65 godina SFS Paraćin

POGLED NA FABRIKU SA AUTOPUTA BEO-
GRAD — NIŠ. PRE ŠEST I PO DECENIJA
FABRIKA JE IMALA JEDAN DIMNJAK, JE-
DNU PEČ DNEVNOG KAPACITETA 4 TONE,
350 RADNIKA, SAMO RUČNI NAČIN IZRA-
DE STAKLA I 4.100 m2 RADNE POVRŠINE
POD KROVOM. DANAS IMA OSAM DIMNJA-
KA, ČETRNAEST PEČI DNEVNOG KAPA-
CITETA 456 TONA, 3.200 RADNIKA, RUčNI
I POTPUNO AUTOMATSKI NAČIN PROIZ-
VODNJE, I 47.000 m2 RADNE POVRŠINE
POD KROVOM.







65 GODINA
SRPSK

1907
1972

Dipl. ing. MIODRAG MILOšEVIĆ, RADNICKl SAVET NA JEDNOJ OD SVOJIH SEDNICA
GENERALNI DIREKTOR

a svakom godinom naša Fabrika je povećavala svoje kapacitete, poboljšavala

Sstručnost kadrova i obogaćivala iskusiva.
I danas, kada obeležavamo 65 godina rada naše Fabrike, ne zaboravljamo
prošlost, složenu i dinamičnu, koja nam pomaže da što uspešnije ostvarimo
naše planove za budućnost.

Svoje planove uklapamo u mogućnosti Fabrike i potrebe tržišta. Fabrika je uspe-
vala da i sa manjim sredstvima, često i bez materijalnih ulaganja, postigne značajne
rezultate.

I ubuduće ćemo, sa više znanja i snage, da razvijamo stvaralački duh kolektiva, da
obezbeđujemo jedinstvo odlučivanja i akcije, uvodimo sve bolje organizacione oblike sa-
moupravljanja i poslovanja, materijdlno bolje stimulišemo rezultate rada, podižemo kva-
lifikacionu strukturu radnika, intenzivnije pratimo i primenjujemo savremena dosti-
gnuća staklarske tehnike i tehnologije.

Sigurni smo da će naša radna organizacija pod takvim uslovima osigurati znatno
bržu dinamiku razvoja i ostvarivanja boljih poslovnih rezultata.

4

DRAGOMIR ĐURIĆ,
PREDSEDNIK RADNIČKOG SAVETA

d formiranja prvog, probnog Radničkog saveta Fabrike, 21. januara 1950. go-

Odine do danas, radničko samoupravljanje u našem radnom kolektivu prošlo je
više faza razvoja, da bi svakom godinom zauzimalo sve čvršće pozicije u odlu-
čivanju o hitnim pitanjima poslovne politike Fabrike.
Organizacija samoupravljanja u Fabrici uvek se prilagođavala zivotnim interesima
kolektiva, sa osnovnim ciljem da se u što većoj meri svakom radniku omogući nepo-
srednije učešće u odlučivanju, bilo da je reč o organizaciji rada i raspodeli, radnoj i
tehnološkoj disciplini, kapacitetima i proizvodnji ili investicionim ulaganjima.

Danas se naš radni kolektiv nalazi pred odgovornim zadatkom daljeg usavršavanja
organizacije samoupravljanja, što treba da obezbedi kvalitetnije uslove za neposredno
uključivanje radnika u upravljanju sredstvima, poslovima i rezultatima procesa repro-
dukcije, kako to predviđaju i ustavni amandmani, za čiju primenu je neophodna dalja
stvaralačka akcija organa upravljanja, Saveza komunista, Sindikata, Saveza omladine
i svih radnih Ijudi u preduzcću.

5



ecenije su prošle a majstor-stakloduvač se
[LJ' održao; i ne samo održao več i usavršio

do te mere da postaje umetnik u svom
majstorstvu.
Dovoljno je pogledati vazu, čašu iii neki drugi
predmet ručne izrade, skladnih boja, oblika,
dezena ili dekora, tu sintezu korisnog i lepog,
i dočarati svu veštinu pokreta, umešnost, znanje
i smisao za igru, u obradi te uvek nemirne,
užarene stakiene mase...
Jakom logikom ekonomike, automatizacija širi
svoja veiika krila i uzima svoj deo u procesu
proizvodnje, ugrožavajući, naizgled, ručnu obradu
stakla. U tom stalnom sučeljavanju mašine i
čoveka-stakloduvača, ne sme da bude pobeđenih.
Majstorima-stakloduvačima ostaje isto tako Široka
oblast dejstva, tamo gde se traži viši stepen
oplemenjivanja staklene mase i gde se rad
dopunjuje umetnošću.

7

»ORKESTAR« DUVAČA NA SVAKODNEVNOM
POSLU. BRIGADA ZA IZRADU »Rš« STAKLA.



STAKLO -
VEKOVNI

PRATILAC
ČOVEKOV

rošlo je oko 2.000 godina od priče Plinija dodajući soli i pesku druge materije, sve dok se
PStarijeg o slučajnom pronalasku stakla: jedan grnčar nije dosetio da napravi krčag samo od
gleđi. Ali, pitanje je da li se i ovo otkriće može
jednom su, na peskovitoj obali, feničan- uzeti kao početak staklarstva, jer su u jednoj grob-
ski mornari upotrebili grudve soli kao nici, nedaleko od Tebe, otkriveni stakleni merdžani
podmetače kotlu za kuvanje. Od toplote, zelenkaste boje, koji potiču od pre 5.500 godina.
---------- so i pesak su se rastopili, spojili i dali Polazeći od starosti pronađenih predmeta, može se
čvrstu providnu materiju — staklo! pretpostaviti da su u pitanju prirodni faktori, koji
su u svom procesu formirali staklo slično današ-
Ovoj se priči ne može naročito verovati, jer na njem koje se dobija industrijskim putem.
temperaturi koju razvija plamen vatre so i pesak
ne mogu da se rastope, spoje i pretvore u staklo. Iz Egipta (glavno sedište — Aleksandrija), sta-
klo se trgovinom prenosilo u druge delove sveta:
Najverovatnije je da su staklo pronašli Egip- preko Cejlona u Kinu, a potom u Indiju.
ćani, oko 2.000 godina pre naše ere. I ovde postoji
predanje o otkriću stakla: lonci, krčazi i ostali pre- Oko 30-tih godina pre naše ere počinje izrada
dmeti od gline stavljani su, posle izrade, u peći. stakla i u Rimu, a sa nadiranjem Gota proizvodnja
Na jedan takav predmet od gline, koji još nije bio se razvija u Veneciji (na ostrvu Muranu), u Fran-
pečen, slučajno je pala smesa od soli i peska. Kada
se predmet ispekao, grnčar je bio vrlo iznenađen cuskoj, a zatim u Nemačkoj, odakle prelazi u ostale
onim što je video: glatka i blistava površina pokri-
vala je predmet od gline. Otada su stari Egipćani zemlje Evrope, da bi kasnije, u 18. veku, čehoslova-
počeli da prave glazuru (gleđ) raznih boja i nijansi,
čko staklo, naročito kristalno, izbilo na prvo mesto.
10

