Naše staklo godišnjak

ВИСТ РДДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

ПРВА СЕДНИЦА

новоизабраног Радничког савета

Српске фабрике стакла у Параћину

О Претседник — Сре|а Петровик
О Изабраи |е нови Управни одбор

Прва седница новоизабра-

фабрике одржана је 10 маја рсшсње о избору сваког
ове године. Седницу је отво- члана савета.
’ рао ранији претседник Рал-
иичког савета Драгомир Прстседннк изборне коми-
Ђурнћ којијерекао: .Отва- сије Стојковић Јован поднео
рам ову свечану седницу раднички савет и предложио
изабраним друговима. Пози-
вам да иаЈстариЈН члан овог савет је усвојио извештај
саветаводиссдницу.Запрет- изборне комисије.
седнички сто сео је Драги
Матсјић. Као најстарији члан Изабрани су у радинчки
предложио је дневни ред.

Прва изборна једИница

15 Хаџић Ђорђс 403 Четврта изборна јединица
16 АранђеловнћМиливој:с3128 1 ЂорђевиК Братислав 220 5 Михајловић Станисав
17 Салетел Еда 1395 3 Недељковић Зора
18 Пантић Живојин 1320 4 Ђурић Мнленко рочанске речи осШвариле.
300 ПосеПа совјеШских држав-
Пета изборна јединица ника нашој земли и Београд-
Друга и4 зборна јединица ска декларацијауглавном је
признање, да се у полиШици
1 Петровић Сретен 228 1 Аксснтијевић Коста 158 168 према нама погрешило, а
2 Вујасинови8 Бранко 242 новс променс у СССР-у и
3 Ђорђевић Срба 240 другим землама Источне
4 Милановић Влајко 240 Европе пуна су докумемша-
5 AhKMOBHh Милан 171 ци/а наше непогрешивосШи.
Ми дубоко верујемо да су
141 5 МилановиК Андрија 130 Ше промене у СССР-у израз
133 145 воле чиШавог народа, шШо
Трећа изборна јединица ми поздравламо, очекујући
183 Прочитан је извештај о претседника радничког са- да ће пуШ Haiuei друга Tu-
141 вета. Било је више канди- Ша у Шу землу бити као и
сви досадашњи од apsopa-
149 6 Радосављевић Миодраг 170 Прешло сс на избор новог бран јс Петровић Сретен до- зредног значаја за дали ра-
садашњи претседник Упра- звој међународних арија-
У РЕЧИ И вног одбора. Шелских односа.

Предложено је дванаест Ипак код Орегледа свих
чланова за Управни одбор а наших успеха не можемо а
толики број и њнхових заме- да не споменемо улогу Tu-
ника. Бирало се само десет Ша у поШпуном спровоћењу
чланова Изабрани су члано- његове пароле „Фабрике
ви Управног одбора: радницима" и на развијању
нових облика друшШвеног у-
правлања на свим подруч-
јима.. Он је са Ши.н показао
пуШ решавања једног про-
блема који век дуго мучи
социјалисшичке покреШе у

Пракса на ово.н пиШању по-
сшала је узор мношм зем-

I Ранијих година тржиште је оскудевало у теглама. ЗахвалуЈући аутоматскоЈ
1роизгодњи и већем залагању чланова нашег колектива ми смо прерађивачкоЈ индусшриЈи

l домаћинству обезбедили доволне количине Шегли, одличког квалитета.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛ.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ИЗ РДДД УДРУЖЕЊД ДА ЛИ ЋЕ У ОВОЈ ГОДИНИ
БИТИ ВИШЕ ТЕГЛИ НЕГО У

СТДКЛДРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ФНРЈ ПРОШЛОЈ?

0 алкохолизму лучењу полних жлезда, на
име полне жлезде не да|у
I ону исту праву супстанцу,

коЈу даје нормално здрав
човечји организам. Деца ал-
кохоличара су резултат
деЈства алкохола. Она врло
јасно иоказуЈу како алко-

хол делуЈе. Код њих најпре
наилазимо на интелсктуал-

Ненормална поЈава алко- душка напона v човеку и такав, а ствари имају она- |у недостаЈе оштрина интс-
узимање маха, доводи нас цил>а за променом. Чак и кав изглед какав нам га да лигснцнЈс. Дешава се при-
да на овом месту укажемо при наЈповршиијем посма- наша душа. Зато се долази лично често да она оду до
трању, приметићемо да ал- ности и до самозавођења. ндиотизма. Y фнзичком по-
даће кроз живот, чове* кохол доноси много више То чини сам човек. Непо- гледу та су деца незграп-
немогући да их позитивнс штете него користи, сем требно увећање фантазиЈе
ако се тотренутнобекство извесним случајевима нс
из првог стања сматра као личе наљуде,нарочитоако

се алкохола, да их у њему користн. А штета? — бна да одговори своме зада- недостатак коЈи се не мо-
заборави, односно, да себе |е огромна. Да узмсмо наЈ- тку, већ напротив даЈе ма- же отклонити.
окрепи. Немогући да издр- пре наЈобичније, али свако- ха фантазији да се Још ви-
же више и дају одговоре дневно узимање алкохола, ше разбукти. Онаобузима Систематским алкохолиз-
своме задатку — коЈи жи- свег човека. Још нешто —
вот пред њих поставља — Пише.- потсвест и нагон бранила време дегенерише. Што Је
људи клецају, а то им се I Бранко ПЕТРОВИЋ . им приступ, сада то више наЈзанимљивиЈе, та алкохо-
сада свети. Долази испа- личарска дегенерациЈа се
штање, коЈе доноси алко- чаЈу делујс негативно на потсвесно. бна га обузима умножава прелазећи са оца
организам. Макар миннмал- свег н држи у својој власти. на сина, с мајке на ћерку.
вајудабиолакшали ипомо- Чак и ако се деси да син
гли себн, а он им на супрот него претерана повремена. ћан и човек се препушта има здраво и иормално те-
Зато што у првом случају срећи и случаЈу. Оно што ипак преноси своје наслед-
у-зев алхохол делује слично није Јетри остав.љено вре- с муком задржавао у себи Зато је дејство алкохола
кокаину: наЈпре производи меиа да се опорави. само предмет, на коме то директно и нсминовно. Па
полет, одушев.љење, распо- нагонско н потсвесно де- ипак све би било једно коб-
ложење. затим даЈе аољу н ОдбацаЈући на страну о- луЈе. Човек је сада у врт- но наличје. Лице није много
енергиЈу, да свега његовог нај занос у алкохолу да логу houich осећањем и о- бол>е. Загледајмо кућу ал-
дејства нестане. Да би се узмемо једино његово деј- сећаЈем. И свест |е освоје- cpeha, нетрпељивост, оску-
повратило пређашње стање, ство, на вољу и човекову на потсвешћу и нагоном. дица — то су материјални
мора да се алкохол поново Они одмах узимају власт пратиоци. Људнма увек по
ра. И најЈача во.ља Је скоро и преоријентишу човека. нешто недостаЈе, Јср они
ничан алкохолизам. Време- потпуно паралисана деј- да се постараЈу да тај на-
иом fe алкохол из невиног Ја Је досад служила човеку, предак што боље спроведу.
задовољства прешао у на- гледа одвећ Алкохоличару то није мо-
вику и страст. Алкохол се гуће. А немогући да то по-
често узима дасе неурозе стигне он уз помоћ алко-
неутралишу, а он их уства- хола прибавља себи друго
ри само појачава, најзад v
извесним случаЈевима је о-

као оруђе разума и свести,

свести. Тако вино паЈачава кида, кућа сс растура, по-
брог и срећног и породич-
заједницу која се око њега ног живота нсма живота у
окупл»а. дејствујући на чо- заједницн. Разумљиво да
веков живот. Ту је његово онда људи нису у стању
физичко и психичко деЈ-

да се штете семеници: у испуњавње и неуредновр-
вези са поремећајем, који кохолизам претставља ка-
мен спотицања за човечан-
долази и до поремећаЈа у

Стрвва S

јии« ПИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ С Т А К П Ai

Т 19М годнии. релатнвна вредност шгете.

Јобан Стојко&ић ђено и за време које се ни- Пред крај 1937годинефор- из Главице јо био забрањек
је раднло. мирана је и синдикална по- долазак у ПараИин. И поред
Раднички покрет дружница графнчара која је свих крвавих испада, остала
Радничке о;ганизациЈе одмах почела да радн. у њој je Једиа ћелија од 10 рад-
између дба сбетска рата У граду Савез графичких радника-ца
Југославије, подружница Па- је знало.
II У Параћину је по прво- Активннм деловањем мла-
битном плану требало да Скупно руководство свих
Светска крим Koja je тра- свн су се категорнчки успро- буде Окружни комитет nap- ових синдикалних организа- де радничке класе у малом
јала од 1929 до 1933 године тије а да у Јагодини буде вереннштва радничке комо- индустриском граду, Пара-
имала је посебне тешке по- ре у Парађину. Синдикално где се радничка класа бори
радника. Као одговор на тешки услови eehe за читав овај крај no- лих људи наше земље. Па-
став радника фабрика је при- стојало је у Јагодини. pahHit су посећивали друго-
стала да исплаћује зараду. су омогућавали делатиост. ви, Миле Перуничић, Сретеи
да све последицс ове оштре У граду је постојала по- 0 радничкој оргаиизацији Жујовић, Грга Јанкез и др.
кризе пребаци на леђа рад- . Радници су преко свог за у фабрици стакла писали смо
ступннка Сретсна ЈованчиНа дружница кожарско • npepa- прошлом броју листа .Наше Напредни иктелеитуалци
ђивачких радника која је фор- Једиа група интелектуала-
то тако што he смањити мирана 1935 годиие. У де- До априла 1936 године у ца у којој су били Миле
производњу и вештачки и- цембру 1933 године већ су фабрици штофа није било Стаиковић, Јован БисиИ,
зазвати потражњу на тржи- сникс фабрике суду. Као за- опанчари штрајковали. Тра- радничке организације. Фа-
жили су повећање плата. <жо 800 радника. и Мирко
Фабрикастаклау Параћину који jc водио оваЈ спор био Штрајк je трајао трн месеца. матскии организовањем мла-
смањила је производњу у је Миодраг Санчић. Ухапшено је било неколико Успео је покушај да се се окупе око градске чи-
1931 и 1932 г. Због неста- опанчара. Ова синдикална од око 80 радника. Шпију- таонице која је била у Ру-
шице сировина. власннци су Суђење у Параћину било подружиица радннка у Па- ни полиције и Теокаровића жићевој кафаии. У програ-
хтели да отпусте 3C/e сво- на прогањања од стране по- одали су оргаинзацију. Бло- му је била и прослава дака
јих радника. Позвани су била дупке пуна. Пресуда лнциЈе живела све до 1938 кирано је било поверени- Француске револуције 1939
претставници радника и пи- је донета у корист радника. штво радничке коморе, а годнне, која је уредно била
тани да ли пристају на ту Власници су морали да пла- Металски радници у гра- један број организованих рад- ја je забрањена. У кругу
редукцију. Радници ко јсдан те за све врсме које је ра- ду имали су своју радничку ника је ухапшен и протеран.
организацију формирану брике, посебно радницима
1926 године преко ове ор-
ганизације металци су дело
валн све до 1940 године.

ЛИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

сХулаурни жиеоа Рудари су првреднли ср-

дачан дочек. Приредба je
протекла у духу као да смо
у нашој фабрнцн а ие у да-
Велики КОД „Фронц Розин’успех бије. Срдачан нспраћај и же-
ља да нас опст виде за ру-
на турнеји у соко - Бањм и руднику Читлук дарски празник 7 август мј-
јаснијс говорекакав и колн-
Среднном маја КУД .Франц АПЛДУЗ U ТАЛАСИМА непотпуии, јер смо остали ки је успех постигнут.
Розин" наше фабрике госто- мером награђснс, звонила је без наших секција драиске,
сала од аплауза на најлеп- џез и тсхннчке које су мо- Hetne речн нзговорене пре
непуних три месеца претва-

крснуле секцијс: народни Хумористичка сскција то- ства да се раније врате, ипак сета приредба које су дате
оркестар, тамбурашки, драм- ком чнтавог програма уно- дали приредбу где се поно- у овом крају одишу истнм
ска, фолклорна, џез и певачи. снла је свежину н всдрину. внла иста слнка као у Соко К:пехом као и претходне.

ред нама су веђи настуии
али се ми њих не бојимо.
ран програх )НЦЕРТ

Публика у бањн нас је жеља да видн још једиом БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР
примила топло, пријатељски. глумце после пада завесерс-
Пажњу грађана осетили смо У СЛЕДЕЋИХ ПЕТНАЕСТ ДАНА
на сваком месту. Посета при- Публика је била дигнута

њена. Публика је цијс „Максдонска свита". Путници са сллендида тшшира оснету Jr
вала је група од 20 људи Пластичном н великом умет- Бистре главе што 1о| олахо наме
да глсда нашу приредбу. ничком крсацијом дао је сво-
ју улогу у овој игри Драган ВАЛ БИСТРЕ ГЛАВЕ
После поздрава посетио- Атанацковиђ. На моментс је Клисура IоMш пам je у нриЈагном саНању
цима концерта који je упу- лст. Онда није ни чудо што .БРУЦОШИ У ОКСФОР-
гио претседник друштва по- ra је публика поздравила Филумена Мартурано
чео је програм. Прва сс та- топло н спонтано. oaor филма. CTAH ЛАУРИ и О-
чка још није завршила а са- ФИЛУМЕНА ЛИВВ> ХАРДИ су cauo баеае сеи-
лом се проломио аплауз. Свој прнлог овој великој МАРТУРАНО
Понос је нспунно груди свих приредби дале су и секције,
извођача. Друга, тређа и тамбурашка, џез, и певачи
Ћата Мурадиф и Кнеселац
КАЈАЊЕ Слободан. Успеху приредбе
Искапим очи па 31азим меку Шраву јс допринсла и техничка сек-
да исцедим макар само кап смејања, ција на челу са Влајком Ми-
лановиђем. Залагање н упор-

на црни банкеШ у неповраШ поЛи, лективу рудника Чнтлук при-
и све једн) шШо ky мораши да Шражим реднли смо приредбу сутра-
otieta празну чашу из1у6лено1 смеха. дан no гостовању у Соко
Бањн. Вечерњи успех у бањи
« да се враШим празан xydoi ipexa брда, рудннка. Ми внше ни-
« препун неба и препун кајања. вала се гала приредба. Она

ила.тих напредних интелек- Живот и рад Бранко Крсмановиђ се у- ске јединицс. У борбама је у Доњем Вндову. При крају
туалаца овога града истица- Бранна Крсмановића само као рсзерву ако нс буде био рањен н сломно је ногу. марта 1941 отпутовао је за
аа се и Рада Мнљковиђ у- примљен на уннвсрзитет у Као рањеник је пребачен у Београд, вероватно по на-
Рођен 1915 године у До- Прагу. Његова сс жеља и- Француску. Живео је у ло- логу Партије и на растаику
4™l----------- — -«r њој Мутници. Два разрсда спунила. Он је био примљен гору на Пиринејима према са друговима подслио низ
кавал и у стану Мирка Ба- основне школе завршио је н то у Александровом ко- Морској обали. После те- својих књига.
вевнђа. Ииаче он је био у свом родном месту, шест друговима у Параћину и слао шких мука и прогањања пре-
|уководиоц ове групе. Ову разреда гимназије у Парађи- материјал који се на кру- бацно сс у Југославију где Дсветог априла 1941 год.
ну а седми у Ћуприји. Због жоцима изучавао, као бро- Је стигао 1941 год. почетком Немци су ушли у Парађив.
:у другови из Београда као у школи понављао је седмн Једном је послао пакет књи- Бранко се вратио из Бсо-
Мвлош Јовичиђ студент фи- разред, после кога је отншао У хотелу .Македонија" града н све до 31 маја 1941
■озофијс, Вељко Миђуно- у Књажсвац и тамо мату- .Почетница Лењинизма". Бранко је прнчао својим год. он је слободно излазио
У Парађин је са студнја друговима утиске из Шпа- на улицу, држао састанке и
На прослави двадесетогоди- Као ученик гимназије Бран- ни|е. У ово време требао је говорио да је дошло време
вншце Октобарске револу- ко Крсмановиђ је бно скаут првн пут дошао 1936 годи- као опасан слемеиат да оде да се узме власт у руке.
Ије 1939 годинс коју је ор- а 1934 год. био јс на лого- нс и прнчао људнма о раз- у логор. Због тога је мо- Одлазио јеса једном групом
анизоаала ова група, Мир- ровању внше села Извора. Чехословачкој. Јануара 193? рао да се сакрива у селима људи, преко Мораве у Ра-
Ео Бањевиђ је прочитао по- Бранко је све млаДе људе год. отлутовао је у Парнз Парађннског среза све док шевицу на Јухор ради успо-
црав партији. жељне напредне мнсли, по- на изложбу. То је био по- путем веза није рсчено да стављања везе. Све очи рад-
— Састанци ове активне служиво литературом која вод да се пребаци у Шпа- може остати у Парађииу. ника и народне интелиген-
ћааредне групе одржаваии је тада била стављена на ин- нију. Док је био још у Па- Све до 27 марта 1941 год. ције у Парађину биле су
ty такође и у станонима Цан- да после матуре студира ризу бнли су му потребни Бранко јс био у Парађииу. упрте на њега. Шта сада ра-
ковиПа и Мнлнце Радовиђ. 0 томе је необично и живо које је тражио преко дру- На маннфестацијама 27 ма- дити? Постао је предмет
причао на логоровањнма са гова из Парађина. Материјал рта 1941 год. он је активно пажње. У његовој куђи је
лајом Слободан Вујнчиђ на- скаутима. Сеђају се њсгови је слат на адресу једне а- учествовао, избацивао napo- први пут у Парађину npo-
ставник, Ђорђе Живковић, другови живо како су као генције у Паризу. лс, нарочито у вези са Сов- читан Проглас КП Југосла-
скаути са њим прорађивалн јетским савезом. У 8 часова вије на устанак. Он је стално
■ Бранко Крсмановиђ. Успо- марксиствчку литературу и Бранко Крсмаиовиђ постаје говорио да је војска спрем-
иавиле су се веома присне презадужености, порезу н стакла и са друговима на да се бори, али да су ту
icie са ђацима, студентима и организовао да сви радннци борбу издали виши официри.
изађу на демонстрације. Чи- У ово време јс н Драгослав
тавог дана до касно у иођи Тодоровиђ био овдс са Бран-
био је са народом. Велико
је њсгово учсшђе у органн-
зовању демонстрација no се-
др. комесар чете противтенков- лнма иашег среза а нарочито

