60 godina Štofare Monografija

1939. uspeva da pobegne iz logora, i početkom
1941. kreće za Jugoslaviju. Međutim, na granici
ga prepoznaje policija, hapsi i odvodi u zlogla-
snu Glavnjaču, u kojoj ostaje mesec dana. Iz za-
tvora je pušten pod uslovom da ne napušta grad.
Sa tim se uslovom Branko nije mogao da pomiri,
odlazi u Paraćin i tu ilegalno razvija široku po-
litičku aktivnost.
Koristeći bogato revolucionarno iskustvo, odmah
se uključuje u narodnooslobodilački pokret na
području Pomoravlja. Organizuje svakodnevne
sastanke, povezuje se s radnicima, skojevcima
i članovima Partije. Daje im zadatke i upućuje ih
na čitanje marksističke literature. Ubrzo ga je
Pokrajinski komitet Komunističke partije za Srbi-
ju pozvao u Beograd, gde je počeo da radi u
Vojnom komitetu, organizaciji Partije, koja je
imala zadatak da pripremi oružani ustanak. 4.
jula 1941. godine, istog dana kada je održana
sednica Polit-biroa CK KPJ i doneta istorijska
odluka o podizanju svenarodnog ustanka, na ini-
cijativu druga Tita, formiran je Glavni štab NOPO
za Srbiju, u čiji sastav je ušao i Branko Krsma-
nović. Od tog trenutka on je imao značajnu ulogu
u dizanju ustanka i formiranju partizanskih odre-
da u Srbiji. I upravo, na jednom takvom zadatku,
odlazeći ilegalno iz jednog na drugi kraj Srbije,
sa jednog zadatka na drugi, prekinut je kratak,
ali veoma bogat život ovog revolucionara. Avu-
sta 1941. godine, u nemačkoj ofanzivi na padina-
ma Kosmaja, poginuo je Branko Krsmanović.
»Branko je živeo veoma kratko, ali je za to vreme
izrastao u istinskog revolucionara. Borcima je
uvek davao primer borbenosti i hrabrosti, i veo-
ma je pozitivno uticao na njihov borbeni moral.
Govorio je tečno, lepo i jednostavno. U ophođe-
nju sa Ijudima bio je neposredan i srdačan...
Branko je deo najburnije epohe naše novije is-
torije. Učesnik je dve revolucije protiv fašizma,
vojnik i borac Partije, koji je duboko i stvaralački
shvatao i primenjivao Titovu nepresušnu revolu-
cionarnu misao i orijentaciju - da čovek mora
biti srce i duša socijalizma i da istinski socijali-
zam može biti samo delo najširih masa radnih
Ijudi i građana« - zapisano je o ovom mladom
revolucionaru.
Za narodnog heroja Branko Krsmanović je pro-
glašen 9. maja 1945. godine, a radna organizacija
s ponosom nosi njegovo ime od 17. septembra

1950. godine.

TEHNOLOGIJA
PROIZVODNJE

NEKADA Tehnologiju proizvodnje vlače-
SADA nih prediva i tkanina radna orga-
nizacija je započela 1920. godi-
ne na vlačarama i selfaktorima,
koji su, uglavnom, dobijeni na
ime reparacije iz I svetskog rata.
Prve metre paraćinskih tkanina
proizvodile su mašine sa brzi-
nom pretpredenja od samo 7
metara u minutu i brzinom tka-
nja oko 70 potki u minutu. Me-
đutim one su u to vreme bile
najmodernije. Razboji su bili kla-
sične proizvodnje, i potka se
prebacivala čunkovima većih di-
menzija, što je predstavljalo po-
tencijalnu opasnost za bezbed-
nost tkača. Pred sam početak II
svetskog rata, u proizvodnju se
uvodi nova tehnologija predenja,
češljanog predenja - engleski
sistem. Pored izrade vlačenih
tkanina počinje i proizvodnja
najfinijih češljanih vunenih tka-
nina. Tehnologija tkanja je i da-
Ije usmerena na povećanje ka-
paciteta u klasičnom tkanju.
Tehnologija dorađivanja tkanina
je vrhunska, ali u neadekvatnim
prostorijama, koje su bile limiti-
rajući faktor za povećanje proiz-
vodnje. U to vreme proizvodnja
se kreće između pet i šest hilja-
da metara gotovih tkanina dnev-
no. Takva je nekada bila tehno-
logija proizvodnje u paraćinskoj
Štofari.

Danas je »Branko Krsmanović«
zadržao tehnologiju vlačenog i
češljanog sistema predenja. U
proizvodnji vlačenog prediva,
pored starog selfaktorskog pre-
denja (koje je i danas intere-
santno za proizvodnju pojedinih
vrsta prediva), ima i znatno pro-
duktivniju proizvodnju vlačenog
prediva na prstenastim predili-
cama. Brzina predenja na ovim
mašinama se kreće oko 25 me-

tara u minutu, što je znatno brže SUTRA
u odnosu na selfaktor. U češlja-
nom predenju »Branko Krsma-
nović« poseduje modernu pri-
premu sirovina, poluatomatsku
mešaonicu, moderne vlačare,
najsavremenije češljarice, dva
visokoproduktivna kanala pret-
predenja, oko 11.000 vretena na
prstenastim predilicama i auto-
matsko premotavanje i elektron-
sko čišćenje prediva. Današnji
kapacitet predionice češljanog
prediva — francuski sistem —
spada u red najsavremnijih i naj-
modernijih u zemlji. U tehnologiji
končenja prediva radi najmoder-
niji i visokoproduktivni sistem
dvostepenog končenja, koji daje
izuzetan kvalitet prediva. Svi ovi
kapaciteti u proizvodnji prediva
omogućuju izradu oko 2.000 to-
na prediva godišnje u numeri
metarskoj od 3/1 do 56/1.
Preko dve trećine kapaciteta u
tehnologiji tkanja su moderne
nekonvencionalne mašine za
tkanje bez čunkova sa brzinom
od 200 do 260 potki u minuti.
Najsavremenija tehnologija za
dorađivanje tkanina smeštena je
u najmodernijoj proizvodoj hali
u zemlji, na površini od 14.000
kvadratnih metara, iz koje sva-
kog dana izađe oko 8,5 hiljada
tekućih metara najkvalitetnijih
tkanina.
Pored modernizacije i praćenja
savremene tehnologije u proiz-
vodnji prediva i tkanina, poseb-
no mesto u perspektivi IVTKT
»Branko Krsmanović« zauzima
finaliziranje proizvodnje prediva
kroz trikotažu i tkanina kroz
konfekciju. Radna organizacija
danas ima industrijsku konfekci-
ju i trikotažu ali i planove da ove
osnovne organizacije udruženog
rada, po tehnologiji prerastu u
najsavremenije opremljene de-
love naše radne organizacije za
proizvodnju gotovih odevnih
predmeta.