Slučajni 'pronalazači stakla nisu ni slutili do uloži staklar — predak prilikom obrade usijanog
kojih će se razmera razvijati njihov pronalazak. stakla, te čudne supstance, sa alatom koji se sasto-
jao od gvozdenog štapa i ploče? Okretanjem kroz
Današnj'i stepen razvitka staklarske industrije, vazduh štapa na čijem se jednom kraju nalazi uža-
rezultat je iskustva sticanog kroz veoma dug pe- rena staklena masa ili izlivanjem staklene mase na
riod Ijudskog stvaranja. Otuda se staklarstvo ubraja ploču, staklar je dobijao željene stalklene predmete.
u najstarije delatnosti. Danas je takav način obrade samo sećanje na jedan
prevaziđeni period u razvoju staklarstva.
Egipćani su topili staklenu mešavinu u loncima
od gline na otvorenom prostoru: staklo je bilo gu- Mnogo kasnije od tog prvobitnog načina obrade
sto, lepljivo, neprovidno, jer se nije mogla dobiti stakla, počinje obrada duvanjem majstora-staklara,
potrebna temperatura, iako se po dvaput topila ista kroz gvozdenu lulu, u mehur od usijane mase.
masa. Danas imamo moderne peći za topljenje, od
vatrostalnog materijala, sa savršenim uređajima za Vekovima se čovek borio svojim rukama i sna-
snabdevanje sirovinama i tehnološkim gorivom. Šu- gom svojih pluća sa užarenom masom stakla, obilno
mama više ne preti opasnost, jer se sada kao tehno- natapajući znojem plodove svoga truda.
loška goriva upotrebljavaju: ugalj, zemni plin, teč-
na goriva i električna energija. Dobijanje visoke tem- I tako, sve do 1905. godine, ručna izrada — uz
perature i čistog, providnog stakla, nije više pro- neznatnu primenu ručnih mašina — bila je jedini
blem. način proizvodnje stakla. Te godine došlo je do
preokreta. Majkl Ovens, koji je na svojim plećima
Način obrade staklene mase prošao je, isto tako, osetio svu težinu staklarskog poziva, posle upornog
dug put preobražaja. Koliko je truda morao da ispitivanja pustio je u rad prvu mašinu-automat za

11

proizvodnju staklenih boca. Za ovim značajnim da- — u elektro-industriji: sijalice, cevi, izolatori,
tumom usledili su drugi pronalasci, usmereni na radio i televizijske cevi;
stvaranje boljih uslova za staklarsku industriju:
automat za proizvodnju sijaličnih balona, automat — u tekstilnoj — staklena vlakna, staklena
za izradu čaša i tegli, mašine za izvlačenje prozor- vuna;
skog stakla, za proizvodnju staklenih cevi, ampula,
staklene vune itd. — u hemijskoj industriji — stakleni uređaji za
tehnološke procese...
Osvajanje proizvodnje kristalnog, neutro, optič-
kog i drugih vrsta stakla, karakteriše uporna i du- Novim kvalitetima, koji se svakodnevno istra-
gotrajna borba majstora-staklara. žuju i postaju brojniji, staklo dobija sve veći zna-
čaj i učvršćuje se u red neophodnog materijala za
Naš vek odlikuje sve veča automatizacija pro- reprodukciju i široku potrošnju. Prema primeni,
izvodnog postupka staklarstva, intenzivna zamena mogu se nabrojati sledeće dobre osobine stakla:
ručiipg rada mašinskim i osvajanje novih iproizvoda, udovoljavanje medicinsko-higijenskim zahtevima,
čija upotreba proširuje okvire potrošnje. vatrostalnost, čvrstina, neutralnost, slabo sprovo-
đenje toplote, dobra optička svojstva, zvučnost, mo-
Nekad je staklo bilo samo ukras i luksuz. Vre- gućnost izrade predmeta svih oblika, veličina i boja.
menom postaje potreba, tako da se danas život čo-
veka ne može zamisliti bez upotrebe stakla. Teško Da nema stakla, naša civilizacija ne bi dostigla
je nabrojati sve vidove raznolike primene stakla u postojeći stepen razvoja:
savremenom svetu.
— staklo nam pomaže da otkrijemo bakterije
Počev od najosnovnije upotrebe u domačinstvu i mikroorganizme i da se borimo protivu njih;
(čaše, bokali, boce, tanjiri, ogledala), staklo dobija
široku primenu u mnogim oblastima privrede: — staklom približavamo našim očima udaljene
predmete i posmatramo nebeska tela;
— moderno građevinarstvo uveliko koristi te-
kovine staklarske industrije — staklo za prozore, — staklo nam ispravlja oslabljeni vid;
krovove i oblaganje zidova;
— staklo nas štiti od nevremena a istovremeno
— u medicini: ambalažno staklo za lekove, am- nam propušta svetlost;
pu'le, teimometri, medicinski aparati, kvarc-stakla,
rendgen-stakla i dr. — staklo je elemenat građevinarstva;
— staklo se ugrađuje u vasionske brodove;
— u prehrambenoj industriji i parfimeriji, kao
ambalaža; — staklo se nalaži na časovnicima, u fotograf-
skim i filmskim aparatima;
— u optičkoj — stakla za naočare, projektore,
za precizne aparate; — staklo služi za izradu termometara, barome-
tara, ogledala, reflektora...
— u saobraćaju — signalna stakla...
— staklo nam ulepšava život, jer nema kuće u
12 којој ne blista čaša, vaza, pepeljara i’li neki drugi
predmet od stakla.

POGLED NA DANAŠNJI PARAĆIN
(Snimak: M. Vujović)

PARAĆIN IZ VREMENA NASTANKA
FABRIKE STAKLA

POČETAK relaskom stakla u Evropu, njegova pro-
PROIZVODNJE izvodnja se naglo širi.

