednim od „Juţni vetar― pogledalo je prošle
najznaĉajnijih svetskih modnih godine ĉak milion gledalaca. Drugi
dogaĊaja. deo biće uskoro snimljen i doneće
Svake godine okuplja najpoznatije nam nastavak priĉe o Petru Marašu,
goste u ekstravagantnoj odeći koja kojeg tumaĉi Miloš Biković.Biće
zavisi od teme dogaĊaja. Ove godine zanimljivo videti kakav ţivot ţivi
tema je bila ―Kamp: Napomene o Maraš nakon boravka
modi‖.Organizatori su inspiraciju u zatvoru i da li će nova ekipa
pronašli u eseju fotografkinje Suzan mafijaških
Zontag iz 1964.godine. bosova doneti još krvi, prevara, droge
Ovogodišnji kostimi odrţavaju „ironiju, i nasilja u beogradsko podzemlje.
humor, parodiju, umetnost, teatralnost Reditelj Miloš Avramović objavljuje da
i preterivanja―. ćemo u drugom delu filma videti i
svetski poznate glumce.Kako je
najavljeno, i serija „Juţni vetar― kreće
sa emitovanjem u oktobru sledeće
godine.

Aleksandra Plećević,Aleksandra
Kovaĉ, Ana Jovanović I/1

Trend

SERIJE—GAME OF FILMOVI—ESCAPE ROOM
THRONES
Escape Room je Ameriĉki horor/triler
"Igra prestola" je najgledanija serija u film koji je premijerno prikazan u
pozorištima širom sveta 4. Januara
istorji HBO kanala i pravi televizijski 2019. godine. Radnja filma prati
fenomen. Po nekim istraţivanjima šestoro ljudi koji u isto vreme dobijaju
ovo je najpopularnija serija ikada na poklon specijalnu kutiju-slagalicu.
Pošto su uspeli da je sloţe, otvara im
snimljena. Ovo je ameriĉka se trag koji ih vodi u ,Escape Room" i
televizijska serija, koja je sa otvara im priliku da osvoje 10 000 $
ukoliko uspešno reše sve zagonetke.
snimanjem poĉela 2011. godine, a Ali, na njihovom putu stoje mnoge
snimanje i dalje traje. Zasnovana je opasne prepreke koje će za njih biti
na epsko fantastiĉnim bestselerima veliki izazov.
―Escape Room‖ smatra se za jedan
Dţordţa R. R. Marina iz njegovog od najboljih filmova 2019 . godine.
serijala knjiga "Pesme leda i vatre".
Prati priĉu dve porodice I prikazuje Jovana Mitrović, AnĊela Marković,
Nina Lazarević I/2
njihove sukobe za kontrolu nad
prestolom, a kako priĉa napreduje,

upoznajemo se sa mnoštvom likova
koji ĉine priĉu još komplikovanijom.

Trenutno je u toku osma I finalna

sezona ove serije.