PERSPEKTIVA RAZVOJA
RADNE ORGANIZACIJE

Izvršenje srednjoročnog plana
razvoja za period od 1981. do
1985. godine radni Ijudi IVTKT
»Branko Krsmanović« iz Paraći-
na smatraju za jedno od najpre-
sudnijih pitanja za dalji razvitak
fabrike. Osnovni ciljevi srednjo-
ročnog razvoja su:

Dalji razvoj samoupravnih
društveno-ekonomskih od-
nosa,

bolja snabdevenost doma-
ceg tržišta tekstilnim proiz-
vodima,

brži rast izvoza i veća pokri-
venost uvoza izvozom,

izmena asortimana proizvod-
nje u pravcu većeg korišće-
nja domaćih sirovina i hemij-
skih vlakana,

uvođenje nove tehnologije i
modernizacije proizvodnih
kapaciteta,

povećanje produktivnosti i
bolje korišćenje proizvodnih
kapaciteta i

orže izdvajanje sredstava za
jačanje materijalne osnove
rada.

Da bi se ostvarili ovi planirani
zadaci radna organizacija u na-
rednom periodu mora da poveća
fizički obim proizvodnje prediva
po prosečnoj godišnjoj stopi od
3 odsto, tkanina od 4 odsto,
konfekcije od 15 odsto i trikota-
že za 8 odsto. Produktivnost ra-
da treba da se poveća po godi-
snjoj stopi rasta od 3,5 odsto u
proizvodnji prediva i tkanina, u
konfekciji od oko 14 odsto i tri-
kotaži 1 odsto.

Izvoz treba u narednom peto-
godišnjem periodu rada da raste
po stopi od 10,5 odsto godišnje,
tako da u 1985. uvoz bude u pot-
punosti pokriven izvozom. Inve-
sticije, prema planu, dostičiće
cifru od oko 400.000.000 dinara,
i odnosiće se isključivo na teh-
nologiju. Dohodak u »Branku
Krsmanoviću« bi trebalo da ra-
ste po stopi od 9,97 odsto, čist
dohodak po stopi od 10,42 od-
sto, izdvajanje sredstava za pro-
širenje materijalne osnove rada
po stopi od 46, a realan lični do-
hodak treba da raste po stopi
od 7,67 odsto godišnje.

To su realni ciljevi IVTKT
■'Branko Krsmanović« za period
od 1981. do 1985. godine i, s ob-
ziiom na visoku svest i radni
elan zaposlenih, očekuje se
ostvarenje svih elemenata ra-
zvoja.

KRETANJE
FIZIČKOG OBIMA PROIZVODNJE

GODINE TKAČNICE ČESLJANO VLAČENO KONFEKCIJA TRIKOTAŽA
PREDIVO PREDIVO ( dinari ) ( dinari)
1920 (duzni met)
1950 (kg) ( kg.) — 13 698 950
1952 2 644 000 (potki) 13 101 340
1955 _ — — 10 395 618
1956 — 383 000 537 000 14 216 440
1957 13 601 305 18 545 000
1958 271 000 — — 15 632 337
1959 1 468 022 42 499 384 25 815 163
1960 — 659 000 70 205 431
1961 — 407 000 713 000
1962 1 325 500 565 000
1963 640 000 —
1964 — 616 000 642 000
1965 1 618 000 591 000 534 000
1966 1 434 880 633 000 538 000
1967 1 342 000 728 000 515 000
1968 1 401 480 863 000 575 000
1969 1 652 400 535 000
1970 1 601 250 988 000 439 000
1971 1 520 555 1 019 000 431 000
1973 1 579 500 467 000
1974 1 523 200 956 000 474 000
19 75 1 540 000 962 000 420 000
1976 1 708 000 1 070 000 570 000
1977 1 716 220 1 060 000 565 000
1978 1 707 160 1 050 000 701 000
1979 1 798 280 1 035 000 530 000
1980 1 736 640 810 000 499 000
PLAN 1 474 000 1 000 000 469 000
1 570 000 984 000 513 000
1 724 605 932 000 513 000
1 964 095 1 009 000
2 130 000 1 300 000

Pri upoređivanju proizvodnje po godinama treba imati u Proizvodnja češljanog prediva u odnosu na 1960. godi-
vidu da je do 1965. godine radna organizacija IVTKT niu biće u 1980. godini za 100 odsto veća, odnosno
»Branko Krsmanović« radila 48 časova nedeljno, a od proizvešće se oko 1.300 tona češljanog prediva u numeri
1965. godine 42 časa. 32/2.
Dugi niz godina proizvodnja gotovih tkanina kretala se
između pet i šest hiljada tekućih tkanina. Tek 1970. go- Proizvodnja vlaćenog prediva već dve decenije stagnira
dine prvi put se probija granica od šest hiljada metara, i kreće se između 500 i 600 tona godišnje u numeri
i proizvodnja raste. Tako će u 1980. godini, po prvi put, 10/1.
proizvesti preko osam hiljada metara dnevno, odnosno,
planirano je da godišnja proizvodnja iznosi oko 2,130 Trikotaža kao OOUR pripojena je Štofari 1975. godine,
miliona tekućih metara. a Konfekcija 1976. Njihova proizvodnja prikazana je kroz
Proizvodnja tkanina u 1976. i 1977. godini je mala iz vrednost proizvodnje, što se vidi i na tabeli. Visokopro-
razloga što smo zbog slabe konjukture naših tkanina pro- duktivne mašine, nova organizacija rada, stručan kadar
izvodili predivo za prodaju, a na račun tkačkog prediva. i savremen asortiman učinili su da vrednost proizvodnje
ova dva OOUR-a ima uzlaznu tendenciju.

