Naše staklo godišnjak

]>£Ч

РЕДАКЦИЈЕ

Ни е дуго времена прошло САЗЕЗА СИНДНКАТА

од пророчанских речи првог XЕМИСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ИР СРБИЈЕ
уредника „БиЈтена" llepe
Илића, којн Је у првом бро(у
одредио каракгеристику и Релакчија „Ноше сШакм/' замолилаје л.гуга Браиковић Миолрага низација рада, побољшање оршнизације Шреба да на-
звачај тог повенца: као што ПреШселиико РеОуаличког олборо Савеза сичликоШа хе.чиске иидусШрије родне дисциалине и dpyie стоје код opiaua управљања,
мере, које допринасе смаље- да се формира Шакав optaH,
се види скроман je циљ који сшојеће СчуошШиие сииликаша хе.чиске ии. њу шрошкова проишодње. који he стално ОратиШи
је себи .Билтен" поставио 0 Шта нам можете рећи о ралт продукШивност рада и дава-
у почетку, али Језато |асна На основу ових одлука ти и м предло^е у циљу по-
перспектива развоја. Свесни за унапређење пољопривреде. стизања што sehet успеха
смо да he бити тешкоћа, Увези с шим наша предузећа по овом пиШању. ЗаШим,
можда и лутања, док и ов е Pauuniuja /е додило слелећи олгЛпор: Koja ароизводе вешШачка ђу- optonu управљања Шреба да
поведу још Behy 6puty за ја-
не нађемо правн пут. Уз Драш dpytoeu, иоШрошњг циљу посте- ЂУРО САЛАЈ чање аушориШеШа дирекшора
поаршку и пуну сарадњу В0ТИ01» сШандарда /адничкс брива u средсШва за зашши- и осшалих оуководсКих људи
сваког члава нашег коле- У вези Baiuei douuca, dor- скуишшина he ту биља, имаће као основни у предузепу. Нзих треба ра-
ктивв, верчјемо да he мо Шављам вам моје мишљењн задаШкс, који . задотак да нашој пољопри- стереШити послова, које мо-
једиога дана имати свој пра- о задацима и најважнијим ишм' организац вреди дају што више тих ty друш да обазе, да би се
ви лист, чија he тематика и проблемима, које he претре- средстава, је he се на Шај они, као pj'KOBuCehu кадар,
садржина заисга допринети саШи скупшШина Репудлич- od- начин постипи повспоње при- више аосвешили унапређењу
успешнијем управљању пре- koi одбора синдикаша хеми- лука. Ноиме носа у пољопривреди, а што производње и успешнијем по-
дузећа од страие радника. чара за НР Србију. дузспа хемиске индусшријс, he имаШи утицаја на сШа- словању предузе&а.
И данас када погледамо у- у прерађи билизацију Шржишта, а са-
назад 12 6poj'eea .оилтена", СкупшШину Републичко: мим Шим и на побољшање жа СмаШрам да скупштина
не можемо му боље прнзна- одбора одржовамо иосле не- сно аовећања вотно! стандарда код нас. Шреба да се позабави и пи-
ње пожелети, него да је давно одржано! IV Пленума
лрокрчио пут за свога на- ССРНЈ и саветовања наших Наши колективи су у про- која није на зсвионојвисини
следника . Наше стакло". највиших руководилаиа, које теклом периоду постиии у мношм нашим предузећи-
је одржано под руководств- врло видне ргзулШаШе, који ма. Недисциплина на раду
Промена имена уследила ом dpyta Тиша. На овом се О1леда1у у проширењу ка- се одрсжава у разним видо-
је не само што она нама пленуму и савеШовању, до- пацитста, осваЈању нових вима као што су: неоправ-
више одговас а по својој де- нети су закључци, на основу ироизвода (ко/и се раније ни- дани изоспанци са аосла,
латности, већ по пуиијем којих Шреба оа се изврше су производили у нашој зе- отказивање послушносШиру-
садржају које ћемо у будуће знаШне промене у нашој при- мљи), побољшању квалите- ководиоцима у пооизводњи,
третирати. вредној полиШици, tde се по- та итд што је допринело злоупотреба боловања иШд.
ред осШало! предвиђа и уна- да се производи наших пре- што омеШа повећањеиродук-
„Наше стакло" мора по- Оређење прерађивачке инду- ћи откривањем унутрашњих дузећа, наоочито сШакла- Шивности рада.
стати моћно оружје у иа- сШрије и Оовекање ароизво- резерви, као што су разне рске индусШрије, и поред јаке
порима наших радних људи бње артикала за широку рачионализације, боља opta- конкуренцијс, пласиоају на Проблем уздизања сШоуч-
на изградњи социјализма, алн страном ШржишШу. них кадрова заузеће такође
оружје које мора бити не видно месШо у раду наше
само оштро, већ и светло" Мада he наша скупшШина скупшШине. До сада нису -
СМАЊЕЊЕ РАДНЕ СНАГЕ ucmahu све успехе, hoje смо, постишути задовољава/ући
.Антички свет знао је за постигли у досадашњеи ра- успеси по овом питању, шШо
седам чуда, савремени за Како пише .Политика* од ковић. Поред осталих ду, она he се у!лавном за- нам се и Ше како свети, јер
седам сила. Ако би ме неко прошле суботе, у Београду тања, било j'e детаљно ра- држати на слабосШима које је наша индустрија доведена
питао за седам чуда, ја би је одржана седница прет- зматрање питања смањења постоје у појединим нашим у прилично шежак положај
радне снаге у предузећима. предузећима и даши смерни- ио питању радничког и сшру-
се и некако и могао сетити Указујући на извесне по,аве, це за њихово отклањање, 4H0t кадра, а штоје нааШив-
неколико илн давашња се- на седници је на лашено да како би се у 6ydyhe иосШи- но утицало на повећање
дма сила толико се раши- понегде има чак и покушДЈа 1ли још бољи резулШаШи. Је- продукШивносШи рада. Про-
рила н осилила, да he се да се људи отпушта|у cno- tpa.H за полтање сШручних
тешко наћи но he се сетити сла, само због тога. што испиша за кволификоване и
ко|е су оне првих шест. А има)у земљу. Оваквукрајност висококвалификоване радни-
пошго су људи ТИ КОЈИ др- је председништво осудило. ке хемиске струке донет је
же сваку силу у својим ру-
кама, то је свака сила и о- ирепоручево је предуЈе- (Наставак на АР?го| страин)
пасна за људе а не само ћима, да величину.броја су-
корисна". вишних радника. не треба у овом
од ока пооценити, већ то БРОЈУ:
Баш због велике снаге, ко- треба да буде резултат оз-
ју наша штампа има у пре- биљниЈих анализа радних ме- ИнтервЈу
дузећу, проистићи heи вели- ста и технолошког процеса СРЕЈЕ ПЕТРОВИЋА
ка друштвена одговорност, производње. Није искључено
коју сносе људи који раде да се може догодити да и ЗНАЧАЈНА ОДЛУКА
у њој. Она je не само ду- поједина среска већа и ор- Страча чеШвеШо
жна да износи педаитие ана- >анизације у предузећима у
лизе, већ је дужна да ство- име .соцујалних" и .хума- ПРОИЗВОДНО САВЕТО-
ри и одређене ставове и ат- них* мотива веоправдано ко- ВАЊЕ
мосверу код својих читалаца. че огпуштање сувишне ра-
дне снаге. Све у свему, на
.rlauie стакло" не само седници Је домипирало схва-
што he регистровати све до-
гађаје у нашем предузећу,
већ he морати да да нови тање да не треба иренагљи-
мах и иову сиагу нашим ра> вати, ннти пак површно прн- дна од слабости у нашем
лазити смањењу радне снаге, досадашњем раду је Ша шШо ПРЕМИРАЊЕ

иим људима, у борби про- у Предузећима Huje посШојао Ст/мно uiecaia
тив заосталости било у про- ДРАГИ СТАМВНКОВИЛ ка у индустриског радника. стални opiau, који би се ИЗВОЗ СТАКЛА
иаводњи и ван ње, у борби сгавништва Земаљског ueha искључиво бавио пиШањем
за социјализам. синдиката за Србију, којом уствари један процес, који ПродукШивносШи рада. Сма- УЗБУНА У ЗОРУ
се сигурно иеће одиграти Шрам да наше синдикалне
је руководио Драги Стамен- преко ноћи.

(Наставак « npee страие) ИНТЕРВЈУ РЕДАКЦИЈЕ
прошле toduHc, a ова скуп-
шШина Шрзба да сшави у СА СРЕЈОМ ПЕТРОВИЋЕМ
заеаШак новоизабраном Ре-
публичком одбору, да код Претседником Управној одбора нашег предузећа
надлежних реаубличких ор-
1ана насШоји, да се и за ин- ЧИТАЉЕ: Зкмолллк бксчо Blc шљење а уколико се буде да свако вуче на гвоју сгра- ти, да ie стакларство онда
дусШрију стакла и индусШ- усвојило, сматрам да је оп- гани власти могли више п<>- зн, није можда нп било кон-
рију иапира, донесе програм На пигања релакцнје прет- шга дужност борити се за грађнвање. 'Јравилнико пре- куренцчје као данас. Он> је
за пг^ашње сШручних испи- седник Управног одбора СФС следнло ie из разлога што онда било реткост. Није би-
„Кроз праксу и искуство, схвата значај и улогу преми- ло пзливинила. најлон робе,
У решавању напред изне- „Лруштвенн план за 1956 месга и у том смислу се eeh смо закаснили, али то има и један пример: Јед.н бокат
Ших проблема у низу друшх руководство предозеКа на ба- премирање, п.т ie штета од траје и милион годнн-, а да
пиШања наше организације Ових д.иа почело је његово одмерена, због скученог ста-
имају видну уло!у. Оне су претресање и можемо pehn влТарифног правилника. Ово Зато ако желимо да наши
у/лавном нашле садржину да је то само костур, који прихоли у стакларству бтду
и правилно схваШиле улогу разуме се није дефпнитнван. довољнн, као шго су некад
синдикаШа у условима рад- Приликом дискусије о њему у вештину и да се пази на
ничко1 управљања и самоу- појавнла су се двасхнатања. сваки део.
прављања у нашог земљи. Једно, да друштвени план је руковолеки и стручни ка-
МеђуШим, у своме раду оне у односу на одговорност и
су имале и неке слабосШи. ПИТАЊЕ: Како Ви глеааге иа заппје. Не самз руководеКи
Једна од важнијих слабосши,
ко]е скупшШина Шреда да „Ако би гледао кроз при-
посвеши озбиљну пажњу, је-
сШе пишање оршнизовање чињена у одрсђивањк квали-
неорЈанизованих радпика у Тарифног правнтника. Ово
синдикаШ, јео према непоШ- вљање оз>г пигања с једне
пуним подацима, у нашим упоредичо стимудус из взше
предузепима има још око њцслабија.
2000 чланова колекШива, ко
ји нису учлањени у синдикаш Лко би рекао да су плате
или су члонови, али нередо-
вно плаКају чланарину.

Пред овим проблемима
скупшШина he разматрати
и разна друш пиШања из
области радничко! управља-
ња, платно! сиапема, xuiu-
јенско - Шехничке зишШиШе
рада, исхрана и сШанови, не-
дељни и годиииви одмор ра-
дника и служзеника иШд. и
донеШи зокључке за рад на-
ших оршнизација у овој io-

. С дручарским поздравом. Koioi другој гранп индустри:е. данас што се јавља, јер су

БРАНКО ВУЈАСИНОВИЋ he caoj'e конференције 29 ia- ријал и поднесу i а састанку
нуара а лруга 25 Јвнуара. орглнизацнје >ia дискусију.
На конференцијама основ- Оваквим методом рада О-
ИЗ РАДА СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ них организација резимирати сновна организациЈа je до-

Синднкална организација и преко рашнх комисија, У целини, пред нзшом ор- , he се иостигнути резултати била могуАност ла на сво-
С. Ф. С. у ИараКину, пости- 1. Комисија За радничко ганизацијом, постављаЈу се у лрошлој годнни, конста- јим сасгаицима третира ннз,
гла је у прошлој години слеаећи задаци.: товаће се недостаци у раду крупиијих питања економске
вндне ре|улгате Метод ра- и довети мере природе како у земљи тако
Што npe огпочеги са и у колектнву. Исто тако је
да се нарочнт; каракгерише,, управљање, економско и стручним оспособљавањем била у могубности ла више
чврсгнм повезнвањем извр- стручно образовање. радника за квзлифнковане и Ма да није одржана ни једна времеиа посвети идеолошко-.
шног одбора и одбора у 2. Комнсија за организа- конференција основне орга- политичком уздизању својих .
колективу. Такође и1вршни . циона пигања. Овој комиси- внсоко - квалификоване. на- чланова преко разннх noe-1
рочиго за стзкларе иа лула- главним цргама сагледати давања н семинара. Такав је-
одбор арактик/je, да на ји је стављеио у дужиост ма и стакларе на полузуто- рад основних организација дан шестодневни семинар
cboj'hm седницама позивз се- да в >ши ззмену књижица, мацко| и аутомацкој произ- na и целе организације фа- одржан је у марту прошле
кретара синаикалног одб>- издавањем нових, вођење водњи сгакла. За топаре, брнке. Фабрички комитет године. Теме на семинару
ра. Овај начин рада се по- контроле над правилном еви- стакло-брусаче, стакло-гра- Савеза комуннста на прет- су об >ађиване од најаутори-
казао врло пзгодан за нашу денцијом маркица, а уједно вере, иао и многе доуге, последњем сасгзнку у овом тативнијих предавача у гра- ;
синдикалну организациЈт,' и улисивање књижица и припремљен је програм и месеиу разматрао организа- лу. Општи је закључак да
која браји преко 2000 чла- картоне. чека се његово одобрење циово стање у основним оо- је семннар пружно велик} I
3. Комисија за платни си-од надлежних органа. ганизацијама и лошао доза- помоК нашим члановима С<
Ранијих годнна се радило стем. — Ова комисија има Пред органима радничког кључка да су у протеклој веза комуниста у схватан- I
преко повереника којих је за задатак да водн контролу управљањ« и синдикалне ор- години у односу на Ј 954 по- и тумачењч наше друшп I
бнло око 150, али оии ннсу о поштовању прописа о пла- ганизације, стоји задатак да стигнути вндни резулгати не стварности.
могли да организационо о- тиом систему. премиЈа и из- се побоину, за учила у до- првенствено у унутар opra-
јачају нашу подружницу. вршењу норми у колективу. вољном броју, за наставни- низационим пнтањима, ома- О свим овим и другим пи-
Рад синднкалних одбора у 4. Комиснјз за хигијенско-ке, као н за просторнју у совљењу организави|е. идео- тањима из рада организација
прошлој гоаини је оправдао техничку заштиту радника, којој he се радити. лошко политичком и васпиг- дискутоваће се на годишњнм
пов-рење свога постОЈања. као и остала пнтања из об- ном уздизању својих члано- конференцијама основних ор-
Показало се, да само ова ласти социјалне и здравстве- ва. Један од великих успеха ганизација као и на конфе-
форма може спровести све не заштите. у протеклом периоду састо- ренцији целе органнзације
задатке, које се постављају Пред Годишњу Савеза комуниста Српске
• 5. Комисија за културно - фабоике стакла. Ове конфе-
пред синдикалном организа- уметнички и политички рад сиупштину Савеза ганизације осчободиле ра- ренније he и донети смерни-
цијом. Синдикални одбори у колекгиву. комунистафабрике нијих схватања да се на са-
у погонима су посгали.ма-
тица за решлвање свих ор- 6. Комисија за физичко станку у детал.е дискуту|е. це. за будуЕн рад органи-
ганнзационнх пигањ«. Преко васпитање радника. У фебруару месепу о г. Ситна организациона питања знцнја и чланова Савезз KOj
ових одбора, чланство врло одржаће се годишња кон- су препуштена секретарија- муниста у овој години.
брзо бива обавештена о ос- Расподела дужности кроз фереициј« Савеза комуниста ла припреме, обраде мате- Милевко*Ђур«>1
новннм питањима. комисије, локазала се веоча СФС. Конфереицији предхо-
ефикасном. Проширена уло- ди одржавање годишњих Y Параћину 21 и 22 јануара одржаће се VII редовна
Синдикална подружница га сивдикатз у ланашњим конферекција Основних ор- Скупштина хемиске индустрије Србије.
условииа, Једино се на овај ганизација. Прка н трећа о-
начин може испуннти. сновна организација одржа- Скупштина he се одржати у дому »Тито«

ВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ

РАЛиИЧКИ САВЕТ цнје рада, у више махона побољшаља хигијеиско-тех-
су стављале при.едбу iao- ничких услона рада, noaeha-
вакве услове рааа, ставља- ња пцолуктивности рада и
ЗНАЧАЈНА ОДЛУКА јући нам до знања да услед механизацнЈе гехиол< шког
тога може дођи чак и до процеса са тежњом да се
забране рада у оваквим фа- допринесе побољшању ква-
бричким прос!оријама. литета прои-вода, а самим
Био је то један од оних рентске борбе н несигурно- првобитне зграде ницале су Имајући у виду реалне тим и што већем пласману
на изглед ооичних радних сти опсганка сваке ове мале зградиие и шупе на- потребе за реконс<рукци|< м на иностраном тржишту
дана. Смена у 12 часова је нове творбице, радило се о постојећих објеката у циљу предлаже се насловнн запис:
завршена. И док једни хи- што већим уштедама инве- зидом на глзвну
тају кућама — ирегставници стиционог материјала. Тако стојањем омогућавале живот Г. р--а-ђ-е-в--и-н.с„к„и „д„ео„ 162.858 000 динара
колектиза, чтанови Раднич- су и београаски трговци, вла- св ijo) матичии) зградн, али Опрема домађа са контажом '1п0и8п0л0о0л.0п0л0
ког савега долазе иа засе- с-ици, мождс у негосгатку cv услове за рад у њој чи- Опрема из увоза 30.250.000
и оскудици финансиских ниле све горим Оиим дози- Остало
У очекивању почетка чу- ђнвањима и догпађчвањима 1.000.000
ју се комешаги јучерашње
391.000 000

— пон-дељак је дан стиша- техничким услоаима рада и кулација свежег ваздух ,к< - У образложењу наслов- регистрирајуђе инстру
вања фгдбалских страсти ја је јеваи од главних усло- ног списка каже се: менте за Fe-Ko, Ni-
NiCr и Pt-PlRh
У тој атмосфери претсед-- лроцеса обновили изгорслу ва за рад људи у фабрика- Код извршења грађевин-
вајућн објављује почетак ра- зграду и отпочгли са пп<- ма стакла. Без свежег ва- ског дела реконструкције мерних инструмевата
да, а малопређашња насме- изведњом стакла. < д тог потребно је извршити: за мерење вуче и при-

јана л«ца noc ajv озбиљна. времена фабрика ie пгоме- БРАТИСЛАВ ЂОРБЕВИЋ а) рековструкцију топио- аутокаре
Смех и бука ycrynajv руко- иила неколико власника и здуха, наричито, у летњим ничке хале са анексима
водства за рекоиструкцију п сгелено повећавала свој месецимз скоро је немогуђе б) полизање преносног компресоре
калаинтет. Сваки власник и- изаржаги поред пећи за то- моста и комуникацио- ручии пнеуматични че-
„Подигнута 1905 годи*<е м-јуђи пред соб м само је- пл.ење стакла, а о неком
нн рушеванама пожаром у- дан циљ — богађење — није продуктивном раду не може ног ходника
ништене фнбрике штофа и ни»вла обраћао пажњу на бити ни г. вора. Садашња
гајтана ка нталом београд- цеаисхолнсс и«вршених до- зграда топионичке хале ста- в) реконструкцију шамо- шамотне блокове за
Ских трговаца. У таквој си- грађивања при npi ширењу рог п< гона опк љеиа је при- лончане и опнтну neh
туацији међусобне конку- капацитета фаб <*ке. Око
r) зграда лабораторије са силика матери|ал за
опигним ПЈГОНОМ
лончане и опитну neh
д) темељи пећи
Имајући у виду опште е-
личним бројем оваквих ма-
Фабрика у речи н слици њих зградица које до изве- е) jкeлоcзвiеоткзиоумпвааотдилиикмааналиизсацикпз-еормиељодмлеасжкнелеанмиозргвуесћкрноеонсстфтириуиканцнавсшјнее-
сног степена спречавају сло-
бодну цнркулациЈу свежег
ваздуха и њиховим уклања- ж)инсталација за припре- рања н могућностн извође-
њањем тј. постављањем а- му топле воде ња радова коришћењем а-
некса поб.-љшали би се с
једне стране услови за рад Извршити набавку домаће мортнзационсг фонда, фон-
док би с друге стране до- опреме са монтажом: да за самостално располага-
били нужан простор за са-
а) 9 аутоматских леђи зање и фонда за кредитирање
нитарне уређаје, који су у • одгревање сгакла инвестиција.

садашњем стању и броју да- б) изградња моношина са Суштина предлога—начин
леко испод сваког прелвн- са корпама и ди али- изналажења фниансиских мо-
ђеног норматива трцоиопмјлакилллннизаимсфамтвдтаадаолнозаоидпвцснураиисхенјвтаомеаомулсатуамицаши1тсјаа5еу-0-шкегулт-сг.оеутммћнрануерконсецсатдиистинтјеоодјмириту-лрсншеаеетржтувиеоеовгтндеооуемгле1арп9бедл5ока6аор—неиаа---
в)
Добрн саннгарнн условн г)
предвнђају на 25 људи један д)
клозет, док у нашој фабри-
ци сада иа 1050 радника и мотерији 1960 буду као и у 1955 го-
радницз из старог погона,
имамо 9 клозета. У свакој
модерној фабрици, где рад-
ници нису изложени у то- ђ) сушионица за песак са дини. те тиме разлику у о-
ликој мера знојењу, nocroje вибрацноним ситом статку добити између 1955
тушеви и купатила док је
код нас било само једно е) 2 покретна трансфори- 1956 као н следећих ro-
купатило са 4 туша, које је матора за истовар днна до 1960 оставе преду-
киристило топлу воду са ге-
ж) 10 колица за npeaoc 3ehy за коришћење у цнљу

нератоса, тако ла у случвју з) езссаахтат55ауолспвмтљоаеожгешранњаизлдекаиооцмпа2р0аз0ша нк,сгнмру.ешпудтсдиоеоезвлдапаицар.мониПспочеоиинсроуоиегмгмдефафсоитомвновоаоднгж2асе5пи%рркадеоњдајаилмаакоржосраее---
потребе за већом количином и)
количином воде на генера-
тору радннци нису могли ј)
да се њиме служе.

После рата. Првим Пето-
годншњнм планом, фабгика к) 2 елеватора за песак ристн, одобри коришђење
је добила за задатак да про- средстава овог фонда у из-
шири своје капацитете и да л) 1 трииспортер
овлада пронзводњом на ау- љ) 2 лифта носивости до носу од 50%. Тиме како, се
гоматскнм машинама. Боре- 500 кгр. за шамоте- у предлогу истнче, би била
<1и се са реалним потешко- ₽ију обезбеђена срелства за из-
ћама истовремене изграање м) пужаста мешалица за вођење
и производње фабрика је о- шамотно блато
вај задатак извршила. Ин- је. У том смислу је у рад-
вестиционим елаборатом фа- н) 3 траке са ваљцима
брика је била предвидела и Од опреме из иностраиства нички савет на овој значај-
реконструкци у погона у ци- иој седиици довео и пред-
(увоза) набавитн: лог табеле коришћења из-

љу стварања добрих хиги- пирометар Fe-Ko, Ni- »ора финансирања за период
јенско-техничких услова за NiCl и nt-PIRh
Половином новемдра 1955 i почела је пробна произ- рад и обезбеђења мехаии- 1956—1960
воднш ауШомаШско! уређаја за производњу сијаличних и
раеио балона. Услед недосшашака ових ироизвода Ју/осла- зације производње и уну- Фонз 33 сн-
вија је увозилб todiuuibe 10 милиона сијалица из Ешлеске. тоашњег транспорта. Инве- • Укулао
За ове производеоде је Шрошено IOO милиоча девизних стициони елаборат ревиди- Пчрнод Аз“'м'к.°у"' Иваестнио-
динара. 82 500
ран је код комисије за ре- 1956 35.000 47.500 82.500 87.500
КапациШеШ oboi урсђаја у поШОуносШи задовољава визију инвестициопог npo- 47.500 87.500 87.500
пошребе елекШроиндусШрије у JyiocAaauiii. грама (октобра 1953), алн 1957 40.000 4'.500 87.500 84.177
услед помањкања средстава 1958 40.000 47 000 87Ј77 49.416
Прве количине фипално! ироизвода исиорученс фабри- ни до данвс фабрика није 1959 36.577 49.416 49.416
uu „Тссла", Панчево losope о добила среаства за изврше- 1060
ње ове реконструкције. На- ■
високом квалииШеШу прозвод1ре родне нласти, преко Инсиек- Укупно 151.677 239.416 391.093 391.093
ouot уређаја.

РАДНОГ

ПР0ИЗВ0ДН0 САВЕТОВАЊЕ у 1956 години у висини од двнци који су били отпу-
19.000 тона шупљег стакла. штени због недисциплине.
Дискусија на саветовању Мишљење је да ови органи
је у свему потврдила наводе заузму одлучнији став по
директора предузећа и по- питању јачања дисциплине
Права слика успеха про- врло вегативно одражава на двукла.
изводње ве би у потпуности дисцнплину и производњу.
била истннита ако се не би 1) Да шефови оделења и 31 Синднкат као школа
смо осврнули на снижење У новембру и децембру партивође предлажу да се социјализма, такође би мо-
трошкова производње. је из фабрике отсуствовало отпушгају из фабрике они рао више да се аигажује ва
просечно у току радног да- радиици који крше радну развијању одговорности по-
Пуштањем у погон зуто- на 240 радимка. Од тога
матских машина трошкови броја 120 је одлазило на дисциплину, који се неодго- јединаца према заједници.
ворно односе према руково-
производње су смањени. Ма- боловање а неоправдвно и диоцима и средствнма за 4) Персонална служба
У уводној речи директор теријалнн трошкови по јед- оправдано изостало 130 љу- производњу. Једино на овај предузећа морала би ефика-
лредузећа друг Љуба Ста- ном упосленом раднику су ди У јануару месепу ове начиа могу извршити поста- сније да доноси решења, ко-
менковић је истакао велики мањи у 1955 години него године, број отсутних се вљени задаци. Лош однос ја предлажу пословође и
значај реферата Преседника што су били у 1954. Тако знатно смањио тако да »ро- Јијединаца према стареши- партивође.
Тита о привредним пнтвњи-
ма као и одлуке пленума плате радника у целини и-. сечно дневно осуствују 140 нама palja се и због тога,
које се односе на привредне мају тенденцију снижења v радника. Вероватно, ово no- што велики број ралника тпуну једнодушнос у погле-
организације. цени коштања. Плате у 1953 бољшање днсциплине дошло има веће зараде него њихо- ду задатака и обзвеза који
годиин учествују у матери- је као резулгат дискусије ве старешине, те и новчани стоје пред старешинским ка-
У иаставку се директор јалним тоошковима са 19,3% коју водимо о отпушгању стимулс је слаб, тако да се дром у 1956 години.
предузећа осврнуо на пости- а у 1955 дод. са 12,ч°/0. радне снаге. Из ове кратке
гнуте успехе производње Међутим наша фабрика анализе долззимо до закљу- и код њих јавља жеља да У непрсрелним задацима
раде у прои-водњи. Ово не- старешинском кадру дире-
ваше фабрике. Инвестицио- може да постигне и веће чака, ла би наше прелузеће мнновно ставља на дневни ктор предузећа Стаменковић
ви програм проширење фа- резултате ако се извесне потпуно нормално могло да ред плате старешинског ка- Jby6a, поставио је послово-
брике од 4000 тона шупљег слабости у предузећу откло- ради и са 100 људи мање. ђама ла учине лредлог за
стакла годишње на 21.000 не и како оне објекгивчог Мишљење је саветовања да 2) На саветовању је речео- тоуштање,
тона данас је у потпуности карактера тако и оне које се треба ослободити недис-
завршеи. су субјективчог карактера, циплнноввних радника, који но да и органн самЈупра- неаисцнплинованих и
вљања Раднички савет и у- некооисннх радника као
Нови капзиитети су до- У објектавне разлоге до- изостају са носла, затим о- праннн одбор, нису увек и оннх радника који би
принели снажном порасту лазе прекиди струје, лош иих који се не залажу на
производње као и снижењу квалитет угља који купује- послу, као и оних који од- дило о отпуштању недисци-
плинованих радника. Леша- привреди узимајући у
вало се да су лримани ра- обзир њихово имовно

Шта је са уплатом

за огрев?

РАЗГ0В0Р СА МИЛЕНКОМ ЂУРИЋЕМ

Прво, што је преузела ме-
ре да прек > наллежних шум-
скнх управа у Параћину и
Бољевцу обезбедимо потре-
бан контигенат огревног др-
вета. Од шумске управе Па-.
раћин добијено је преко 200
метара а шумске управе у
Бољевцу 1.500 метара. Кон-
тингенти су обезбеђени на
име синдикалне подружни-
це фабрике стакла из тих
бор подружннце као правно разлога свака група морала
лице није могао да преузме
из два разлзга прво, што да оверн спусак са количи-
СА ЈВДНОГ САВВТОВАЊА није имао финансиских сре- ном дрва код синднкалне
трошкова. То се варочито бијају да изврше наређења става а друго, што за сна- нодружнице да би им се
види ако 1950 годиву озна- мо из 8 рудника, недовољно својих сгарешИна. Истотако бдевање дрвима, куповину, уступило огревно дрво. По-
чимо са нндексом 100 тааа квалитетан посао итд. Ако пооауктивност рада треба обезбеђење и др. ИО није ред тога групама су даваиа
табела по годивама има сле- тренутно нисмо у стању да ду буде мерило за сваког имао стручно лице те уко- упутства у погледу прево-
дећу слику: отклонимо објективне сла- радника дали треба осгати лико би се упустио у овај за и исплате дрва. Послед-
бвсти онда се морамо бори- у предузећу, разуме се као посао св нестручним људи- ња група која се пријавн-
1950' . . 100% ти да их ублажимо. и раднмка који бн у пољо- ма могла се поновити ситу- ла подружници због вре-
1951 . . 123% привреди ввше користили ација од npe две године ка- менских непогода није мо-
1952 . . 141% Много више лежи оба- него фабрици. да је подружница бнла у гла да превезе дрва из пла-
1953 • • l«% веза на нзма да нађемо су- мањку за око 200 хиљада нине те је на молбу подру-
1954 . • 158% бјективне слабости и пропу- Велику бригу и много ви- динара баш због нестручно- жнице упрзва фабрике.усту-
1955 . • 295% сте и да их отклонимо. У ше пажње старешине треба сти у свршавању оваквог нила са свог лагера уз на-
Према планиранвм показа- ове слабости би смо могли да посвете чувању машина посла. Прошле године се плату око 70 метара.
тељима у овој години ииде- да убројимо: и алата. Није редак случај прешло на други н сигур-
кс производње требао би да да се извезни радници ште- нији метод. Образоване су ПИТ«ЊЕ Да зн Је ueo коати-
покаже 454%. Недовољно чврста радна точинскиодносе нрема моде-
дисциплина, која у многоме

Ако пак упоредимр nbpa- борбу за повећање проду- риим средствима и адату, групе од по десетнну рад- . Контигенат који је доби-
ст радве снаге у односу. на ктивности рада онемогућава, калупима, мвшинама и др. ника који су претстављали јен од шумске управе Бо-
1950 годииу добићемо ин- Такође мора посветити паж- једну целину, сакупљали ме- контигента који је добијеи
декс 191%. Велику одговорност восе њу сталвој борби за бољн ђу собом новаци сами упла- од шумске управе Параћии
на себи старешине, по- квалитет производа. ћнвали и превозили дрва те у шуми је остало око сто-
Провзводња по једном у- словође, партивође, ше- је свака група преузевшн у- тину метара.
посленом раднику у 1950 г. фови оделења и др. који У дискусији је истакнуто плаћену количину дрва са-
износила је 3,3 тона шупљег се недовољно постављају да средњи старешински ка- самим тим окончала купо- ПИТАЊС Зашто лнје преузст
стакла, док у 1955 години као руководиоци одоеђеног дар има веома одговорну поодајне односе са продав-
бележи 5.3 тоне а у 1956 посла, организатори процеса дужност и улогу у предизе- цем. Према томе снндикал-
годиву треба да износи 9,1 рада, не кажњавајући npe- hy. Оии морају схватити да на подружница се ннје no-
кршиоце радне дисциплине. од њих много зависи извр- јављивала као купац него
Ово се све чини из обзира шење задатака фабрике. су се појавл.ивале групе
иезамерање људима, што се радника.
У наставку саветовања је
истаквут програм фабрике

ПИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ВИШАК Ф0НДА ПЛАТА КОНГРЕС

Фонд плата из добити који служи за расподелу РАДНИЧКИХ САВЕТА
радницима и службеницима у нашем предузећу форми-
ра се на основу различитих прописа: • Одбор за привредне ор- ПРЕМИЈЕ
ганизацнје Beha пронзвођача
1) За расоодилу добнти из продаје наших готових Савезне народне скупшгине
производа произведених у редовној производњи служе предложио је да се среди- На својим последњим се- ра, ложачи на генератОру,
постојећи прописи који су донети на почетку 1955 го- ном ове годнне одржи кон- дницама Управни одбор је пословођа шамотерије, ша-
дине — савезни друштвени план и друштвени план грес радничких савета из претресао и питање премиј- мотери, пословођа зидара,

На основу ових прописа извршена је расподела читаве земље. ског награђивања 'у нашем зидари, руководиоц помоћ-
добнти за 9 мецци у 213.339.113 динара к--а-к“о с--л-е-д--и-: предузећу. иих оделења, пословођа елек-
Нагомилано вишегодишње Довошење правилвика о тро радиовице, руководиоц
Порез на редовну добит . 106.669.556,- искуство, императивно иа- израда гвоздених калупа,
меће једну овакву потребу, премијском награђнвању по- предрадници калупаре и ци-
2) Законске обавезе из добити 6.251.644, јер he имати много да се стао je читав проблем. На злерн, пословођа бравара,
(бол< вање до 7 дава, каже из области рада рад- њему су прилично дуго че- реглерв ва вовом погону,
стипендије и резервнн фоид) иичког управљања у преду- ка иако за то постоје Саве- стакларски мајстори, мајсто-
зећима. Ово нарочито н због заи прописи, као и фонд за ри гравери н мајстори бру-
3) Народни одбор среза . 84.848.887,- тога што су иајважније од- премије у цашем предузећу
луке у предузећу долазиле у коме је остварено за 9 Из овог се види да су
4) У фонд плата из добити . 8.584.219,- од радничких савета. Како м,иенсеацпиа f1a955,ОпгоИд1а.лн1и,м852о.0с0и0 узета за премијско награђи-

5) Соц. осигурање на плате из добити 3 604.994,- се предвиђа, Контрес неће социЈалвим оеи-

6) У фонд премија .... 926.357,- нмати толико манифестаци- Ос_н_ов‘н.н. .р.а.з_л_ог_з_б_ог_ч_е_га вање претежно она радна
места где не постоји норми-
7) У фонд за самостално располагање 2.453.456,- и то због тога, што с■ее рраадд"- д0 аанЈС нв)е л0110шеи пра- рани рад као стимуланс за
ннчко самоуправљање мани- внлник за премијско награ- залагање, али су такође у
СВЕГА РАСПОДЕЉЕНО 213.339.113.- фестује у сваком делу наше ђизање јесу тешкоће око правилнику предвнћена и
читаве Југословенске радне формирање кригеријума, о- и радна места где постоји
Из предње прасподеле у фонд плата заједнице. Hnje више толико дносно норматнва који тре- норма; као стакларски мај-
из добити расподељено је..................... 8.584.219,- потребио да с<* радничко ба да буду база за расподе- сгори на сгаром погону и .
самоуправљање бори за сво- лу премије. А са друге ст- мајстори на аугоматским ма-
У току протеклвх 9 месеци 1955 тод. ју афирмацнју. Раднички са- ране, као највећи проблем, шинама на новом погону.
исплаћеио је на терет овог фонда: вети за ово кратко време к -ја радна места треба обу- Сматрамо да је овакав кри-
постајзњв, потпуно су по- хватнти у премирању. Ово теријум исправан, јер_ су
а) За 1 мај 1955 г. исплаћено колективу 3.700-000 - казали колико су неопходни чини проблем нарочито те- обухваћени најважнији чи-
б) За разлику у прекорачењу плата no и неодвоЈиви од нашег дру- жим с обзиром на различита ниоци у производњи. које
платном списку и плата по државном про- штвеног и призредног жн- схватања и јаке генденцнје треба материјално заинтере-
секу по квалнфикацијама да сви запзслени треба да совати за још веће залага-.
(12.000,8.800, 7.000 и 6.000) за период I-lV-55 2.804.000,- о афнрмацији, него када се учесгвују. у премирању.
в) Догације ресторану .... 1 500000- једна погпуно нова органк- Расподела премије врши-
г) За летовалиште..................... 80.000.- зацијз, без преседана у све- решеа. Управни одбор је на he се тромесечно, а по сле-
тским размерама, више не своје две последње седнице декем кључу: na пример: '
СВЕГА: 8.084.000,- oceha као нова, eeh као не- прегресао нацрт правилника,
шго што се у „природи кога је једна комисија фор- У првом кварталу 1956 г.
Из овог лр^изилази да у фонд плата нз добнтн ствари' само собом намеће. мирана од Управног одбора остварена је маса за поеми-
имамо још 500.219 за расподелу. сачинила. Тај нацрт сгави- ско награђнвање од 500.000.
Раднички савети су однели he се на дискусију Радни- динара. Да би ову масу ра-
2) За гасгоделу остварене добити из продаје иа- победу од првог часа свог чком савету наредне неде- споделили потребно је да
ших производа произведених на пробнвм пзгонима функционисања. II >ша aaje- знамо колико је у том пе-
(Сг-1 — погон за израду амбалажног стакла и погон риоду оствареи број лоена*
за израду цеви) чија се шестомесечна пробна произво- (5.000) добијемо вреаиост je-,
дња завршила 30 вовембра 1955 год. Израђен је заврш- дница их је схватила као дног поена. У нашем приме-
ни рачун и добит расподелила по посебним прописима савршено разумљив облик По нацрту правнлвика 0- ру вредност једног поена
у .Службеном листу 38/55 и 51/55 на овај начин": непосредне демократије. као снови за награђивање из
фозда за премије узети су:
Укупиа добит износи . 66.694 549,- извршење плана производње
непосредних произвођзча, да по обиму н вредности, уш- изн си 100 динара. Узмимо
Савезнн порез на добит . 20.008.364,- упранљају производњом на теда у материјалу, сниже- пример стакларског ма.стора
нивоу преаузећа. ње цене коштања, смањење где је једно .радилиште, у;
Амортизација .... 18.945.677,- току обрачунског периода,.