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛ1А

| Руди Традиционална (£1П/<8>^7г
прослава Првог маја
ЗДРАВЉЕ СТОНО-ТЕНИСКО ТАКМИЧЕЊЕ
СРЕЗА СВЕТ03АРЕВ0
и
БОРАЦ I ПРВАК СРЕСКЕ ЛИГЕ
ФИЗИЧНА КУЛТУРА

У XVIII—колу, односно у сковачким Одбором, који да-
послсдњсм, дсрби сусрст тог ју такођс по три скипе, а
к_о_ла--ј-е--Б-о-р--а-цnII...и. зпП.—арiа..ђ.и- игра сс дуплим бод систе-
_на_и---Б-у--д-у-ђ--н-о--с-т-_I_из Ћ..jу.п.rр.и.- мом, а са тог такмичењапр-
је. Победник овог сусрста вс трн пласираие екипс игра-
је сигуран да ђе на табели ју такође са Крушсввачким,
.з..а.у..з..е..т..и.--д-р--у-г-о---м-о--с-т-о-.--Б--у-д--у----- Краљсвачким и Смедерсв-
ћност I изЋупријс има пред- ским Одбором, који дају
ност два бода и ако победи своја три претставника за
заузима друго место са 4 наслов првака Уже Србије,
бода разлике од rpelic пла- који улазе аутоматски у
сиране екипс. Уколико побе- српску лнгу, док други н
ди Борац II из Параћина, за-
узнма друго место само за- тређи-пласнране игра квали-
хваљујуђи бољој партији ра- фикацију са Београдскиц
хлици коју је током првен- Војвођанскнм н Косметскии
ства стекао. У јесењсм делу Потсавезом за улазак у Cpn-
првенства БудуКност из Ћу- ску лигу.
пријс однсла је победу над
Такође преостаје да се у

Борцем II са 5:3. Овог пу- току јуна одигра екипно му.

него што је имало у јссењем првака среза и појединачнс
делу, с другс стране у пу- у тим днсциплинама.
ној формн су, па се надамо
да he ла се рсванширају за _З_а му_ш_ко _ек_и_п_ио .и. поје
јесењи пораз. Екипа Борац I диначно такмичењс одрсђе!
ши. човен јс убсдљивн првак Срсске јс тсрмин 3 јуни, за јуниорсм
Давас има мало људи ко- Стоно-тенискс лигс, без и- е..к..и..п.н..о...и..п-.о..јiе-д..и..н..а..ч..н..о-.1i?7 ј..у..н..к..
сдног пораза. ОрганизациЈу за та такмиченЈ
ји се могу оохвалитн да су
потпуно здрави у иајширем По завршетку овог првсн- прихватилн су Борац из Па
смислу ове речн. Статисти- стна прве три пласиране е-
ка нам показује да је од кнпе стичу право да играју раћина за мушко екипно i
1,899.776 активних осшура- квалификацијс за улазак у појединачно, а за јуииорск<
ника у вашој земљи 1951 лигу ужс Србијс н то ра- скипно и појсдиначно такии
годнве било 2,118.680 бо-
лесних, што значи да је је- зигравање са Нншким н Ле- чењс Будуђиост из Ћуприје
дан радиик боловао више
вего једном. следеђи изглед:

је 1953 године само на лече- ? 1. Борац 1 (Параћин)
ње утрошило 24.082.000.000 2. Будуђност 1 (Ћупрнја)
(Стагистички годишњак за R,
1954). Услед лечења изгу-g 3. Борац II (Параћин)
бљено је 275.806.000 4. Текстилац (Парађнн)
дана. Ако за
ревог националног 5. Нови Поповац
по једном раднику 6. Будуђност (Главица)
радни дан узмимо 7. Братство (Парађин)
иара с обзиром на гране ко- g 8. Будућност II (Ћуприја)
је не остварују доходак, n 9. Динамо (Доња Мутиица)
оида је наш национални до- Н
ходак 1953 године био o-g 10.Партизан (Сењски Рудник)
штеђен за 28 806.000.000 ди- о Бројсви значс: Играо, добио, изгубио, добијених i
нара. Укупви губици за ro-f’
дину дана износиће уствариД изгубл.еиих партија и освојених бодова.
мвого више. У последњем колу 20 маја т. r. састају се:

Може се претпоставити да л У Параћнну: Борац II — Будућиост 1 — Ћуприја
је процеват оболелих много У Ссњском Руднику: Партизан — Текстилац — Парађи
већи него што показује зва- g У Доњој Мутници: Динамо — Братство — Парађнн
ннчна статистика. У свако-о У Главици: Будућност — Борац I — Параћин
дневном општењу са људи-б У Нов. Поповцу: Нови Поповац — Будућност II Ћуприја
ма често чујемо како се жа-g
ле на разна оболеља и ор-о Укрштене ВОДОРАВНО: ис na иору, 28) БоЈа за косу, 3S
гавске поремећаје (иеурозе.о речи 1) Hani произвпд: 6) Боксер (хрв.) ааумиив|ум, 31) Карта земње, 33
реуме, поремећаје у opra-g 12) Део пркк. 13) По томе се ра- оозарааи. 35) Кањуга. 36fНаш зр
ди. 14) Врста стакаа, 15) Грешка у тикаа, 37) Грамзњии, 38) П.вачкаЧ
сттиарк.л2у1,)1У8з)виСктрпарииолрисисеи,р1а9љ) уПопасиа-.
22) Мушко ммс, 23) Мсра aa noep-

УСПРАВНО:
ри1ја)аДас,о3)чаМшеср,а2з)аПркеаррђтииЈмуч4м) аKпl
љењс. 5) Два с.това, 7) ПокаМ
замсннпа, 8) Мссто за npcpaaj иа
мат машииа, 11) Мера за врсш
16) Нота, 17) Еаектр. npcai.ieK
(скр.), 20) Река у Фраииускко). -4
Cera. 24) Предупаату, 25) Свпј

Мсра за заато, 30) Брао кра) Би
кrpаaзнaаa, з3а1м)сИиимиааи. с3а3о)сУтаатваикк. 3np2n) llnl
рању кокошв. 34) Рибар. 35) П<
rjvCa кочн|аша, 37) Пакгају. 3

Штампа Графичко предузеђе „Вук Карациђ" — Парађин. улица М. Горког 9. Телефон бр. 50.

Пролетери саих зеиаља у|еаините се I

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
Главни и одговорни уредник

Лист излази два пута месечно

БроЈ 19 Година II

Цена 10 дин.

ПОСЕТИО НАС ЈЕ ■ Дисциплинске казне
ПЕТАР СТАМБОЛИЋ Y нашем предузећу

Недавио у нашем граду <s> Колико је кажње- кажњени почев од директо- Одмах можемо pehn. да
кружила је весг .долази нам но од јануара месеца ра до портира за непуних 45 до данас у историји фабрике
чика Пера". Радозиалн су ове године до данас дана. Ако би ишли и даље после рата није кажњено у
тражили од .добро инфор- гледало за једну годину, току једног дана па ин нс-
Повод за овај чланак су испало би да сваки радник деље 50 радннка.
ресовалн се о том догађаЈу. иетачна тумачења у листу бу нашег предузећз да нам
„Борба", да се у нашој фа- рања непринципиЈелна иајбо- уступи звзничне податке о
месеца боравио је у нашем брицн кажњава днсвно до ље, мислнм говоре ове број- броју кажњених за период
срезу неколико дана друг 50 радника. ке које смо навели. јануар - иај ове године. Ста-
Пера Стамболиђ.претседник ње изгледа следеће:
Народне скупштине Србије, Није нам познато зашто је
у пратњи Слободана Пене- узета баш бројка 50 радни-
лића, члана Извршног већа
Србије. Пошто је обишао ПВТАР СТАМБОЛНЋ у супротности са праксом. Динара 97.413.—
нека предузећа у суседиим Јер ако бн смо помиожили
број дана са бројем диевно
у ваш град.
Још од раног јутра у на- ворнн појединци прнчају, он-
да би свн у фабрици били Упупаи број кажњених 225
■еуовичајена живост. Леп

се не догађа често. Но друг Сирева аутомобила, шкри- Излриложене табеле јасно
Пера ннје сада првн пут су се са узбуђеним и радо- се види да је кажњено за
неколико година, а и npe су се нашли тог тренутка последњнх пет месеци 225
брику. у кругу. Осмеси ua лицу радника, у новцу свега 97.413
динара. Према томе ако то
Негде око 13 часова про- Друг Пера Стамболић и бројем дана поделимо, оида
нео се глас, долазе... Слободан ПенезиК са својим испада да дневно бива каж-
сарадиицима који их прате,
РЕЗБРВИСАНО ЗА разгледали су стари,а затим Причања да се кажњава
ПОСЛЕДЊУ ВЕСТ ке Нарочито велико инте- по 50 дневно — су стварно
ресовање показали су дру- бајке за малу децу. Из свега
ИТАЛИЈАНСКА СИНДИКАЛНА водњу која ради пуиип ка- овога се види колико је по-
ДЕЛЕГАЦИЈА требно имати критичног ста-
ва приликом изношења из-
весних података и доношења
на освову њих закључака.
Јер ако се ствари на овај
начнн не гледају, онда no-

ПОСЕТИЛА НАШУ ФАБРИКУ дања ин:ересовгли су се сензацију ради сензације.
Нашу фабрику 13 јуна ове такође за рад и услове ра- Како тече нажњавање
диика стаклара. у кашој фабрици
године посетнла је Италија-
Краткограјна посета завр- ци не може извршити без
хемнске индустрнје. Уделе- шила се некако у вр-мену саслушања прекршноца и
када и радни дан. Велики донетог решења у дисци-
шавање врше правно и пер-
генерални секретар федера- код нзлаза драге госте. И соиално оделење, прво за
ције снндиката хемиске ин- а друго за лакше.
дустрије Италије н Романи
Бруно, члан фабрнчког од- полазак, аплауз радника био Нико у предузећу нема
бора фабрике соде .Солве' је поздрав драгом другу и право да кажњава сем дире-
ктора и старсшина погоиа,
из Лнворна. Са делегацијом оделења и осталнх директо-
су допутовали и другови: нео своје овлашКење.
Кајгаииђ Милан, секретар иеђу вама.
Случајеви да се кажњава-
Централног одбора хемичара. Шта сбаки радник треба да зна
то је најстрожнје забрањено.
ЈугославиЈе и Бранковић
Миодраг, председник Репу-
бличког одбора хемичара за О К0РИ1ПЂЕЊУ ФОНДОВА

Србију. За писање овог члаика даје мортизација
Италијаиска снидикална иам повзд најновнја одлука

делегација дошла је у нашу
земљу на познв Централног
одбора снндиката хемиске
индустрије Југославије. за слободно располагањ

У ндућем броју листа чи- сту 19 и 21/56 год. = Тређа и четврта страна
тајте лета.ми извештај о

| ПРЕДЛОГ ЗАКОНА 0 РАДНИМ ОДНОСИМА

фабрици. да би се органи радничког

(»Mto ЛИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

0 КОРИШЋЕЊУ ФОНДОВА

- ШТА СВАКИ РАДНИК МОРА ДА ЗНА -

ционог одржавања, то је no- средстава на којнма су из- шљењем доставља савету за одређен већи нзнос тих из- 3. за повећање средстава
требво ради лакшег схвата- оног одржавања из сред- привреду народвог одбора резервног фонда,
н>а да ова два дела посебно става амортизационог фон- среза на одобрење. привредне преступе,
објаснимо: разлнке пла- 4. за трошкове рекламе
Средства амортизационог предње програме донесе нај- у висини од 10 отсто фак-
Средства амортизационог фонда за замену могу касније до 31 јула ове го- нала н затезних камата, турнсаног износа, ако дру-
фонда за инвестициово о- дине за коришћење сред- 9. изгубљеву капару, о- одређено да трошкови ре-
држааање која се уплаћују се користити? дова у II полугодвшту 1956 кламе у целини падају на
дустанвцу, као и накнаде шкова,
ристити у ПуНОМ ИЈИОСу Програме за коришћење штете по одлукама суда,
ових средстава за 1957 го- 5. за станбену изградњу
У погледу амортизације мер, набавка камиоиа који 10. стипеадије студената и за изградњу других обје-
1:ена за 1956 годину за ко- треба да замени фабрички 1957 годнне. и учеиика средњих школа, ката друштвеног стандарда,
ришћење важв вачелно сле- и економски неупотребљиви Сви радови чији су тро- вакнаде плата које се дају средно преко локалних фон-
дећи режнм: радницима и службеницима дова уплатом у те фовдове
гата који треба да замени шкови таквог карактера којн способљавају или усаврша- фондовима, за станбену из-
а) Предузећа могу да ко- треба да терете средства градњу и за изградњу дру-
и економски дотрајала итд.) амортизационнх фондова а вршавање врши у самој гих објеката друштвеног
■е с«мо у проценту који б) За набавку основнвх доветим од странерадничког привредној оргавизацији или
савета не могу се призиати странству, трошкове за стру- штвеннм организацијама.
средстава друге врсте која нити теретнти средства ових савршавање радника нли 6. за трошкове превоза
фоидова. службеннка које оргавизује
водствеиих отписа опреме основној делатиостн као и предузеће, стручно удруже- намирница и трошкове за
змењују Средства фонда за плата, дневница и других ких ресторана нли меази,
самостално располагање трошкова у вези са полага-
6) Предузећа ве могу no садашњег. превожења камн- Последњом Одлуком Са- ника и службеника, 7. за сврхе стручног и
правилу да користе сред- онима, односно колосеком). везног извршног aeha која културног образовања ка-
је објављеиа у Сл. листу осигурање збогпорастаброја дрова и за друге сврхе које
Над могу приврчдне opra- в) За иабавку основних 19/56 детаљвије )е пропи- нису у супротности са дела-
низације да користе сртд- здравственнх и техничких тношћу привредве оргави-
се доПуни Смањени капаци- Овом Одлуком предвиђе- зације, као штосу:трошко-
ства амортизације ? на је употреба овог фонда 12. гаранција за взвозво- ви репрезеитације, давање
увозво пословање. прилога друштвевим орга-
Нова одлука Севезног из- I. Из средстава низацијама, за унапређење
вршног neha о начину ко- дна организацнја плаћа: Из средстава за самостал- социЈалне, културне и фис-
ришћења средстава амортн- но располагање привредна прилога за организацнју
зационих фондова прописа- i предузећа. 1. анунтете по дугороч- предвојвичке обуке, ПАЗ-а
под условом да се отплаКују за инвестицнје, по креднти-
лова основних средстава ко- нз средстава за самостално ма за доиунска обртна сред- Средства фонда за само-
ства и по краткорочвим кре- стално располагање могу се
но могу користитн само no основним сред- тора у трошковима инвести- ном решењу о датој сагла-
одобрењу завршних рачуна ција које се финансирају из 11. Прнвредна оргааизацнја сности на годншњи завршаи
друштвених инвестнцноннх може средства за самостал-
средства уплаКена. продужује њихов нормални организација ннвеститор, во располагање употребити: потреби средстава за само-
стално располагање доноси
Међутим изузетно од ове Средства амортизационог I. за обртва средства,
начелне одредбе бар за са- фонда за ннвестиционо о-

могу да користе слоМан одржавање у току века
дсо средстава амортизаци- вилу у размацима дужим
ња годишњег завршног ра- од годину двва. ,
месечја у коме су она упла-

Наменска употреба сред- Поступан за корншПење вези са расходовањем или Текстуални део
става аморткзационих средстава амортизационих
фоидова 4. непокривеии део заков- тарифног
Намеаску употребу сред- фондова ских обавеза када прввре- прабилника
Одлуком о начиву кори- довољно добити за покриће
става амортизациОних фов- шћења средстава амортнза- законскнх обавеза издобити вилнику многе су одредбе
ционвх фовдова захтева се: ако тај део вије могла по-
o начнву коришђења ових крити нз средстава свог ре-
средстава која је објављена замеви основних средстава. зерввог фовда,
у Сл. лнсту 21/56. Програм се доноси на осно-

У одлуци се каже да

програму мора да се обу- 5. део чланариве и допри- Најновија уредба о плата- У новом текстуалном делу
удружењима изнад износа а у привреди донета ове тарифвог правнлника разра-
б) Да радиички савет до- који према Савезним npo- ђене су одредбе о начвну
весе програм ралова ииве- писима падају иа терет ма- ба које су превазишле оне
теријалних трошкова, прописи о одређивању кри-
На основу таквог фабрике. теријума за свако радно ме-
програма радсг 6. разлику издатака за
одбор np? :узећа доноси за- двевнице за службена пу- усаглашавању. Допуњени су и прецизно од-
кључак i. извођењу noje- товања и премештаје, за Правна служба предузећа ређенн члановн који говоре
трошкбвеселидбе, путве па-
поднела је свој нацртуправ- сподели добити као и одре-
одређене прописнма и виси-

Овако доне не одређене правилником ном одбору који ra је са изве-

Стра

ПИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Допуна Тарифног правилннка ДОПУИСКЕ ПЛАТЕ
• УСВОЈЕНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ТАРИФНЕ СТАВОВЕ У РАСПОНУ • УСАГЛАШЕН
Донета одлука да још извесна радна места

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО ТАРИФНОГ ПРАВИЛНИКА СА ПОЗИТИВНИМ ПРОПИСИМА добију допунске тарифне ставове.