54

Brojni su sajmovi i izložbe na kojima su tržištu pred- Asortiman IVTKT »Branko Krsmanović« od pre pet go-
dina obogaćen je i konfekcijskim odevnim predmeti-
stavljane tkanine paraćinske Štofare. A, da spadaju ma. Na fotografiji: Detalj sa izložbenog štanda na
jednom od ieskovačkih sajmova tekstila
u red vrhunskog kvaliteta dokaz su i brojne medalje
i priznanja

TROŠKOVI POSLOVANJA

U strukturi bruto produkta troškovi učestvuju
sa 47,1 odsto u 1945. godini, a u 1960. sa
65,70 odsto. U ostalim godinama učešće tro-
škova bilo je daleko sporije.
Paralelno sa troškovima i učešće dohotka je
bilo determinisano njihovom veličinom.

LEGENDA.
____ Troškovi u икирnот prihodu
-------- Dohodak u ukupnom prihodu

55

STRUKTURA DOHOTKA

U strukturi dohotka zapaža se tendencija stal-
nog opadanja obaveza iz dohotka, a poveća-
no učešće ličnih dohodaka.

LEGENDA:
---------Obaveze iz dohotka u odnosu

na dohodak
_____ Lični dohodak u odnosu na

dohodak
.......... Fondovi u odnosu na dohodak

56

USPEŠNOST POSLOVANJA

Bruto produkt po radniku raste za 137 puta
u odnosu na 1945. godinu, a preko 90 puta
u odnosu na 1950. godinu.
Dohodak po radniku u istom periodu raste za
129 puta, odnosno sporije od rasta bruto pro-
dukta.
Čist dohodak raste najdinamičnije, za preko
213 puta i posledica je promena u tretiranju
pojedinih ekonomskih kategorija i obračunu
dohotka.

57

OSNOVNI
POKAZATELJI

RAZVOJA
FABRIKE

Broj zaposlenih Godina 1965 2266 1970
2307(prosek)

2295 1975 BRUTO PRODUKT

Bruto produkt po planu za 1980. godinu raste
za 430 puta, u odnosu na početni period pos-
matranja razvoja radne organizacije. U perio-
du samoupravnog društveno-ekonomskog si-
stema, koji je uporediviji, bruto produkt raste
za više od 90 puta.
U istom periodu posmatranja dohodak raste
za 383 puta, a u odnosu na 1950. godinu, za
86 puta. Dohodak raste sporije u odnosu na
bruto produkt iz razloga bržeg rasta troškova
u istom periodu. Uzrok ovakvog stanja je kon-
trolisani rast cena naših proizvoda s jedne
strane, u odnosu na slobodno formiranje cena
materijala, i sirovina preko materijalnih troško-
va, s druge strane.
Broj zaposlenih, ako izuzmemo 1945. godinu,
kreće se od 1.999 u 1955. godini, do 2.781
u 1980. godini, ali sa znatno širim asortima-
nom proizvodnje, odnosno konfekcijom i tri-
kotažom kao posebnim. OOUR-ima.

58

роос UKUPAN PRIHOD 1965 1970 1975 1980
јоо ос TROŠKOVI POSLOVANJA
роо с DOHODAK 82930 129154 264129 760685
РоО с ZAKONSKE / UGOVORENE OBAVEZE 54526 73811 159015 418415
BRUTO LIČNI DOHOTCI 28343 55343 125114 342270
FONDOVI 8648 27720
2736 36577 91272 88800
20065 10118 228430
6122 25040
5542

59



ZEMLJE U KOJE IVTKT
»BRANKO

KRSMANOVIĆ« IZVOZI

Angola Alžir, Albanija, Belgija
Bugarska, Vijetnam, Engleska
Zambija, Iran, Irak, Novi Zeland,
Norveška, Poliska, SAD, Sovjetski
Savez, Francuska, Нolandija i
Švedska

ŠEMA ORGANIZACIJE UDRUŽENOG

Priprema sirovina OOUR „Рroizvodпја
Воjačnica prediva"

Priprema vlačenog OOUR „Proizvodnja
prediva tkanina"

Priprema češljanog OOUR „Konfekcija"
prediva
OOUR „Тrikotaža"
Končaonica
OOUR „ Energetika i
Тkačnica usluge"
Išivačnica
Dorada

Коnfеkсija
Porudžbina

Тkačnica
Тriкоtaža

Energetika
Uslužne delatnosti

RADA IVTKT »BRANKO KRSMANOVIĆ«

Radna zajednica Služba pravnih poslova i
" zajedničke službe" samoupravIjanja

PROIZVODNO Služba kadrovskih
STRUČN! poslova i obra zovanja
KOLEGIJUM
GENERALNI Služba poslova plana
DIREKTOR i analize
POMOĆNIK
GENERALNOG Služba poslova finansija
DIREKTORA i raču novodstva