Ocraje предузећу . 27.740:508- Конгрес радничквх савета псонлиозмиал,ооосвтавј анроерњмиеранпилапнрао- --
продаје сгакла, извршење ценат полома за 4%; у том,
требало би да буде стална
трибнна нзмене искусгава. нормн итл.
случају стакларски мајстор
Он he бнти нијбоље мернло Право на премију по овом нрима премнју по чл. 32
Пише СТАНКО ПАВЛОВИЋ како се сгвара пракса рад- нацрТу имаће следећа ра- правилвнка. На апциси ди-
ничких савета н какви се диа места: аграма (по овом члану! нађе
Овај износ од динара 27.740.508.- даље се pacno- резултати постижу. На тај се 1
дељује иа фоид плата из добити и фоид за самосгално начин позитивно одражавана Директор предузећа, те- и подигне се вертикала на
раслолагање према инструментима које доносн Н-О.С-а п..р,-а--к-с.а..у..ј.е..д.н..о..м..к..р..а.ј.у..з..е.м..љ..е.., хнички директор,шеф рачу- nпoоcстrvоjјeеnћyу yуuцpртiaаnнjу праву
Светозарево. Управии одбор предузеИа је поднео пред- новодства, инвжињери, коме-
лог и захгев за расподелуостатка добити и то 70%у фоид nocrahe опште усвоЈена од јални дирекгор. секретар (KOja се не мења)
плата из добити и 30% у фонд за самосгално распо- очивтиахвекоззнЈгерденсиац, е.мРоежзеумлотатсиа " ‘ eh праВ.и рефереит, где се секу "о"в"е л""нннје пре-
лагање. За сада инструменти иису још донету. С обзи- шНф набавие шеф npoaaje’ тстављају број поена који
ром да је завршни рачун готов потребно је да се исти
прегледа од страие комисије коју формира Џ.О.С-а да сигурношћу рећи да he бити n0M шефа рачуноводства, се налазн на ординанти. У
доиесе своју сагласност и да одреди инструменте за ра-
споделу осгатка добити. од користи свим радницима погонски књигозођч, финан- нашем прнмеру број поена
би износно 12 што звачн
Из ових разлога предњи остатак добити у нзносу света у покушајима да при- сиски, књиговођ!, реферев- 12 х 100 = 1200 динара као
27.740.508.- није мотао бити коришћеи. премијску награду.
мене овакав начин упра- д_™е_л_ен_њаб_аа,_вшн_оег_ф_им_>п_гра_оцдианјаногогтоо--
II) Расподела фонда плате из добити извршиће се вљања ве робе, рукоаодиоцн стзрог Прве нзграде nq овом
на основу дате сагласности наших завршних рачуна за
редовну производњу и пробву производњу за 1955 год, На конгресу he no својој и новог погона, партивође, Правилнику извршиће се по-
Прописи који регулишу израду завршних рачуна, и вероватности нарочито бити пословође, шеф дорадних штз Раднички савет буде
и давање сагласности на исге за 1955 годину нвсу још важна тема: питање pacno- оделења, руководиоц кон- усвојио нацрт Правилиика о
дошли. троле квалитета, шеф топа-
- ра старог и вовог погона, Срески наро.д•н"н‘‘'о•дбхорус.”е.'
Ако се прописн донесу за израду завршких рачу- појединих органа радничког топари, пословође генерато- с--а-г-л-а-с--и-о--с-а -њ--н-м.
иа за 1955 годиву у роковнма који су важили за 1954 управљања, као и питање
годину расподелу фоида плата могућно је извршнти
демократичности, али и е-

Можда нисте зналнфикасности у управљању и
руковођењу.
З„акључци саовог конгреса своНјаирлоадвЗааксокнуп0штДиОнпариjeиосуу- вајуђн заводи, државнн орга-
ни и установе, стручна удру-
престављаће још један до- за изградњу станова. Onaj жења и коморе итд. Пре-
прииос ка у писннн од 10% двнђа се да he на овај на-
Југословенског нскуства na “« испла1|ене плате ynaahn- чин бити осигурана годн-
шња сума од око 33 мили-,
пољу социјализма. ",he У спе11и1’лни Ф0?« «е јарди динара за сгаибеиу
приаредне оргавизациЈе, ба-
С. Ј. нке, штедиоиице, осигура- нзградњу.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА-СРПСКЕ Ф А &-Р И Е’ СТАКЛА

ИЗВОЗ СТАКЛА Пред годишњу скупштину

кроз међународне робне

листе и споразуме К. Y. Д. „ФРАНЦ РОЗИН“

Током вовембра у Бео- су се пакистааски купци Културно уметиичко дру- ми се надамо да he она и у градовима и колективииа.
граау је закључен трговин- снабаевалн ни другим тр- штво .Франц Рогин" је на- овој години наставити са Посебио је пао предлог да
с гављач традиције борбеногн пуним еланом. Овнх дана се -друштво као колектив, заје-
ски споразум са Холиндијом. жиштнма. Али се такође револуционарног друштва дискутује у друштву да тре- дничкн проееде тодишњи о-
0» he се примењивати ре- код нас могу чути лримед- .Иван Цанкар", које ,е осно-
троактивно од 1 новембра бе на рачун наших преду- вано још пре рата. Септем- ба створити један мали хор. дмор на неком летовалншту
бра 1949 године, друштво Како би ова секција која на мору.
195з годмве. aeha да не обрађују паки- узима име првзборца —
станско тржиште на исти стаклара Франц Розина. Од је иекад била најјача и нај- Тешка такмичења на фест-
У новом споразуму по- начин као што то чине у тада друштво је форсира- eeha постала данас то исто. ивалнма захтеваће од дру-
стављеки су следећи прин- последње време са неким во радило и успело је да Годишња скупштина. која штва пуну монолнтност. И
ципи на ч-јим основима he другим тржиштима тог по- у својим секцијама окупи he се о тржати у фебруару због тога пред друштвом
се обављати робна размена дручја. sehH број радника и службе- озе године. треба да донесе као целином постављају се
између две земље. ника и да нх заингересује одговорни задаци да на сво-
ремеНрее,ке до сада' предузете значајне одлуке за остварс- јо| годишњој конференцији
1. У оквнру важећих као стварање прет- Нашем друштву у овој ње плана турнеје и такмиче- буду решени!
жима шГољне трговиве у ставништва у Пакистану тре- години поужа се могућност ња. ПредвиЈ;а се да he бити
двема земљама. код извоза ба да допринесу даљем по- да се афирмира као једно
и увоза, примењиваће се нај- бољшању размене. од најабољих у граду. Те преко 20 иаступа у већим
лнбералнији постулак. могућности се Једнно могу
шмнпаоат2рсо.отдузпнејееамкНљрмаамдоузамглуееоћнжбеепнл.риаипсмоотреивњгоаљимнвинеађиРууше-дверхпвл-миоеоУсћдзеааљиз,,,Ба,врроааислткзблирунљеводидиесеејтљићкхаеоалепнм.врозниоессбмртакновлаиејкетиое,плхрцрииоиеонслјлиаттнуеелза--:-, искористити онда ако развн-
јемо н проширнмо рад у ПОМОЋ ДРУШТВЕНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
свим секцијама друштва.
. 3. Две земље су спремие шнбице, стакло, електро- Пружа нам се могућност да Свндикалне подружниие на- КУД „Франп Розив" више
да>помажу и олакшавају у иотори итд. невероватио обогатимо му- шег предузеЈш прочитан ie ља. Сви реквизити и ношња
што je могуће eehoj мери зичкн живот' у предузећу. план буцета за 1956 годину слабом стању. Мвоги ивстру-
међусобни робии промег. Ово тржиште је интере- Оснивањем народног оркес- о пружањт матерпјалие по- менти траже поправке а мно-
сантно у погледу плаћања. тра. тамбурашког оркестра, моНи друштвеним оргеннза- га се морају купите. Посеб-
Холандија he из Југосла- Сви снабдевачи своју робу јааз оркестра и дувачког цијама. По том плапу Кул-
ввје увозити стакло и то i редају уз наплату на осно- оркестра. Ово је могуће турно - умерннчко друштво току ове године што све то
шупље и фасоиирано стакло ву документа Да би ово осгварити јер располажемо „Франц Рочги" и Спортском изискује материјална сред-
и крвстал. Поред овог увч- тржиште што брже и кори- изврсним музичким кадроеи- друштву „Борац" са својвм ства. Мишљења сам да he и
зиће и стакло за прозоре. сније користили, предлаже ма. Слична је сигуација и са секишама предвнђена им је ова noMoh бити недовољна.
За овај артикал и ииз дру- се коришћење с шбодне лу- фолклорном секцишм. која зватна помоћ у изиосу преко
твх, Холандија је задржала ке Арика и Чилеу, Успо- данас броји око 18 члаиова 1,000 000 ливара, на сваког Слична је ситуапија н са
систем коитингентирања. успостављање редовне ли- и то све нових и млааих посебно, И ако ie прошло од
није поморског транспорта, људи, а не рачунајуЈш онај поменуте скупштине више од бано обнављан.е. Даљн рад
Пакистаиско тржиште је омогућили би смо боље пла- број који је раније играо и два месеца, још није ништа је немогуК без трзе помоКм
врло интересантно у вези сирање робе на латинско- који треба окупити. Можемо учињево, да се ово спроведе
лласнрања нашег стакла на америчком континенту. са овим снагама створити одобравању ових помоКи.
њему. Овај производ се вр- две груле фолклора, које бн тати зашто су плааираве та- Руди ВАНЕК
ло тешко данас на њему Савезна спољно-трговин- неговале и репрезевтовале ко велике суие за друштвене
пробија. Чесго за'то посто- ска комооа. има свог стал- наш колектив. органнзапвје. Одговор је ја-
је и оправданн разлози који ког делегата у Чилеу који
су резултат пакистанског обрађује и Болиеију и који Драмска секцнја распола-
режима увоза и извоза. Та- је сп-'еман да лружи своју же изврсним кадровима н
ко на пример док су југо- помоб нашим извознвцима.
словевска преду>ећа услела Треба имати у виду високи
у 1953 години да пласирају
само 1300 rooca пресованих углед који наша земља та- ција снабдевања иреко гру- могли наћи обрасци за кре-
чаша, у 1954 години извоз мо ужива и да пословви љу- па приличио добра и да од- дит и банка је стално одго-
се попео на 7295 rpoca. Кад > и желе да ступе у контакт било чак и внше него што говара вашим условима у варала да he их добитн те
се са праном очекивало да- сњнма. Ово, као и чињени- је подружница обезбедила колективу. Обшром да има се тако приближио и крај
ље повећање извоза у 1955 па да је у питању слободно ме!)утим’ постојали су дру- искустава из прошле године,
години пакистанске властн доларско тржиште, иоје је ги чиниоци који су спречили у овој години треба )Ош бо- пернода за оаобравање кре-
уопште нису нздавале изво- у могућности да прими мно- даље снабдевање група др- ље развити овакву органи- дита за огрев ИО у зајед-
зве дозволе за шулље ста- гу нашу робу. вима као прво, вознн парк зацију јер су сами чланови ници са управом фабрике
односно у фабрици су се сиидикалне подрожнице за- преко преставника у Београ-
кло из Југославије тако да СтоЈповхН Јови покварила двоја теретна ко- интересовани за своје сна- ду набавио обрасие затнм
ла .Мерцедес ie пао поа бдевање те he се внше за- су у најкраћем времену при-
ТИ ЈЕ ВИ геиералну опрзвку а ,Пра- лагаги а с лруге пак стране
га" вије могла да подмирн Hehe гледати у подружници купљена документа и пре-
ни потребе фабрике пошто трговачко предузеће које је дата Народној банци за о-
се и она често кварила. С обавезно да га снабдева не- добрење креднта само два
друге пак стране наступило го he од подружнице тра- дана npe 30 јула те је баа-
је погоршање времена. пао жити савет и помоћ. ка одбила да одобри креднт
је и снег у планини и спре- али је касније ннтервенци-

чио* извоз дрва. ко нае са снаблевањем рааннка јом код директора бавке
ОИТДЊЕ Kiii фабрнк! ни|е твј кредит добијен. Одмах

,Исто као и у снабдева- по добијању чека у првој
н>у дрвима тако и са угљем половини августа уплаћенје
ИО подружнице је преузео ueo износ оредузећу за о-
Hajope стаке силио каооарањс, Точкони ЈоЈ лако шеврлаЈу, .Пре погоршања воемена на себе да преко трговин- грев .7 Јулн“ са поједивач-
могло се приступити прево- ског предузећа за огрев .7 ним списком уплата, У исто
ЦЈкрипн cripana, кашљс, поаригуЈс, Лсгс^искрс до бога милога? зу лрва железиицом. Црва Јули- у Параћину обезбеди време је везан уговор са
Скаче. траа, какиа. нолрчава. су била доста удаљена од потребну количину угља за предузећем „7 Јули' на и-
железничке станице те би се раднике који су се уписали. споруку угља у количиви
морала превозитн воловским Како се за куловину угља уплаћеној по спнску. Испо-
колима. Ово би повећало може добити кредит то је рука је требала да уследи
трошкзве превоза и по ме- ИО преко креднтног рефе-
тру би стајала цена око 4 рента СФС Гојка Тоаића до краја децембра 1955 ro-
хиљаде дннара. приступио сакупљању доку-

Из иотора жут ЈоЈ плаиен аижс. Држи воаан у дссннцу руку, мената за кредит. Банке о- ПИТАН>Е*Да лп |е onej прм-
А лнЈсвои нратд нрнлржаеа, добравају овај кредит до 30
„Моје је мишљење. нараа- јула међутим у ранијем пе-
но не 'мора то да буде та- риоду односно пре 30 јула
Да путнике ue би ноклооно. * чно да је овакна организа- нигде у околини се ннсу

Ф А b,Р 11 К В С Т А К Л А

Узбуна у зору ФИЗИЧКА КУЛТУРА

Многи су се т.та јутра У другој соби командант ма према рушевинама. Наи- РАДНИКА
лазили čy рањеаицн и про-
питали, шта да ннје избио је издавао наређења док је лазили ватрогасци према по- Данас се у целокупној на- за физичку културу да за
пожар, илн се десила нека начелник припре.ао значке жару, који се према плану шој индустрвји предузимају једно са осталим стручњаци
несрећа? Напро.орима je за обележавање на Карти, ширио. bpyro оделење ва- замашне акцеје у жељи да ма испнтају могуИности 31
било доста начичкаких бу- оштећење и пожари, трогасаца je гасило брусио- али се у склооу предвиђених побољшање продуктивносп
новних глава. Један број љу- неексплодира мера не налазе оне које би
ди је трчао према фабрици Чујемо глас осмаграча ко- Екипе санитетске јединице биле оријентисање на план- ... Не смемо заборавити Д1
стакла. Они се нису задр- ји јавља да се формација на лицу места су указнвале ско, организовање н свесно све брже револуционисани
жавали и распигивали као- од 4 авиона налази изнад брзу noMoh. Ношени су ра- подизање и одржавање радне супротност са биолошким о
љубопигљиви пролашнци и предузећа. Одједном јака њеници у санитарну стани- кондииије трудбеника (изузев оно у себн крије клице био
експл„зија потресе зграду, цу, где је вршено превијање и станбених услова радника). Сигурно је да нови техничк!
друга, трећд, насгаде општа рањеника. Неке су већ одне- Међутим, људску радну сна- проналасци, да свака hobi
пуцњава. Дим се свуда ра- ли у градску болницу. гу, тај основни извор благо- машина aaie резултате koj'i
че почео да дуаа. У кругу злио по кругу, поЈурили
фабрике у којој смо стигли, смо у круг фабрике. На вра- У јеци спашавања људи,
нигде никога. Тада је све тима нас командант опомену сирена је обЈавила прекид
замрло. да понесемо гасмаске, јер узбуне. По извршеном за-
На појединим местима не- можла је бачеи сузавац. Ми датку јединиие П А 3 А се Да бн се у томе успело, тре-
мо су стајали сгражари под смо нестрнљиви и одмаху- построЈавају. На многнма се ба познавати нека њена свој- (повеђање продуктивностг
пуном ратном спремом. На јемо главом „није то ништа". виде знаци умора. рада и смањење физичкиз
улазу у фабрику, затражи- Поед зградом сретосмо мар- ... Данас не можемо оче- вапора радника). Алн, как<
ли су нам протусницу. пред киранте, сви црвени.са суз- Задатак је са успехом нз- киватн дз he сам npouec ра- каже Енгелс, — „свакутаквЈ
штабом нас је опег зауста- ним очима. гису иас ни вршен. вост, окретност, Moiopuy у- псбеду прате и непредвнђе-
вио стражар и питао ко смо приметилн? свестрано развијање физичке не послелипе" и даље: ,,Hi
и кога тражимо. ћили смо Није дуго трајалз кад су Предат је рапорт замени- способвостн. Уследједностра- ласкајмо себи сувише 3601
мало збуњени оваквим до- и нама линуле сузе. ку команданта.У ставу мир- ности радних мавипулаиија наших људских победа на:
чеком, нако Смо знали да Први пут се сетих да ни- но јеаиница слуша речи сво- производњи то је немогуће. природом. За сваку такву по-
стражар врши своју ду- је аобпо трљати очи рукама га команданта. беду она нам се свети. Исти
жност. и били смо криви што ни- кулгури. на, свака од њих има у пр-
„Другови и дгугарице, ... Спорту треба признати вом реду оие последице Hl
смо понели iac-мгске. припадниии ПАЗА, захва- које смо р
љујем вам се на труду и
био бојни отров у концен- елану који сте уложили о- реду ош
трацији, као за виеме i ата? вој вежби и тиме оправдали има сасвим
У том поред нас прогрча ваш досадашњи рад у про- ђене последвце, хоје честс
гомила људи под гас-маска- тивавионскоЈ заштитн-.
Козару". Опег тихо
Јединица je са одобрава-
њем дочекала завршетак го- резултате. Ништа не маже предузме мере које he деј
вора команданта. Тиме је бити прпродниЈе од тога да ствовати у смислу укидањс
била завршена јегна успе- жбањом и да тако стекне по- тих супротвости не само Д1
би продужпо свој опстана!
него и да би себи загаранто

ИЗ РАДА УДРУЖЕЊА СТАКЛАРСКЕ ИНДУСТРИ1Е влада елеменгарна знања из
технике, технике и економи-
Удружење стаклврске ин- појединих врста пескова у цијатива <ко позољшања ке кретања ла водимо рачуна о„непред
лустрије ФНРЈ je стручно нашим фабрикама. У једном квалитета сировина, у псвом стриске револуције, о после
удружење које има за циљ од следећих навода донеће- реду кварцног песка, ма да Утииај телесног вежбања нз производња. Ми зреба ве)
остварење сарадње и разме- мо и изводе из ово рефе- je о њему било доста речи на физичку способност и на- данас да се учимо кзко д|
ну искустава као и укази- на састанку у Пули. Закључ- учно је доказан. Стога наје благовремено спрече или 6af
вање техничке и друге стру- Поред осталог Удружење ци са тог састанка могли су случај што се данас у свету ублаже. Опет можемо peht
чне помоћи. ПосматрајуНи је локазало и активнсст на бити бар потстрек за један физачка култура све више да физачка култура постајг
у том светлу рад овог удру- пољу оспособљавање стрч- студиозан и конструктиван нзводњн. Шведска, Норве- најозбиљнији и најефикасвир
жења не би смо могли биги чних кадрова. По овом пи- рад на решавању тог про- шка, СССР, САД, Еиглеска родом. Она надоквађује чо-
задовољин у потпуности, јер тању одржан је састанак у у последње време Западма елеменат који једпно мОже
се тек у задњим месецнма Параћину, а у току су раз- Такође је питање penpo- Нсмачка, Кина у томе нај- обезбедити усавршавање по-
рађивања неких проблема са дукционог материЈала испу- само неколико прнмера.
рењу основних поставни у овог подручЈа, Међутим. и штено уз благовремеие ин- твиати (повратво) на даљк
раду код стручних удруже- поред рала на оспособља- тервенције и ако је тај про- Предузеђе Вакскол Моторс функпија. Јер, Оно што је
вању млађих кадрова, удру- блем био могуће предвидети Лутон формнрало је две гру-
<е раније радудружења кре- жење није довољно енерги- као такав. Удружење није пе младих радника, у свакој и унутрашње оргаве, кори-
тао углавном линијом при- чно иступило у погледу стз- преузело енергичне кораке no 24. Јелна група почела је сти целокупном организму.
према предло!а учињених ријих обучених кадрова тј. да се тај проблем реши бр-
Савезној индустриској ко- по питању флукгаиије радне зо и ефикасно било обезбе- се ннЈе бавила вежбањем. што се модерви покрет фи-
мори и третирањем комер- снаге, која се уследила ус- ђењем девизиих средстава, Иосле деветмесеии вежбања зичке културе јавља заједнс
цијалних питања, ове годи- лед неуједначености висине било набавком квалитетних приметвло се ;а радннпи из
не дошло је до извесних принадлежности у поједи- производа, групе вежбача постају издр- ље развија и шири. То ва-
промена у раду и тенденци|е ним предузећима и интерве- жливнш, еластичнији и cno- рочито важи за спорт, про-
ка остварењу техничке са- иисало да се те неуједначе- И ако смо у досадашњем собнији при раду. нзвод мапшнског доба, који
радње. У том смислу одржа- ности отклоне. осврту задржали на поједи- није свесно створен збогне-
на су два сасганка ново — ним пропустима у раду у- У тепефонско) централи у ких одређених циљева нли
формираног одбора за уна- Највећи недостатак у ра- дружења, морамо pehu да Ослу телесно вежбање је у- пдеја, алн којн све uiiuie до-
пређење производње (један ДУ удружења је кампањскн је оно имало и успеха у кључено је у радне часове бија свој дубоки смисаО н
у Храснику и један у Бео- карактер решавања поједи- своме раду и да је доста и у њему учествују сви слу- садржину.
граду), као и састанак инжи- них пигања, а нарочнто јако проблема решнла са успе- жбеници и радници.
њера и техничара који је кратки рокови дати за ра- хом. Наламо се да he у. 1956
одржан у Пули, Састанак у зраду поједииих лроблема. години рад удружења бити Норвежанин Мајдел Сун-
Пули био је врло успешан Ма да ова) недостатак има још бољи и да he се у овој дал ексоерименгално је до-
јер се на њему у широј ди- и својих објективних узро- години у још већој мери казао да се у низу предузека
скусији разматрало питање ка, може се поиметиги да остварити осноаии циљ, а после увођења свакодневног
осиовне сировине у стакла- he ои и у буауће постојати то је свестрана сарадња и изводн а повекалаза 10-15%.
рсгву-кварциог иеска и том као „увек објективан", јер помоћ у појединим питањи- Државама неге фабрикс по-
приликом, после добро обра- само удружење . и управни ма која настају у раду на- дижу нарочите полигоне за
ђеног реферата инж. В. Ра- одбор не раде на припрема- ших предузећа. спорт и разонолу радника,а
даиовића из индустрије ста- њу и предвнђању проблема- друге ангажују спевијалисте
кла Панчево, размењена ис- тике која би била у догле- Ивж. Вхаднинр Копта
куства у погледу употребе дном року актчелна. Тако
ва пример испушгена је нни-

ПИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

РА-ДИОГ КОЛЕКТИВ-А С P-JI Č К Е ФАБРИКЕ С-ТА К Л А

СТОНИ ТЕНИС Велићи интернационални сусрет

ПЛОДНА ГОДИНА „ЦРВЕНО ЗНАМЕ« (Софија)

У протеклој 1955 години ред редовних првенствевих -,,БОРАЦ“ (Параћин)
Стово тенвски клуб „Борац" такмвчења, од којвх се нсти-
поствгао је ва)боље резул- чу интервационални сусрети У част одржавања VII Го Савеза синдиката хемичара НР
из Софије (Бугарска) и Еги-
јасао показују заиста завидни рнира у част 30-годишњвпе Србије, одржаће са на дав 22 јануара т, г., иитернационални сусрет у стовом тенису
резултати, односно Цвфре о- постојања радничког спорт-
двграних утакмипа. којем би учесгвовале екипе: са Бугарским прваком — .Црвеио Знаме" — из Софи;е.
„Спартак", „Партизан”, „Ме-
У 1955 години Стокоте- вачки" вз Ниша и no мо- Сусрет he се одржатн у Синдикалиом Дому са почетком у 17 часова.
висери одиграли су укупко гуКству Долинар првак др-
Најверовагније је да he поред ставдардних играча - „Борца* - појачати и нграч
•билн 41, а узгубали 25 су- тена икоса', али за исто по-
срета. Наведене пифре no- — .Спартака* — Харангозо, државни првак.
казује нам да су чланови сто-
но тениског клуба „Борац" ФY Д БАЛ Дана 22 јануара т. r. са-
' у протекло) годвни имали сва- crahe се на игралишту „Бо-
ког 5 лава сусрет, што ie ,БУДУЋНОСТ“ Ћуприја-„БОРАЦ" Параћин рца' фудбалски тимови.
заиста примерна активност
овог клуба. Почегак утакмице у 11,30
часова.
Успех СТК-а „Борца" не
цени се саом кроз одвгране
'стсрете Beh и кроз пости-
гвуте резултате, од којвх тре-
бамо споменутИ победе над

'Приштине и мивималви по- КОШАРКА ОДБОЈКА

сретима са екипама Белги- „ВудуКносГ-ЂупрнЈа „Милициоиер"Ппрпћин
ског првака „Ројала" и Грч-
хог „Ианатенаикоса". -,.Борвц''-парвђип -„Бороц*'-Порођив

Завидни резултати пости- На игралншту „Борца" На игралишту „Б о р ц а“
гнути су и на пољу попула- одржаће се кошаркашки одржаће се одбојкашки су-
ризовања стоног тениса у на- сусрет са потетком у 11,30 срет домађнх ривала. Овог
часова, — двеју уједначених пута поужа се играчима
снивање Среског стоно-тени- екипа, који he нам приказа- .Борца" да се реванширају
ти лепоту ове гране спорта. за последњс пораз у јесе-
Dapahue, а на иницвјативу њем делу првенсгва.
СТК-а „Борва". Данас при
тевиска лвга од 10 екипа и Почетак у 11,30 часова.

ства „Борац 1' води без из- Психичка припрема КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКО ДРУШТВО
губљене уракиице.
Иствна је, да стони теннс кнм знањем, често много ве- „ФРАНЦ РОЗИН«
Најваше засл>ге вмају за је напорап спорт, нарочито поотивник, губи угакмнце,
такву успешну и плодну ro- шта живчаног оптереИења радокс, ако уђемо у снштину ПРИРЕЂУЈЕ ЗА ДЕЛЕГАТЕ
дииу стонотенисера чланови такмичара. Moryhe ie даље огромне разлике у пснхичкој
'Управе „Борца" и добро ра- де од свих спортова он тра- Скупштине хемичара Србије у ресто-
зумевање синдвкатаи управ- Зар један играч Hehe бнти рану „Борац“
иог одбора предузећа, који . Међутим, истина је нервозан код стања 20:18 за
0 шампиона, н> одли- ПРИРЕДБУ
ше махова мвтеријално по-
могли клуб в омогућили од- изгубљени поен значио пораз 21 овог месеца у 19,30 часова.

оргавизовање истих. собност. Према томе, свакн hao шансу за добнтак. Ово НА ПРОГРАМУ: .
Од активнвх играча треба- психичкој виснни. Та особв- се не може отклонити ни Шопско коло.
на ie код свнх људи разли- тако да разлика буде три по- „Титом напријед" - рец. М. Шћепановић .
мо похвалити Стаменковића, чита, и у томе сч огледају ена, Beh само донекле пра- Драма „Тројица" од М. Матковића.
Ма да су и остали пружили различитости и несигурности вилним одгојем играча. Инт- Сплет народних игара и песама из
сваки сво) удео у постизању спортских резултата. Јер те- че нервсзе има век пре у- Шумадије и Македоније.
скоро свако може да савлада, такмице, а почиње видпо да
ТАКМИЧЕЊА а иоак не мора свако да по- се испољава кад се пређе 10 Кореограф Зоран Лазаревић
У 1956 ГОДИНИ приближно једнаки),
За 1956 годину стоно те- Колико пута смо се чуди- 8«’
виски клуб „Борац" предвиђа ли да једаи играч са техвич- Стоин тенис остаје увек у РАДИ ОДЛИЧАН БИФЕ
суштини „игра живаиа".
Резервисано
за Руди ВАНЕК

последњу Фил м
вест
Наши биоскопи у јануару
Интернациоиалнч стоно
тениски сусрет .Црвено „I а а р а н‘‘ Љубавни занос, S1 —2
знаме" — .Борац" се фебруара.
одлаже за март ове ro- Бандит Мусолино, до
дине. Бугарска екнпа није 22 јануара. „А в а л а“
добнла иа време визе. Судија Тинбсрлеи, од
Нерон и Месалина, од 19 — 22 јануара.
24 — 26 )ануара. Кад пролеће дође, од
26 — 29 јануара.
Са Ђаволом су троје,
27 — 29 јануара.

Штампа графичко предузеће >Вук Караџи1т«, Параћин

Форцап Ј. Pajte v --.

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Главми и одговории уредник
ЈОВАН СТОЈКОВИЋ

Лист излази сваког месеца

Фебруар 1956 Бро) 14 Година II

Цена 10 дин.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

НЕМД ПОВЕЋДЊА ЖИВОТНОГ СТДНДДРДД

без веће
продуктивности родо

Истакнуто је на годишњој
конференцији Савеза комуниста

фабрике стакла

САВЕТОВАЊЕ У УДРУЖЕЊУ |‘
СТАКЛАРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ФНРЈI

ФОРМИРАНА К.ОМИСИЈА ЗА ИЗУЧАВАЊЕ §
ПЛАТА У СТАКЛАРСТВУ
Радничко
самоуправљање

НЛ BHIIIEM НИВОУ НЕГО У ГАНИЈИМ
ГОДИНЛМЛ

Поред низа осталих пита-
н>а која су третирана из
области стакларства, гоноре-
но је и о дефициту соде као
сировине за индустрију ста- за циљ да прати плате уо брике прошао кроз на/пракшични/у школу
кла. У прошлој годинн по- стакларству. Иста he изра-g радничког самоуправлања. И данас када
чела је са радом фабрнка дити два прегледа о кретањуО пишем0 0 шоме врло је Шешко cea иску-
соде у Луковцу. Сада као плата. Први преглед требдз сШ,а и мешодеу једном чланку исцрпсти.
сировииа не би више требало да буде израђен на базиб зашо ћу се /а осернуШи на важније од-
да преставља дефицитни пребачаја норми у стакла-б ЛуКе нашег радничког саееШа и методе
артикал јер њена производ- рству. Другн преглед требаХ радау прошлоЈ години.
ња у земљи подмирује no- да садрже чисто финансиске§ Једноодвеликихдостигкућакашегко-
требе наше земље. Али како тарифне ставове. Прегледио лектива је завршетак капацишеша наше
иста индустрија соде извозн треба да прикажу колики су g фабрике и пуштање истих у
извесну количину, то је тра- статистички извештаји npe-Š аогок. Огромнихје тешкоћа морати да нешто учикимо. је било и Шаквих коЈи сус
жено да се смањи извоз и бачаја норми у стакларству.б било на путу завршеШка фа- Бурне су седнице раднич- били „грлаШији" и дешава-f
обезбеде лотребе домаће Пребачај норми а и преко-Х брике. Низ проблема јеуспе- ког савета биле када се у
индустрије. времени часоои, подвученоО Шно решен. Подизање фа- предузећу решавала тариф- ло се даЈекадкад интерес оо-г
Једио од важних питања је на саветовању, чине врло б брике без искусшава и знања. на политика било је врло шШи нестао у магли првд>
које је било претресано на висок просек плата у ста- х Али фабрика ко/ом се диве испраених и добрих предло- личним. На ове и сличне Оо-С
овом саветовању јесте пла- свинаши луди. Капацитети га а такође и врло погре- Јаве колекШив је ошШро /иа-Ј
њени могу да подмире По- шних. Huje билр ретко да су говао. Било Је и веома ле-е
Шребе чиШаге наше земле и извесни „претставници" до- пих, предлога. Упросеку Ша->
део извоза. лазили на раднички савет рифка полиШика ниЈе погре-\
Донст е поавнлн11к Рашћењенашефабрике ни- да би бранили „угрожена" шно ддређена у фабрица-f
g и наших стручњака, али им права како ceoja лична та- Можда после рвта плата^
о до данас нисмо доволно о- ко и оног радилишта где радника стаклара ниЈв cpe-i
о премирању 9 Чини ми се да смо олако пре- руководе. Па /е cee то из- ћно решена. У Шом смислу'.
гледало на предраШне пове- требало би више да порадеђ
ренике кр/и су засШупали органи самоуправлања.Та-^

— Страна 7 — б шли преко овога. Зато ћемо ceoje уске инШересе Шако да — Наставак на треВо) стравн —с

^Оооооооооооооооосааоооп

П О С П В . С К Y П Ш Т И Н В СИНДИКАТА ХВМИЧАРА СРБИЈВ Y ПАРАЋИНУ

ЗАКЉУЧЦИ СА СКУПШТИНЕ

На скупштини је изабрано ново претседништво

Саупштнна констатује да еу ор- проблсма из области хигиЈенско — ва пронзводњс, бољс оргаинзтинЈе иа)у евсргвчавје иере према сваи

радиае na решавању разних зада- људииа итд. Скупштина такођс прштуЈу прописс н пе користе caei-
•' ког управљања, општег н стручног ииЈе треба дЈ \ajy ннициЈативу
чханова колектнва, као и аа раанио
кларству виши него у дру- ■ приђу проучавању система радв по меног рада, јер <ве то утвче ва
гии гранаиа индустрије. О-
вај први бива још већи када aehc задатке: обр^зовању свога чланства какобн
ааусе додају н плате нужних
поиоћних оделења. У нашем ИиаЈуђи у виду да Јс борба за
предузећу има преко 70.000 нова нашс прнврсдне политикс то оствареинх зарала, завођењч chctŽ

|ји утичу

ва, који су нужно били по-
требни за оправку пећи,
пуштање у погон нових ка-
пацитета и др. На свим овим
радовима радили су преко- маЈу одговарајуће мере ва^даљоЈ
времено: електричари, зида- 3. — Вељковнћ СтоЈан

ри, вратари, а и други ра- Шабац
двици који су учествовали
заједно са странцниа прилн- ол важннх₽елемевата за повеЈњње
кои ионтаже машина хла- новик нсра у вашо| иривредвоЈ по-
дњача н подизања пећи. дузећима, то je задатак на органима 110 авићс се ..... рааас сааге. Због
Прековременн рад је прилн-
чко увећан радом у бруси- треба да буду иаиииЈ|тори коа ор-
оннци због уског грла про- Bchc cboIom1 ЈаЈковиЈом оалукпм
изводње. Надам се да he то 12. — HiiKonnh Ннкоаа из среставз ва самоатаавом распола-

отпасти када се буде прешло
у нову брусионицу где he
аова органнзација посла рт- ђењу ₽произвадње и успешниЈеи 16. — Прунк Макс

клоиити уско грло произ-
потребио да ■ органи управљањз
Ранијн предлог о noeeha- 18. — Савнћ Слободан

њу плата у иашој индустри-
ји иије узет у разматрање лннаиа, одељења и-иеаог.иредузеђа. -
јер ,се стало на становиште 1. — Брдиковкћ Миолраг (претседник)
да платнн систем у '1955 Синдикааие организације зајсдно 9. — Анђелковић Спободаи (секретар)

години буде мерило рада у слабости у предузећу/као н да сс
1956 години.
На саветовању је било
говора н о томе да многа прнвредна органнзацнја руководи S. — Прунк Макс

предузећа у земљи увозе еднице.
производе Koje наша стаклар-
ска.. индустрија може да нодити НАДЗОРНИ
пружи алн, не може да од-
гоаорв роковима тржишта.
Решеко је.да у будуће 2. — Моро Вера —
3. — РадоЈчевић Бранко
сва предузећа у својим пла-
новима предвнде период ка-
да he биги потребна роба скнх прописа у послоозњ/ преду-

одређеног асортимана како продукТивностн ₽рада iiauic орга-
би стакларска индустрнја
могла да своје могућностн каших*предузећа.
прилагоди за.хтеавма. развиЈању демократских фории у

Заказан је састанак свих
инжињера и техиолога ста-
кларске индустрије у Југо-
славији који he се одржати пружају ^свсстрану поноћ^радкич- бко да нашс оргакнмикЈс и даљс ннУин сптоагнаеудјуу. рззвиј|ња спортске
марта ове годиие у Скопљу. знача| иолагањз стручних испита,
Проучаваће се материјал о
улози ивжињера и техннча- штвену заЈедницу. Онс трсба да преаузеђнма. hа
Обзкром i V
ра у нашој индустријн. звиЈањс^спортског и фискултурког
Такође, комерцијални ди
ректори и шефови привредно ннз-инЈама прн предузећнма, т-ко лектнза коЈи нкгу чаановн снваика-
рачуаског сектора одржаће Обзиром да јс садашњи ллатни ганнтациЈе вкше заложе на оргавн-

своЈ еастаиак о реализацији бољи. Јер даЈе всћу иатернЈалиу публичног одбора треба дл нспнта организаинЈе су аужне да по овом
робе;и крехита. лог колектнва, за бољу оргаииза- чсњс по разпнм спортским дисни- вилн“к о фнвансиеком посховањч
улалређење пронзводње, то је uo-, који је довело Цевтоаано Behe ССЈ.’
Као и раннје једав број ue, Соескн одбор н Републвчкн
радника и ивжињера и ове ђењу оаих зак.ључака у живот. Та-
године отићкће, ва специја- кође скупштивв ставља у зааатак
лизацију у иностранство. усавршавати. раае na пооучавлњу и спвсвођењч
Саветовање ове врсте ве- и IV Конгресз вашег свнднката.
ома су ивого помогла деле- Систси премирања заоедеи јс у

гвтима и преставннцама си- Због тога Je потребно да нашс . flauie организтциЈе треба нспре-
идиката фабрика у земљи.
Зато сам мишљења да би н ном и политичком уздизању свогз повгеваиа иа раду, боаовањнма,
у будуће оваки саставци о премирању. Код ооога трсба сс да сартђуЈу са рахничким н народ- прековременои раау итд. У цнљу
много допринели развоју иа-
ше привреде.
свн радници и службеиици, neh ла прикети бржем oiiiutcm и гтручвом еталио ла обЈашњаваЈу раакнцииа
зчача| корашћења среастава аа' за-
ва, одиосно радна места гдс сс стални ртдити на прокалажењу н-Ј- штиу, при раду. као н да траже
од оргава упрааљања да предузи-

ЛИСТ РАДНОГ КОПВКТИВА СРПСКЕ ФАВР-ИКВ СТАКЛА

Снижење цене коштања жења иене коштања поме- повећају плате радиика и да 4. Општи трошкови изра
и премије нута уредба је то решила на се истовремено снизн цеиа де (помоИни материјал, по-
всома прикладан начин. Тако производње. мо1>не плате, камате на о-
ie пропнсано да се за упо- cuoaiia средства) туђе услу-
реавву производњу узче ра- Иако је многима познато
злика из.чеђу лбрачтнске це- из којих се елемената сасго-
Уредбом о опорезивању ван- не кошгања t-з 1954 године јн цеиа коштања мн ћемо
редне добити давање преми- није и да се обарају цене а за иеуаоредиву проиапод- ипак набројнтн. 5. Управио - продајна ре
ја за сннжење ueue коштања нашим пронзводима. Сниже- њу разлика између обрачун-
у 19$5 први пут је спомеиу- ње нена произволимз ииа за ске цене коштања за 1955 г. 1. Материјал за израду (о- ria сваком од ових елемена-
то ово снижење као елече- последицу понеКање стандар- на основу Koie ie иззађен сновни, помоНни, електрнчиа та може се постићи уштеда
нат кОји се почео озбиљни- струја) и др. и сннзнтн цена коштања, 0-
је третиратн. Та уредба је премиоање нма за шл.дасе во снижење остварују људи
ног фондз. из добнти II то 2. Плате (основне и до-

3. Амортизицнја. у погону, на складишту и

као карактеристично закон-
ска обавеза. Што значи ако
се снизи цена коштања за- РАДНИЧКО САМОУПРАВЉ АЊЕ

једннца му признаје 20% од
тог снижења, а саветза прив-
реду вародвог одбора одре- кође. oede треби критико- мајсшора, стаклира помо- решена а осшала се налазе високо стручни кадор. Извр-
ђује колико од тога може вати оа су неоправдана схва- ћнико и банкаро. td-сувише су у току. Тако је усвојена шсна ја подела додаШних
привреднз организапија да тања појединаца. дл рад се ове квалификације при- листа: илата из дела добити која
на другим нужним местима ближиле једна другој у од- остајеколекшиву. Ово/еура-
колико остаје у фонду за са- у фабрици, сем на ванама, носу на пре рата. Раднички I. Изградња нових сани- ђено из разлога што су пла-
мостално расоолагање. не изискује исти однос нао савет требало би у нојско- тарних уређоја те наших стручњака у од-
код стаклара рије време да се позабави носу на исте код друтх
Горња уредба је посебно овим питањем. а) купатило, трпезарија предузећа у земљи биле
прописала дз привредва ор- Пре рата ми смо имали за нови и стари погон ниске с једне стране, и са
гавизација може у току го- малу неугледну фабрику где Веома вамно питоње ко- dpyie стране што плате по
је ручна мануфактура била је ксје /е раднички савет б) оомани за одећу, храну т. и. нису доволно стиму-
од горњег износа а остатак углавном заступљена По- третирао било је о хиги- и алат. лирале њих“з рад. Мнош
јенско- техничкој заштити
2. Изградња вентилато-
ра и изолација гасовау ста-
мопни погона били су мали рој топионици
се одобри завршни рачун. без техничке опреме као да- рада у нашем поедузећу. кадрови који су нам потреб-
Много је неразумевања било 3. ИзолациЈа топлоте иа ни нису хтели да дођу у
Али, може савет за привре- нас. Ранија пирни котао не код наших луди. Било је свим ванама у старом по- нашу фадоику o6oi ниске
ду да одобри да привредна може ни да се упореди са луди који нису хтели да гону са алуминијумлимом плате. С dpyie сШране мно-
органвзаиија корисги и до данашњим. Генератори су носе одређена им средства iu су хтели да оду из наше

једне годнне, и пре него што постали посебна фабрика. хиги/еиско- техчичке зашти- и изолација гасова у старој фабрике. ПлаШе стручњака
се сагласп са завршвим ра- Л1и више нисмо у ситуацији те. Неки радници причају топионици не зависе Шолико од нас ко-
чуном. Премије се у колек- да на тим помопним и дру- да та средства нису била л..и..ко. захШ"е—вају опш: те р1 а-
тиву могу исплаћивати само гим радним местима имамо подесна за рад са њима. У 5-) П-омерање лончане пе- ^^Таљкође' јеу дчоиншеатвао)изеомдллиу-.
на основу правилника. Пра- луде са пола квалификаци- почетку није било средста- hu тако да cee ване и Oehu ка о иремирсњу у нашем
јама. На тим радним ме- ea да се cea набаее јер је посшаве разређење да би у предузеку. Mnoiu се uoipe-
се само раднички савет прив- стима данос морају да ра- фабрика била у изградли. утицај топлоте на раднике шни ставови маннфестују
редне срганизаише. де висококвалификовани и На euiue седница управни био што мањи по овом питању. Нисмо још
плата тих луди мора да одбор је о истом питан>у добро објаснили у колекти-
Премирање у нашим прив- буде у сразмери са њиховом дискутовао и предложао 6. Изолацта фуруне на ву.ко све Шреба и зашто
стручношћу. радничком савету листу пи- великој вани да буде премиран, мношма'
да ниа двоструки значај. .0- таша која су зохтевала да
Питање које се више пу- а) изградњаједног зашти-
тног зида

та провлачи и захтева да се реше у наредном периоду. б) изградња извлакачагаса није познато како настоју
да се производи шго јевтн- се реши јесте однос плата Многа од тих питанкг су 7) Обавезан рад са ма- премије.
скама у мешаоници Извесне слабости Шакође
нам сметају у нашем раду,
ФАБРИКА У РЕЧИ И СЛИЦИ 8) Обавезан рад ia наоча- високо стручни кадар у фа-
рима код набирања стакла брици има извесну толеран-
цију Орема појединим ме-
а) заштитна одела за cee стима на ко/има се налазе.
раднике када раде на наро- чланови радничког савета,
чито високој температури руководиоцу фабрике и када
а за cee остале раднике рад- је радник на шехнолошком
ничка одела процесу производње.

