Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
učenici tretiraju kao pomoćna radna snaga za obavljanje poslova koji
nisu predviđeni za izučavanje njihovog zanata.
U fabrici cementa učenici su dobijali radna odela, jevtinu hranu,
prevozne troškove i povremene novčane nagrade. I u Srpskoj fabrici
stakla, a i u IVTKT „Вranko Krsmanović“ učenici su povremeno
dobijali novčane nagrade, jevtinu hranu i deo putnih troškova.
Život u školi
Nastava u Centru za obrazovanje kadrova „Ivo Lola Ribar“
trajala je 216 radnih i 208 nastavnih dana. Često nastavni plan nije
mogao biti realizovan u potpunosti, naročito iz srpskohrvatskog jezika,
istorije i fizikc. Kao glavni razlog neostvarivanja nastavnog programa
profcsori su navodili veoma slabo predznanje učenika sa kojima je
moralo sporije da se savlađuje gradivo.
Radi postizanja boljeg uspeha nastavnici su stalno organizovali
časove dopunske nastave (tokom 1974/’75. godine održano je 365
dopunskih časova). Ipak, pozitivni efekti nisu bili proporcionalni trudu
nastavnika.
Škola je redovno organizovala pripremnu nastavu za učenike
koji su upućeni na popravne ispite. Kvalitet nastave bio je veoma visok
zahvaljujući, između ostalog, stručnoj obrazovanosti nastavnika,
pismenom pripremanju za nastavu i timskom radu na stručnim
aktivima. Nažalost, uvek je u ovako obrazovano slabijoj učeničkoj
populaciji manja i disciplinovanost te je npr. 1974/75. godine
Nastavničko veće pohvalilo 63 učenika, nagradilo 23, a kaznilo čak
340 učenika. Najtežu kaznu, isključenje iz škole, dobilo je čak 26
učenika. Disciplinske kazne izricane su za sledeće prekršaje:
49
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
- broj neopravdanih izostanaka preko 30,
- broj nedovoljnih ocena na kraju polugodišta preko jedne
polovine od ukupnog broja predmeta (izuzetci su bili
učenici koji prvi put idu u prvi razred),
- namemo nanošenje štete objektu i inventaru Centra,
- krađa i falsifikovanje dokumenata,
- tuča u prostorijama Centra, dolazak u školu u pijanom
stanju itd.
Učenici su bili dužni da se pridržavaju kućnog reda, da dolaze
u uniformama sa patikama i amblemima. S obzirom na nemogućnost
održavanja higijene u školi i u strahu od epidemija, uvedeno je nošenje
patika školske 1971/72. godine. Patike su se obuvale pri ulasku u
školu, a cipele su stavljane u kese i držane po klupama.
Učenici su često priređivali igranke u holovima škole uz
organizovano dežurstvo mlađih profesora ili razrednih starešina. Bilo
je strogo zabranjeno otvaranje prozora i izvirivanje kroz njih jer je to
privlačilo besposličare koji su se okupljali oko škole. Muškarci su
obavezno morali da nose kratko podšišanu kosu.
Nije se samo od učenika tražilo da budu disciplinovani, već i
od nastavnika koji su naročito bili bučni i emotivni na sednicama. Oni
su bili često kažnjavani zbog neakademskog ponašanja, predugih i
čestih diskusija koje su kasnije ograničene na 5 minuta i na po dva
javljanja najviše za jednu tačku dnevnog reda.
Učenici su veoma rado učestvovali u svim vannastavnim
aktivnostima: uređenje školskog dvorišta, pomagali su poljoprivrednoj
zadruzi u branju kukuruza, uređivali su krug IVTKT „Вrаnkо
Krsmanović" itd.
Iz učeničkih redova bilo je dosta dobrovoljnih davalaca krvi, a
škola je prikupljala i dobrovoljne novčane priloge koji su odlazili u
50
Monografija Mašinsko-elektrotehničkc škole
fondove Crvenog krsta i distrofičara i u Fond solidarnosti.
U okviru škole postojalo je nekoliko učeničkih organizacija od
kojih su bile najvažnije Savez omladine i Omladine CK. Učenici su
imali pravo učešća i u Svetu škole. Svoje slobodno vreme ispunjavali
su aktivnostima sekcija koje su imale niz grupa: kulturno-umetnička
(dramska, recitatorska, muzička, likovna i folklorna), tehnička (foto
sekcija), istorijsko-marksistička i sportska (nogometna, košarkaška,
rukometna, šahovska, stonoteniserska i streljačka) sekcija.
Od školske 1974/’75. godine u školi je radila razglasna stanica
sa koje se čula muzika, čak i u metalskom delu gde je bio postavljen
jedan zvučnik, od 600 do 700 i od 1300 do 1315 časova. Na spratu
škole, za potrebe učenika, bila je postavljena telefonska govornica.
Nastavnici Ccntra aktivno su sarađivali sa opštinskim kulturnim
institucijama, npr. profesori Centra uredivali jedan deo opštinskog lista
„14. Dana“. Glavni i odgovorni urednik tog dela lista bila je Olga
Vujčić, a u redakciju su ušli i sledeći profesori: Ljiljana Stefanović i
Božana Đokić (za srpskohrvatski jezik i književnost), Slobodan
Stojanović (za likovnu kulturu), Ljubiša Bogdanović (za fizičku
kulturu), Ljubinko Petrović (za ekonomska pitanja), Melanija Petrović,
Zoran Tasić i Nikola Ranđelović (za stručni deo obrazovanja),
Dragomir Matić (za istoriju i marksizam), Milorad Milošević (za
odbranu i zaštitu) i Ljubiša Jovanović (za tehničku kulturu). U redakciju
su ušla i po tri učenika iz svakog odeljenja.
Stručni kadar
Izvanredno brz razvoj školstva u decenijama posle Drugog
svetskog rata doveo je do nedostatka velikog broja stručnih lica. Tako
je silom prilika, u stmčni nastavni rad ušao veliki broj nestručnih ili
nedovoljno stručnih lica. Sedamdesetih godina ovakvo stanje u nastavi
51
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Centra za obrazovanje kadrova „Ivo Lola Ribar“ poboljšano je
doškolovavanjem nedovoljno stručnih lica kao i stipendiranjem i
kreditiranjem studenata deficitarnih zanimanja. Interesovanje učenika
za pojedine struke menjalo se iz godine u godinu te su nastavnici često
išli na prekvalifikacije za popularna zanimanja.
Profesori škole u fotolaboratoriji
Škole za KV radnike bile su opterećcne tim nestručnim
nastavnim kadrom. To su bili najbolji prosvetni radnici koji su u
nedostatku stručnih kadrova preuzimani iz osnovnih škola. Kasnije,
Zakonom o srednjem obrazovanju naloženo jc otpuštanjc ovih radnika.
Tako je opštinski prosvetni inspektor Čedomir Novaković, na
sednici Nastavničkog veća Centra, naložio direktoru Centra da postupi
po Zakonu o srednjem obrazovanju, raspiše konkurs za prijem stručnih
kadrova i uruči otkaze nestručnom kadru. Direktor Centra, i pored
pokretanja kaznenog postupka za nesprovođenje Zakona, odbio je da
uruči otkaze svojim radnicima sve dok im prosvetni opštisnki inspektor
ne obezbedi zaposlenje u osnovnim školama. Postepcnim prelaskom
u osnovne škole, rešen je radni status tih radnika.
Godinama su bili deficitami profesori matematike, mašinski i
tekstilni inženjeri i profesori fizičkog vaspitanja. U konkursima za
prijem ovih kadrova škola je naznačivala da će ovaj stručni kadar
52
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Kolektiv Centra "Ivo Lola Ribar"
dobijati pored ličnog dohotka, i
izvcsnu sumu novca kao
"deficitarni dodatak". Mnogi od
kandidata su uslovljavali svoj
dolazak u Centar rešavanjem
stambenog pitanja ili su tražili i
obezbedivanje radnog mesta za
supružnika. U to vrcme rad Centra
se odvijao u povoljnijim
ekonomskim uslovima, pa se
dodelom stanova rešavao stambeni
problem mnogih prosvetnih
radnika.
Konkurs za prijcm novih radnka
objavljen u novinama 1974. godine
53
Мопоgrafijа Mašinsko-eleklrotehničke škole
Opremanje kabineta i učionica
Glavni problem Centra za obrazovanje kadrova "Ivo Lola Ribar"
bio je nedostatak školskog prostora, naročito prostora za fiskulturnu
salu. Za normalno odvijanje nastave bilo je potrebno izgraditi preko
2.000 m2. Škola nije mogla sopstvenim snagama da uđe u ovakvu
investiciju te je tražila pomoć čitave zajednice. Nažalost, planovi vezani
za izgradnju novog školskog objekta, započet još ranih sedamdesetih
godina, ostvareni su tek početkom i sredinom osamdesetih.