Radna zajedmca Služba poslova razvoja
,, komercijalni poslovi” i organizacije

Radna zajednica Služba poslova
„društveni standard" informisanja

Služba opšt ih poslova
i sam ozašt i te

Služba poslova nabavke

Služba poslova prodaje

Služba poslova krеасije
i pripreme proizvodnje

Služba poslova kontrole
kvaliteta

Stovarišta

Društvena ishrana

Odeljenje društvenog
standarda

64

SPADAMO U RED
NAJPOZNATIJIH PROIZVOĐAČA

TEKSTILNIH PROIZVODA
U ZEMLJI

Sagledavajući 60. godišnjicu postojanja i osvajanja tržišta i sticanja ugleda IVTKT
rada IVTKT »Branko Krsmanović«, sigurno je »Branko Krsmanović«. Oni su, u stvari, bili suo-
da treba govoriti i o radu komercijalne službe. snivači stovarišta i pioniri rada na terenu, i
Rešavanje problema nabavke, kreacije i pro- nezaboravni entuzijasti u mukotrpnom poslu
daje oduvek je bilo jedno od najvažnijih pita- širenja prodajne mreže. Putovalo se i obilazio
nja u jednoj fabrici, pa tako je i u paraćinskoj teren po čitavoj zemlji, nije se biralo ni vreme
Štofari. Zbog toga se ovim službama, kroz ni sredstva kako da se stigne do nekog kraja.
sve etape stvaranja same fabrike, posvećiva- PutoValo se vozom, kamionima, zapregom, pa
la odgovarajuća pažnja. U početku stvaranja i pešice. Važno je bilo obaviti zadatak. Asor-
fabrike, s obzirom na veličinu proizvodnje, ko- timan se radio po uzorku. Sa razvojem zemlje,
ja je npr. u 1927. godini iznosila oko milion javlja se i uticaj tržišta, što sve više zaokuplja
metara tkanina godišnje, plasman proizvoda pažnju tekstilnih fabrika. Osnovni zadatak je
nije predstavljao veliki problem. Prodaja se bio prilagoditi svoj asortiman potrošačima, jer
vršila direktno iz same fabrike, preko refere- »kamioni prestaju da čekaju na red u krugu
nata, koji su radili u prodajnoj službi fabrike. fabrike, za neku trubu paraćinskog štofa«.
Roba se pretežno plasirala na područje Srbi-
je, ali to ne znači da nije stizala i u druge Danas radna organizacija spada u red naj-
krajeve naše zemlje. Pored ove prodaje, pa- poznatijih i najcenjenijih proizvođača tekstila
raćinski štofovi su imali svoje mesto i na stra- u zemlji. Kreacije Italijana, Francuza i ostalih
nom tržištu, jer mnogi su znali za njegov kva- modnih velesila postaju uzor i IVTKT »Branko
litet. U ovom periodu asortiman proizvodnje Krsmanović«. Saradnja sa Međunarodnim se-
bio je sačinjavan po ugledu na engleske što- kretarijatom za vunu, čiji znak nose proizvodi
fove, a tkanine su bile, uglavnom, od vlačenog ove fabrike, dobija sve veći značaj. Deviza:
prediva. »Za trajna odela kupujte paraćinske štofove«
- zamenjuje se novom: »Za moderna odela
U periodu između 1920. i 1930. godine iz- kupujte paraćinske štofove«, jer zahtevi trži-
rađuju se kapaciteti za proizvodnju tkanina i šta i potrošača danas diktiraju proizvodnju i
od vunenog vlačenog prediva. Do pred II asortiman. Zaposleni u IVTKT »Branko Krsma-
svetski rat, preduzeće je svoj asortiman pro- nović« posebnu pažnju poklanjaju kvalitetu
širilo i proizvodnjom ćebadi, češljanog predi- proizvoda. Da su u tome uspeli, svedoče
va za trikptažu, ručni rad i berete i tkanina od mnogobrojna priznanja, koja je poslednjih go-
uvoznog češljanog prediva za muška odela,
ženske haljine i oficirske uniforme.

U toku rata preduzeće je radilo sa sma-
njenim kapacitetom. U periodu administrativ-
nog upravljanja privrednom, preduzeće radi,
po nalogu direktora, uzan asortiman ali velike
količine tkanina po artiklu. Distribucija robe se
takođe vrši po nalogu direktora. Godina 1953.
je godina zaokreta u plasmanu gotove robe.
Otvaraju se stovarišta IVTKT »Branko Krsma-
nović« u Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Ljubljani
i Beogradu. Josip Plankar, Rista Prnjatović,
Metodije Andonovski, Miro Abram i Bogoljub
Antonović svedoci su tih najtežih godina