10. Увођење Есхаустера на Седнице радничко! савета
радним местима где метал-

ље радника су биле добро припремље-
П. Уземљивање свих елек- не, али ипак у томе се о-\
сећала извесна празнина у
тро уређаја популарном стручном обја-
12) Обезбеђење газиране eo- шњењу извесних економских
де за раднике који раде на питања. У томе би могао
топлоти преко лета а са да нам помоте сШручни е-
кафом преко зиме кономски апараШ. Предузе--
13) Застакљивање свих ли смо мере да ceu члано-
прозора и затварање прома- ви радничко! савеШа пре сед-
ј.е...у...ф..а..б.р..и.ц. и нице добију машеријал у-
141 Израда наочара за вези дневно! реда како 6и
раднике који раде на гасо- исШи могли да буду припрем-
генераШорима љени за седницу.
љаВњеазакорладекн..ти..чи.кв.оо!мсаомголуепдраалва-':'
15) Обезбеђивање радника
који раде на Шеру. угљу и
шљаци са чизмама ' ' Чреко нашег фабричкос
16) Прање лула са разним лисша. У будуће he члано-
дезинфекционим средствима ‘п радничког савеша мораши

после сваког осмочасовног да на синдикалним конфе-
рада. ренцијама више објашњавају
Поред горњих одлука у- одлуке радничког самоуправ-
својено је да се браварима љања.
Хала Новог аогона са аутомаШским маигинама. — Cee су aehu ау- доделе бунде за рад по хла- Радници нашег колекшива
шШене у аогон. Изградла аосле раШа, за себе чини аосебну фабрику. — дном времену, а Шакође да
КапациШеШна моћ ароизеодње износи за годину дана 17.000 Шона исупљег се радницима магацина го- "<Рсба непосредније да буду ’
сШакла. — Сае рад на оеим машинама је ауШомаШизоеан. — Произеоди тове робе доделе мантили. обавешшени.
нашег Ноеог аогона сШижу у сее крајеее наше земље и у сее делоее сееШа. O-сl-i-iu--ni-e —кон-с-ш--а-ш--а-ц>и-•је- да
Донета је Шакође oeiu Р"б opiana самоуправљања

— Произеодна могућносШ оеог погона је Шолика да дана )ош /една значар/а од- у ирошло/ lodaHU ио ше.ид-'
може дс чадоеољи аоШреба наше земље. лука о на1рађивању онихрад- шици и мешоду је далскр на
них места која захтевају аишем нивоу neio раније.

Снижење цене кошта-ња всома прикладан начин. Тако повећају плате ралника и да 4. Општи трошкови изра
и премије ca истовремено сннзп цена моћнс плате, камате на о-
редиву пронзводњу узме ра- производње. сновна средства) туђе услу-
Уредбом о опорезивању ван- нцје и да се обарају цене злика између обраченске це-
редне добити давање преми- нашим производима. Сниже- ие кошгања ез 1954 године из којих се елемената cacro- 5, Управно - продаЈна ре
ја за снижење цене коштања ње цена произволимз има за а за неуооредиву произлод- ји цена коштања ми ћемо ria сааком од ових елемена-
у 1955 првн пут је спомену- њу разлнка између рбрачун- ппак набројити. и снизвти цена коштања. 0-
ске цене коштања за 1955 г. во снижење остварују људн
нат којн се почео озбиљни- 1. Материјал за нзраду (о- у погону, на складишту и
је третирати. Та уредба ie каннеларијама.
предвндела повећање плат- струја) и др.
ног фондз из добити и то 2. Плате (основне и ло-

пунске).
3. Аморгизиција.

се снизн цена коштања за- РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ
једнвца му признајс 20% од

реду народног одбора одре- кође, овОе треда критики- мајстора, стаклора помо- решена а осшала се налазе високо стручни кадар. Изер-
ђује колико од тога може еати да су неоправдана схва- ђника и банкаро. И-сувише су у току. Тако је усво/ена шена ја подсла додатних
приврелнт организација да тања појединаца, да рид се oee квалификације при- листа: плаШа из дела добити која
на другим нужним местима ближиле једна другој у од-
Горња уредба је посебно у фабрици, сем на ванама, носу на пре рата. Раднички 1. Изградња нових сани- остаје колективу. Овоjeура-
ганизација може у току ro- не изиску/е исти однос као савет требало би у најско- тарких уређоја ђено изразлош што су ила-
дине да користи само 50% код стаклара рије време да се позабави Ше наших стручњака у од-
од горњег износа а остатак овим питање.м. а) купатило, трпезарија носу на исше код других
'може трошити тек када |О) Пре рата ма смо имали за нови и стари погон предузеђа у земљи биле
Али, може савет за привре- Малу неугледну фабрику где Веом-г важно питање ко- ниске с једне стране, и са
ду да одобри да привр. ед-на је ручна мануфактура 'била је које /е раднички савет б) оомани за одеђу, храну друге стране што плате по
углавном заступљена. По- шретирао било је о хиги- и алат. т. п. нису доволно стиму-
корисги и до мођни погони били су мали јенско - техкичкој заштити лирале њихов рад. Мнош
7о% од горњег дела у току без техничке опреме као да- рада у нашем поедузеђу. 2. Изградња вентилато- кадрови који су нам потреб-
једне голине, и пре него што нас. Ранији парни котао не Много је неразумевања било ра и изолација гасова у ста-
се сагласи са завршним ра- може ни да се упореди са код наших људи. Било је рој топионици
чуном. Премије се у колек- данашњим. Генератори су луди који нису хтели да
тиву могу исплаћивати само посшали посебна фабрика. носе одређена им средства 3. Изолаци/а топлоте иа ни нису хтели да дођу у
аа основу правилника. Пра- МдаинваишШеимни_спмо_мо_оу_п_нси_имтуиацОирјуи- хиги/еиско- техчичке зашти- свим ванама у старом по- нашу фадоику 3601 ниске
вилник је надлежан да доне- гим радним местима имамо те. Неки радници причају гону са алумини/умлимом плате. С друге сшране мно-
се само раднички савет прив- луде са пола квалификаци- да ша средства нису била 4. Изградња вентилатора ш су хтели да оду из наше
редне -срГг-а-н--н-з-а-ц--и-ј-е. јама. На тим радним ме- подесна за рад са њима. У и изолација гасова у cuiapoj фабрике. Плаше стручњака
стима данос морају да ра- почетку није било средста- топионици не зависе толико од нас ко-
Премирање у иашнм првв- де висококвалификоваки и ea да се cea набове јер је лико захтевају опшШе ра-
редвим организапијама гоеба плаша тих луди мора да фабрика била у изградњи. 5) Померање лончане пе- зматрање у читавој земли.
да ииа двосгруки значај. .0- буде у сразмери са њиховом На више седница управни hu тако да cee еане и пеђи
но мора постати потстицај стручношђу. одбор је о истом питању поставе разређење да ба у Такође је донета и одлу-
да се производи шго јевти- дискушовао и предложио утицај топлоте на раднике ка о премирсњу у нашем
Пишање које се више пу- радничком савету листу пи- био што мањи предузеКу. Многи се iloipe-
ша провлачи и захтева 'да тања која су захтевала да iuhu сШавови маннфестују
се реши јесше однос плата се реше у наредном периоду. 6. Изолацша фуруне на по овом питоњу. Нисмо још
Многа од тих питања су великој вани добро објаснили у колекти-
ву.ко све Шреба и зашто
а) изградњаједног зашти- да буде премиран, мношма
тног зида

б) изградња извлокача гаса није познато како насШају
7) Обавезан рад са ма- прелшје.
скама у мешаоници Извесне слабосШи Шакође
8) Обавезан рад ta наоча- нам сметају у нашем раду,
ФАБРИКА У РЕЧИ И СЛИЦИ рима код набирања стакла високо стручни кадар у фа-
рШлдШкранн1чаеа2иааеирозф)дIадтIчпоазIIирн)он)кла.оОcурааимиозeрдабрмШкУаeовешенеапзшздииђидеомрибкесатмкнсенееалојапткилсађаидакорткиетаоаеуењвлјизкнтаереимоањткаирмаогдчеаеоелјагеедмидесзднпеШивненилерирааамркаахазаеендзнед.таШееарларуУаареавcнсрлвдкеоeоааио--e---- ђекњдппрјшснспбсцчеоиеуаоуершлрењинШђк,поСаијрЕиоенуоацунцеааабсњмваллмеодињлдхиомсаааувнпсианладурииирку.иениинпмциеииспкзаооо.УезтпранврцмдмваоааеаенукропеиоискдрШоабасазгзнфансндврн/рпвиоиутиаеаонеанооШмхмчсбитда/реенкерачњтуепп.сдоухкичкрртепон!обскониа.ПШнмогериеонпзирлусемноориснмечоаилаеммавндшмвесонксолеиурееабљкакгШмазтаојдиазеаееоенаумохаае------,-':

13) Застакљивање свих Ли смо мереда сви^члано-
ирозора и заШзарање прома- su радничко! савеШа пресед-
је у фабрици Huiie добију маШеријал у

14) Израда наочара за вези дневног реда како би'
раднике који раде на гасо- исШи могли да буду припрем-
генераШорима љени за седницу.

15) Обезбеђивање радника Веза радничко! самоуправ-
који раде на Шеру, углу и љања колективом огледала'
шљаци са чизмама ___се преко Hauiei фабричко!

16) Прање лула са разним листа. У будуђе ће члано-
■и дезинфекционим средсШеима аи радничког савета морати
после сваког осмочасовног да на синдикалним конфе-
рада. ренцијама више објашњавају
Поред горњих одлука у- одлукерадничког самоуправ-'
Хала Новог погона са ауШомаШским машинама. — Cee су aehu ау- својено је да се браварима љ-а--њ-а-.
штене у погон. Изградња аосле рата, за себе чини аосебну фабрику. — доделе бунде за рад по хла- Радници наша колектива
mдн0оPe-м-eлрв.о.р.б-е.-ем--де--он.'ду■..,е.л-.ае..Ш-^.м.аа-кнотђ-е-ил—dиaобавтерO-шеH.тб.uа.еi.нm.ни.еc...п.ок.со-рн..ес.дт..н.аи.т./е.а. цtд-иаi]-ебуддау
КаоациО^еШна моћ ароизеодње износи за годину дана /7.000 Шона шупљег
стакла. — Сае рад на овим машинама је аутоматизован. — Произеоди

нашег Ноеог погона сОШжу у cee крајеве нагие земље и у сее делоее ceeOla. Донета је Шакође ових P“i> органа самоуПравлања

— Произеодна могућност овог погона је толика да дана још једна значар/а од- у- п"р-о■ш-■ло-1/ lod.u.i.i.u по me.Hd-,‘
-/ / може до аадоооли Оотреба наше земље. лукаона^рађивањуонихрад- т..и..ц. и и м-е-т--о-д,у,је д—алско на
/ ,,,lx з,еста која захтева/у вишем нивоу ueio рани/е.

да комунасШи морају биШи

Произбодња у 1955 години у првим редовима борбе
проШив бирокраШскихи анар-
тсШичких схваШања која се
јављају код појединих људи
остђарен финансиски план са 110,9% на руководећим месшима у
кољекШиву.

План пронзводње за 1955 испоруке уговореног асорти- Ја фабрике соде у Лукавцу порука код наших испоручио- НЕПРАВИЛНА
годину постављен Је на бази мана и одговараЈукег квали- долазило )е до застоЈа у исло- ца. Поред овога предузеке СХВАТАЊА
коришкења постоЈекег капа- тета, често пута претила опа- рукама. Цритичност у овоЈ си- и з увоза набавља и веку коли-
цнтета (капацитета ко|и Је био сност да стане тј. обустави ровини кулминирала Је у ме- чину шамотног материЈала, ко- Извесни број радника у
у погону) и пуштања у погон делимично производњу и тиме сецу новембру кад је наше сШаро; топионици да/е оШ-
новнх капацитета. Међутим, нанесе огромне штете не са- предузеке морало да се сна- |и служи за инвестиционо одр- пора против прописане ор-
због неблаговременог добиЈа- мо колективу, него и читавој бдева из увоза. жавање и мање поправке ка- шнизације рада, која имаза
ња инвестиционих средстава заЈедници. Осим електричне. дних и лончаних пеки. Отежа- циљ да унапреди борбу за
дошло |е до померања у пу- енергиЈе и угља снабдевање Поред сировина набављених нанабавка девизних средстава бољи квалишет наших про-
штању поЈединих капапацитета осталим сировинама из земље у земљи предузеке се снабде- (велики износи — само за кор- извода, па чак је било изјава
у пробни погон. Из тих раз- било Је уредно, изузев соде. ва извесним материЈалом и из хард материјалом погребно је да појединим сШакларима
лога предузеке свој постав- Предузеке Је уговорима од увоза. Општа критичност на- ангажовање 8.000.000 Фран- није поШредна радна дисци-
љени задатак по количини од испоручиоца обезбедило по- триЈум селенита (у стаклар- цуских франака) негативно у- плина. Поједини чланови ор-
13.800 тона извршава са 12.136 требне количине соде, али стеу служи за обезбојавање) тиче на уредно снабдевање /анизације oeoi aoiona чак
тона т). са 87,9%. због монополистичког положа- као стратешког материЈала, овим материјалом. су се и солидарисали са
доводила |е до закснелих ис- озаквим сШавом.
Прозревшиовакву ситуациЈу
немогукности пуштања у npo-
бни погон нових капацитета о Годишља конференција Било је и случајева да су
планираном року, предузеке Савеза комуниста СФС Параћин извесни члачови на оршнима
се реорганизу|е увођењем но- самоуправљања 1ласали и
вих и скупљиих артикала, како против јачања радне дисци-
би планирани доходакдруштау
што боље остварило. Увође- Одржана Шрадичионална као шШо су: учествовање У реферату досадашње: Изгледа да су појединци
њем нових скупљих артикала у дому „ТиШо" 11 редовна комуниста у друшШвеном и секретара Стевана КосШиРа изгубили из вида да данас
предузеке |е морало да уводи Јодишња конференција Саве- полиШичком живоШу у ко- осуђена су била схватања комуниеШи нису у ситуацији •
и нову радну снагу, тако да неких комунисШа о непра- до се идеолошко и полиШи-
планирани бро| радне счаге на за комунисШа наше фабрике лекШиву, у раду на јачању вилном схватању социјали- чки уче и уздижу само у
13.800 тоиа (посматраЈуки са- анализирала је прошекли пе- васпишне улоге синдикаШа, сШичке. демократије која су сво;им оршнизацијама Heio
мо производњу шупљег ста- риод у раду оршнизације СК омладине, у радничком саве- се приближила анархији. свуда у свим оршнизацијама,
кла) се поклапа са остваре- и донела нове смернице за Шу и управном одбору. Ви- Оршнизација је на овакве у свим формама идеолошко
ним броЈем радне снаге, при ову Јодину. дно је учешће комунисШа у појаве брзо реа/овала и ис- политичко! рада, комунисти
остварењу производње од ПроШекли пеоиод обилује предузећу на подизању про- прављала. имају прилике да уче и да
12.136 тона. Овако велики дуктивносШи рада, на уна- се уздижу. Свуда ide раде
бро| радне снаге оправдава оршнизационим јачањем и пређењу производње ишд. Организационо јачање про- и ide се боре за правилно
остварена добит тј. нзвршење решавањем крупних пиШања, праћеноје реор/анизацијом о- разумевање политичке. ли-
сновних оршнизација СК на није Савеза комунисШа,
1,629.634.000 динара — извр- Шта је са уплатом бази одлука 1V пленума
шење 1,807.305.000 динара за огрев UKCKJ и 111 конгреса СКС. УЛОГА СИНДИКАТА
или 110,9%). У Шокг loduue отанизације На конференцијије посШа-
фабрике примила је још 21 вљено да синдикаШ мора ви
Упоређењем производње са чланова нових комунисШа од
раниЈим годинама долазимо до taoia 26 радника а један
следеке слике: службеник. ЧиШава opianu- ше да се аншжује на еко-
РАЗГОВОР СА МИЛЕНКОМ ЂУРИЋЕМ зација у фабрици броји 186 номском образовању радни
Периол "Р™
1955 год. 5.9S6 I. — Настлвзк из прошлог бројз — чланова. ка, помоћи радничком савеШу
1954 „ 6.619 „ и управном одбору како би
1955 „ 12.136 „ , Потпуно исти само шго .Не. Половину потребне У циљу идеолошко/ јачања мо1ли да боље са/ледају
је овде Једна грула мвого количнне око 300 тона у- комунисШа у фабрици су проблеме. Више треба др-
Истина |е да капацитетне већа а лодружчица' је та главном је већ нспоручено оршнизовани два семинара. жаШи конференци/е по оде-
могукности у овим периодима која им чини услугу одно- те је тако рудник .Морава* Посебно су прорађивани ма- лењима на којима Шреба
нису били једнаке, али мора- сно свршава њихове посло- испунио дато обећање. Ме- Шеријали као писмо doyia нарочиШо подвући радну дис-
мо нагласити и то да ие треба ве око кредига и уплаћује ђутвм Другу ооловвну ко;у ТиШи Бео/радгко; иарШиско; циплину и унапређење про-
захвалити, за овако повекање њихов новац предузећу за лн' да обезбеди из Лубим opianuauuiu Изучалањем о- изводњс-
производње, само капиталноЈ огрев да не би морао сваки вих .иаШери/ала иоказало се
изградњи него и далеко векој
продуктивности рада.Захваљу- појединачно да јури и дан- ue или веког другог рудви- Р. ФОРЦАН
Јуки бољоЈ организациЈи и пове- губи око добијања кредита ка угља ове годиие ив|е још
кању продуктивности рада на и уплате вовца. Напомињем обезбеднло Оз ануара на
старом, а нарочито на новом да кредит могу добити рад- овамо дошло >е до више
погону (у 1953 години за 24 ници и службеници који су иитереенцм;. подруж Сганбено патање код нзг Станбе
часа лроизводња чаша на ау- укључени само у једну гру- вице |е? се чу;е дз угаљ i |Ош ни|е решеио Ако се ка-
томатским пресама била је ny за СФС. Према гоме no- који долази лредузећу. о«о I же коа лзс. ово-в сутз не управе. Кадв су се кућнм
18.000 комада, док у 1955 год. дружиица има и овде уло- ra лродв|е Нсвац уплзиен ј мислин уолштено. Односисе савети надалн за ломоћ не
ини та се производња пење ина гу организацчје и помоћи од групе СФС служи им за I само нз ваш грзд. аз изше као .помоћ' eeh и дужност,
40.000 комада) предузеке у- групи, а не како неки чла- -к-р-е-д--и-г-и-р--а-њ--е-. .Н.а. -ингервен- сл,р,е.,а..узигћеHoоeд„иосуироедкоблозми»и|ез
спева да индекс проиводње у вови колектнва имају оби- „-(У пр.вник. обећано е U ,-19М\0Лиме.'08е H,ue н0
1954 години поправи за 11% чај да кажу да је подруж- i.ivaoa да he саа чгаљ нс- ! лоим.е по...т.п..з.л..е...с.у..л. о.д..с.г.з..и ту се сганбеиа управа .од-
(у 1953 и 1954 години капаци- ница узела њихов новац — поручита нзшии рздиипииа ■ беву зЗ|едиииу Уредба е рекла*. Сада после овога,
тететне могукности су биле Је- да се разумемо сзмом пре- нзжзсви.е до фебрузра ј добрс ззмислила. само ;е обе колоније осгале су без
диаке,) а у 1955 години за 21% дајом докумевата за кредит 1956 гоаиие l гребазо ово сорове«ти у де- .газде*. Наиме зграде, ста-
(такође узета упоредна npo- кредитиом референту сваки нови, ограде и остало што
изводња без нових капаците- члаи групе је аутоматски питлње Р< « Је r»r« т«о [ло. изузимвјуКв иеколико је везаио са ко.тоиијом, о-
уллатио угаљ огревном пре- стављени су сами себи. Ви-
Да у току године нису би- дузећу, разлика је једино у [празиинз у њо). Стзнбевз ше нико не брине. Додуше,
ли чести лрекиди стру|е горе томе што он лично није у- .Jecre Врло се тешкс до- i управа на челу озе зз|едни- био би грех, ако се неби
приказаии индекс би се попео платио иовац него је кре- лазн ао угља *а шмроку ло- | ue офориила je кућне сз- поменуло наше предузеће,
и иа 210. дит||и реферевт однео ме- трошњу обанром дз су ин I вете три r rapoj и н -вј| ко- које је у више наврата заи-
сто њега. Према томе вије дустри|В и железницв кри- i ломи и Кућчн сзвеги су од- ста помогло и то таком ме-
Сировине и лроизводња ниуком случају опоавдано тичии са угљем а што се ’ иах почелз сз радом .Mel-.y- ром да је за сваку хвалу.
Дефицитарност у угљу у што се неки обраћају по- види и no иашо) фабрици 1ИМ л ,ки |r fi„0 еидан на- Овде се највише мисли на
току године такође се негати- водовод. Питамо се, да ли
вио одражавала на производ- koib нема лагер ни за 24 I предак v сиом лослу оз
њу. Предузеку Је поред тога cara илко греба д. ra има ;:р,не „улиих саветз. уско-
што |е имало губитке због ие- дружници тражећи новац за н данз. ЈЈ.дамо се да he ; р0 -е дошло дс осг.зки На је и колико пута стаибена
иатраг јер га подружници нз освову исиусгвз из про- ■ ,едно| зз|едничко| седмнци у,пр.а.ва..(а.т.о..је њена ду-
иису ни уплатили већ огрев- шле (Сдине саабдевање и- oj, кућнз с«ветз, довс.ти су . жнсст) дошлз с. сзојим ор-
иом предузеђу од кога и грева у овој години бити Ј н т0 пОТпуно оправдаио о- ганима. ради „ре•гу„лвиисга.ињ.<в ине.-
могу добити новац натраг лакше и боље организовано. ставке и о овоме записни- ких важних питања за ове
наравно у виду чека који Са своје сгране ИО синди- јком обавестили станбену у- колоније. Мислим да
се може употребити само калке подружницеу чиниће gnpany. Шта је навело кућне Какву је све помоћ у овом
за куповииу угља. све да помогне групама око Јсавете на овај корак? Не- погледу дала станбена упра-
набааке угља. јов1>сто|«омЉ I брига од сгране станбене еа? Никакву. Ради формил-
ПИТАЊЕ Д< зн Je цма коли-

КОПЕКТИВА

Комунисти кроз ове кон- НАШИ САРАДНИЦИ У ПРОДАЈИ
Јеренције Шреба шШо више
а об/ашњавају улогу инжи-
њера и стручњака у ароиз- КОЛЕКТИВ СТОВАРИШТА - СКОПЉЕ
водњи. Треба убрзати пре-
одражој радника од полу-
индусшриско! у upaBot инду-
сШриско^ радника. Слабосш ПосмаШрајући перспекШи- Шило свој задаШак и својим их обиђемо уверим смо се, равномерном снабдевању на-
која се у прошлој 10дини ву пласмана шупље! сШакла, радом учврсШило позиције да је наше сШоваришШе у шим производима и друшх
с обзиром на oipomho пове- наше фабрике на ШериШо- Скоплу у правом смислу Шериторија, али данас је већ
очиШовала у објашњавању и ћање капациШеШа, наша фа- ри/и НР Македоније и А.П. речи „наше“. ПоШребно је сиШуаци/а друшчија, Ше ће
раду на ОродукШивносШи ра- брика је 1952 iod. присШу- Косова и МеШохије. само неколико часова бити продаја на Шо/ ШериШорији
да, синдикална организаци/а пила оршнизацији своје соп- Вредан ]е Шо и узоран ко- у њиховом друштву, прису- биШи mhoio већа Иначе сШо-
у овој 10дини Шо Шреба да сШвене Шршвачке мреже и лекШив. Њих је 14 службе- сШвоваШи прода/и коју они варишШе послу/е само са на-
исправи. формиралау Беараду и Ско-
у 1955 tod. сви у^рађени пљу стоваришта на велико шим стаклом, које продаје
капациШети пуштени су у и у/ледне продавнице. Зада- по фабричним ценама, а ка-
OotoH. Забележени су видни Шак је истих да на ceojoj лектив живи од рабаШа и
резултати у осва/ању про- Шеритори/и снабдевају на- каса-сконШа, ко/и у исто)
изводње на аутомаШима. шим производима Шршвачка висини одобравамо и доушм
Чланови савеза комунисШа предузећа и крајње! поШро- предузећима. Обезбедивиш ■
на новом пО1ону заслужни шача по фабричким ценама, добру и рентабилну еконо-
су са стручним људима на- заправо да исШе буду peiy- мику у пословању они у сво-
ше! предузећа штоновиПО1ОН латори цена. Фабрика /е и- јим финансиским резулта-
ради и шШо прддукШивност мала у плану да на исШо.м Шима показују пун ренШаби-
рада на њему из месец у принципу офор.чи Шаква пре- литеШ и са Шиме побијају
месец непрестапо расШе. д,узећа .у свим .реп.уб. л.и.ч..к.и..м uotpeuiHO схваШање tDpioBU-
не да специ/ализоване Slpio-
Наша фабрика је данас по и економским центризш на- вачке радње и предузећа не
капацитетној моћи 4 пуШа ше земље. Међутим, услед Moty есби са сШаклом обе-
већи ueio пре пет 1одина уских обртних средсшава, збедиШи е!зистенцију. На-
или 10 пуШа Heio 1945 tod. односно фондова, слабо! из- против, наше сШоваришШе

нHOоUв фФаАкКр! ИиЧчКкИи КкпОиМиИгТрЕтТ о6д°„,,аggeкандаРмаеврае' оПдрупсСштаулпоиЛсОе не само да живи од оства-
рених прихадо већ оствару/е
За секрешара /е изабран се оформљењу своје заступ- и добит.
Драшмир Ђурић. На П io- ничке мреже преко посто-
дишњој конференцији СК фа- јећих Шрмвачких предузећа, МеђуШим под условима
брике изабран је нови коми- па је и стоваоиште r Бео- ника и радника, а живе и врше, иа увидеШи да се Ши све веће конкуренци/е и мо-
ШеШ од чланова: ipady предато Шризвачком раде као да су чланови /е- људи иочаша/у према купцу менталне ситуације на Шр-
Дра^омир Ђурић, Ђорђе- предузећу „Врачар". СШова- дне породице. КолективнзсШ, као да су иреШсШавници фа- жишШу поШребно је са наше
вић Влада, Вујасиновић Боа- ришше у Скопљу оста/е и међусобна љубав и разуме- брике. Њихове речи су пуне стране овом колективу по-
нко, Бранковић Ранко, Ђу- даље о/ранак наше продајне вање шо су карактеристике хволе према нашој фабрици светити још више пажње.
оић Миленко, Ракић Олга, службе, баш изразло!а што oboi колектива. Сви ми, ко- и нашим производима. Када Неопходно се иамеће да њи-
и Ћата Мурадиф. је иста на/озбиљније схва- ји смо имали примке да 1оворе о фабрици они toeope хове потребе и захтеве у
као о својој кући. Тешкоће поиеду количине и сорти-
фабрике смаШрају својим мана задовољавамо. Морамо

Основна организација СК Шешкоћама и увек су спрем- шкоћама у отпреми робе.
ни да у њихзвом решењу Није ]едностовно оствариши
Прошлог иесепа одржан ie нове производње. Освојена нарочито пажња ича посве- учесШвују. промеш од 120 до 200 ми-
годншњи састанак орг.низа- ie произволња на аутоматнма. За даље стручно уздизање лиона динара паковањем у
цнје СК Новог погона. Изве- Радило се дању и ноћу. Оп- Такво њихово залогање и сандуцима, а и њих /е Шешко
задапнма, поднео је секретар шта је констатааија да се чланова организапије СК Но- рад одражава се сваке to- набавити, Друизвииз Скопља
организапије Срба Ђор^евнћ. данас може вћи са много вог погова, изјаснило се чи- дине на обилнији промеШ ко- кожу да би за 6ОЧ„ повећали
провзводњн на новом погону више поуздања на освзјању таво чланство. /и они чине са нашим про- досадашњи промеШ када би
су задовољавзјући. Органи- кових производа н повеКања изводима. Наведене цифре имали камион. Они се од-
зацвја је уложвла максимум продуктнвности рада. У реферату подвученн су су пуна документација Шош. ричу и сво/е добиШи, да би
труда иа освајању сасвим ниста да позвшоаи успеси оргаиизапије на при- камион добили, како би били
агто оише в боље. 34or тога тако да аана: >3' < кочуаиста Стовариште је остварило у стању да наше ироизводе
ради саио на аутоматема промеш са нашим произво- допремају купцу и у најуда-
дима и Шо: љеније крајеве њихове Репу-
У 1952 tod. 13,000.000 дин. блике, са mhoio краћим ро-
ковима испоруке. Њихои
1953 „ 28,000000 „
„ 1954 ,. 105,000.000 „
.. 1955 „ 116,000.000 „

ово шго 6и требало ua.io I У овој 1956 1одини пла- захтев је на своме месту.
ла заивтересу|е в иаше npe- i . клом перводу лок’онта se- нирани промет преко сто- Најзад, они Шај свој захтеп
питање дук ће г-анме. озе слабе и д "ажњу паеоаолко пилв-
в»eеуyгrл.iеeаiHнеf куће чине ддооббаар;' твчком васонтам v . чта варишта је mhoio већи у иодносе у нашем интересу.
део огрзае нашег прелузећ*. ј нова. тако обрађчзант су шшо смо убеђени да ће ПоШребно би било да се са
ности, два пута је била ко- тако да нзглел није леп, ла би' ia извршиШи, /ер и они сами овим иозабавимо сви ми, па
мисија н то иа упорни за- и преаузеће uor.io са своје I нису са досадашњим резул-
хтев од стране наше, ради rrpaee нешго да учиме коај према рвду раа комуннста у Шашом задоволни. До сада и наш Управни одбор и Ра-
веких .споредних- питања. аруштвени.ч оргаввззивЈама. су се увек жалили да им днички савет, јер наши дру-
не дајемо досШа робе. Ни- iobu, наши сарадници из
Комисије су’ биле али као иерозаинит ia ова лмтања..' СМО UM HU MOMU mhoio ви- Скопља Шо заслужују. Л
Једно је тачно, да he једног Поред овога. нашепреду. номске счтуаии.еу зеи.гиизр ше обезбедиШи, јер довољно њихов досадашњи рад пуна
aehe бн могло да набави ие- Изабран ie нпч секретари >т нисмо ни имали, а морали је 1аранција за будућносШ
колико станбених барака ко-В органнзаиије. Засекретара ie oboi колекШива.

дама а он је близу, доћи до је често пута разна преду-® изабран Милановић Влајко. смо ипак водити рачуна о Вдиа ЂорћеваН
такве ситуације, да се мора зећа у земљи нуде са-:
обратнтн надлежним орга- мо као пренос основнихј
нима због небриге за дру- средсгааа Оае бараке су о-
штвену имовину која ни ма- бччио врло добре за стаио- КО НЕМА ПРАВО
н>е ни више вреди сигурно взње. na бн се могло иека-
око 200 милиона динара, До- ко бар оокушати и са оеим
вољно је само обићи неке нч.-.азом Неби требалп тра- НА ПРЕМИЈУ

зграде у старој колонији и жити прззииву v вашнм За.
око предузећа, na се може коиима и Уредбамд ко)е се
видети како наши радници сдвосе иа стаибена питања Раднички савет на
живе под најтежим станбе- Можда онн иису башчв|Срећ. свом заседању од 2 фе-

ним условима (добар број). иије написани и због тога се бруара ове годинедонео
Многи станови не личе на предузећаслзоз и баве онии
стакове. То су, трошне и питзњииа Овоипитању требз је одпуку да сви они
склоие паду зграде. 0 хи- да се оридруже сзе нзше ор-
гијени нема ин говора — не- гаииЈЗци)е како би и оне до- К’ји имају право по
правилнику за премије

ма ни услова. Има иешто уз орвнеле бржем решавању овога пута то не могт

ceor тешког код вас питањз остварити, ако су ка-
и тиме повели рачуна о бризи
за радне људе. жњени и имају неоправ-

дане изостанке.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

РЕДЛИЗДЦИЈД ВИШЕ ПАЖЊЕ
И ТРЖИШТЕ
ПРИ РАДУ

Ulra важе еевденци|а по- Bphe се са њом; попео се иа
I вреда ва раау у вашо; фа- неку клупу, пао и посекао се.

авчно али се могу избећи са на ралу као што видимо аај-
еише пажње. Само у |авуа- више се дешавају због не-
ру ове гоачне бело ie 38 ности за рад.
стуча-ева повреаа на раау.
Узрсаи осереаа су разновр* Непосредни руководноци n

сштро стакло и оосекао се: веду рачуна о алату са ко-
јим се ради. Мора се више

то шти га ie његив друг оре*
сгигао. исоусгио гвоиеви ка- раду усрелсреде пуну озбиљ-

ооередио орст. озпео се ва мета кога стварају.
отеорена аазан са мазугои. Наши радници у колектп-

и убио ногу уоа-.а му ie се хигв!енска н техничка за-

е у иесто да зауставе машвиу мо кроз лична заштитна срел-
н отклонв onacHOCi з> зас.-oi. ства, нарочнто радна одећа
многн због нгсхватања у ра-
ду машпне извлаче рукама и Затим кафа, млеко и сла-

у ООО дивара рубе прсте; убо се на ексер; један део заштите коју ХТЗ
жђа ол чекиђа, и повредио служба фабрике може да
руку; чистио испод машнне спроведе. Много важннји су
н разлило му се вруће ста- други чиниоцн који чине ХТЗ
кло по ногама; иде по пого- а то су отклањање <вих не-
качио флашу н расекао се; достатака у производњи ■
прнлнком преко даске пре- радним иестима а што у глав-
и радникв у фабрици.

МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ...

0 сваком отказу које прн- разум онда дати отказ. Ме-
вредиа организација да;е ђутим, ако синднкално веће
раднику и службенику moi а не стули (у одређевом року)
се доиети иисмеио решење у везу са привредном opra-
Koje им се уручује. с тим низацијом ради заједннчког
да се у решењу. иоред о- решавања о иамераванои
сталог. 'мора у означити ра- отказу, тада она може сама
злозн отказа. дужина отка- датн намеравани отказ.
зног рока. npaan жа*.бз ва
отказ. и рск у коие се онв Ако се не постигне спо-
може из;акиги Али,ако.лри- разум са синдикалним већем,
вредна оргавизаци а навера- а привредна организација
еа дати исгпаремеио отказ остане при намераваном от-
већем броју ралника и слу- казу, онда, по њеном обра-
жбеиика из разлога смање зложеиом предлогу за отказ,
ња обима погтоеањз или решава републичка арбитра-
смањења трсшкоаа произео- жа (за одлучнвање no отка-
дње. оида ,е оиа дужна зима) чија је одлука кова-
претходно да се спорвзуме чна. У оаој одлуци арбитра-
са месннм синдикалним ве- жа решава којим се лнцима
ћем, па ако се постигне спо- не може дати отказ.

Уметничко стакларство оку, чија се тежина готово
не може ни измерити, ство-
рено да оживи снагом све-
тлости, у бескрајњој игрн
преламања н рефлекса. Ста-‘
Надомаку Веиеције, запљу- нецијавскн племићи могли су ковву историју, потврђује и прозрачан као ваздух, бли- кло чија је лепота изражева-
скиваво зеленом водом ла- један локуменат од 8 повем- у савршеној елеганцији ли-
туие, лежи чувево острвпе ских стаклара, а да притом бра 1291, којвм Велнко Behe Купе, чаше, амфоре, велики ција, форме, стакло лако као
Мураво, легевдарна земља не изгубе право на титулу и Млетачке Реоублике наре- тањнри, врчеви с дршкама, дах, — стварале су руке му-
сТакла в ватре. Вековииа је племство, ђу.е да се, због опасчости од којнма је ваастела целе Евро- ранских стаклара.
ово преносило по читавом пожара, све радиопипе ста- и које су Тииијан, Паоло Ве
свету славу вевепијавског Све све повластице Мура- кла из Венепије морају пре-

стакла и било понос Млетач- редне стакларске уметности селвти иа оближње острво Крај ужарених пећи
ке Републвке. која се на њему неговала и Мурано. Отада почнње про- продуковали на сво;им сли-
чвје су се тајне строго чу- цват овог маленогострва чи- кама. Посуде од стакла укра- Моторни чамац хитро сече
Становници -Мурава, ти вале. Млеци су будно пазили ји су сјај и богатство увек шаване компликованим црте- воду лагуне и зауставља се
■заточеници у златаом каве- да ни једна тајна о изради били везани за просперитет . жима узлату и емајлу. Стакло на малој Пјаци Колона у Ма-
зу" столећима су уживали уметничког стакла не пређе његовеуметности. КрајемXIV ннтензивних боја црвено као рону Одмах иза ње је „Улица
специјалне повластице које границе Мурана, а за изда- и током XV века венецијан- рубин, зелено, внолет, азу- стаклара“ у којој се налазе
им је давала Млетачка Репуб- вање тајни или покушај бек- ска стакларска уметност до- рно плаво, украшено фигу- многобројне фабрике уме-
лика. Ималв су аутовомију, ства са острва — скидана је стиже највећу славу и до- рама и орнаментима у више тничког стакла. Ту је имао
своју административну упра- Творевина даха и ватре живљава свој златни век. боја, са инкрустапијама од своју радионицу и чувенн
Авђело Баровсјер, у XV ве-
ву, своје закове.Нвједан жбвр Стотинама година, у ужа- злата... Стаклени филигран ку а касније његовн потомци,.
ни полицајац није сиео да реним муранским пећима, ра- који су наставили његово де-
кроча ва муранско тле. Ве- ђали су се нежни крхки поед- белих иити на прозрачном

метиост стара је стотинама мети од стакла који су у себи кристалу Ваздушасто стакло, ло пружајуђи свету изван-
година. Да она има своју ве- носнли живот људског даха, редне творевнне увек нових

1МДЖ А Н О I’ КОПЕКТИВА С 1’ П С К Е Ф-А

ФАБРИКВ СТАКПА

Укрштене речи

Наш оеппптео |авља

Прођох пре неки даи кро.1
магации гдоетсоевтеакрроабде.ннСккау,пснелдое
се једио Жали ми се једаи мој добар јсдаи пар одела. iep и мн уче-
•пнаартдирвшођкаамсатојитрноћхоасвкаа. ју|оедсивша>- дан: „Побратнме. помажи, ^на- ствујемо у расподели добити*.
•чниеахмгуоупк.ииНтлааимш, азалаошисстаоемосзедадмеасхихоптдоонктаоајакдхоа. ждТааквиамсаејудиискпурсаивјоа,воудкоил. иМкоо-
Зачудило ме је то. iep никада немају треба им то објасиити.