Новоизабраии раднички воде и влаге, утицај инду- да су нека радна места из- Донета одлука да Управни одбор формира
савет на својим седницама тлости, утицајгасова и испа- над вивоа тарифног просека комисију
крајем маја и почетком ју- раваша, утицај хемикалија, иа 1955 г. те су та радна
9. одговорност и руковође- места морала бити усагла- На својој седнвци од ју- У дискусији чланова рад-
чајве одлуке о регулисању ње-обухватају: за средства шена на ннво из прошле го- на 1956 г. радвички савет вичког савета истакло се да
нашег платног система у рада и радни поступак, aa одбор одмах реши питање доиео је одлуку да форми- многа радва месга у пре-
фабрнци. сигурвост других, за вођење овнх радних места како би ра своју комисију која he дузећу нису обухваћенадо-
послова 10. експедитивност заслужни радвици нашег предложити управви одбор. датним тарифним ставови-
Позитивним прописима је предузећа остали ва истом ма и да их формирава коми-
било регулисано да се до вих критеријума нивоу тарифног става. поднесе предлог која радна сија треба обухватити.
места у предуаећу треба да

ставке у распону. Истовре-

мено је одређено да радна РЕД ВОЖЊЕ ма~мо одговараyјућrе—везе-.■у■с--
места која су одређена у лед тешкнх услова за рад и
распову ае могу npehn про-

12. 12 — 20 и од 20 - 4 нередовних возова ти људи
су доведени у такав положај
жио радничкои савету да наше фабраке насу rst учипина да, којн на њих оставља трајне
усвоји његов предлог кри- последице. Само бн на јед-
ЖЕЛЕЗНИЧКО ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ пљење стакла врши се на ном прнмеру нлустровали
стране дискусије усвојен. температури од 1200 до случај једног од наших рад-
Одређеии су следећи крите- 1600“ С. У оделењу са овако ннка. Када ради у недељу у
ријуми. да настају губитци у топло- смени од 4 до 12 часова.он
1. стручност 2. познавање ти и због вентилацнје, по-
лослова других занимања посао мора да дође возому
3. пракса на одређеном no-
слу 4. постигиут одређеи У вези Вашег писма бр. 11190/55-3 од 9 августа 1955 је теже за рад иарочито у раду тек у 14,51 одлази на-
ннво у позвавању свог рад- године, а по питању стављања прнмедаба на текући и нови летњим месецима када је и
и самосталност у раду 6. ред вожње за 1956/57 годину. У наставку износимо своје спољна температура висока, дода да је од железнице у-
одвос према раду 7. nehe примсдбе и предлоге за терстни и путннчки саобраћај. даљен и да је потребно да
ји обухватају: физички на- (недостатак чистог ваздуха)
пор, вапор чула н верава, У нашем предузећу, а на Једна група — основне де- нема ни речи — после сва- ко сати, оида њему фактич-
утицај температуре, утицај основу дугогодишње праксе латности, због специфичних ког једног часа рада људн ки ве остаје за одмор и прн-
(од оснивања фабрике 1908 1 услова под којима се ради, имају паузу од 15 мииута. прему за следећи дан ни 6
године) рад се одвија удве технички процес производ- Поред тога у топионицама часова. Поред тога што ово
раде око 1.100 радннка, про- код њега условљава исцрп-

ФАБРИКА У РЕЧИ И СЛИЦИ захтева на малом простору љеност и друге теже после-

велики број људи те је и са 3ehy намсће проблем одр-
те стране стање отежано. Да
жања радне дисциплине и

решио, јер најтеже време— према оаду. Сталне су поја-
жега настаје око 10 па траје ве да нам радници одмах са

то подсле и заједнички под- воза (у току ноћн) дођу у
несу тешкоћу. предузеђе да спавају. После
завршеног рада ти људи у-
У другу групу улазе сви место да оду одмах кућама,
лутају по граду у очекнва-

министрациЈа радс у смени Са ових разлога и подно-
лети од 6 до 14, а знми од симо овај свој предлог и

Досадашњи ред вожње за ном избегле где је то могу-
летњн и зимски нериод за he овакве незгоде, или се у
нашу другу групу радника
коректуром одговара у корекција.
потпуности.

воа Л 5316
еоз Л 5318

9,38
15,52 18,40
5313 коЈи аоааве у 5,18 и 6,19 — охговараЈу

ЈЕВТИН И ДОБРОГ КћАЛИТЕТА АРТИКАЛ, се производи на ауШомаШским Обзнром ла смо напред преможнаи за воз
маишнама. Има ia у свим крајевима наше земље, lotBoeo у сваком домакинсШву. И не у 3,05 го овни предаажемо аа воз 3531 коЈн сааа i
само ишром наше земље, неш фабрика извози аресоване чаше у мимонским комчи- 3,30, аа у корехциЈн иаи новом реау вожње поаазн <
нама, највише у азиске и афричке земље. КарШонско ааковање, конкуренШске цене и
крашки рокови испоруке, значиће mhoio за ароишрење наишх посмвних веза. 3533 креће нз Параћнна у 12,35 часова.
Воз 3631 са поласком у 20,30 вз Параћнна - oarotapa.
Од аре некомко дана на Шим исШим машинама Оочем је ароизводња још jeduot Такођс наи оаговараЈу н возовн 3545 н 3547.
арШикм — шеишца и Шањирића за Оаковање рибе.

ИВШО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО

Добровољно ватрогасно цнјама Савеза добровољних жељубивост у друштву. Не-
друштво Српске фабрике ватрогасних друштавау сре- ма члана који се неби жр-
стакла у Параћину, форми- ау, најбоље говоре о њего- твовао за свога друга.
вом раду.
ra десетак. Ако то упоре- У току ове годиие ватро-
Велике успехе јо друштво
одговарало. Како су дим- постигло у гашењу неколи- вало на спасавању у Доњем вежоа фаоричких ватрогасацо
ко пожара где је имало Видову и Дреновцу, као и
друштво непрастано јачало. стопроцентие успехе. Успех на исцрпљивању загађених
група људи, то је друштво бунара од поплаве.
од 40 активних чланова. вању кадрова у околиви
Параћина, где је друштво Треба истаћи једну лепу
Ако бацимо поглед уна- више пута изводило зајед- традиционалну особину свих
зад на изведене акције дру- ничке вежбе. чланова ватрогасног дру-
штва, можемо забележити штва, да несебичио помажу
врло лепе успехе. Похвале штвом фабрике штофа, мно-
које се чују на ковферен- ro су учиниле на зближа- као његова техничка секци- вог друштва. Зато није чу- тничко друштво,
вању ових двају друштава, ја. Тамо где је приредба, до када се каже: Не зиамо завршава ватрогасво дру-
а и иа пропаганди у граду. тамо се виде н чланови о- где почиње културво - уме- штво.

РЕД ВОЖЊЕ

Воз 3530 случају исправно да магаци-
зиром на охговарајућу ввзу (по нашем преалогу) за возопе 112 и 115. онер прими робу, а нс по-
гледа њен квалнтет, количи-
поши.Ћаоца.

Просторије Дома друш- ст да се подигве парк или Возони 3512 и 3544 са лоааскои у 5,27 и 6,29 — оиоаараЈу. Параћин нису у могућности
не су у вили „Минх*. Ова и сл. што би окупило још Параћин оком 5 сати ујутру, да нам вагоне доставс npc
стара зграда. зидана у вре- eeha број а са друге сгране 11 часова, обзиром да имају
фабрике, данас од раногју- обезбедило би се омладнни том оделењу да проучи мо- али железннчка станица Па- само јсдну локомотиву која
тра до касно у noh пунз је место за разоноду. гуђност стаЈања воза ОС у раћин није у могућности да у исто време служи за пут-
госгију. чемо са разлога да је иаш дустриски колосск до 11 ча- Поповац. Када сс узме ово
у обзир и томе дода мзне-
зодружни-

олржао састанак и сачинио Брзо свршавање посла а и- варинх места, која обично достава вагона индустрији
— извођење радоаа. стоврсмено и удобно путо- трајс по 2 сата, то иам јс вунсних тканина ,Бранко

е се иззодити: ryh тск завршстком радног Крсмановић' онда је разум-

гамбурашки, џез и рак — n, е подие, чла- дашњој ситуацији наша кола

увежбава/у програме за npe .шганнзаци кс до станицс у Сталаћу. те да прегледа приспелу робу стави вагонс на индустриски
стојеће наступе — увек су Четвртак нам и са тс стране ствара no вагонима, да евентуално колосск пре 11 часова.
пуне живота. брусионице. би било добро рсшсњс ако лош квалнтет робе рсклами-
снову извештаја истоварне Прсма томе случај из ова-
Дворишге наш групе. Што није нн у ком

Дисциплинске на нз прве и треће смене. прији, jep би блнзнна ната
три града Параћина, Ћупријс
« досада изведених и Светозарева омогућила бо-
није задовољзвајући љу и лакшу всзу.
казне
чело, али се такав
у нашем није одржао. Теретни саобраћај Наше предузеће не добија воза морали све наруцбинс
предузећу брнке, ссм оделоиа основне узаис вагонс за пругу Ста- за тај део земље откажемо.
Идејна скица np лаћ — Ужице — Capajeeo — Из овога јс највише оште-
обилне радове и то тек по

решнном консултуЈе се, и Алеје, водоскок, плоча за истакли/ Дубровник и ово нам се о- hcna привреда овог дела
упознајс га са чињеничним игру, расвета и звучиа ин- углавном тада у могућности прутс. Добијамо нормалне земљс, јер нс може да до-
стањем и доносн решсњс. сталација, клупе и столови јеи рОбе, нарочито сировина, пашином мосту врши npc- бије потребну робу.
Решење потписујс, односио за одмор, бифе безалкохол- KOje е1ижу железницом од- товар. Како је претовар н
ноено да сс роба приии од Потребио je да проучава-
ђнва!иа и спровођења дмсци- ар. су весумњи- стране магацина. По реду стручност за паковањс ва- јући сва ова напред наведе-
плинских казни био turo ис- посао који тек вожње нз 1954 године воз гона — ма да и сама та на питања посебну пажњу
израдила Правилник о дис- Зато взвођење стручиост не обезбеђује ста- обратите на овај проблем,
дова треба што могуНности да нам до 4 часа кло од полома, који сс код како би се и он на опште
.“.■. акције бн ујутру пребаци вагоне на пада на терет испоручиоца задовољство решио, а бсз
требао одмах, ако до сада то смо да не би стварали
није учинио, да формира Достављајући Вам тражс-
штаб ia извођење радова. не примсдбе н предлоге и у
очекивању Ваших даљих ве-
нили одговорннјим за рок сти, остајемо с другарским
извршења расова. поздравом,

циплинској и материјалној Од вас и нашег залагања
одговорности радника и слу-
жбсника наше фабрикс, а башти моћи да проводимо
пријатне вечери заслуженог
самоуправљања. Правнлни- одмора и разоиоде. Објекти- (има их проссчно 16 на дап)

ком је устројен идисципли- сада треба ми да времсна фабрике.
нски суд, који ових дана Мсђутим, no новом рсду
треба да се састане на своЈс

вожње воз бр. 94 долази у

ПИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКПА

- гов живот текао је мирно,
'али могућност и околиост
да нма једном иовац, дово-
де га у искушење да напу-

СА ТУРНЕЈЕ Y ТРСТЕНИКУ сти свој мали град. Кроз
о малом човеку

ввака Шагка програма Шопм јв иоздравлока За нас нзвођаче и слушаоце појединих гледалаца у Трс- ма. Он немивовво мора да
свега пева се. У интимном изненађење је престављала јава хоровође у Трстенику, пропадне — у овом случају
Зорица Тасић, која јевеома да програм којн Је видео
Културе у Трстенику, КУД бифеу организованом на бр- македонске народне песме. да овај програм може бити
.Франц Розии* наше фабрн- зину, затвореиог твпа само Фолклор Је и овога пута

не веома успелу приредбу. онално снабдевање" за сва- Иста одушевљења и поздра- У околнни Трстеиика, Вр- тли пиједестал лепог, али
Превоз, храва и спавање, ког члана врши наш познати Колико је приредба успела њачкој бањи колико смо отсуством динамике, мада
страае лрчштва у својој ре- ветеран друштва — „Тони*, упознати увелико се прича одличвом глумом вије мо-
коЈи како са „стру- најречитије говоре похвале о једној веома успелој при- гао то да учини. Филм ниЈе
гледати како друштво као чво“ зва колико коме треба редби, коју су дали стаклар- загледао дубље узрочвости,
пчелнњак иеуморно ради и за „расположење*. На каси ци из Параћина. сликано грубом скицом. Ме-
свако има свој задатак, сва- благајне у Трстенику сталво ђутим у поплави мелодрам-
оцн секција као командири гужва, саи би хтели прва
сталво у току гостовања вр- места. У сали за спавање,
ше преглед и пребројааање ва он претставља освежење.
својих члавова у својоЈ сек- БИОСКОПСИИ РЕПЕРТОАР
цији, као н реквизита. У правили од душека спавао-
кухињи дома која нам је
стављена на располагање, иици и у собама,члавови се ЖЕНЕ CY OIIACHE
врн као у кошвици. Пржи ужурбано спремају, шмин- У СЛЕДЕЋИХ ПЕТНАЕСТ ДАНА
кају, облаче, дотерују, а ваш
Културво-уметиичко дру- електрнчар стално убеђује ,ЈАДРАН“ тим овај енглески филм је вом спектаклу има нечег де-
штво .ФРАНЦРОЗИН- ор- „да видиш сада што је на- Мостобран коративног, необичиог у чу-
ганизује велику штимована разгласна стани- Жене су опасне
Вепика награда ■ма и коресподен- диог у овом жанру. И по-
ЗАБАВУ По гласном смеху и рас- би доживљај тога света. Он
У ЛЕТЊОЈ БАШТИ 23 ов. положењу закључило би се „АВАЛА“ Је мали холавдски чиновник
да су све махом млади љу- који у свом нагоиу жели да ииналног аспекта, он
месеца у 20 часова ди. Сала има хнљаду седи-
На програму учествују сле- имати публике. Кажу да се пародији, сем што је изра-
деКи оркестри и секције: даје филм .Хавка*. Али зио .секс" Еди Константина.
сваког минута сала је све чиост легендарног детекти-
1. Народни оркестар, пунија. Више од пола седи-
шта је попуњено. Програм Возови пролазе творци филма нису имали
3, Фолклорна секција, је почео. Салом лаганопло-
4. Драмска секциЈа, Маја отнрива музику промени учмалу малограђан- особине његовог карактера.
5. Џез оркестар. грам једним српским народ- ску средииу. Опаском .жене су опасне*
Столови су иумериса) ВОЗОВИ ПРОЛАЗЕ висмо задовољни с обЗи-
Предпродаја улазница npe Машта he увек човеку по- Возови су само одраз при- ром да оае подлежу детек-
Сивдикал. подружиице СФ служити да дочара и инс- казивања његове жеље, да-
Турист бироа и на каси. конструише један свет којн љине која разликује
света дотада њему иепозна-
тог. Тај свет је Париз. Ње-

Јобан Стојко&ић буду присутни полагању за- ra јављено овом одреду да смановића и стрел.ан је од
клстве Колубарског одреда. Је погннуо МиливоЈе Радо. стране овог одреда.
Раднички покрет У међувремену стигли су ко- сављевић курир Врховног
лима Родољуб Чолаковић, штаба н за" Септембрз 1941 годинс у
између дба сбетсћа рата Филип Клајив, Сретеи Жу- Бранко Крс Билтену Врховног штаба је
Јови h, Бранко Крсмановнћ и је да се то саопштено да је погинуо