STAKLA Istorija proizvodnje stakla u našoj ze-
mlji je prilično neistražena.
NAŠOJ
ZEMLJI Prva staklara je podignuta, pod italijan-
skim uticajem, početkom 15. veka u ta-
dašnjoj Dubrovačkoj Republici.
Kasnije, krajem 18. i početkom 19. veka, počele
su da niču staklare u Zadru, Osijeku, Zvečevu, Daru-
varu i u drugim mestima širom naše zemlje.
Jačanjem uticaja razvijenijeg staklarstva u Češ-
koj, Austriji, Italiji i Nemačkoj, polovinom prošlog
veka podignuto je nekoliko fabrika stakla u Slo-

veniji, Hrvatskoj i Srbiji.
Vreme od polovine prošlog veka označava u

Srbiji početak novog perioda, obeleženog snažnijim
razvojem industrije i procesom pretvaranja stare,
naturalne privrede, u savremeniju, kapitalističku,
koji je sve više zahvatio ekonomiku ondašnje Sr-

b'ije.
Već krajem osamnaestog veka, u Srbiji je ек-

sploatisano oko 13 rudnika, među kojima: Bor,
Vrška Čuka, Majdanpek, Senjski Rudnik, Aleksinac
i drugi. U to vreme, mlinska industrija predstavlja
u Srbiji snažnu bazu, sa 175 mlinova, koji su vlas-
nicima donosili ogromne zarade, naročito od ujma
za meljavu žitarica. Tada se snažno razvija i indus-
trija piva, jer je sa porastom broja gradskog stanov-
ništva rasla i potrošnja piva. Razvija se i šećerna
industrija, zatim tekstilna, duvanska i proizvodnja
sukna, a počinje i proizvodnja plovnih objekata za
rečno brodarstvo, kao i izgradnja železničkih pruga.

13

SKLADIŠTE BUTAN-PROPAN GORIVA. I
KOD TEHNOLOŠKOG GORIVA DOŠLO JE
VREMENOM DO VELIKIH PROMENA. DA-
NAS JE BUTAN-PROPAN GAS GORIVO KO-
JE IMA ŠIROKU PRIMENU U STAKLAR-
SKOJ INDUSTRIJI

Prvu fabriku stakla u Srbiji osnovao je Avram
Petronijević (1791—1852), čije je ime vezano za go-
tovo sve političke događaje u Srbiji od 1821. do
1852. godine (bio je, pored ostalog, ministar spoljnih
poslova; govorio je nemački, francuski italijanski
i druge jezike). Fabriku je podigao kod Jagodine,
između Belice i Miševića. Proradila je na dan sv.
Klimenta, 1846. godine, pri čemu je »Njegovoj sve-
tlosti spomena radi poslato nekoliko velikih čaša, iz
kojih su redom napijali, pored Karađorđevog bu-
Ijukbaše Petra Jokića, vojvode Milosava Zdravko-
vića-Resavca, zeta Stevana Sinđelića i drugih gostiju,
i »stari ratoborci, koji su pod Gospodarom Đorđem
vojevali i iz svakog sreza po jedan odabrani kmet«
(Srpske novine od 29. novembra 1846). Fabrika se
nije dugo održala: umro je Avram Petronijević, a
drugi su uzroci njene propasti bili, kako navodi
novosadsko »Ogledalo srbsko«, — »njena sobstvena,
bez svesti, smotrenosti i ekonomije vođena admini-
stracija«, zatim što su »stojali toliki veliki kupci i
prodavci staklenog espapa susedne države ovoj s
velikim naprezanjem i nedostatkom osnovanoj fa-
brici na susret« i što »ovaka nemoćnija radnja mora
moćnijoj podleći«, jer »umešnost neumešnost
obara... Tako i fabrika stakleta G. Petronijevića, os-
novana u Belici okružija Jagodinskog bi razturena i
uništena većim kapitalima, koji su umetnim puto-
vima i sredstvima do svoje celi doći znali«...

Ali proizvodnja stakla u ovom kraju ne prestaje
zadugo. Godine 1878. grupa Čeha podiže u Jagodini
novu fabriku stakla, da bi je ubrzo predala Nacku
Jankoviću, Jagodincu. Fabrika je radila sa stotinu
radnika, uglavnom stranaca, do 1900. godine.

14



DUG |E I ZANIMIIIV PUI
SRPSKE UBRIKE
SIAKIA

Na drugoj strani ove svoje
fotografije, profesor Kovače-
vić je, u vreme izgradnje Fa-
brike, pisao iz Beograda
prvom direktoru Fabrike Ru-
dolfu Krausu. Pored ostalog,
profesor se interesovao da li
je majstor za izgradnju peći
došao (Ist der Ofenbauer ge-
kommen?) i da И je monter
već u Paraćinu? (Ist der Mon-
ter schon in Paraćin?)

16

$0ц
1^.0,

p*19q?

RATA

ug je i zanimljiv put vić, Sava V. Savić...) koji ku- gana izgradnje Fabrike stakla u
stvaranja Srpske fabri- puju ruševine sa prostorom od Paraćinu.
ке stakia. Dug je zato 15 hektara za 120.000 dinara,
podižu jednu peć sa 14 lonaca (sa Pošto је za proizvodnju sta-
što se punih 65 godi- pipnama) za ručni rad, postavlja- kla potrebna i električna energija,
na na ovom mestu pu- ju neko'liko doradnih mašina — u Fabrici je poddgnuta i električ-
še dimnjaci, svetli usi- i Fabrika počinje da radi sa 350 na centrala sa vodenim turbina-
jana s-tak' ena masa i uz napore radniika i generatorimia iloženim ma. Pored snabdevanja Fabrike,
njenih radnika proizvodi staklo; centrala je preuzela i osvetljava-
a zanimljiv je zato što nije bio drvetom, nastavljajući tradiciju nje jednog dela grada Paraćina.
jednostavan i lak, već pun sadr- jagodinske proizvodnje stakla. U mnogim zgradama utrnula je
žaja i dinamike. svetlost petrolejk'i, sveća i fenjera.
Za ostvarivanje isvoje ideje o Električna svetlost je najpre zasi-
Pre 70 godina, na ovom mestu podizanju Fabrike, beogradski tr- jala u zgradi opštine i još nekim
gde Fabrika stvara svoju buduć- govci su angažovali profesora Ve- javnim zgradama. U to vreme, s
nost, dimile su se truševine izgo- like tehničke škole u Beogradu, obzirom da je »struja« bila obez-
rele fabrike sukna i gajtana. Josifa Kovačevića. Profesor Kova- beđenja, počinje da radi prvi bio-
čević je putovao u Čehoslovačku skop sa nemim filmom u Paraćinu.
Geografski položaj Paraćina i da kupi sitaklo za račun Milivoja
njegovi ondašnji uslovi (bogate Popovića i da se istovremeno dob- Prvi direktor paraćinske Fa-
šume — kao izvor tehno'loškog ro upozna sa proizvodnjom stak- brike stakla bio je prethodno di-
goriva, nalazišta peska i krečnja- la, kako bi mogao da preuzme rektor fabrike stakla u Zvečevu,
ka, reka, putne i železničke veze) ulogu projektanta i nadzornog or- odakle je otišao u Čehoslovačku,
zainteresovali su grupu beograd- da bi se otuda, na preporuku vlas-
skih trgovaca (Milivoje M. Popo-
17