Dohodak Centra ostvaren obavljanjem praktične nastave,
profesionalnom praksom učenika i drugim društveno-korisnim radom.
namenski je korišćen za poboljšanje učeničkog standarda, ali i za
investiranje u nastavna sredstva (opremanje kabineta, spccijalizovanih
učenica i radionica, kupovina knjiga za biblioteku, sportskih rekvizita,
izrada projckta za izgradnju novog školskog prostora, itd. ).
Školske 1975/’76. godine Centar je dobio nekoliko novih
kabineta povodom proslave jubilarne tridesetogodišnjice oslobodenja
grada i šestogodišnjice prvog pismenog pomena Paraćina. Tada su
modernizovani i kompletirani sledeći kabineti: kabinet fizike i
biologije, kabinet za cement u okviru Industrije cementa "Novi
Popovac", pogonska radionica-kabinet za operacijc i mašine hemijskc
struke sa automatikom. Fizički kabinet je imao 90% normativne
opremljenosti. Kabinet za energetiku opremio je Savez energetičara, a
dobijena su sredstva i od privrede Pančeva.
Medu najbolje opremljene kabinete spadali su oni u kojima su
baš obučavani učenici hemijske i metalske struke za predmete opšta
tchnologija zanimanja i opšta praktična nastava.
Nastavnici fizičkog vaspitanja su 1973. godine tražili nabavku
sportskih rekvizita u vrednosti od oko 7.000 dinara (lopte, loptice,
mreže i dr. ).
54
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Zidanje nove škole (staklarski deo) školske 1975/’77 godine
55
V deo
Silvana Mihajlović
USMERENO OBRAZOVANJE
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Usmereno obrazovanje
Izgradnja novog školskog prostora
Na zboru radnih ljudi zaposlenih u centru za obrazovanje
kadrova „Ivo Lola Ribar" održanom 20. januara 1976. godine govorilo
se o programu izgradnje novog školskog prostora radi reverifikacije
centra.
U to vreme u Paraćinu su postojale dve reverifikovane škole
(Gimnazija „13. oktobar" i školski centar za stručno i ekonomsko
obrazovanje „Boris Kidrič") a centar „Ivo Lola Ribar" se nalazio pred
reverifikovanjem.
Jedan od glavnih uslova za reverifikaciju bila je i izgradnja
novog školskog prostora, dovoljnog za nesmetano odvijanje nastave.
Meseca jula 1969. godine Paraćin je zadesila katastrofalna
poplava. Najveću štetu u gradu pretrpeo je Hemijsko - tehnološko
tehnički centar u prizemnim prostorijama voda se popela do samog
plafona.
Uz veliko zalaganje svih radnika Centra objekat je očišćen od
mulja i vode. Veliku ulogu u saniranju posledica od poplave imao je
direktor Centra Vladeta Živanović. Osposobljavanje objekta za novu
školsku godinu uspešno je i na vreme završeno.
Upravo ova polava, a i nova sledeće godine u isto vreme bile
su povod da radnici Cetra traže izgradnju novog školskog prostora.
Zaposleni u Centru zalagali su se za uvođenje petogodišnjeg
mesnog samodoprinosa od 3% čiji će se posebni deo usmeriti za
izgradnju nove školske zgrade i fiskultuma sale itd. Računalo se na
57
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
pomoć svih prosvetnih radnika sa teritorije opštine Paraćin, naročito
na pomoć radnika Centra, predsednika skupštine opštine,
potpredsednika, sekretara komiteta i svih drugih političkih funkcionera.
U okviru plana za izgradnju školskog prostora našli su se:
A) Blok prostora za fizičko vaspitanje (fiskultuma sala,
pomoćna sala, spravamica, kupatila sa WC-om, svlačionica sa
garderobom i prostorija za nastavnike sa garderobom i tušem);
B) Učionički prostor (učionice i pripreme);
C) Kabinetski prostor;
D) Dogradnja metalskog radioničarskog prostora (proširenje),
E) Upravne prostorije i prostorije opšte namene (nastavnička
zbomica, kancelarija direktora, kancelarija šefova odseka, kancelarija
za administrativne službenike, kancelarija za računovodstvenu službu,
zdravstvena ambulanta, kancelarija za pedagoško-psihološku službu,
magacinski prostor 2x12, prostorija za pomoćne službenike, portirnica,
biblioteka, prostorija za učeničke organizacije i kotlarnica za mazut.
Idejni projekat za dogradnju školskog prostora podnet je
Republici 1. marta 1976. godine, a petnaest dana ranije već ga je
prihvatila Skupština opštine Paraćin. Skupština opštine Paraćin je bila
saglasna da se organima Zajednice usmerenog obrazovanja uputi zahtev
za pomoć u obezbeđivanju sredstava za dogradnju objekta. Saglasila
se i sa predlogom da se novčana sredstva obezbede iz mesnog
samodoprinosa i iz posebnog poreza na promet na malo.
Izgradnja idejnog projekta poverena je zavodu za urbanizam i
projektovanje. Izgradnja projekta koštala je 5.000.000 starih dinara.
Pre izrade glavnog projekta, urađen je projekat parnog grajanja
radi proširenja i rekonstrukcije centralnog grejanja i sistem ventilacije
u hemijskim laboratorijama. U ovu svrhu korišćena su bespovratno
dobijena sredstva od Zajednice usmerenog obrazovanja za privredu i
58
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
društvene delatnosti SR Srbije.
Centar je planirao izgradnju školskog prostora od oko 4.000
m2 što je za 2.000 m bila veća površina od prvobitno planirane. Rast
broja učenika i broja odeljenja diktirao je i zahteve za većim školskim
prostorom.
Glavni projekat je završen 30. juna 1976. godine. Od uspešnosti
sprovođenja mesnog samodoprinosa zavisila je izgradnja novih
objekata. Škola je oformila posebnu komisiju koja je rukovodila upisom
za mesni samodoprinos. Članovi kolektiva su dobili zaduženje da stupe
u kontakt sa aktivistima iz svojih reona koji bi mogli da pomognu pri
izjašnjavanja građana za samodoprinos.
Ipak, planirano proširenje školskog prostora moralo je da čeka
tek osamdesete godine da bude realizovano. Izgradnja fiskulturne sale
koštala je skuplje zbog inflacije i izgrađena je tek 1987. godine, a
zgrada u kojoj se nalazi danas MEŠ završena je 1980. godine.
Reforma obrazovanja
Pripremajući omladinu i odrasle za rad i dalje sticanje znanja,
obrazovanje treba da prati promene u nauci, tehnologiji i uopšte u
radu, kako bi omogućilo omladini i odraslima da ovladaju celokupnom
sferom rada i time doprinesu bržem napretku društva. Dok je u prošlosti
u strukturi rada najvažniji bio napor ljudskih mišica, sada se taj napor
zamenjuje tehničkim sredstvima. Da bi se ostvarila uspešna
proizvodnja, neophodna su znanja i osposobljenost učenika za
korišćenje modernih tehničkih sredstava. Povećanje produktivnosti
rada, ekonomično poslovanje, visoko iskorišćavanje proizvodnih
kapaciteta, sve više zavise od znanja.
U celokupnom procesu obrazovanja i vaspitanja najosetljivija
tačka bilo je srednje obrazovanje. To je bilo zbog toga što je najveći
59
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
deo omladine odlazio iz ovog stupnja obrazovanja u rad. Osim toga,
najveće potrebe za kadrovima bile su iz ovog stepena obrazovanja.
Takođe je obrazovanje na ovom stepenu bilo unutrašnji podsticaj
ličnosti za stremljenje ka višim oblicima obrazovanja. Zato su promene
u srednjem obrazovanju bile neophodne.
Skupština SR Srbije usvojila je 1976. godine dokument o
zajedničkim osnovama usmerenog obrazovanja.
Celokupno obrazovanje posle osnovnog nazvano je usmereno
obrazovanje. usmereno obrazovanje imalo je dve faze.
U SR Srbiji (bez pokrajina), počelo se sa ostvarivanjem prve
faze srednjeg usmerenog obrazovanja školske 1977/78 godine, a
obrazovanje učenika po programu druge faze srednjeg usmerenog
obrazovanja počelo je od septembra 1979. godine.