ш lllllllllliililllllliilffl

Свим коиунистима н напре- њим је путовао и Колс Пе- "i У
дним људима у граду Бран- тровнћ. Када се растао дао 1 ИДУЋЕМ
се окупљају да читају лите- је неколнко адреса добрих Параћин пред рат
ратуру, да активно учеству- сељака са којима се Цанко- Миливоје Радосављевић. На Лајковца и Лазаревца. Они БРОЈУ
Ју у свнм акцијама на спа- тој свсчаности говорио је
савању заробљеника и да че- у Ариљу са ЦанковиКем и О
кају дан када he бити орга- причао му о трвењима изме- за Лајковац. Штаб Ваљев- РАД
низован отпор. По своЈ ве- ђу Хрвата и Срба али је ре- ског одреда је ухватио тога ПАРТИЈЕ
роватноћи када будс дошло као да је тамо почео уста- ПРЕД
до судара између Совјет- краја, о одреду и др. причао VCTAHAK
ског савеза и Немачке. Ру- му је Цаиковић. У ово вре-
ме преко радио Лондона llllllllllllllllllllllllllllllllilllllllll
свс што дужс отсжу ови hc је стално говорено о неком
бити јачи. Потом јс почет- слову „У" и у Параћину је члан Главног штаба Србије
ком јуна отпутовао за Бсо-
град. доћи за комссара овога кра-
ја. Крајем јуна 1941 г. на
У јуну 1941 г. Бранко јс

се за догађаје у Параћину. С

ЗДРАВЉЕ ©ПГ&1&7Г ПОСЛЕ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА КРАГУЈЕВАЧКОГ ФУТБАЛСКОГ ПОТСАВЕЗА
и
ЈЕДИНСТВО СЕ НАЛВИ НА ПЕТОМ МЕСТУ
ФИЗИЧКА КУЛТУРА

| Руди Ванек | Једннство - Раднички 1:0

ПараВииу 10-У1-195б.^Јели1ктео Је вални ред, изузев десног
крила доста Је лако дола-
После 40 годин 1. Слооода (Т. Ужице) 17:22 = 33 и безброј пропуштених шаи- зио до гола. У дуелнма са
акве nojaue су врло честе. .24 nehuocT, у првом полувре- одбраиом Радничког изла-
све мање болују од инфе- 4. Будућност 23
ктивних оболења, али да бр- 5. Јединство мало, и то слабих. На гол
зо расту разна хронична и 6. Морава 37:34. '23 су више пуцали играчи од-
дегенеративна оболења ор- 7. Шумадија .23 бране, варочито халф Пав-
гана за дисање, система кр- 9. Борац
вотока. органа за варење, 10. Дсжево 50:39. .21 нички се махом бранио и
професиоиални деформитети 11. Слобода (Чачак) 34:43 = 21 уопште иије ни једном о-
33:39 = 20 збиљније угрозно гол ,ве-
видова и степена. Поред о-
вих, све чешће срећемо љу- једиви гол утакмице дело Друго полувреме иаме-
де који се жале на разне бо- нило је слику на терену.
лове, нелагодво осећање и СТОНИ ТЕНИС Гости су левог халфа пре-
безразложао нерасположе- мало живахнули. Њахови
н>е. Отпорност таквнх људи Првак без пораза напади постали су чешћи и
према болестима је смањена
У недељу 3 јуна 1956 год, јена сета, односно са 3:0, њим првенствима, како у по- днја поинштио због офсај-
Може се pehn да се ту ра- у оквиру „Куп НР Србије" што претставља први великн „Борца“, тако и на отворе- шут погодио је стативу.
дв о новом типу оболења одржано јс поједнначно и Средином полувремева по-
ти лековима у бањама. Она дубл првенство за срез Све- борбеној атмосфери. Ванск да носи наслов првака. Ста- сак Радничког и до краја је
претстављају хровичну по- тозарево no Куп систему. себе, па и код стања 2:0 за лно му је препрска био игра била махом равноправ-
потребе људског организма, Стамснковића, веровао да he вићу јс пошло за руком да на. Пред крај игре Милав
же само да ублажи, али не Поповца, Ћуприје и llapahn- убедљиво побсди свог рнвала
јавило 32 играча за поједи- јс био врло расположсн за шансу. Ослободио се бека
За борбу против таквих начно и 5 парова за дубл У дублу парова заузели и јуриуо према голу. Пре-
оболења цслини било јс једно од uaj- на трсннге (био службено прво место nap Стаменковић дрибловао је и голмана, алг
квалитетнијих од досадаш- у пуној формн. Важно је Ванек испред Ћуприског па-
штмту здравих људи, њих на тернторији среза напомснути то, да су се њс- ра Сабољевић - Јаћимовић и тео заједпо са лоптом no-
проузроковача оваквнх обо- Светозарево. гове прогнозе кроз цео ту- другог пара „Борца" Митић ред статаве у гол-аут.
рнир оствариле. МиљковиК Св. О дубл игри
проиађу условни узрочнипи Оштра борба се водила могло би се исто доста пи- Победа Једииства је no-
који смањују отпорност и eeh у четвртфиналу,када су Победом над Ванском у сати, али у иајкраћим црта- тпуно заслужена.
оргавизма и чине га пријем- се састали Сабољевић члан
се онда одговарајућим ме- „Будућности" из Ђуприје и вим заслужено наслов првака Ванек заузели су прво место Судија је врло добро 0'
рама смањује или потпуио Митић члан „Борца" из Па- среза Светозарева за 1956 r. без приговора, јер су побс-
неутралише њкхово штетно раћина. Сабољевић је био строг и еиергнчан.
смањити број оболелих и те- носилац групе бр. 2. и важио
чувати стваралачке сваге као кандидат за освајање Три слом. 10) Иилтстрнн (сир.>_

сусретунапра По«м)нва r СрбнЈн, 98) IIpra', 30)
ГЈобедио је Одводннцн sa воду. зе) Летопвс,

ма. На тај начин у полуфина- Укрштене речи
ле ушлн су 4 играча „Борца".

У првом полуфиналном
Жсрету састали са Ванск —

аљковић Св. Предност је

Ваиск већ у самом почетку

ввна она изгледа. ставу, тако и у појсдиначном ПМгнрвљелвеероннв, Јв3ао3)(ссМркеардс)н.сот4вћ3оа)..Т«3р1)и)РШселтвокввоаацЈ.е34а3«о1|,
тешко пролазио са противии-
Штетних фактора који сла- цнма. Ипак је Ванек победио
бе људски орГаншам има у врло тешкој н оштрој

ШАХОВСКИ У другом полуфиналном
ПРОБЛЕМ сусрету Стаменковић-Митнћ
водила се такође оштра бор-
II
тићсм, бсз обзира што се Решење из прошлог броЈа
■^■VIAD нграло у три сета-(2:1). ВОДОРАВНО:
■Sfl ■!■
Финалнн сусрет измећу ВОАОРАВИО'
Стамснковнћа и Ванека оче-
кнвао се са пуно пажње н
прогнозирања. Прогнозе су
више биле на страни Ванска,

борбеност кад му ј
требнија, да he Ванек нзиНи
као победннк нз тог сусрста.
На изненађењс свих победио

Штампа Графичко предузеће „Вук Караџић’ — Параћин. улица М. Горког 9 Телефон бр. 50.

Промтври еаих зеиам у|елинита cel

ИТАЛИЈАНСКА СИНДИКАЛИА ДЕЛЕГАЦИЈА

У ПОСЕТИ НАШОЈ ФАБРИЦИ

• ДелегациЈа је посетила фабричке погоне

• Свечани ручак у част италијанске синдикалне
делегације

• Посета згради Синдикалне подружнице

сетиЛа је С.товенију, Хрват-
ску и Србвју. Обишла је npe-
ко лесетак фабрика а неђу

тар федераиије снндиката хе-
мнске ввдустрнје Италије и
ког одбора 'фабриае соде

седник републичког одбора У посати згради сннди-
хемичара за Србију. Деле- калне подружннце
гапвја је била у посети на-
шој фабрипи 13 јуна ове
године и задржала се један

Одједном, разговор је npe-
хвалио се Луцијано Лана,

ПРОИЗВОДЊА И ПРОДАЈА изводе домаћег тржншта,

у центру наше пажње том и бојом) је врло тра- лин боце. Од I ввгуста тре-

дашњи капацитети не задо-
вољавају потрошњу, зато
изводње и продаје нашег изводњом. Верујемо да he смо предузели мере, да и- степево ширити круг арти
даадесетак нових артикала Сте утростручимо. Још је- кала са картонским пако-

односа између производње, И поред застоја у купо- ње код купаца стакла. наше купце. Обрада иностраног
ста у днскусијама иаших вини стакла од стране неких Декорисано стакло Паковање v картон- тржишта- Са иввим капа-
привредних органа и радних потрошача (индустрија за
прераду воћа и поврћа, npo- (сервиси, вазе, чаше са зла- ске кутије. Поред артика-

колектива. Да ли he се про- лн да ефикасном преоријеи-
цес репродукције у нашој тацијом на друге артикле
прнвредн одвијати весметано (пивске боце, .омниа' тегле
и т д.) и бољом обрадом до-
маћег а особнто ииостраног НЕПРОВЕРЕНИ ПОДАЦИ
којој мери свако прнвредно тржишга, одржимо продају
предузеће успева да прила-
годн своју производњу по- у првом полугођу на нивоу ше сШакло" на молбу

требама тржишта, држећи се лагери готове робе пове- СШоЈковиН Јована прав.
ћали за свега 7%. реф. наше фабрике 4а
обавесШа наш колектив да до даиас у прсдузећу ол

тема у нашем колек- перноду заслужује извоз поводом писаншу штам-
који је за 50% већи од пла- пи oi 19 Јуна ове год.

праввог одбора, чије је по- тиву, штампа рад до данас у фабрипи ни-
следње заседање било по- ОТВОРЕНО ПИСМО
упупеноуредништву ли- □вда Вас молим пошаљите
Пласман нашег стакла ста „Борба" — Београд.
Y I полугођу 1956 године
Друже урелниче,

Домаће тржиште

Србија Енглесиа диевво 40—50 радиака. Ово
Војводина Цејлон
Хрватска

3,5 чланку ие одговара|у истшга
v фа-.риињ
Босиа и Херцеговина 7,5 суда, >ер констагашпу '

Македовија 10,3

Црна Гора 0,9

Каква је перспектив од значаја за даље усавр-
шавање нашег пословања.
налнзом одлучујућвх чиви-
оца дошли смо до закљу- Проширење асорти-
чка да he се вредност мана трговачког стакла
производљедругог полугођа
и реализовати на домаћем ма мн смо до сада миого
и страном тржишту до краја учинили на изради калупа
године. за машинску производњу.
Даиас је време да и трго-
раду једног предузећа за- вачком сгакау посветнмо ве-
ћу пажњу У том смислу
дузетих мера. Овде истиче- комерцнјалнн сектор при-
мо само иеколико које су према преглед новвх обли-
ка сервиса, ваза, пепељара

ехнички сектор да из-

Јован СтоЈновиП мачке заставе. Људима су се остала je неошт каће ra једав друг. То је
чивиле као Енглеске. Нико вици су одмах позванн иа
Рад партије на први поглед није могао посао. Исте су управе оста- члан партије. После тога о-
пред устанак да верује да су то Немци. ле у фабрнци штофа н це- држан је састанак, иа коме
су присуствовали поред Пе-
СШане oi 17 марша io По уласку Немаца, срески мац Бринер. лић, Драгиша Стефановић,
јула 1941 године но саопштење, да се младн Петар Стамболић ради на сајииски радник, Драгиша
људи склоне у правпу реке прилреми устанна у нашем Цанковић, Драги Илнћ, рад-
Мораве. После два дана сви ннк фабрике штофа.
нрају
грађаии наставе посао. Пр- Одржаи је још један са-
ле су сутрадаи. За претсед- до јуна месеца у Параћнну вичнћа професора у улица
Павлус по народаости Чехо- са члановнма партије и на-
После 21 марта 1941 ro- то нашн. Официрн су гово- словак, иначе мајстор у фа- родом. Обично су те састан- иеђу ЧСССР°а
днне у граду је ситуација рнли да не знају шта треба брици штофа. Уз себе је Окружног комитета партије
бнла таква, да се сваког ча- раде. У овом сгању Пара- имао одбор и редарсгво. Би- из Јагодиве. Долазилн су
са очекивала мобилизација. ли власт. У августу месе- другови Нинчевић, Јоца Ми-
Биле су почеле неке вој- цу функцв|у среског начел- лосављевић и др. Јуна ме- Томић, професор, Драгиша
не припреме. По објави ра-
и претседник општиие. бавестио ја Драгишу Цан-
ковића судског приправника Цанковић и Милош Јовичић.

ша. Прво су се појавили Крајеа умножен је
проглас ЦК КПЈ, поводом на-
каже ништа одређе- тенкови. а затнм моторци- пада на Совјетски Савез.
клисти и поједине јединице. Сви члановн партије добили

чели да надлећу Параћин,

ИНТЕРВЈУ НАШЕГ УРЕДНИКА

са генералним секретаром

НЕУКУСНО И Синдиката хемичара Италије
ПРИММТИВНО
ЛУЦИЈАНОМ ЛАНОМ
иеаостатке у преаузећу. познтнвао
На молбу редакци-
гоеори ка једно ИиШа- друг Луцијаво Лана.
ње. Луцијако Лака ге-
нералки секретар Сан-

икаШа хемичара-Ита-

ПОЧЕЛА Ј,Е

међутиа. у тадњем вроЈу лкст ПР0ИЗВ0ДЊА
чланкописац (руковоаноц ЦЕВИ И ЦЕВЧИЦА

Пећ и

месеци после добијања из Фравцуске. бољем квалитету.
Стална борба на освајању овог произ-

вода коначно је уродила плодом na су
пронзводи потеклн. Али извесне кон-
структивне грешке од стране фирме, о-
немогућааале су пун капацитет производ-

у ремонт и за неколико ме-
ци фабрике, после детаљ- сецн успели да многе дело-
них испитивања ставили neh ве дотерају у ред, уграде

бнлап утнсак. Моралауоаговорнос
ли нове фабрике веп се

ваша фабрика. Пре- ПРОИЗВОДЊА И ПРОДАЈА У ЦЕНТРУ НАШЕ ПАЖЊЕ
ннсу узалудие.
аиа у фабрицн ' импресионирала у Вашој зем- лажног стакла које можемо Период хоји Је прошао I фактора. На нама је да сте-
Искрено желнио да чланкописац да извозимо. ОдговараЈуКа оставља за собом све позн- | чево нскуство и наше снаге
обрада тржншта у том сми- манифестоване у дејству об- производње н цродаје нашег
слу учиннће ваш извоз у- јективних и субјективиих i стакла.