65

dina osvojila radna organizacija na raznim Kreacija proizvoda se danas, uglavnom,
smotrama proizvoda tekstilne industrije. stvara u Službi u okviru radne organizacije. Po
trendovima je u skladu sa kretanjima koja po-
Plasman metražne robe, tkanina, nastavio stoje u vodećim zemljama svetske mode.
se preko naših stovarišta širom zemlje. Jedino
je stovarište u Ljubljani, tokom proteklih godi- Poslove oko plasiranja gotovih proizvoda,
na, prestalo da radi. Vrednost proizvodnje ra- kreiranja svih artikala, nabavke potrebnih siro-
ste iz godine u godinu, pa poređenja radi da vina za proizvodnju i kontrole kvaliteta obav-
navedemo, da je proizvodnja u 1980. u odno- Ijaju Ijudi zaposleni u Radnoj zajednici »Ko-
su na 1970. veća za četiri puta. Tržište na mercijalni poslovi«. Svi poslovi ovde se odvi-
kome su najviše zastupljeni proizvodi IVTKT jaju za celu radnu organizaciju, što, sigurno
»Branko Krsmanović« je i dalje područje SR umnogome, olakšava određene koordinirane
Srbije. Trgovina je u odnosu na konfekciju akcije, kako sa aspekta pripreme kreacije, ta-
manje značajni kupac ali se, ipak, ne sme za- ko i sa aspekta obrade tržišta i nabavke re-
nemariti promet PRK »Beograd«, »Ateksa«, promaterijala i sirovina.
»Srbijateksa«, »Tekstila«, »Nišprometa«, »Sto-
teksa« iz Kraljeva i mnogih drugih trgovačkih Ovako komponovana Radna zajednica
organizacija. Od konfekcionera treba, u pr- »Komercijalni poslovi« sigurno je doprinela da
vom redu, istaći značaj »BEKA« iz Beograda, se u godini, u kojoj se slavi jubilej, ostvare
»Slobode« iz Vranja, »Ćebe« iz Požarevca, do sada nezabeleženi proizvodni rezultati. A,
»Resave« iz Svetozareva, »Crvene zvezde« iz to znači: 2.270.000 metara gotovih tkanina,
Kruševca, »Kamenskog« i NIK-a iz Zagreba, 1.021.345 kilograma češljanog (kamgarn) pre-
»Mure« iz Murske Sobote, »Borca« iz Travnika diva, 73.000 komada raznih odevnih konfekcij-
i drugih. skih predmeta i 419.000 trikotažnih proizvo-
da.
Godine 1975. dotadašnja Štofara prerasta
u kombinat, i program proizvodnje se proširu- Realizacija u ovoj godini, u odnosu na
je i konfekcijskim, i trikotažnim artiklima. Kon- 1979. beleži indeks porasta od 163 odsto, što
fekcija tek ove godine dobija svoj puni značaj takođe predstavlja rekord. Ukupno fakturisa-
zapošljavanjem kapaciteta za izvoz i tržište na realizacija na nivou radne organizacije iz-
široke potrošnje. Asortiman se, pored progra- nosi 798.720.000 dinara, ili po vrstama proiz-
ma opreme za vatrogasce, HTZ i programa voda:
civilne zaštite, kao i programa za teritorijalne
jedinice, proširuje na odevne predmete za robno predivo 85,213.379 dinara
omladinu, decu i odrasle u asortimanu muških tkanine 613,025.201 dinara
i ženskih kaputa i mantila, omladinskih jakni, usluge V OOUR-a
pantalona, sukanja i dečijih odevnih predme- konfekcija 2,308.575 dinara
ta. trikotaža 72,029.428 dinara
26,139.389 dinara
Asortiman radne organizacije se takođe
proširuje i na proizvode trikotaže. U pitanju Iz ovakve strukture realizacije zapaža se
je dečja trikotaža kao i proizvodnja ženskih da se 77 odsto od ukupne realizacije odnosi
marama i ogrtača u trikotaži. Tendencije ra- na realizaciju tkanina, 10,7 na predivo, 9 odsto
zvoja u ovom OOUR-u su u pravcu dopune na konfekciju i 3 odsto na realizaciju trikota-
asortimana iz dečjeg programa, kao i poveća- že.
nje obima proizvodnje u asortimanu ženskih
marama i ogrtača. U ovom obimu ostvarene realizacije izvoz
je zastupljen sa ukupno 7,119.000 $ USA. Od
Plasman ovih proizvoda je pretežno na ovog iznosa izvoz na konvertibilno tržište
području Srbije (polovina od ukupne proizv- ostvaren je u vrednosti od 1,757.000 $ USA
odnje), zatim na području SR Bosne i Herce- i na klirinško 5,362.000 $. Izvezeno je predivo,
govine i SR Makedonije. Povećanje obima tkanine i gotovih odevnih predmeta u konfek-
proizvodnje OOUR-a »Trikotaže« nužno na- ciji i trikotaži.
meće potrebu bržeg osvajanja tržišta i na
ostala područja. Ovo, takođe, važ.i i za OOUR Ovakvim obimom izvoza nismo u potpu-
»Konfekciju«, odnosno za njegov proizvodni nosti zadovoljni, pa ćemo u budućnosti težiti
program. da polovinu ukupnog prihoda ostvarujemo
kroz izvoz. Posebna pažnja biće posvećena
Problematika nabavke repromaterijala za izvozu na konvertibilno tržište s obzirom na
proizvodnju štofova je ostala ista kao i ranijih stalnu potrebu našeg uvoza sa tog područ-
godina. Odnosno, uvoz je isključivo mesto ja.
odakle se fabrika štofova »Branko Krsmano-
vić« snabdeva materijalima, sirovinama. Pro- Sigurno je da će Radna zajednica »Ko-
blematika snabdevanja vunom iz Australije i mercijalni poslovi« i u periodu koji dolazi još
Novog Zelanda, se, takođe, nije mnogo izme- više doprineti bržem razvoju svih proizvodnih
nila u odnosu na prethodni period. Utenzilije, OOUR-a udruženih u radnu organizaciju
boje, oprema i drugo su mahom iz uvoza što IVTKT »Branko Krsmanović«. Garancija za ovo
zadnjih godina otežava njihovu nabavku. su dosadašnji rezultati koji su postigli radni
Ijudi zaposleni u RZ »Komercijalni poslovi«.

66

60 GODINA
POSTOJANJA

30 GODINA
SAMOUPRAVLJANJA

Početni koraci samoupravljanja u radnoj Danas, posle trideset godina, ima, pored
organizaciji IVTKT »Branko Krsmanović« veza- Radničkog saveta radne organizacije, i osam
ni su za 9. septembar 1950. godine, za dan radničkih saveta osnovnih organizacija udru-
kada je izabran prvi Radnički savet. Na svojoj ženog rada i radnih zajednica, sa odgovara-
prvoj sednici, održanoj već 17. septembra, jućim komisijama i odborima, kao i delegacije
izabran je, između ostalog, i Upravni odbor radnika u kojima ukupno deluje 520 radnika.
od 11 članova. Radnički savet je imao 83 čla- Doda li se ovome i podatak, da se o svim
na. Ova 94 radnika bili su prvi predstavnici bitnim i suštinskim pitanjima od opšteg inte-
novih odnosa u upravljanju radnom organiza- resa za rad kolektiva neposredno odlučuje na
cijom. zborovima radnika i referenduma, stiče se ja-
sna slika o stepenu razvoja samoupravnih od-
nosa u radnoj organizaciji.

Period od trideset godina svakako nije
dug, pogotovu ne kada se radi o promenama
i ovladavanju u upravljanju sredstvima rada i
dohotka. Međutim, bio je dovoljno dug da u
radnoj organizaciji čvrsto zaživi shvatanje: da
odlučan uticaj na sva zbivanja ima radni čo-
vek. Listajući zapisnike sa sednica Radničkog
saveta, prvog i drugog saziva, zapažaju se
odluke koje u većini govore o sistemu raspo-
del'e, o tzv. »tarifnim stavkama«. Već 1955. i
1956. godine krug pitanja se širi, članovi dis-
kutuju i daju predloge o obimu plana proizv-
odnje, o izgradnji proizvodnog prostora, o ra-
spodeli ostvarenog dohotka i upotrebi ostva-
renog viška rada, o nabavci novih mašina, o
stipendiranju kadrova, o sve većem uticaju na
rad sektora i službi, i dr. Iz tih odluka može
se izvući zaključak da je osnovni društveni
smisao radničkog samoupravljanja — direkt-
no uključivanje radnika u upravljanje i odluči-
vanje — u biti ostvaren.