Za potrebe privrede i van privrednih delatnosti do tog trenutka
je u SR Srbiji obrazovano oko 370 zanimanja. Imajući u vidu ovako
nedovoljnu programsku usmerenost srednjeg obrazovanja prema
potrebama i uvođenje novih tehnologija, za drugu fazu usmerenog
obrazovanja predviđeno je da se obrazuje 600-800 zanimanja.
Prva faza, zajedničke osnove, nastavljala se na programske
sadržaje osnovnog obrazovanja. Trajala je dve godine i obezbeđivala
je zajedničku opšteobrazovnu osnovu sa politehničkom orijentacijom
i bila je uslov za svako dalje obrazovanje i osposobljavanje za rad.
Druga faza, obezbeđuje znanja neophodna za stupanje u rad,
priprema za rad, znanja neophodna za dalje obrazovanje,
samoobrazovanje i stručno usavršavanje i samim tim predstavlja deo
permanentnog obrazovanja.
Obrazovno vaspitni sadržaji u programima, trajanje i
organizacija druge faze bili su uslovljeni potrebama zanimanja za koja
se obrazuju kadrovi, daljim obrazovanjem i ličnim interesovanjem
60
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
učenika.
Program je obuhvatio sledeće celine:
1. Zajedničke obrazovno-vaspitne sadržaje.
2. Opšte stručne sadržaje.
3. Uže stručne sadržaje.
4. Profesionalnu praksu.
Školska godina je trajala 38 nastavnih nedelja. Realizacija
teorijske i praktične nastave ostvarivala se u okviru 32-35 nastavnih
nedelja u zavisnosti od specifičnosti i karaktera obrazovno-vaspitnih
programa u zanimanju.
Nedeljni broj časova za ostvarivanje zajedničkih programskih
sadržaja bio je jednak u svim strukama i iznosio je pet časova nedeljno.
Nedeljni broj časova za ostvarivanje opštestručnih i užestručnih
sadržaja teorijske i praktične nastave iznosio je ukupno 25 časova
nedeljno. Realizacija profesionalne prakse se ostvaruje u okviru 2-5
nastavnih nedelja u zavisnosti od potrebe zanimanja. Za realizaciju
programa ekskurzija bilo je moguće koristiti do jednu nastavnu nedelju.
Centar usmerenog obrazovanja
Usmereno obrazovanje počinje u Centru za srednje obrazovanje
„Ivo Lola Ribar” školske 1977/’78. godine.
Radna grupa srednjih škola je januara 1978. godine po pitanju
integracije dela Predlog samoupravnog sporazuma o promenama u
obrazovanju srednjih škola u Paraćinu. U Sporazumu se kaže: “Radni
ljudi Gimnazije ”13 oktobar” Školskog centra za stručno i ekonomsko
obrazovanje „Boris Kidrič” i Centra za obrazovanje kadrova „Ivo Lola
Ribar” u Paraćinu udružuju svoj rad i sredstva u RO „Centar usmenog
obrazovanja” u Paraćinu.”
Centar usmerenog obrazovanja poslovaće pod imenom: „Centar
61
Monografija Mašinsko-elektrotehničkc škole
usmerenog obrazovanja Ivo Lola Ribar”, a kasnije . Središte centra je
u Paraćinu.
Predviđeno je da u okviru Centra postoje:
- Radna jedinica zajedničke osnove
- Radna jedinica za školovanje kadrova za potrebe
društvenih delatnosti u okviru koje će raditi Gimnazija,
Ekonomska škola, Škola za KV radnike u trgovini i
stenodaktilografski kurs.
- Radna jedinica za školovanje kadrova za potrebe
proizvodnih i uslužnih delatnosti u okviru koje će raditi
Hemijsko-tehnološka tehnička škola i Škola za KV
radnike različitih struka i zanimanja.
- Radna jedinica zajedničke službe
U radnoj jedinici za školovanje kadrova za potrebe proizvodnih
i uslužnih delatnosti radile su dve škole:
Hemijsko-tehnološka tehnička škola obrazuje radnike
hemijske i prehrambene struke,
- Škola za KV radnika različitih struka i zanimanja
obrazuje radnike staklarske, metalske, elektro struke,
struke energetičara i proizvođača cementa i struke
uslužnih delatnosti
U prvi razred usmerenog obrazovanja upisano je od 20 do 25
odeljenja. Predmeti su za sva odeljenja bili isti:
- srpskohrvatski jezik i književnost
- strani jezik
- umetnost (A, B, C)
- fizičko vaspitanje
- odbrana i zaštita
- osnovi marksizma
62
- istorija
- geografija
- matematika
- fizika
- hemija
- biologija
- osnovi tehnike i proizvodnje (A, B, C)
- proizvodni rad (A, B, C)
Broj učenika po odeljenjima kretao se od 30 do 36.
U drugom razredu učenici su dobijali „blago” usmerenje.
Predmeti su bili podeljeni na pet područja:
1. Opšte kultumo područje:
maternji jezik
- strani jezik
- fizičko vaspitanje (A, B, C)
2. Društveno-ekonomsko područje:
- osnovi marksizma i samoupravni socijalizam
- istorija
- fizičko vaspitanje (A, B, C)
3. Prirodno-matematičko područje:
matematika
- fizika
- hemija
- biologija
4. Proizvodno-tehničko područje (PTP):
- osnovi tehnike i proizvodnje (A, B, C)
- proizvodni rad (A, B, C)
5. Izabrana nastava:
- francuski ili nemački jezik ili latinski jezik
63
Jedno od prvih odeljenja prvog razreda usmerenog obrazovanja 1981. godine
- nacrtna geometrija i povećani broj matematike i fizike
- matematika, fizika, hemija, biologija sa izabranom
nastavom
- osnovi evidencije i planiranja u OUR i ekonomija OUR
- psihologija i logika
- tekstilna vlakna i osnovni proizvodi tekstila
- osnovi tehnologije i osnovi mašinstva i mašine u
tekstilnoj industriji
- osnovi elektrotehnike i op. el. jake struje
- osnovi mašinstva i osnovi tehnologije
Prvih godina primenjivanja reforme obrazovanja pojavile su se
izvesne poteškoće. Javili su se problemi oko naziva i podele predmeta.
Pojedini predmeti ostali su nezastupljeni (npr. istorija civilizacije).
Udžbenike je bilo teško pronaći pa su učenici učili iz beležaka.
Druga faza školske godine počinje školske 1979/80. godine.
64
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Pre početka školske godine diskutovalo se u okviru škole o
Predlogu mreže strukture škola srednjeg udruženog obrazovanja u
regionu Šumadije i Pomoravlja. Škola je morala da se integriše i zato
je na sednici Saveta Centra, održane 9. maja 1979. godine doneta
sledeća odluka: Da na zbor ide Samoupravni sporazum o udruživanju
i radu organizacija Centra za usmereno obrazovanje i vaspitanje
„Вrankо Krsmanović” u Paraćinu radi podele na dva OUR-a. Savet
Centra za stručno i ekonomsko obrazovanje „Вrаnkо Krsmanović”
tražilo je da se u operativnom planu programa za uvođenje druge faze
srednjeg usmerenog obrazovanja uradi varijanta sa četiri odeljenja
(ekonomsko-komercijalna struka, pravnobirotehnička struka (2
odeljenja), i ugostiteljsko-turistička struka). Centar „Boris Kidrič”
zahtevao je da se formira i JUR za ovu struku i pre integracije što je
zbor odbio.
Zbor je doneo i dopune sporazuma:
Centar i svaka udružena organizacija ima svoj žiro račun
- Udružene osnovne organizacije imaju svojstvo pravnog
lica i upisani su u registar kod nadležnog privrednog suda
- Udružene osnovne organizacije mogu posebnim
samoupravnim sporazumom udružiti svoja sredstva i
obrazovati sledeće zajedničke fondove: fond solidamosti,
sanacioni fond, kreditni fond, poslovni fond, investicioni
fond i slično
U razgovorima sa predstavnicima društvene zajednice,
predstavnici srednjih škola su se uporno zalagali da se stvori Centar
sa tri OOUR-a i nisu našli za shodno da ponude stvaranje Centra bez
OOUR-a. Zato je i razumljivo zašto je doneta odluka da se formira
Centar sa dva OOUR-a.
Referendum je sproveden 30. maja 1979. godine u Centru za
65
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
srednje obrazovanje „Ivo Lola Ribar” u Paraćinu. Za integraciju je
glasao 101 radnik, protiv je bilo 12, a nevažećih glasova samo 1. Na
referendum nije izašlo 6 radnika Centra. U isto vreme održan je
referendum u Centru „Boris Kidrič", a rezultati su bili sledeći: za
integraciju je glasalo 14 radnika, protiv je glasalo 20 radnika i jedan
glas je bio nevažeći.