Контрола квалитета БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР
показала је до данас добре
резултате. Међутим, с об- У СЛЕДЕЋИХ ПЕТНАЕСТ ДАНА
зиром на појачану конку-
КРАТКЕ ВЕСТИ ренцију у стакларству и ,«ЈАДРАН“ „АВАЛА"
У СараЈеву је захтеау тржншта, контрола
Изложба и саја квалнтета нораће нужно да
ствује и наша фабрика.
ко би стечени реноме који Велика награда Мушкарци су увек
ужива наша фирма не са- ШолаЈа такви
мо одржали него и још ви-

у стану Цанковића чека је- другог избаве.
дан друг, Јаков Теодосије- има оружја. где нма војске
аић је дошао и упознао се
у кући Бошка И- са Петром Стамболићем. на организовању бекства Ку- и вршила припреме за одред.
ље. То се догодило између

На састаиак су дошли: Веља да Теодосијевића задужи по се после бекства Куљиног четком јула. Овај састанак
Ђаковац. Драги Аранђело- војној линиЈи пошто познаје нз загвора, повукао у иле- је одржан у једној прива-
вић, Станко Јовичић, Дра- галност- темнићког среза. То je био
дутин Петровић, Драгољуб Друг Стамболић се изне- шири састанак и претресан
У ово време пада и до- је како рад партије, тако и
ковић, и Бошко Илић. Ре- так да нађе неког другог, лазак другарице Жнвке Дам- ситуација у градовима и ја-
чено је на овом састанку, који he имати војиичког

треба од материјала н опре- време био болестан. Друг ПВТАР СТАМБО.ЧИЋ Средином јула у Параћи- На састаику поред ос
ме сакупљати. често одаазио код њега. договор-са РадеНнколићем- Живка Дамњановић, а чла- Жирадин Јанковвћ, Живка
Пикулом, да ако неко од нови су постали Драгнша Дамњановић, Новаковић, и
Друг Петар Стамболнћ се Почетком Јула месеца у- Цанковнћ, Стеван Илицић Донете су одлуке да се
био заиатересовао за једног бравар, Бошко Илић и Све-
твору Среског базе и друго.
жен је био Јаков Теодосн- Он је имао једаи другарскн ДРУ-
јевић студенг техннке из
Поповца. Обавештен од Ми-
ханла Илића - Куље, да га

П11СТ РАДНОГ КОПЕКТИВА СРПСКВ Ф А S F U К S| С Т А К ■ -

ЗДРАВЉЕ СТОНИ ТЕНИС ■тежио да се што више yci
" ‘врши у свему што се наш<
и Куп Н. Р. Србије
завата тиче. Замериће ми <
ФИЗИЧКА КУЛТУРА БОРАЦ—ПАРАЋИН КВАЛИФИКОВАО СЕ ЗА ДАЉА ТАКМИЧЕЊА можда,да се мање производ)
ло. То је тачво, али је ti

Руди Ванек У оквиру првенства по куп- ко са 21 :9. У тређем одлу- последњи његов сервис „фр- шта ми неиамо од тога шт
систему за „Куп НР Србпје" чујуђем сету оба играча по- љок" Сабављевић није могао од 1000 комада чаша cti
са теригорије Среза Свето- челн су врло опрезно, тако да вратв, тако да је Вавек ловатих долази у магаш
зарево, пријавило се свега да нпједаи у почетку није добио меч са 2:1 и победа једва 500 комада. У оно вр

услови, организација рада, 7 екипа, а од тнх 7 екипа преузео Bohcrao СабављевиК .Борца' ивје долазила ввше дим 2 године na да пост.
вепросвећеност, васледни дошле су на одигравање све- је преузео ишшијатвву в по- у питање. године постаје се помођнг
играју значајну улогу. Али, га 4 екипе. вео сет са 20:15. Вавек је и мајстор. Па разуме се i
61,0 “ сервнсу. Одлучио се Сусрет се завршио са 5:1
Жреб је одлучио да .Бор- у корвст .Борца Г из Па-
чева I- екипа игра са .Бу- серввра -фрљке" које су раКина.
дуђност 11“ а Борчева П е- 'гесг0 вшле и на његову ште- За екипу .bopna насту-
дејствовати фактори који се кипа са .Будуђност I' из ту. Алв иа изнеиађење овог пили су играчи: Стаменко- одговара ни нскуством t
јављају као последице на- Ћуприје. У првим сутретима пУта i« “o6“° с« "«т сервис Bnh, Ванек и Миљковвћ, а праксом. Узрок. у многои
глих промена у производном .Борац I' и „Будућност Г лопте, тако да је изједначио за еквпу .Будућвосги из лежи у слабој дисципли>
раду и начину живота да- лако су савладали своје про- резултат на 20:20. Оада Ћуприје: Сабављеввћ, Jata- ученика и осталих. На m
нашњег човека. тивнике су опет наезменичио преузи- мовик и Комад.
то мајстора, за нас тадан
Све интевзивнија механи- РЕЗУЛТАТИ: “ i“™" »“-
зација производног рада уво-
ђењем најразноврснијих ма- Борап I — (Парабив) — н0" Разлв“с' ”к0 све ®> одлучи1Н1 , највероватшпи
БудуКиост П (Ћупрвја) 5:1 резултата 25 : 25. На сервис су претст„ннци. НоШа, Ле-
ње и у свакодневном живо- БудуЕиост I — (Ћуприја) - лопту СабављевиИа Ванек ie сковпа, Краљева, Крушевца
ту — постепево лишава чо- вим и покажем како тре(
су хиљадама година обезбе- Борац 11 — (Параћив) 5:0 драјфовао и добио поев. И и Смедерева. ’да се уради постао сам :
ђивали његов развитак и on-
тлост, чист ваздух, издашно оа васлов првака среза^ Свакоме ]е позвато да <
таље. Зато nehe бити пре- водила се борба између Бу- стаклари (оснм графичар
терано ако кажемо да је дуђиост 1 из Ћуприје и Бор- били једни од најбоље пл
па 1 вз Парађана, мада је у ОДГОВОРИ ћевих радвика у Југослаш

овом сусрету екипа .Борца' Еде Залетла
I важила за фаворита, ипак
постојале су неке бојазвости,
пошто је БудуКност I доби-
ла новог играча Сабављеви- СТАКЛАРСКОГ МАЈСТОРА

савременог човека недоста- ha, бившег члана „Графича- НА ПИТАЊЕ РЕДАКЦИЈЕ од једног послодавца кој
так свестраног кретања и ра" вз Загреба, којв је уче- О ЊЕГОВОМ ДОСАДАШЊЕМ xohe просто да те исцез
говог живота која све више ствовао и ва светском пр- ЖИВОТУ И РАДУ У ФАБРИЦИ и та реч вређа али је тача
ускраћује додир човека с венству у Лондову. Боја- зовави у нашој снндикалш
природним факторима, којн зност је постојала из твх Радим од своје 10 године. Систем рада био је мво- организацији УРС. Преко а
разлога што се сматрало да У Парађину сам почео 1922 го тежи него сада и то фи-
he члан .Будуђности Г Са-

гов организам. Нажалост, парти)е против оорчевих и- си ва шипку или држи ка- струко ако није и више од тешке штрајкове.
овн фактори данас све више грача, а остала два вграча луп а без њих знате и са- данашњих. Овдашњи систем После ослобођења вас |
угрожавају здравље људи Будуђноств (који вису за ми да се не може. Тако је је захтевао од стаклара мво-
а са повећањем продуктнв- потцењивање) добнју по је- сваки стакларски мајстор бно го више знања иего данас мало остало у фабрици. 3
ности рада и матернјалних дну партију, што би бнло принуђен да свога сива у- (гребало би да буде то и неке артикле као што с
добара њихов утнцај неће довољио да елиминншу Бор- зме за носача или да му давас) јер се није радило
се смањити, него he, напро- ца I из даљег такмичења. држи калуп па хтео то илн сернјски а ко је био мај- Ситуација ва тржишту с
тив, постати јачи. не, без обзира ва године стор тај је био универзалан. сасвим измевила. Прешло с
Код стања 2:0 за Борца старости. Како сам се осе- У ово време није било бучавати младе раднике u
Првцес избацивања људ- I, СабављевиК је савладао у hao то ја знам. Устајати сва- машина (код нас је била са- је било лако, али упорнђ
ске машине из производње првој партији Борчевог и- ког дана у 3,30 часова то мо једна ручна npeca) и тра-
претставља бесумње огро- грача Мнљковвђа са 2:0, те је било у прво време најге- жио се апсолутно прецизан Да имамо миогих којн уи(
Електричии и други извори же. Сваког дана ми је ишла рад. Могу слободио да ка- Ју да раде само један н да
за неколико хиљада пута У четвртом сусрету Стамеи- крв на вос од сумпора и жем да ми данас немамо 10
аадмашују релативну слабу ковић је повисио резултат аесагоривог raca, јер тада људи који би могли да од- криви ии мн мојстори а а
тај иачин убрзавају и олак- на 3:1. У петој партији са- нису постаЈале аутоматске говоре „а дужност мајстора они јер тако је захтеваа
шавају стварање материЈал- стали се Сабављевиб — Ва- хладњаче већ су биле такве овог дова. ЗаШТо то да су ситуација после рата.
них добара потребних за нек. Beh у пром сету видело као ва ловчано) пећи 11. у саеиу 6влв бољи „ег0 да.
се да he овај сусрет бити Сматрам за највеђу rpg
водиог рада нестаје и она ва)занимљивији, јер се води- Нико вије водио рачуна нас. Моје мишљеше били су шку што се дозволило д
разноврсна, често врло нн- ла оштра борба за сваки по- о томе да сам Још дете и пролетери. Нису стајали са су нам одузели стакларса
ен. Први сет добио је Са- никаква законска заштита Једном ногом у фабрици а школу. Имамо само векол
беђивала биолошки опставак бављевиђ са 21; 19. Друга за uac децу ниЈе постојала. с другом ва њиви. Сваки је
и развитак. сет добио је Ванек врло ла- Давас су ми као помо!|
Укрштене речи ници добри алв за даље g
слабо интересују јер смј

ШАХОВСКИ ведених на раду могу да ki
ПРОБЛЕМ жем добро.
(Р. Кнехсввђ)
Што се тиче питања ј
УСПРАВНО, сам ли задовољан квалит
том израде производа ко
производи моје радилишп
Одговарам са не. Јер уо
ште узев плате вас ст
клара гледаие су кроз но|
му а то иде ва успех квал

љна течност. (О) Два слона. 11)
Штампа Графичко предузеће „Вук Караџић" — Параћин. улнца М. Горког 9 Телефон бр. 50.

Пролетери свих земаља уЈедините се I

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Глаани и одгоаории уредник
ЈОВАН СТОЈКОВИЋ

Јули 1956 Бро| 21 Година II
Цена 10 дин.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

Отђорићесе Седми

I ЈУЛИ

претставништво И дамка u недавна upo-
шлосш исиуњене су сееШлим
сећањима, обележене су зна-
наше фабрике ча/ним иодвизима, Ови иод-
| визи су уШкани у засШавама
‘ иод којима обични луди,
----------- k Y 1 ipaljaHu, ходају, ираве челик
• од ове земле, воле је.
Симболи ове земле су
ОВАВЕШТЕЊе 11ЕЈИ Орозници рађања слободе.
Седми /ули је црвени даШум.
рагреоудоддтног На нашим улицама је рођен,

ТАРИФНОГ на нашим улицама је иоШе-
нао у свим ировцима. Седми
' MSceua о реализаиији вашег i јули, у друшм нашим репу-
( ГДР<Д сгаклау првом оолугодвшту бликама слични доШуми из
I гЛигА оае године. Том прилвком Ше незаборавне 1941 /одине,
је коисгатовано да оие те-
Народви одбор среза Све- риторије у земљи које су сшрашне и блисШаве кдине
тозарево комисија за плвте | стално обвлажене и студи- у исти мах, усиомена је на
у привреди под бр. 9952/1 ране много су више апсор- ђинз. П..о.чеЛорjуeгсИаертарлловмнђу јфеарборђисиик с1т9з1к?лгао,дк.аауасмелууЈеГлбаивлноц9и,гкорзаиЈнIаla,pкаaо- прву аушку која је иланула
од 2| јуна 1956 тод. доста- I бовале наше прои!воде. Та- банкар. На закату Је би > оз 1930-1934 гол. Посл: ирннх корака у ин- не окуиатора у Србији. У-
вила је следећи распис свим ко су иаша претставииштва дустриЈи, озлази за Београз и Ноан Саз где ао para радв »а рлзннм сШаничкој и никад иокореној
зужностииа у фабрикама. Гозинс 1941 доаази у Парађин, сае зо 1943 | Срдији. Само иосле СШ0Ш01
приврединм организацвјама | која nocroie много урааила каза га^хапсе Псмци н озвозс у аогор. Из aoropa бежи н крнје се свс 1 дана ohoi неукроШиво! НЕ
ва њеној територији следеће на реалигацији стакла. У у-
еадрживе; словима заоштрене конку- Поеле осаобођења ради прво у фабрици зеЈтика, излази иа ње и изреченог 27 марШа у Бео-
,Додатии тарифии ставови реииије када је контакт ну- учсствуЈе у формирању метаане задруге После para постао Је члан ipady 3i широм целе земле.
могу се установљивати само жан и веопходан стално са лезник. По завршетку врађа се у i арађин и nocraje аиректор фабркке
иа терет дела добити наме- купцима, будуђе отворено бборнабно|неа уи ихсотонвтрреомпеунокроуикиосвиојлуи. пliиoглраамсфмо. ^Заанрeаaњojу носвтеаккноуитннсирЈаеа инззаа-- СуШон се аримицао, учес-
њеног за плате, а кикако на ници скуиа у Бело) Цркви
терет добити без обзира да- фабрнке у Загребу много he почеше да се разилазе, носе-
hu у себи један бол на се-
Кање и једну аробуђену веру.
ли се ради о добити после учинити иа томе. Дакас. се »алазн на лужностн иретсепннка разничког савета.
савезног опорезавзња илч У историској аерсаекШиви
аодвш ТКикице /овановика
ве, јер за то нема основа за је једносШаван, разумлив,
текав начнн обрачуна у У-
редби о расподели укупног нужан и неизбежан, јер је
Контрола здрављазацнја. сав наШоилен, храњен дубо-
прихода лривредннх оргаии- | ким подземлем исШорије.

Поново напомнњамо да се и радне способности Букнуо је пламен у каме-
додатии тарифни ставови ну.
могу уводити саио тамо где
је то најнужиије. тј. на кључ- I У кашој фабрини вхше аана де- Морао је да се усколеба
тврђквању узрока који врше ути- и да се одазове цео ОросШор
ним руководећвм раднчм ие- рааву сзогобност разника. Врше ркревзуилитатраднаа осрагасвтазвззмвиакреерњалеа. у од ИсШре до Uoputpada и од
стима, а никако линеавно па Посебна се испитивања врше у СубоШице до Ђевђелије. Све-
свнм радним местима, јер бч ских стручњака. шлост муње облеШала је
' риаартоорчииетокикркваоотоикас, посриаигЈаанллисзтаичакни-, све наше земле и иоказала
то значило извршитн1 унг- нажња поклоњспа је Јелној груои no разаим погонима, мери се тем- народима наказу њиховог Uo-
прад расподелу плата из до- јпаењраат. урОав,авлапжрпооучсатвваањззаухсауивсетормуа- робливача. • А неиријаШел
битн. С друге страие дода привреан за стакларску ннзустрњ једном саиедан није више
тии гарифни ставови могу. )у, њнхозо ззраветвево стање и ха високо) теиператури. На Још сл ва коЈн утичу на злравствено на/оиасанији, он иоапајезми-
ЈезиоЈ групн рааннка врше се нс- стање разника и њвхоау разну ја без шиирак. Te свеШло-
^права нашс Фабрихе зактсвала Је питивања о утицаЈу вслнке коли- епособкост. сШи и IUoia јединсШва, ми

постоји остварени износ дел,\ IIре почетка оаза ове екиве
добити »амењен за повећане стручњака. прикупњени су полацн
плата из плата по тарифнсм раније никад нисмо имали.
правилнику. За свако увођ). ралкика. састоЈи се у научном у- цнЈалном ^осшурању. УстројаваЈу Седми јули је наиор свих
се здравстпенн картопи за сваког
ње додатног тарифног craia ралнкка у фабрицн Преко њнх ре- наших усШаника све у једну
мора со слровести поступм I .нашицу, цилеве свих наших
измене тарифног правилиика, ФОРМИРАНА КОМИСИЈА буча у једну иобеду. Зашо
тј. да ту нзиену одобри ра- Инствтут Српске АказемиЈе на- је он сам иочешак сшраница,
двички савет привредке ор-| жткбау ппраезузецоелЈоекуппантирионаужаивауомслуу- уводна реч, на нову и на
ганизације, нарздви одбор I ЗА ДОДАТНИ ТАРИФНИ GTAB нов начин иисану историју

општиве и иадлежви синди-1 Раднички савет вашег npe- | ним местима треба дати до- ју!ословенских народа,А она
кални оргав. Износи додат- дузећа иа једаој својој се- ј датвитарафии стави висину. Псрез института АказсмнЈе на- је вск нарасла досво! имио-
них тарифних ставова морају дници донео је одлуку да I У комнсију Управвогодбора зантно! волумена.
бити фиксирани, а не могу се још века радиа места npe- I ушли су следећи друговв:
се тарифним правилнвком двиде за додатнн тарифаи I ибмонелжлевисцњтвиевриснкозргаефнмглеекилуолсхтцеонтшалукухрБлнезваосгтрнЛаткзукут-, 36oi Ш01а ie седми јули
предвидети да такве взиосе стаа. У том смислу је довео 1- - Р-авко Бравковић земиЈс знвности у Загребу као и у Србији природан цвеШ са
одређујс било који орган и одлуку да Увравни одбор 2, Еда Залетел зДв-ратнМнслиуеитнкнЈаСлвтосгЈаанзоавинћсивиатшивапњое- I јузословенских њива.
привредне организације, fa, I 3. Срба Ђорђевић
је ro супротво прописи>а формнра своју комвсвју ко- i 4. Влада Живковиђ 3doi Шош ми волимо сед-
Уредбе о платама. ја he оредеидетв kojim рад- । 5. Никола Ђукић мојулску свеШлосШ и Шо је
њена најживотворнија осо
| беносШ.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛР. КТИВА СРПСКВ ФАБРИКЕ СТДКЛА

taaj стандавлнза1|иј8
за стакларску индустрију
8,70 итд. што такође уноси
иеодређеносга у поглелу ква-
литета стакла а његове мо-
гућносги за обраду нз ауто-
У нашен колектнву се во- чега се после тога одлучује н>ега раззикују се по свои преко тога за облик н мо- матској вроизводњи.
лв систематска борба за по- уз сарадњу комерцнјалне слу- кеалвтету, тако да добијеие гуђност nehu у којој се тоон. Сода, аајважви|а сировииа
која се употребљава као то-
и побољшање квалитета. Ди- те сировнне у оогону. На тај ститн ефикасно. У Koioj ме- сан звкључак ла песак ко]в пнтељ у стакларској ннду-
скусијои у многим телима тј. иачин лаборатори|а игра при- ри варира песак по садржају уаотребљавамо мора бити стријк такође је у последњој
Управиом одбору, Радиичком марну улогу у нашој борби оксида гвожђа нзносимо у једнаког квалитета односно години показала велаке аро-
савету, сгручним састаниима за одржаваље п побољшава- доњем прегледу. ставлардвзован. Стандард за мене у квзлвтету. Од уста-
н осталим форумпма трети- ње квалитега наших оронз- квалитет стакларског песка љеног квалитета ол 98% на-
paiy се пнгања која могуугн- вода. Радом на овом по.љу Пула 0,о2 - 0,о9 °/0 Fe.Oa мора према томе да буде што триум карбоната бало је по-
пати на продуктивносг ралз наша лабораторија ie до сада Рготина 0,о5 - 0,о8 •« - скорије урађен, што треба
Н. Место 0,о6-0.1 -«• да буде сталиа борба Удру-
извршнла велики број анзли- Први закључлк који следи жења стахларске кндустрије
Почевша од радне дисцап.зи- за наших снровина, тако да из овог прегледа је да песак нат натриум карбоната спа-