nika bivše fabrike sukna i gajta- JEDAN OD PRVIH SNIMAKA FABRIKE
na, vratio i postao direktor Fa-
brike u Paraćinu. PRVI RADOVI NA PRVOJ PECI U FABRICI:
POSTAVLJANJE PODA OD VATROSTALNIH
Josif Kovačević je za ondašnju ŠAMOTNIH BLOKOVA. U POZADINI (LEVO)
Srbiju bio ugledna ličnost i veli- SU JOSIF KOVACEVIC I DIREKTOR FA-
ki stručnjak, te je za svoje mnogo- BRIKE RUDOLF KRAUS
brojne zasluge dobio više odliko-
vanja. Umro je 1939. godine kao
direktor realke u penziji. U »Poli-
tici«, koja je objavila njegovu
smrt, piše da je umro čovek koji
je gradio mostove, pruge, puteve,
fabrike ... a posebno se ističe da
je podigao fabriku stakla i elek-
tričnu centralu u Paraćinu.

I tako Paraćin, sa 8.000 sta-
novnika i Fabrikom stakla, počeo
da živi drugačijim životom, delu-
jući na privredni razvoj Srbije i
menjajući neke uobičajene to-
kove.

U Fabrici se proizvode ugla-
vnom čaše, bokali, cilindri za
lampe i fenjere, i boce, što se do-
tad uvozilo; staklarska roba pu-
tuje drumovima duž Morave, na
istok i zapad.

Dolaskom stručne radne sna-
'ge (staklara) iz Ceške, menja
se nacionalni sastav Ijudstva, a
uporedo sa porastom broja fa-
bričkih radnika budi se i klasna
svest, jača uticaj radničke klase,
suprotstavljajući se sve više inte-
resima vlasnika kapitala i zahte-
vajući odgovarajuće mesto u druš-
tvu.

Godine 1913. Beogradska za-
druga, tada jaka bankarska kuća,
postaje glavni akcionar Fabrike.

Izbijanjem prvog svetskog rata,
Fabrika prestaje da radi.

18

IZMEĐU
DVA

SVETSKA
RATA

o završetku prvog svet-
skog rata, Fabrika nas-
tavlja proizvodnju na
lončanoj peći od 14 lo-
naca, podignutoj pre
rata.
Posleratno ožiivljavanje u pri-
vredi delovalo je i na rad Fa-
brike. Pod upravom Beogradske
zadruge, Fabrika postiže zapaže-
ne rezultate:
— kvalitet stakla se pobolj-
šava;
— proizvodni program se pro-
širuje;
— počinje proizvodnja kri-
stalnog stakla;
— postavljaju se tri gasoge-
neratora, isa ugljem kao gorivom;
— povećava se proiizvodnja
električne energije, postavljanjem
jednog agregata sa ugljem kao go-
rivom;
— podiže se još jedna proiz-
vodna zgrada;
— izgrađuje se druga lončana
peć za 12 lonaca;
— ruši >se prva lončana peć, a
podiže kadna peć (za proizvodnju
u tri smene);
— uvodi se ručno-mašinska
proizvodnja (»kiko« mašine) za
boce i tegle;
— unapređuje se ručno-mašin-
ska proizvodnja na presama (čaše,



tanjiri, pepeljare, svećnjaci, vaze, šan posleratni zamah Fabrike bio kontrolu nad proizvodnjom i tr-
slanici); je zaustavljen oštrom konkurent- žištem. Izgleđa da to nije bilo
skom borbom. Jači uticaj i brže teško postići, jer 1928. godine
— dolaze majstori-staklari iz prodiranje stranog kapitala me- Fabriku kupuju na kredit za 28
Slovačke; njaju tokove privrednih kretanja, miliona dinara braća Abel, koji
a to ne mimoilazi ni domaće sta- su već držali nekoliko fabrika
— prvi domaći majstori stak- klarstvo, posebno Fabriku u Pa- stakla u našoj zemlji i Austriji.
lari — Pera Stefanović, Toza Pet- raćinu. Paraćinsko staklo, proiz-
rović, Vule Đorđević, Dragi Mitić vedeno u samostalnim uslovima Samom kupovinom Fabrike,
i Milan Vasić — preuzimaju vođ- bilo je za veće, monopolističke novi vlasnici su postigli glavni
stvo nad radilištima; proizvođače, sve manje poželjno cilj: sprečili su samostalno na-
na našem tržištu. stupanje i razvijanje Fabrike, a
— ukupan 'broj radnika pove- sve ostalo je bilo manje važno.
ćava se na 600. Trebalo je osvojiti i ovu Fabri- Nastaje period stagnacije, jer se
ku, koja nije bila obuhvaćena mo- od ove godine, pa do završetka
Po svemu ovome izgledalo je nopolom, povezati je sa drugim drugog svetskog rata, malo učini-
da je Fabrika obezbedila potrebne staklarama i na taj način osigurati lo za Fabriku:
uslove za brže napredovanje. Ali,
stvamost je bila drugačija. Uspe- — lončana peć se od 12 svodi
na 8 lonaca;
◄ RADNICI, NAMEŠTENICI I RUKOVODIOCI
FABRIKE, FOTOGRAFISANI 1923. GODINE — podiže se još jedna kadna
peć za balone i sifonske boce;

— povećava se fluktuacija rad-
ne snage; odlazi deo radnika iz
Cehoslovačke, a dolaze radnici iz
drugih staklara;

— deo opreme prebacuje se u
druge staklare;

— zbog slabijeg plasmana do-
lazi do čestih prekida u proizvod-
nji, što izaziva nestabilnost, a ti-
me i nezadovoljstvo radnika.

Godine 1939. Fabrika je proiz-
vela 2.650 tona stakla.