Sa ovakvim rezultatima bilo je nemoguće doći do integracije
ovih Centara. Integracija Centra „Boris Kidrič“ sa ostalim školama
izvedena je naredne školske 1980/’81 godine.
Tablo završne godine metalaca generacije 1986/87. godine
U jedinici udruženog rada proizvodne delatnosti školovali su
se i učenici mašinske i elektro struke. U okviru ovih struka školovana
su sledeća zanimanja:
- metalostrugar (IV stepen)
- automehaničar (IV stepen)
- mašinbravar (IV stepen)
66
Monografija Mašinsko-elcktrotehničkc škole
Proslava mature 6. VI 1986. god. u hotelu “Petrus” (metalci III stepen)
- autolimar (IV stepen)
- pogonski električar (III stepen)
- elektromonter za elektro postrojenja i mreže (III stepen)
- elektromehaničar memih i regulacionih uređaja (III
stepen)
- elektrotehničar za memu i regulacionu tehniku (IV stepen)
Učenici su imali opšteobrazovne i užestmčne predmete. Tako
je mašinska struka imala ove stručne predmete:
- mašinski elementi sa tehničkim crtanjem (III i IV razred)
- tehnička mehanika (III i IV razred)
- tehnologija obrade (III i IV razred)
- tehnologija zanimanja (III i IV razred)
- organizacija proizvodnje (III razred)
- automatizacija proizvodnje (IV razred)
- pneumatika i hidraulika (IV razred)
67
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
- praktična nastava (III i IV)
- profesionalna praksa (Ш i IV)
Stručni predmeti elektro struke su često menjali nazive. Tako
je atraktivno odeljenje IV stepena elektrotehničar za mernu i
regulacionu tehniku imalo ove stručne predmete:
- osnovi elektrotehnike (III razred)
- električna merenja (III razred)
- elektronika I (III razred) i elektronika II (IV razred)
- elementi automatike sa sistemom automatizacije (III i IV
razred)
- električne mašine sa energetikom (III razred)
- merenja neelektričnih veličina (III i IV razred)
- elektrotehnički materijal (III razred)
- mašinstvo sa mašinskim elementima (IV razred)
- tehnička dinamika fluida i termodinamika (IV razred)
- telekomunikaciona merenja (IV razred)
- digitalna elektronika (IV razred)
- profesionalna praksa (Ш razred) i praktična nastava (III i
IV razred)
U školi se izvodio dodatni i dopunski obrazovno-vaspitni rad.
Sve nastavno osoblje bilo je u obavezi da tokom jednog meseca održi
najmanje 8 časova bilo dopunske, dodatne nastave ili vannastavnih
aktivnosti. Najveća zainteresovanost učenika bilo je za dopunsku
nastavu iz matematike, fizike i elektrotehnike. Pošto se nastava
organizovala u okviru petodnevne radne nedelje, dopunska, dodatna
nastava i vannastavne aktivnosti su održavane tokom radnih subota
kako se učenici ne bi posebno opterećivali tokom nastavnog dana.
Praktična nastava se izvodila u Centru ili na terenu u
organizacijama udruženog rada. I profesionalna praksa se za učenike
68
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
i polaznike organizovala u školskim radionicama kao i u preduzećima.
Ona je za učenike mašinske struke, zanimanja metalostrugar i
mašinbravar, trajala pet nedelja. Profesionalna praksa se ocenjivala
brojčanom ocenom koja je ulazila u godišnje svedočanstvo učenika i
uticala je na krajnji uspeh. Praksu je pratio i učenike ocenjivao zaduženi
nastavnik. Za zanimanja trećeg stepena u zadnjoj nedelji profesionalne
prakse vršila se provera stručne osposobljenosti tako što je svaki učenik
dobijao konkretan zadatak koji je obrađivao i obrazlagao pred
komisijom. Komisija se sastojala od dva nastavnika i jednog radnika
iz preduzeća.
U školskoj 1980/’81. godini zajednička osnova prelazi u novi
školski objekat. Nova škola je svečano otvorena 29. novembra 1980.
godine, uz program koji su priredili učenici škole. Druga faza je ostala
u staroj zgradi. Da bi nova škola uspešno otpočela sa radom neophodno
je bilo opremiti učionice i kabinete postojećim školskim i novim
inventarom. Naročito je bilo važno opremiti kabinet za, mašinsku i
elektro struku jer bi u protivnom izgubili pravo na školovanje ovih
struka.
Na kraju svake školske godine organizovan je pripremni
obrazovno-vaspitni rad za učenike koji su upućeni na polaganje
popravnog ispita. Trajanje pripremne nastave bilo je najmanje 10%
godišnjeg broja časova nastave iz koje se polaže popravni ispit.
Međutim pripremni rad nije izvođen samo za učenike koji polažu
predmet zbog slabe ocene. Ovakav oblik rada organizovan je i za
učenike koji polažu ispit iz predmeta sa kojih su časova opravdano
bili odsutni od jedne trećine časova.
U školi su neprekidno radile sledeće sekcije: recitatorska,
dramska, literama, istorijska sekcija, stranih jezika, marksistička,
sekcija Crvenog krsta i planinarska.
69
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Što se tiče pohađane nastave bilo je više neopravdanih
izostanaka nego danas zato što je učenik mogao da napravi veliki broj
neopravdanih izostanaka, a da ne bude isključen iz škole. Svi učenici
koji su imali 50 i više neopravdanih izostanaka dobili su ukor
Pedagoškog veća. Sa 90 neopravdanih časova učenik bi bio isključen
iz škole, ali mnogi primeri govore da je bilo dosta tolerancije. Mnogi
učenici su bili uslovno isključivani na dva meseca. Zapravo, u toku
ta dva meseca učeniku je pružena prilika da popravi svoj odnos prema
redovnom pohađanju nastave. U suprotnom bio bi isključen iz škole.
Isključeni učenici imali su pravo žalbe, pa je razmatranjem odluka
preinačena na uslovno isključenje. Međutim, ovakvi primeri su lišavali
svakog autoriteta celokupno nastavno osoblje druge faze. To znači da
su profesori i škola prepušteni stihiji kako u pogledu izostajanja
učenika, tako i u pogledu oštećenja školske imovine. Od školske
1982/’83. godine drugačiji je zakon o neopravdanim izostancima, tako
da sada učenik može sa 25 neopravdanih izostanaka biti isključen iz
škole.
Izostajanje sa nastave, ponašanje i radna disciplina učenika bile
su česte teme razgovora u Centru. Problemi su bili zakašnjavanje i
bežanje sa časova, pušenje po hodnicima, bacanje i gaženje krede po
učionicama i oštećenje školske imovine. Jedan od uzroka ovakvog
ponašanja je koncentracija velikog broja učenika na malom prostoru
(prizemni deo zgrade) pa je bila manja mogućnost kontrole. Učenici
su bili dužni da nose uniforme u školi. Uniforme nisu bile omiljene,
pa su kod pojedinih profesora uspeli da se „provuku” bez nje.
U Pravilniku o radnom odnosu propisano je ponašanje i rad
profesora. Profesori su morali da budu tačni i da u školu dolaze 10
minuta pre početka časa. Time bi se izbeglo eventualno gubljenje
nastave. Strogo je bilo zabranjeno profesorima da donose alkohol u
70
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
školu, da dolaze na nastavu u pijanom stanju, da uživaju drogu, da
uzimaju mito, da za novac pripremaju svoje učenike i da trguju
ocenama, da prodaju svoje ocene, zavode učenike i slično.
Razradne starešine su bile u obavezi da drže razradne časove
u svojim odeljenjima svake nedelje i da na tim časovima rešavaju
probleme učenika. Dežumi profesor je dolazio 30 minuta pre početka
nastave. O radu profesora davali su mišljenje savetnici. Oni se
uglavnom pozitivno izražavaju o radu profesora, ali je postojala
zamerka u vezi sa nedovoljnim korišćenjem nastavnih sredstava i
neredovnim proveravanjem znanja učenika. U prilog tome ide i izveštaj
savetnika regionalnog zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja
iz Kragujevca, koji je septembra 1982. izvršio užestručni pregled sa
ciljem da sagleda uslove i metode rada pri realizaciji programa
predmeta mašinske struke. Sa vrednovanjem rezultata rada učenika se
dugo čekalo, a kampanjsko učenje pred kvalifikacioni ispit izaziva
neželjene posledice. Učenici su bežali sa časova iz straha da ne dobiju
slabu ocenu.Profesor je morao sistemski pratiti njegov celokupan rad
i na osnovu toga dati jednu opštu ocenu.