SAMOUPRAVNA AKTIVNOST

Na sednici Radničkog saveta, održanoj
povodom proslave desetogodišnjice samou-
pravljanja, sumirani su postignuti rezultati i
tom prilikom je rečeno: »da je proizvedeno

67

20.500.000 kvadratnih metara tkanina, i ako bi ustavnih amandmana. lako je u toj aktivnosti
se proizvedena količina tkanina pretvorila u bilo propusta, otezanja i pojedinačnih otpora
gotova odela, Fabrika štofova iz Paraćina daljoj decentralizaciji samoupravljanja i nje-
obukla bi 7.294.000 Ijudi«. Postignuti obim pro- govom unapređivanju, osnovni principi i nače-
izvodnje za taj desetogodišnji period ocenjen la amandmana uspešno su primenjeni u prak-
je kao veliki uspeh, no odmah se razmišljalo si. Delovi radne organizacije, koje su pred-
i o budućnosti. Znalo se da se na tome ne stavljale zaokružene tehnološko-ekonomske
može i ne sme stati. Radnički savet, uz pret- celine, formiraju se u osnovne organizacije
hodno upoznavanje i konsultaciju svih radnika udruženog rada. O obračunu i praćenju do-
u kolektivu, predviđa rekonstrukciju za dalji hotka, kao i njegovoj raspodeli ne odlučuju
povoljan razvoj radne organizacije. više organi upravljanja na nivou radne orga-
nizacije. Sada o svom neotuđivom pravu sa-
U tom periodu se otpočelo sa razmišlja- mostalno odlučuju neposredni proizvođači.
njem o potrebi decentralizacije radničkog sa- Samoupravno sporazumevanje postaje odlu-
moupravljanja. Ocenjeno je da je stepen ra- čujući činilac u ostvarivanju zajedničkih inte-
zvitka samoupravljanja prevazišao metod ra- resa svih osnovnih organizacija udruženog
da postojećih organa, da novo mesto i uloga rada. U prvom redu, samoupravno sporazu-
radnog kolektiva u raspodeli i privrednom po- mevanje i dogovaranje dolazi do izražaja u
slovanju zahteva i oblike potpunog učešča oblasti međusobnog poslovnog povezivanja i
proizvođača u neposrednom samoupravljanju postavljanju nove, savremene organizacije ra-
i da stepen razvitka socijalističkih odnosa u da. Ovaj period karakteriše i veoma živa i in-
proizvodnji zahteva i nove organe samou- tenzivna normativna aktivnost na uređivanju
pravljanja. odnosa, kako unutar osnovnih organizacija
udruženog rada, tako i između njih. Istovre-
Izborom pogonskih radničkih saveta prak- meno se vrši šire povezivanje u oblasti udru-
tično je sprovedena decentralizacija samou- živanja rada i sredstava sa srodnim radnim
pravljanja i izvršena podela nadležnosti. Rad- organizacijama i radnim organizacijama koje
nički savet radne organizacije odlučivao je o nas snabdevaju neophodnim materijalom, od-
pitanjima od opšteg interesa, i to uz obavez- nosno, preko kojih plasiramo naše proizvo-
no prethodno izjašnjavanje pogonskih radni- de.
čkih saveta, koji su samostalno rešavali pita-
nja od interesa za ekonomsku jedinicu (npr. Na jednoj od sednica Fabričke konferen-
o pravilniku o raspodeli ličnih dohodaka, birali cije Saveza komunista izvršena je analiza i
svoje disciplinske komisije, sačinjavali pred- data ocena o postignutim rezultatima o dosa-
log plana proizvodnje ekonomske jedinice i dašnjem stepenu razvitka samoupravnih od-
dr.). Takođe, i zborovi radnih Ijudi po ekonom- nosa IVTKT »Branko Krsmanović«. Kako je na-
skim jedinicama nemaju više konsultativni i in- predovalo samoupravljanje najbolje ilustruju
formativni oblik, već postaju mesto gde nepo- reči izrečene na Konferenciji: »Mnogo smo
sredno odlučivanje radnika dolazi sve više do radili na jačanju samoupravljanja, više nego
izražaja. ikada, i dosta smo postigli. Šamo mesta sa-
mozadovoljstvu ne sme biti. Mora se i dalje
Široka samoupravna aktivnost naročito je istim tempom raditi«.
iskazana u periodu donošenja i primene

Samoupravno sporazumevanje i dogovaranje je jedini put ka uspehu
68

Obeležavajući 30 godina samoupravljanja na sednici AKSS uručeno je 130 priznanja radnicima za dugogo-
dišnju aktivnost na jačanju samoupravnih odnosa

Konstituisanjem osnovnih organizacija u društvenoj svojini sredstava za proizvodnju,
udruženog rada i donošenjem samoupravnih u društvenom karakteru rada i demokratskom
akata o uređivanju odnosa nije prestala aktiv- samoupravnom odlučivanju o radu i društve-
nost na jačanju i razvijanju samoupravljanja. noj reprodukciji, već je uveliko zaživela, tako
Naprotiv, ova aktivnost, polovinom osamde- da je postupanje i organizovanje po Zakonu
setih godina dobija poseban intenzitet stavlja- o udruženom radu sledilo kao dalja nadgrad-
njem na javnu diskusiju Nacrta zakona o udru- nja postignutog stepena razvoja samouprav-
ženom radu. Tekst Nacrta ZUR-a i javna dis- nih odnosa u radnoj organizaciji.
kusija o njegovim odredbama širila je nove
vidike, razvijala i usmeravala dalje-pravce ra- Prisutne teškoće u poslovanju nisu omele
zvoja samoupravnih odnosa i uspostavljanju da se na osnovama udruživanja rada i sred-
odgovarajućih društveno-ekonomskih odnosa stava radna organizacija i dalje razvija i jača.
Analiziranjem i sagledavanjem sopstvenih
u udruženom radu. mogućnosti ocenjeno je, a od strane radnika
Ovaj period je karakterističan i po veoma u kolektivu prihvaćeno, da izlaz iz teškoća tre-
ba tražiti u proširivanju delatnosti radne orga-
teškoj i složenoj situaciji na planu poslovanja nizacije i daljoj decentralizaciji samoupravnog
radne organizacije. Realizacija proizvoda je odlučivanja. Pored do tada postojećih delat-
opala, a stavka »zaliha gotovih proizvoda« je nosti, proizvodnje prediva i tkanina, razvija se
stalno rasla. No suština samoupravnog udru- i proizvodnja trikotažnih i konfekcijskih odev-
ženog rada izražena u viasti radničke klase,