Za vreme okupacije, Fabrika
je radila smanjenim kapacitetom,
da bi pred kraj rata sasvim pre-
stala da radi.

21





RAZVOJNI
PUT
OD

OSLOBOĐENJA

DO
DANAS

va svetska rata preseca-
la su životni put Fa-
brike, da bi tek od kra-
ja 1944. godine, osloba-
đanjem od okupatora,
bili stvoreni osnovni
uslovi za njen uspešniji razvoj.
Oslobođenje zatiče Fabriku u
teškom stanju: peći ugašene, op-
rema i objekti dotrajali zbog sla-
bog održavanja, nedostaje radna
snaga, jer su inostrani stručnja-
ci napustili našu zemlju, nesre-
đena su organizaciona pitanja i
slično. Ali, zahvaljujući izmenje-
noj situaciji, dolazi do prekretni-
ce u razvitku Fabrike.
Već u martu 1945. godine, Fa-
brika počinje redovnu proizvod-
nju, da bi u 1946. dostigla proiz-
vodnju iz 1939. godine.
U sklopu Prvog petogodišnjeg
plana razvoja jugoslovenske pri-
vrede, Fabnika je sa svojim po-
voijnim uslovima lokacije odre-
đena za mesto budućeg šireg raz-
voja domaće lindustrije šupiljeg
stakla, a posebno staklene am-
balaže.
Počinje izgradnja novog pogo-
na za automatsku proizvodnju

24

PANORAMA FABRIKE IZ 1952. GODINE

25

DANAŠNJI IZGLED UNUTRAŠNJOSTI JED-
NE OD HALA METALSKOG POGONA. SA
RAZVOJEM I POVEĆANJEM PROIZVODNJE
STAKLA SVE JE VEĆA UPOSLENOST U
OVOM POGONU

GODINA 1952: IZGRADNJA AUTOMATSKOG
POGONA ZA PROIZVODNJU STAKLENE
AMBALAŽE USLOVILA JE I PODIZANJE
POGONA METALSKIH DELATNOSTI, JER
BEZ KVALITETNIH I BLAGOVREMENO
OBEZBEĐENIH KALUPA I REZERVNIH
DELOVA NEMA NI USPEŠNE PROIZVOD-
NJE STAKLA



staklene ambalaže i presovanih riod u razvoju Fabrike, jer bolovi Izgradnjom novih kapaciteta,
čaša. automatizacije pripadaju proš- Fabrika postaje sve značjniji fak-
losti. tor u snabdevanju tržišta šupljim
Goidine 1950. pušta se u rad staklom, naročito staklenom am-
prva automatska mašina u zem- Godine 1950. Fabrika je preda- balažom.
Iji za Proizvodnju boca. Zatim, ta na upravljanje radnicima. Čla-
sledi automatska proizvoidnja novi prvog probnog Radničkog sa- Već u 1956. godini, proizvod-
presovanih čaša i tegli. veta izabrani su 27. januara 1950. nja Fabrike iznosi 15.081 tonu,
godine, a prvog redovnog 14. sep- odnosno 47% ukupne jugosloven-
Prelaz sa ručne i ručno-mašin- tembra iste godine. Nastaje nov ske proizvodnje šupljeg stakla,
ske izrade na masovnu automat- period u razvoju Fabrike. Radnič- a 1958. učešće se povećava na 55%.
sku proizvodnju boca, tegli i ča- ko samoupravljanje kvalitativno
ša, što je u određenom smislu menja život i rad Fabrike. Pojav- Znatno povećanje proizvod-
značilo revoluciju u domačoj in- Ijuje se nova snaga, koja svojim nje, kao rezultat uvođenja auto-
dusitriji stakla, stajao je Fabriku delovanjem razvija borbu mišlje- matskih mašina, nije moglo da
mnogo truda i samoodricanja. nja u radnom kolektivu, osloba- nađe plasman na tržištu. Od 1954.
Trebalo je podići svoje kadrove, đa unutrašnje rezerve, daje zna- godine nastaju teški dani za Fabri-
postići predviđene učinke uz od- čajan doprinos u izvršavanju pro- ku: lageri puni stakla, a fabrika
govarajući kvalitet i pripremiti izvodnih planova, povećanju pro- bez finansijskih sredstava za nor-
tržište za veću potrošnju stakla. duktivnosti rada, smanjenju troš- malno poslovanje. Javlja se sum-
Trebalo je pobediti skepticizam i kova itd. nja u 'Opravdanost uvođenja novih
shvatanje da se boca i čaša mogu kapaciteta, a istovremeno i pita-
napraviti samo na »luli«, Ijud- — Prvim Tarifnim pravilni- nje — kako naći izlaz iz teške
skom rukom; jer, kada je uvođe- kom, donetim 1952. godine od situacije.
na u rad prva automatska mašina, strane Radničkog saveta drugog
bilo je Ijudi koji su sumnjičavo saziva, radnici Fabrike su uzeli u Međutim, posle nekoliko godi-
vrteli glavom i sa nepoverenjem svoje ruke i rešavanje vrlo oset- na dolazi do preokreta. Vreme je
gledali na neophodnost uvođenja Ijive materije unutrašnje raspo- potvrdilo opravdanost podizanja
automatizacije. Još kada je došlo dele. Počeli su otvoreno da mere kapaciteta i potrebu izgradnje no-
do početnih teškoća u osvajanju svoj rad, da međusobno upoređu- vih, jer je stagnacija biila privre-
procesa, njihovo nepoverenje bi- ju vrednosti pojedinih radnih me- mena, označavajući period potre-
lo je otvoreno. Danas je to samo sta i da ocenjuju kvalitete svakog ban da se tržište pripremi i pro-
sećanje na jedan prevaziđeni pe- radnika. širi upotreba stakla, naročito stak-
lene ambalaže.
28

MASOVNA AUTOMATSKA PROIZVODNJA
STAKLENE AMBALAŽE U KOLICINI OD
NEKOLIKO STOTINA MILIONA KOMADA
GODIŠNJE ZAHTEVA ODGOVARAJUĆI NA-
ČIN PAKOVANJA I TRANSPORTA ROBE. NA
SLICI: PALETIZACIJA BOCA PRI IZLASKU
IZ ODGREVNIH PEĆI

Industrija za preradu voća i
povrća, umesto uvozne limene am-
balaže, orijentiše se na staklenu
ambalažu (boce, tegle).

Industrija jestivog ulja sma-
njuje pakovanje u buradima, po-
većavajući upotrebu boca. Isto
čine i industrija piva i proizvo-
đači vina i rakije.