друже раднмо по норми." он од мене није тражио новац Читава се хајка днгла на ко-
иеЗзаниасмтадсаамопноигриемшаијоу. кнаоормдуа. на зајам. Најзад у фабрици ра-

„Дочекао сам у иашој мснзи иа₽а да не дође AO сукоба из-
нону Б19о5ж6игћодо.д, оошдоеш30е0«00д0индаириа„, међу оних који су погођени н
дође контролне службе. Кажс ми је- Водоравио:
трола, мн смо мајстори а они
дође „иаша православна нова он да ми одређхје шта једобро 1. нрезиме иедавно унрлог приврсдиог руководноца ФНРЈ -
а шта није- Ја када радим си- абтрнинусткон: зза.комнаордкаавдаоцм6а2ћ1егга. уптроемонб. иел.;а -2. тдеесоннтЈеалоаб-рндуетоо -прсспгоарот--
‘О где сте'нормирци ! иајзад дође Св. Јован, моја гурно да радим добро, јер то ссккрааћееквиош; —5. прост обрбор|н; у4го. -мпнрлеази—мс|срдуакиовоглдондоацра -|еданрохгнлтеокгтоа-
ми се плаћа". nepno
ниМлоноигао се у задњс -втреехмиеиуччкои)- остатак одмоје и жениие шитљ на — атгоматска машнна у новом погону обрвуто; 6. део коњске
хигијеиско
опремс' множ. обрнуто — страпо мушко нме — мало тежак; 7. му-
зкаошлеткиттииванашзаихзраашдтнииткеа. нБаршиигха сте^Ви људи". Нема дискуснје да ie његово iiiko име 3. шлеж — евеза — били|арски штап — нисац ..топн|е";
радних људи је иа своме месту. резоновање погрешно, јер се В. бн.љка — прехранбенн артикал; 9. Иудолфов бро| — час — вр-
Још мибго и много недостатака ста папагаја — ирвак.
да смо*ми паметпн људи и на да му се пзвршење иорме ра-

има. али у њиховом отклањању
плоа снеегидасјеиднпорметеаркцасимјао.кПоодјапвоп--
сјевдоиЈнуиахашнатшитиух роаддиуисклао.валапозда за)едниз.цајемлан:одsн.евпкванцзнаЈраалднад; уб4р. освнатчнкеогжплевсонтннкња ензжидокбау Рвеенленеааинм-
ВпПитАаОмруечјкеудјеатне"р?здОнндкг:ов„оКрапдмз •кеог—сварвсеттаа нСесФмСе:- лнчна заненши: 6. име п9р.егксреелћнунксаеР—адвиристча-
Међу нашим службеницима се 7. |елна биљка — рнбар;
прича: „Прошле годиие сви ра- врбе; •'. милесет осмо н десето слово азбуке — ратно оруће —

нашем^Управиом одбору. радна одела. а како изгледа тај коњ; 11. ивици|а,1и српског соци|алиете - мушко име - :њнци|али
аугора ..Ссличкс бтне",- 19. оружаии сукоб--врста земље; 13.
управиог од&ара. под тачком рћеениузднообситтерует1и95т5и гноадшнунио.стЗваар- га 'времеиа". за.чеинш —грчко божанство: 17. прерађнвач стакла; 1S. део ва-
„разно" Управни одбор је ра- ми немамо право на једаи део нешта|а; 19. лнчносг нз ромапа Марк Твена.

„Н.Н. шамотер у пме радника Pt ЗЕРВИСАНО ЗА
шамотера тражи 2 литра шљи-
вовнцс или 1 литар Ј^те ПОСЛЕДЊУ ВЕСТ
У случвју 0ЛШ1В onl СВ0С1Н no фв-
као и те!1<пар цокула"
шговају се сов члввоои |адисг ноло-
Матернјал је пронађенМолба је од стране Управног ктива дв се имеЈу na анек сиреке
јаеити у фаврику.
правилницима io хнгнјеиско — ЗаЈвонво је телефон. На шњнвом путу у правцу се- Лице Н. је одмах ухалше-
не нађох поДздравље ово за- апарату се јавило лице из ла, и eeli код првих кућа но и кроз неколико дана о- СЕИРеГААКЈАГ
нађош”е.?’i! А посебно се питам. Нове мешаонице и затра- дочекао нас је лавеж naca, чекује се суђење.
да се бави .и. aовbа.vкbвиuмm илеолзНби- жило да разтовара са иеким а кокоши су због пискавог
«р;™« ■■ "Р— звука ауто-сирене уплашено НАЈСТАРИЈИ РАДНИЦИ
ња. Нанме, раднло се о фа- бежале испред кола.
бричном материјалу који се
Кола се зауставише испред
једне мале ковачнице. Уђо-
продавао у Рашевици. смо сви у ковачницу где
Још истог даиа дошло је нас дочека човек млађих го- ПорШаже о
Наш лисТ „Наше сгакло" на- до консултовања нзмеђу no-

KOA члаиова нашег колектива. једииих руководилаца у фа- дина. Напитање иашегслуж- НИЈЕДАН НЕОПРАВДАН
пнусамтаилианомсвтсешеиаизњ•дзетемромбтогљ-.сиОеепкоовшбилтрдеаакићјiтeеиаиквјуоидпииао- брици, а после Једио пола беника да ли је сада скоро ИЗОСТАНАК
сата ,Јеер" је креиуо на куповао неки материјал, он
терен. Све брже и брже ко- је одговорио да није. На
ла су прешла моравски мост питање да ли је долазио не-
..Јуде интересују догађаји у ко- и упутила се у правцу Ра- ки човек из Параћина да му НИЈЕДНОМ КОД ЛЕКАРА
лективу. Међутим, за појединцс шевице. Испред села доче- понуди на куповину неке
иoњеsеaгсi лнлуиждсобтњензенигачдчкииома„аит"ар,(рикабатки)оигугдаегозорн--- кала су нас два милиционе- лагере, он је одговорио да — Добро јутро чнча А- поред тога да мора да ради.
сти маскирају евоје слабости". ра, која су no наредби Се- се не ceha, већ да је лагере Живо се ceha када ra је је-
Безвредно је разглабати се са кретаријата унутрашњих no- куповао у Београду. — Здраво децо! Нисам ја дног дана позвао странац
счлууджнбоевнаитоцидмаасепоијамвеиђлуо санмеикмо слова у ПараНину изишли још чича, још ми је срце пословођа и рекао да има
лп.еррпсееттц,пилтјаае.тпунк. оатnегaглоеирдаиашњчкуеи" cоpидeаб,.иYo|аe|avуi. ван села. Кола су стала и Његов брат који држи младо, брани се чнча Адам да буде топар. Успротивио
њихову иесрећу) тај.бро, ie тако направљен је план, да би се столарницу под истим кро- Станковиђ. се чича Адам а и уплашно
.уздигнути и има;у ситуалцаијуcfv могло блокирати у једно и- вом, признао је све на са- се те одговорне дужности.
рукама".Можда, али... гледањс сго »реме сва/умњиваi ме- слушању, а такође и имено- Затекли смо на раду је- Али пословођа није попу-
статде je лице Н. продава- вао човека који је истн про- дног од најстаријих радника стно већ му је рекао ако то
л0 материјал, да неби до- давао. У столарници је npcfi у нашој фабрици. Рад почи- не жели нека бира кроз ко-
шло до извесног договарања. нађеио неколикотурпија, бон- ње на време а остаје се ко- ју he капију да напусти фа-
сека и кугличних лежајева. лико је потребно.
Кола су кренула по npa
Чича лимар, који држи ли-
марницу недалеко од ковач- Рођен је у овом крају
иице, је одмах признао да 1893 године. Гајен иаселуу Прионуо је на нов посао
НЕ ЖЕЛИМ ПИЈАНИЦА је од лица Н. купно неко- сиромашној породици, кре- мада до тада нико од Срба
лико турпија и боисека. нуо је у потрази за хлебом. није био нити знао шта .све
Не кажи mu више Шо, ОсШаеио је iuho У исто/време органи Се- То је било оно доба када треба да ради топар. Ипак
шШО-ма мампре рече: и казао da ће ме еолеШи. кретаријата унутрашњих по- је научио. Успех је био по-
da сам Швоја ouda, када слова у Параћииу извршили се индустрија код нас по- стигнут. Странци мајстори
ОсШавио је вино су претрес у стану лица Н. чела да ствара. Када је сту- су касније долазили код ње-
вино Шече али ме није заволео. где је пронађено нешто од пио у ову фабрику, боље га и говорили: .Ето видиш,
u када дшнеш чашу материјала. У међувремену, ређи радноницу стакла није ви Срби нисте глупи људи
■ ал' флашу ОсШавио је мене на станици је узапћеио 70 ни мислио да he читав свој само ако xohere све можете."
;; пуну љуШ01а_пића. и поново заволео вино. килограма материјала, кога
је лице Н. послало иеком век везати уз њу. Тешке го- Један за другим радни да-
Милена ШКеааиовиН свом пословиом пријатељу. дине су прошле преко ње, ни су се низали. Тако је у
Сматра сб да материјал поти- а и преко чича Адама. Са овој фабрици провео 30
БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР стварањем Абелове фабрике година рада. Дах живе ва-
тре три деценије aeh пржи
„ЈАДРАИ" че из више фабрика. растао је н српски стаклар-
2«-II- Сунце иас rpeje 7-Ш- Шампион ски пролетаријат. Учио се
наш чича Адам са осталнма његово лице али му је срце
2-111- Испод сахаре како се ради и бори у фа-
. 7-Ш- Крвави пут брици. Живело се и поред остало младо.
13-1Ц- АЉера Маурициус 14-Ш- Летње гостовање ИЗ РЕДАКЦИЈЕ штрајкова.... Истина је то да се чича
16-111- Афера-жг’)тгу Збаг неаостатиа простора, врннуба-
нн смо a:i иастаоак чланна „ФћЗИЧМА Адам не ceha да је био
ИУЛТУГА РАДИИКА" штакламо у сле- У фабрици је чича Адам код лекара. За 30 година
детМм Ороју. радио на свим пословима. рада ни једаа неоправдаа
27-111- Оптужба . Волео је све да зна. Знао је изостаиак.
1-111- Лстећи ђаволи 29-111- Моја мала мудост., ,

lllr.iMiia Графичко предузе11е «Вук Караџић« — Параћии

УРЕБУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Главни и одговорни уредник
ЈОВАН СТОЈКОВИЋ

Лист нзлази сваког месеца

Март 1956 БроЈ 15 Годииа II

Цена 10 дин.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

РАД КОМУНИСТА Путеви повећањо

И ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ

Осиовни задатак комуниста у производним предузећима јесте рад на плото ШТА
спровођењу нових економских мера, а тиме и повећање производње уз КАЖУ
смањење производиих трошкова уз свакодневну бригу на учвршћењу и Платеу 1956години су исте
даљем развијању друштвеног управљања које је тековина наше револу-

ције и основа наше социјалистичке демократије.

Фебруара месеца ове године одржана је прва среска конференција Савеза комунисШа постоје ненскоришћене ре- БРОЈКЕ
среза Светозарево. Ila кокференциЈи је извештај комитета о протеклој години поднео зерве повећања доходка иа-
секрешар СК. СКС Сшојан РадивоЈевић „Столе". Редакција „Наше стакло" доноси из шег предузећа.

реферата неколико делова: Треба што npe прећи иа

које је друштво иавестира- веза између нзабраних ор- ји одговорности одужују се

ту)у друтове са којима раде зилази и доуги проблем кога
ва дневном реду заседања. смо горе навели н набацили,
да после седннце исто тако
објашњааају одлуке рад- НИЖУ СЕ УСПЕСИ Наша фабрпа са скоро
ничког савета н то органи- 30*/, своје производње треба
зовано ке узгред када их аичког управљања односао ј зитивно деловао нна многе
механизма. [групе које су пошле истнм ТАБЕЛА ПОРАСТА

пред самим собоа 1939 10927
такве атмосфе-
1946
слова духа св 1951 . 19.440
1955 . 29.232

каблова 12.663.000.000—, Но- ИЗБОРИ ЗА РАДНИЧКИ САВЕТ
u Поповац 4.251 800 000 —,
треба да знамо

ских рудннка у внсини од
4.707.000000.— динара. Де-
соотовачким рудницима
1119.216.000.—.фабрици ше-
ћера 1.188.004.000,- по
саом значају су од велике
мжвости за читаву нашу
зеиљу и прелазе оквире иа-
ner среза, што нам с једве
стране указуЈе иа велнку

noja а са друге стране о-
бавезује на један, озбиљнији
однос према тим објектима,
како према њиховом чува-
чувању тако н њиховом да-
љеи развоју.

.. Радничкн савети у на-
шем срезу схваћени су као
оргаии који управљају пре-
Јузећимв. Комунистн су у
*вма носиоцн поштовања

упрааних одбора. Тако рад- ФАБРИКА СТАКЛА ОЧВКУЈВ НОВВ ОРГАНЗ САМОУПРАВЉАЊА
аачке савете схватају и ор-
пви ван предузећа.... u управннх одбора прнврелних ОРГАВИ ЗА СПРОВОЂВЊВ
иредузећа. ИЗБОРА
... Један проблем којн
се састоји из сеоја два дела: Изборн за радннчке^ савете
врво, ведовољна веза чла- ви1е обавмће се докра|а апри-
вом радничког савета са
швовииа радног колектива.
■ друго, слабост у развија-
*у мехавизма социјалистич-
ке хемократије у предузећу.
5« мало а« саим већим ску-

ДРАГИ СТАМЕНКОВИ«>

РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ

чком савешу, њихове добро Смисао радничко! уирав-
примљење и на присШупачан љања је у Шоме да шШо већи
начин обрађене анализе, јесу број ироизвођача дирекШно
посла зашрпан сиШним и база за солидан рад раднич- учесШвује у уирављању дру-
несШручним пословима које KOt савеШа. Јачање сШручно! шШвеним средсШвима за
би моми да обављаји друш, апараШа предузећа не значи производњу и у одлучивању
преШрпан разном обавезама слаблење радничко! савеШа, код расподеле дохоШка, у

ueto на проШив омогућава унапређењу ироизводње и по-
ЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ да раднички савеШ сШварно болшању рада предузећа. У
слове на којима нико друш управла и води економску обрнушом случају природна
не може да ia замени. полиШику предузећа. ПоШце- последица би била слабији

УсШвари, добар сШручни њивање пошребе усклаћено- рад предузећа и 1ублење
аИараШ предузећа на челу масовне и снажне подршке
дузећем, због tnota шШо не и конШроле, која је сасШавна
НАША ПРИВРЕДНА располаже анилизама, ра- са дирекШором и њихов ара- део и сушШина радпичко!
ПРЕДУЗЕЋА обичнонедово- днички савеШ чесШо диску- вилан однос према радни- Ши производњи u предузећу. управлања. ЗаШо је задашак
љноврше еКоноМСКе анализе. Шује о раду предузећа одвећ како opiaua радничко! само-
МађуШим било је поШребно, уско' и са сШановишШи ао- ОДНОСИ САРАДЊЕ управљоња Шако оршнизаци-
tde iod је Шо .шиуће, да болшања рада поједине ма- је Савеза комунисШа и син-
ди а
имамо и посебне аналити-
чаре или аналишичка оделе-.
. ња које би припремала еко- •' сШаје комплесно caiMdaa-
номске анализе за руководе- ње рада и једна економска
полиШика предузећа сШворе-
ћи кадар предузећа, за са- ДОБРОНАМЕРНА КРИТИКА
сШанке радничких савеШа и недосШају економске рачу- сШране
управних одбора. Без Шаквих нице разних Uped.toia за
,; -а-н-а--л-и-з--а-р-а--д-н-и--ч-к-и--с-а-в-е--Ш--и--н-е реконсШрукцију и dpyia ре- НА КРАЈУ, Шу је и Ои- добронамерне криШике, лак- ји су пред нама, пружају
нашим предузећима за ко/е Шашење иШд.
Moty добро да руководе пре- , шења која се предлажу.
ИсШина, криШика као ме-
Шреба да су заинаиресоване Шод оШклањања слабосШи и ишроке мо!ућносШи за оцену
аресве/aсиндикалнеподруж- оШкривање злоупоШребе по- досадашње! рада успеха а
некад се одвија упоШребом недосШаШака. Они, међуШам,
СТРУЧНИ КАДАР И комунисШа.И у Шом поиеду Шреба да дају и израде Ша-
има шешкоћа и проблема и сШо није доволно друшрска, кође перспекШиву и програм
радничко самоуправљање добија сеушисак да сеу неким понекадје личнаи нешрпели- за будуће кораке, конкре-
ва па доводи до зашешуШих Шне мере у далој изцмдњи
односау предузећу. Имаслу- социјалисШичко! друшШва у
СТРУЧНИ КАДАР пре- је на розним аословима ван лно одлучна борба проШив чајевадалуди „на положају" нашој земли, а пре cseta
дузећа је заједно са квали- предузећа, природно је да ће нешШивних аојава, као шШо покушавају да „се свеше" над OpoipaM и задаШке за рад
фикованим радницима 1Ла- у самом предузећу слабије су џупашене, хајка за лич- друи>вима,који искрено идо- моуПравлања.
вни носилац процеса произ- и са мање заинШересовано- ним инШересима, онемогу-
сШи обавлаШи свој посао. ћавање односно сужавање

савесно залаже у свомраду
днда није Шешко ни радни-

вилно решава основне про- Избори за радничке савете
блеме предузећа.
Треба да знамо
ПоШребно је правилно
уочавање уло1е сШручно! ралнику или службеникт пре- гласачком листиђу доа
кадра за успешно осшварење Кад списак бирача сачини и
задаШка у производњи и Време избора одређује иа-
борна комисија тако да в-
дничко1 савеШа као opiaua стог даиа могу да гласају
од Kota зависи да ли ће радници који раде у поје-
предузеће биШи правилно диним сменама. Време одре-
економски вођено или не.
ве може бити дуже од 12 другим лицем, које је пи-
Један биШан моменаШ и- Гласању и пребројавању смево и које he по његовом
справне економске полиШике иалогу заокружити бројеве
радничко! савеШа јесШе и гласова мора да присуствује којебирач гласа, алн he гла
одкварајућа полиШика на- сачки ластиђ спустнти у ку-
1рађивања у предузећу, на- уписано. Порел прнговора мо-
рочиШо поболшање положаја
квалификовано!, сШручно!
дела колекШива. Ако сШру-
чни кадар није правилно
на^рађен и ако заШо аншжу-

гласање одржатн мора бита

ОБАВЕШТЕЊЕ бирачком местт не пређе 300. ралннка и служоеинка у пре- лвсгића, гласачкв кутија. УТВРЂИВАЊЕ
ПРЕТПДАТНИЦИМА БИРАЧКО ПРАВО Кандидатске листе могу бити Кад бирач уђе у просто- РЕЗУЛТАТА ГЛАСАЊА
И СПИСАК ВИРАЧА
Годишња преШОлаШа за lipoi предлагача непотпуиг рију казује име претседиику бирачки одбор је надлежаа
„Наше сШакло" за чланове бирачког одбора. Претсед- за пребројавање гласова а
ник даје бирачу један гла- изборна комисија утврђује
сШакла шноси 120 динара сачкн листић и ynyhyje га резултате избора према по-
и уплаћује се у редакцији. иа који he начнн гласати. дацима са свик биралвшта.

За све осШале преШпла- На гласачком листићу би- Изабрани су ови чланови
Ша износи 180 дин. и упла- које гласа на тај начии што добилн иајвише гласова без
ћује се на Рачунску књи- заокружава бројеве испред обшра на којој су листи
жицу бр. 152-686-122 код имена кандндата. Бирач тре- кандидата.
фили)алеНар.банкеПараћин.
се бира чланова радничког Изборва кемисија је ду-
РЕДАКЦИЈА савета. Бирач не може на члаву радиичког савега изда

ssr •ИНТЕРВЈУ СА (Јптимизам Y циљу д.1 наше читаоце — чланове колектива
упознамо са перспективом пласмана наших про-
• Ликерска инлустрија у кризи? • Зашто лагерујемо тегле? извода v овој години наш х-редник ie у разговору
са друтом Владом Ђорђевићем, шефом комерци-

јавне службе забележио следеће:

НАРОДНА ОДБРАНА ПУТЕВИ ПОВЕЋАЊА
ПЛАТА
ОБАВЕЗА ПРИВРЕДНЕ

ОГАНИЗАЦИЈЕ добрвх комада, по овом на- нице, рад у брусионица,
чину рада даиас стиже 2000 паковање и прелаз ло мага-
Изградња наше одбраие ол ност вмају посебни значај всзс. урбанизма и у другим комада. Ко је у добитку? - цина увећало би више десе-
1945 до 1956 године читав н предузеће и поједивац. тина милиова дниара само
један деценвј, у неку руку су као некал у стању да родну одбрану мора бити у- Посебно што овај начин ра-
је огледало развитка и из- саме,својнм сопственим срсд- склађева са плановима за да побољшава н радну дис-
ствима обезбеде заштвту и организацају и коришћење цнплнну н повећава произ- Да би се ово искористило
Савезна народна скупшти- одбрану земље. За извршење пзвора и снаге земље за ње- водност рада. контрола треба да одигрз
на као највнши орган ФНРЈ својих задатака и за своју ну одбрану. лавовску улогу у томе. Овз
донела је закон о Народној припрему за одбрану земље Друга велика резерва је-
одбрани у коме је регулисала оружане снаге се морају о- Ближе прописе о томедо- сте смањење, полома и шка- поједивим рздницима која
све војне, еконо.чске и по- пијал земље. носи Савезно извршио веће. рта робе. Са више пажње се немарно односе преиз
лктичке чивиоце, које за- при провзводњи, при сме-
хтева одбрана земљеу усло- Стога а доносимо извесне Савезно извршно веће мо* ш 'ању готовнх производа, Снвднкалне оргввизкцнје
члавове закона који се одко- родне одбране проппсати на- транспортовању до брусио- такође могу много допринетв
Односи између војних, е- се на привредне организације чнн и услове. стварања ре- преко оделењских ковфе-
кономских и аолитичких чи- за случај народке одбране. водњу олређеннх продуката ШТЕТА ренција. На конферевција
вилаца у одбрани зеиље и у приправном, мобилном и поред осталнх питања треба
њихова међусобна повеза- Иввевстициона изградња у ратном ст-њу као и одреди- ОД КОШАВЕ да домивирај*у: штедња по-
области привреде, саобраћаја, ти да поједина привредна гонског горива. бензина, ai
пред-зећа обезбеде резервне Зимска непогода која је др. Чланови Радничког са-
Југословенска индустрија капацнтете за те потребе. захватила читаву нашу зе- вета и Управвог одбора иа
премашила план сима одредиће се финансиска мљу, код нас у Иараћину овим зборовима радника тре-
У 1955 години потреба за стварање овнх проузроковала је чувену ко- ба внше да тумаче своје
шаву, које је неколико дава озлуке, а такође и дневне
Југословенска инлустриЈа да- ћање за 8 отсто), индустриЈа Ради стварања резервнвх харала нашим крајем. редове пре заседања ових
претходв >г органа. На овај начин бисе
годнни, т.| за један отсто више најза/. индустриЈа луеана са Штета проузрокована хла- нзбегла погрешна тумачења
него што Је било предвиђено порастом производње за 5 от- може прописатп да се npo- дноћом и кошавом рачуна појединих одлука органа фа-
Друштвеним планон. Према мет одређевихосвовнпх сред- се на више десетина мили- брике која протурају поје-
она. Погони наше фабрике динци. Синдикат се мора ви-
због ниске температуре н ше заинтересовати како би
немогућности да рудници предухитрио провзвољна ту-
угља допреме ва време за- мачења која не одговарају
кључене кчличине, морали иствни.
су бити заусгављени да про-
прегходким подацима, инду- холну сагласност Државног изводе. Угља је било само Наш рачувско привредин
постнгла своју рекордну несе- Преиа оцени стручњака, секретаријата за послове аа- да пећи буду загреЈане како сектор требао би да сачинн
околности под којима Је радн- родие одбраие. се неби штета повећала на један посебан преглед плата

чну производњу, У односу на прошлоЈ гвдини могу се ока- непроцењиву вредност. само стаклара, брусача, гра-
просечну несечну пронзеодњу у рактерисати као нормалне и Руководилац односнодруго Ванредни састанак Упра. вера, аутоматске и полуау-
1953 као базу 100, индекс про- повољне. Снабдевање инду- одговорно лиие у државном вног одбора са техничким томатске производње. Друга
изводње у деценбру је дости- стриЈе електричном енергиЈом надлештву, установи, при- руководством фабрике до- табела која би се направнла
текло је нормално, сем у из- вредвој и лруш^веној орга- нео је био оддуку да у слу- треба да садржи зараде ра-
поена више него у новембру, весним подручЈима, као За- низацнји, приватни послода- чају кошава и даље потраје дника у просеку по тариф-
а за 15 поена више него у падна Србија, где се осећала вац и сгарешина домаћин- угасн највеће пећи у фабри- ном правилнику и ксплаћене
децембру 1954 године
несташица енергије нарочито ства у коме се налази војни ци. Формиран је бно и опе- зараде по учинку пребачаја
срединон прошле голине. Сма- обвезнвк који избегава вр- ративни штаб да стално ра- норми. На овај начин може-
ске произодње у прошлој го- тра се да he у овој годиии, шење војне обавезе, дужан ди у току ових неколико мо једино да пратимо npe-
дкни реализовано је у хеми- је да да пријаву надлежном дава непогода. Алн до тога
ској индустрији, која је дала допринос великих хидроцентра- војно-територвјалвом органу. није дошло. утичемо ва смањеље« иствх
ла пуштених у погон у току
за 33 отсто производње него 1955, ситуација у погледу про-
у 1954 години, Повећање зна- изводње епектричне енергије

сто забележено је и у многкм бити Још повољнија, али he ПОСТОЈЕЋИ КАПАЦИТЕТИ СТАКЛА
другим гранама: у црноЈ мета- се, с друге стране, све јаче
лургији-за 31 отсто, у еле- У НАШОЈ ЗЕМЉИ
ктроиндустрији -аа 28 отсто, енергиЈе до потрошачд.
у пронзводњи електроенергиЈр Снабдевање сировинаиа би- РОГОШКА СЛАТИНА - прои- ПАРАЋИН — производи иаЈ-

- за 26 отсто, у индустрији гошкој Слатнни, Стражи, Само-
папира за 23 отсто и у обо-
ЈеноЈ металургији-22 отсто. ни индустриских грана, са и- равно стакло у Панчеву. Ста- производе. зеннрано стакло ручним путем;
Известан бр'оЈ индустрија ишао дустриЈе, електроиндустриЈе и клена бижутериЈа (дугмад и др.) Годишњи капацитет - 600 тона-

текстилне индустије, где се СТРАЖД - производи угла-

же и обуће, коЈа је дала за 17 ктивности рада. сматра се да лабараторнског стакла годи- дњу"и то аутоматским и полу- кла и т.д.) затим, неутро стакло
отсто више производње него у отсто у односу на 1954 годи- мери ручно. на олређсној температури, псе-
19SU години, затим метална ну. Неки стручњацн сматрају шуп.-иег стакла износе 40.000 удопорцелан мтд,
индустриЈа - пораст за 16 от- помена, ниЈе задсвољаваЈући, а равног 4.200.000 м-. САМОБОР - малафабрнка са
с обаиром на чињеннцу да су ПАНЧЕВО — једнна фабрнка
стилна индустриЈа-за по 15 редовну производњу многобро- Вредност коЈа се може оства- ГодишњИ капацитет- 120 тона. производи прозорско (4,ооолоо
отсто, индустриЈа метала - за јна иова предузећа са модер- дње. Y овој годнни предвиђа СКОПЉВ — новоподигнута м^) и ливено и жичано (200X300
14 отсто и нндустриЈа нафте ним процесом праизводње, што ство (чаше, сервиси^и^др.), ам-
-за 13 отсто. У осталим гра- на псвећању продуктивности ХРАСТНИК-производи шупље пнћа, грађевннског стакла и Поред ралног сгдкла. прера-
нама пораст Је био испод оп- рада У многим гранама инду- и угоститељства (чаше. бокали, врши аутоматскнм, полуауто- ћују цеви у анпуле и фиоле -
стрије осећала се у прошлоЈ стакло sa парфимериску и ме-
у складу са планскии предви- години у мањој или већоЈ мери хранбеиу индустрију. У^малим
ђањима. У ту грану спада др- несташица квалификоване и врши ручиим u полу аутомат-
вна индустриЈа, у којо) Је за висококвалификовне радне сна-
бележено првећање за 9 отсто re, нарочито маЈстора иехаки- Годишњи капацитет — 5.000
у поређењу са производњом у
1954 години, затим индустриЈа
грађевинског материЈала(пове-

јјјјјдаш

МИКРОКЛИМА

СТРУЧНО УЗДИЗАЊЕ и
ВЕНТИЛАЦИЈА

СТАКЛАРА УСЛОВ
ЗА ВЕЋУ
• ПРОШИРЕНОЈ ПРОИЗВОДЊИ НЕДОСТАЈУ КАДРОВИ
ПРОДУКТИВНОСТ
РАДА

• СТАРИ ПОГОН МОЖЕ ДА РАДИ И КРИСТАЛ - СТАКЛО предузеће требало

Поред oipoMHoi напреШка реши у сШаром поиону са дизању сШручних кадпова а роко! асорШимана мерења температуре, влаге
у ауШомаШској производњи Оовекањсм производне Moty- нарочишо сшаклара - дувача 1 су и брзине кретања ваздуха
којих данас има мало. у радним просторијама. Не-
дшнутим капациШеШима вр- У ПРОЈЕКТУ је 1радња се специјализовали за два опходно је потребно обез-
ло мало заосШаје и броизво- једне лончане aeku са 12 Наша фабрике има један арШикла, велике шШеШе и- бедити угодну температуру
дња у сШарим по/онима на- лонаца за израду фини/et бро/ сшаклара - дувача који ма/у при изоади друшх пре- општег ефекта
ше фабрике. Подизањем нове сШакла чија је поШразкња су способни да раде лепе дмеШа. ОШпад се чесШо креће ности рада.
фсбрике и сШари aotouu су данас оеромна сгкоју ми да- сШвари од сШокла али има од SOJ, израђепе робе. Сли- лога Србије о хнгијенско-
се ироширивали и до^рађива- нас не можемо задовољиШи и један број који је недово- чан случај је и израда
са ctuapot uotoua. Дошло је љно сШручан. Велика ipeuuca сШоловаШих чаша tde сШа- На саветовању је одлу-
раша повекана /е ручна про- време када Шреба да почне- учињена после раШа шШо су клари их раде 1одинама
изводња дувашн сшакла, Ша- мо и са производњом кри- сШаклари-дувачибили оријен- а Шакође су неспособни да
ко исШо и на кико-машинама Шисани на производњу нај- раде бокале, сервис флаше.
и ручнцм пресама. OpiaHU у фабрици а Ша- више два арШикла, пример : Можемо peku да је исШо и
кође и синдикапГ/Шребало би израда лаких дувених чаша, на ручним пресама и кико -
Пре paiua у сШаром tioto- цилиндра и др. Израда иш-
ну фабрике сШакла радилс Технички апараШ Шребау
су само две ване и једна фабрици по пиШању сшручно^
уздизања сШаклара и ори/ен-
изводње Шражила су мањи Шације на израду више ар-
број сШаклара. Данас су по- Шикала Шр е 6 а лавовску
yxoty да odutoa. У свим ин-
. ........дшнуШе и радејош две ване дустријама сшакла у свеШу
уздизање сШаклара врши сеу
овим правцима. Треба наро-
пациШеШи се дупло повекали чишу пажњу аоклонити мла- реконструкције.
а број сШручно^ кадра сШа- дим сШакларима који имају Такође са овог саветова-
клара се врло мало проме- досШа смисла за дувано ња је сугерирано радним
нио, уиавном осшао је иСШи.
Тоеба додаШи да се ручно сШакло бољег квалиШеШа.
ради и у нашој фабрици још заштитну одећујер иста још
на једкој пећи која је наме- Добро би било када би \ не одговара ставдардима за
један број сШаклара, tpaeepa, хемиска предузећа. Стан-
брусача оШишао на специја- дарди се раде и ускоро he

Иајвеки се проблем по- Проширена фабрика сШа- \ дузеће купује таква сред-
сШавио ко/и захШева да се кла у Паракину чини за себе ства треба консултовати, хв-
читаву индусШрију сШакла.
СПБЦИЈАЛ03АПИЈА
ду, институт за медицииска
решење tope посШављених исграживања Медвешчак —
иишања и проблема.

спекцију рада — Београд.

радиШи на садашњим капа- Друштво хемичара техио-
лога НР Србије у својим

У \ Шребни и кадрови. индустриЈи су иаЈпозваниЈи
Јити инжењери и техничари да
довно је да познају израду РАД организују ХТЗ. Сматра се
| ПИШЕ: Мирко Јовановић једног или два производа. тно у процесу' производње
КОМУНИСТА ничке заштите стално пред
Стручни кадар у стаклар- јазан да једнога дана се може- иам је друг Тито рекао у
онога што су други друго- Посебно што је ивжење-
рима најбоље познато колике

дих талевтованих мајстора ходни. Али ова школ Органи фабрике требало на наш терен најбоље како —ИСПРАВКА
лоше ако би смо размисли- i да спроведу једну ори- Шести пасус на трећој
ство. Данас, Чехословачка ли да она поново проради. пориости п|
аружа лепе изгледе имајући i треба да пру- просветннм, ступцу члачка
у виду да је позната са сво- људи који треба да у њој колико један има у нашем срезу, од стра-
јом стакларском индустри- се подиже једна лончана neh на ефекгиввом раду треба да гласи: „Извесне сла-
вео само помесец дана.дау са 12 лоиаца, затим Аравђе- У свима њима треба да npo- бостн такође нам сметају у
аоглела како се рзди, асор- стали познати стакларски једина оделења као што су 6ujajy наши социјалистички
капацитети. дорадва немају добру ор- стичка схватања. Код нас сну толеранцију према no-
ао и постоји оправдаиа бо- мена се губи на друге no- постоји широка мрежа кул- јединим местима на којима
Производња у нашем пре- слове а врло мало на ства- турио просветиих установа се налазе чланови Радничког
дузећу далеко би се више ран рад. По свему судећи и организација у којима се савета. Овде треба разгра-
ово је слабост шефова оде- развија политички живот.
лења. брике а када је радник на
технолошком процесу про-

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ИЗБОРИ Улога радннка у побољшању

ЗА РАДНИЧКЕ САВЕТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Управног одбора најдаље за сзлуриавсљрееарставааааккоаЈнпмрансрсасаууз.бПноЈазајуаттаи торвма, еветларнацвма п саетаљка- БУДУЋИ КАДРОВИ
уверење о томе да је иза- 15 дана од извршеног из- штетни чвивоцн. ОстаЈе. мкле, аа разннх заразавх в аругнх оојкстн
штите при раду. порсд органа који- ФАБРИКА ЈЕ ДОДЕЛИЛА
ИЗБОРИ УПРАВНИХ Стари претседних управ- так. прнаобиЈу н самн раднвци. како су претрлаве сузншним млгернЈзлон НОВЕ СТИПЕНДИЈЕ
ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА ног одбора у присуству ди- опасвост nouehaoa)y закрчсан про- Комисија за стапендије
Најмање т р и четвртине Јам личвнм мшпмм могу да откао- овакввм н слмчаам развим срели-
кандидата за чланове управ- ректора предузећа подноси лејство? Има ит доста. Зато Немо радничког савета наше фа-
ног одбора, као и заменике, извештај новом Управном кадашње коЈв лако могу усаоЈевом што*се ове редовао ве чвете и но брнке на својој седници у
морају бити радници који одбору. На исти начии кроз ^Почвимо са^радноницама. Утар- фебруару ове године нза-
раде непосредно у преду- осам дана ва седницн рад- брала је за стнпендисте:еко-
3ehy односно у основној иичког савета стари и нови номисте друге године Жив-
прнвредној делатности пре- претседник управног одбора ковић Живојииа,РистићДра-
гослава, Хаци Илић, Славна
У нонн управни одбор излажу ток примопредаје у- Зораи Јовановић Мнлоја нз
може бити бирана највише прављања предузећа.
једна трећина чланова управ-
ног одбора из претходие го- ПРОМЕНЕ

Нико не може бити члан у опорезивању земљорадника
Управног одбора више од
две године узастопно.

Радвички савет бира из- Најновије опорезавање зе- повећаве обавезе земљора- одговор. не су трв врсте пореза: по-
борну комисију од три чла- мљорадннка има први н једн- двнка ннмало не престављају
ва који he руководити из- ни циљ да се помогве пољо- неки терет. Приближавамо се вода које су од 1953 године порез и таксе на основна
бором за чланове управиог правом односу опорезввања, до 1955 год. скочиле за 35°/«. средства.
одбора. имајућв увек ва уму да су Само опорезнвање по ка-
се веома лаквм зарадамане- тастарском приходу нису се
За чланове улравног од- овој годиии треба да се по- порасли од 292 мнлијарде у квалифвковане радне снаге могли обухватнтл свн пове-
бора не може се бирати seha порез за 13 милијарди 1953 на 376. мвлиЈардн днва- са села на сезонскнм рало- ћани првходи сеоског стано-
лице ако није пристало. Гла- у односу на 1955 год. Ово ра у 1955 год. Овде још тре- вништва. Навме, као основа
сање се врши гласачким ли-
стовима. ба додатн да приходи села
бољшатп кредите пољопрн- из рада ваа пољопрввреде повећања пољопривредне узимаин су у обзир ови ре-
ПРИМОПРЕДАЈА Учешће пореза у укупном порасли су од 58 милијардв пронзводње. Узроци за ова- они који производе житарнце-
УПРАВЉАЊА у 1952 ва 90 мвлвјардн ди- су најошптвје речено брз тако да на веће приходе по.
ПРЕДУЗЕЋА дохотку од пољопривреде нара у 1955 годани. темпо изградње у нашој зе- сгигнуте у реоввна где се
треба да износи у овој го- толики прнходн пољопривр«* raje друге културе није пла-
Када се заврше избори, дини 11,2% што је још да- Иев порез у олговараЈућоЈ

нови Управни одбор преу- леко од 1952 године када је диика за ово неколико годи- мљи а пољопрввредиа про- Изиеке код опорезивања
зима управљање од ранијег извосило 12% дохотка. Ове на, можемо добитн схедећи изводња је остала на истом по катастру одвосв се угла-

Два су непосредиа разлога вном на ублажавање прогре-
утицала на доиошење закона сије пореске скале. Најмања

Наше задругарство расхода у пољопривреди који 44% за разлнку од раннјих
су за последње две голвне распона којих је hsbocho од
Број задружних органи- порасли за око 22%. 60-70. На овај начив се ло-
зација смањен је 1954 год. семе и вештачко ђубриво да производњу на индивидуал- вреде друштвеним пдавом за
Он давас износи 6.700 оп- им лружи С'ручну помоћ и ним газдивствима, већ he по- 1956 год. нужно је наметнуо даље уситњаване већах по-
штих земљорадннчких, 896 гарантује минималан принос. већати и своја финавсиска ову одлуку. седа од лет до десет хектара.
сељачких радвих и 186 cne- Произвођач је обавезан да средства, која he опет улага-
циЈализованих задруга. Ако примени све агротехвичке ти у пољопривреду. одређују стопе зв поједвие
би смо шаблонски посматра- реоне у оквиру овог распона.
ли ове бројке, закључили мере, али не мора да платн Новим прспнсима одређе- Стопе he се повеђавати и
би смо да задругарство код 3% огштинског првреза.
нас стагнира. Међутим ци- семе, ђубриво и стручну по-
фре ве пружају праву слику MOh, уколико културе не ро- Укупан износ 6д таксе
де колико је предвиђено, Ви-
шак изнад максимума, сеља- ПРВА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА
ци деле са задругом.
којо се уводе на радиу стоку,
и стање нашег задругарства. Овај начин кооперације ко- основана у фебруару ose год. у Парабину возила, тракторе, вршалипе,
Садашње задруге су eeh на ји је први пут примењен у
луту да постану чврсте е- Хрватској, дао је велике ре- СКУПШТИНИ је прису- друге. Чланскн улог износи ракије и хнбрилне винограде,
кономске организације, по- зултате. Овим позитивним ствовало преко две стотине 1.000 динара. изнео бн како се продв-ђа
љопривредних произвођача. искуствииа из рада задруга, земљорадника. Осиивзча за- око 7 милијардн д .иара. О-
Ове су све мање обичне се- било је речи и на недавно друге нма 68 пољопрнвре- Циљ задруге је помоћ вим таксамз била би угла-
оске трговиве и постају и- одржаном плеиуму ССРН. дника. За претседника задру- индивилуалним i аздинствима вном погођена богатнја ra-
ницијатори уиапређења про- Истиче се да је у Југосла- ге изабран је Миодраг Бран- на повећању пољопривредне здивства, док би осталп ко|н
изводње како на властитом вији где је проблем пољо- ковић. Задруга има посебно производње, путем механн- обвчно имају запреге н кола
имању, тако и на газдинстви- привредне производње уско управвика и два помоћнина. плаћали таксу од 2200 до
ма индивидуалних сељака. У везан за ситцог робиог про- Један he одговарати за по- зације, агротехничкнх мера 2400 дннара.
том правцу aeh су пости- извођача.одосноввог је зна- љопривредиу производњу и и др. Сав откуп пољопри-
гвути извесни резулгати. чаја баш ово учвршћење за- биће агроном, а другн ломо- вредких производа ићи he Приходима од пореза ‘в
друга, које треба да постаиу ћник радиће на откупу по- преко задруге и необично таксе управљаће оппгпгае в
Фондови земљорадннчких економски центри села. Да- љопривредвих лроизвода у he побољшати снабдевање срезови преко фондова за
задруга повећани су од 8,5 нас је задруга прва позвана овом крају. града и све раднике у нашем
милијарди на 24,5 мплијарди да експериментима, коопе-
динара. Прилази се органи- Задруга he бнти веома унапређење пољопривреде и
зовању кооперације задруге економски јака. Обухвати инвестиције у пољопривредв,
и сељака. Она се заснива на рацнјем и др. нашем сељаку he села: Чепуре, Шавац и На скупштини је донета као и преко ветеринарских
томе да задруга обезбеди опипљиво покаже вредиост Давидовац. одлука да се земљорадничкв фондова, фоида за одржава-
својим члановима квалнтетно савремених агротехничкнх задруга задужи код Наро-
мера намењених повећању дие банке за 20 милиона
производње. Овим путем, за- Донет је правилник и no. дннара, за обртна средства
руга he не само усавршити словник земљорадничке за. а 30 милиона за иивестиције.