Prelazna zastavica za najbolju radnu jedinicu u akciji koju su vodile društveno političke organizacije, još
jednom se našla u Odeljenju Išivačnice. Na fotografiji: Trenutak svečanog uručenja prelazne zastavice

69

nih predmeta. Istovremeno ovi delovi proizv- ju u političkom odlučivanju i da ostvaruju svo-
odnog procesa organizuju se u osnovne or- ja samoupravna prava. Zbog toga je informi-
ganizacije udruženog rada. Takođe se po- sanje društveni odnos, preduslov i deo sa-
stavlja i nova organizacijska postavka obav- moupravne prakse i političkog sistema. Infor-
Ijanja administrativno-stručnih i komercijalnih misanost radnika o zbivanjima u kolektivu, o
poslova, odnosno, formiraju se posebne rad- načinu pripremanja predloga i o donetim od-
ne zajednice sa određenim zaduženjima i lukama, jeste oblast kojoj se u radnoj organi-
obavezama. zaciji pridaje posebno mesto, i može se, sa
zadovoljstvom konstatovati da je postignut vi-
Nova organizacija doprinosi daljem razvo- sok stepen razvoja neposrednog obaveštava-
ju samoupravnih odnosa. Mogućnost izraža- nja- radnika.
vanja volje većine radnika nije više samo zbor
radnih Ijudi, već su prisutni i drugi oblici izja- U periodu obnove i izgradnje zemlje, pa
šnjavanja, koji postaju nezamenljivi deo de- sve do 1954. godine informisanje je bilo slabo
mokratskog samoupravnog odlučivanja i u vidljivo. Povremene informacije usmeno, ne-
svim službama, odeljenjima i radnim jedinica- posredno obaveštavanje i bilteni bili su os-
ma. Neprekidan razvoj samoupravnih odnosa, novna sredstva preko kojih su radnici upo-
sve šire i angažovanije učešće radnika u od- znavani sa tekućom problematikom u svako-
lučivanju i čvrsta povezanost rada i upravlja- dnevnom radu. Odlukom Radničkog saveta
nja društvenim sredstvima, stvorili su sazna- radne organizacije, četvrtog saziva, 25. avgu-
nje da u ime radnika niko ne može da odlu- sta 1954. godine počeo je da izlazi fabrički
čuje. Mogućnost da radni Ijudi izražavaju svo- list »Naše delo«, koji je postao glasilo radnika
ju volju, da samostalno odlučuju i upravljaju Fabrike štofova. Sve do 1975. godine list je
sredstvima za rad i dohotkom, sigurno je proi- izlazio mesečno, a onda prelazi u okvir op-
zašla iz stvaranja i negovanja određenih pre- štinskog lista i počinje da izlazi četrnaesto-
duslova, među kojima dominiraju informisa- dnevno. Te iste godine u radnoj organizaciji
nost radnika i normativno regulisanje. se formira Služba informisanja, koja počinje
da svakodnevno koristi razglasnu stanicu i
Normativno uređivanje odnosa, kako unu- uvodi interne informacije »Štofarske vesti«, fo-
tar osnovnih organizacija udruženog rada .i to-novine, kratke vesti i dr. Razvijajući sistem
radnih zajednica, tako i na nivou radne orga- informisanja razvijalo se i samoupravno i ak-
nizacije je na visokom nivou. To je neprekidni tivno učešće radnika u životu i radu radne
proces stalne dogradnje i usavršavanja sa- organizacije. Pored informacija, koje pruža
moupravnih akata. Jednom normativno uređe- Služba informisanja, prisutne su i informacije
ni odnosi ne shvataju se kao dogma, kao ne- ostalih službi i odeljenja. Pripreme materijala
što nepromenljivo, već se iskustva stečena u za rad organa upravljanja, delegacija i zboro-
praksi, ugrađuju u akta, uz uvek prisutnu tež- va radnika su temeljite, a u praksi se prime-
nju da se traži celishodnije i bolje rešenje. Pri njuje pravilo, da se ne razmatra i ne donose
tom učešće radnih Ijudi u regulisanju odnosa odluke, ukoliko radnici prethodno nisu obave-
je veoma aktivno i njihova uloga je nezamen- šteni i upoznati sa materijom o kojoj odlučuju.
Ijiva. Najbolja potvrda ovoga je stalnost u odr- To je kvalitet od izuzetnog značaja za rad i
žavanju zborova radnih Ijudi, kojima prethodi položaj radne organizacije.
široka akcija društveno-političkih organizacija
u cilju pripreme i razrade svakog pitanja. Na Danas, posle trideset pređenih godina, ka-
taj način je omogućeno da svaki zaintereso- da uporedimo način i uslove odlučivanja o
vani radnik izloži svoje mišljenje i da određe- bitnim, suštinskim pitanjima možemo jasno
ne sugestije. uočiti i sagledati koliko je veliki napredak na-
činjen u primeni principa i načela našeg sa-
INFORMISANJE moupravnog i demokratskog društva. Nepo-
sredno odlučivanje, vizija budućnosti u 1950.
Jedan od bitnih uslova za dalji razvoj sa- godini, sada je stvarnost. Povodom proslave
moupravnih socijalističkih odnosa u našem 60 godina postojanja IVTKT »Branko Krsma-
društvu jeste da radni čovek i građanin raspo- nović«, posebno mesto su zauzele reči izgo-
lažu svestranom, objektivnom informacijom, vorene sa ponosom, »Šezdeset godina po-
kako bi bili u mogućnosti da kvalifikovano ras- stojanja — trideset godina samoupravlja-
pravljaju o društvenim poslovima, da učestvu- nja«.