Kao veći kupci staklene am-
balaže javljaju se: medicinska,
kozmetička i hemijska industrija.
kao i proizvođači mineralnih vo-
da i voćnih sokova.

Staklo za domaćinstva i ugo-
stiteljstvo takođe dobija šire tr-
žište. Porastom životnog i druš-
tvenog standarda menja se i ukus
našeg čoveka kao kupca i potro-
šača. Sve više se traže stakleni
predmeti savremenih oblika, de-
zena, dekora i boja. Fabrika pro-
širuje proizvodni program, una-
pređuje ručni rad i uvodi nove
kvalitete stakla.

Polazeći od značaja izvoza, Fa-
brika pristupa boljoj obradi ino-
stranog tržišta, što je uvodi u red
ozbiljnih domaćih izvoznika šup-
Ijeg stakla, uglavnom ručne iz-
rade.

1 i 2: PERIOD OD 1960.
DO DANAS
GODINA 1961: DOK JE PODIZAN
KROV NA HALI OSNOVNE IZRADE
POGONA 1, PROIZVODNJA NA PE-
ĆIMA U HALI NIJE PRESTAJALA.
USLOVI SU PRIVREMENO BILI
OTEŽANI, ALI PRODUKTIVNOST
NIJE BILA SMANJENA. POGON JE
TADA DOBIO VISOKU I SVETLU
HALU

d 1960. godine u Fabrici se intenzivno ra- nove, ekonomičnije peći. Po završetku drugog svet-
di na unapređenju proizvodnje i uvođe- skog rata, Fabrika je imala 3 peći, a danas ih ima
nju nove tehnologije. 15, dnevnog kapaciteta od 3 — 140 t.

Fabrika je prva među staklarama u zsm- U proizvodnom programu Fabrike javljaju se
Iji i izgradila centralna mazutna i butan- novi artikli, među kojima treba istaći uloške
ska postrojenja i time obeležila novu eta- za termos-boce i posude, čija se ukupna proizvod-
pu u razvoju domaće industrije stakla — upotrebu nja izvozi.
mazuta kao ekonomičnijeg goriva za topljenje siro-
vina, umesto generatorskog gasa i butana u doradi Fabnika postaje veća, problematika složenija,
stakla, za zagrevanje odgrevnih peći i hranilaca a time raste i odgovornost radnog kolektiva da
(»fidera«), umesto benzina, generatorskog gasa i se pobede unutrašnja kolebanja, prevaziđu objek-
nafte. tivne teškoće i Fabrika održi na pravom putu. Jer,
nema proizvodnje ni privrednog delovanja koje
Podignuta je hala za doradu, u kojoj su orga- šeta utabanim stazama, gde .se uspeh ne smenjuje
nizovaine doradne faze stakla: sečenje, brušenje, neuspehom, zadovoljstvo — nezadovoljstvom, opti-
paljenje, žigosanje, dekorisanje, graviranje ... mizmom — pesimizmom, elan — otporom, nazadno
— naprednim, gde pobeda nije ugrožena porazom,
Uvode se produktivnije automatske mašine za gde nema sumnji i skretanja.
piroizvodnju staklene ambalaže (boce, tegle) i čaše,
za ugostiteljstvo i domaćmstva. I kada je bilo najteže, u 1966. i 1967. godini,
kada se staklo neograničeno uvozilo, kada nije bilo
U pogledu konstrukcionih rešenja peći, tako- sredstava ni za redovno poslovanje, kada isu cene
đe je postignut napredak. Uz angažovanje pozna- reprodukcionog materijala bivale uvek više, kada
tih projektanata rekonstruisane su ranije i građene

30

JEDNOVREMENI PAD DVE KAPI STAKLE-
NE MASE IZ PEĆI U KALUPE AUTOMAT-
SKE MAšINE

NE TAKO DAVNO STAKLO SE OBLIKOVA-
LO SAMO RUČNIM PUTEM. DANAS VISO-
KOPRODUKTIVNE AUTOMATSKE MAŠINE
DAJU PROIZVODNJU NEUPOREDIVO VEĆU
OD RANIJEG NAČINA IZRADE. KOD AUTO-
MATSKE PROIZVODNJE ŠUPLJEG STAKLA
KOMPRIMIRANIM I VAKUUM VAZDUHOM
ZAMENJEN JE VAZDUH LJUDSKIH PLUČA.
NA SLIKAMA: AUTOMATSKE LINIJE ZA
PROIZVODNJU STAKLA

su zalihe rapidno rasle, a iproizvodnja stagnirala,
kada je trebalo dalje investirati, a nisu mogli da
se izavrše započeti objeikti, kada lsu zahtevani veći
lični dohoci, a misu mogli da se održe ni postojeći,
kada je bila očigledna dilema — šta učiniti sa pogo-
nom ručne izrade, gde je koncentracija radnika
najveća — kolektiv nije izneverio sebe. Pokazao je
svoju snagu: izašao je iz teškoća jači i složeniji,
samo zato što je u svakom kritičnom trenutku
bilo prisutno čvrsto uverenje da postoje najvažniji
uslovi za daljii progres Fabrike.

Pod takvim okoilnostima Fabrika je, zrelija
i spremnija, nastavila put daljeg jačanja i samo
potvrđivanja.

Među najvažnijim poduhvatima u ovom periodu
je izrada i usvajanje Generalnog plana rekonstruk-
cije i modernizacije Fabrike.

Generalni plan, sa svojim koncepoijama, pred-
stavlja najznačjniji korak u desetogodišnjem raz-

voju Fabrike. Predviđenom rekonstrukcijom i mo- Sledeći bitni zahvati realizovaće se prema kon-
dernizacijom biće izgrađena snažna baza za kvali- cepcijama Generalnog plana:
tetnu, masovnu, serijsku li visokoproduktivnu pro-
izvodnju ambalažnog i trgovačkog stakla (stakla za — mehanizacija skladištenja i pripreme siro-
vina,
domaćinstva i ugostiteljstvo).
— automatizacija pripreme mešavine i njenog
Rekonstrukcija i modernizacija obuhvata sva transporta do pojedinih peći,
područja proizvodnje, energetike, pomoćnih delat-
nosti unutrašnjeg i spoljnjeg transporta, higijensko- — rekonstrukcija peći za topljenje,
sanitarnih uređaja i prostorija, društvenih prosto- — automatizacija izrade staklenih proizvoda na
rija, objekata za društvenu ishranu, uređivanja kru-
najsavremenijim automatima,
ga Fabrike itd. — odgrevanje i kontrola proizvoda pomoću au-
Generalnim planom zadržavaju se svi postojeći
tomatskih kontrolnih linija,
proizvodni objekti. Većim i manjim adaptacijama i — savremeno pakovanje i skladištenje gotovih
novogradnjom, svi se objekti organski povezuju u
novu, funkcionalno-organizacionu i tehnološku ce- proizvoda,
linu. Tokom realizacije Generalnog plana, zamenji- — uređenje spoljnjeg i unutrašnjeg transpor-
vaće se preživela tehnološka oprema i kompletirati
novom, kako to zahtevaju savremeni tehnološki pro- ta,
— koncentrisanje i unificiranje energetskih iz-
cesi.
vora,
— poboljšanje uslova rada i izgradnja društve-

nih objekata.

