60 godina Štofare Monografija

PARAĆIN

.... Razbokorilo se plodno Pomoravlje niz zmijolike
obale Crnice. Iz zelenih pomoravskih nedara iznikao
je Paraćin kroz platane u nebo, kao putokaz u rumene
dane budućnosti....



PALI HEROJ...

Očiju punih rascvetalih ruža i zelene elegancije vitkih
topola i jela, ulazi se u IVTKT »Branko Krsmanović«,
fabriku čije temelje čuva stogodišnja tradicija tekstil-
ne proizvodnje.
I dok uranjamo u lepotu fabričkog kruga, prati nas
pogled palog heroja, Branka Krsmanovića, večnog ču-
vara Slobode, čiji kameni lik svakog jutra prvi pozdra-
vi zoru novog radnog dana.
Ljubav prema čoveku, radniku, bila je Brankov verni
saputnik na putevima sunčane i revolucionarne Špani-
je. Voleo je slobodu svih Ijudi, ali najviše svoje domo-
vine, svog zavičaja. I dok je u toplim španskim noćima
slušao kako vetrovi raznose lepotu andaluzijskih po-
Ija, Brankovo srce je kucalo za dalekim senovitim
obalama Morave, virovima ispod pogrbljenih vrba i mi-
risom pomoravskih brazda. Nadolazila je nostalgija,
stezala dušu u svoj tužni zagrljaj, a Branku je iz očiju,
želje strepnje, sa usana tekla setna pesma »Oj, Mo-
ravo, moje selo ravno...'
Voleo je ovaj mladi revolucionar svoje Pomoravlje,
bezgranično i nesebično, pa je i život raskrilio nad
njim da ga zaštiti od surovosti rata. Zato paraćinski
štofarci kao znamenje nose i čuvaju ime Branka
Krsmanovića.



Radna organizacija IVTKT
»BRANKO KRSMANOVIĆ« iz
Paraćina počela je sa radom
20. avgusta 1920. godine pod
nazivom »FABRIKA VUNENIH
TKANINA VLADA TEOKARE-
VIĆ I KOMPANIJA. Ovaj naziv
zadržala je do oslobođenja
naše zemlje, do 1945. godine
kada je postala »PREDUZEĆE
ZA PRERADU VUNE«. Od 17.
septembra 1950. godine nosi
ime narodnog heroja BRANKA
KRSMANOVIĆA

Pre 30 godina u Narodnoj skupštini nove So- cije u 1980. godini bude
cijalističke Jugoslavije usvojen je, na predlog
druga TITA, Osnovni zakon o upravljanju dr- za ргеко 90 puta veći u
žavnim privrednim preduzećima i višim pri-
vrednim udruženjima od strane radnika. Na poređenju sa 1950. go-
taj dan, 27. juna 1950. godine, prvi put u is-
toriji čovečanstva oživotvorena je ideja rad- dinom, a 137 u odnosu
ničke klase i njenih misiilaca - fabrike rad-
nicima. Prvi Radnički savet fabrike »Branko na 1945. godinu.
KRSMANOVIĆ« konstituisan je 9. septembra
1950. godine a prva sednica je održana 17. Polovinom svog radnog
septembra iste godine. Od tada i počinje pra-
vi razvojni put radne organizacije. Povećanje veka (30 godina), radna
proizvodnje, uvođenje savremene tehnologi-
je, nova organizacija rada, dobri uslovi rada organizacija IVTKT
učinili su da ukupan prihod radne organiza-
»Branko Krsmanović«

posluje u uslovima га-

zvijanja i stalnog una-

pređivanja socijalisti-

čkih, samoupravnih,

društveno-ekonomskih

i društveno-političkih

odnosa.

U tridesetogodišnjem periodu menjale
su se forme organizovanja radne orga-
nizacije, što je nužno dovodilo i do pro-
mene u broju i vrsti organa upravljanja.
Ali, ono što je zajedničko za sve te
promene jeste neprekidno traganje za
oblicima organizovanja samoupravlja-
nja koji u najpotpunijem vidu omogu-
ćavaju stvaranje suštine samoupravlja-
nja. Stvaranje uslova da radnici što ne-
posrednije odlučuju o rezultatima svo-
ga rada.

Osnovna preokupacija stvarani uslovi za podiza-
nje ličnog dohotka i dru-
drustveno-političkih lorga- štvenog standarda i obo-
gaćivanje drustvenog živo-
nizacija, Partije, Sindikata i ta uopste. Samo u uslovi-
ma samoupravljanja je bilo
Omladinske organizacije, moguce poboljšati kvalifi-
kacionu strukturu zaposle-
bila je usmerena ka mobili- nih, resiti stambena pitanja
vecine radnika, poboljsati
zaciji radnih Ijudi u borbi društveni standard, aazvi-
jati kulturno-zabavni i
protiv svih vidova zloupo- sportski život, rekreaciju i
mnoge druge društvene
trebe samoupravnih prava aktivnosti.

i deformacije koje spreca-

vaju samoupravna prava

radnika. Zahvaljujuci stal-

nom unapredivanju sa-

moupravnih odnosa, u

IVTKT »BRANKO KRSMA-

NOVIC« su neprekidno



INDUSTRIJA VUNENIH TKANINA KONFEKCIJE I TRIKOTAŽE

»BRANKO
KRSMANOVIĆ«

Paraćin





Industrija vunenih tkanina, konfek-
cije i trikotaže »Branko Krsmano-
vić« iz Paraćina je jedna od najsta-
rijih tekstilnih fabrika u našoj zem-
Iji. Prema zapisima hroničara, po-
četkom osamdesetih godina 19.
veka u Srbiju počinje da prodire
strani kapital. U težnji da udari te-
melj razvoju domaće industrije,
Ukazom kralja Milana Obrenovića,
od 16. aprila 1890. godine, data su
ovlašćenja braći . Mihelu i Folfu
Minhu za otvaranje fabrike čoha-
ne robe u Paraćinu. Fabrika je po-
dignuta na mestu gde se danas
nalazi Srpska fabrika stakla, i radi
do 1904. godine, do požara u ko-
me je nestala. To je bio početak
tradicije tekstilne industrije u Para-
ćinu, koja time nije prekinuta već
se nastavlja uskoro.