ие, осиовног елеменга у бор- даиас, ичајућн прел собом коЈим распоижемо и.ча више да бн истакларска иизусгрвја погешкоИу,с обзиром ва ко-
би за решење оба ова питања, дневвнк рада иаше лабораго- оксида гвожђа него што се могла своје производе да личнву ко]а се троши, прет-
преко свих осталвх елемепа- paie можемо се детаљно о- у свету сматра допуштево стаиардазу|'е. стављала Је чвњевица ла овзј
та условљених директво људ- сврнути на квалитет аашвх за песак којн he се упогреб- ороненат н»је био |'елнек ви
ском свешћу н схватањима, Једнно је Пула јелан краки У погледу испоруке нала- у два џака истоветне оошиљ-
поред уиошева својих прп- Погледарчо Hainpe квалитет горњој гравицн овог норма- ке. У таквој ситуаиији одр-
них сваком поједвнцу у ре- наше освовне сировине каар- тива (у фебруару 1956 год.) шкоћа. Ако изоставамо, an- жавање квалнтета целокуп-
долазвмо на друга низ про- пног песка. Наша фабрика алн ie каснвје и њев квали- страхујемо, ове неприлике ног стакла, с обзиром ва ко-
блема условљенах објектнв- трошн песак из три налазв- тет опао. Други ззкључак ie услед нереловпнх пошиљкв. лнчвке ie гогово кемогуђ.
вом ствараошћу. Борба за да су варирања у овом по- (оскудипа, na затим нагома-
DOeeha%e продуктввности ра- из Пуле, Србокварц-а вз Р- гледу таква ла се с правои лавање и др) и задржимо се Оси.ч иабројааих сировк-
да и побољшање квалнтета готине и Кремеи-а из Новог можемо запитати да ли мо- само на квалитету исаоруке на врло често наплазнмо иа
условљена „објектавном ства- Места. Утрошак песка азносн успешно конкурнсатн на н- видебемо да бн и ту вспору- потешкобе и у погледу о-
рдОшИу’ за нас у фабрншг, око 45 тона двевво т). про- носграном тржвшу у погле- чиоци могли ла учинезнатва сталах сировина. Квалатет
поетставља за друге зан nt- сечво по 3 вагова диевво. ду боје, одвосно квалктета побољшвња. Блага песка је угља као основког техко-
jpe фабрике опет борбу по С обзиром иа количину пе- јако променљива. Док у лет- лошког горива такође је iaao
■ авајн савлађивања ннзз су- ска, која се уносн процекгу- Уношељем кварпног песка њнм месецима имамо у про- иеујелвачеи, брусио камење
бјекгнввих фактора у там ално у мешавину за сгаклену у стакларску мешаввну осте- секу песак са 5—6% влаге купљево под истом озваком
голективвна. Савлађавање иасу од бнтног је значаја да је силнииум дкоксид у ста- у зимским месенима влага се хвалитета није инденгнчно у
твх потешкођа naoa у дело- квалвтет песка буде што је клу, те је потребво да оа пење чак на 22%. Непрлике погледу техвичких особива,
круг рада тих предузећа и иогуђе бољи и што је такође садржи најмање 98% чистог су, прво, што се ником у Па- исаоруке хемикалија, аоташе,
колектнаима укажемо иа ва- важно УЈЕДНАЧЕН. Квалн- силиииум диоксиа. У за- корављу ве ксплати да пла- баријум карбоиата к других
жност љихове борбе за кв>- тет стакларског песка Оце- висиости од могућкосги, сва- ha аревоз воде (аого- тахође варирз.
лнгет у оквару целокупне њује се према седржају прн- ка фабрнка тежи ла употре- тову чак из Пуле), а лруго
наше привреде ■ такође да иеса које оа садржи поред би што јефткнију сировину, што овакав пссак доводв до иа то да се по пвгању ква-
се дотвкнемо и стварвах по- основне мзтерије снлиииум шкове производње. Ако би промева особива стакла ако литетног прајема у нашој
тешкођа у раду нашег пре- диоксида. За израду квала- кварцним песком увосилн не стоји луже иа лагеру и фабрвцк мора и даље инте-
лузеђа осветљавајући таче тетаог стакла иајвепожељни- друге компоненге, које не би таме ne уједначи свој % зивно да радв, а такође у-
један део рааа иа савлађива- ја примеса је гвожђе. У пе- биле шкодљиве у погледу влаге, обзвром иа ситуаци- казује н ва потребу стаилар-
њу твх потешкође, ску га не би сиело бвтн ви- квалнтета односво боје, као |у у погледу снабдевања пес* диззовје основивх скоовииа
ше од 0,02%, јер је Јелиио na пример кречњак пулсквм ком видимо да и oso може као в осталог потрошвог
Стакларска индустрија сво- тада могуће успешио обез- песком, Долази до негатив- матервјала. Све иаше коа-
гам техколошкам поступком бојити стакло. Beh» проце- вог фиаакснског ефекта, јер гледу квалнтета стакла. статапије о веујелначености
снвх природвих сировика ко- нат окснда гвожђа у песку зимо 1 т. кречњака из Пуле И остале снровкне такође ваших сировика н потешко-
је служе као основ стаклеве не само што повлачн утро- а исги имамо у близнни Вр- ђама у ралу, а некад штета
иасе, уз додатзк извесиих тех- шак веће колвчиае средсга- њачке бање уз знатио вижу жавају борбу за квалитет. у оровзводњи ocrahe само
вичка добијених сировнна ва за обезбојавање, веђ је подвозау тарифу. Но много Фелдсаат „Браљина* којв сува коистатапија ако се о-
рава. Сасвнм је природно да тада готово немогуће ство- веће потешкоке претставља салржв велшв процеват ок- вим пробленом пе позабаве
смо радв одржавања квалнте- рнти потпуно безбојно ста- оваква сироаииа ако је по- сила-гвожђа, ооказује баш у ве сано вашв испоручжоии.
та вашнх производа упућеиа кло. Комбиаацијом са другим гребио да се сгопн стакло односу на оау комаоиекту
на контролу сировинз које средствима успевамо да се велику веу|едначеност. Са- ције. Проблематика ставдард-
примамо, односно куаујемо приближимо потпуно безбој- сом калцаум оксида и магне- држај ове компоненте варвра изааате сировина у стаклар-
од другнх предузећа. Овај ном стаклу ати саака проме- зиум оксида. Најпознатаја од 0,16% до 0,86% (јавуар CKoi ивдустриш далеко ie
задатак пада на нашу лабо- на у ороиеату оксида гвож- саровина за уношење магве- 56 г.) дакле повећање за ви- взвав оквара ма које фабрике
раторнју која осич тога ана- ђа која прође незапажеао, зиума је доломит. Како је ше од 5 пута. Како је ова стакла као једваке веђ се у
лизврајуђн и остале сиро- взазива промене у ивјанси одиос магнезиум оксида суштану поставља као npo*
ввие које би евеатуално боје стакла која често може према према каливум оксиау зања доброг квзлитета амба- блем пред пелу индустриЈу
могле дођв у обзир, утврђује да буде и врло приметна. у прокупачком долемиту 1:1,8 лажвог стакча )асно је да he стакла, а посебно пред уд*
њихов квалитет у погледу Пошто једна анализа аеска, мн викааа неможемо nocrahn веома негативво утааати ва ружењем стакларске индус-
хениског састава, на основу при могуђиостамакојима рас- бољн однос ових оксида у боју амбалажног стакла. Исту трнјекао њевогпретставвика.
сполажемо траје иајмање 3 вашем стаклу. Ако особине колвчину гаожђе-оксида уне- Досадашњи покушаји ла се
ИСПРАВКА даиа, а ми за то време по- стакла захгевају прнблажво семо са 1 кг. фелсаата као цешто на том пољу поствгве
трошнмо 13500кгр. песка што овакав однос онда за то ста- са 11 кг. песка Рготина или (саставак пвжињера и тех*
ноткрала се грешкаг члаикг „Од- чаии 9 вагоаа, од примарног кло несмемо употребити ne- 43 кг. песка Пуле (бољег ничара у Пули и другам) до
■pa)r чланка где naiaei ie значаја да квалитет песка сак ко)и садржи кречњака квалитета). Како је % окса сада ннсу дали никакве ре-
буде уједначев или како би овај одаос, а самим тим и да-гвожђа aeh у самом песку зултате, а резултате можемо
..leo уопшге rsee плате нас ста- смо другачије рекли станлар- техничке особиве стакла, чв- eehn јасно је да би за без- nocrahB само свакодневнок
даи. Нажалост, иашн испо- борбом за решење ових
ручиоин песка не одржавају рали да трошнмо тако вели- пвгања noKpehyhn их увек
квалитет својнх вспорука м иа сааком месту в то пре
стандардвим и тиме стварају збојавање да ose ве би биле мего шго се последице рада
врло тешку сигуаиају у по- економски оаравдане. Фелд- са оваквим сировивама поч-
спат .Прокупље* бољи ie у
гледу одржавања квалитета ме би ваши производи изгу- погледу садржаја оксида-гво- ну ocehara на пласмав вашвх
нашег стакла. Због отежаних бвли у квалитету. Са друге производа како у зенљв та-
то иде на уепех квалнтета". Тре- смешгајних прилика вагов од страве свакн песак које упо- жђа али је зато у садржају ко а на вностраиом тржвш-
ба да сго)и- осталих компоненатајако про-
мењљнв. Садржа] калциум
Јер гопште rsee плаге иас ста-

ТО »де на гшгрб квалнтета." seh стопљен у облику ста- ци има одређева својства у оксила варира од 0,44 до 3,75 *
кла, а ови који долазе после погледу топљења и везав је калиум оксида од 3,75 до
Ua. Н,..„_.р Клпп

Сграна 2

'Н H'C'TЈ ра-ДЧјчо1!*' 'k o'n-fcjc't'h вдАН fit-k'te' фабрике стакла рммј

До сада су се средсМИ ”'

САМО НАЈНУЖНИЈЕамортизацианих фондива----

■‘•да Ло СПучбЈа Родиички ’ "Отоме зашто је коЈи на широ) дискусији ко|а се фабрике- Све остало мање
фонд намењен и о начини- водила на Једном састанку
савету одговорних струч- ма коришћења ие желим шефова погона и свих по- важних ствари, ко- Због лошегпровстравања
жбсни јист 19 и 21/56) ме- да говорим, Јер )е о томе с.товођа наше фабрике. жне, морале су да уступе услови рада у станици су
њај>ИацдачНн рада и тра- Y прошлом броју „Нашег место другнм хитниЈим, не- тешки. Зато fe ради побољ-
же Хв *се за друго полу- Тек после ове дискусиЈе шања хигиЈенских услова
гође t956 године изради изашао опшираи на коЈоЈ |е плап реднгован, потребно преправити и ла-
члаиак. створен Је коначни пред- терну иа њеном крову.
лот коЈи јс поднешен Рад- СТАРИ ПОГОН
Анализом фондова испо-
насловни спнсак који треба ставило се је, да према Y старом погону као и
новим прописима из фонда
да одобри радннчки савет. sa самостално располагање исти бсз промене, прихва- Kaje ћемо радом взвршнти репаратуре пећи.
А на|дал>е до 31.1. sa на- не можемо да издвоЈимо Нови погои Стара топионичка хала
редну годину.
су само фондови за заме- Средства су недовољна На новом погону долазе
Уколико насловни списак пре свега у обзир репара-
предвиђа трошелве средста- вање. И тај фонд за инвс- Још у току рада коми- туре пећи. За penapaivpy
ва чиЈи пуни износ не пре- стициоио одржавање са долазе у обзир пећи; Сен-
лази вредност од 100% а- 100“/» колико нам то npo- да су расположива сред- тгобен-1, Сентгобсн-2. Р-1 3. Baua Ш 1300,003,-
мортизационог фонда sa писи дозвољавају, а фонд 4. Вам IV «.«000600-
инвсстиционо одржавање за замену са 20“/. од сло-
плус 20’/» вредности Фон- бодног дела. више потврди.10 у диску- ром да Је нешто матсриЈа- 6. Мешаотпц «.000600-
да за замену слободног сиЈи руководилаца у тех- ла за ове репаратурс куп-
дела онда је довољиа од- Како |е пЈшљеи план ничком сектору. љено Још раниЈе, средства i«.«00.000,-
лука Радничког савста. Ме- утрошка
ђутим, ако Је ова сума ве- Зато се приликом прав- ко|а ћемо узети из фон- Осим тога предвиђена су
ha, онда поредодлуке Рад- По наредби директора љења плана утрошка, мно- срества за преправку дрв-
ничког савета треба нри- предузећа, формирана је го што шта морало да из- трошкова. Вредност репа- не коцструкциЈе крова из-
мени и испусти. Y обзир ратура,’скупа са кушвеним над друге лончанс пећи као
за привреду Народног од- су ушпе само наЈнужниЈе и радови иа комори.
ствари, „горући” прсблеми гради таблице бр. 1.

ИНВЕСТИПИОНО ОДРЖАВАЊЕ

Шта у овоЈ годннн имамо Е Инж. Миха|ло Недељ- imomo.- зир дошле и остале потре-
на расположењу ковић 1.МО.ООО.— бе фабрике.

На расположењу намсто- 3. Мића Аранђеловнћ Овде су предвиђена сре-
)е три фонда, фонд за ин- ства sa одржаваље нндус-
весгиционо одржавање, ОваЈ предлог је измењеп триског водовода и црппе
фонд sa замену и фонд за
самостално располагање.

ФАБРИКА У РЕЧИ И СЛИЦИ оа репаратуру су дос- тора, оправити Још и патос 1.300600.--
пели у овом погону још и
»Амко« како ми зовемо. ари се требаЈу уредити
испред станвце.
Гасогенерат. стаиица

сталациЈу, коЈа |е пребрзо 5,000600,-
дотрајала. Она Је била из- 10. Опрдма Кртпа 300.000.—
ведена са проводницима 11. Onpeic Мерцелееа 300.000.--
изолованим од гуме. Гума
|с на високој тсмператури,

од хартиЈе, мада су ови оправке у електричноЈ цен-
трали као и sa одржавање
локомотиве и камиона из

Y новоЈ мешаоници поред 1. Нова топионичка хала 87.870.000 —
редовних оправки постоЈе- 8. Нова мешаоница 2.450.000 —
ћих уређаЈа треба изврши- 8.820.000
ти Још ii замену отворених 3. Генераторске станице 18.800.000.—
електро - мотора. Мотори 9.700.000.—
више пропадаЈу због соде
ставити друге затвореног 61.040.000,—
Нова мешаоннца
Новчано лациЈе види из фонда sa
награђени инвестиционо одржавање,
предвиђеи Је 61.040.000дин.
МогуИе |е пмећати фонд

Управви одбор је крлјем
јуиа ове године доиео сле- На састанку руководиоца
дећу одлуку да се ваграде тсхннчког ссктора инг. Не-
следећи радвици из Новог дељковић |с изнео могућ-

ciuopu аогоп mpaMtpuau широ.а маг^носВ у Логзм,acar сетлаенкитрцои-итнасктоађлеацЈиеЈап.роТпуалЈае гвњеи лобољшали рад ства отуђе и тиме добиЈу
и на ШржишШу најоашг Шража. оправки УРеђаЈа и геиера- извесна срества, која би
Миљковкћ Михајло 8.500 д. нам убудуће била на рас-
Мзрчетић Душал 8.500 , положењу за друге нужне
Ђорђевић Добривоје 2,500 , оправкс.
Стефановић Рвде 2.500,
Донешен )е закључак да
се спискови тих срестава
направе и доставе управи
предузећа.

ПИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКгЛА

ПОСЛОВАЊЕ СА ЖЕЛЕЗНИЦОМ

Достпвп КОЛО 30 УТОВОР Редбкција листо „Наше стакло" од овог
броја доносиће тумачења разних позитивних
прописа из радног законодавства

1. Железаица је дужна да 3. Железинца he ааручена без вкакве примедбе прет- Накнада уместо
достави наручеиа кола за поставља се да је кола при-
утовар оног дава, за којн су како су варучене. мила у исправиом стању и плате у случају
ако су кола наручеиа за од- 4. Ако железваца у noje- с припадајућим покретнии порођаја
ређеии сат) а ако располо- колскии деловима. Ако се
дииим сганицама не може
доставита сва наручена ко-

се npe довожева робе сама ла свим варучиоцима,водећи кола достављева у стању Члаиом 38 Захона о здрав- исплаћује се мајци. На вву
ратетима. какво је означеио белешком. ствевом оснгурању предви- помоћ има лраво и мајка која
ручена роба оити доставље- кола за утовар у року од 8 ђеио је да осигуракица-же- роди мртво дете ако |е no-
иа за утовар. даиа рд дана за који су иа- У којим слгчајевима ва за време отсуства због моћ за опрему детета при-
ручеиа страика нма право се не плаћају трудноће н порођаја има пала пре порођаја.Исго тако,
Ако је железвица дала захтевати да железиица до- колсие дангубе је дете рођеие у року од
странци посебву пнсмеву квже лостојање сметње, з- плате у трајању од 30 дана. 10 месецн после сирти оси-
обавезу да he кола за уто- року доставити кола. ску даигубу када утовар Ова наквада припада поро- браха са осигураинком по
аар. доставнти у одређено вршити у предвиђевомроку диљи у несмањеном извџсу коме лостоји право ва ову
5. Достава и предаја кола (поллаве, сметоаи, пожар). и за време проведеио у
мора стравцн иадокнадвти за утовар обавља се књнгом здравствеиој устаиови у ко- Обуставе од плате
трошкове, проузрокоаане За околиости које осло- јој нма оотпуну опскрбу. За потраживање предузе-
доаозом робе, тврђује којег је дава и сат бађају страаку од плаћања ha (иапр. за иакваду штете
Осигураиику-жени која за учнњене при раду према
Потврда првјема нару- потврдила примнтак кола време од 6 м е с е ц и по- радннку и службенику може
џбнке, коју железиица нз- сле порођаја.односио no npe- се вршнти обустава само до
даје стравци ие сматра се
лисменом обавезом у смнслу службе до нстека 8 месецн
после порођаја, ради са скра-

ВИ ПИТАТЕ... станка сметње поднети пи- време проведеио ван рада с там да додатак ва децу
МИ ОДГОВАРАМО део иакиаде место плате ко- не подлеже обустави. Међу-
тим, за алиментацвје (издр-
4ору општине алн грзда, иа проведевог ва радулрема забрава ва половину плате
која треба да садржи пода- пуном редоввом радвом вре- радиика н службеника.

време када no одредби ле- заштитвом шериоду дојења МОЖДА. ИИСТЕ
кара треба да лрекине ко- прнлаже списку колске дав- постане неспособва за рад
ришћење плаћевог годишњег услед болести, припада док ЗНАЛИ ...
у смислу чл. 22 Закона даје
несе потврду, нли ако желе- та неспособиост траје доред ... да у Совјетском саве-
се годишњи одмор и тенден- зница ие уважи разлоге иа- накнаде. no лредходном ста-
ција је била законодавца да ведеве у погврди, посгојање ВУ и део иакваде уместо диљада колхоза > аадружно-
Уредбом о спровођењу радници и службенвци ства- околиости које ослобађају плато која одговара скраће-
гурању раднвка в службе- рио искористе годишњиод- стравку од плаћања колске ■ “0“ радном времену.
вика Сл. лист 65/54 чл. 30 мор када су здрави. дангубе може се докаааги Осигураиаку.жеви која и- и осаистотша совхоза др-
каже се јасво:
припада освгуравику u за иесворазума, меродавва је сигу.рање припада и>за свако ввше од аевет хиљада др-
одлука суда, односио при- иовброђено дете noaaoh за жавних машинско - гракгор-
вредног суда. рлрему детета. Ова noMOh . ских втацица.

када су Европом почелн да Јован Caojnoeuh иуннстима су се свуда при-
кључнвали иови борци. На
гракћу црнн лешинари, у Формирање Бреаовици дошлн су друго- нагло да се шири. Одред је
потпуној тами, у великој ви који су побегли нз затвора. лочео да дејсгвује пувом па-
кризи човечанства коју ue Нападвут je рудвикСвссвац. ром. Крстарцло се кроа села

памти историја... Када људе одреда ваш и^жавдарм.. Заробљеио љен је Бора Петроваћ, ње-
ховии живот почне да тражи је неколико петоколонаша и гов заменик био је Друг
одушка ван ствариости када један гестаповац. Напад иа Вујкновиб а комесар одреда
перспективе иестане подижу Прве акције иарлћннско-ћуприског Сисевац био је 6 или 7. ав-
густа, Пвртазаии су -се прн- 0ШШ1ВШ119111Ш1Н111М1П1
се великаии који стварају одреда 1941 годиие лично снабдели са оруЖЈем
у Сасевцу. Y идућем броју:
исторнју. Овде у срцу бр-
довитог Балкана букнуо је Поиово су,- лартазаив кре- РАД ЧЛАИОВА
пожар и осветлио путеве нули на.Сењски рудааирали ПАРТИЈЕ
Из жаидармериске стаиице ликвидације адких петоко- У ГРАДУ
групе саст лонаша. Водила се борбаса
га краја. њима и сви су погадулн.
Направљен је олан да се
На пламени познв Партије прија код ћуприске шуме. телефонске жвце са Ћупри- одред пребаци у Параћин-
Међу Параћвицима били су јом, После успешне акције скнсреа.јеруњему је.билп,
1941 год. почеле су главне Раде Николић-Пикула, Мн- из рудника је пошло 12 ру- оружја а Бракко н Куља су
прилреме за дизање устаика. хајлоИлић-Куља.Микалонац, дара. Група је aeh бројала познваали тај крај. Одред је
Састанцн су се великом бр- Фрања Белић, Бранко Ри- преко 35 људи. Миоги су

Ћупријн и Параћину. Држа- ли 6 до7 пушака. Новофор- дар је пошао са приличво Лриступкло је одреду још Босне. У овом xpajy прк-
на ја стална веза са млађим мнрана група упутила се иеисправним пушкомитраље-
друговнма.. Партиске орга- према Батинцу где је пре- зои .Шоша'. Кренуло се на 20-30 партазана иахом рад- кушмно је миого оружја н
нкзације иатересовале су се ноћила и остала један даи. село Бигреница и Вирине.
за оружје и где има војске. у сумрак 2 августа 1941 Први пламени који су захва-

Параћииска група парти- год. партизаии су извршнлн тилв општиие озих села ја-
зана no договору са групом вапад ва Сењски Рудник. иака из фабрнке штофа и . муииције која је остала по-
из Ћуприје 30 јула 1941 no- Запраштале су прве пушке
шла је на састанак код во- и бомбе овог краја, као ве- трошна зграда бнвше Југо- фабрике цеиеита који еу на еле разбијања Тимочке ди-
денице ва одређано место. сиаци новебуре.као весници славвје биће претворена у
прах и пепео. Опробаии у селу живели. Највише је до- визије. Сељаци су били то

шло из села Бошњане њих npao разграбили а дасиије

roaa, имали су 2 пушке, је- Жаадармк су одмах побегли, борби за народиа права, ко- шесторица. су то далн лартазаиима. Од

Стмаа*

ЛИСТ РАДНОГ КОЛВКТИВА СРПСКЕ ФАВРИКЕ СТАКЛА

ЗДРАВЉЕ СТОНИ ТЕНИС пута њему је била главна
препрека Ваиек. Да је њега
и Појединачно првенство „Борца' победио био би првак npo-
лећног дела првснства. Ина*
Ванек пролећни првак за 1956 годину че је сталио у форми.

ФИЗИЧНА КУЛТУРА Традиција се наставља. сви прогнозирали да he Се- који се налази на дну табеле. МИЉКОВИЋ II Офаи-
Стоно-теннсерн и ове годи- рафимовић узети свима .ме- Поразнма од Ванека са 2:0, знван нграч. Напредује све
нс играју међу собом за ва- ру". Он је био у Београду, и од Радовића са 2:1, Се- више. Одличан у одбранн.
Руца Ванек слов иајбољег у 1956 годи- где се може научити вкше. рафимовнћ је изгубио сваку СЕРАФИМОВИЋ Нема
ни. Игра се дуплнм бод-си- Београдски Потсавез у це- шаису да заузме боље ме-
(Настааак НЈ провлог 6ро|а| стемом (пролеће — јесен) у лини игра бољи стони-теиис, сто од 4 на табели у про- cpehe. И поред његове до-
Увођењем ауто. три групе по 12 чланова. У него што се игра у ужој лећном делу првенства. А 6 бре игре губи и добијеие
првој групи играју најбољн, Србнјн. бодова изгубљеиих много партије. Уме н да задивн
матских машина индустри. значе н за јесење првекство. гледаоце кад му „процуре"
ска пронзводња све више у у трећој почетннци који о- Но, већ први сусрет Се- Да бн ушао у кандидате за ударци.
npoiuhaua радие операције и безбеђују да стони-текис не рафимовић-Стаменковић, no- првака 1956 r. Серафимо-
своди их на једиоставне и изумре, као што је случај казао је да страховање ннје вићу је потребно да у јесе- ПЕТРОВИЋ То је други
једаолнчае покрете увек и- са боксерском секцијом бнло потребно (изгубио са њем делу првенства победн млађи играч који [кагло на-
стих мишића. Још је Маркс .Борца', која је почела из- 2:1 од Стаменковнћа). Наши све своје противннке са 2:0, предује. Избацио из строја
упозоравво на то да .ма- нова са радом. играчи који су марљиво тре- а осталн кандидатн Ванек, Мнтића и Рајића 1, барсм по
шивскн рад до краЈности за- ннрали, напредовали су ви- Стаменковић и Миљковић II освојеним бодовнма, ако не
мара живчанв систем н при- Пролећнн део првенства ше него Серафимовић. Сле- изгубе иеђу собом, па би по квалитету нгре.
гушује маогострану игру ми- почео је 8 алрила, а завр- дећа два сусрета Серафимо- тек онда првак био онај коЈи
шића и плени сваку слобо- шен је 17 јуна 1956 год. вића бнла су његова. Про- би имао бољу сет-разлику. МИТИЋ Стагннра. Нс у-
ду телесву и духовну актив- Првеиство је бнло завршеио тив младог Миљковића 11 лази у игру да се борн за
иост'. Такав рад пружа ми- само у другој и трећој гру- морао се и мало више озио- Без обзира што Серафи- поен, већ да бн задовољио
шићима све мање могућно- пи, док у првој због отсут- јити да бн у трећем одлу- мовнћ нма да однгра још 6 себе, тек да само игра.
сти да у телу обезбеде вор- ности Серафнмовнћа, који чујућем сету извојевао no- утакмица, пролећнн првак је
малну цнркулацнју крви ny- је бно на студијама у Бео беду. Док против Мнтнћа. већ познат, тако и редослед РАЈИЋ О њему свн го-
тем које се врши исхрана граду, иије се могао завр- је много лакше нзашао на за друго и треће место. воре да би могао постати
поједнннх органа и омогу- шитн и знати коначан редо- крај. Последња два сусрета Првак је Ванек једном из- велнкн играч, јер је и вели-
tiyје њихово прнродно фун- след прве групе. Сад, no коЈе је Серафимовић оди- губљеном утакницом (од ки талснат за стони -тенис.
кцнонисање. Даљим усавр- доласку Серафнмовнћа kojh rpao била су трагична за Миљковнћа II 1:2), другн је Њему трсба само воља да
шавањем производннх снага нма да одигра до 10 јула њега, поготову други, када Стаменковић, а тећи Миљ- бн постао то.
те he појаве имагн све о- Све Своје утакмипе (11), зна- је и од Радовнћа изгубио ковић II.
he се коначно тачан редо- РАДОВИЂ Играч који је
сличан Ссрафимовићу. Има
такође оштре ударце, али
не прецнзне.

збаљнвЈе носледнце за здрав- след. До сада је Серафнмо- Табела има следећи мзглел*. МИЉКОВИЋ I, ИЦИЋ и
ље човека. вић одиграо 5 утакмнца од РАЈИЋ II иису толнко сла-
којих је добио две а три 1) Ванек 11—10 — 1 — 20: 5 — 20 бн, колнко занемарују сто-
Индустраска ироизводња изгубио. ни-тенис.
тера човека да жнвм у rpa- 2) Стаменковнћ II— 9 — 2 — 20: 6 — 18
довнма. Ту он уднше дим, До npe доласка Серафи- 3) Мнљковић II II- 9 — 2 — 19: 8 — 18 У II • групи прао место
прашиву, исларења најразно- мовића у првој групи води- заузео Шувајлија без пораза
арснијих гасова и затворен ла се борба за престиж на 4) Пстровнћ 10— 7 — 3 — 13: 6 — 14 и без изгубљеног сета. Си-
је у станбене или радне врху табеле. Тако захваља- гуран је кандидат бр. 1 за
оросторнје које немају до- јућн за два пораза Стамен- 5) Мнтић 11—5— 6—12:12—10 улазак у прву групу. Следе
■ољио сунчевог светла. Нај- ковића (од Ванека н Рајића ra Станковић, Назив, Бран-
разиоврсвијн технички про- 1:2), Ванек је сзмо сет раз- 6) Рајић I 10-4—6—9:12—8 ковић итд.
наласци, — као што су трам- ликом био бољи од Мнљко-
вај, аутомобнл, лифт, радио вића II и заузео прво место. 7) Серафимовић 5—2 — 3 — 8: 7 — 4 У III- групи прво место

8) Радовић 11—2— 9— 4:19— 4

9) Масткак 10— 1 — 10 — 2:18 — 2

10) Миљковић 1 10— 0 — 10 - 0:20 — 0

телефов игд. — којима се држао, њему је требало са- II) Ицић 10—0—10— 0:20— 0 де ra Севић, Радосављевић,
гралски човек користн у мо чиста победа над Сера- 12) Рајић 10— 0 — 10 — 0:20 — 0 Павловић, Симоновнћ, Мар-
свакодневном животу, тако- фимовнћа (што се и оства- ковић итд.
ђе смањују аотребу sa фи- рнло) и да Серафимовић још Бројеви значс: Играо. до- био у форми. Озбиљио )е
био. изгубио, сет-разлика и почео да треиира и брзо иа- Јесењи део првенства no-
звчким напорима и прнрод* три сета од других играча освојени бодови. „редује Долази сада ек чиње почеткрм септембра
изгуби.
инм кретањем. Фсрма играч1 више у форму.
Страховање је постајало
НуАcСaТuАehВeИuЂвЕроМЈу | код свих играча. пошто су ВАНЕК У почетку није СТАМЕНКОВИЋ И овот

ред је нарастао иа преко 80 приступнло десст рудара. су почели да се браве. По- Са њим је дошао и један
људи, већином испробаинх Партизаии су кренулн по- сле извесвог пушкарања, друг из Покрајинског коми-
бораца, располагао је са npe- ново у Параћинскн креј. Ба- извршен је јуриш и парти- тета. Олржаи је састаиак
ко десет пушкомитрољеза за је постала село Шалудо- занн су упали у воз. Заро- партиске организације одре-
више десетнна саидука му- вац. Одред се сместио у ос- бљена су четири немца и је- да. Говорило се о раду ■
иицијс н бомби. новну школу. Из школе су дан пегоколонаш. Нађене су животу партизана в о акци-
планиране акције. Одржгва- три пушке. Јеган мвтраљез, јама одреда у Параћивском
Шуме су сада проговориле. ле су се полнтичке ковфе- један парабелу'1, осам бомби и Раваннчком срезу. Том
Фашистичке фанфаре нису рииције пе селима и спаљи- и четнри биц!кла. За ово приликом је друг Петар
поколебале духове прекаље- ваве општииске зтраде. У- време осгатак оареда који Стамболић рекао да треба
ннх кимуниста предратие хваћево је пет петоколонаша је био у селу лнквидирао |е разоружаватичетвике Узел-
ЈугославнЈе. Александров- и стрељано. Једиа десетина четннчког војводу Жику Го- чеве. Оии су имали логору
штина, тамвнцн народа била из одрела усред бела дана, рског-вука. Четници су били Бошњану. Друг Петар Став-
је школа пролетерске аван- под борбом са немцима сру- разоружани и једног који болић је одржао такође збо-
гарде, како се трсбаборити шила је мост код Пој&та иа је потегао бомбу да баци рове у селима Шалудовац
у тешким тренуцима. Србија главној прузи Параћнн-Ста- на miue паргн>ане стрељан и Бошњаву. При одласку ос-
се умирнтн нвје могла. лаћ. Уништсна је железни- је зајелно за Немцнма. Стре- тавно је неки материјал и
чка станица у Сењу. Изнад љ>ни су шесторица. рекао друговима партизани-
Одред је no трећи пут Добричсва на лрузи према ма да храиа треба да се ку-
кренуо на Сењски рудиик. Сењу дигиут је у ваздух Неколико дана касније пује и кува у одреду.
План је био уништитв руд- пропуст. Немци су са тенковима и
пик. Међутим, радннци су топовима кревули ка село За момесара одреда сада
Шалудовац, Партизани су је постала Жнвка Дамњаио-
руше. Тако је ■ учињеио. Из Шалудовца I септем- БОРЦУ - УСТАНИКУ заузели своје положаје,бор- вић која Је на врло сретав
бра 1941 године одред ie ба је одмах почела. Одред начин избегла хапшење npe
Заплењено је нешто намир- кренуо у село Доњу Мутни- самог доласка у олред. По-
»ца, камшева м> руднмчке цу да одржн збор. У то вре- се ликвидира.. Истовреиено борба је трајала кратко вре- четком августа 1941 год.
командир градске страже
цевтрале, пет коња, Један ме појавио се четеички вој- ми да свако поподне Немци Христивоје Јеленић тражио
пролазе во?ом кооз село из Параћин и партизаки су се је Живку код њене куће.
камвон н експлозив. Једна аода Жика Горскк-вук који Зајечара за Параћнн. Постав- nOHoiio вратили у село Ша- Оиа му Је одговорила да
љена ,е згседа Кад воз уђе лудовац. пере косу и да треба да је
десетвна је срушила пропуст је почео да оргаиизује чет- у станнцу требало је отво- У ове дане посећује одоед осушн и том приликом је
рнти паљбу. Али она је »е- друг Петар Стаиболић који
и пругу око рудннка која вике у Доњој Мутници и што раније почела. Немци се задржао неколико дака. побегла нз Параћина ■ оти-
шла у одред.
води према Ћулрији. Одржан околиим селима. Имао је