33

AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA Po'lazeći od efekata koji mogu proistići, Fabrika
PEĆI ZA TOPLJENJE je utvrdila prioritete, odnosno redosled realizacije
pojedi.nih investicionih ulaganja, predviđenih Gene-
ralnim planom i investicionim programima. Do sada
(1968—1971) izvršeni su sledeći veći radovi;

— Rekonstruisana je peć br. 4 (SG-1) time što
joj je povećan dnevni kapacitet topljenja od 71,25
na 90 tona, što je omogućilo uvođenje visokoprod.uk-
tivnih mašina za proizvodnju staklene ambalaže i
sniženje troškova proizvodnje.

— Izgrađen je deo magacinskih prostorija, š-to je
olakšalo primenu savremenog načina pakovanja i
transporta gotove robe.

— Rekonstruisan je unutrašnji transport, uvo-
đemjem paletizacije u pogonu staklene ambalaže.

AUTOMATSKA PROIZVODNJA ČAŠA ZAH-
TEVA I ODGOVARAJUČU DORADU. NA
SLICI: MAŠINA ZA SEČENJE I BRUšENJE
ČAŠA

JEDAN OD PRINCIPA KOJIH SE FABRIKA
DRŽI U SVOM POSLOVANJU JE DA SAMO
KVALITETNO IZRAĐENO STAKLO SME DA
UGLEDA TRŽIŠTE. DA BI SE TO POSTIGLO,
POTREBNO JE DOBRO ORGANIZOVANA I
OPREMLJENA PREVENTIVNA, PROCESNA
I NAKNADNA KONTROLA SIROVINA, US-
LOVA RADA I GOTOVIH PROIZVODA. NA
SLICI: DEO POGONSKE LABORATORIJE
FABRIKE

36

— Rekonstruisana je peć (»vana IV«) u po-
gonu 1, za proizvodnju trgovačkog stakla.

— Dovršen je »školski pogon«, sa dve peći: je-
dna za ambalažno staklo i druga (sa 2 lonca) za
visokovredno trgovačko staklo.

— Nabavljena je i puštena u rad automatska
linija za sečenje i brušenje čaša, kapaciteta 30—40
hiljada komada dnevno, što je neuporedivo više u
odnosu na mogućnosti ručnog >sečenja i brušenja; ku-
pljena je još jedna slična, ali produktivnija liinija
za sečenje i brušenje čaša, koja uskoro treba da
bude montirana.

— Nabavljene su još 3 automatske mašine za
proizvodnju staklene ambalaže, svaka kapaciteta
od 40—150 hiljada komada boca dnevnp, zavisno od
asortimana.

— Rekonstruisane su dve peći (PliP2)uje-
dnu, čime se povećao dnevni kapacitet topljenja peći
od 37,12 t na 140 t. Na peći rade tri automatske
visokoproduktivne linije za proizvodnju boca i tegli.

— Izgrađena je centralna kompresorska sta-
nica, kojom je za duži period rešeno pitanje snab-
devanja kompromiranim vazduhom. U isklopu kom-
presorske stanice nalazi se nova trafo-stanica i
dizel — elektrana.

— Kupljena je oprema za rekonstrukciju po-
stojeće pripreme mešavine (mešaonice), čime se kroz
mehanizaciju transporta sirovina i programiranje
pripreme mešavine, kvantitativno i kvalitativno
podmiruju potrebe isadašnjih i budućih pro-izvodnih
kapaciteta.

Menjajući organski sastav sredstava, Fabrika je
pripremili bolje subjektivne uslove, koji su počeli
da dejstvuju u smislu jačanja njene materijalne baze
i boljeg stimulisanja njenih radnika. Već 1971. go-
dine rezultati su to i po-tvrdili.

POTREBE ZA UNAPREĐENJEM PROIZVO- Ж
DNJE I POSLOVANJA DOVELE SU DO OR- .
GANIZOVANJA POSEBNOG RAZVOJNOG
SEKTORA FABRIKE, ČIJI STRUčNJACI IS-
TRAŽUJU, PROGRAMIRAJU, PROJEKTUJU I
IZVODE INVESTICIONE RADOVE. NA SLI-
CI: DEO KONSTRUKCIONOG BIROA.

UREĐAJI ZA LABORATORUSKA ISPITI-
VANJA

37

4000> Proizvodnja
3500- i radna snaga

1939-1971.