14

Godine 1920. braća Teokarević
adaptiranjem klaničkih prostorija,
blizu železničke stanice, i izgrad-
njom novih zgrada postavljaju sa-
dašnju fabriku štofova, nastavljaju
tradiciju proizvodnje tekstila u Pa-
raćinu. Fabrika je sve do 1946. go-
dine bila u privatnom vlasništvu.
U toku rata Fabrika štofova iz Pa-
raćina je radila smanjenim kapaci-
tetom, ali odmah po oslobođenju,
kada je pripala narodu i radnicima,
počeo je njen nagli razvoj. U pe-
riodu izgradnje i obnove zemlje.
Štofara je, proizvodeći hiljade me-
tara tkanina, pomogla u obezbeđi-
vanju najnužnijih potreba, ratom
osiromašenog stanovništva.
Danas se radna organizacija
IVTKT »Branko Krsmanović« bavi
preradom čiste runske vune i he-

15

mijskih vlakana, izradom prediva,
pletiva, tkanina od vune i sinteti-
čkih vlakana, konfekcijskih i triko-
tažnih odevnih predmeta. Kao or-
ganizaciona celina, u sklopu svog
poslovanja, ima pet proizvodnih
osnovnih organizacija udruženog
rada i tri radne zajednice: OOUR
»Proizvodnja prediva«, OOUR
»Proizvodnja tkanina«, OOUR
»Konfekcija«, OOUR »Trikotaža«,
OOUR »Energetika i usluge« i RZ
»Zajedničke službe«, »Komercijalni
poslovi« i »Društveni standard«.
Do 1978. godine u OOUR-u »Pro-
izvodnja prediva« radilo se, uglav-
nom, zastarelim i davno prevazi-
đenim mašinskim parkom. Najveći
broj mašina trebalo je zameniti u
»Predionici češljanog prediva«, za
koju se kaže da predstavlja srce
fabrike »Branko Krsmanović«.

16

Danas »Predionica češljanog pre-
diva« izrađuje razne vrste prediva,
i to ne samo za potrebe radne or-
ganizacije, već i za domaće i stra-
no tržište. Zahvaljujući moderniza-
ciji, na nekim fazama u OOUR-u,
jedna mašina zamenila je pet sta-
rih. Novim mašinama, koje su
mnogo produktivnije, povećana je
proizvodnja češljanog prediva_ za
oko 30 odsto a kvalitet znatno po-
boljšan. Po tradiciji, paraćinska
Štofara i dalje proizvodi artikle,
najvećim delom od čiste australij-
ske vune, ali prilagođavajući se
zahtevima tržišta, sve veći udeo u
proizvodnji imaju i artikli od meša-
vine vune i sintetike. Na moderni-
zaciji mašinskog parka u OOUR-u
»Proizvodnja prediva« dosta je
učinjeno, a]i poučeni iskustvom,
radni Ijudi Štofare znaju da se u

17

tom poslu ne sme stati. Tehnologi-
ja neprestano napreduje, a sa
njom treba ići ukorak. Proizvod
ovog OOUR-a, izuzetno kvalitetno
predivo, nalazi se u mnogim pro-
izvodima, koje kreiraju mnoge rad-
ne organizacije širom naše zemlje.
Kvalitetne berete, šeširi i trikotažni
predmeti iz raznih jugoslovenskih
fabrika nose u sebi paraćinsko
predivo.
U OOUR-u »Proizvodnja tkanina«
tkaju se i dorađuju najfinije i najla-
ganije tkanine od čiste runske vu-
ne i tkanine u mešavini vuna-
hemijska vlakna. U tkačnici je 130
klasičnih razboja zamenjeno sa 42
visokoproduktivne tkačke mašine
tipa »Sulcer« i »Dornijer« koje daju
70 odsto proizvodnje tkačnice.
Kapacitet ove radne jedinice je
preko 5 milijardi udara potke godi-

18

šnje. Hala »Dorade« je, pored mo-
derne zgrade od 14.000 m
opremljene klima uređajima, imala
velike investicije i u pogledu mo-
dernizacije mašinskog parka. Zato
se s pravom govori da je »Dora-
da« u Evropi trenutno najbolje
opremljena.
U hali »Dorade« nalaze se visoko-
produktivne mašine za kombino-
vano valjanje i pranje, za pranje
po širini i kontinuirano fiksiranje.
Mašine za sušenje opremljene su
dodatnom opremom za termofiksi-
ranje, karbonizaciju i obradu vune-
nih tkanina protiv gorenja i za do-
bijanje hidrofobnih i oleofobnih
tkanina. Za fine tkanine od češlja-
nog prediva nabavljena je »Špan-
presa«, mašina za kartonsko pre-
sovanje tkanina, koja doprinosi da
tkanine imaju specifičan izgled,

19

mekoću i sjaj. Dalji put izrade tka-
nina je manje više poznat svi-
ma.

Radi zaokruženja procesa proizv-
odnje, pre nekoliko godina, Štofa-
ra je prihvatila integraciju sa dva
manja preduzeća Trikotažom »Je-
dinstvo« i Krojačkom zadrugom
»Sloga«. Osnivanjem ova dva pro-
izvodna OOUR-a paraćinska Što-
fara je trasirala put svoje buduć-
nosti, temeljeći je na iskustvu, i,
uvek savremenim, idejama koje su
plod dugogodišnje saradnje sa
kupcima i poslovnim partnerima.
Kvalitet i dizajn proizvoda, koje
danas postižu ova dva OOUR-a,
dokazuju da je integracija oprav-
dala očekivanja. OOUR »Konfekci-
ja« zapošljava preko 300 radnika
i organizaciono i kvalifikovano je
sposobna da proizvodi konfekciju,
a planira se i proizvodnja polukon-

20

fekcije, ekskluzivnih modela i rad-
nih uniformi. Pored sopstvene pro-
izvodnje, IVTKT »Branko Krsmano-
vić« ima proširene perspektive,
odnosno, njena vrata su otvorena
i za saradnju sa svim konfekci-
onerskim kućama u našoj zemlji.
Nešto skromniji zahtevi stavljeni
su pred OOUR »Trikotaža«. Zada-
tak »Trikotaže« je da svojim, tre-
nutnim, asortimanom zadovolji po-
trebe najmlađih potrošača. Dečja
odelca, marame i šalovi, koji se
proizvode u ovom OOUR-u, rezuh
tat su saradnje sa akademskim di-
zajnerima, i interesovanje za njih
raste iz dana u dan.
Sagledavajući šezdesetogodišnji
period postojanja fabrike, sećajući
se proteklih godina rada, može se
zaključiti da je najteži period u po-
slovanju IVTKT »Branko Krsmano-
vić« bio između 1976. i 1978. go-