Najveći broj nedovoljnih ocena (koji se kreće oko 50% i preko
50%) bio je iz: srpskohrvatskog jezika, matematike, fizike, tehničke
mehanike, osnova elektrotehnike i drugo.
Od školske 1983/84. godine počeo je da se primenjuje Zakon
o izmenama i dopunama Zakona o usmerenom obrazovanju i
vaspitanju. Novim Zakonom izvršena je izmena nastavnih planova i
programa. Usmerenje učenika za određeno zanimanje počelo je u
drugom razredu. Na osnovu struka u Centru, učeni su u drugom razredu
mogli da izaberu:
1. mašinsku struku (osnovi mašinstva i osnovi tehnologije)
2. društveno-ekonomska struka (psihologija, logika i
71
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
ekonomska geografija Jugoslavije)
3. prirodno-mašinska struka (matematika, fizika, hemija i
biologija sa izabranim predmetom)
4. ekonomska struka (osnovi evidencije i planiranja u
OOUR-u i ekonomija OOUR-a)
Da bi zadržao struke koje već ima u sastavu, Centar je bio
dužan da preda normative u kojima je naznačeno kojim nastavnim
Proslava mature 1984. godine (prva generacija elektro strukc IV stepena -
elektrotehničar za mcrnu i regulacionu tehniku)
sredstvima, učilima i opremom raspolaže. Za mašinsku i elektro struku
opremljenost procentualno izgleda ovako:
- mašinbravar III i IV stepen 95%
- metalostrugar III i IV stepen 95%
- pogonski električar III stepen 90%
- elektrotehničar za meme i regulacione uređaje 90%
- praktična nastava i profesionalna praksa 100%
72
Monografija Mašinsko-elektrotehničkc škole
Izmenama i dopunama Zakona o usmerenom obrazovanju
ustanovljen je ispit o proveri osposobljenosti učenika i polaznika, kojim
se utvrđuje osposobljenost učenika za obavljanje određenog znanja.
Ova ispit se u prethodnim godinama obavljao u okviru profesionalne
prakse.
Učenicima koji su završili III stepen, bila je data mogućnost
da uz dopunske ispite upišu IV stepen.
Profesionalne i đačke ekskurzije su u toku desetogodišnjeg
postojanja Usmerenog obrazovanja konstantno izvođene. Jednodnevne
ekskurzije su imale profesionalni karakter jer su učenici posećivali
preduzeća koja su bila vezana za struku u kojoj se školuju. Tako su
učenici mašinskog smcra posećivali RO „Prva petoljetka” u Trsteniku.
Elektro struka je često odlazila hidrocentralu Đerdap. Đačke ekskurzije
organizovane su i za III i za IV razred. Tako je školske 1983/84.
godine izvedena četvorodnevna ekskurzija za III razred u okviru koje
su učenici posetili Valjaonicu bakra u Sevojnu i satelitsku stanicu u
Prilikama. Za četvrti razred je te iste godine, organizovana šestodnevna
ekskurzija. Učenici mašinske struke su posetili Tehnički muzej u
Zagrebu (planetarijum, odeljenje kosmonautike, odeljenje Teslinih
izuma, odeljenje rudarstva, odeljenje vazduhoplovne tehnike i
saobraćajnih sredstava). Učenici elektrotehničke struke obišli su
Sveučilišni mašinski centar ,,Srce“. Ekskurzije su imale stručni,
istorijski i zabavni karakter.
73
Monografija Mašinsko-elektrotchničkc školc
Tabelarni prikaz broja odeljenja i broja učenika mašinske i
elektro struke u vreme usmerenog obrazovanja
Šk. godina Broj upisanih učenika Broj svršenih učcnika Broj odcljcnja
1979/80 83 81 3
1980/81 118 112 4
1981/82 128 114 4
1982/83 130 124 4
1983/84 170 131 6
1984/85 205 175 8
1985/86 188 7
1986/87 217 178 7
1987/88 195 181 6
1988/89 203 7
1989/90 238 211 2
77 65
Završavajući prikaz usmerenog
obrazovanja, ne može da se ne spomene
dvadesetak učenika mašinske i elektro struke
koji se pamte i često pominju u ovoj školi
kao primeri uzornih učenika:
Kralj Ivan - odličan 5,00
Blagojević Slobodan - odličan 5,00
Bogdanović Biljana - odličan 5,00
Milenković Zoran - odličan 5,00 Dragan Kojić, bivši đak
Milojković Dragiša - odličan 5,00 škole (završio Mašinski
Savić Tanja - odličan 5,00 fakultet i danas radi kao
profesor u Tekstilno-tehn.
74
školi)
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Krstić Dragan, učesnik
mnogih takmičenja mladih mašinaca
Cvetković Goran - odličan 5,00
Manojlović Nebojša - odličan 5,00 i diploma „Nikola Tesla”
Radivojević Miodrag - nosilac Vukove diplome
Vučković Vladan - nosilac diplome „Mihajlo Petrović Alas”
Živanović Dejan - nosilac diplome „Mihajlo Petrović Alas”
Đukić Danijela - odličan 5,00
Andrejić Ivica - odličan 5,00
Stević Dejan - odličan 5,00
Stojanović Predrag - odličan 5,00
Kojić Dragan - odličan 5,00 i pohvala za učestvovanja na
Festivalima rada omladine Jugoslavije
Krstić Dragan - odličan 5,00 i pohvala za učestvovanja na
Festivalima rada omladine Jugoslavije
Đukić Srđan - osvojio je I mesto na takmičenju
metalostrugara u Kragujevcu 1988. godine
75
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Odeljenje IV4 školske 1989/’90. godine postiglo je izuzetan
uspeh na kraju godine: od 37 učenika bio je 21 odličan, 11 vrlo dobrih
i 5 dobrih
Usmereno obrazovanje prestaje 1989/90. godine kada je
poslednja generacija njenih polaznika (1971 godište) završila četvrti
razred srednje škole.
Jedno od najboljih odeljenja u istoriji škole: učenici IV4 razreda 1990. godine
(poslednja generacija usmerenog obrazovanja)
76
VI deo
Zorica Ivanović
MAŠINSKA I ELEKTRO STRUKA U
OKVIRU CENTRA ZA SREDNJE
OBRAZOVANJE „BRANKO KRSMANOVIĆ“
OD 1987. DO 1900. GODINE
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Mašinska i elektro struka u okviru
Centra za srednje obrazovanje
„Вrankо Krsmanović“ od
1987. do 1900. god.
Ekonomsko-mašinska škola
U okviru Centra za srednje obrazovanje „Вrankо Krsmanović”
postojao je II OOUR „Ekonomsko-mašinska” škola od 1987. do 1990.
god. U ovoj školi obrazovani su učenici za sledeće struke i zanimanja
iz oblasti mašinstva:
- metalostrugar (III stepen)
- metaloglodač (III stepen)
- mašinbravar (III stepen)
- instalater vodovoda i kanalizacije (III stepen)
- obrađivač metala rezanjem (IV stepen)
- obrađivač metala ručnom obradom (IV stepen)
Učenici mašinske struke koji su školovanje započeli u
usmerenom obrazovanju imali su, u okviru mašinske struke, izbor
sledećih zanimanja:
- metalostrugar (III stepen)
- metalostrugar (IV stepen)
- mehaničar za održavanje mašina alatki (mašinbravar) (III
stepen)
- mehaničar za održavanje mašina alatki (mašinbravar) (IV
stepen)
78
Ekonomska-mašinska škola je upisana u registar Okružnog
privrednog suda u Kragujevcu pod brojem Fi 506/87 od 17. novembra
1987. godine. Zemljište na kome se nalazila ova škola koristila su sve
srednje škole u sastavu centra „Вrankо Krsmanović”. Ta površina
iznosila je 4.601 bez zemljišta pod zgradom. Od ove površine 800
m2 uređeno je kao sportski teren, dok je ostatak bio namenjen za
dvorište i zelene površine. Škola je koristila centralni deo zgrade Centra
„Вгапко Krsmanović”, kao i deo iznad pozorišta. Deo te iste zgrade
koristio je i III OOUR „Tehnička škola”.
U okviru II OOUR-a mašinska struka je za stručne predmete
koristila četiri kabineta:
1. kabinet za tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom površine
140 sa pripremom, opremljen crtežima, šemama, modelima,
uzorcima, delovima za crtanje, crtaćom tablom sa klupama, episkopom,
dijaprojektorom i posebnim stolom za svakog učenika.