НИЖУ СЕ УСПЕСИ
ДОСТОЈНИ ТРАДИЦИЈЕ

го у будућности очекује

предузећа,

iypa сами _ JV помене да поред прет-
кућа ■ предузеће - кућа. Али, рад друштва золижилн и седника синдикалне водруж

зпе, којима тре- на и другарска осећања одбора. главиог инжин.ера.

ареме када многнма не na- ног референта, великог бро-
ја осталих руководиоца пре-
забава и сл. То су наша два чини паролу село - град. На- дузећа, лобуђује велико ин-
истаквута друштва КУД тересовање за рад у дру-
.Фравц Розив* и СД .Бо-
Забршепе су прппреме рац*. поносиа на своја име- РАДЕ ФОРЦАН ничког савета и секретара
за пролећни сајам на која строго воде рачуна фабричког Комитета, одво-
о њиховој улози и раду. сно Народног посланика ре-
КУД са својнм дисциплино-
Као сваке тако ће и ове јеио се на тржишту и са си- ваннм члаиовнма, без мвого Ово је збвља једцвствев
године наша фабрика уче- датак и може се рећи, у редбу у Новом Поповцу. прнмер у једном предузећу
ствовати на Загребачком |аличним балонима ко1е смо јнм радом све оно што, иа-
пролећном и јесењем веле- до сада уаозили и за то пла- као што је иаше. Када дође
са|му. На пролећном веле- ћали преко 30 милиона де- лопов ла приредба за наше радни-. субота после подне, остав
сајму ко1и граје од 30 III до визних динара а од оее го- ке и службенике. Трећа при- љају се радна места, алат
8 IV ове године, поред више дине нашом производњом
нових артикала за домаћин- покриваћемо целокупне по- и канцелариЈе, да би се за-
ство и индустрије, Појављу- требе електричне индустрије. Мутвица, која је изванредво
успела. Сада претстоји од-

бив. среза параћинског, а

Можда нисте знали, ко посећује та места. Поред ље. Верује се, када се
овога, очекују 'се и дуже нађу старији међу њима,
скога гласа радио је на ра- производњу, да осигурвва дузећима. Управа друштва у средини друштва, да се
дошао до своје оригиналие потпуио и рацловално иско- добро .саабдевена* људима .подмладе" бар >а кратко
атомске теорије у којој је да побољшава квалвтет рада, са разним професијама и
да подиже продуктивност као такво заступљена, лако шег предузећа. Он проноси
однос међу радницима и слу- на сваком кораку успехе и
рад предузећа, и на овај на-

весно u пожртвоваво нзвр- Ж. МИЛОСАВЉВВИЋ чега и постојн. Редак је слу- правилвом схватању радног
jeiuoM једнвом силом, којом шење радие функције, итд. најнишн руководиоцн чиве колектива односио његовог
рећи rpo, управе друштва. руководства за бољв жввот
и напредак целог кблектнва.

ииого ком погледу може ПОСЛВДН>А ВЕСТ Укрштене речи
сматратн претечом атомн-

После аишемесечних припрема у организацијама Народне
радицио-

-редњошколску а у нашем граду за радничку омладнну.

аввјаштју у рату 1912 године, За наше читаоце доносимо распоред такмичења.

Радна дисциплина ииа за Општински фестивал: Фестивал Радннчке
циљ да обезбеђује правилно 01 >3 март омладине:

датака, да учвршћује u ра 23 марта наступа Сењски Рудник |уиака на фнлмскс onepe ,Па|еич
зввја соцвјалистички однос Деспотовац
према раду и средствнма за Фабрнка штоф Свнлајнац
| НОВЕ КЊИГЕ | Фабрвка стакл Ћуприја

Доње Видово

м - Арх. Бранломв Којкћ. Школа учеиив Светозарево
Омладинац*
Виша мешонита гн- Параћин
претставе се одржавају

ЗА л
ДИСКУСИЈУ
CП0Pт

УСПЕХ Ф.К. „БОРДЦ” 9 1955 ГОДИНИ

гтакмица за голи

»у 8 Јануара 195b годиие, на

Борзош Миодраг, секретар

Крстић Мижајло, Миленковнћ паш фудбалски клуб |е у чи: Гајић Жарко, Павловнћ ПРЕЛАЗИ Y ДРУГЕ
КОЛЕКТИВЕ
Управнн одбор клуба. Нл i освојио прво Мвлојковић Марко, Гелевек
Момир, Радевковић Влади- Нашн су другови свесва

говв задацк н смеринце клу- Крушевачког певтра. мир, Цветковић Алексаидар, рвмо и упркос свих ткх те-
nnroha, љубав наших другов
деловителахемнским.мехаии-53 '• .БОРАЦ- Параћ.и l 32:15 Величковић Милорад, Мило-
чким.топлотнимилнбиолошкимНВ 2. .ЈЕДИНСТВО" Светозарево

3’ .РАДНИЧКИ- Ћуприја 1 30:11 11 Димитрије, Свирад Љубиша,

као и приватни послодавциду- -31 4. ,РУ ЦАР' Сењски Рудник

.СВЕТОЗАРЕЕО- Сгвтозарево 3 23:23

дну одећу и обућу. :к: 6. .МЛАДИ РУДАР' Равна Река
еоде3е.оћноПамоодидеоћзбааушћитоммотбнупоћомадроардзауодмднеговом-а^,ј,Г|Е:' 7. .СЛОГА' Ћићев„ац
8. .НАПРЕДАК ДбСПОТОВац В 10:24

шпвоатсрилаћЈеуунјћиеехгжлимивцаотатепрнирЈназлрдараадквуољо|аед;ssaa--НulSu g .руДАР" Плажаг
— каЈедајућмх (нагризаЈућих)Ј(П

Иде на боље чланова ла пређу код »в
среди споргска „cpeha' при имавишеклубоваилруштава
прашине; кашки клуб је почео активно извлачењу парова у групама ба ол почетка до краја игц
тако да смо ииали за про- ња фудбала. То је вајбоа
‘јмј да ради У прошлој години ____________ _____
оалио le саио 6 месеии. На с. коЈнма смо нзгуовлк ута- иното мња Her0 шт0 yb' Г анале једног клубас
иска темпе-: самом почетку 1955 годвие кмице и то са малом кош Ј0тнра.Фк ,Ј.-ивство-.
ода. влага); !•„ п₽"рвЛа"к“т“уроннирма 'Д.PРa°адн'и“чкЛи■ »з_а_•“д_р_у_”ш_тв_ек_и__ж_и*в_*о_тб_₽м_ии“_л_во“
климатских ;; ваши кошаркаши као и ове
ла је и иајлепша ва турниру.
•јИ традиционалном турниру за Трстеник је нас тукао свега
'■ш прелазни пехар у Титовом

Ужицу и свзјим пласманом
JjJ] потврдали своју вредиост
lill коју су стекли у првевстви-

(инфекције) радиика за нре„ејн1 Низали се турнири у Ђупри-
рада; ји, Крушевцу в свуда је која обећава у овој годинн _vk0.
више и боље резултате. ’ секци)а добнЈ

Прошле године нвсмо и- -------

што смо имали то је дотра- ПРОСЛАВА 30-ГОДИШЊИЦЕ
јало, тако да смо остали без ПОСТОЈАЊА Ф.К. „БОРЦА“

3. Заштитиа радна одећа као вајнужвије питање Наше друштво има у про-

и од Кошаркашког потсаве- реквизита без којих је

jjE је доста иапора како са стра- аКдоишеамрокгаушп.и he одржати ga 6оЈип; рославу позв_авБиес0у.

>ojy годишњу скупштииу .Ралвички" - Kparyie- завршева фудбалским турв
обућа обезбеђуЈе се запосленнм' крpаaјiеeMм овог месецпа. Једиао ' Е__ ______ L«_.„
свега две одигране воћне од првих питања биће фор-
мнрање женске екипе. Доса-
ллоовтие.лкоо,јаи имеогсуамдоа снезвезсаншитндтее-:ц..м: дго«дини нема ниједан прија- дашњи
одговараЈућим заштитним сре-:“ тељски сусрет и поред мно- дњошколци, чију су родите- БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР I
ствима (кецељама, доколеница-.-.: Крушевца, љи запослени у иашем ко-

лективу. Интересовање у
колективу показало се и ми

«1И «. Ћуприје . осталих «-
ступе нови чланови. То he
бву годину почели смо бити велики успех за клуб,
озбиљнии припремама. Beh
учествовање радничке ом-
рима у Ћуприји, Титовом ладине у спорту. Апелујемо
встеелпи.кЦа.а(киознЈеадвлтаож“и,уо.стовдаизодсунхоа™;: : Ужнцу иако се нисмо пла- иа сву нашу омладиву да се
иапољу ако температура аро-ЦЦ сирали према нашии могу- што више ангажује за ко-
ћностииа. Ту је била по шарку, за овај леп спорт.

ЦЈрмП« Графичко предузеће »Вук Караџић« — Параћин

Пролетери свих земаља, у|еАиннте се

УРЕЋУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
Главни и одговорни уредник
ЈОВАН СТОЈКОВИЋ

Лист излази сеаког месеца
Април 1956 Број 16 Година II

Цена 10 дин.

ЛИСТ РАДИОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

0 ЗАВРШНОМ РАЧУНУ

Годишњи завршни рачун привредних организација саставља се по истеку сваке СРПСКЕ

иословке године. Ова документација која на детаљан начин обЈашњава једногодс utu ФАБРИКЕ

рад иривредних организација саставља се према посебним савезним прописима. СТАКЛА

За састав годишњих завршних рачуна за 1955 годину Савезно извршно веће про- за
1955
писало је Уредбу 0 завршним рачунима привредних организација коЈа Је објављена у годину

Сл. листу 3/56 год.
Уредба о завршним рачунима за 1955 годину подељенајеу девет поглавља чиме

је пзвршена систематска подела и разраде материје којом се регулишу сва питања у

«езв израде завршних рачуна. Упушство за примену Уредбе о има про-

писало је основне принципе о самор шехници састава завршних рачуна, обрачуну и ра-

сподели укупног прихода, методу билансирањо, као и потребна практична објашњења за

састав билансчих образаца u остале билансне документације.

Уредбом је први иут дата Јаснија дефиниција завршних рачуна. Према ЈедноЈ

одредби, привр иним рачунима иеказују сшање средсшава којима

управљаЈу и стање извора ших средсшава на дан 31-Х11-1955 годике.

Према овој Уредби завршни рачун Оодељен је на следеће саставне делове

2) Обрачун укупног прихода и његову расподелу
3) Прилоге коЈи обЈашњавају поједине позиције биланса и обрачун укупног при-

хода и његову расподелу
4) Извештај о Иословању
5) Записник о претресању и облику о одобрењу завршног рачуна од стране

радничког савета.
С обзиром да сама Уредба на систематски начан излаже разраду материје

u принципе око израде самог завршчог рачуна, с тога ћемо се у даљем излагању држати

овог прописаног реда:

На крају пословне године исказује се преглед стања свих рачуна на прописансј

билансној шеми.
Ова биланска шема садржи кајважније збирне показатеље стања средстава и

изворе средстава на одређени дан, на краЈу пословне године.
Према прописаној билансно/ шеми, стање наших средстава и извори средстава

на дан 31-Х11-1955 године су следећи:

Утбрђиђање и расподела укупног прихода
за 1955 годину

Утврђивање укупног прихода

Елементи укупног прихода И3Н0с
1
Презат. гкрнол Други лериол У к у n н о
3 45

Новчана вредност прооатих произв. и из- 518.947.519 814010.458 1.332 957.977
вршених услуга ....
52.406.703 52 406.703
2 Вредност употребљених произв сопстве-
не произв и извршеи. услуга за инве- 1.164.695 43.164.767 44.329.462
стиционе сврхе ....
14390.920 39.682.001 54.072.921
3 Други приходи настали из пословања и 534.503.134 949.203.92911.483.767.063
остали вавред. приходи ,
4.060.818 4.060.818
4 Реализација трговачке робе, материјала 5 540 589 29.569.079 29.569.078
отпадака ...... 5 5403891 33.629.8971 39.170 481
528.962.545 915.634.03211.444.596.577
5 С в е г а (1 + 4)
6 Неоправдана имовивска корист по чл. 9

Уредбе о завршним рачунима
Ванрелни расходи ....
8 С в е г а (5 X 6)
9 Укупан преход (7 мање 8)

II. РасЛодела укупног приход из редовне производн>е

Елеменги укупнег прихода ___ "____
Прелаа. uepnoa

--------------------------г------------------------- -------з-------; ---- а----- П s

9 Укупаи приход (ред. бр. 13/1 дела) 528.962.545Ј 915.634032 444.595.577
iO Материјални и реж. трошкови 262.472.583' 450.547 385 713.019 968

Набавна цена трг. бобе, материјала и от- 13.359.39i 38.822.366 52.181.760
47.647.660 73.908.705 121.556 365
12 Амортиазција................................
13 Плате (заједио са повећањем од 500 дин. 59.624.652 101.653.754' 161.278.406
25.637.602l 43.671.1281
14 Допринос за соц. осигурање 27.696.0471 41.187.569; 69.199.731
Камата на основна срадства . 68.883.6 6
81 485 37.925
i" Земљарииа ...... 119.410
Допринос за кадрове .... 802 332 2.124.513 2,926.845

18 Допринос односно чланарина коморама 89.784 237.742' 327.526
и струч. удруж. и зајед. .
276 953 733.3491 1 010.302
19 Допринос за унапређ. производ. и истра. 437.689.4921 752.814.436 190.503.928
живања ......
91 273 053 162,819.596, 254.092.649
?.• С n р г л ( л о ) . . . .
11 Добит односно губитак (14 мање 28 од-

носно 28 мање 14 увећаиа односно
умањена за прекњижавање по тач. 36
Упутства — (»Сл. лист ФНРЈ", бр.
26/55 за Динара ....

Расподела добити остбарене Y 1955 години

“ с- Елементи за расподелу PiimiM ii ITI 11 1)|»1>| g>U 1915 ni_ Hi ИЗВОРНЕ 1ЕДИНИНЕ
бити за зруги Српске фабрике стакла
периол 1955 г. ŠSi 1

1 90.138.037 91.2 3.053 91.273.053 162.819.596 254 092.649 СмЈи" Николе"|овановића и
редовна — — — — — — — — 95 138.037 91 273.053 91.273.053 162.819.596 254.092.649 Смена Николе Филиповића

Порез: на редовиу добит 50*/, — — — 45.069.018 45 636 526 45636.526 81.409.798 127.046.324 Смена Чеде Јовановића и
Остали добити — — — — — — — 45069.019 45.636.527 45.636 527 81.409.798 127.046.324

Добит после савезног опорезивања — — 45.069.019 45.636.527 Друга изборна |единкца:

" 2.568.332 2.568.332 58.922 923 JSL49L255

а) боловање од 7 дана — — — — — 1.114.966 1.114.996 3 232.309 4.347.305 ЈА°РЦ^елења, лончара
6) одвојен живот — — — — — — 8.000 8 000 32500 40.500

в) стипендије — — — — — — — 14.000 14 000 74 500 __ «8 500

г) резервни фонд _ — — — — — 1.431.336 1.431.336 1.431.336 2.862.654 4.294.000

д) ануитет по гарант. зајму — — — — 52 720.950 ' ' ■ моћинци^и слркбеници:

Остат. добити за расподелу између НО и пре. 43637.683 43 068.195 43.068.195 22.486.875 65555 070 Пета нзборна јединица:
28
Од тога: НО среза — — — — — — 29.294.862 36.294.167 34.717.603 19.076 533 53 794.136
ш!
предузећу — — — — — — 14.342.821 6.774.028 8350592 3.410.342 11.760.934

За плате и премије са допр. за соц. осигурање 8 350.592 4.132.157 8.350.592 2 336.084 П'м sc. ••?•;

За самостално располагање — — — — 5 992.229 2.641.871 1.074.258 1.074.258 инца. магацин сировина и ннп
УКУПНО — — — — — — — 14.342.821 6.774 028 стиција, тер. зидари и грађе
8 350.592 3.410.342 11.760.934 винарска група.

Расподела добити остбарене у 1955 години УТВРЂИВАЊЕ И РАСПОДЕЛА
ИЗ ПРОБНЕ ПРОИЗВОДЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА

за 1955 годину
ИЗ ПРОБНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

/. УтврЈавање укупног прихода

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛ1

II. Расподела укупно/ прихода ///. Расподела добиШи
Р. рр. | ЕЛЕМЕНТИ РАСПОДЕЛЕ ДОБИТИ
укупниг прнтола и3НOC I Ha основу тачке 4 ст.
16 Оетварсаадобит (рсд. 29/II) _ _ _ Коиач. обрачув) 1 Упутства за спрово*

5 УкупанпризодЈреа. бр. 13Ддеаа) _251,528.039 I 251,528.039 18 Укупио( до ) — — — — s з i;§ ђен>е Радничћмх савета
20 Уку nno( + ) _ _ _ _ и Управних одбора при-
163,988.124 I 163,988.124 3,g вредних предузећа, Рад-

8 Паатедзаједно са иовеђањем 1°.'69.31 7 I-.-.. _■ 47 нички савет Српскефа-
15.133.569 I 15,133.569 брике стакла v Параћи-

9 Доприни: аа соц- оеигурање — 6,441.00° 6,441.002 § Sз ну, на седници одржаној
§§ 4 априла 1956 год. до-

_ 17.587 __ 17.587 22 Расиолела остатка лобити (рел. бр. 42) —

11 Допринос аа калоове — — 491.456 491,456 ОдлykY

коморача и crp. удо. и заЈслн. 169.645 I___ 169.642 IV. Расподела средсшава предузека о расписивању и дану
13 Доиранос за уиапређ. пронзв. 205,658.694 i 205,658.694 избора за Раднички са-
ЕЛЕМЕНТИ РАСПОДЕЛЕ СРЕДСТАВА износ
15 Добит одвосногубитак ( мањс 45,869.345 I 45,869.345 Р. 6р. I 1. Расписују се избори
32,108.542 за Раднички савет
охносно умањеиа за прекња- sar ss s H lh P f 32,108.542jiH H hР- ј И ! ! !।1 s -ž! iiз 1=1Српске фабрике ста-
кла t Параћину.
(.Сл.аист ФНРЈ-. бр) 26/55 11,226.762^лI
за Динзра — 4,827.5091 2. Избори he се одр-
16,054.271 жати 26 априла1956г.
** I6.O54.97Iz s।«11
32,108.542 Дракче Бурић, с. р.
। S
81 1 1 1

ИЗВЕШТА Ј План производње за 1955 годину cacrojao се
А) из плана производње ва капацитетима,

који су у 1954 гоаиви били у редовној
производњи • 6.300тодносно 1.050 170.000
динара
0 ПОСЛОВАЊУ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Б) из плана произволње на капацитетима,
који су пушгени у пробни погон у току
1955године — 7500 т однссио579 464.000
за 1955 годину динара.

Извештај о пословању је саставнч део за- пословању, у иашем даљем итлагању садржај Овако постављен план производње нзвршен

вршног рачува који треба да објасни у облику извештаја приказаћемо на следеће саставне де- Капацитети под А извршили су план произволње
нзе постигнуте резултате ло иби«у са 126%, а no вредносгн са 140,6%
1) Производња док капацигети под 6 извршили cv паан no о-
привредне оргаиизације, ла изнесе проблеме који 2) Реализација ниму са 56% а no вредвости са 57,8%.
су искрсавали и ефикаспост у решавању истих, 3) Срелства
ла укаже на слабости као н мере за отклањање 4) Резултати Пребачај нлана проитводње на капацнтети-
у булућем раду. ма no А уследио je из следећих разлога:

С обзиром на важвост и значај извештаја о а — Закашњење у пуштању капацитета у

пробни погон (о закашњењу he биги речи кас-
ни е) а у циљу ш-о бољег извршења друштве-
1) ПРОИЗВОДЊА ног плана проитводње, нггнало нас је да извр-

Упоредни преглед извршења друштвеног плана за 1955 годину шимо реор1анизаии|у капацигета инсталације)
под А. Реорганизација инстглације капацитета
У 000 динара под А изведена је на тај начин што је изврше-
на инсталација новнх радилишга. И-сгалација
нових ралилишта изазвалаје запсслење нове рад-
не снаге у упоређењу са планираном извисио је
7,2%. Промсна асортимава је ишла ка ситнијнм
Остварење у Стање у 1955 год. артиклима, квко би се ускгааио капапи ет ин-

Ребдрвоиј Балансна грЈупа мЈеерде 1,Л95„3 <19л5е4. Плрааннио- _Осгварено сталираних ралилишта са капацитетом топљења
пећн. Промена асортнмаиа поклапала се са же-
љама наших потрошача.
б — Бољом организацијом и залагањем рад-.
10 ника извршено је повећање продуктивности ра_
да. О повећању продуктивности може послужи"
Штпље сгакло 5.985 5 619 13.800 12.136 87.9 183,4 200,7 ти постигнута пооизводња на овим капацитети-
ма у i954 год. узмемо као сто произволња у
1955 голини износи no обиму 120% а по вред-
ности 127%. Повећање радве cnaie од7,2% не-
знатно умањује (индекс) од 120% односио 127%.
Шупље стакло 1.022.142 1.162.797 1.629.634 1.812.520 111,2 155,8 177,3 Неизвршење плана производње на каиапи-
тетима под Б уследило је из слелећих разлога.
а — Капацитети: 1) (Sg-I) — триаесетонска
Код анализе извршења плана производње за 1955 год. послужићемо се детаљнијим пре- пећ са машином са произво њу теглн и маши-

гледом: иом за проазводњу боца 2) (Sg-2) тридесетовска

У 000 динара пећ са двема машинама за производњу бопа, и
3) Уређај — (лневни капацитет о । 4 тоне) за
првизводњу цеви, цевчица и штапића, били су
плнвнрани ла поћу у пробну произволњу 1 јуна
Балавсна група К„оличина В„редност „Количина „Вредност извршења 1955 год. Међутим no предвиђеном теомину nv-
штени су у пробни noron(Sg-l) и уређај за цеви,
лок капацитет (Sg-2) je пуштен у погон 1 окто-
А) Стари погон са аутомат- бра 1955 год. Уговором између наше фабрикеи
ским оресама 1 и 2 6.300 1.050.170 7938 1.477.276 140,6 фравцуске фирме Саинт Гобаин, ова француска

Б) Нови капацитета 7 500 579.464 4,198 335044 57,8 фирма је имала обавезу да са својим стручња-
цима пусти напред иаведене капацитета и гараи-
тује уговором прелвиђену производњу. Саивт
Укупно шупље стакло 13 800 1.624.634 12.136 1.812.320 111,2 Гобаин је олбио да једновремено пустн пећи

Sg-1 и Sg-2 изговарајући се ла за обадве пећн
не може из својнх фабрика да излвоји толики

БИЛАНС

НА ДАН 31 ДЕЦЕМБРА 1955 ГОДИНЕ

Стање 31-XII-1954 год. Стање 31X11-1955 год. НАЗИВ ПОЗИЦИЈЕ
о. CC НАЗИВ ПОЗИЦИЈЕ П_ретколона I| Гклолаов1н1аа Претколона | Главна колона о. Претк

А. Оснмиа и издво|гн1 и АнздИазоворнииххосснроевднситахва

00 Осиовна средства . . 1.615 071.379 3.057.086.468 90 Фонд основних средстава. 1.105.7
9 Дугорочни кредит за доврше-
09 Исправка вредв. осн. средстава 484.014.564 1.131.056.815 570,840.902 - 2.486245.566 -
не инвестиције .... 25.31
02 Бзнка — издвојена средства . 93.049.107 133 069.821 9) Разни фондови .... 105.«
94 Финавснрање инвестиција:
03 Дужници за зајмове из слобо- 5,450,415
а) догороч. креднт за фин. инв 1.592.3
дних средстава фондова 5072.088 6) остало финансир. инвестиц. 39.4
в) интарно финансир. ннвестиц.
04 Инвестиције у току . . 1.631.762.200 1.729 883.395 453.823.162 592.343.398

Свега основ.и издвој. средства 2.860.940.210 3078.588.964

В новчана сведства 6. ИЗВарН МД1НВХ

врекности 2! Банка — Допунскн кредит за 120.0
L Новчана средства обртна срелства....
10 а) Благајна.......................... ____ 27.828
6) Жиро рачун .... 205.824 15.065 96 Фонд обртних средстава . 217
11 Чекови, валуте и девизе . ___ И8321 11.972.323 47 Кредит за сталиа обрт. средства
6.064.355 46
2' Пасивна времен. разграничења __ 6Ј

1.221.976 18.051.743 46

30 Матер. на путу и набавка матер. 127.983.437 378.577
214.934.308 —
31 Залнха материјала .... H8.78O.l38
5.995.863 —
10 35 Материјал у доради, обради и 6.951.447 44 228260.195 44
манипулацији .....................

36 Ситан нввентар и амбалажа . 4.061.565

12 39 Исправка вредности материјала
Ј-5Л41Ј34

52 Производња у току . 24.075.066 55.210.824 55.679.452
! 1 5$ Полупроизв. сопствене произв. — 478.350 23.596.716 4- 468.628,
15 59 Исправка вредности залнха ве-

ловршене производње полу-
производа (-|- или —) .

16 60 Залихе готовнх производа 96.968.611 238.986.264

71 64 Исправка вредности залиха го-
тових производа (-*- или —) + 4.642.985 101.611.596 + 6.172.109 - 245.158.373 _

3.115.353.935 3.625.738.727 90 П р е М о ₽•

број стручњака и да сматра да ми нисмо толи- радника. Били смо у могућиости ла само мали Време од ових пар месеци у 1955 год. у
ко организационо јаки да једвовремено прихва- број радннка пошаљемо на три месеца у Фран- пронзводњи амбалажног стакла аугоматским
тимо производњу на обадвема пећнма. Како је цуску ради упознавања машина и производње путем и ако кратко омогућило је нашим људи-
уговором дозвољено да уговорна француска на тим машинама. И број радника и време про- ма да донекле овладају производњом и да сте-
фирма има права да овако поставља морали смо ведено у Француској било је недовољно. Како кну извесног искуства које he се позитивно о-
се сложити са таквим одлукаиа. је начин производње иа овим капацитетима био дразити у производњи у следећој години.
потпуно нов за нас, то нисмо били у могућно-
б) Наша предвиђања у погледу успешне сти да из редова радника других предузећа из- И поред напред изнетих недостатака у по-
производње на аутоматским машинама нису у вршимо попуну свих радних места одговарајућим гледу закашњења пуштања капацитета у пробни
потпуности била остварена. Приликом промене стручњацнма. погон н иепотпуне организапије у погледу струч-
калупа на машинама ради асортимана, а затим ности у производњн амбалажног стакла ауто-
до нормали»овања производње често се изгуби ц) Привредна структура наше земље је та- матским путем, у извршењу друшгвеног плана
неколико пута више времена но што је за исти ква да имамо већи број ситних потрошача. Сви остварили смо задовољавајуће резултате. Овај
рад потребно у индустриски развијеним земља- потрошачи желе да имају своју фоому амбала- резултат је могао да буде бољи да је снабде-
ма. Истина у појединим даннма и на појединим же и да се снабдевају месечно. Велики број вање угљем и електичном еноргијом било нор-
машинама имали смо и aehy производњу од га- форми и начин снабдевања изазивају честу npo- мално. Квалитет угља често није одговарао на-
ранговане уговором. Изгубљена производња на меву калупа, а ова утиче на продуктивност. шим потребама, а прекиди у електричаој струји
овим капацктетима долази као последнца недо- изазвали су застој у производњи и повећање
вољае стручности и недовољног искуства наших д) Потрошачи у упоређењу са асортиманом шкарта. Постигнути резултат остварен је зала-
из 1954 г. променили су асортимаи ка ситнијим гањем колектива и спроведеном организацијом
артнклима, што је утицало на извршење плана код капацитета А. Као потврда добро спрове-
производње.

------------------- 0-

БИЛ А Н С

НА ДАН 31-ХП-1955 ГОДИНЕ

Стање 31-ХП-1955 год. t НАЗИВ ПОЗИЦИЈЕ Стање 31X11-1945 год. Стање 31-ХП-1955 год.
оаона Претколона Главна колона

US Претколона| Претколова 1 Главна колова

.786,701.516 Д 0 н о с: — 3.115.353.935 3.625.738.727 90
V. Актнвна временска
699.544.050 -2.486.245.566
183.511.831 22 19 Активна времен. разграннчења 3097.112 3.097.112 57.791.930 — 57.791.930

371.164.979 в Средства у обрачунг
и остала аитива
74.792.026
23 12 Купци ............................. 183.984.874 121.193.458 42
-7.900.677 __7.866.157
637.334.993 Исправка вредносги купаца 7.144.436 1.571.321
7.866.157
Нето износ купаца 176.840.438
19.621.017
24 13 Остала потраживања . 793.148 9.684.331 68
40.482.405 -
225.744.820 25 13a Интерно финансирање

26 15 Плате no тариф. правилнику . 21.937.843

308922.000 27 16 Одиоси са погон. н посебним

-3.983.006 22.640681 293.465

557.307.501 28 17 Pasua средства ....

29 22 Добављачи.......................... 880.571

30 24 Претплаћ. обавезе за покриће 200.776.367 200.418.690 10
доприноса друштв. заједн. . ____ 30902

г Непокривени губнтак
31 84 Губитак ..........................

С в е г а: 3.319.227.414 3.883.949.348
Ванбимнсиа евидеицијн:

Стање 31-ХП-1954 год. Стање 31-ХП-1955 год.

НАЗИВ ПОЗИЦИЈЕ
(X Претколона колона Претколона ; Главна колова

ДОн ОС: 3.211.883.683 3.680.888.060 -

1

-3.680.888.060 В. Извврн срсдстава
у обрачуну и остада

1.883.683 5.078.894 2,978 066
12.149 928
10 15 Обавезе за плате no тарифвом
правилвнку .....5..0..4.2..3..4.8... 89.684.936
5.4X5,.:,'II.
године упоређујући је са недовршевом произ- 11 16 Одвоси са погон. и посебним 24.477.542
водњом у истом периоду у 1954 години. пословним једнвицама 14.914.120

12 22 Добављачи..................... 30.950.463

13 23 Остале обавезе .... 2.019.602

14 24 Обавезе за покриће доприноса
друштвевој заједвици . 42309Л55

Вана I 4.222.000 4.994.000 25 Обавезе према радннцима и 21.942.969 107.343.731 203061.288
Ваиа II 4.320.000 2.578.000 службеницима из добити 3.883.949.348
Вана III 1.047.000
Лончака I 3.529.000 863.000 С в е г а: 3.319.227.414
Лончана II 1.968.000 1.476.000 Ванбнлансна евиденција:
Пећ B-l 1.918.000
neh Р-1 3.888.000 793.000
Пећ Р-2 3.183.000 2.887.000
1.294.000

277.000

које су иам вршила друга предузеђа ранијих одвијала задовољавајуће. Народна банка у сво-
година са цеиама, које смо добијали радећи у ој процедури лреко посебних њених комисија
Из предњег прегледа констатује се да j'e недо- режији долазимо до великих уштеда при региетрацији уговора за увозну опрему о-
вршеаа производња само код Ване 1 и пећи В-1 тежавала је рад у склапању уговора.
била већа у 19 5 год. од недовршеве призвод- Реализација набавке увозне опреме није се

ње у 1954 год. Код Ваие-1 је незнатно повећа-
ње. Ако би се узео асортиман производње у
1954 као н у 1955 години дошло би се до за- (v 000 динара)
кључка да je ведовршена производња из 1955
год. на овбЈ пећи мања од неловршене произ- Стање у 1955 год.
вадње из 1954 год, У годнни 1954 иа овој пећи Извршено
Индекс I
претежно се производило амбалажво стакло, 0пис _ планирано остварено од
који асортиман су преузеле у току године ма-
шине са аутоматске производње, а ва ову пећ 1953 r. 1954 r, 1.1.до31.Х11. 5:4 5:3 5:2

су иисталирава^радилишта, чија производња пре- 1 2 3 4 5 6 7 8;
тежно захтева накнадну дораду која траје по
иеко.тнко дана. Пећ B-i 31-ХП-1954 год. валази- 1.— Бруто продукт 1.018.336 1.334.286 1.629 634 1.696.125 104 127 167
ла се у реператури <угашена 22 децембра) па 2.— Трошкови репродукције 448.217 788.039 970.835 1.075.225 111 136 240!
је вз тих разлога и показала мажу недовршеву 570.119 546 247 659.329 620.899 S4 114 109
производњу. 3.— Национални доходак

Код капацитета који су у току године ншли од тога: 116.589 156.115 169.908 176.412 104 113 151
у пробнн погов, једиво капацитет за производ- а) фонд плата 453.530 390.132 489.421 444.488 91 114 98
њу цеви показао је ненормалну ведовршену б) вишак рада

производњу. Овако велику недовршеву произ- 4,— Расподела В. Р.:
водњу (25.478,213) капацитет за цеви показао је
због специјалне намене цеви и временске раз- а) соцвјал. осигурање 11.659 70.034 73.060 75641 104 108 649

лике пуштања у пробни погон капацнтета за б) друштв. допринос 429.172 57.943 101.751 68.884 68 119 16
пронзводњу цеви и капацитета за производњу
сијаличних балона и балона за радио лампе. в) фонд за слободно 12.699 299.963 95 114 -
Цеви се употребљавају у производњу сијалица, расплагање
радиолампи, у производњи ампула, лаборатори- 262.155 314.610
г) добит

ског стакла и друго. За предње употребе npo-
изводе се цеви од неутро стакла, оловног н

шачи обично спајају две врсте акла има- (у 000 динара)
јвње се може нзвршити ако оба
ју исти коефицијенат истезажа
хове спецификације вису потп,
смо из тих разлога и оставили сортирање цеви ЕЛЕМЕНТИ 19 5 3 19 5 4 19 5 5
да обавимо приликом добијања чврстих специ- Извос % Извос % Извос %

фикација (у погледу дебљине зидова цеви у Вредност производње: 1.016.836 100 1 303.286 100 1.696.125 100
зависности од спољњег пречвика) односио при-
ликом испорука. Разлог неједновременосги у У томе: 383.666 38 669.066 50 929.989 55
погледу пуштања у погон капацитета за про- а) материјал и услуге 64 551 6 118 339 140.919 8
нзводњу цеви и капацитета за производњу си- б) амортизација 116.589 11 156.115 9 176.412 10
јаличних балона је у томе што смо ми и про- 12
извођачи цеви и произвођачи сијаличних балонв, в) фонд плата
а у производжи сијалица снјалвчни балон од
баријумовог стакла и цен од оловног стакла г) порез ма вишак Ф. П.
треба да се споји. Производња сијаличних ба- д) акумулација и фоидови 453.530 45 390.132 29 448.805 27
лона је отпочела тек крајем новембра, после
чега je било могуђе отпочети са сортирањем Нето продукт (в-Ј-г-|-д) 570.119 56 546.217 41 625.217 37'

оловних цеви. После извршеног сортирања цеви Цене готових производа из 1955 године ње. пре свега из зватног повећања степева n
свакако да ова цифра исказана у недовршеној остале су на ниноу из 1954 године. ришћења укупних капацитета.
производњи цеви (25.478.213.—) показаће се да
је велика, јер у овој цифри биђе доста и не- Повећање нето продукта и поред извесних Структура вредности производње вешто
квалитегне производње капацитета који су у пробној производњи про- измењена на штету нето продукта у кори
изашло је углавном из економичније производ- материјалник трошкова. Повећање учешћа и
ИНВЕСТИЦИОНА ИЗГРАДЊА - Поред тернјалних трошкова је настало због повећаа
задатака по производњн фабрика је имала и за- цева основних снровива и осталог материјала.
датак у инвестиционој' изградњи. Задатак у ин-
весгиционој изградњн састојао се у довршењу ППАНСКА И ОБРАЧУНСКА КАЛКУЛАЦИЈА
планираних капацитета, који су у току године
пуштени у пробни погон. Средсгва за инвести- редовне производњс (у 000 дин.)

циону изградњу састојала су у следеђем: KaaKvaatiHla за остнарсни обнм

а — Кредит из републичких средстава за « ЕЛЕМЕНТИ ЦЕНЕ цснама у ннм ценама Фу у ISSa'rOA.
покриће потреба набавке опреме у Ž 1955 П)Л 7SS- “SS- £Si
земљи, мовтаже и грађевинских радо-
ва у износу од 45 000 000.—
б— Неискоришћеии кредитиз
републичких средстава из 1 Матер. за израду 554.219 607.635 109,5 429,040 48,9 51,8 141,6
494.625 5 14.997 110,2 201.115 43,6 46,5 270.',
1954 roa. — одобрено је в) технолош. гориво 38 058 23.843 62,6 18.435 3,4 2 129,3
било 161.000.000.—, а за 2 Илате израде 22.036 38.795 176,1
покриће потреба набавке 151.803 154 620 101,9 209.160 1,9 3,3 18,5
б) социЈал. доприа. 106 174 108 102 101,9 137.853 13,4 13.2 II2.2
опреме у земљи, монтаже 3 Амортизација 45.629 95.557 9,4 9,2 113,1
и грађевинских радова у 4 Општи трошк. изр. 172.706 101,9 42.206 ђ 4 110
износу од 28.504.000.— 5 Опш. тр. упр. и пр. 200.143 115,9
в — Кредит за иабавку увоз- 6 Цена коштања 80308 80 789 100,6 174 854 15,2 17,1 114,5
174.542 129.448 74,2 55.738 6,9 144,9
не опреме из општег ин- 1,134.078 1,172.725 103,4 100.597 15Д 11 128,7
вестиционог фовда 240.000.000.— 898.082 100 180 130,6

Одобрена средства за набавку впреме у 7 Порез на промет 264.714
земљи, за извођење монтаже и довршетак rpa- 8 Добит 1.162.796
ђевинских радова нису били у складу са плани- 9 Продајна цена 388.208 349.651
раним потребама и одобреним инвестиционим 1,522.286 1,522.286

економским елаборатом те смо били приморанн Прекорачење цене коштања извршена је за свега 3,4%. Знатно
да овај програм смањимо, а извођење радова померање наступило је код следећих елемената:
организуЈемо у сопствеииј режији. Само овако
решење и у погледу смањења програма, а на- а) Код материјала за израду за 9,5%.
рочито у погледу рада у сопственој режији Одступање у материјалу у односу на постављени норматив и
омогућило нам је да са овим средсгвима завр- остало је код основних сировина и помоћног материјала и угља због
шимо најнужније за пуштање планираних капа-
цитета у погон. У поређењу са ценама услуга, лошег квалитета.
б) Код амортизације и камате на основна средства за 15,9 /0.

Прекорачење ie настало због мање укалкулисане амортизације и камате
у плану. Правилно формирање овог елемента код постављања планских
калкулација није се могло поставити због довршења извесних нових об-
јеката чија перспектива вије била јасна.