21

dine. Međutim, poslovni gubici i
otežali uslovi privređivanja nisu
demoralisali prekaljene štofarce,
već su ih još više podstakli na rad
i zalaganje. Sačinjen je Sanacioni
program, čija je realizacija u toku,
ali se, prema postignutim rezultati-
ma, može slobodno reći da su os-
novni uzroci neuspešnog poslova-
nja prevaziđeni. Žato neka poslu-
že podaci, da je radna organizaci-
ja u jubilarnoj 1980. godini postigla
sledeće rezultate: oko 1.850 tona
prediva ispredeno je u predioni-
cama, preko 5 milijardi potki je ut-
kano u tkanine, preko 2.200.000
metara gotovih tkanina je proizve-
deno, a oko 75.000 komada kon-
fekcijskih i oko 420.000 trikotažnih
predmeta izašlo je iz OOUR-a
»Konfekcije« i »Trikotaže«. To su
uspesi kakve radna organizacija

22

nije nikada imala. Ali, ono što tre-
ba naglasiti je to da su krajnje mo-
gućnosti ovog kolektiva mnogo
veće.
Posebnu pažnju u svom poslova-
nju radni Ijudi IVTKT »Branko
Krsmanović« poklanjaju kvalitetu
sirovina, dizanju proizvoda, obradi
tržišta i plasmanu kako na doma-
ćem tako i stranom tržištu. Prateći
trendove svetske mode i zahteve
potrošača, dizajneri radne organi-
zacije ulažu napore da svaka ko-
lekcija tkanina ili odevnih predme-
ta bude odraz suvremenosti, kva-
liteta, estetike i originalnosti. O to-
me svedoče brojne nagrade i pri-
znanja na raznim sajmovima mode
i izložbama tekstilnih proizvoda.
Sačinjavajući srednjoročni plan ra-
zvoja IVTKT »Branko Krsmanović«
za period 1981 - 1985. godina,

23

stručni i odgovorni Ijudi u fabrici
pošli su od stvarnih mogućnosti
iskorišćenja proizvodnih kapacite-
ta i Ijudskog potencijala, i naglasili
da su osnovni ciljevi razvitka rad-

ne organizacije:
• Dalji razvoj samoupravnih i dru-
štveno-ekonomskih odnosa • Pot-
punija snabdevenost domaćeg tr-
žišta tekstilnim proizvodima • Br-
ži i kontinuirani rast izvoza, kao i
veća pokrivenost uvoza izvozom
• Izmena asortimana proizvodnje
u pravcu većeg korišćenja doma-
ćih sirovina i hemijskih vlakana •
Uvođenje nove tehnologije i mo-
dernizacija postojećih proizvodnih
kapaciteta • Povećanje produk-
tivnosti rada kroz savremeniju teh-
nologiju i bolje korišćenje kapaci-
teta i brže izdvajanje sredstava
za jačanje materijalne osnove ra-
da.

24

60 GODINA
POSTOJANJA



POVOD
ZA IZDAVANJE MONOGRAFIJE

Šezdeset godina je prošlo od početka rada
Industrije vunenih tkanina, konfekcije i trikotaže
»Branko Krsmanović« iz Paraćina.

Obeležavanju ovog izuzetnog jubileja radne
organizacije, poseban značaj daju okolnosti da se
u ovoj godini navršava i 30 godina samoupravljanja.
Polovinu svog veka, radna organizacija posluje i ra-
zvija se u uslovima samoupravnih socijalističkih
društveno-ekonomskih odnosa. Upravo u toj drugoj
polovini svog postojanja kolektiv menja svoju fizio-
nomiju i svoj naziv. Zledna od najznačajnijih odluka
prvog Radničkog saveta bila je da se promeni naziv
radne organizacije, i da fabrika ubuduće nosi ime
Industrija vunenih tkanina »Branko Krsmanović«. Od
tog 19. septembra 1950. godine, radna organiza-
cija s ponosom ј posebnim pijetetom nosi ime is-
taknutog revolucionara i španskog borca Branka
Krsmanovića.

27

U Odeljenju Končaonice predivo se konči na najsavremenijim »HAMELOVIM« končilicama. Inače, po kapacitetu
»HAMELOVIH« postrojenja, ovo je jedna od najvećih končaonica u Evropi. Na fotografiji: Radnica za mašinom
na prvom stepenu končenja prediva

U periodu obnove i izgradnje zemlje paraćin-
ska Štofara je dala ogroman doprinos u snabdeva-
nju stanovništva vunenim tkaninama i razvijanju
bratskih i poslovnih odnosa sa brojnim fabrikama
širom Jugoslavije. Paraćinska Štofara je bila pravi
»rasadnik« znanja i kadrova, što pokazuje činjenica
da u tekstilnim fabrikama u Bijelom Polju, Novom
Mestu, Beogradu, Tetovu, Krapini, Dragašu, Pirotu
i Somboru rade i postižu značajne rezultate struč-
njaci, koji su svoje prvo iskustvo stekli u fabrici
»Branko Krsmanović«.

Od oslobođenja do danas radna organizacija
je proizvela preko 60 miliona metara tkanina, dajući
time veliki doprinos odevanju armije i stanovništva.
Poslednjih godina, iz njenih pogona tržištu se ispo-
ručuje sve više gotovih odevnih predmeta proizve-
denih u »Konfekciji« i »Trikotaži«. Radeći u IVTKT
»Branko Krsmanović«, u poslednje tri decenije, hilja-
de radnika je učilo svojevrsnu školu samoupravlja-
nja, ostvarujući svoju funkciju u organima upravlja-
nja u radnoj organizaciji i van nje. U raznim orga-
nima samoupravljanja, delegacijama, skupštinama
samoupravnih interesnih zajednica i društveno-
političkim organizacijama, izabrano je preko 500
radnika iz ove radne organizacije.

Razvijajući se uporedo sa samoupravljanjem,
radna organizacija je u poslednjih trideset godina
izmenila svoj lik. Nabavkom novih mašina tehnološki
proces je stalno usavršavan i modernizovan. Pored
povećanja obima proizvodnje, posebna pažnja je

28

Za kvalitetno tkanje preduslov je dobra priprema. Na fotografiji: Radnica za »BENINGEROVOM« mašinom za
namotavanje osnove u Odeljenju Priprema tkačnice

posvećena očuvanju i unapređivanju, nadaleko po-
znatog, kvaliteta paraćinskih štofova.

U toku opštepoznatog i neprekidnog procesa
samoupravnog povezivanja i udruživanja rada i
sredstava u čitavoj našoj zemlji, radnoj organizaciji
se 1975. godine pripaja Zanatska krojačka zadruga
»Sloga«, a 1976. i Industrijsko preduzeće »Jedin-
stvo«. Tako, danas, radna organizacija proizvodi
predivo, tkanine, konfekciju i trikotažu, a njen naziv
glasi Industrija vunenih tkanina, konfekcije i trikota-
že »Branko Krsmanović« — Paraćin.