2. kabinet za tehnologiju obrade od 70 m ,
3. kabinet za tehničku mehaniku i mašinske materijale od 70
m2
4. kabinet za tehnologiju zanimanja od 79 m2.
Učenici su praktičnu obuku obavljali u trima radionicama sa
ukupnom površinom od 240 m2. Radionice su bile opremljene
mašinama i alatkama za obradu metala. Po mišljenju prosvetnog
savetnika za mašinsku struku, radionice ove škole spadale su u
opremljenije u regionu. U tim radionicama nastavu istovremeno su
mogli da izvode četiri učenika različitih zanimanja.
Od mašina i alata radionice su posedovale: sedam većih i pet
manjih strugova, jednu rendisaljku - univerzalnu glodalicu sa priborom,
stonu bušilicu, stubnu bušilicu sa četiri tocila, dve mašine za
pravolinijsko savijanje lima, aparate za električno zavarivanje, boce sa
79
opremom za gasno zavarivanje, stone makaze za sečenje lima, mašinu
sa presecanjem, dve stone bušilice itd.
Počev od 1987/’88. pa do 1989/90. godine Ekonomsko-
mašinska škola je imala ukupno 18 odeljenja mašinske struke sa
upisanim 541 učenikom i 405 svršenih učenika (74,86%). Procenat
pozitivnog uspeha u ovim odeljenjima kretao se od 94,11 do 27,77%.
Neka od odeljenja koja su u i razredu upisala po 36 učenika, na kraju
III razreda imala su od 10-18 svršenih učenika.
Radnici Centra “Branko Krsmanović”, OOUR-a “Gimnazija”
80
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Mašinska struka u okviru Ekonomsko-mašinske škole (tabela)
obrazovni profil raz. starešina upisano završilo
1987/’88.
I/3 metalostrugar, mašinbravar Božana Đokić 36 25
I4 metaloglodač, vodoinstalater Milan Dašić 36 22
I/5 ob. met. ručno, ob. met. rezanjem Milenko Kostić 34 30
1988/’89.
I/3 meh. tekstilnih maš. mašinbravar Dragica Stefanović 36 20
I/4 ob. met. ručno ob. met. rezanj. Verica Jović 37 28
I/5 autemehaničar Miroslav Ivanović 33 27
II/3 mašinbravar metalostrugar Božana Đokić 27 17
II/4 metaloglodač vodoinstalater Milan Dašić 24 14
II/5 ob. met. ručno ob. met. rezanj. Milenko Kostić 31 28
1989/’90.
I/4 mašinbravar metalostrugar Dragan Tasić 34 32
I/5 ob. met. ručno ob. met. rezanj. Miroslav Milić 34 30
I/6 mehaničar mot. vozila, autolimar Predrag Milošević 36 32
II/3 mehaničar tekstil. mašina, mašinbrav. Živojin Mitić 21 14
II/4 obr. met. ručno obr. met. rezanj. Verica Jović 30 19
II/5 automehaničar Miroslav Ivanović 30 25
III/3 mašinbravar metalostrugar Božana Đokić 20 18
III/4 metaloglodač vodoinstalater Milan Dašić 14 10
III/5 obr. met. ručno obr. met. rezanj. Milenko Kostić
Elektro struka u okviru Gimnazije
U okviru Centra „Brankо Krsmanović” elektro struka je radila
u I OOUR-u „Gimnazija”. Nastava se izvodila samo u jednoj smeni.
Škola je posedovala specijalizovane učionice, kabinete, elektro
laboratorije i radionice mašinske struke.
81
Monografija Mašinsko-elekrrotehničke škole
Učenici elektro struke obavljali su praktičnu nastavu po radnim
organizacijama u Paraćinu i okolini uz pomoć kadrova iz neposredne
proizvodnje.
Odeljenje I7 elektrotehničke struke imalo je juna 1990. godine 100 %
pozitivnog uspeha
Pre formiranja OOUR-a u Centru za srednje obrazovanje
„Вrankо Krsmanović”, elektrotehnička struka je koristila prostorije u
staroj zgradi kraj reke. Na zahtev profesora Ekonomske i Hemijske
škole, elektro struka je prešla u novu zgradu. Prelazak u nove prostorije
bio je neophodan i zbog specifičnog izvođenja nastave u ovoj struci.
U staroj školi instalacija je bila dotrajala (čak su i stolovi za obavljanje
vežbi bili pod naponom, u prizemlju se pojavljivala vlaga, a na gornjem
spratu je prokišnjavalo).
Elektro struka je u novoj zgradi dobila prizemlje i kabinete.
Opremanje i izradu dodatne instalacije po kabinetima pomogle su SFS
i Fabrika cementa iz Popovca.
82
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Opšteobrazovne predmete učenici elektro struke slušali su
zajedno sa ostalim strukama OOUR-a „Gimnazija”, a časovi stručnih
predmeta obuhvatali su jednu trećinu ukupnog broja časova.
Uspeh učenika u ovoj struci bio je izuzetno dobar i kretao se
od 84,84% do 100% pozitivnog uspeha.
Gimnazija je imala ukupno 18 odeljenja elektro struke u periodu
od školske 1987/88. do 1989/90. godine sa upisanih 587 i svršenih
574 učenika(97,78% pozitivnog uspeha u proseku).
U školi je bilo izuzetno dobrih odeljenja sa, čak, i više od
polovine odlikaša.
Elektro struka u okviru GIMNAZIJE (tabela)
obrazovni profil raz. starešina upisano završilo
1987/’88.
I/5 Elektrotchničar računara Strahinja Petrović 30 30
I/6 Elektrotchničar automatike Branislav Hadžić 34 34
I/7 Elektrotehničar pogona Božidar Marković 30 30
1988/’89.
I/5 Elektrotehničar računara Žarko Tomić 34 34
I/6 Elektrotehničar automatikc Dragiša Petrović 34 34
I/7 Elektrotchničar pogona Snežana Šaletić 33 32
II/5 Elektrotehničar računara Strahinja Petrović 30 29
II/6 Elektrotehničar automatike Branislav Hadžić 34 33
II/7 Elektrotehničar pogona Božidar Marković 31 30
1989/’90.
I/5 Elektrotehničar računara Ljubiša Terzić 34 34
I/6 Elektrotehničar automatike Miodrag Stefanović 34 34
I/7 Elektrotehničar pogona Radosav Stanković 34 34
II/5 Elektrotehničar računara Žarko Tomić 35 35
II/6 Elektrotehničar automatike Dragiša Petrović 34 34
60
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
II/7 Elektrotehničar pogona Miodrag Đenić 35 32
III/5 Elektrotehničar računara Anđelka Mitrović 28 28
III/6 Elektrotehničar automatike Milorad Milošević 33 28
III/7 Elektrotehničar pogona Božidar Marković 30 29
Privremene mere
Izvršni savet skupštine opštine Paraćin na sednici 12. VII. 1988.
godine razmatrao je stanje u Centru za srednje obrazovanje „Вrankо
Krsmanović“ koji je više godina funkcionisao kao jedinstvena radna
organizacija vaspitno-obrazovne delatnosti. Zakonom o usmerenom
obrazovanju i vaspitanju koji je stupio na snagu 4. maja 1986. godine,
predviđeno je da srednja škola može obrazovati učenike u najviše tri
struke od I - IV stepena stručne spreme.
U vreme stupanja na snagu ovog novog zakona Centar „Вrankо
Krsmanović“ imao je devet struka i morao je da doživi reorganizaciju
ne bi li zadržao broj postojećih struka. U jedinstvenom Centru za
srednje obrazovanje „Вrankо Krsmanović" formirane su tada tri
osnovne organizacije udruženog rada sa zadatkom da se obezbedi što
veće zajedništvo i jedinstvo u Centru budući da se radilo o delatnosti
od posebnog društvenog značaja.
Prilikom formiranja tri OOUR-a izvršena je neadekvatna podela
nastavnog kadra kao i materijalnih sredstava, a o podeli prostora morao
je da odlučuje Sud udruženog rada. Sve ovo uticalo je remećenje
međuljudskih odnosa. Niz negativnih pojava pratilo je ovi podelu:
neravnomerno i neadekvatno deljenje nastavnih sredstava, nastavnog
kadra, neažurno vođenje pedagoške dokumentacije, nepotpuno
planiranje nastavne građe, nedovoljno pripremanje za nastavu,
neracionalno korišćenje nastavnih sredstava itd. Da li su ovo bili stvarni
razlozi za uvođenje privremenih mera ili opravdanje čelnika SO Paraćin
84
85
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
za mešanje u rad ove obrazovne ustanove? Na ovo pitanje mogu da
odgovore, pre svega i jedino, radnici Centra "Branko Krsmanović"
koji su pobijali sve optužbe.