ЛИСТ

ПРОДУКТИВНОСТ ЗБИРНА ОБРАЧУНСКА КАЛКУЛАЦИЈА ЗА ПОГОНЕ
а) количинска и по вредности производња У ПРОБНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

ралника и Количииа s ир.ЖЗМЛЊС Врсхност C-gl, C-g2, цеви и цевчице и сијалични балони
- ■ ■>.■ ,i ■ .i., у V <MXl ДИН.
и у 000 дин. Ред.
ПСП број
u (no списку) х тонама X 9 ЕЛЕМЕНТИ ЦЕНА По осгвареним Остварено
8 80,1 ценама у 1955 у 1955 г.
1 254567 627,0
102 557 756,4
1950 1.280 100 4.192 100 3,3 100 816.421 792,3 1 Материјал за израду 178.029 73,6
1.021.979 798,1 а) материјал 163 879 67.7
1951 1.302 101 5.373 128 4,1 124 1.022.142 944,4 б) енергиЈа 2,7
1952 1.351 104 6.051 144 4,5 136 1.162.797 в) Технолошко гориво 6 445 3,2
1953 1.290 101 5.986 143 4,6 139 1,812.320 7 705 2,6
Плате израде 6.331 1,8
1954 1.457 114 6.619 158 45 136 а) плаге 4.418 0,8
6) социјални допринос 1.913 9,6
1955 1 919 150 12.136 290 63 191 23.233 4,5
3 Амортизација 10.982 9,7
Б- УПОРЕЂЕЊЕ ЕЛЕМЕНАТА С. К. Спшти трошкови израде 23.427 100,1
Индекс 1953 = 100 242.002
5 Општа трошкови уораве 48 032
Редни ЕЛЕМђНТИ 1953 1954 1955 6 Цена коштања 292.034
број 7 Порез на промет
8Ј Добит
1.— Нето продукт 100 96 110 9 Продајна цена

2.— Нето продукт по 1 радн. и службенику 100 85 74

3 — Цена коштања 100 190 247 ДИНАМИКА КОРИШЋЕЊА КРАТКОРОЧНИХ КРЕДИТА
У ООО динара
bpoj радника и службеника 100 113 149

5,— Просек плата по 1 радн. и служб. у ц. к. 100 119 102

6.— Просечно матер. трашкови no 1 раднику и

службенику у ц. к. 100 229 242 ВРСТА КРЕДИТА
Пробни погон
Процентуално учешће укуп. плата у ц. к. 100 70 61
стални допунски увоз— Сг-1 и цеви Сг-2 и
8.— Процент. учешће укуан. материјал. трошк. 100 92 98 п е р и о;д Укупно сијалице
у Ц. К,

В. ЦЕНА КОШТАЊА И ¥ К Y П Н Е ПЛАТЕ 1 квартал 333.000 267 980 65.020
11 квартал 343.717
у 000 дивара 111 квартал 368.146 266.475 49.440 27.802
IV квартал 534.667
Године Износ ц. к. у 000 днн. Износ плата у 000 дин. % према ц. к. 269.577 74.140 24.429
308.922 14.604 38.141 123.000 50.000
1953 636.049 122.525 19,2
1954 961.422 147.418 Повећање кредита наступило је повећањем
1955 1.442.910 15,3 пуштања у пробви погон нових капацитета и једиик делом повећањем
160.839 11,1 увоза и извоза. Максималво коришћење краткорочних кредита прелази
оквире 1955 годиве и наставња се у 1956 год. када he се завршити проб-
Ови подаци показују: на производња и установити ковачно потребва обртна средства целоку-
Да је упоредо са повеКањем производње и степена коришћења пан обим пословања.
капацитета био у порасту и степен продукгивности
Да је нето проаукт у одиосу на 1954 већи за 14% КРЕТАЊЕ ВРЕДНОСТИ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА
Да je цена коштања у укупном извосу већа за 57% док је Основица за Исправка 0, Садашња Пораст садашње
број радника већи само за 36%, а просечна плата је чак опала за 17% амортизацију вредвости '• вредност вредвоств у %
Да су просечни материјални трошкови у 1955 годинн по једном
рад- нику и службенику за 13% већи него у 1954 години
Сви ови подаци показују не само пораст продуктнвностн у односу

РЕНТАБИЛНОСТ 1953 1.666.871 458.864 28 1.208.007
(у 000 дивара) 1954 1.615.071 484.014 30 1.131.057
1955 3.057.086 570.841 19 2.486.245
Наименовање 1953 1954 1955 Индекс

12 3 4 56 Пораст вредности основних средстава и малв проценат исиравке
1.131.057 2.486.245 220 226 вредносги дошао је због повећања довршења основвих средстава.
1. Нето вредност основ- 1.097.703
них средсгава Смањење у 1954 год. у односу на 1953 уследило је искључива.
њем основних средстава друштвеног стандарда.
2, Нето просеч. вредност
авгажованих обртних 229 853 355.750 368.736 104 160 КОЕФИЦИЈЕНАТ ОБРТАЊА УКУПНИХ ОБРГНИХ СРЕДСТАВА
средстава без обзира
на изворе

3. Укупна нето вредност 1.327.556 1.486.807 2.854.981 192 215 ГОДИНА Цева коштања реа- рПиршоћсеевченообкрот-- К,,оеф. ициЈенат
државних средстава 570.119 547.247 625.217 114 110 1953 лизације умањена за вих средстава обртања
1 +2 43 37 22 1954 амортизацију у 000 2,17
1955 229.853 2,68
4. Нето продукт 500.255 355.750 3,40
953.792 368.736
5. Стопа рентабилитета 1.255.243

Од тога: 116.589 156.115 176.412 113 151
а) фонд личие потро-

б) акумулација и дру. С обзиром на разноврсност величина које се могу узети као е-
штвени фондови 453.530 390.132 448 805 115 99 фекат прн израчунавању коефициента обртања обртних средстава, прин-
ципијелно ја узет најприкладннји облик као ефекат за израчунавање а
Опадање рентабилности у односу на претходну годиву произа- то је реалнзација ло цени коштања коригирана за амортизацију. Овако
шло је из повећања нових основвих средстава чији је степен искори- добијени облик реализације одржава ефекат обртних средстава.
шћења био око 5% због пробне производње која је почела половивом
1955 године. У нашем случају због повећаног обима производње ефекат и ма-
. Пуно искоришћење друштвевих средстава иа- са у одиосу на раније године су у сгалном порасту. Постигнути коефи-
// - ступиће у 1956 год. цијенат од 3,40 у односу на претходне је повећан што значн да је и бр-
зина обртања новчаних обртвих средстава такође повећана.

ЛИСТ РАДНОГ К ОЛЕКТИБА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ПИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

РЕАЛИЗАЦИЈА Н АБАВНА СЛУЖБА

ПРОДАЈА: До авгусга месеца 1955 године инје било никаквих Рапидвб повећање провзводње шупљег стакла у 1955 годиви у
проблема у продаји наших производа иа домаћем тржишту и поред наг- односу ва 1954 годину, ставило је набавну службу пред нове и велнке
лог повећава наше производње. Условн и политика продаје још више проблеме, којн нису билн за потцењивање ни прошле године. Док је у
су заиитересовали трговачку мрежу и омогућили да се производи ове 1954 години произведено 6.619 тона стакла у 1955 годиии ова цифра се
фабрике пласирају у иајудаљеније крајеве иаше земље. Потражња на попела иа 12.136 тона.
домаћем тржишту је била таква, да су производи који су равије били
на залихи реализовани, те је лагер готове робе био увек испод норма- Ово готово двоструко повећање производње у 1955 годиви.
проузроковало је много тешкоћа иабавној служби, које ћемо овде расмо-
тива. У том периоду било нам је јако тешко задовољити потражњу иа- трити у неколико тачака:
рочито у амбалажном стаклу и поред пуног ангажовања наших капаци-
тета и пуштања у погон новвх аутоматских постројења — једног у маЈу а) питање обезбеђења сировинама и материјалом
а другог у августу месецу прошле године. 0) ускладиштење и мавипулација основним сировивама
1. Најозбиљније је било постављено пвтање обезбеђења фабрике
Почев од августа месеца потражња за производима са аутомат- потребннм количинама основних сировина и горива: угља, мазута. кал-
ских постројења је постепено почела да опада, а нова Уредба о пове- цинираие соде, увозвих сировива (иатриум-нитрат. боракс, натриум се-
ћању пореза иа промет за вештачка алкохолна пића је потпуно пореме- левит), амбалажвог иатеријала хартија грађа, слама). као и разног дру-
гог материјала.
тила даљу реализацију оввх производа а што је дзље имало утицаја и Снабдевањем угља је било свакодневни проблем. Док је у 1954
иа промет вашег амбалажиог стакла. Од тада вастаје за продајну слу-
жбу један нови лроблем пласмана амбалажвог стакла, кога ова са ве- години дневна потрошња била око 120 тона у 1955 годиви се попела
ликим напорима једва решава, те реалвзација од тада почиње да опада на око 240 тона. И ако је фабрици најпогоднији и најекономичнији угаљ
тако да у даљим месецима иста је испод нивоа вредности производње. из Сењско - ресавског бузеиа, њиме смо били подмирени са 40%
наших потреба. Остатак смо подмиривали из десатак разних рудника, од
Поред тога наилазе тешкоће и у пласману осталих наших npo- којих неки уопште нису употребљиви за гасогенераторе, У 11 полуго-
извода као последица слабе ековомске године и мера привредних орга- дишту смо успели да пласирамо код рудника наше потребе. Међутим
на и Народне банке у ограничењу куповних фовдова. тиме питање није било решено јер је мало рудника испуњавало плавове
испоруке угља. Огромна потрошња угља довела је до тога да је ква-
И поред свих тешкоћа постављени план у 1955 години је извршен. литет и сепарирање било испод сваке критвке-
Извоз наших производа у 1955 години j'e подбацио како коли-
чински тако и финансиски у односу на 1954 годину. У мазуту је редевво свабдевање настало у другој половини го-

1 954 Количина Износ у дин. Износ % извршења дине. Недостатак одговарајућвх кесона и амбалаже онемогућанају нам
по у девиз. смештај бар 15-дневних залиха. Овим смо често били изложени кри-
у тонама факТурама динарима Количински Фивансиски тичнссти

Калцииираном содом смо били редовно снабдевави све док фа-
100 100 брика соде Луковац није отпочела са пробним погоном у II тромесечју,
Планирано 500 120.000.000 Због тешхоћа техничке природе производња соде је сишла далеко испод
просечног како у погледу квалитета тако и у погледу количине. Поред
Остварсно 675 146.000.000 28.520.000 135 121

19 5 5 многих позајмица од суседвих предузећа били смо приморани да уве-

Планирано 500 120.000.000 100 100 земо 300 тона из Бутарске.
Због ведостатка девизних средстава снабдевање увозним сиро-
Остварено 354 112 413.000 24.310 000 70,8 93,68 вниама ишло je необичво тешко. Док (е питања боракса и натриум-ни-

трата решено донекле задовољавајуће, набавке веома скулог натриум-
селенита ишле су са великим закашњењем и вередовно - особито због
Док се код планирања извоза за 1955 год. имало у виду добар недонољних девизвих средстава, сталног повећања лродајне цене и те-
пласман пресоваиих чаша у 1954 год. са нових аутомата на тржишта као шкоћа око добијања извозних дозвола, Иако смо сва остварена девизва
што су: Накистан, Судан, Белг. Конго то вије оствареао у 1955 години средства коввертовали у ДМ (уколико је то било могуђе) и средства
из више разлога: добијена иа посебним састанцима ДОМ-а углавном трошили за набавке
ватриум-селенита, успели смо да овом освовном сировином будемо под-
а) Пакистанска влада у 1955 год. није издавала увозне дозволе мнрени за свега са 60%. Због тога смо били принуђени да иа мвогим
за пресоване чаше, док је Пакистаи у 1954 год. са куповином учесгвовао погонима произвоаимо полу бело стакло.
са 20% укупвог нашег извоза.
Питање амбалажног материјала није било решено у потпувоств.
Судан је са истим процесом суделовао у куповини пресовавих Фабрика харти|е Чачак, није била у могућности да ишта повећа конта-
чаша у 1954 год. док je у 1955 год. узео незнатне количине. генат хартије за нас. Уствари добили смо всту количиву хартиЈе као в

Из предњег произилази да су пресоване чаше учествовале са пре-
ко 40% укупног износа увоза те отуда и резултира пребачај предви- у 1954 годиви. Стога смо морали да сву робу пакујемо у тањој хартиЈН
ђеиог плана извоза за 1954 год. како количивски тако и финансиски што што ie ишло на ушгрб квалитета паковања. Картовску амбалажу обез-
иије случај у 1955 години. беђивали смо у недовољним количивама и са великим закашењем из
б) Проблем амбалаже, који је тешко решвв, такође утиче иа разлога што је ситуација са картоном још иеповољнија но са хартијом.
пласман пресованих чаша. Док земље иадустриски јаче и са дужом тра- Рђава пољопривредна година овемогућила је саабдевање сламом из бли-
дицијом у производњи чаша на аутоматским машинама прода|у ceoje же околине. те с»о набавке вршили чак у Војводвни. Једаи од узрока
производе у картонским кутијама ми нисмо били до сада у могућноств је и наша двострука потрошња. Све већа оскудација у грађи отежавала
да удовољимо жељи страног тржишта као што је рецимо Судав. Пако- нам је набавлу дасака за израду сандука, тим npe што су наше потребе
биле знатно веће но 1954 године, а прерађивачи нису своје капацитете
чном за транспортоваље и дистрибуцију а с друге стране повећава тран-
спортне трошкове, (паковане у савдуцима у 1 m’ стане сса 9 гроса чаша ништа пУовпећоагллеид. у снабдевања осталим сировинама (кварцни песак доло-
мит ломљени, фелдспад, миниум и сл.) чињени су покушаЈи да ~се дође
вел. 1/5 док у картонске кутије сса 15 rpoca).

вала да се држимо на том тржишту, јер је иста учествовала са 50% од Остали помоћни матернјал набављан је у границама могућвосп
трговине и наших финансиских средстава, мање или више ефикасно у
продајие цене извозне робе. зависиости од благовремене пријаве и довитљивссти набавног одељења
Наш извоз у 1955 год. махом је био орјентисан на стакло ручне
израде где на прво место долазе столовате чаше и сервиси т е је у nope- 11. Ни у новом ни у старом погоиу ие постоје могућиости за

ђењу са 1954 год. извоз робе са старог погона и премашен за 25%. раде у све три смене тешко је са магацинске стране пратити редован
утрошак сировина, тим пре што се утрошеним материЈалом магацин
По земљама увозницама нашег стакла прво место заузима Енгле-
ска са 45% затим Кипар са 25% целокупвог нашег извоза док би оста-
лих 30% отпало на земље Блиског Истока. Азиске земље, афричке као
и земље Јужне Америке. ie немогуће ни правилан смештај сировина јер мешаонице не узима,у
материјале редом већ пробирају и то где им је згодније, тако нам руше
Ово је дато на бази извоза за 1955 годину. редове и онемогућавају контролу над утрошком.

Извоз за Енглеску у односу на 1954 год. повећан је за 100 % Смештајне прилике у магацвнима су врло рђаве. Због хладноће
док је повећање на Кипар било 500®/о. Енглеска je углавном куповала и снежвих наноса имали смо великих тешкоћа у зимским месецима
столовате чаше и сервисе за воду док је Кипар потрошач балона и то Магации нове мешаонице бво је цео покривев снегом.
једне соецијалве врсте, која је рађева на захтев купца са Кипра. То су
балони са широким грлом 0,12 cm. и стакленим поклопцем — наш ар Истакање течног горива (уља за ложење и плинског уља) је до
тикал број 113. крајњих граница прими:изио и обавља се на отвореном простору уз
највеће напоре људи. Магацин горива сс налази далеко изван фабрике
у брду тако да је и транспорт до магацина веома отежаи а у зимскии
ОСТАЛИ ПРОБЛЕМИ
месецима и немогућ,
Шупа за угаљ је до крајњих граница непрактично направљева
Недовољан простор за складиштење готових производа ометао После истовзра угаљ мора веколико пута да се пребацује ради лагеро
је нормално пословање магацинске службе варочито при припреми вања. Тако кад буде на лагеру око 7-800 тона угља рзд на планирањ;
и одвајању робе за отпрему. Веома често је долазило до случајева да односи далеко више но рад иа истовару. Но треба посебно да се на
се роба припремљена за отпрему услед тога измеша. глашава да ово манипулисање страховито упропашћује квалитет угља.

Допрема вагона за утовар од стране железвичке станице је Ватростални материјал и помоћве сировиве лагероваве су иа за
ове године било вередовно, услед чега је долазило до нагомилавањ довољавајући начин али још увек не како треба.
робе. Нарочито се ово одразило ва' пошиљкама за узани колосек и извоз
Магацин техничког материјала је исељењем радионица из старе
Недовољан број кадрова није нам омогућавао сгалан обилаза зграде сада на великој удаљености од радионица.

тржишта.

Штампа графичко предузеће .Вук Караџић" — Параћив

Пролетери свих зенаља, у|едииите cef

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ фТБ Р И К Е СТАКЛА ПАРАЋИН

[РЕИН ВАМ ПРВН МАЈ

У нашо/ лепој слободној ници борбе и искусШва међу- мо Први .на/, иризник ко/и нове друштвене која ће доћи са новим за-
домовини данас славимо два- Hapoduot радничко! покреШа си.нболизује јединсШао и ставама, цвећем и сунцем
наесШи пуШ Први Мај. Два- Јукславија је приложила братске везе милиона рад- нашим иавама лепршаће се сваке toduHe све свеШлијим,
наесШ /одина Mupnot живоШа богашо искусШво. То иску- хиљаде засШава слободних Шоплијим и лепшим“.
- социјалисШичке изерадње. сШво је драшцено у ово времс них људи у свешу,
када сам социјализам све оних који се боре за
Сви ми, учесници и сведо- више посШаје сШвар праксе окивоШ, нови свеШ социјали-
ци дванаесШошдишњих напо- милиона радних људи и
loduue донеле. Оне су нам сшвар пракшичне измене со-
донеле Шолино нових дела цијалисШичких искусШава
да ми нисмо у сШању catue- међу народима. ЗаШо нашу
даШи сву њихову величину. земљу свакодневно посећу/у
Тешко је све Шо обухваШиШи разне ИарламенШарне деле-
одједном, /ер аодвизи и на- шције, mhoiu исШакнуШи вла-
liopu наших луди испуњени дари и полиШичари свеШа а
су само /еднам садржајем, наши људи и dpyt ТиШо сво-
садржајем hoboi, кулшурни- јим посеШама још више по-
буђује нашу земљу за равно-
пре дванаесШ loduua била правну сарадњу меру наро-
ОусШош и Шамо, винули су дима на опшШу корисШ чо-
се нови димњаци наших oipo- вечансШва и у Шоме су они
царовала laad, срамоШа и неуморни.
понижење, људи су први ЛуШ
иосШали своји tocaodapu. Ни- Данас, након осам toduua
када tUoia више неће биШи. Шешко! приШиска на нас, на-
Ми нисмо задоволчи, још кон бесомучне хајке на наш
има просШора које морамо сисШем, од сШране исШочно
освојити. Још неоткривених европских зе.каља, славимз
мо^ућносШи. ЗаШо несмемз још једну победу нчших на-
сшаши и не сШојимо. рода. ИсШина о нама је нај-
зад победзла. Данас нам
Дру1 ТиШо и СКЈ дају
нам јасну перспекШиву куда помирницу признајући своју
Шреба ићи без обзира на све заслепљеносШ. Ми нисмо top-
Шешкоће. Не смемо сШаШи
на пола пуШа. Ми морамо сво/у руку, и поред Шош шШо
и дале, нешваШп и далераз- смо mhoio прешрпели, шШо
вијаши самоуправу радних смо за ову победу морали
луди на подрушШвљеним
средсШвима за производњу. крв своју да дамо. Ова наша
Дојучерањи најамни радници победа је још више учврсШи-
ВосШају у правом смислу ла наш полиШички у:лед у
је основ Haiuet чиШавО! демо- свешу, јер смо се показали
краШскО1 развиШка, у Шоме способни да се одупремо сва-
воШворила Марксову акциону кој сили и сваком сШраном
паролу Ла фабрикама треба уШицају који је ишоо за Шим
đa управлају радници. да од нас сШвори вазале или
саШелиШе. То раздобље од
Прошло је MHOto toduHa, I94S toduHe до данас дило
Шичком.
који ће из све-
пбзира на различиШосШ дру- Ш-te сШранице народно осло-
шШвених уређења узима све бодилачке борбе биШи још
више маха међу слободољу- један извор надахнућа буду-
биви.н народима свеШа. Jyto- ћим 1енерацијамо.
славија је ОосШала синоним
слободе за све пошлачене И oeoia пуШа ће нашим
народе. за оне који још увек улицама кренуШи поворке
сШењу под крупним коло- радних људи — припадници
нијалним сисшемом. У риз- Народне армије, чланови син-
дикаШа, СоцијалисШичко! са-
веза, фискулШурници и сви
они који данас ово ново сшва-
рају као слобздни произво-
ђачи и 1радиШељи. Славиће-

ФАБРИКЕ

Почетком алрила ове године претседник Среског народног одбора среза Светозарево
Бошковиб Добривоје одржао је реферат „0 проблемима и раду радничких савета"

у Среском вебу произвођача.

„0 ПРОБЛЕМИМД И РДДУ РДДНИЧКИХ СДбЕТД

Ралничко управљање по- иде нешто спорије, али гле- уопштено могло реки за сва служн за првмер другим пре- лице — секретара радннчког
следњпх годива на подручју дано у складу са њиховнм лредузећа. Ако бнсмо хтели дузеНима; дз се код друге савета. који би све ,ово ппо ■
нашег среза, лало |е очн- условима, могуће ie данас ралу њнхових радничких са- ie напред речено обављао.
г.тедне и несумњвве резул- Beh тражнти и желети ввше. вета у данзшњим условима
да извршимо неку класнфи- може и мора тражитн више; Запажено је да се многе
тате, како у оргашшацији Код мањих привредвих кашпу, оида би то према о- код мањих привредних пре- седнице због слабе припреме
производње, квалитета твх производннх организашца, у- вој општој опени нзгледало вају почетннчке сгабосги и држе врло дуго — 7 и 8 ча-
производа н количнни пронз- очдвају če још увек почет- овтко: Да у првој групн ве- недовољно стабилно захва- сова, а има случајева да се
ведених финалних продукатљ начке слабости, које су че- лнквх правредних предузека, тање н решавање проблема; лана. У .Поморављу' и |ош
тако и na општем образона' Mohn политнчкнх оргаииза- пма.чо радничке савете чијн код услужних — трговинских неким предузећнма плаКају
њу економском широког бро* шца, непотпуно решено пи- досалашњи рад може да по- и угоститељсквх предузећа. се накналс — дчевннце за
ја радннка. На основу свег» тање кадрбва и т. д. ситуација |С више него лоша, време одржавања седница,
тога може се тврднти да су рег разчатран.а рада радннч- где he бити потребна хитна или се исто одржавање вр-
они потпуно оправдали своје квх савета у услужним npe- интервенција одбора и no- шн у редовном рааном вре-
постојање. да ie у основи дузеКима, угостатељству и литвчких организација, — Са- мену. Мислвм ла н једво и
постигнута њихова стабилв- трговини, ипак треба и о њи- веза комуннста и синдиката. друго ннје на своме месту,
зација. јер су преброБене ма нешто pehn. Обично у Ошпте узев стање овако ка- појединапа у друштвеном у-
стнчне за први период. Пре- таквим врелузе^има сви ра- ко је то овде речено, што прављању а даје им се са-
гледом одлука рааничких са- дшши и службешши чине никако не значи да нема н- свим други карактер од о-
вета у осам веНих колектпва рвдннчки савет, њихов рад- зузетака нзрочвто међу оввм нога како ie то законом о
ол страве једне групе дру- је испод сваке критике и о- последњии. Користећн иску- раднвчком управљању пред-
гова и анкетом лругих ле- нај мали број комуниста ко- ства развијених колектива n
ветнаест привреднвх органи-

роком и свестраном захвата- био је скоро свако поузда- ■лроаии пославик рада њиховнх органа, ми о- У многим нашнм раднв-
њу целокупве проблематаке ње у перспектавнг.ст да се чекујемо да he нови раднич- чким саветима и управним
предузећа, н даље, о једном у твквим условима може ие- ка савета освежени ноавм одборима oceha се нејасноБа
озбиљном покушају да се што боље и внше учинитп. снагама и уз даљу системат- надлежносги једних и других.
проблеми изучавају дубљим Овде треба рећв, да ie на- ску помоћ олбора властн н првих или других преузимају
и свестранијвм анализама. ша noMoh, општивских ко- политичкнх организација, права и дужноста руководе-
Према томе, данас рад рад- митета и синдиката мала и кревути напрел у савлаНива- ћих оргаиа днректора.
ничких савета код нас, не недовољна. Радн тога, у тим њу свих тешкоћа и слабости. Ових појава било је Фа-
не може се оиењивата јелно- предузећима нмамо често бриии mehepa где сеоташло
ставно, кроз записшже, кроз мањкове, Kpabe в разне дру- Припрема и рад на седницама радничног савета тако далеко да је управни
број присутннх и отсутнвх ге малверзапије и слабости. одбор прнмао и постављао
са седница, кроз 6poi оних Те појаве претстављају рак Из преглсда са којим ра- претставнипнма снндикалиим иа одређена места радиике,
којн су узималн учешћа у рану ва нашем терену и оае сполажемо може се закљу- организаинјама који су за- или да ie сваком раднику
дискусији и по броју пита- куже — загађују средину. Ра- чити да су добар део рад- интересовани за одређени одре^ивао време годишњег
ди тога Општински одбори ничквх савета у свом ието- проблем. пружила би се при- одмора, висину плате и т. л.
далеко у позадини од онога, и општинске организанвје у ду рада усвојилн као пра- допуну или измене предло- дничког савета и управног
што се сада заправо aoraba свом настојању да развију вилно да селнвце заказу(у жене одлуке. На тај начин, одбора мора се зната сасвнм
у нашим привредним органи- локалву услужну оривреду, уиапред иа неколико дана, олребено које су лужиоста
запијама. Ово је нарочито ље, него до сада решаватн. органа управљања, а које
карактериствчно за наша ве- БиКе потребно, да се у пр- шшама разматрати добро о- радничког савета и целог ко- вепосредног руково^ења npo-
лика предузећа: фабрвку ка- вом реду обезбеде основни браде — аналишрају одстра- леКтива, која данас jont у- изводњом. Оргааи радничког
ресавске рудннке, фабрику условн за рал таквех преду- не административног n тех- век није на потребној виси- владају, схвате и усвоје иау-
штофа у Параћнну, Преду- требна освовна и обртна ничког апарата, где често у- нн. Многи раднички савети предузеКу, као и иа органи-
зеће за одржавање пруге у средства и да се обезбеди чествују поједини чланови и управни одбори не прак- зацију проазводње. Кадасмо
ПараНину и Деспотовачке ру- солидан кадар, па тек онда ралнпчког савета и управног тикују да пре преласка на код овог питања научво гле-
днике угља у Деспотовцу. могу се очекивати друкчији оабора. Има случајева да се дневви ред, чнгају запнснв- дање на газдовање у произ-
Ови радвнчки савети, иако резулгати. по многим oapebeHHM пвта- ке са претходнс селнице. водњи, онда се може pehn
међу њнма има неквх као њима обрлзују посебне ко- Ово питање које ка орви по- скоро за све наше колектаве,
брике каблова и предузеКа Сасвим је разумљиво што мвсвје Koie изучааају и при- глед изгледа свтно и безна- да се у том правцу до сада
за одржавање пруге, који за смо у свом раду посвећива- премају матерпјал за одре- чајно, треба да поставе пра- нису предузимале неке кру-
собом имају краћи период лн главну бригу крупаим ђени проблем. Добро бн би- вило у редовном раду. Чи- пинје мере. Ралничкп савети
рада, постигли су видне ре- предузебима, али давас, ка- ло да се уведе као пракса и тање записиика са претходне и управни одбори, као непо-
рала угледати остала наша припремање одре^еног мате- седнице, не само што се по- средно руководство-директор
предузека. cpeacpebeua на ова мања ■ријала, na чак и праве на- технички дпректор и посло-
предузеКа, јер није на свом црта појелинвх одлука, које ничког савета, илн управног Boba, морају дејствоватн као
иу noMoh, свакако пружала ке годнне покоива заједвипа, би се уручивале пре седни- одбора, већ се још једном деловн јединственог компле-
су руководства политичких што у крајњој лннији значи ne члановвма раднвчког са- проверава, да ли је оно све кса, а нарочито ови после-
организашиа. У њима су до- протнв злоупотребе — кра- дњн. Фувкције Mopaiy бвти
шле до јачег взражаја полн- ba н других облика парази- што је на претходној седнн- крзјнс динамичне и једноста-
тачке снаге н таквн колек- тазма, мора постати ствар дчката, као н другим дру- пн одлучеио. Напред смо ре- вно усмерене на извршавању
тивн су заатно стабвлаијн, свих нас, којч користимо у- штвено • политачким органи клн. колвко ie велнка афвр- производних задатака. Само
icp класна свест има значај- слуге оваквих прелузеБа, а на тај начин они су у стању
ну улогу у формнрању ко- то мора биги стални задатак мација рада радничког са- да обезбеае рационално по-
лектпвне иисли. Такво једин- и раднича и комуниста у тим да се чланови радничког са- вета у иашем лруштвеном
ство колективз одржава се предузејшма. У том цвљу вета упззнају свестраније о систему. На одлукама рал- Код свега овога треба ви-
сваког поједнниа, а то је о- код иас се прнсгупа ствара- једном проблему и пружала ничког савета темељи се рад деги улогу директора и оста-
но што им даје предност у. њу савета потрошача при би им се могућност да скуп- дотнчног колектава, његове лог стручног кадра у преду-
односу на друга привредна трговннскнм радњама кош но илн инднвидуално кон- одлуке не могу бити излаз 3ehy. Функција директора
предузеИа. треба да однграју значајну султују раднике из свог о- и решење за тренутну ситу- као ретко која друга, укљу-
улогу у борби прогив свих делења. У многим колекти- ацнју у склалу са постоје- чује у себе морално-полити-
Код осгалих колектвва, у впма, одлуке радничквх са- ћнм продисима, већ морају чку, економску и стручну
раду њихових радннчких са- анти-соиијалистич- веза су непрецизне, а често одражавати соцвјалистичка одговорност и баш због тога
вета и упрзвних одбора, уо- Оцењујућв, са ових неко- пута и у супротности са по- схватања. Колико he соција- је врло осетљнва. У систему
чава се вндаи назредак, који лико ооштих напомена рад стојеБнм привредним пропи- лнстичка схватања доћи до
сима. На предложенп начин изражаја, ти не зависи од
бн правна служба предузека радничког савета, seh од свих
могла да консултује, да ускла-
ди предложену одлуку са о- вом реду од оног његовог
сгалим службама предузеБа најсвеснијег дела.
и посгојеКим прописима. Чла- .... У велнким привред-
новвма радничког савета в ним организацијама, данас се

РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРП ст“"АФ А Б Р И К Е амамт

„То значн, да треба почети одлучно, одговорно и свесно решавати питање односа

раднина према раду, према властитим производним средствима, н платама,

према стварном знању и учиниу, енономсној организацнји рада у сваком

погледу у предузеку, а против свих оних који бнло недисциплином,

нерадом желе да користе и експлоатишу иолектив"

ралничког управљања потре- ових другова који зато имају свесна акција потребна је зато ко извршење норми ве укла- тити, да је уво|>ење норми
био је уложнти сав морално- потребве предуслове, Када што нмамо посла са несре-
политички утицај да функин;а се са извесном еровијом од ђеннм тржиштеи које данас
директора и руководећих до- ректори су учвтељи раднн- не утаче стимулативно на се у целини призваЈе, прет- за, већ је у самамом инте-
одговорност и сасвии одре- чког управљања” мислим, да развијање продуктивноств. повећање продуктивности ра- ресу привредне организаиије
ћене задатке у предузећу. треба вндетн каквн су, лоши Ми н.мамо ни јсдан случај да, јер сваки радник зна да и свих оннх који раде по
Расподелу задатака диктира или добрн учитељи? Добри да је неко предузеће остало
сам производни процес и због носвти на већину нашнх ди- да не пласира свсју робу за- ганизапије биле су дужне да .... Питање прековреме-
тога Је потребно да се зиа, ректора. Према томе отпадају до 1 апрнла прошле године ног рада такоће је делвкатав
ко одговара да се добије и оне замерке да често ди- сгабилизујемо тржиште поднесу правилнике о нор- проблем; Прво због тога,
произвол, да се постнгне од- де, па да се тада предузима;у мама. Изузетно и по одобре- што ов умањује редовву рад-
говарајући квалитет, да се вету или управном одбору мере за поднзање ородукти- њу прави.лннпи о нормама- ветатевно делује по здравље
производ изради по одрећеној ово или оно. За нас ннје вности, већ то треба чвнвти ма морали су бити доиети до
цена коштања и у одрећеиом до краја 1955 голнне. послење онима који чекају
року, и ко води брвгу о љу- шта предлаже и јели је то Наша вривреда вије се ни- на nocao. Има доста моме-
днма који те послове обав- у ингересу нашег колектива када налазила пред овако Извршење норми углаввом ката коЈи оправдавзју потре-
љају. Разуме се, да he углед и целе соиијалистичке заје- ших руководећих другова и- ку одређену грану. Код овог бу да се варедп прековре-
днректора растл само овда дшше. Сви наши привредвн стицаао, да питање нзградње питања још нема неког у- пипу морамо чувати. Код нас
ако онса одређеним питањи- руководиопн треба n ла се фабрика није такав проблем једначеаог општег критери- ;е карактеристичав случај у
ма у привредној организацији пене према своме гаду. бљавање људн да потпуно и јума, а ни за сваку грану Фабрпцн стакла, где се про-
стручно обављаЈу процес про- посебно. Код нас у срезу прековремени рад 137.и00ди-
веде снагом апгумената и Такав иетод у раду може извздње. На подручју вашег највећи просек ишршена исплаћево је пруко 7,079.000
својим знањем. За овакав рад и мора обезбедити наше ра- среза у свим гранама при- норми имају: фабрика ста- носу ва исплаћеае укупве
директора, данас ниЈе дово- двнчко управљање које пре- вреде, ми немамо довољан кла у Параћину и Електро- месечве износе плата, онда
прппалност, већ у првом реду реченог да га следи иа путу број квалификованих н стру- Србија — погон у Ћуприји. прековремени
стручна и организациона спо- сопственог просперитета ко- И једво и друго предузгће
собвост. Наша свакодневна лектвва и целе соннјалиств- посебно иесечно извршује
пракса а рал разввјају cno- чке заједнице. норме са 125,3®/,. Прегледом
извршења ворми по олеле-
њима код фабрнке стакла
уочава се у кругу утовара и
чиих радннка, а онн који су встовара, иорме извршавају
За поднзање продуитивностн потребно је прпучени немогу због своје са 188,1'/,. Овде се свакако
организовање и стална акција опште културе и раннјим на- намеће потреба sa ревизиЈу
чину жнвота да се брзо при- за преглед враћеннх тегдп,

Једно од основних пнтања вљање, у борби за подизање
које ie разматрано на IV производности рада мора ово питања чекају да буду пот- које не извршавају норме ни
Нленуиу ССРНЈ-е, било је пуно захваћеиа и решена. 100./,. То је случај у Деспо-
ннгање побољшања животног материјалнвм ингересима сва- Од наших органа управљања фабрвци шешира „Ресава" npe, је 7,079.000 лниара прет-
стандарда. У тои правцу. до ког поједиица. 7b значи, да до сада није било довољно стављају 84 радника више
сада је предузето низ општих шреба почети облучно, од- Среског синднкалног већа и овај податак нам говори да годншње, са платом од 7.000
мега-као што су смањивање говорно и свеско решаваши препорука народиог одбора ни овде није све у реду. По-
буџетскнх издатака и њи- пиШане односа радника пре- среза, општшзама, по пита- требво је читаву ствар до- Посебно је питање пове-
хово ограничење на нивоу ма раду. Opeua власпгигпим њу отварања школа за гтру- тарифног правнлинка. Та-
производним средсШвима и
става за капнгалне нзгра- платама. према стварном узроке, и прелложити мгре.
дњу; образовање обавезног знану и учинку; економској ка, није навшла иа потребан Све наше привгедне органн- предузећа. Честе се та no-
станбеног фонда; измена и организацији рада у сваком одзив ii потпору колектива већања правдају, примамљк-
вањем високо квалнфикова-
дацима; нова оореска поаи- аогледу у предузепу. а про- морају још више него до са- тај првнцип се ве спроволв. них стручних кадрова, када
тика; мере у задругарству и тив свих оних који било не- да постати школсз, сгручно На подручју нашег среза у се ствар боље погледа, онда
тд. Питање повећања робних дисциплином. нерадом желе оспособљавање сваког ра- индустрши, рударству, пољо- се та повећања врше за ра-
дног тог истог проблема — да користе и експлоа01ишу сввм нашим фабрнкама, да привреди и граћевинарству, два места друге категорије,
поднзања нивоа жнв >тиог колектив. Мнслим, да се о- постане схватање сваког ра- од укупног броја ралника в где је прописава средње
на управљања, сииднката и стручна спрема. Има случа-
стаадарда. Ово питање треба организаиије Савеза комунн- службеника у овнм гранама јева да се на радиим мести-
ла реше наша пронзводна може обављати вн најспоре- ради по норми 43“/о< а no, ма налазе људи који немају
дени;и nocao. времену 57° 0. Овакав однос потребне квалнфикацнје за
холективв разматрали могу- имамо низ примера опорту- нам показује, да овде нису
ћностн и нашли добра реше- ннзма ко|и се јавља код не- Свакако да код nehe npo- исирпљенс све мог/ћиостн појаве су очигледно у су-
|на и у овој години могу се ких чланова Савезз комуни- дуктнвности рада значајну у- за повећање броја оних, ко-
логу нма систем плата Наш ји раде no нормама. Опште прописииа н тако не би смело

једиом броју привреднмх ор- тизерству н срозавању на ie обележјс админисгра-ив- ie правило, бар ie то у прак- која су нстакнута као и сла-
ганизаиија преовлаћуЈе тен- малограђанска ситна и себи- ног утица>ва ва прнвреду. де по времепу, одвосво не босги у уској су вези са
чка схватања. Функшба у Платнв систем који се спро- ју од оног. ко;и ралн по у- пигањем проблема пооду-
синднкату, радничком савету, кгивности рада и зато морају
управном одбору, Савезу ко- особпва. 1Беговимделован.ем чивку. Када ствар стоји та- у склопу тог питања бити
дних средстава, са коЈимв ко, онда се лако може схва- решавани.
располажу наша предузећа вилеговани положај, већ на
ннје погрешна орнјентација. против, тражи од сваког да сти р>нијвх система. Давас 8ише друштвене контроле према кародној имовини
Снтне инвестиаије, Koie he се на свом радном месту служи се прхвредним оргаиизапи-
јама пружају могућтоста да ... Код многих наших од- вају н траже кажњавање
hant могућности за в, hy про- и стална акиша. У том циљу својим радвицима обезбеде говорвнх друговз, чланова криминала свих врста. Овде
изводњу, погребна су. Коле- билз би корисно, да прику- повсћање жнвотног ставдар- радннчких савета н уораввих је потребно схватити то, ла
ктивн морају внше него што пимо сва савремена дости- да усмеравањем свога рада друштвено - социјалистичку
су то досада чинилн разма- гнућа са подручја органнза- на овај проблем. Често се сви грађани. Према томе,
трати своју органињшцу ра- пкје рада и продуктивиости Тп значи, да у први плаи ло- може чути: .Ми смо плаћеви кајефикасниЈа коитрола- је
да, морају студпратн свзко почнеио да спроводимо у на- лази повећање продуктнвно- да радимо, а има ко је пла- контрола свих грађана. За-
радно место н ту открнвати шим предузећвма. Оваква радне снаге, кзо и послова- ћеи да контролише.' Ду- што она не долази до изра-
оне скривеие резерве Koie њеница, дз се плата жност је сваког од иаших жаја у свим нашим колек-
nocroie у сваком нашем npe- органа, ннспекције. службе тивима? На то питање ми-
дузећу. Наше рздцичко упра- реви-Hje и других да откри-

Страааа 3

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА Hasni«

С1

НАШ РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У ПРОШЛОСТИ

ШТРАЈКОВИ РАДНИКА СРПСКЕ

На дан 20 маја 1908 го- Тада је о њима било објав- а са њима и њихова вејака године погинула је у овој рантоване уредне исплате’
днне доселило се у Пара- љено ово: новој фабрици и сестра Ед- управа им је одговорила:
ћину oko 70 стакларских На једном таквом послу вардова. дванаестогоднша
радника: Чеха, Пољака. Ма- ,На зидању фабрике погинуо је 26 Јуна Едвард Јозефина Худи. Њу је за- .Ко xohe да ради и да не-
ђара и Немаца. Већина од стакла у Параћину раде и Худи, стар 19 година. Био хватила машина и сву ра- неколико дана добити нешто
њих довела је собом и сзо- деца од 10—12 годииа. ву- је прегажен колимз са те- стргла у комаде. пара. Ко тражи сад nape н
је породице. а сваки је имао кући цигле по скелама гра- шким товаром гвожђа. xohe и даље да буде соци-
у цепу и једнообразии рад- ђевива од ране sope до мр- Стари сгакларски радник, јалиста - за њега пара иема!*
ни уговор закључен са прет- клог мрака за надницу од Упитан о стању повређе- Иван Худи, хтео је после
ставником фабрике сгакла у 0,80 динара. нога, који је изгубио моћ изгубљеног снна н кћерн да Радници су поновоступи-
Параћину, којим се гаран- говора, лекар је рекао: .Ни- бежи са женом и четворо лн у штрајк, а на интервен-
товала цена рада у акорду; То су леца стакларских је тако страшно, само се мале деце ватраг у Чешку, цију Савеза, преко Мини-
редовна нсплата сваког 5 и радника које су параћински мало више уплашио!" Али, али није могао: морао је старства народве прввреде,
акоитација 15 у месецу; дан акиионарн на превару до- зато што се „мало више у- остати у параћинској стак- одговорила Је управа фа-
ступања у фабрику; одбици вели из Чешке, Аустрије и плашио", Едвард је већ су- лари ради отплаћивања брике иа бестидан начии: да
6 од сто од месечне зараде Немачке — пре него што традан умро у највећим му- дуга управи фабрике око је она сае своје раднике ис-
за путве трошкове; обостра- су фабрику и почели пра- кама, а код обдукације ле- сахране погинулог сииа и платила н да ови дугују
ии отказ посла на три ме- ша утврдило се да му је фабрици, а не она њима! А
сеца унапред итд. Тако су домамљеии рад- слезина откинута. У Србији онда није било после неколико дана изја-
внци, немајући новаца за никаквог социјалног осигу- вио је у истом Министар-
Beh 22 јула исте године повратак, пали у наЈамннчко Тако се угасио живот рања, а сви радници су мо- ству МиливојеПс
донеле су .Радничке нови- ропство, те марају да раде млздог радника, који је на гли у свакој фабрици нзги- седвик управе ове фабри-
не" у Београду прву вест о грубе грађевинске послове превару доведен на убијен. нути, па да њен сопственик ке, да Акционарско друш-
злој судбини ових радника. за нздницу од 1.40 динара, иикоме за то не одговара: тво закључеве уговоре са
На дан 22 вовембра исте ни кривично ви материјалво. радницима ие признаје, јер
их је - потписивао бивша
МАШИНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ БОЦА Ивану је после свега тога, директор фабрнке, а без о-
прошириле су асортиман својих производа... и после Једне такође пре- влашћења фабричке управе...
трпљене повреде на не-
стручном раду, додеље- Овакву безочност учннили
но радно место на млевењу су тада акционари у Пара-
камева: ва коме се, због ћину, после осам месеца
примитивиог начина рада, формалног признавања
морало за неколико месецн свих тих уговора. Пред та-
угушнти од велике и опасне
прашине, или постати иива- својида
лид рада — у иајбољем слу- ..Jiaitoer етакд

Чим је нова фабрнка про- квим моралом српских
радила започело је и пљач- коче погледе и зину од'
кање домамљеиих радника. чуда преварени и издалеки
Наиме, уговори су регули- у Параћин домамљени ста-1
савали акордну зараду од кларски радници. Још горе
једног „шока" стакла, али одговорно Мннистарство бе|
су у параћинској фабрици поговора и приговора прн-ј
ови шокови били намерио мило на знање изјаву Мнј
увеНани, тзко да је сваки ливоја Поповнћа, главног
гутао два пута више изра- претставника акционара фа-.
ђене робе него у стравим брике стакла у Параћиву.
фабрикама. На тај начин
радницима се плаћало само Параћннска полнција ста-
половина нзрађених стаклар- вила се одмах у службу фај
ских производа. брика, а срески иачелник;
извесни Љуба Вуловић, no-;
Због неисплаћене им за- звао је раднике да се и не-
раде за три последња ме- исплаћени врате на посао —
сеца у 1908 години, морали уверавајуНи их: .Да се Ср-
су ови радници да ступе у бија налази пред ратом (збођ
штрајк, 23 јаиуара 1509 го- анексиЈе Босне и Херцего-
'дине. Услед тако дуго не- вине) и да се зато нема napi
примљене зараде, радиицн ни кредита, јер су сви ноа-
су били лишени и свих да- чани заводи пренелн своје
љих кредитних могуђности готовине у Ниш, па их заЈ
у вароши, па су све више копали у једну велику osa-i
падали у крајњу беду и дану рупу, коју чувају —
глздовање. дресираве мечке!"