U postojanju i razvoju radne organizacije bilo
je, u pojedinim periodima, i uspona, i padova. Svim
teškoćama, koje su povremeno pratile poslovanje
radne organizacije, radni Ijudi Štofare uspešno su
odolevali svojim jedinstvom i radnim elanom, i iz tih
borbi uvek su izlazili ojačani i spremni za dalje na-
pore i stvaralački rad.

Izdavanjem ove monografije radni Ijudi IVTKT
»Branko Krsmanović« žele da postignu nekoliko os-
novnih ciljeva. Prvo: da se šezdesetogodišnji pe-
riod rada, napori i trud koji su sve vreme ulagali
i postignuti rezultati sačuvaju od zaborava. Drugo:
da se javnost potpunije upozna sa životom i radom
ove radne organizacije, i treće: da se iznošenjem
osnovnih pravaca razvoja pred javnošću poslovnim
partnerima i potrošačima ojača obaveza doslednog
ostvarivanja perspektivnog razvoja. Ako monografi-
ja ostvari ove funkcije, njeno izlaženje biće potpuno
opravdano, na opšte zadovoljs+vo izdavača.

29

KORACI GRABE
U BUDUĆNOST
GODINE PROLAZE,
DOKUMENTI
OSTAJU

Posle oslobođenja Vatrogasno društvo iz Štofare do-
bija pravo mesto u socijalističkoj zajednici, a za svoj
rad brojna priznanja

Proslava prvog Praznika rada u slobodi. Taj 1. maj 1945. godine ostaće večita inspiracija. Zemlja razrušena
i osiromašena, ali bogata slobodom, entuzijazmom i mladošću. Sa time se postiže i nemoguće

30

1920. U Ćuprijskom Prvostepenom

sudu 20. avgusta protokolisano je Indu-
strijsko. preduzeće za preradu vune Vla-
da Teokarević i kompanija. Taj datum je
uzet kao dan početka rada paraćinske
F.abrike štofova. Fabričke zgrade su za-
premale prostor od 5.000 kvadratnih
metara i u njima je za 15 mjeseci, za-
pisao je hroničar, montirano 20 vagona
mašina iz Nemačke, Poijske, Belgije i
Austrije. Zaposleno je oko 800 radnika.

1925. Nabavljena je predionica če-

šljanog prediva, verovatno jedina u on-
dašnjoj državi.

1926. Do ove godine Preduzeće je

radilo i raspolagalo mašinskim parkom,
od pranja i bojenja vune do dorađivanja
jeftinih štrajhgarnskih tkanina. Izrada fi-
nijih tkanina za Preduzaće je, u to vre-
me, bila velika tajna.

1927. Preduzeće se proširuje. Te

godine je izgrađena kompletna predi-
onica za proizvodnju češljanog prediva,
engleski sistem. Osnovano je Vatroga-
sno društvo, koje je imalo zadatak da
štiti interese bivšeg vlasnika fabrike. Ak-
tivnost je zadržalo i za vreme II svet-
skog rata, svodeći je, isključivo, na od-
branu fabrike od elementarnih i drugih
nepogoda. Posle završetka rata, Dru-
štvo dobija nove zadatke na zaštiti inte-
resa društvene imovine. Tokom 30-
godišnjeg postojanja u socijalističkoj
zajednici Vatrogasno društvo i pojedinci
dobijaju značajna i brojna priznanja, a
među njima, najdraže Orden bratstva i
jedinstva sa srebrnim vencem, kojim je
Vatrogasno društvo Fabrike štofova
»Branko Krsmanović« odlikovao pred-
sednik Josip Broz Tito.

31

Mašina za šišanje iz 1950. godine. Danas je zame-
njuje nova sa većom produkcijom i istovremenim
šišanjem tkanina sa obe strane

Radničko samoupravljanje ušlo je u Fabriku štofo-
va 9. septembra 1950. godine i tada je izabran prvi
Radnički savet. Na fotografiji: Delegati trećeg sa-
ziva

32

1928. Fabrika ima već 156 razboja,

3.200 vretena za izradu češljanog predi-
va. Pristupa se zidanju tkačnice.

1932. Izgrađena zgrada za tkačni-

cu i nabavljeni novi razboji.

1934. Preduzeće ima oko 7.000

vretena za češljano predivo i 7.000 za
vlačeno.

1935. U fabrici je izbio štrajk rad-

nika, prvi bunt protiv vlasnika fabrike, ni-
skih nadnica, loših uslova rada, a za
skraćenje radnog vremena i zabranu ra-
da deci. Jednom rečju radnici su tražili
svoja prava. Žandarmi iz Sreza upali su
u fabriku, pohapsili vođe i veći broj rad-
nika, i tako ugušili štrajk. lako štrajk nije
u potpunosti uspeo, vlasnici su, ipak,
morali da učine izvesne ustupke radni-
cima i razmisle o svojoj budućnosti, o
snazi radničke klase.

1939. Kapacitet električne i parne

energije proširen je jednom parnom tur-
binom i generatorom zbog čega je izba-
čena stara parna mašina.

1940. Proširenje tkačnice.

1941. Izgrađena sopstvena elek-

trična centrala, dozidan sprat na kam-
garn predionici, nabavljeno još 60 novih
razboja i jedna mašina za snovanje. Iz-
vršena je zamena nekoliko novih mašina
u predionici vlačenog prediva i pripre-
ma za predionicu vlačnog prediva i pri-
prema za predionicu češljane vune en-
gleskog sistema, kao što su vlačare i
češljare.
Za vreme rata fabrika radi smanjenim
kapacitetom i nije bilo nikakvih prošira-
vanja. Posle oslobođenja, sve snage su
usmerene na proizvodnju tkanina za, ra-
tom osiromašeno i ogolelo, stanovni-
štvo.

1947• U okviru fabrike otvorena je

trogodišnja tekstilna škola

1950. Donet je Osnovni zakon o

upravljanju državnim preduzećima i vi-
šim privrednim udruženjima od strane
radnika. Njime je započeta nova etapa
u izgradnji našeg društvenog i privred-
nog života. »Fabrike radnicima« — bilo
je geslo i putokaz u ostvarivanju svetlije
budućnosti. Te godine izabran je, 9.
septembra, prvi Radnički savet fabrike.
17. septembra 1950. održana je prva
sednica Radničkog saveta, i na njoj do-
neta odluka da Stofara ubuduće nosi
ime narodnog heroja, Branka Krsmano-
vića.