рнла Жника Дамњановвћ. Када је одред стигао у село
Одреду је после ове акцијс направљев Је план како да

ПИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКГ СТАКПА pife.:... ;

Мој отац и моја мајка r . - НИКОЛА КОРБУТОВСКИ

Некад сам устајао са тетом ■ гледао ciaj so- Она ме је мгрлила рукама ■ пољубкла у чв- ме грудима.
жла впје за првчање. Онда... — Маиа HOMOi... Пољубио сам ie у образ.
водн у биоскоп. Хајде, брзо обуци шшеле. Глехао сам њепе босе ноге, гледао сам фул-
Прво hy вам реКв да је тата узео громби иа Зашто мама Kehe однах све да нн кажо. Мами је
бал. Помнслио сам... Давас hy опет видетв та-
ла вам кажем. Ја сам pohen 1942 голнне. било веоријатпо у биоскопу, то саи ввдео одках.
То је био хладан новембар. Тетка Мвца је по- Оиа је сгално гледала у мене в лежача је моје Међутнм, инсан га видео када саи по обичају
ли се а она ie плакала. После вечере, када смо ■шао у школу, По подне ie бнло сунчаво. Св-
казввала на мене орстои; „Зар не лнчи на ње- легли, ја саи глеаао кроз отворени прозор несеп чекао сам сумрак.
ra? Исте обрве." и мислио сам. Зашто и меве не пкгају ушколи:
Ристаиовићу како ти се зове тата? Зашто тата у громбају. Људи су ншлн шнроким 'тротоаром.
— Сиие, личиш ua маму. Мама те кного во- не лолази од оне воћи када се нешто свршнло Излоге сам увек волео увече, кала су осво-
алву. Али мама... Маиа је још казала да је тата изиеђу њих? Зар се мама не плаши без тате да
вмао грубу шаку. Ја сам тату волео, призпао сам спава, када врозор отвори Hohy? Можла се тата Ено га! Како hy сала crehn до њега? Па он
то и намн. И сада, када аије са нама. СеКам се то знам сигурно. Шта је онда? Најлепше би бвло he npehn са оне страве!
ои би 1 јануара, > марта, 1 иаја куоио иаик вај- да |е тата близо, мама близо и ia, можда, изиеђу
лон чарапе а менн пуно беле алве. Нисаи ја та- њнх. Овако, noh ie, тата је далеко, маиа немнр- Нвсам то хтео. Никада нксам помвслко ла hy
ту волео због алве. Волео сам га онако... во соава. ја везвам за свој мнр .. . внкнутн тако гласво.

Јутрос кала сам трчао у школу вавшао сам ЈАСЕН 4YBA TAJHY познавалв. Увео ме је одмах у посластнчарнвпу.
— Дајте му све беле алве.
гледао ие te. Држао је у уствма лулу, оиу што била је иролекна Hoh,
му је иама купнла у бањи. Наснешво се. Ја сам Једна нок мајских дана. Насмешио се.
се збунно ■ потрчао још брже. Mei тата је знао Reiuap /е доносио мирис, — Оида сто грама.
кле се ми познајемо. Само ааам да нешто стоји Са Шек ПроцвеШалих ipana, Глелао ме ie док сам селео за сточикем в
■змеђу нес, а нешто опег веодољаво ме вуче tbux део/е шШо Шек на никло) Шрави леже,
Ожиеео јасен од месаца скрива. Наједном сам се сетво да је сада погодав тре-
Зваи само да ми ie иама говорвла, ако ме иеко Док оиијени ctlipauih? која их спреже,
запвта у школи, trira је ној отао, да олговорим: HeMoip да Ораше uitaa се KpytOM збива. — Тата, xohem ли мк учкнкти иешто?
„Ои ie трговачки путпик." Ои, пак, мисли да ја ЈКубори реиица - усиаеанку иева, Гледао не је изнена^ен. Ата то није више био
■е знам ко је ои. Али ја сам опда добро чуо: И mutapa жуШе цвеШиће Шек раале с дрена; поглед као свнх осталах позматих љулњ
„Вндо, веиој детету ввшта реки. Итмеђу пас ie Скривена добро иеда како сШраспш неодолева
■ве свршено." Једна у utpu уилашена мрена. — Можеш, можеш тата. Купи ми јелав пар
И свесШ се враКа у Ша једра Шела
Штд је то могло бигн свршеио нлмеђу мега tboj већ иду сузе са знан>ем да je жена Затим ми је сгиснуо руку.
опа и иоје мајке ове иоћи? Зар је отала npo- Он се држи мреже сшрасш шШо је исилеше
шло само ... Ја сам тада вмао (едаваест година, Јасен чува Шајну, чува је и мрена. да ие стежеш.
■а де, само дае годвне. Секаи се да је иамалу- Потом дошги смо у велкку радњу на ћошку
го плакала, тата је hyrao п раво ујутру, пре не- Милоје ГР6ОВИЋ
ro што сам заспао, твхо отпшао поневши са со- и он је узео чарапе у златној харти^и.
— Добар сн тв дечко. Сада heui лепо orah«
отворво очн' да бн изглелало да спавам.
„Како је тата могао да улари маму" мнслно мами ■ казаћеш: зарадио сам новац и хуппо саи

та ме је срео код киоска. Зашто ие тако глела? Слушао сам... Мчна се синок дуго претура- али ти hem тако pehu. Не мораш да ioj говорнш
Морао саи да вобегпем. Брзо и задвхаво трчао какав је то посао био. Xohem ? и jou: нешто hetn
сам иа улипе у улнцу. И кроз вокњак... јецала због нечега. Ујутру је била бледа, нерво- ив обекати. Ја hy^cyrpa отпутовагк н вратнћу
зна и изкеногла. Моја мана није илкада отншла ме, да си ме вндео ла смо разговарали u друго...
увек пролазм путем којим ја идем у школу. Beh Слушекеш маму, клла сигурно, паметав си тв
веколико лана наилазимо један на другог, иени се неко CMeiaTK због тога. Оиа је била врло о-
је сее теже и теже. сетљнва на ово што је говорио други свет, јер — Климнуо сам главом.
Сада последњи пут пролазии овде. Нисам о то- је знала ла у томе има врло мало нстиие. Било — ЗбогОи Драгане.
ие мами говорво ла је ве бн растужио, и лонео ми је жао што ie отишла тако нерасположеиа Кала сам отишао Kyhn, мама ie Beh спавала.
сам одлуку ла од сутра идем у шхолу булеваром. на посао. Бнло ми ie страх да се не разболи од Нисаи хтео да је булии јер је данас свгурно и-
нечега. Она је врло нежиа. мала заморан лан. Реки hy јој: Мама један добар
ко застајкчвао) осетво сам да је неко ставно ру- човек у громбнју купио ти је чарапе и казао:
ку па моје раме. Подигао сам главу. Тата!... Мој Мислво сам цело време v школи дали he н Мали поздрави маму, мали чувај маму n казао:
ланашљи дан ловети нешто иоао. мали до!>и са маном у угорзк на станицу.
— Тв сн добар дечак, xohein да будемо при- Вечерао сам без галане, а затнм сео поред
ател>и! Ја немаи нн једног прнјателш. Пре ручка мама ie изненада загледала испол маие и чекао ла се’пробудн. Нисам угасио свет-

Одговорио сам плашљиво: — Одакле тн лопга ?
— Xohy!
— Добро, волиш да имаш овај фудбал, а? РЕДАКЦИЈА ЛИСТА
• Клпмнуо сам главом. Тата ме је увео у рад-
њу. Ои сигурно сматра да ја не знам ко је он.
Алп ја сам добро звао.

Захвалпо сам се. ЧЕСТИТА СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА

отму лопту. СЕДМИ ЈУЛИ
— Идеи, збогом, чико!
Казао сам му чико а ов је мој отап. Ов је у- ДАН УСЈТАНКА СГПСКОГ НАРОДА

ларио ману... Погледао сам футбал. Hehy те од 4' ———
такеог човека! Хтео сам да бацнм тај кожви

у релу, залржаку ia.

Штампа Графичко предузсће .Вук Караџић' — Параћин. улица М. Горког 9 Телефои бр. 50.

Прапетери свих земаља уједините се!

ХИЕБУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

БрОЈ 22
ЦЕНА 10 ДИН.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИ ВЈА СРПСКЕ Ф А Б Р И-К Е СТАКЛА ПАРАЋИН

ФАБРИКА БЕЛЕЖИ СНАЖАН УСПОН ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

У ПРОИЗВОДЊИ ШУПЉЕГ СТАКЛА Српске фабрине стакла

• ЗначаЈан nopaor иавоза нашег станла

ДРАГОМИР ЂУРИЋ. ПОСЛАНИК ВЕЋЛ ПР0ИЗВ0ЂКЧА

Боловања радника

ТРИ ГОДИНЕ ИЗЛАСКА
ЛИСТА „НАШЕ СТАКЛО"

Шта мисли
електропривреда?

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕФАБРИКЕ СТАКЛА

ШТА МИСПИ ЕПЕНТРОПРИВРШ?

Докле ћемо тако? Време је да се реши!

ШТА ТРЕБА УРАДИТИ

ПРЕКИДА ИМА ПРЕВИШЕ

СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА

hwi 55 прскида. Ту нешто није Велики интерес р*1,|ника

ТИ ПРЕКИДИ за .111(1 »Наше стакло«

До данас 23.000 примерака

РЕДАКЦИЈА ЛИ1СТА НА РАДУ

СТРАНА 2

И С Т РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ИЗВРШЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПЛДНД ФДБРИКЕ 1956 ГОД.

ПРВО II О Л У Г О Ђ Е

СТРАНЛ 3

л и с т Р А Д Н О Г КОЛЕКТИВА СРПСКЕ Ф А Б Р И К Е С Т А К Л А
СТРАНЛ 4

СТРАНА 5

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

РАДНИЧКИ САВЕТ СТОГОДИЦЈЊИЦА РОЂЕЈМ НИКОЦР ТЕСЛР.

НИНОЛДТЕСЛА РДСИПНИЧКИ ГЕНИЈЕОдговорност члана радничког савета

m и< jormt рлјничкој iiokpita

Мобилизација

iopći’ ’KO КрСМ£!НОВИР> м у га другаријии Жчвж« Д4МШ41МИА.

I ЛИС Т РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ с т а к л А јјгцце_______

ПОВО ИИСТВО MPOJNE МШЕ ((ЈМИДТ.)

Шта све треба да знамо ако хоћемо робу на кредит ОМЛАДИНСКА
ОРГАНИЗАЦИЈА НОВОГ

ПОГОНА

Модерни орнестар
,Пи купа’

МОБИЛИЗАЦИЈА
ПРИПРЕМА СЕ НАПАД НА ПАРАЋИН

СТРАНА 7

Штампа Графичко предузеће „Нови пут" — Светозарево, Ђуре Ђаковића број 70-72.

ШТА Процена пош
ПОТРОШАЧИ

TPAFHE

ПРЕДНАЦРТ ЗАКОНА О ПЕНЗИСКОМ ОСИГУРАЊУ Одред нарастао на
800 бораца
Шесточасовно радно време
Из есториЈе радввчког иокрета
у летњим месецима
БРУНО
— Предлог Синдикалне подружнице nepatypa зрач1 ПОНТЕКОРВО

Српске фабрике стакла о,а «""ерату НА ПОЧЕТНУ
СЕЗОНЕ

Спорт

Дечја парализа

иелигио дечЈа na- • 7 СЛУЧАЈЕВА ОБОЉЕЊА У ПАРА-
послсдње време зада- 'НИНУ
'уТшо^љ^Тна-
• ШТА ИЗАЗИВА ПАРАЛИЗУ ?
^"“еаТп^ћ™™;
• ШТА ЈЕ ПОЛИОМИЕЛИТИС ?

• ЗАШТИТА

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАВРИКЕ СТАКЛА

Дналитичка процена посла

-OfflOB 31УТВРША1Е 8 УСШШШ

тарифних ставова

УКУСНО. — И ово су наши производи Uuectia боца и чаша

КОРИСТИ ОД ПРОЦВНЕ

Л И С Т РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ДОДАЈНЕ 0ДГ0В0РН0СТ ЧЛАНОВА

ПЛДТЕ УПРАВНОГ ОДБОРД

Л ИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕСТАКЛА

оививв ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ Ф А Б Р И К Е С Т А К Л А

ИЗВОД ИЗ ПРЕДНАЦРТА ЗАКОНА БРУНО ПОНТЕКОРВО
0 ПЕНЗИСК0М ОСИГУРАЊУ

УРАЧУНАВАЊЕ У ПЕНЗИСКИ
СТАЖ ВРЕМЕНА ПРОВЕДЕ-

НОГ НА НАРОЧИТО ТЕШКИМ
И ПО ЗДРАВЉЕ ШТЕТНИМ

РАДОВИМА

НОВО ПО1ИГНУТА
СТАНИЦА КОЛ ФАБРИКК
СТАКЛА У ПАРАЂИНУ

Јован Сшојковић

Пороћинско-ћуприски одред
норостоо но 800 бороцо

• Формиране су чете: Доњомутмичиа, Леш-
Јансна, Шалудовачка, Измрсиа, Клачееачка,
Гирњомугнична • БорОе са Немцима код Ша-
лудоаца • ИздаЈничко повлачење

РАДВ НИКОЛИЋ — ПИКУЛА

ИИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ

живот Из радниг законодавсшва

Страна 7

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТА К Л А амви

СП ОРт За сшоно-шенисере — ПОЧЕТНИКЕ

ОСНОВДН ФУДБДЛСКИ ЦЕНТДР Како ћете научити
У СВЕТОЗДРЕВУ да играте стони-тенис

БОРИЦ П!ШК(КрагујВ8ац)?в:42

VIII коло 4-Х1-1956 године

Штампа Графичко предузеће „Нови пут" — Светозарево, Ђуре Ђаковића број 70-72.

љооп»“ i' 1
ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

ЛИСТ РАДНОГ К.ОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛ

Стицање права на личну пензију о хигиЈенско техничкој зашт!

при раду

сигураиика.

ОБАВЕШТЕЊА

РЕДАКЦИЈЕ »НАШЕ СТАКЛО«
Поткрађивање у предузећу

Страна 2

XII ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА Самовољно
ОПШТИНСНОГ ОДБОРА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ
исправљање
болесничких
дознака

• КО ВРШИ ИСПРАВКЕ И ЗАШТО ?

Педесет година
постојања фабрике

О Шест димњака О Шест генерација О Шест ужарених пећи О

Од мостш II модерно ф|Врмке

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

СА ГОДИШЊЕ ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
НО СРПСНЕ ФАБРИНЕ СТАНЛА

ПРОБЛЕМАТИКА
пласмана шупљег стакла

Извоз, Извоз ове фабрике по не могу под
снатрав од 1952 тодине до даиас

ii реднацрт
ПРАВИЛА ПРЕДУЗЕЋА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

[СТАДАвЈ ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

z ОТ стоно'ТЕННСЕРН НЕМЛЈУ

ssb прдво нд
ПРЕДИАЦРТ

^13* _ П0М0ЂПРАВИЛА ПРЕДУЗЕЋА

Нешто мало о сгоно-тениском одбсру

УКРШТЕНЕ РЕЧИ
Штампа Графичко предузеће „Нови пут” — Светозарево, Ђуре Ђаковића број 70-72.

Фирцан Ј. Раде

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
Главни и одговорни уредник
Маринко Радовић

ЦЕНА 10 ДИН

КОЛЕКТИВЛ

ДАН РЕПУБЛИНЕ

ПОВОДОМ ЈЕДНЕ БЛИОТАВЕ ГОДИШЊИЦЕ

(амамат ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛ

ОДЛУКА ДРУГОГ ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а

Избор mrc Титп зо Мпршалп Јџгпслмије

Родољуб Чолакови11, с. р.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

РАД ПДРТИСКИХ И СИНДИКАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИ1А

ОРГАНИ УПРАВЉАЊА ДОБИЈАЈУ
СВЕ ВЕЋА ИСНУСТВА У РАДУ

л и с т Р А Д Н О Г КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕСТАКЛЛ

Л ИСТ РАДДОГ КОЛЕКТИ ВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ПРОИЗБОБАЧИ ДИСКУТУЈУ

нека запажања са саветовања фабрика конзерви у Параћину

ГРАВИРАНИ СЕРВИЗ ЗА ВОДУ

ИСТОРИЈА ТУРБОРЕАКТОРА

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ Ф А Б Р И К Е С Т А К Л А