венције Савеза фабричких Да би могао и овако про-|
радника у Београду н Глав- стачки лагати штрајкашеЈ
ног радничког савеза Србн- који као страици још еисуј
је, да се спор мирним пу- звали да говоре српски, наЈ
тем реши — препоручен је челник је истерао из кааце-
радницима штрајк. ларије делегата Савеза фа-.
бричких ра.лника и> Beorpii
У борби Је учествовало да, Милаиа Гројића, nouiroi
70 радника. а шесгог дана му овај ниЈе могао показај
пристала Је фабрика да ис- ти адвокатску диплому...
плати радницима сву зарзду
и да убуауће испуњава све После 17 дана, 12 марта
остзле услове уговорима 1909 године, протествовао!
прописане. је у Народиој скупштинм

Само 30 дана доцниЈе, 24
фебруара 1909 године, из-
био је нов сукоб, када су
радници затражили исплату
за јавуар. Уместо изврше-
ња, већ н по други пут ra-

Страат 4

кло ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Пише први комунистички посланик ПАВЛЕ П. ПАВЛОВИЋ

ФАБРИКЕ СТАКЛА У ПАРАЋИНУ

тадашњи социјалистички ва- оној'старој нароавој: појео дошли, фабричка управа им Овога пута због туче рад- 8 и no часова чули су се из
родни посланик, Триша Кац- nac таламбас! језадржавала читаве месечне ника од сгране фабричких даљине звуци занрсне Мар-
леровић, против безвлашНа зараде. полиција их хапсила, чиновннка. сељезе, све ближе и ближе.
фабричке управе и полион- Накои 33 дана од започе- а Министарство се нзгова- То долазе другови стакларн,
je у Параћнву. заатевајући тог штрајка, 28 марта 1909 рало са тобожњнм немањем О изведеној прослави Пр- прекаљеив борци, који су
не привреде умеша у овај годнне, забележиле су .Рад- законских могућности за вог маја 1911 године у Па- neh три пута билн у штајку,
сукоб и осигура радницнма стварну интервенцију. раћину постоји једаи изве-
вања од фабрике. Ово уто- .Штрајк у Параћннској штај са оваквим подацима: Напред синдикална табла
лико пре што је фабрика Радници су добилн један У недељу, 20 марта 1911 санатписом: .Пододбор фаб-
била повластичарско npe- део зарађених надница и годнне, избио је н трећи .Beh 7 и почасова биоје ричких радника", а на дру-
дузеће и због тога стајала отпуштен. штрајк радника ове фабрике. пун локал кафане .Тотић'
параћинсквх радиика, а око — Нвставак иа стрниа 1S —
После, aeh одмах no с Радници су на те услове
јави штрајка, ухалсила је пристали, јер СТАКЛО НИЈЕ ДОБРО,
протерала из Србије радн рађених, али неисплађених ПРСКАЈУ ЛОНЦИ...
надница, и са
нсто време подаоси сталан

канцеларији фабричкој да Дужност је другова у
he рад напустити ако му се борби свесрдно помагани
дотадашња зарада ие испла- од свога Савеза, да свој
ти. Због тога је Шенул био пододбор очувају. Биће
вападнут шамарима од фа- вреиева и прилике, ако ор-
бричког благајвика, а зато he се борба завршаватн са
што се усудио бранити од бољим резултатима него што
иила једнодневвим затвором
забележиле су тих дава исте
Његову зараду од 56 ди-

чида редмција .Прилози прнмљеии нз ка-
са синдикалинх савеза за
тит* ДДОЈ штрајк у Параћину, вратиће
се организацијама, а добро-

нека се пошаљукаси Резер-

Други једаи радник, изме-
ђу 50 Чеха штраЈкаша, мо-
рао је побећи из Парабина,
да ве би био такође ухап-
шен и протеран. Осталим
радницима, који су имали
велике породице, потиција у Параћину. Дотадашња за-
је забранила да прода,у тегнутост и сукоби између
своје сопствеве стварн, радника и фабричке управе.
кућни намештај. трајали су у несмањевој
жестина и даље. Закључено
На поновии лротест соци- примирје било је далеко

родној скупшинн и учиње- класна борба даље заоштрз-
ну претставку Главног рад-
вичког савеза и Савеза фа-

брнчких радника, покушало тада квалификованих радни-
је Мииисгарство да интер- ка за стакларску индустрију,
венише у овом спору. Али, пошао је претставник улраве
и поред тако очигледних

доказа о праву радника на потражи у ииостравству, о-
јануарску исплату, и поред бећавајући им четири пута
очевидне несавесиости фа- већу зараду од оне коју су
бричке управе, што ту ис- после доласка у Параћину

да праведни и законити нн- рени и из далека домамље- зултате. Интсресује га све и
тереси радвнка буду зашти- ни стаклари падали су у те-1
ћени од отмичарског без- шку беду и очајиу безизла-'
влашћа фабричке управе и звост. То нису више били'

волиције. већ прзви заточевици спе- чити, тукли су. Ја сам за разумљива јс његова жалба
— Због иепотпуног закл- иијално те једине стакларске време доручка користио врс- зашто бзш мора увек да
фабрике у Србији и робови ме да нешто сам од стакла ради на столоватама.
ноаавства немамо заковских
.Априлаовегодине на ра-
почсо да ради као дечак, на
брику нз извршење исплате зелеиаша и дернкожа — ак- пословима од носача до мај- направим. За то сам добијао ду нешто није било добро.
рааника — одговорили су ционара нове фабрике. И
само ради тога да би нм каже Милошевић Милутин,
онемогуђили напуштање фа- Мића. Стакло није добро-
( бнрокраге из Министапсгва брике и одлазак одакле су Нерадо прича о даннма npe Љубав и воља да увек прскају лонци... не знам шта
I народве привреде. И према рата и за времс рата када је нешто научи, говоре јасно јс посрсди?"
да је постигао завидие рс-

амда

ЗАПАЖАЊА

са прве скупштине Завода за социјално

осигурање у Параћину Наше предузећс ie једно
љи за израду шупљег стакла.
Оно ужнва великн углед у
Порсл организационих пи- на боловање извссно врсме чега јс Завод правилно лечнтн и слати их земљи и у ииостранству јер
тања која су објашњена на а затим ra прсдложс за лак- шкрт према деци школског на болничка лечења. је тај углед заслужило сво-
овој ссдници управник заво- ши nocao, иако им је позна- и предшколског доба кад јс
да друг Ђокић приметио је то да лакшсг посла нема. у питању упућивањс на кли- У зубној амбуланти ДНЗ-а квалнтетном нзрадом стакла.
да сс на зборовима ocnrv- Ово штстн људима, јср лак- матска лечења, трсбало би вК•оорди—каос aу»eгhпo'р™iедпу'р—зеоћд>уукт—сиевн■го-о--
раника говорило и о раду шн nocao смањујс зараду о- повести вишс пажњс. осигураници сс упућују у | сти рада< 0 радној дчсципли-
здравственс службе. Пред- сигураника н то му утиче на _при,ватне о'рдинације наших
Нервне болсснике треба зубара.

ложио јс да се у најскорије пензиски основ. Члановн извршног одбора филија.те Завода за нп и друго. Запажа се ла у
време одржи састанак са чла- Однос службеника ДНЗ-а последње време корачамо
новима самоуправе филијале социјално осигурање у Параћину
Завода за соцнјално осигу- v Параћнну према осугура- 1 МИТРОВИЋ ДЕСИМИР 4 СРЕТЕНОВИЋ БОРИВОЈЕ корак по корак напред, и
рање, Дома народног здрав- предлажем да се оджи са 2ОБРАДОВИЋ МИЛИВОЈЕ 5 ЈОВАНОВИЋ ДРАГИЊА
ља и лскарима који раде иа њима заједнички састанак. 3 ТРИФУНОВИЋ ОБРЕН 6 ЂОКИЋ ДРАГИША ] ла, послужићемо се приме-
нашем подручја. ром: Ми трошиио велике
Ракић Олга: Поставила је 7. БЕСЛАЋ РАДОВАН колнчине угља на нашим

У днскусији no извешта- гасо-генераторима, у доса-
јима јавио се Хацић Ради- лашњем раду имали смо до-
воје који јс истакао заслуге ПРОБЛЕМИ ста пропуста. Ради тога да
у раду Др. М. СтефановиИа
уантитубер.диспанзеру.Пре- КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА , вне пријатеље, од којих до-
дложио је да би требало при- । бијамо угаљ узимали смо и не-
бавити податке о раду ле-
кара специјалиста у оним до- ВИШЕ ПАЖЊЕ одразило као негагчвно на
монима иародног здравл.а и пропзводиом и финанснј-
полуклнникама где се најви-
шс упућују иаши осигура- Контрола квалитета је вр- Органи радничког самоу- израду калупа, одслења ме- ском пољу.
ници-како' би се избегла нс- ло важан фактор у произ- пр—ављ-.а.њ. а. .с.а. .у.п„р„аuвnомu љфа„бл-. шаоницс, рецептуре стакла. Данас ie читав ваш колек-
потребна давања за путне водњи. Без сфикаснс кон- рике завсли су контролу .п.eр™ав.и—лн—ог одрж--а-в--а-њ--а-т-е-м--п-с- . тав усмерен на то: дасиро-
трошкове иднсвнице. Днев- троле нема ни квалитетних квалитста. Одлука је врло ратуре стакла у пећи и хлад-
нице би требало увек ис- производа. а бсз квалитетних зиачајна и исправна. Контро- њача.
плаћивати ма где осигурани- производа не може се зами- ла готових производа раније Сматра се да треба и на ; « Уштеде "oe™h"-
цн билк упућенн, а нарочито слити реализација наших про- није постојала у фабрици. онвинм радниим местима завести Род”б"иагниДхиспфиапклтионраа |еза |ведеђаук
у Београду јер се истога да- извода. Научено да се ради бсз кон- коитролу, као услов за што l продуктнвност рада, она се
на не„ примају. тролс, многи другови нису Behv продуктивност и про- —не по-с-т-и--ж-е--с-и-л-о--м-, -н.и.т..и ~ад-
Квалитет производа јс при- разумелн и пружали су от- изводност рада. Примедле.
ТрифуновиВ Обрен: треба родно везан са контролом. nпoорp његовом увођсњу. Често које се у последње време мвнистративнвм руковође-
указатн осиТураницим.1 на Иностраиа тржишта на ко- с-у се .о.в.и....с.т..а.в—ови' б.р.а..н.и..л..и ни- |
њиховв npaaa. Неправилан је јима наша фабрнка пласнра аргументима: „шта he нама чују у овом смислу су i њ—шеемг’ч-л"--eа-bн-а-с-к-но-е-лш-е-бк-у-т-и-вс-а-в-.а-Нк-о-а-г-с-нв-а-а--
став ревкзионе комисије. KOja своје производе, траже ква- контрола, ми Iicmo је укину- справне.
оснгураницима за болесиичка литетну робу. Пласирамо на тн". Нажалост овакво схва- н..а.В..ие.н.л.жи..ск.а.њ..со.р.д.с.г.ко.овмор—носттехлнсижчи- к‘отлек₽т»идвауомтоеMбeаcTдYа Усевоасшеетмп
путовања. Лекари специјали- светској пијаци око 30% тање било јс н код неких ком кадру у предузећу на I| веће залагање у раду, Beha
стс доносе вишс штстс. него својс производње и ако же- стакларских мајстора. Кон- брнга за добро нашег колек-
користи. Њихови су прегле- лимо да тај проценат повс- трола квалнтста нијс ство-
ћамо, морамо сс борити за рена само да нздваја пронз- себи, колективу и читавој
Лекари шаљу осигураникс што бољи и солиднији про- воде, Bch н те како помогне нашој земљи.
извод. стакларскнм мајсторима у
производњи квалитетних про-
них органнзапија у предузе-

извода. Има случајева да
некад и до 90% буде лоших
комада у јсдној смени. Отуда радннх људи код нас, iep је
ПРОРАДА МАТЕРИЈАЛА је вслика улога контроле ко- пракса показала да теорет-
ско уздизање човека много
ја спрсчава да лоши пронз-
воли допру на тржиште а
СА VI ПЛЕНУМА ЦКСКЈ тиме и фирма фабрике буде Ми имамо велики број
компромитована. радннка у иашем предузећу
cеСсск„“е»воаајпaитквоoиоидм.ждш„“ни’eее:вB”љвеB”в>pUи'однa"аaUмnс1с*tв>е„Uол.,јт„иуMРмТеир6еакбуипКаоуатму|?ејауи-.
Фабрички комитет СК фа- нова Савсза комуниста no- Карактеристичних примера о6јашњаван,у н тумаЧењу ,
брике стакла одржао јс са- дићи на већи степен. лпс_лри_иаш_лбтан/у'х_оиБв_зеор_ра_гедо_ад_Mиб_aниp_елH,оh_aкнаа_др1а6адсиау-- КњОИ"ТXПд1е1Лл.о,ни"ањТу. ееЉфи"кКаасСи"и"-
станак на коме јс саглсдана наређане тсгле од!2литара,
ситуација у својој органи- Свс организацијс у фабри- бачено је 241 комад од у- Можемо се мало забрииути ј авом раскрствти да ли he
зацији и радном колективу ци, дубоко су зашле у тре- купно израђсних 481 комад. што до данас joui нисмо осво- 6ити пољопрввредник или
v светлу матернјали са VI тирање питања из матсријала. Далеко драстичнији пример јили производњу сијаличних | раавИк.
Пленума ЦК СКЈ. Састанку Нешто слабијс резултате по- стаклара на преси Пстровић балона. Говори седаје то због ] Све ово се може пости1ш
су присуствовали и секре- стиже II основна организа- Тисе, коме је цела партија лошег стакла. Наши струч- ве(1ИМ објашњавањем и ту-
тари основних органнзација у ција новог погона. Конста- кригли била рђава. Израда
фабрици. Основним органи- тација јс фабричког комите- бокала 804 показује да јс њаци Mopajy од себс много маЧењем преко рааних кон-
зацијама препоручсно јс да та да за слаб рад сносс од- једнога дана била цела из- внше да пруже како бисмо I фсреши1ја п0 групама.
матернјале са VI Пленума ЦК говорност чланови Сскрста- рада погрсшна, криво дно. решилн једном производњу
СКЈ у организацији Савеза ријата II осно. орган. Слично је и код мајстора на овом објекту. Б Обрзаоаић
комуниста Фабрике стакла у Ђорђевић Божидара. Марић
Параћину прораде је у основ- Изучавањем ових матсри- Исти су проблеми и на I
ним организацијама и кроз јала, свс основне организа- старом погону када се ради ЦРВЕНИ БАРЈАК
днскуснју сагледају про- ције Савеза комуниста у фа- о стаклу. Велика је одгово- ।
блсме и решења у раду ор- брицн су направиле плановс рност преглсдача који радс Црвеии се оар|ак Олиста
ганизације. рада у наступајућсм Граде и других. _н_а _о_в_им__по_с_л_ов_и_ма, ј_ер_и_ма- _к_ао_к_рв_ца врела. чиста:
периоду. Планови служе као
Прорада материјала сс уве- смерницс у даљем раду ор- Оваквих појава имамо и на Мо случајева да се' роба из- нролетери и1у. |у.
лико проучава на састанцима ганизацијс. аутоматскојпроизводњи. Под дваја Као лоша а не инфор- свд т ко.зу нгра|т.
као штосу: производност истим условима у изради мнше се мајстор, да би могао
рада.раднадисциплина, штед- Материјал са VI Пленума, јсдног артикала, једне смене да на време отклони грешку
ња, бољи квалитет произво- треба не само проучитн у израдн мање до 50% укупно израде. Све ово долази од I еложно сааве Празник рада.
да. Омасовити организацију партискиморганизацијамавеп колико прстходна. тога што на радним местима
кроз сталнн рад са људнма њнме упознатн и колектив.
а нс внше кампањски. Идео- Зато c’e као неодложен за- Контрола квалитета у ста- прсгледача се налазс раднн-
датак поставља ове пред чи- кларству је спсцифичног ка- ци нсквалифнковани. који Црногорац.
тавом организацнјом фа- рактсра. Пронзвод не зависи слабо познају стакло. Зато | Македонац —
само од оног радннка који сс као неолложој
стаклу даје завршни облик поставља организи
већ и од рада помоћних ра- ног ссминара-за ffi
Ђур-h Малеио дионица. То су оделења за Ж. Милосављевић
лошку политичку свест чла-

СА ЗАГРЕБАЧКОГ
ПРОЛЕЋНОГ
ВЕЛЕСАЈМА

шњег Загребачког проле- учешће
ћног нелесајма који je одр- комерциЈалног тако н рекла-
ла, битво се разликује од
оцеиа ранијих сајмова; јер.

више куповало и продавало
слови углавнои одиосе на

ских предузећа лренело иа гри|ом за прераду воћа
тржишту. У очекивању по-
вољиих услова набавке робе чима пића - боце као и са
и уздржавајући се од већих козметичком и парфимери-
вабавки трговивска предузе- ском индустријом — боце,
није било дефиннтивних sa-
кључака).

Ако ствар посматрамо са
гледишта

НАШ ШТАНД НА ПРО.1ЕЋНОМ ВЕЛЕСАЈМУ

способиости na макар и по сомерциЈвлни датак не само у техннчком, тржншта за ваше производе, стакло (севиси. вазе и чаше
И у периоду тзв. високе јер је ваша фабрика велика
цена? Каква he бити креди- посетиоци - купци; међутим коњуктуре када се роба оби- и аутоматизовава. ширити нашу производњу
оје потрошаче? ших капацитета и могућно- ручио дувавог стакла.
сти 200 милнона дин. прет- умешношћу да проширујемо Посебио, наш изложбени
зовске робе? Да ли чекати производњу. Такво стање постојећа и тражимо нова простор укусно уређен при-
да дође сезоиа или иа време влачио је пажњу многих
закључити уговоре? — Све је сложеа и одговоран за- посетилаца; ово се може
лаија која су предмет ређи нарочито за декорисано

УЧЕНИЦИ Y ПРИВРЕДИ

Воспитпње у духу новог човекп

У јеку изградње соција- ло је чак и неких лепих и због карактера саме фа-
лизма у 'нашој земљи, нужно примера као: похваљивања и брике у којој се одвијају
се намеће усклђивање одно- награђивања, и др. разни хемиски процеси.
мајстора, са постојећим дру-
штвсним уређењем. Како je Но ипак и поред овога Мајстори би требали да се
наше друштнсно уређењс може се pehn да нм нијс
посвсћена довољно пажња, гов живот у слободиом врс-
нос, у конкретном случају чак негдс ни у стручном уз-
нзмсђу мајстора н учеиика, Животом и радом наших
социјалистички, нику не дајс nocao који је најмлађих чланова колекти-
nch научио да ради. У исто позабаве: Раднички
Није довољно да сс мај- времс потрсбно им јс уса- масовне и друштвене opra-
стор заложи да ученика стру- низације у оквиру нашег
чно оспособи. Важно је да што су: другарство и коле- предузећа.
га и васпита, у духу новог ктивни рад.
човека, који. hc волсти своју МнлоЈе ГрбовиК
земљу и лоштовати друге Нарочито им указнвати на
народе. Имата богат унутра- личну хнгнјену, јср су њи-
хови органнзми млади и пре-

КУПИЋЕ СЕ КАМИОН НЕ ТРАЖИТЕ НИШТА
и разноврстан у схватањима. ОД ЦРНЕ ЗАВЕСЕ НЕБА
а не укалупљен. Речи мајсто-

ЗА СТОВАРИШТЕ У СНОПЉУ ра у фабрнци и наставника
зилазе. Оне морају деловати
у истом смеру. Мсђутим и
ако се широм' нашс' земље
води борба за правилан од-
roj млађег кадра многи мај-
стори поступају обратно. Не-
милосрдно туку своје уче-
нике и на разне начннс их

сио да постоји .Урсдба о
уч. у прив." no којој су о-

нашем предуз
|их примера.Са

ЛИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

УЛОГА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

Y ЖИВОТУ РАДНИКА

Циљ борбс коју водимо гло рећи да смо свестрано века рад је био од пресуд- чиње неговати фнзнчку и то одабраних доколих људи, не-
аа изградњу социјализма је и до краја сагледали ове циљу обсзбеђсња даљег on- ro треба да постане својина
да сс радним људима обез- проблеме. То нам показују руку и мозак. Међутим, у- ннмало случајно што сс фи- најширих народних слојсва
беди благостање и бољи жи- мере које се преузимају а слсд усавршавања техничких рсдо са индустриским на- не за бржи развнтак соција-
од огромног je значаја раз- за које се не може рећи да средстава за производњу у се ту, иајпре спонтано, а за- чествују у подизању физи-
витак производних снага, јер ствовати против сила које раду се све више смањује почиње дејствовати у сми- чке културе народа н ње-
теријалних добара за личне н ту неконтролисано дејствују. телесни (мншиђи) напори, слу свестраног развнтка чо- ном усмеравању у правцу
друштвене потребе и услов- На разним местима, у при- тако се треба рачунати са
љавају развој и напредакдру- врсди, народном здрављу и врсменом кад фнзички рад Претварање физичке кул- појсдинца.
ском благостању. не сме се проблсми заштите Hehe моћи да утичс на раз- туре у смишљању делатно- још није стекла такву афир-
губитн из вида да добробит снага. Предузете су и изве- мацију. пре свега зато што
трудбеника зависи, и од та- широке масе трудбеника још
квих, фактора као што су: при раду, курссви за струч-
здравље, психолошка снага, машинска производња, а за-
степен културе, друштвени тим, што се наш радни чс-
односн, итд. Ннје потребно
набрајати све елементе које
утичу на људско благоста-

у виду њихова међусобна нсдовољно користе средства ка и функције осталнх орга- век достигнс одређенн сте-
повезаност н условљеност. физичке културе. Можда да-

немогуће је свсстрано раз- тација алн да- не исцрпљу- зичке културе н интереса
вити без културног подизг- опште благостање наших љу- појединаца код нас још по-
ња радника и повећање ње- напротив, ослобађа н ствара стоји известан несклад који
у време кад не ради. ствара низ тсшкоћа за њен

је добрим дслом допринео стихиски потрсбно је да
да су схватања о улози фи- радни људн јасно оглсдају
вача, такође, не могу ума- задатке физичке културе у
за здравље и свестрани раз- нашнм условима и основне

културе у социјазистичком
друштву. р. в.

СА ГОДИШЊЕ KOhUJEPEhUMJE 1955 Г.

Најзад треба имати у виду

Наша досадашп>а борба за звиси од стања н ква-
литста све на спецнфичан
начин организоване материје
људског органнзма, који ка-
ко каже Енгелс, „месом, крв-

роди и подлеже законнма

и на подизању наше привре- човека па и на р-.звој његс-
дс. У томе смо већ пости- вих духовних способности.
гли значајне резултате.

Нешто другачија је ситу-
ација у осталим подручјима
наше борбе за благостање.
Реч је пре свега, о бризи за
људско здравље, развијању

ГРУПА ОМЛАДИНАЦА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ГРАЂЕВИНАРСТВО

но успорити темпо нашег Примили су обавезу
целокупног друштвеног раз-
внтка у даљој борбн за со-
цнјализам нарочито је важно
да најшири кругови трудбе-
ннка сагледају значај здрав-
турног развоја и стваралач-
ког полета за општи напре-
дак н благостање поједина-
ца и народа. Истина у томе
правцу се чнне све озбиљ-

Дефиле младости

Првн пут у исторнји тра- Музичка секција. Данас од Србије, Шопског кола ХОР КУД-а .ФРАНЦ РОЗИН- СРПСКЕ ФАВРИКЕ СТАКЛА
диционалвог фестивала На- постоје Народни квартет, Македонске свите и сплета
В|дне омлаание Параћин — тамбурашки оркестар, џез иарадних игара из околиие пажња глелалаца била је у- пријатио изнеиађење прет
оркестар — како ra популар- Врања у једном незадржи- прављена на попрвште бор- сгавља Школа учеиика у
РВО МЕСТО ззузима о- ио зову .Фроз" македонски вом темпу и ритму — дефи- би — позорницу нашег По- привреди са својнм ripc1
младина фабрике стакла. Ни- секстет и паех музика— по- лује младост. Разноврсност зоришта. грамом."
знато име у народу .банди- игара, шаренило народних
и малобро|не драмске сек- стари члавови, али нма и ношњи, складан и уједнзче- Седам мартовских дана о- Најбоља оргаиизација:
ције. На фестивалу се прет- освежења — дошао је при- ни покрет плени пажњу гле- младина села и града Па- Фабрика стаклз
ставила снага воље и у раду личан број млађих љуаи, на- раИина причала је свом гоаду Нарочито треба подвући
постигнут квалнтет. ша замена и перспектнва чари на отвореиој сцени н публици о свом културном драму, музику и фолклор.
друштва. затрештаоаплауз задовољне раду и достигнуђима.
Кад радни дан у фабрици публнке. Друга места: 1
врестане. почиње рад и жи- X 0 Р — некадашња слава У епилогу ове борбе на- 1) Драма — .Подвзла" од
вот у друштву. Доуштво и величииа друштва .Иван У такву атмосферу одјед- ступио је суд — жири je
нема радие просторије. Рад Цанкар* — данас је у фор- ном упада млазнћски али рекао своју реч: М Глишића у извођењу Ви‘
секцнја одвнја се на разним мирању.Снаге су се вратиле ше мешовнте гимназије
странама па је посетиоцу, матнци. Очекујемо и прилив .Смнрите се „Фестивал је показао при-
који први пут долази, тешко нових чланова и.з колектива. — скините ми се с врата*, лично изједначене снаге Фолклор — Више ме‘
да пронађе ово што жели До сада смо имали неколи- то рецитатори да-у претсав- организација у граду, а шовите гимназије.
ко наступа. Још много тре- ника. Пламеие речн Тандор
На позорннцн радничког ба да се ради. А планови? Петефи-а из 1848 године
ресторана н шминкерници Припремамо један концерт. пламте у гласу и покрету
поред ње, уз многобројне овог младиђа.
радознале дечје погледе, ра- Соло певачн и рецитатори
ди фолклорна секци|а. Тако су две младе и малобројне Соло певачи и забавни ма-
сваког дана 18 неуморних сжупине. Но, добар матери- кедонски секстетсу љубим-
девојака н младића no такгу јал на који се с правои ра- ци публике.
музике увежбавају покрет. чуна, али је потребно помо-
Љубав према игрн, радва ђи му да се развнје. Тако је текао програм
дисциплнна и свакодневнн .фаворите". Три и по сата
рад стављају ову секцију, У дртштву ланасраде око
бар за сааа. испред осталих. 110 активних чланова — од ПЛОДАН РАД ГРАДСКОГ
У свм раду спремили смо — тога 70% учествуЈе омла-
кажу нам играчн — сплет АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА
кола hi ЦЈумади|а. Македо- Ово је слика друштва не-
ии(е, Шопско, Нишаву и колнко дана пре општннског . Иако је позорншна сезона нутог комада. број посетилаца 7б7о',
вгреМз околиие Врања. Же- фестивала омладине. отпочела под доста тешким После ове Tpehe премије- проссчно 273 посстнлаца на
условима, услед одласка не- једној ,1ретстанн. Позориште
секција буде најбоља зато Лавно очекиванн дан је колико чланова Позорншта ре, отпочело је упоредо
и радимо овако. Претстоје дошао. из Параћина, ипак није до- спремање два комада: .Кад иећи броЈ
нам фестивал омладине, ro- шло до застоја у ралу no- нанђу деца", комедија v 4
croeaiba у нашој околини, На лииимв извођача види зоришта. Напротив, чланови чина од А. Русена и .Тако ф.рен
турнеја no Србнји и Слове- се снгурност, а и збуњеност позоришта уложили су мно- је морало бити*. драма у 3 ка за позорншне лретставе
аији и други наступн. У од величине Aoraljaja — о- ro труда да.се у потпуио- чииа од Б. Нушића. То је Ово питзнм би до идуНе
свему ie аајвећа тешкоћа ценско такмичење. био период упорне борбе ссзоне требало правнлио ре-
сиромаштн> у ношњема. А сти остварс постављени за- за квалитет претстава. Уме- ња завпси дал,и- успех По-
планови за будуђност? Ми- У препуној салн позори- даци: дати у току ссзонс тннчко руководство Позо-
слимо и за то, Од иекааа шта кроз тихи жагор гле- шест премијера и што већи ришта трудило се да са овим А сад неколико речи о
радозналих посматрача сгва- далаца очекује се почегак. број претстава у граду и о- комадима, ксји претстављају унутрашњем животу н раду
рамо пионирску групу — 16 Свим присутннм додељсн је колннм местима. различите драмске матернје, Позоришта. Пробе се одр-
чланова. Деца cv имала већ програм вечери. Још раније достигне што је могуће виши жавају сваког радног дана
аекотнко проба. Рад их о- Да ли he успети? — пита|у За релативно кратко вре- ниво у погледу верног ту- од 17 до 20 часова. После
душевљава, а вас забавља|у се многи лрисутни. Међу ме спремљена је и приказана мачења сценских ситуација свакс премијере врши се тс-
њиховн први кораци и не- присутннма има прилично прва премијсра: .Људи без и изграђивања лнкова. Осим мељна анализа претставс. 0
спретиост. То |е наша драга стаклзраца, али конкурев- вида*. драма у три чина од тога, повело се внше рачуиа стручном уздизању чланова
публика. Очекујемо ла наши ција преовладава. Ј. Кулуноића(8октобра 1955). о декору, костимима, шмин- води сс рачуна. Кроз читање
■аступи и успеси скупе још После месец дана прнказана ки, светлосиим и другим е- драмске литературе идиску-
aehu број играча na да фор- Beh сам почетак вечери јс друга премијера: .Покој- сију подиже се уметиички
мнрамо и другу групу. — драма, на завршетку дуг ннк*, комсдија од Бранисла- рада нису нзостали. И пуб- ниво чланства. Сем тога, ове
аплауз и појава извођача ва Нушића, а затим је у ре- лика која је гледала комаде: годинс је један члан Позо-
Кренусмо даље праћени комада, на захтев пиблике, кордном времену спремљена .Кад иаиђу деца* и .Тако ришта провео 'месец дана на
звуцума хармонике. На ула- довољно говоре о успеху. и прнказана н тређа преми- је морало бити" нмала јс семинару за режнју у Бсо-
зу у фабрику портир нам јера: .Скамполо", комедија прилнке да види декоративно граду. а једна чланица је 15
рече да .глумци* пробају у За драмом се ниже остали у три чина од Д. Никоде- и костнмски солидно onpe- дана изучавала шминкање у
.персонално". Улазимо у програм. Посло паузе од 10 мија. Овај комад је спре- мљене претставс, а исто тако Народном позоришту у Бе-
радну собу н за тренутак минута — како пише у про- мљен за 17 дана. игран првн н успеле покушајс извођача ограду.
чекамо док не заврше ,пар- граму, уз пратњу Народног пут на Дан Републике - 29 да изађу из оквира оне стс-
че". У разговору сазнајемо квартета чило и лако изво- новембра пред дупке пуном реотнпне интсрпретацијс no- Што се тнче матсрнјалне
да имају 14 чланова При- де се кола из србије. Почев салом, а ових дана је дата зоришних лнкова, тако свој- ситуације Позоришта, она
према се драма нз окупира- и тринаеста претстава помс- ствсне миогим позоришннм је, благодарећи разумевању
аогБеограаа. Пред њима су, аматерима. НОО, задовољавајућа.
кажу. озбиљни наступи н
Сада је у припреми шсста. Позоришни савст, као ор-
дранске омладинске групе ган друштвеног управл>ања,
у гралу. До сада смо три сезони: .Ссоски кмет", ко- пружа велику noMoh Позо-
пута узастопно заузимали мсдија из ссоског живота с ришту н у сарадњи са упра-
прво место, а на међуград- певањем у 4 чина, коју је вом позоришта и умстиич-
иаписао садањн управник no- ким веђем настоји да рад
лу такође смо билн иајбоља зоришта Чеда Јованонић. У ове наше културно-просве-
драмска група. Материјална комаду игра цео драмски тне установе буде што бољи.
средства за рад секаије су ансамбл (око 20 извођача).
мнвималне. Зато и пЛанирамо Радња комада сс одиграва
коиаде који ие изискују ве- у нашој околини, уочи Дру-
лака средства. гог светског рата.

Позориште је досад дало
30 претсава (25 у граду н 6

ПИСТ РАДНОГ КОЛВКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ. С-ТА.КЛА

Спољна трговина омогућује извоз ШУПЉЕГ
нам извоз робе која се у

одређеном периоду јавља

као релативни вишак

* вреаност супстанце стакаа коЈе се
извозв. ПроааЈом уиутар зеиљс по
ценама испол вреаносги супстаи«
Y Београду је 17 марта 1956 године одржано иастнЈе само преанвање врсаностн

сађетобање ећономиста и комерцијалиста из Јеаног преаузећа у аруго ааи
вреаност не преаазн границе uamc
земље: међутим. нзвозои по tsa-
индустрије стакла y нашој земљи на коме

За вашу привреау. обзнреи ва је Пера Илић, шеф продаје С Ф С одржао наае а можс аовести ао отежаважа
спеивфнчве усаове шеког разв«тка. привреаннх н животпнк усапва у
сппооаљнтанакатругонвонаава,вoaнaаoвоcаioа олнмреађенкаа- реферат ћоји доносимо
уртовчцвату| вваажвговеет,тЈаечрке"Рв“а"ше'г"«п«р"о■-
вревиог н друштвевог жнвота: *
аеУвпр->овсавврооаннвмноа иумаIтI'еUрIOн|Iаааземкољ|ин
ail провзвоаимо у веаовољввм ко-
авчваама. o«oryhy|e ван нормаано

ннаавпоидгеатаааиполторбевбЈеалмомфавћаеагатнрвжхвошртва-

втуру еашег взвнза и увоаа. иа-
cвогр«рравHиаевiњркфо-аамапнзаееинхнуaтпнaеоsатоаaаноi.eзтов.Моапаљаонесаи"твеоппизерваноаоунпсзовтпљрориаеоа---
произаота вншег степеиа израде:

љие тргониве аа вашу прннреау
впоажмиажосетнаим уалаосгаугаеиазввмозо«. поЈесрсбнвуе
смемо им-убити из виаа ла успех
апеостгоачгнкоуатенмаснхзавпоизмуапоккор|енћесеозиоаве-
прнвреаа. Шуаље ствкао сразмерио
чествуЈе у Формираљу тртовниског

тприесбевоиаjшe егnpаeеaвiнoзinн<oг врзенжеитииа.прпоо-
ко|има се извозиао н извози и

стнареи«1ве eepeaiHBK н фнктнвних
кобнтака прн извоз а са аруге
што BehH нзвоз
стакаа обраченааао сс коефицаЈ-

взнога оствареиих левиза пр-атзе-

пљивза« по саобозном курсу кзЈ«

У 1955 гоаии« коефчинјемт |е

рн аиференпноао ваауте гоема ја-
чивв, а крегао се око авоттруког
званнчиог. Оа остварених аениза
оееаузећу је п.ипааааз У*'о коЈи
саобоаиом кугсу. впк |е 95". оои-
пааааоЦДФ-у по обрачувскомкурсу

иааажењ« зарааиЈ«! контериЈума

се упа.'ћу|е у ЦаФ: КоеФепиЈенат
HTiioia о(2стДао—Јеоаивсотсивокао2).и Зуа 1е9в6у6
гоавни

пропис HOI« треба аа орвЈевтише
преаузећа еа извоз по вижим «о-

таквим саучаЈевима имаће преау-

СтраавА 1О

ЛИСТ РААНОГ КО.ЛЕКТИ.ВА СРИСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

СТАКЛА рддшгекм савет
РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ КРОЗ СЕДНИЦЕИ ОДЛУКЕ
Вкмне
ВЕЗА 0РГАНА САМОУПРАВЉАЉА
И КОЛЕКТИВА

Редавција „Наше стакло" y наредним бројевима доносиђе чи-

злога праћења рада и одлука од стране
друштвене заједнице.

Записник се обезбеде средства за рад.

Са седниие Р дничког савета Српске фабри- подизања

станицс за индустриску во-

Седници присуствуЈе 48 чл. Радничког савета. да станица не буде на
Седници не присуствује 7 чл. Радникчог савета.