33

ŠTOFARCI U BORBI ZA SVOJA PRAVA

TRAŽIMO VEĆE
NADNICE, BOLJE USLOVE
RADA I OSMOČASOVNI

RADNI DAN

Uslovi rada i situacija u Štofari
»RADNIČKI pokret se u našoj fabrici razvijao nešto sporije, jer za to nisu postojali uslovl.
Fabrika štofa braće Teokarević, koja je počela sa radom prvih godina posle Prvog svetskog
rata, bila je u to vreme reakcionarna tvrđava svoje vrste. Na svim ključnim mestima radili
su Ijudi koji su bili protiv radničke klase. Vlasnici fabrike su okruženi neprobojnim zidom svojih
doušnika i provokatora. To su, uglavnom, bili ruske izbeglice (belogardejci),ili rođaci i prijatelji
koje su doveli iz leskovačkog kraja.
Uslovi rada u fabrici su bili sve teži, a radnici sve više izrabljivani. To najbolje može da ilustruje
zapis u »Radničkim novinama« iz 1935. godine. Zakonski propis da se navršena 14 godina
mora smatrati kao minimum starosti za prijem dece na rad, nema praktično primene kod
sopstvenika ovog milionskog preduzeća. Napuštajući osnovnu školu deca siromašnih roditelja
primaju se na rad kao vrlo dragi radnici. Ni odredba zakona da žene i deca ispod 16 godina
ne smeju radlti duže od 8 časova ne uživa poštovanje. Argatuje se, ne osam već deset i
četrnaest časova dnevno. A, kada bi inspektor rada došao, njihovi bi revnosni nadzornici i
majstori bili blagovremeno o tome obavešteni. Naredili bi uposlenoj deci da odmah napuste
fabriku na sporedan ulaz, ili su ih sklanjali u skrovita mesta. Ona su najzad i naučena da
na pitanje o njihovoj starosti daju odgovor da imaju više od 14 godina.
U jednom daljem tekstu u ovim novinama govori se o sistemu isplata obračuna i odbitaka.
Prekovremeni rad se nije plaćao sa dohotkom od 50 posto, a radnicima su naročito teško
padali odbici i kazne: »... od zarade radnika fabrika obustavlja u punom iznosu sume, češće
veće od faktičkih, u korist kantine, kao i dug nastojnika fabrike Vladi Jeftiću, za robu koju

34

radnici uzimaju na kredit u njegovoj radnji. Pored odbitaka za akontacije, porez, osiguranja,
od svakog radnika odbija se po jedan dinar za koverte u kojima se isplaćuje zarada, a radnici
te iste koverte moraju odmah po upotrebi vratiti fabrici. Od zarade se, takode, u punom iznosu
obustavljaju I razne novčane kazne, kojima su radnici strogo i često kažnjavani, katkad u
većem iznosu od same dnevnice, pa i cele nedeljne plate, a isto tako i za povredu discipline
koju radnici čine iz nehata pri radu. U fabrici se nije vodio spisak neplaćenih novčanih kazni,
sa oznakom i obrazloženjem zašto I u koje svrhe su naplaćene. Prvobitno se obrazlagalo
da te kazne treba da idu u potporni fond radnika za slučaj smrti, bolesti i sl. Međutim, to
je bila obična prevara, jer su iz ovog fonda isplaćivane nagrade višim činovnicima za njihovu
revnosnu špijunsku službu, godišnje i do 30 pa i 40 hiljada dinara, ili peterostruka ili šesto-
rostruka godišnja zarada dobrog radnika. Nagrada za vernost, za žandarisanje...«
Ovakvo stanje moglo je da popravi jedino stisnuta pesnica organizovanog radništva. Radnici
su bili svesni činjenice da su izloženi eksploataciji, ali i da su nemoćni u borbi za bolji
život.

PRVI POKUŠAJ ORGANIZOVANOG UDRUŽIVANJA
lako su se prvi sindikalni oblici udruživanja u našem preduzeću javili znatno ranije, nešto
organizovaniji istup radničke klase protiv eksploatacije javio se tek 1936. godine. URSOVI
sindikati šu bili veoma aktivni između 1921. i 1925. godine, i obuhvatili su veoma veliki broj
radnika u Paraćinu. I pored svih nastojanja nekolicine komunista i povereništva radničkih
URSOVIH sindikata, u Fabriku štofa braće Teokarević vrlo se teško prodiralo. U to vreme,
oko 1935. godine, u ovoj fabrici radilo je 800 radnika i radnica, a među njima i mnogo dece
od 8 godina pa naviše. Tu se sprovodila najgrublja eksploatacija radne snage. Socijalne prilike
bile su najteže, zaštita na radu najgora. Godine 1935. ugušio se jedan dečak i vlasnici su
tu stvar zataškali. Radilo se i po više od 10 sati, a zarade su bile daleko ispod minimuma.

Na fotografiji: Panorama radne organizacije iz 1933. godine

Deca i spoljni radnici su zarađivali po 80 para do 1 dinar na sat, a stručni radnici jedva 15
do 22 dinara. Naravno, Teokarevića žbiri i panduri, činovnici i čankolisci imali su i znatno veće
plate, već prema tome koliko su zadužili gazdu u svojim dostavama i drugim uslugama u
preduzeću.
Pa ipak, svemu ima granica pa i strpljenju radničke klase. Godine 1936. pojavio se prvi bunt
radnika Fabrike braće Teokarević. Potajno organizovani radnici su štrajkovali zahtevajući od
vlastodavca povećanje nadnica, skraćivanje radnog vremena, jednom rečju tražili su svoja
prava. lako štrajk nije u potpunosti uspeo, on je ipak primorao tadašnje vlasnike Fabrike da
ozbiljno razmisle o snazi radničke klase i o svom položaju koji je bio sve nesigurniji. Štrajk
je ugušen, a vođe uhapšeni. Pored toga, uhapšeno je 220 radnika, koji su odvedeni u prostoriju
u kojoj se tada nalazila razglasna stanica. Tamo su zadržali 36, a ostale isplatili i pustili kućama.
Uhapšenih 36 radnika žandari su vezali dva po dva i sproveli u policiju. Tamo su proveli 48
časova, a zatim sprovedeni u mesto rođenja i zabranjen im je povratak u trajanju od godine
i jedan dan.

STVARANJE PRVIH PARTDSKIH ĆELIJA
PRVE partijske ćelije u našoj fabrici formirane su krajem 1944. godine. Međutim, nešto or-
ganizovaniji rad komunista i vernija slika partijskog života i rada odnosi se na početak 1945.
godine. U to vreme, odnosno 15. maja 1945. godine, na sastanku Sreskog komiteta, predložena
je reorganizacija partijskih ćelija u gradu i u nekim selima paraćinske opštine. Stvoreno je
15 partijskih ćelija, a prva ćelija bila je u Fabrici štofova..