Funkcioneri SO Paraćin naveli su u izveštaju o stanju u Centru
i mišljenje inspektora koji je obišao škole i zapazio da se nedovoljno
brine o imovini (prostoru i nameštaju), da sanitarni čvorovi ne
funkcionišu kako treba, te da je i okolina školskog centra zapuštena.
Društveni pravobranilac samoupravljanja je nekoliko puta
obilazio Centar i
predočio poslove
koje je trebalo
uraditi radi kon-
stituisanja Radne
organizacije. Svi
ti poslovi nisu
završeni u pred-
viđenom roku te
su u Centru
uvedene privre-
mene mere.
Odlukom
okružnog priv-
rednog suda u
Kragujevcu br.
011-09/88-01 od
29. XII. 1988.
godine preduzete
su privremene
mere i društvena
86
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
zaštita u RO Centar za srednje obrazovanje „Вrankо Krsmanović" i
OOUR-ima u njenom sastavu (I OOUR „Gimnazija", II OOUR
„Ekonomsko-mašinska škola“ i III „Tehnička škola“).
Privremene mere su otpočele smenjivanjem na dužnosti čelnih
ljudi po OOUR-ima: M. Miloševića, direktora gimnazije, S. Đukića,
zamenika dircktora gimnazije, M. Ivanović, direktora
Ekonomsko-mašinske škole, i A. Milićevića, v. d. direktora Tehničke
škole. Sa dužnosti je smenjen i Dragan Mitrović, direktor centra za
srednje obrazovanje „Вrankо Krsmanović". Raspušteni su Savet RO
Centra i Saveti svih škola.
U svojstvu novih privremenih poslovodnih organa Centra
imenovani su:
Vitomir Đorđević, profesor narodne odbrane, za poslove
privremenog poslovnog organa RO Centra za srednje
obrazovanje „Вranko Krsmanović“,
- Slobodan Anđelković, profesor istorije, za poslove
privremenog poslovnog organa Gimnazije,
- Stevan Mitrović, agronom, za poslove privremenog
poslovnog organa Ekonomsko-mašinske škole i
- Verica Anđelković, diplomirani pravnik za poslove
privremenog poslovodnog organa Tehničke škole.
Imenovanim licima mirovao je radni odnos u radnim
organizacijama koje su ih do tada zapošljavale sve do prestanka
privremenih mera. One su mogle da traju po odluci suda, sve dotle
dok se ne otklone negativnosti koje su do njih dovele, najduže 12
meseci.
87
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
88
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
U sastav privremenog poslovnog organa Centra za pojedine
OOUR-e ušli su radnici Centra i to za:
- Gimnaziju (M. Živković, V. Bogosavljević i D. Petrović)
- Ekonomsko-mašinsku školu (M. Čemerikić, S. Marković i
M. Jovanović)
- Tehničku školu (B. Lazić, M. Petrović i Lj. Stefanović)
Ovaj privremeni poslovodni organ preuzeo je ulogu Saveta
Centra.
Privremene mere su ukinute 1. IX 1989. godine, ali je upis u
Sudski registar obavljen tek 29. I 1989, godine. Tada ja za v. d.
direktora centra postavljen Milenko Kostić koji je na toj dužnosti bio
od 19. I 1990. do 31. VIII 1990. godine. v. d. direktor Centra dobio
je sledeća ovlašćenja: da se stara o racionalnom korišćenju školskog
prostora, opreme i sredstava (po potrebi i za zajedničko korišćenje),
da se stara o zajedničkim investicijama u objekte i opremu potrebnu
školama, da uskladuje rad zajedničke biblioteke i medijateke, da se
zastupa RO Centar u pravnom prometu sa trećim licima itd.
89
VII deo
Zorica Ivanović
MAŠINSKO-ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA
(1990-2000)
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Mašinsko-elektrotehnička škola
(1990-2000)
Transformacija centra „Вrankо Krsmanović“
Dana 26. VI 1990. radnici OOUR-a ,,Gimnazija“,
„Ekonomsko-mašinska škola“ i „Tehnička škola“ dogovorili su se o
transformaciji Centra za srednje obrazovanje „Вгапко Krsmanović" u
četiri srednje škole. Novoosnovane škole poslovaće otada pod
nazivima:
1. Gimnazija,
2. Mašinsko-elektrotehnička škola,
3. Tekstilno-tehnološka škola i
4. Ekonomsko-trgovinska škola.
U ime svojih škola sporazum o transformaciji potpisali su: Rada
Milićević (za Gimnaziju), Miloš Jovanović (za
Mašinsko-elektrotehničku školu), Bosiljka Manojlović (za
Tekstilno-tehnološku školu) i Dragan Mitrović (za Ekonomsko-
trgovinsku skolu).
Imovina, prava i obaveze i radnici nekadašnjeg Centra „Вгапко
Krsmanović“ podeljeni su prema posebnim sporazumima izmedju
novoosnovanih škola.
Pred početak nove školske godine, 31. VIII 1990. godine,
Izvršni savet skupštine opštine Paraćin bavio se transformacijom
Centra. Tada je njegova reorganizacija u najvećem delu bila već
realizovana. Pomenuti su problemi u vezi sa raspodelom kadrova, a
91
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Ekonomsko-trgovinskoj školi je preporučeno da ima malo više
tolerancije u rešavanju spornih situacija.
Uslove za rad novoosnovane Mašinsko-elektrotehničke škole
trebalo je da prevashodno obezbede Gimnazija i
Ekonomsko-trgovinska škola, dok je Tekstilno-tehnološka škola
pomagala u skladu sa svojim mogućnostima.
Na sednici Izvršnog saveta SO Paraćin održanoj 11. IX 1990.
godine zaključeno je da treba formirati od predstavnika škola komisiju
za izradu novog deobnog bilansa kojim će se razgraničiti i podcliti
sva sredstva koja pripadaju školama počev od osnovanih sredstava pa
do sredstava rezervi.
Sredstva su bila podeljena prema nameni za :
- učenički prostor
- kabinetski prostor,
- laboratorije,
- radionice i
- poslovni prostor
Sredstva su bila podeljena prema potrebama i obrazovnoj
strukturi škole. Oprema koja je nabavljena u periodu postojanja
OOUR-a pripala je novoosnovanim školama, s tim da Gimnazija i
Ekonomsko-trgovinska škola odvoje pomoć za Mašinsko-
elektrotehničku školu jer su elektro i mašinska struka bile u njenom
sastavu. Kabinete, radionice i laboratorije, koji su prema podeli pripali
jednoj školi, mogla je koristiti i druga u skladu sa ugovorenim
obavezama.
Organizovane su i komisije za podelu nastavnih sredstava u čiji
sastav su ušli predstavnici škola i jedan predstavnik Izvršnog saveta
SO Paraćin.
92
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Prvi radnici Mašinsko-elektrotehničke škole
Na sednici 21. VI 1990. godine, Savet Centra za srednje
obrazovanje „Вrankо Krsmanović" doneo je odluku o rasporedjivanju
radnika u Mašinsko-elektrotehničku školu. Odluka o raporedjivanju
baš ovih radnika u MEŠ (Mašinsko-elektrotehnička škola) doneta je
na osnovu stručne spreme, poslova i radnih zadataka koje su radnici
vršili, kao i na osnovu predloga stručnih organa i mišljenja nadležnih
za pitanje prosvete iz SO Paraćin.
Uslovi raspodele kadrova izmedju novoformiranih škola
regulisani su ugovorom o korišćenju kadrova. Po tom ugovoru škole
moraju medjusobno da regulišu dopunu časova do norme, korišćenje
tehničkog osoblja, prelaz radnika iz jedne u drugu školu i druge
kadrovske probleme. Postojeći radnici, u bilo kojoj od ovih škola, bili
su uvek prioriteti u zapošljavanju u odnosu na one koji nisu radili ni
u jednoj od četiri srednje škole. Ukoliko je neka od škola prikrivala
normu časova ili je mimo ugovora rešavala neki kadrovski problem,
snosila je novčane troškove za račun oštećenog radnika sve dok je taj
problem postojao.