ДНЕВНИ РЕД:

Стаменковић
ези са изградњом лончаие

Tpeha тачка дневнога реда. ња ових обЈСката и убеђен исмо у могућности да од-
ничког савета. Предлог Веље Геленека за-

После дискусије

директору диоц грађевинскс групе, о- винских радова у овој го-
предузећа. Из излагања дру- бавезује сс да he извршитн
ra Стамснковића, види се, да
фабрика располаже са сред- ОДЛY КY

стити за издвајање грађевии-

Можда се неће моћи кори- (инвестициони фоид среза) 3.050.000,—
стнти само срадства из фон-

Сретен Петровић, је го- (фоид за инвестиционо одржавање) 800.000.—
ворио о неопходности изво- 3. за нзраду црпне станице индустр. 2.600.000.—
ђења грађевинских радова. 1.200.000,-
4. за тротоаре поред објеката 9.230.000.—
Предлаже: (фонд за рсдовно одржавањс)
— да сеЈобјекат, црпна
станица иал 5. за зграду лабораторије
путсм, као и (инвестициони зајам републике)

(фод за инвестиционо одржавање) 8.000.000.—

7. за рушење мешаонице у старом погоиу
400.000.-

хвапена, jep. први захтевз 8. за земљане радове на планирању кру-
а други јер се због га и одржавању колосека
>аних грађсвинских ра- (фонд за редовно одржавање) 150.000,-

у овој години. 9. за разне снтне радовс на одржавању

грађевинске групе, али није (фонд за редовно одржавање) 2.000.000.—
сигуран да he грађевинска
група MOhn извршити овс ра- 10. за оправке кровних конструкција. бру-

Предлаже: дионица. као н одржавање кровних no-
— да се план грађевинске (фонд за инвестиционо одржавање) 5.000.000.-
групе прихвати, а да секре-
таријат прсдузећа тражи са- иове брусионице 3.500.000.—
гласност од надлежних орга- (инвестициони фонд среза) 1.600.000,—
на за повећање радне снаге за одржавање путева у кругу 14.000.000.-
ако то затреба.
Инж. Недељковић Михајло. 13. за израду жичаре
(инвестициони фонд срсза)

ЗДПИСНИК СД СЕДНИЦЕ РДДИИЧКОГ СДВЕТД

— наСгавак — техничким и економским о- већања плата и прављсње вету на употребу заштитних Ана Мслцср, говори о ве-
Предвиђена средства за из- бразложењем. лабората предлаже комисију бундн, рукавица, чизама н ликој норми у брусионицн
вођењс горњих радова су са- као и о малој заради због
Комнсија предлаже да се осталих сретстава ХТЗ. na је
није било могуће обрачуна- трансформатор расходује. решено да no истоме пре- ОдлYka
ти их тачно. 1. Дуна Хаџић дузму потрсбне мере Управ- Питање норми остањља се
на дискусију Управном од-
2. Мирко Јовановић нн одбор и дирсктор бору и директору преду-
Прочитан је предлог ру-
3. Миодраг Борзош Раднички универзитет у ководиоца и пословође ста-
рог погона за нзмену Та-
ОдлYka 4. Милојко Милошсвић Параћину, oćpaha се са мол- рифног става на ручној из-
бом да му се додели износ
Комисија у саставу: Усваја се предлог коми- 5. Миша Јовановић од Динара 200.000.— што
му је потребно ради оства-
I. Инж. Велимир Ранчићсије, да се основно срсдство 6. Среја Јовановиб рења програма Радничког у-
трансформатор АЕГ бр. 7. Милоје Ђукић
2. Радисав РајиН ,
203299 расходује и уступи 8. Братислв Ђорђевић ниверзитста.
3. Јоваи Рацковић (поклони) одбору за елек-
9. Дракче Матић Расматрајући молбу Рад-
поднсла је извсшпј о стању
тсретних кола марке .Доџ’ ннчког универзитета Радни-
чки савет јс донсо
3 тоне са техничкнм и еко-
номскнм образложсњем. ради тегли од 6 литара н
(Ковиснски иавештгј јс састакаи ОдлYkY балона од 2 до 10 лнтара.
додељујс сс радничком у- Максимална Тарнфна станка
Комисија преддаже да се ниверзитету износ од Дина-
ово основно срсдство рас- ра 100.000.— (стохиљада) из
ходује.односнозамениновнм. фонда за самостално распо- ОдлYka
лагање на име помоћи за
ОдлY k а стручноуздизање.економско Раднички савет, разматра-

уздизање радника н одржа- јући молбу руководиоца и
вање курсева страних је- пословођс старог погона, у-
Раднички савет је одлучио
да се извршн набавка од- сваја исту, т.ј. да се тарифна
носно замсна основног сред- СА УСПЕЛЕ ВАТРОГАСНЕ ВЕЖБЕ Y КРУГУ ФАБРИКЕ Срески комитет Народне ставка noeeha на 65 динара.
ства теретна кола марке омладинс се обраћа са мол- (за стручност 51 дин. за у-
.Доџ' 3 тоне. бом за новчану nOMOh која словс рада 12 дин. и за од-
му је потребиа ради органи- говорност 2 дннара), — у-
Влада Ђорђевић. шеф ко- зације рада омладине на свим
мерцнјалне службе, износи пољима дслатности. купна 65 дннара)
захтев стоваришта Српскс
фабрике стакла у Скопљу,
да им се купн један камион трифнкацнју, стнм да га онн После краће дискуснје, у Одлy ka ничког савета завршена у
за експедитивнију испоруку непрепродају.
робе. Говорио је и о реа.зи- којој су учествовали скоро Радннчки савет дајс молбу 15 час.
зацију робе у стоваришту. сви предложени у комисију, Среског комитета народне
предлог је усвојен.
која бн се, давањсм камиона омладнне на разматрање и
на употребу, свакако пове- Дуна Xaunh, говори о пла- ЈБуба Стаменковић је од- решавање Упрзвном одбору. Драг. ЂураК
тама стаклара, које су прсма мах рскао комисији да треба
његовом мишљењу мзле. на- да од СНО-а траже саглас-
рочито код BOha радилишта. ност за !•/<, од 5% колико
ОдлYkа Председник Радничког са- се највише може дати. а до-
бнлн смо 4% нз остварене
вста, говори оТарифним npa- добнти. Ако СНО да саглас-
вилницима у овој години, ност, од тога се месечно
Да сс изврши набанка те- који су врло слаби. Преду- можс карисгити за повећзње
ретног камнона марке ТАМ 3ahe може да изврши изме-
тип .Пионир' 3 тоне, н у- ну. Слаже се са тим да треба око 200.000.— ди-
ступити га нашсм стоварн-
шту у Скопљу. Камион he извршнти нзмсне у нашем
бити основно срсдство Срп- Тарнфном правилнику код
ске фабрикс стакла, а са њнм свих квалификација.
hc се служнти стовариште у Предлаже да се ово пи- Мснза при нашем преду-
Скопљу. тање поново размотри. 3ehy, због елсментарних не-
погода у 1955 години, била
Саслушанје извештај стру- Сретсн Петровић, оее го- је у губитку 331.108 динара
чне комисије у саставу: дине тарифни правилници сс na сс сада ресторан .Борац'
немогу мењатн. Законодавци обраћа радиичком савету за
1. Инж. Вслимир Ранчић раде на усклађнвању платног покриће.
2. Веља Геленок система за читаву земл,у. Ми
Послс дискусије у којој
3. Миодраг Кнсжевић бисмо овде могли да при- је шеф рестораиа указао на АКО СЕ ВИШЕ
прсмимо један елаборат и недостатке и осталих нсга- НЕ БУДЕМО СРЕЛИ
За расходовање 4 венти- пошаљемо надлежнима на тивности које су се јављале
латора и једне шмир шајбнс, расматрањс. пре његовог доласка за ше-
са техничким и економскнм
образложењем. Мирко Јовановић сматра фа ресторана, раднички са-
исправним што је ово пита- Ако ее иише ие будемо срели

њс истакнуто, јер из тог
разлога из дана у дан, фа-
Комнсија лредлаже да се брику напуштају стаклари. ОдлYkY
ова основна средства расхо-
дују и замене новнм. Борзош Миодраг, слажс да се рестораиу .Борац'
ОдлYRa се што је ово питање по- при предузсНу СФС додати реци људиид (едиом:
стављено. Плате би се моглс износ од Дииара 331.108.—
повеђати из вишка добити. на име покрића губитка у

Радничкн савет усваја пре- До сада је било речи само 1955 години. ЧЛАНОВИМА СИНДИКАТА И РАДНОМ
длог стручне комнснје, да о стакларнма у старом no- Прочитана је молба нашег КОЛЕКТИВУ ЧЕСТИТА МЕЂУНАРОДНИ
се основна средства 4 всн- гону, међутим, дискусији,
тнлатора и једна шмир шај- Будисалић Миша, предлаже стипендисте Предрага Ми-
бна расходују. односно за- да се и нови иогон узме у лојковића, студента електро-
обзир. техиике за повећање стипен-
дије од 6.000.— динара па
Бранко Вујаснновић, прет- навишс.
Саслушан јс извсштај стру- ссдник синд. пвдружнице, је ПРАЗНИК РАДА
чне комисијс у саставу:
говорио о раду Удружења ОдлYka
стакларске издустрије, и он да ово питање решиУправ- ПРВИ МАЈ
1. Инж. Велимир Ранчић је дат скупштинн на разма- ни одбор.
2. Која Антић Прочитано је писмо СНО-а Извршни одбор
број 4647/6. III. 56 у коме се Синдикалне подружнице СФС
3. Влада Волфан Претседник Радннчког са-

за расходовање трансфор- вета, за детаљну анализу н
матора АЕГ бр. 203299, са испитивање могућности no- скрећс пажња Радничком са-

Страиа 12

ЛИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

ШТРАЈК РаДНИКА српске фабрике стакла у парађину

— нлставах са 5 стране — да наређује н контролише њо Копарец, секретар Са- ника, потврдила је, aeh од- фабрици, који су се веумо-
roj страни: .Solidarila i Bral- правилну примену свих за- веза фабричких радника у мах управа фабрике својииi рно борили против управн-
stvi' (Солидарност и брат- штитних одредаба Закона о Београду и дописник .Рад- протестом на следећи начин: ног захтева за увођеље ду-
стао). За таблом су ишла радњама у лредузећима, ра- ничких новина'. .Поштованом социјалде- жег радног дава у фабрици.
упарађена леца, а за децом дионицамак трговинаиа. Под мократском Савезу радввка
браћа и очеви. У њиховој његовом управом Је ciajaaa бвоме мииистарском зло- и радница — Београд. На ово писмо фабричне
групн било је Чеха, Поља- и сама Инспекција раха, A чину, који је претстављао управе уследио је одговор
ка, Немаца, Словака н Срба. ето, ресорни министар је, о- најгори преседан и најопа- Ми читамо у новннама Савеза фабричких радника
вако саи и лично, погазио снији пример за општу са- .Стакларски радник' — ор- из Београда са оваквим при-
Када су стизали пред дру- тога дана члан 58 овога За- ботажу радничке заштите, ган Савеза сгакларских рад- медбама и напоменама:
штвени стан, грмну иаш пе- кона у параћчнснОЈ фабрицн дода.ла је већ сутрадан у- ника у Аустро-Угарској — .Господо нз фабричке у-
вачки хор .Пролетер": ,У- стакла. ilopea тига он је, права фабрике cuuj злочин: од 20 јула текуће године. праве, пинизам је то кад ви
стајте несретни на свету.у- без икаквог стида и гриже да у иашо| фабрнцн постоје тврдите да су ваши радннци
стајте кога мори јад!" Уз- савесги. гледаокакодеца од 6pojy радннка, сумо зато, ■есугласице између радника задовољни и да никакве не-
вицима одушевљења није 8—12 годнна — још у већи- што поменутог дана, када и фабричке управе и да сугласице између вас н ва-
бало краја... ни женска деца — раде на се по 3.U.P. ннје смело ни рздници ве треба да долазе ших радника не постоје. Зар
преношењу стакла у фуруне радитн, нису исгерали пуну оданде у Параћин. отказати посао толиком бро-
По гласу чл. 58 Закона о за каљење. Деца -Koja је радну иорму.
радњама, који је важио од требвло да су у школн, а Пошто је та вест потпуно ју људи што ва други даи
I јула 1911 гозине, билису ие у фабоици. Деца којој је У вези са овим новим су- иеистинита, о чему се мо- Духова нису израдили оно-
радннцн ослобођеви од рада Зак н о радњама забрањи- кобом управе фабрике — ко- жете код наших радника у- лико посла колико вам је
на други дан Духова. Ме- вао да у тоие узрасту раде ја je погазила закон и глав- верити, тражимо да се по- требало за покриђе трошко-
ђутим, vnpaea фабрике ста- у фабрици. не групе фабричких радника бринете, како би та нотица ва око гозбе. Зар стално
к-п у Параћииу наредилаје — који су проте тонали na- убудуће изостала. позивање радника у канце-
1912 године да се тога дана — Лепо je гледати рад тих сивном ре.истенцијом, оба- - ларију и викање иа њих?
ради, зато што he доћи ми- машина! - узиикнуо је оду- Да смо ми нашим радни- Зар приморавање људи да
■исгар народве привреде — шевљено један члаи коми- ких гадннка Србије зве са- цима у потпуној сагласно- вам даду нзјаве како ничега
злогласни непрнјатељ рад- сије, кааа су у дирекгоро-
ника —Милан Капетановић вој зграаи поседали око ми- страни, позиваЈуђи их да ким даном добијамо масу . немају иесагласног са вама?
— ради прегледа рада у нистра за богату трпезу. с п р е ч е врбовање њихових молби за пријем на радкод Па зар и ово ваше писмо,
фабрици стакла и новога по- необавешгених стакларских нас; многи који су отишли које сте нам послалн, није
стројења електричне инста- .Министое Капетановићу, радника за Параћинску фаб- од нас, пријавили су се no- срачунато на застрашивање
крв ралничке деце he пасти рику. ново на nocao. радника?
Манмстарствоиаподне при-
као је и нанисао тааа Фра- Оправ заносгн важностове Изволите ту ствар на ње- Ви се варате, господо, кад
Б0РИДГЕАЦИРАНДАНШОИГХКОРЛАЕДКНТИИКВАА■реде било је надлежио мере Савеза фабрнчких рад- иој истинитосги испитати и
преко јавности изиети нешто уверити и за вас he
боље бити да нас од свега
С поштовањем, Српска поштедите. Мн вам поручу-
фабрика стакла А-Д. у Па- јемо да наи са таквим сво-
раћину". јим писмима више не доса-
ђујете, већ да људе, којима
Варалице из управе Па- је посао неоправдаио отка-
раћинске фабрике стакла зав, вратите у фабрнку, а
ставиле су ово писмо ва ве-
мачком језику, јер су једну
његову копнју исговремено
послали н редакцији „Ста- године запослеви у вашем
кларског Радника' у Бечу. предузећу. да вратите, пре-
A учинили су све то зато ма гласу уговора, наплаћене
су имали своју прикривену путне трошкове, учињеие
намеру да се новим рад- приликом њиховог доласка
ницнма из иностранства за- из Чешке и Аустрије у Па-
мене тадашње радвике у ₽а,1И" Пше П. ПАВЛОВИЋ

ОТКРИО САМ ЗВЕЗДУ

М испуњава у потпуио- до сада на неограђекоЈ и дечЈе летовалиште у живо- Тетивом ззпетом светлост убризтава
стн хмгиЈенске н педаго- писном прсделу реке Грзе. иагу. комотиу као коров
шкс усдове коЈе треба дл прљавој пољани. Исто тако овај колектив и кроз гопицање свој по.т ми одава
'в.ма Једна школска зграда. прима у госте већи број де-
За време зимских дана, це из града и околних се- свој морад не скрива лобањом порока
ву прелузећа фабрнке ста- кад год Је затребало, да ла, дели им поклонс и упо- ВОЉЕНИМ
кла, она се ипак уредно школа не бн обуставља.та знаЈе их са животом и ра-
одржава. Предгзеће |е о- дом радника у овом пре- Никли сте са првим весницнма nponeha
творнло поссбан улаз sa рад, пружала помоћ у у- да 6и улепшали и онако леие
школско двориште и по- гљ\' тако, да су малишани дузећу. На оваЈ начин, и дигнуто првим сунцем
v зимским данима неоме- поред других форми рада.
шко.тско! згради не посто колектив фабирке стакла
тано радили у топлим у- показуЈа да не живн у у-
се деца за време шко.тског чионицама. ском кругу предузећа, већ
одмора склони.ла када |е узима великог учешћа у
рђаво време. Фабрички колектив у сва-
кој прилици, показује пуно ставни део.
Ових дана је ко.тектив разумевање за потребе наЈ-
фабрнке предузео мсре да
се школско двориштс огра- млађих. За врсме ДечиЈе
ди и тмме деци створи мо- недеље, ова| колектнв даЈе
гућност да се nrpajv v чи-
стом двориштг. а не као видне суме новаца фонду
за заштиту деце, из којих
средстава се сада подиже

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Првомајско јутро Улого РПДВИКП

Осврннмо се у ово плаво јутро, у сведоче наше руке које једаиаести пут дижу у побољшању
ово велико јутро које остаје за своју заставу, заставу радних људи.
нама. лгпонимо се за она велика зравствене заштите
Једанаести пут корачамо у празнична

јутра — јутра славља радног народа. поред хумке погинулог и мислим: .1
Осврннмо се. Једанаести пут са фаб-
тог рада.
брнчких димњака лепршају се црвене за- вамо своје заставе слободе, јер ћемо умети
ставе; једанаести пут девојке уплнћу у да на сваком новом фабричком днмњаку
венцс своје најлепше цвеће; једанаести пут дигнемо нову заставу, да на свакој црној
у слободи славимо велики празник радног ораници посејемо нове успехе, да би из
народа - ПРВИ МАЈ.

МОРАВО ▼ РАДНИ КОЛЕКТИВ
чвдг
Мораво лепа
Мораво најлепша ,BYK КАРАЏИЋ
Y земљи српској
На свету једина

Jep си ми љубав сва Ч ЕСТИТА
Кад течеш тихо
Кроз тај крај ДРУГАРСКОМ КОЛЕКТИВУ
СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Кроз њега тече | МАЈ
Река најлепша

И мој родни крај

Илића — ПашајлиЈе (заклан Највећи штраЈк десио сс Франца Козноса. Највсћи
од четника фсбруара 1944
Јао чстири мсссца, После
лара, Божидара Јовановића, задовол>ења радничких за- број чланова’ партиЈе бим

Раднички покрет електричара, Радомира Јо- хтева штраЈк Је окончан ЈЈочела је органнзована
вановића. слектричара и 28 октобра 1928 године, ко- борба. Партиска ћелиЈа ста-
између дба сбетска рата других. Јам |е радничка класа фа- вила |е себн у задатак 1930
брикс стакла у Параћину да организује једнокултур-
Први органнзованиуспех. против власника Абела из- но-уметничко друштво, ње-
војевала нови радни уго- ra у Параћину тада
параћинске оар у коме Је прва тачка није било. Форма просвег

успех комунистичких кан- Ја. Поред осталог и беспла- не делатности у условима
монархо-фашисШичне дикШа-
дидата на изборима 1921
1 године. Први комунистички Борба ннје била заврше- туре створила је идеалне
кандидат ко]и је изабран на. Она јс тек почела. Без услове sa развој раднич-
Природно богат крај, али дели, да се задужује код на листи комуиистичке обзира на уговор, власник ког покрета. Ствооено fe
странке бно Јс Павпе Па- Абел преко својих штито- друштво „Иван Цанкар*
Је била слика Параћина npe дустрија почела да проди- вловић. Муњевитн ударац ноша немилосрдно Је почео коЈе Је активно почело м
тридесет и више година. О- коЈи |е задобила млада терор. Радници су осети- ради. НаЈјача и наЈвећа сек-
бично се мисли да Је по- овога краЈа, комс he орга- бесу ниЈе успела дуго да ли да без јаке организације циЈа била је хор. Створе-
тешког живота већег броја низовлне обликс дати мла- се среди, а за то време и- на је била н рецитаторси
да радннчка класа, васпи- група. група за скечеве <
др. Раднички позориши
комади су често пута би-
ли на репортоару култур-
поморавског [ала све већи број приста- диктатура проредила је ре- ног друштва. Излети ст
краЈа Да |е npe ње било све лица у редовима радника Јим борцима. Створена Је били саставни део живоп
лепо и идилично. Ако се овог младог радничког овог друштва. На њнма ci

јалих давних година, и у- партиска ћелија прско ве- се радницн договарали, И

зе hs Београда. први са-
питамо како се онда жи- ште нашег града била Је састанак је одржан у ћу- хнику, повезивали са
вело, стариЈи he се нерадо личковића: штампара, Јова-
пријско шуми Чланови пар-

на Ђокића, опанчарског брици бнло Је више штрај- тијс били су; Сретен Јова-
новић, Ситер Иван, - Хра- дини 1933 године где ј
ленашки капитал цветао, ка- радника (заклан од четни-
ка 1944 године). Милоша сноЈ борби стицана су овде. ста, Бинцл Бауер, Пепи Бау- „Шареној Кафанн" при

лиет Р А Л И £ Г К О Л Е К .Т И Б А СРПСКЕ ФУБРИКЕ СТАКЛА

Чување законнтости

рити. На директау крађу, затварају очи пред се оаи код нас често мењају
се pearvje и то је добро, јер се наш привредии систем
ДанЈс се много више по|а- нас по криииналу не стално дограђује, то смо
вљују нови облици оштеће- гоие, а други да одобравају. штвеиу одговорност, Ков-
ња друштвене имовиие и Зато мислим, нема теже кри-
народне лривреде, као што вице према колективу и це-

изигравања законскнх npo-
писа и уредаба. Према томе.

теријалке штете кашој при- лификујемо и јавио осуђује- темеље и засиивају на њиа
вредн. Обично мо. Међугим, ја морам репи, слабости, не зато да би кри-
одређена .теорија- ■ како је да је за ммоге ствари до
то у интересу предузећа и сада било гледање кроз np- с једне стране наслеђене су
колектива. Поред таквих ђа се измена односво допу- заосталости, а с друге стране
„објашњења" која у су- ва кривичног закона, што je
свакако минус за наш доса-
они, који
колектнву
i заједнице.

за борбу против таквих сла- проблем се не поставља да-
нас само у томе да се треба
који се јавља

ЈЕДНО JYTPO што je неморално, што је

наца или не. У питању je
што га обично виде и обу-
ганизациЈе и предузеђа кад

бости значајну улогу има

сплежи и других малогра-
објективна

ж. мплосављевнћ

ђсна приредба. На овој при- Годиие 1936 у пролеће о- партиску организациЈу фа- Прослава 1 маја1940 вор. Y њему Је стаЈало да
редбн велнки је успе.х по- стаће незаборавна приред- брике и запретили читавом Чланови партиске орга- се место Првог маЈа слави
жњсла Славка Ђурђевић, ба коју fe приредило дру- друштву »Иван Цанкар«. Y 6 мај Ђурђевдан. Као је-
(стрељана у логору sa врс- штно >Иван Цанкар« у Ћу- граду су се ови догађаји низациЈе Фабрике стакла дан сви радници су се ус-
ме рата). са приредбом дао јс Жика биЈачком ставу буржоаске
Петровић адвокат из Ћу- што Је поново ожнвсо рад
На једном излету дру- прије. На програму су биле нирана прослава П р в о г Комунисти у Параћину
штва „Иван Цанкар" у Кра- рецитациЈс и хорске песме. Сисевац и Београд. су убедљиво тукли на из-
гујевцу 1934 године радни- После првог хапшсња н приско брдо. Партискаор- борима sa радничке пове-
ци из овог места замолили Приредба |е уреднопри- ганизациЈа уочи Првог Маја, рснике. Писте комуниста
cv раднике из Парађина да низациЈе у Фабрнци стакла, добила је ра-новрсан ма- су биле црвене. Први из-
им помогну да они оснују је објавл>ена хнмна. Орга- ко|а јс вршила улогу мсс- јима |е читав Параћин био бори су били поништеии.
истодруштвоса истим пра- иог комнтета, пришло се из.тепљсн. Фабрика стакла БуржоазиЈа |е и несвесно
вилима. Створен |е иници- родицама и оста.ти радници. поново стварању партиске и Фабрика штофа су се учила раднике парламен-
јативни одбор од 16 дру- Када |е хор запевао рад- организациЈс. шарениле пропагандннм таоноЈ борби. Сваки пони-
гова који cv билн сви по- штени илбори био је ioiu
хапшенн Јер нх Је тужио ннчку химну »Интсрнацио- Y Параћину је стигао стичке програме. Па дру-
један повереник Радничке налу« први редови а за Ђуричић са службом. Од-
коморе који је рекао да партиЈе Југославије, како повсренике комунисти су
желе основати друштво са срески пнсар. Сутрадан и Фабрнци стакла. За секрс- да се прослави Први Ма|. опет добили већину.
комунистичким тенденци- челник били су смењени пред наступаЈућом буром На све Јачи тсрор бур-
јама. На залагање комуни- што нису забранили »Ин- ли Раде Ннколић - Пикула,
стнчког адвоката Шуке свн тернационалу«. Целати на- МихаЈло Илић - Куља, Ли- читаву^ жоаске диктатуре, радни-
су били пуштеии из затвора родни у ликовнма жанда- митриЈе МарЈановић - Мика
али протерани hs Крагу- ра. почели су битку за бит- ром одговорили. Такођс |е
ком да губе. Радници су * говарала хапшењем н npe- свечано прославл>ена Но-
рили су бакљу у лику свог се снашли. Почела |е борба
радничког културно умет- режим био труо. у Фабрици стакла. Три ме- дан у читавоЈ земљи су
ничког друштва. За чита- сви синдикати сва радни-
во врсме његовог постоЈа- Капиталисти нису издр- шене ослободио. чка културно - уметничка
ња непрекидно се радило Новоформирани >Југо- друштва sareopeHa. Орга-
у њему и даване су прн- низација је била растурена.
рсдбе за раднике. Лолази-
ла су друштва и из Бео-
града. као »Абрашевиђ«.

ЛИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА српске фабрике стаклА

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ РАЗГОВОР СА ЛЕКАРОМ

Изабран је нови АЛКОХОЛ И СПОРТ
раднички савет
26 априла одржани су И5- тересовали за утицај алко- освајачи врхова и други, би- физичке културе народа. По-
хола на спортскс тренннге, лн трезвени људи. Духом, а вања све бољнх спортских
бори за раднички савет на- успехе и на процес одмара- резултата.
шег предузећа. Избори су
били веома успешно и до- овлада светои. и свежом водом. хола и дувана шкоди нашој
бро организовано спрове- попили чашицу коњака np’e и тако Долази до веће има- спортској способности. те-
утакмице постнзали су сла- гинарне снаге. Алкохол хла- Нико се више не смеје лссно и душевно. Не само
вом месту налази се III из- спортистима којн уредно жи-
борна Јединица а затим сле- ди и слаби тело, а тобож
ra грејс даје му снагс. Прс-

Изабрани су у раднички жестина и вслроиииимгиост радне способности.
савет СФС • Параћин
I. Изборна једииица баш треба да Међутим, знамо да алкохол РАД СТОНО-ТЕНИСКЕ
ције, услед алкохола, већи и срчани рад мали крвни при- СЕКЦИЈЕ
Јовановић Станко је но добитак због почет- чара све ово убрзава и по-
Ђурић Драгомир ног надражавајућег дејства теређују срце и крвни судо- „БОРАЦ“
Трифуновић ббрен ви а то све смањује спорт-
Милошевић МипоЈко алкохол отклања кочење деј- же се на цил, н побеђује секцијз верен>е. На турниру је играо
Филиповић Никола перифернс цснтрс. Међутим, добром тсхником и мозгом. После
не слажу алкохолом да от- координацију, способност о-
Иванковић Слободан ласка два играча из клуба.
Бранковић Ранко припремама, ност да крсне сувише брзо У екипи су остали од ста- бије које je одржано v Ле-
Севић Владимир тренингом, добрим загреја- н напред, да распе своју сна- рих чланова Стаменковић, сковцу. На овом такмичењу
Ђурић Живојин вањем пред старт. Утврђено V да рђаво оцени против- тастрофа била још већа то: Ниш. Краљево, Крушс-
Хацић Ђорђе јс да пола литра пива сма- главни организатор ове сек-
Аранђеловић МиливоЈе њи способност спринтера на ције и секретар В а н е к еерево н Параћин. На тур-
Салетии Еда 100 метара за два метра. За- хтео је да оде v Пулу и све
Пантић ЖивзЈин
оних који нису пили. Мале дужност и рад у клубу i имали резсрвног играча. ij.
II Изборна јединица ставља свој нормални ток. дз је Слободан Серафимовиђ
Петровић Сретсн имао право настуца који сс
ВуЈасиновић Бранко поново вратио нашем клубу
Милановић Влајко после двомссечног играња
Аћимовић Милан
Јоцић Рајко помаже и разво) техничк пно око 40 чланова. који није могао да пође Стамен-
ПеЈовић Драго мичс се са наслов првака
Ранић Станимир ПРВОГ МАЈА ГЛЕДАЋЕМО 1956 годину.
Плавшић Мирко но и резултат тога су добра
.ЈШПИГ* и ..1ВЕСН1Г
III Изборна јсдиница
Ђато Мурадиф Јаиоскопеки рв lapuioap у мају — -

Ванек Руди „Јадран** „Авала" једанаест утак-
Дозет Милица У међувремсну иа Плсну-
1- 6 Хаака 1-6 В 8сн а јатељских сусрста требало у Стоно-тениског Савеза
IV Изборна јединица 9 - 13 Пурпурва долина 9 - 13 Пбноћни љубавници да наиђс првснство зоне то
Ђорђевић Братислав 17 - 20 Заробљени град 17 - 20 Дај гас, Џо
24 - 27 Ојоли
Ђурић Милевко • 20- 27 Могаибо
МихаЈловић Станнсав
Лазиђ Бранко РАДНИ КОЛЕКТИВ од њега могли да створимо
Стефановић Раде - ског Одбора за срез Свето-
Аранђеловић Мића зарево вашим руководиоци-

V Изборна јединица СРПСКЕ
МатеЈић Драги
Ђокнћ |ован ФАБРИКЕ
Јовановић Ивлн
Шљивић Борисав СТАКЛА Параћин

VI Изборна јединица ЧЕСТИТА СВИМ СВОЈИМ рац' из Параћин .1.111 I М..1И l.l
Аксенти|евић Коста ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА
Грбовић Мило)’е
Живковић Влада Ћуприје. Н.з овом турниру
Милановић АндреЈа
ПРВИ МАЈ

Штампа.- Графичкс прсдузеће »BYK КАРАЏИЋ« - Параћин
улица Максима Горког 9 — Телефон број 50

ПРОПЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ CEI

СВ ТИТОМ ЈЕ НДШД ЗЕМЉД ТиШа је посШало име сло
боде свих поробљених и по-
Шлачених, они као и ми у
ТиШу виде оличење енерш/е
за даљи поШсШрек у борби

ПРЕКОРДЧИЛД ВРЕМЕ скрена, пошШена и оШворена
ВолиШика коју ТиШо успе-

дршку мирољубиве међуна-
родне јавносШи и сваким да-
Наш велики друг дочекује 64 рођендан. Доче- ном ми сШичемо све већи
куЈе га наш народ, народ ратника и неимара, број пријаШеља и нација ко-
аријатеља и бораца које смо разасли у читавом ји у ТиШу иедају искрешн
вођу. Наша полиШика није
Он је наш велики друг. наш стратег, „аоли- само полиШика сШварања
добрих веза наше земље с
осшалим народима и поли-
Шика учвршћења наше не-
Шички и војни шеф без премца, он је умео својом зависносШи и положаја у
личном хроброшћу, својим изванредним организа- свеШу, неш је и сасШавни

Шорским особинама, сво/им очеличеним ааШрио- део борбе за даље ослобо-
Шизмом и својом неаоколебљивом уаорношћу да ђење човека и народа. Та
разбукти дух оШпора југословенског народа ароШив борба има ослонца јер се на
освајача". свеШској позорници јављају
нове CHOte са врло широким
Он је наш велики друг, наш Шрудбеннк, мисао масовним покреШима, спро-
чврсша. рука неуморна. Он одлази међу друге tpecuBHiiM аро1рами.на поди-
нарсде дз и.г саопшТи јсдно велике браШсШво, зања живоШно! сШандарда,
широко! учешћа маса у дру-
шШвеком живошу зем-ве и
братство којв је мир и које јв плод- да силном брзином прео-
бражавају својлик и ликви-
Он је наш велики друг. наша радничка класа дирају осШаШке ирошлосШи.
је његова поносита мајка и он је досШојан ње. У свеШу је данас .наса Ших
Достојан увек, на сваквм месшу, на сваком ауШу. земаља које се супроШсШав-
љају полиШици блоково и
Са њим смо освојили модерне aehu и хале, Шраже пуШеве сарадње и
створили и учврстили браШсШво и јединство мира међу народима. ТиШо

својих народа, и свесни свих својих снага крочили ШренуШцима одлучно казао
v будућносШ. сви.иа да ми не Оризнојемо
да је свеШ подељен на два
Са ТиШом је наша земља арекорачила време. блока и да за нас они не
преШсШављају никакав фак-
Шор, јер нема ни jedHoi не-
ТиШов 64 рођендан је једно од највећих славља споразума ко/и се не може
решиШи мирним ауШем уко-
у новоаодигнутим фабрикама. Обишао је свет и

није клонуо. Високо je држао бакљу социјализма. јосип вроз тито лико посШоји добра воља и

Револуција је била његово друго рођење. ЖИВЕО НАМ, ДРУЖЕ ТИТО, поверење. ЗаШо је слободни
НА НАШУ РАДОСТ И ПОНОС свеШ са инШересом и пове-
Наш велики друг. Социјализам. Признањв у рењем праШио ТиШов пуШ у
свету. Пролеће-------- — како имамо много да Индију, Бурму, ЕШиопију,
ЕшпаШ, Француску и по-
кажемо једни другима. здвављао њаову саремносШ
ДванаесШ lodima прошло човеча за успосШављањем добрих
У сваком обичном дану ао један поздрав је од ослобођења наше зем- њих loduua су од Шолико/ односа са свим земљама
ље и дванаесШи пуШ наши значаја да оправдано ошва- свеШа.
ЈКита. народи славе рођендан чо- рају нове пуШеве не само Славећирођендан ТиШа не
векапод чи/имруководсШвом љубивим Шежњама целош
ВИДА ТОМШИЋи су вођени у имрадњи пар- свеШа. ТиШове посеШе, раз- можемо а да му не одамо
САША В Y I О В И Ћ би, у 1одинама после раШа, швори, измене мишљења на пуно аризнање за њењву од-
у Шешкој борби за изц>ад- полиШичке проблеме, њаова важносш у борби за победу
посетиле су нашу фабрику њу социјализма и боље бу- одважносШ у борби проШив исШине о нашој земљи у су-
дућносШи. Рођендан ТиШа CHaia засШрашивања, прошив
полиШике блокова и Шакми- Европе. Тешки су Шо били
дани, дани искушења. ТиШо

У среду 23 маја 1956 год. Видом Томшић и Сашом Ву- досШан аразник, /ер нам чења у наоружању још ви- љив, пун вере да ће једно!
нашу фабрику посетнле су јовић били су и другови: дина живоШа доноси нове ше је учврсШило међунаро- дана ипак доћи до призна-
другарице Внда ТомшиИ и БошковиН Добривоје, Стојан успехе, низновихнада. Пло- дни положај наше земље, а ња да смо ми били у араву.
Саша Вујовић. Другарица РаденковиИ н Стамеиковић дови ње/OBOi рада за добро њена улош је порасла. Не- дима осшали верни соција-
Вида Томшић члан ЦКСК када — /ушславија безна- лисШичкој идеји и са /ош
Југославије изразила је жељу Иш. Блашје Миљковић чајна данас слободно и и- већим инШензиШеШом насШа-
после предаванл које је одр- скрено упућује и оним нај- вили храбро, уз mhoio од-
сети нашс предузеће. Разгле- МОГУЋЕ ЈЕ ПОСТИЋИ МИЛИОНСКЕ моћнијим иоруке мира и да- рицања и жрШава да из-
далс су погоне и интересо- УШТЕДЕ ПРИ КУПОВИНИ је пример како и на који 'рађују своју будућносШ.
живот радника. ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ начин Шрсба се бориШи за
мир, на добро и корисШ чо-
У друштву са другарицама вечансШва и netoeot напреШ-
ка. У нас су данас уперене

ПИСТ РДДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

НОВА РАДНА МЕСТА

• УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК О НОРМАМА

• ОДРЕЂИВАНјЕ критеријума за распоне y тарифном правилнику

На седници Управног одбора На осиову чл. 20 Уредбе о радничког савета установља- ведена радна места су одређе-
овог месеца усвојеи је предлог изменама и допунама Уредбе Нредлог о увођењу иовог
рици критеријуме за распоне о олатама радника и службе-
у тарифшм праамлннку. Усво- каже се да у току године ако
Јем Је и Прамлаик о иормама. се укаже потреба, управни
одбор привредне оргавизациЈе
може уз накнадну потврду

ДОПУНА ТАРИФНИХ СТАВОВА државама имају устројево то
ЗА НОВОУВЕДЕНА РАДНА МЕСТА Увођење саветвнка за орга-

У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА иизациЈу производње у нашем
предузећу има за циљ формн-
погон ИЗНОС рање бироа који he радити на
(opr. једин.) тарифног БРОЈ повећању производности рада
го Звнимање става за радних у нашој фабрнци.
1 час или места
Комисија за крнтеријуме за-
месец вршава елаборат и почела је
да га досгавља оделењима на
главви ивжињер иижињер 24.000 дискусију. Члавом 23 Уредбе
• изменама и допуиама уредбе
ВИСОКОКВАЛИФИКОВАНИ пословођа гас. мај. (иашивист) 76 1 ника приврединх организација
16 500 1 говори да се тарифви ставови
Производња паре и плииа пословођа грађ. пословођа 16.000 1 одређују у једвом изаосу
Грађевинска група носа. Ако је Тарнфни
Контрола квалигета шеф конт. квалитета стакларски мај. 16.000 1 правилник мора садржавати
Производња стакла ручвим и 16.000 1 критеријуме иа основу којиа
контрол. припреме се одређује Тарифии став рад-
лолуаутоматским путем материјала 52-62 1
Произ. стакла аугоматским путем у Тарифном правилиику ие
конгр. прпрем. матер. одреди критеријуме за одре-
ДОРАДА границама распона, Тарифни
Оделење за декорисање стакла самосталии мајстор сликар ставови лица иа таквом рад-
руководиоц оделења
даљу границу распона.
КВАЛИФИКОВАНИ Например, за радно место је

ииструмената у тарифном правилнику утвр-
ђен тарифни став у распону
Коитрола квалитета контролори стакларски мајстор 41-48 4 40—50 динара, а приликои до-
1955 години просек за то радно
Оделење sa декорнсање стакла израда тежих артик. сликар место који је уклопљен у ни-
и лак. ван серис. декора во износио је 46 дииара. На
том радном месту било је у-
Производња стакла ручним и пословођа мешао- купво 6 лица са различитим
полуаутоматским путем нице материјала 50-60 1
ћи 46 динара јер нису посто-
алатничар бравар 40 5 јали критеријуми за одређива-
цама распона. Кад се изврши
ПОЛУКВАЛИФИКОВАНИ допуна тарнфног правилника
и одреде критеријуми према
Производ. стакла аутомат. путем одржав. температуре којима се у границама распона
ОД 40, 42, 44, 46, 48 и 50 ди-
помоћник топара на нара, конкретни износн тариф-
них ставова лицима која су би-
ДО РАДА 32-36 10 ла ва радиом месту на дан 31
Оделење са декорисање стакла израд.лак.сер. декора марта 1956 годнис моћи he да
буду, на пример 42, 44, 46. 48
НЕКВАЛИФИКОВАНИ . радници ва мазуту 36 8 и 50 или 42, 44. 46, 48 и 48.
Производ. стакла аутомат. дутем радкици на водо торњу 35 4 или 44, 44, 44, 46, 48 и 50,
дакле увек с просеком од 46
СЛУЖБЕНИЦИ динара.

Виши стручии службевици — цредложени за пиро организацију аi производњу. Напомиње се да критеријуми
и износи који се у допуни та-
Технички саветвик инжињер 21.000 рифног правилника везују за
њих ие морају да одговарају
Економски саветиик економиста 20.000 садашњим износима тарифннх
Кредитш рефереит 15.000 ставова лица која се налазе на
радном месту (тј. оним који су
Помођник шефа рачуноводства инжнњер 15.000 одређенн пре' допуне тарифног
Вођа маш. постројења на аутоматској производњи стакла 19500 правнлиика), како по свомброју

Руководиоц енергетских постројења ивжињер 20.000
Руководиоц грађ. групе
внши грађ. тех. 16.000

СРЕДЊЕ СТРУЧНИ СЛУЖБЕНИЦИ 10.400
Референт за хигијеиско-техничку заштиту 8944-9984
Помоћ. шефа магацина готове робе
7488-8112
НИЖЕ СТРУЧНИ СЛУЖБЕНИЦИ 7488-8112
Административии службеншс секретаријата 8528
Поеитери контроле квалитета
Ковтрола утрошка сировива