35

Prvi koraci u sprovođenju radničkog samoupravljanja bili su teški, jer se tek sticalo iskustvo. Ali spremnost
i radni elan zaposlenih prevazišli su sve teškoće. Na fotografiji: Sednica jednog od prvih upravnih odbo-
ra

Mladost i iskustvo udruženi na jednom zadatku:
Proizvesti što više i što kvalitetnije

36

1952. Izgrađen železnički kolosek

u dužini od 410 metara, sa skretnicom.

1953. Izgrađena zgrada za maga-

cin neprane vune.

1954. Na inicijativu Radničkog sa-

veta fabrike pokrenuta akcija za izdava-
nje fabričkog lista. 25. avgusta izlazi prvi
broj »Našeg dela«, koji do današnjeg
dana nalazi svoje mesto u sistemu infor-
misanja radnika.

1956. Rekonstrukcija predionice

češljanog prediva, koju zahteva veća
proizvodnja kamgarnskih tkanina.

1957. Izvršena je žamena 2.000

vretena u Kamgarnu. Kupljeno 16 maši-
na za pretpredenje »Sant Andreja« lise-
ze za pranje vunenih traka, i dve vlačare
»DB« i izgrađena zgrada za magacin
prave vune.

1959. Održana osnivačka skupština

Udruženja žena »Savremeni dom u na-
šoj fabrici«. Zamisao je bila da ovo
Udruženje radi kao Sekcija i da se,
uglavnom, bavi problematikom rada na-
ših žena van njihovog posla u fabrici. Uz
40-godišnjicu KPJ i SKOJ-a, u krugu fa-
brike otkrivena bista narodnog heroja
Branka Krsmanovića. Rekonstrukcija
predionice.

1960. Formiran Centar za stručno

obrazovanje radnika. Osnovano je Ob-
danište IVT »Branko Krsmanović« kao
ustanova sa samostalnim finansiranjem.
Kupljeni razboji »Tekstilstroj«, dve maši-
ne za šišanje »Ketling-Braun« i jedna
dekatir mašina.

1961. Radnički savet IVT »Branko

Krsmanović« je doneo, na osnovu člana
18. Zakona o sredstvima privrednih or-
ganizacija Pravilnik o raspodeli čistog
dohotka. Cilj: povećanje produktivnosti
rada, ekonomičnost i rentabilnost poslo-
vanja i neposredna zainteresovanost
svakog radnika za efekat svog rada, ra-
da ekonomske jedinice i poduzeća u
celini.

1962. Rekonstrukcija kotlarnice. Po-

red nabavke novog kotla, predviđena je

37

Prelazne zastavice bile su nagrade u takmičenju
za najbolje radne rezultate. Fotografija iz starog
albuma predstavlja radnice u nekadašnjem ode-
Ijenju Išivačnice

Stara mašina za peglanje tkanina u Doradi. Kori-
stila se do 1975. godine, a zatim su na njeno me-
sto došle nove i savremene mašine, jer se tehno-
logija proizvodnje mora da prati

38

i nabavka uređaja za omekšavanje vo-
de. Pušten u promet deo auto-puta od
Paraćina do Osipaonice u dužini od 95
kilometara.

1963. Početkom januara meseca

održan je Deveti plenum Centralnog ve-
ća SSJ, na kome su doneti zaključci o
organizaciji sindikata. Prema zaključci-
ma, od svih dosadašnjih sindikata indu-
strijskih grana, stvara se Sindikat indu-
strijskih radnika Dugoslavije. Iz Italije sti-
gla mašina za peglanje. »Pegla« je mon-
tirana u Doradi. Druga rekonstrukcija u
Kamgarnu. Održana osnivačka skupšti-
na Sportskog društva pri našem predu-
zeću. Odlučeno je da Društvo nosi ime
»Tekstilac«. Velika rekonstrukcijat sop-
stvenima snagama zaposlenih, u Strajh-
garnu.

1964. Puštene u rad predilice

»OSA«, šest češljarica, dve vlačare fir-
me »Befama«, mašine za končenje »Tek-
stima« sa 1.800 vretena, aparat za boje-
nje »Belini« mašine za sušenje »Flaj-
sner«, mašine za pretpredanje »OSA«
četveropasažni sistem, i nova hala tkač-
nice.

1965. Za potrebe bojačnice kupljen

aparat za bojenje od firme »Belini«. Na
sednici Skupštine opštine Paraćin done-
ta odluka o ustanovljavanju »Oktobar-
ske nagrade« opštine Paraćin. Privredna
reforma u zemlji. Usvajanjem novih pri-
vrednih mera radne organizacije su pri-
stupile odgovornim zadacima, preispiti-
vanja svojih situacija i proizvodnih mo-
gućnosti. Kako je istaknuto u skupštin-
skoj preporuci, privredna reforma dove-
šće radne organizacije u oblasti privre-
de, društvenih službi i organa uprave, u
nove uslove privređivanja i obavljanja
njihove delatnosti. Brže povećanje pro-
duktivnosti rada, bolje privređivanje, ve-
ća iskorišćenost kapaciteta, ušteda, bo-
llja radna i tehnološka disciplina — bili
su cilj privredne reforme.

1966. Od 1. jula naša radna orga-

nizacija prešla na skraćenu radnu nede-
Iju, odnosno radnici će raditi 42 časa
sedmično.

1967. Za Bojačnicu kupljen aparat

za bojenje prediva u kanurama, kapaci-
teta 100 kilograma za jedno bojenje.
Aparat je isporučila Fabrika tekstilnih

39

U jednom delu Tkačnice još uvek »frkću« klasični
razboji. Zbog jake buke uslovi nisu na zavidnom
nivou, što se ne bi reklo za kvalitet tkanina sa
ovih razboja

Dve trećine ukupne proizvodnje u Tkačnici ostva-
ruje se na visokoproduktivnim bezčunkovnim raz-
bojima »SULCER« i »DORNDER«

40

mašina »Proleter« iz Paraćina. Decem-
bra pušten u rad restoran društvene is-
hrane.