3000-

2500-

2000-

1950 1960

Osnovna sredstva BANKARSKA FWjW OSTALI
SREDSTVA ■■■ IZVORI

Izvori obrtnih sredstava

ORUDJA OSTALA GRADJE-

ZA OSNOVNA VINSKI
RAD SREDSTVA OBJEKTI

MATERI-
JALNI
TROŠKOVI

AMORTI-
ZACIJA

UČEŠĆE
ZAJED-
NICE

NETO
LIČNI
DOHOCI

ZA FON-
DOVE
FABRIKE

LINIJA ZA RUČNU МЖА>¥ 10

ŠEMA
TEHNOLOŠKOG
PROCESA
PROIZVODNJE
ŠUPLJEG
STAKLA

40

12 13 14 15 16 17 18 STAKLO JE
»ČVRSTA
1. Doprema sirovine PROVIDNA
2. Skladišni prostor sirovina TEČNOST«
3. Priprema mešavine
4. Transport mešavine s taklo nastaje topljenjem određenih količina
5. Kadna peć za automatsku bazičnih i kiselih materija na visokoj tem-
peraturi, ikoje pri neprekidnom, postepenom
proizvodnju hlađenju, prelaze iz ivrlo rastegljivog tkiva u čvrsto
6. Kadna peć za ručnu izradu telo. Pri prelazu iz tečnog u čvrsto stanje, staklo
7. Breneri za topljenje zadržava sve fizičko-hemijske osobine tečnosti, osim
8. Radna platforma pokretljivosti.
9. Proizvodne mašine
10.Odgrevne peći za staklo U proizvodnji stakla upotrebljavaju se osnovne
11.Transport gotovih proiz- sirovine, materije za bistrenje i obezbeđivanje, i sred-
stva za bojenje.
voda
12.Mašina za sečenje čaša Staklarska mešavina, pripremljena u mešaonici,
13. Mašina za brušenje stakla sastavljena od —
14.Mašina za paljenje čaša
15.Graviranje proizvoda — kvarcnog peska,
16. Dekorisanje proizvoda — amonijačne sode,
17. Pakovanje gotovih proiz- — dolomita,
— krečnjaka,
voda — natrijum-sulfata.
18. Linija za doradu stakla — materije za bistrenje a po potrebi i sredstva
19.Magacin gotove robe za bojenje — transportuje ise do peći koje se grade
20. Transport do kupca od visoko-vatrostalnog materijala.
21. Trafo-stanica U peći, u prostoru za topljenje, pod dejstvom
22. Rezervoari tečnog goriva visoke temperature, u procesu fizičko-hemijskih pro-
23. Kompresorska stanica mena, mešavina se pretvara u staklenu masu, koja
24. Vakuum stanica zatim prelazi kroz prostor za bistrenje, gde se oba-
25. Butan stanica vlja proces homoigenizacije, da bi najzad stigla u
radni prostor, spremna za preradu.
Oblikovanje staklene mase vrši se ručno, ručno-
-mašinskim i automatskim putem, i to po .sistemu
duvanja, presovanja, i kombinacije duvanja i preso-
vanja.
Po izlasku iz kalupa, izrađeni stakleni predmeti
se unose u odgrevne peći (obično kontinuirane tu-
nelske) da bi se ravnomernim odgrevanjem spoljnih
i unutrašnjih površina oslobodili napona, istvorenih
prilikom oblikovanja.
Zavisno od namene, stakleni predmeti se posle
odgrevanja upućuju na doradu i pakovanje. Tehno-
logija stakla poznaje više vrsta dorade; najpoznatije
su: brušenje, žigosanje, graviranje, dekorisanje, eti-
ketiranje, matiranje (hemijsko i mehaničko).

41



MAŠINSKA PROIZVCDNJA BALONA KOD RUČNE IZRADE STAKLENU MASU
STAKLAR LULOM UZIMA IZ PEĆI. A KOD
AUTOMATSKE PROIZVODNJE STAKLENA
MASA »SAMA« PREMA POTREBNOJ VELI-
ČINI I BRZINI PADA U KALUP. NA SLI-
KAMA: PAD KAPI STAKLENE MASE U
KALUP

43

KAD
VATRA

ZAPRETL.

...Dan kao i
drugi

vadeset osmi juni 1964. gase jednu takođe veliku peć, jer i staklene mase koja nije izlazila
godine ostaće radnicima staklena masa nije dolazila do rad- kroz protok u radni prostor? Peć je
Fabrike u trajnom se- nog prostora, već se zadržavala u popuštala: gvozdeni ankeri su se
сацји. Tog dana i te protoku. Svi napori da se kvar ot- širili, na svodu peći pojavljivali su
noći vođena je uporna kloni pri temperaturi nisu uspeli. se otvori, pojedini delovi vatrostal-
borba za spasavanje je- Peć je morala da se gasi. nog materijala poćeli su da se tope,
drie velike peći (koja se, tek rekon- a temperatura nije srnela bitno da
struisana za mazutno loženje, nala- Zatim, 9. decembra 1963. godine, se smanjuje, da ne ibi došlo do
zila u završnoj ifazi punjenja siro- usled eksplozije se srušio svod je- oštećenja peći. Sve je bilo spremno
vinama i zagrevanja. dne nove velike (peći i pretila je za ono poslednje: za gašenje peći
opasnost da dođe do požara većih i ispušitanje 135 tona užarene sta-
U ovoj Fabrici, gde vatre stalno razmera, a zatirn, 27. marta 1964. klene mase, jer bi iznenadno rušenje
gore, izuzev na pećima koje su u došlo je do eksplozije butan-gasa. peći imalo daleko teže posledice.
remontu, bilo je u prošlosti mnogo U ovoj nesreći povređeno je 10 rad-
teških trenutaka. nika. Ekipe vatrogasaca, šamotera, zi-
daira, bravara i inženjera zabrinuto
Svi koji su životno vezani za I evo, sada, možda najtežeg tre- su stajale pred ovom stihijom sa je-
ovu Fabriku i njenu vatru ne mogu nutka, kada sekundi odlučuju: šta dnom ćvrsitom željom: pobediti je
zaboraviti 1956. godinu, kada su učiniti sa ovom velikom peći, koja i bez gašenja dovesti peć u normal-
nepredviđeno morali pre roka da se gušila pod pritiskom temperature

44

no stanje. I počela je borba. Ljudi la je u iSnažnom mlazu ka radnom
su na najmanje moguće odstojanje prostoru. Halom su odjeknuli po-
priilazili vatri i užarenoj staklenoj bedonosni uzviici. Ljudi su, u odu-
masi, dodatmm zagrevanjem pro- ševljenju, počeli da ise grle i iljube.
toka i sondama pokušavali su da Trebalo je videti tu radost i soli-
oislobode prolaz staklenoj masi. darnost. Stečeno je još jedno isku-
stvo. iPostdgnuta je još jedna pobe-
Gorela su (fca i ruke na tempe- da nad vatrom. Neće biiitii prekida u
raturi preko 1000 stepeni, ali u ovom
trenutku je sve to bilo manje va- procesu proizvodnje. Da je peć mo-
žno. Dragoceni minuti su prolazili
i negde oko pola noći predložen je rala da se gasi, pored ostalih gubi-
posdednji pokušaj, koji nije mnogo taka, bilo bi proizvedeno 5 miliona
obećavao: čeličnom šipkom, dugač-
kom 12 metara, trebalo je kroz usta komada boca manje.
pećd gađati u jednu tačku. I gle,
posle više tačnih pogodaka, ova Као da Ise prethodnog dana i
»hirurška« intervencija je uspela: noći ništa naročito nije dogodilo,
nagomilana istaklena masa pokulja-
ti LSti Ijudi došli su sledećeg iutra
na redovan posao, gde su ih čekaM
svakodnevni zadaci.

45

1

NA SLIKAMA OD 1 DO 4 PRIKAZANI SU
POJEDINI DETALJI IZ PROCESA RUČNE
IZRADE STAKLA

46