Radnici koji su ušli u MEŠ 1990. godine :
1. Živanović Zorica, profesor srpskohrvatskog jezika i
književnosti
2. Stević Milutin, profesor srpskohrvatskog jezika i
književnosti
3. Velimirović Ružica, profesor srpskohrvatskog jezika i
književnosti
4. Jović Verica, profesor ruskog jezika
5. Vučković Svetislav, profesor istorije
6. Pajić Vera, profesor ekonomske grupe predmeta
7. Miletić Zoran, nastavnik istorije i geografije
93
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
8. Milosavljević Živorad, profesor muzičke umetnosti
9. Tomić Momčilo, profesor fizičkog i zdravstvenog
vaspitanja
10. Stefanović Miodrag, profesor fizičkog i zdravstvenog
vaspitanja
11. Tomić Radomir, profesor fizike i hemijc
12.Djurić Jasminka, profesor biologije
13.Tasić Dragan, profesor matematike
14. Gunjić Nada, profesor matematike
15. Šaletić Snežana, profesor matematike
16. Milić Miroslav, profesor mehanike i mehaničke tehnolog.
17. Jovanović Miloš, profesor mašinske grupe predmeta
18. Tasić Zoran, profesor mašinske grupe predmeta
19. Vasić Zoran, nastavnik praktične nastave
20. Marjanović Miodrag, nastavnik praktične nastave
21. Grujić Djura, nastavnik praktične nastave
22. Stojadinović Slobodan, nastavnik praktične nastave
23. Zelikov Jelka, magistar, prof. elektro grupe predmeta
24. Čukić Bogdan, profesor elektro grupe predmeta
25. Stojanov Slavoljub, profesor elektro grupe predmeta
26. Dacić Predrag, profesor elektro grupe predmeta
27. Petrović Ljubiša, profesor elektro grupe predmeta
28. Djenić Miodrag, profesor praktične nastave
29. Filipović Milivoje, za sekretara škole
30. Miloradović Dušica, za pomoćnog radnika
31. Balatunović Dragan, za pomoćnog radnika
32. Lazarević Milica, za pomoćnog radnika
94
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
Podela prostora izmedju Mašinsko-elektrotehničke škole i
Gimnazije
Stvaranjem četiri nove srednje škole javio se problem nalaženja
prostora za Mašinsko-elektrotehničku školu koja je imala prostorije u
okviru stare zgrade koju su koristile Ekonomsko-trgovinska i
Tekstilno-tehnološka škola.
Rešenje je nadjeno tako što je MEŠ dobio prostorije u okviru
nove zgrade koju deli sa Gimnazijom. Zajednička zgrada podeljena je
po etažima i učionicama izmedju ovih dveju škola.
Po tom sporazumu Mašinsko-elektrotehnička škola može da
koristi samostalno sledeće prostorije:
1. u prizemlju prostorije od broja 1 do 9, deo skloništa sa
ulazom u hodnik u prizemlju,
2. ulaz iz prizemlja, hol i WC u prizemlju,
3. škola koristi na prvom spratu sledeće prostorije: br. 11,
12, 13, 20, 24, 25, 26, 27, i 28, odgovarajući deo hodnika
i stepenište od prizemija do П sprata i WC na spratu za
učenike,
4. na drugom spratu učionice br. 29, 30, 31, 32, 37, 38, 39 i
deo hodnika kao i WC na II spratu za učenike,
5. obe škole su se dogovorile da zajednički koriste sledeće
prostorije : zbomicu (podeljena pokretnim vratima),
prostoriju br. 17 i fiskultumu salu,
6. u slučaju elementarnih nepogoda, škole su se dogovorile
da radi brže evakuacije, koriste sve izlaze i prilaze, kao i
da se nasilno mogu otvoriti sva zatvorena vrata, prilazi i
izlazi iz škole
7. Gimnazija je bila obavezna da izgradi pomoćno stepenište
za učenike pored staklarskog dela zgrade,
95
Monografija Mašinsko-elcktrotehničke škole
8. pitanja grejanja i osvetljenja regulisana su posebnim
dogovorima,
9. škole su se saglasile da do promene u podeli prostora
može doći samo ako se broj odeljenja smanji za jednu a
poveća za drugu školu kada bi se višak prostora ustupio
brojnijoj školi.
Podela nastavnih sredstava izmedju
Mašinsko-elektrotehničke škole i Ekonomsko-trgovinske
škole.
Posebne komisije formiranje od predstavnika obeju škola bile
su zadužene za razdvajanje školskog inventara izmedju MEŠ-a i
Ekonomsko-trgovinske škole.
Komisije su se nekoliko puta sastajale i pokušavale da reše
spoma pitanja podele. Prihvaćeno je da se zajednička imovina bivšeg
„Вrankо Krsmanović“ (kola, kombi, garaže, inventar iz centralnog
magacina i dr. ) podeli na četiri dela. Namenski kupovana nastavna
sredstva za pojedine struke ostala su i dalje sredstva tih struka.
Nastavna sredstva kabineta za biologiju, hemiju, fiziku, kao i sredstva
za civilnu zaštitu, podeljena su izmedju škola imajući u vidu šta je ko
uneo pre integracije.
Problem u podeli imovine nastao je oko struga, fotokopimog
aparata, dva televizora, četiri kompjutera, video-rekordera, muzičkog
stuba i usisivača za prašinu. Da bi se izbegao sudski spor,
Ekonomsko-trgovinska škola je predložila sledeću podelu :
1. strug treba dati mašinskoj struci,
2. fotokopimi aparat treba rasporediti ekonomskoj struci koji
je obavezan po normativima za tu struku,
3. svaka od škola trebalo bi da dobije po jedan televizor,
96
Monografija Mašinsko-elektrotehničke škole
4. svaka škola bi dobila po dva kompjutera,
5. Ekonomsko-trgovinskoj školi bi pripadali muzički stub i
video-rekorder
6. usisivač bi pripao Mašinsko-elektrotehničkoj školi.
Ekonomsko-trgovinska škola je MEŠ-u ponudila 17 klupa,
materijal za sedišta i naslone za stolice za jedno odeljenje. Ponudjene
su i metalne konstrukcije za stolice i klupe iz podrumskog dela zgrade
i oko dvadesetak ploča za klupe.
Mašinsko-elektrotehnička škola od osnivanja do danas
Mašinsko-elektrotehnička škola nastala je, videli smo iz
prethodnog poglavlja, reorganizacijom Centra za srednje obrazovanje
„Вrankо Krsmanović”. U tu novoosnovanu školu ušle su mašinska
struka koja je do tada bila u sastavu II OOUR-a „Ekonomsko-mašinska
škola“, i elektro struka iz sastava I OOUR-a, „Gimnazija".
Delatnost škole je opšte i stručno, teorijsko i praktično
obrazovanje za neposredni rad i dalje obrazovanje. Finansiranje škole
vrši se iz opštinskog fonda za teritoriju više opština sa središtem u
Kragujevcu.
Sadašnji direktor škole, Miloš Jovanović, izabran je 25. VI 1990.
godine za privremeni poslovodni organ do raspisivanja konkursa za
direktora škole. Tada je izabran i privremeni poslovodni organ osnivača
u sastavu: Vučković Svetislav, predsednik, Stefanović Miodrag, član,
Stojanov Slavoljub, član, Milić Miroslav, član i Tasić Dragan, član.
Jovanović Miloš je ovlašćen ispred MEŠ-a da potpiše Samoupravni
sporazum o promenama u organizovanju radne organizacije Centar za
srednje obrazovanje „Вrankо Krsmanović“ u Paraćinu.
Na početku školske 1990/’91. godine formirana je komisija za
izradu programa Mašinsko-elektrotehničke škole za tu godinu. U sastav
97
Monografija Mašiinsko-elektrotehničke škole
Kabinet za elektronska merenja
komisije ušli su: Jovanović Miloš, Zelikov Jelka, Tasić Zoran, Stojanov
Slavoljub i Vučković Svetislav. Zadatak komisije bio je da prikupi
programe stručnih aktiva i da na osnovu njih uradi program MEŠ-a
za tu školsku godinu.
Izbori za Savet Mašinsko-elektrotehničke škole održani su 17.
IX 1990. godine. Za v. d. direktora izabran je Jovanović Miloš, za v.
d. šefa odseka za mašinsku struku imenovan je Tasić Zoran, a za v.
d. šefa odseka elektro struke postavljena je Zelikov Jelka.
Pred početak prve godine svoga rada, Mašinsko-elektrotehnička
škola dočekivala je svoje učenike sa polupraznim i praznim učionicama
u kojima nije bilo čak ni stolova ni stolica.
Škola je te prve godine svoga rada imala i nekoliko odeljenja
učenika koji su započeli obrazovanje još u okviru Centra za srednje
obrazovanje „Вrankо Krsmanović“. Tim učenicima je omogućeno
školovanje u novoosnovanoj školi koja je pravni sledbenik Centra.
98