1968. Obavljena modernizacija i re-

konstrukcija Tkačnice. Kupljeno je 12
automatskih razboja »Sulcer«, 20 bez-
čunkovnih razboja iz DDR. U pripremi
tkačnice nova mašina za snovanja »Be-
ninger«t mašina za premotavanje potke
firme »Slafhorst«, elektronski uređaji za
navezivanje osnove firme »Uster« i
transportni uređaji firme »Sulthajs«. Za
Doradu stigle nove mašine za mokru i
suvu doradu i mašine za pranje i valja-
nje tkanina firme »Zonko«. Kupljen auto-
klav Kesel-dekatir firme »Ketling —
Braun« i mašina za obradu tkanina tzv.
»London-štrunk« od firme »Alea«. U
Kamgarnu puštene u rad predilice i iz-
vlačice firme »Špinbau«. Izbačeni iz pro-
izvodnje stari »Hartmani«.

1969. U Doradi izvršena rekon-

strukcija »Kranc-sušare«. Katastrofalne
poplave, koje su zadesile fabriku 8. i 17.
juna, nanele su velike gubitke. Sklopljen
ugovor o kupovini mašina od firme
»Tekstima« za Končaonicu. Puštene u
rad mašine za predenje »Špinbau«
1.980 vretena, mašina »Ferario« za
pneumatsko odčičkavanje sirovina, raz-
vlačice »Berhart« 12 komada...

1970. U Končaonici puštena u re-

dovnu proizvodnju mašina za efektno
končenje prediva, firme »Hamel«. Ovo je
prva tekstilna mašina ovakve vrste u na-
šoj zemlji, a treća u svetu. Nabavljena
klimatizacija za Kamgarn, »Kontilana« za
Doradu i mašina za mehaničko-
pneumatsko odčičkavanje »Ferario«,
drugi deo. Radnoj organizaciji dodelje-
na diploma i medalja »Zlatni pušman«,
koji je dodelio Nagradni fond tekstilaca
Jugoslavije.

1971 • Za Štrajhgarn kupljene vlača-

re, predilice i »Vuk« mašina poljske firme
»Befama«, a za Kamgarn auto-koner,
mašina za automatsko otklanjanje gre-
šaka firme »Šlaforst« iz Nemačke. Sa fir-
mom »Tekstima« zaključen ugovor o ku-
povini 24 bezčunkovna razboja, jedne
mašine za snovanje i mašine za ređanje
lamela. U maju mesecu prvi susret iz-
među radnika »Krateksa« iz Krapine i
»Branka Krsmanovića«.

1972. Stigli »Tekstimini« razboji, i

obavljena treća rekonstrukcija »Tkačni-

41

Razboji iz 1958. godine, u staroj Tkačnici. Danas »Švabe« zamenjuju visokoproduktivni »SULCERI« i »DOR-
NUERI«. Na fotografiji: Danica Avgustin, dvadesettri puta udarnik, a sada penzioner »Branka Krsmanovi-
ća«

42

ce«. Kupljena snovalika »Tekstima«. Bi-
blioteka fabrike dobila nagradu od Kul-
turno-prosvetne zajednice Srbije, Veća
Saveza sindikata i Izdavačkog preduze-
ća »Rad«, kao jedna od najboljih u tak-
mičenju biblioteka fabrika Srbije.

1974. Uz zavijanje fabričkih sirena,

položen kamen temeljac nove hale Do-
rade. Najstariji radnik Života Jeftić, spu-
stio se u jamu, i u sveži beton položio
ploču na kojoj je pisalo: »Započeta iz-
gradnja nove proizvodne hale 23. aprila
1974. Kolektiv radnika IVT »Branko
Krsmanović«, Paraćin. Delovi radne or-
ganizacije, koji su predstavljali zaokru-
žene Tehnološko-ekonomske celine,
formiraju se u OOUR-e.

1975. »25. septernbarsko jutro

1975. godine, ostaće zapisano krupnim
slovima u sećanju radnika Tekstilnog
preduzeća »Jedinstvo« — tako je u »Na-
šem delu« opisan dan kada je »Jedin-
stvo« pripojeno Fabrici štofova, kada je
integracijom postalo OOUR »Trikotaža«
pri »Branku Krsmanoviću«. Potpisana Po-
velja bratstva između »Krateksa« iz Kra-
pine i IVTKT »Branko Krsmanović« iz Pa-
rićina.

1976. Intergracija Krojačke zadru-

ge »Sloga« sa Industrijom vunenih tkani-
na »Branko Krsmanović« i nastanak
OOUR-a »Konfekcije«. Počela je eks-
ploatacija uloženih investicija od oko 3
milijarde st. dinara u Končaonici. Sveča-
na primopredaja mašina za končenje iz-
među švajcarske firme »Hamel« i IVTKT
»Branko Krsmanović«. Tom prilikom Što-
fari je uručeno »Zlatno vreteno« - sim-
bol saradnje između »Hamela« i »Branka
Krsmanovića«. U Doradi nova oprema:
»Krancova« sušara mašina za sušenje,
karboniziranje, termofiksiranje i sve ap-
returske obrade tkanina. Mašina za ši-
šanje i čupavljeje tkanina. U radnoj or-
ganizaciji usvojen Zakon o udruženom
radu, čime je stvorena osnova za dalje
oranizovanje akcija na oživotvorenju sa-
moupravnog socijalističkog društva. Pu-
štena u rad nova hala Dorade sa 14.000
kvadratnih metara radnog prostora.

1977. U Kamgarnu kupljen najnoviji

model melanžera. Potpisan sporazum
između IVTKT »Branko Krsmanović« i
jedne engleske firme o specijalnoj obra-
di štofova, koji će biti otporni na zapa-
Ijivost. Na sastanku Proizvodno-

43



stručnog kolegijuma radne organizacije
pokrenuta organizovana akcija na spro-
vođenju dela ZUR-a koji se odnosi na
vrednovanje rada, odnosno na zavi-
snost ličnog dohotka od rezultata rada.
Trikotaža »Jedinstvo« preseljena u krug
fabrike. Potpisana Povelja o bratimljenju
društava dobrovoljnih davalaca krvi
»Krušik« — Valjevo, »Vlado Bagat« -
Zadar, »Soko« — Mostar i IVTKT »Bran-
ko Krsmanović« — Paraćin. Svečano
obeležena 30-to godišnjica izlaženja fa-
bričkih listova.

1978. Nabavljena mašina za tkanje

»STB« iz SSSR, mašina za šišanje tkani-
na firme »Folen Vajner«. Osnovana žen-
ska četa Industrijskog dobrovoljnog va-
trogasnog društva. Stiglo 12 novih »Sul-
cerovih« razboja koji će proizvoditi pre-
ko 3 miliona potki dnevno, ili 1.500 me-
tara tkanina. Rekonstruisana »Špan -
presa« i nabavljene dve mašine za na-
vezivanje.

1979. U OOUR-u »Proizvodnja pre-

diva« stiglo 12 češljarica, 4 frontera, 3
vlačare, 3 mašine za grubo izvlačenje i
2 izvlačice po češljanju. Najstarija maši-
na vlačara »Hartman« iz 1925. godine
otišla sa radnog poprišta posle 54 go-
dine rada. Maj mesec zabeležen kao
početak najvećih radova na rekonstruk-
ciji Kamgarna. Preko 50 starih dotrajalih
mašina odlazi na zaslužen odmor. Nove
mašine su iz Francuske, od čuvene fir-
me »Šlumberger«. RH vlačare iz 1924.
godine otišle u »penziju«. Iz Tkačnice je
iseljeno 36 klasičnih razboja (18 »Hart-
mana«, 12 »Švabe« i 6 »Šenera«). Na nji-
hovo mesto su došli novi »Dornijeri«. 18
novih razboja davaće za 30 odsto veću
proizvodnju od 35 klasičnih. U Doradi
nove mašine: »Kontikrab«, mašina za fik-
siranje tkanina. »Kontilana«, mašina za
pranje tkanina po širini i »Džet — apa-
rat«, mašina za bojenje tkanina. U Kma-
garn stigao najnoviji tip auto — konera
sa robotom, mašina za ispravljanje gre-
šaka na ispredenom predivu, i u rad je
pušteno sedam novih »Krušikovih« pre-
dilica. Stigla klimatizaciia za Končaonicu
i Tkačnicu od italijanske firme »Mazzini«,
a za laboratoriju kompletna oprema.
Kupljena poluautomatska mešaonica
»Tefama« i snovaljka »Beninger«. U Sin-
dikatu reorganizacija, uvedeno je kolek-
tivno rukovođenje. U Doradi puštena u
rad »Špan-presa«. Tkanina prolaženjem
kroz ovaj aparat dobija poseban opit i
visok sjaj, a odevni predmeti od ovakvih
tkanina dobro »drže« peglu, ne gužvaju
se.

45

1980. Radna organizacija proslavila

veliki jubilej, 60 godina postojanja i 30
godina samoupravljanja. Tom prilikom je
održana svečana sednica Radničkog
saveta RO na kojoj je uručeno 187 po-
velja i plaketa radnicima i penzionerima
fabrike za dugogodišnji rad i zaiaganje.
IDVD dobilo je Oktobarsku nagradu gra-
da Paraćina. 6. oktobra izašao ЗОО.Бгој
fabričkog lista »Naše delo«. U Tkačnici
izvršen remont CFS razboja, i stigla no-
va snovaljka »Beninger«. U Bojačnici
montiran četvrti HT aparat. Ženska eki-
pa IDVD osvojila četvrto mesto u V ju-
goslovenskom vatrogasnom takmičenju.
»Branko Krsmanović« je domaćin sveča-
nog potpisivanja ugovara između »Tito-
vog fonda« i stipendista šeste generaci-
je učenika i studenata, opštine Paraćin.
Primljeno je deset stipendista. Na nivou
Grupacije svilara, vunaraca, pamučara i
tepihara Srbije potpisan je Aneks Sa-w
moupravnog sporazuma o zajedničkim
osnovama i merilima za raspoređivanje
čistog dohotka i raspodelu za sredstva
LD i zajedničku potrošnju. Omladinska
organizacija radne organizacije prihvati-
la ideju druga Tita o sprovođenju kolek-
tivnog rukovođenja u SSO. Sindikat je
poveo akcije za pripremu Trećeg kon-
gresa samoupravljača Jugoslavije, i ini-
cirao rad na usavršavanju sistema ra-
spodele sredstava za lične dohotke i
zajedničku potrošnju unutar fabrike. Po-
vodom obeležavanja 30-te godišnjice
samoupravljanja, u radnoj organizaciji je
uručeno 130 diploma radnicima za du-
gogodišnju aktivnost na jačanju samou-
pravnih odnosa. Na Leskovačkom sajmu
tekstila i tekstilnih mašina IVTKT »Branko
Krsmanović« je osvojio pet zlatnih me-
dalja. 1980. godina u radu radne orga-
nizacije predstavlja značajan datum, jer
su postignuti izvanredni poslovni uspe-
si. Uložena sredstva u investicije za
osavremenjavanje mašinskog parka po-
čela su da daju plodove. Rezultati
ostvareni u 1980. su najbolji od postan-
ka radne organizacije do danas.

46

NOSIMO
IME
HEROJA

BRANKO KRSMANOVIĆ

Narodni heroj Branko Krsmanović, rođen je 3.
oktobra 1915. godine u Donjoj Mutnici, selu koje
je tridesetak kilometara udaljeno od Paraćina.
Odgajan u patrijarhalnoj bogatoj seljačkoj poro-
dici, vrlo je rano osetio socijalne nejednakosti,
i već tada ispoljava humanost i pravdoljubivost.
Svoje prve zrelije poglede i mišljenja počeo je
da formira još kao učenik jagodinske Gimnazi-
je.
Godine 1933. započeo je studije u Pragu. Tu se
tada nalazilo više od tri stotine studenata iz Ju-
goslavije. Komunikativan i željan znanja brzo je
uspostavljao veze, širio poznanstva i prijatelj-
stva, a time obogaćivao svoja znanja. Tako je u
Pragu, te 1933. godine, sreo i svoje, kasnije ratne
drugove i saborce: Veljka Vlahovića, Ratka Pa-
vlovića - Ćićka, Lazara Udovičkog, Lazara Lati-
novića, Marka Kovačevića i druge. Studentski
pokret je bio pod punim uticajem Komunističke
partije, i već 1936. godine Branko je bio u prvoj
ćeliji studenata komunista u Pragu.
Odazivajući se pozivu Partije i druga Tita, Branko
Krsmanović početkom 1937. godine sa velikom
grupom praških studenata odlazi u španski gra-
đanski rat. Na Harami on se bori protiv fašizma
u Bataljonu »Dimitrov«. Tu je bio neustrašiv bo-
rac, oficir, komesar protivtenkovske baterije i
aktivan partijski organizator. Godine 1938. iza-
bran je za predsednika brigadnog partijskog ko-
miteta. Od tada zajedno sa Markom Oreškovi-
ćem rukovodi partijskim radom u jugosloven-
skim jedinicama. U jesen iste godine Branko je
ranjen i prebačen u Francusku na lečenje. Pri
kraju svog oporavka hapse ga francuske vlasti
i sprovode u Koncentracioni logor Girs, u kome
su se već nalazili naši interbrigadisti. Krajem