70

DRUŠTVENO POLITIČKA
AKTIVNOST

SAVEZ KOMUNISTA vi pojedinih struktura radne organizacije. Svi
imamo jedinstveni cilj — što više proizvesti,
IVTKT »Branko Krsmanović« ima veoma dati što bolji kvalitet i tako postići finansijski
razvijenu organizaciju Saveza komunista. De- efekat.
lovanje članova Saveza komunista oseća se
u svim delovima kolektiva, na svim poljima i Da bismo to postigli, moramo kao kolektiv
zadire u sve pore života i rada ovog kolektiva. imati isti osnovni cilj, koji se određuje plano-
vima, a oni, zapravo, daju određeno društve-
Organizacija Saveza komunista u IVTKT no usmeravanje. Kod nas Savez komunista ne
»Branko Krsmanović« je tako strukturno orga- radi svoje, Sindikat svoje, a neko treći svoje
nizovana da većinu članova čine radnici iz — svi radimo ono što smo se dogovorili. Cilj
neposredne proizvodnje. Skoro svak'r peti nam je da izgradimo nove društvene odnose,
član kolektiva je član Saveza komunista. Od samoupravno-socijalističko društvo.
toga 40,7 odsto su žene a 36 odsto čine mladi
kolektiva ispod 27 godina starosti. Kvalifikaci- Zajedništvo političkog, društvenog i eko-
ona struktura je sledeća: 71 odsto od ukup- nomskog delovanja ogleda se u IVTKT »Bran-
nog broja članova Saveza komunista čine ko Krsmanović« kao stalni napor da radnici
radnici iz neposredne proizvodnje. ovladaju dohotkom, raspodelom u radnoj or-
ganizaciji i izvan radne organizacije, da se
Rad Saveza komunista i Sindikata ne mo- samoupravnost ispoljava ne samo formalnim
že se odvojiti od rada celog koiektiva, odno- učestvovanjem radnika u upravljanju već i sa-
sno radničke klase. Ne postoje odvojeni cilje- mom strukturom, organizacijom rada u radnoj
organizaciji. U tome je najodlučniji uticaj i po-

Visoka samoupravna svest, težnja za očuvanjem nesvrstanosti, slobode i osećanje zajedništva bitne su
karakteristike radnika samoupravljača. Paraćinski štofarci su uvek bili za jedinstvo i pravednost

71

kretačku snagu imala organizacija Saveza ko- puta je menjana, a da i ne govorimo koliko
munista u IVTKT »Branko Krsmanović«. se toga moralo izmeniti u organizaciji kolek-
tiva, u dohodovnim odnosima i u ponašanju
Organizacija Saveza komunista u periodu uopšte.
nakon osiobođenja je ukazivala na opštu situ-
aciju u svetu i zemlji boreći se za marksističko Možemo s pravom reći da je u našoj fa-
opredeljenje. brici organizacija Saveza komunista postigla
značajne rezultate u razvoju i jačanju samou-
Savez komunista u IVTKT »Branko Krsma- pravljanja u našem preduzeću. Ona je bila,
nović« bio se odlučio protiv »diskutantnog« preko svojih članova u sindikalnoj organizaciji,
samoupravljanja i uvek je davao snažnu podr- nosilac i organizator izbora za radničke save-
šku i sam najneposrednije učestvovao u na- te. Svojim delovanjem uspevala je da najbolji
porima da se ostvari što veći fizički obim pro- članovi kolektiva budu birani u organe radni-
izvodnje, ukupan prihod i dohodak, da se po- čkog samoupravljanja.
sluje ekonomično, da se poboljša produktiv-
nost i radi intenzivno i efikasno. Organizacija Saveza komunista, odnosno
njeni članovi inicirali su i rešavanje mnogih
Takvo angažovanje Saveza komunista drugih zadataka o kojima je odlučivao Radni-
prošlo je kroz vrlo složene faze u fabričkom

Povodom Jubileja, 60 godina postojanja fabrike, na svečanoj sednici centralnog Radničkog saveta uručeno
je 187 plaketa i povelja penzionerima i radnicima Štofare za dugogodišnji rad i zalaganje

i društvenom razvoju. Nije, pri tome, bilo lako čki savet. Organizacija Saveza komunista je
pronaći pravu političku meru između objektiv- preko svojih članova, a kroz ostale masovne
nog nesnalaženja, nedovoljno razvijene pri- i političke organizacije osiguravala sprovođe-
vrede, niskog stupnja samoupravne svesti Iju- nje odluka Radničkog saveta u delo. Kroz sve
di — s jedne strane — i negativnih posledica ove godine procenat članova Saveza komuni-
koje je stvarala nezasita nadgradnja i birokra- sta u radničkim savetima je 60 — 70 odsto što
tija, razvijeni centri moći izvan udruženog ra- je u našoj organizaciji omogućavalo da pravil-
da i neažurni zakonodavni sistem, s druge no usmerava rad i da sudeluje u donošenju
strane. odluka organa samoupravljanja.

Trebalo je mnogo energičnije da bi se su- Rasprave na sastancima radničkih saveta
protstavilo svim tim pojavama i da se sačuva bile su iz godine u godinu sve plodnije, što
osnovna marksistička orijentacija društveno- je dokaz da su drugarice i drugovi koji su
političkog sistema. Trebalo je graditi nove birani u radničke savete, zaista, najbolji člano-
oblike društvenog i političkog sistema na is- vi kolektiva koji su problematiku kolektiva po-
kustvima dotadašnje prakse, a u isto vreme znavali i kbji su radom u radničkim savetima
odbacivati mnoge zastarele oblike te prakse. izgradili sebe tako da su bili u stanju da re-
šavaju probleme svog kolektiva. Organizacija
Sama organizacijska struktura Saveza ko- Saveza komunista u našem kolektivu deluje
munista u IVTKT »Branko Krsmanović« više

72

preko dvadeset osnovnih organizacija Save- u kolektivu. U pojedinim periodima razvoja
za komunista, a na nivou radne organizacije IVTKT »Branko Krsmanović«, Sindikat je imao
postoji Akciona konferencija Saveza komuni- različitu funkciju. U posleratnim godinama an-
sta sa Predsedništvom koje radi na principu gažovao se neposredno u obnovi zemlje i fa-
kolektivne odgovornosti i rada. brike i na podizanju standarda radnika. U po-
četnom periodu razvoja samoupravljanja Sin-
Organizacija Saveza komunista u IVTKT dikat je izričito potencirao opšte i stručno
»Branko Krsmanović« je sređujući stanje unu- obrazovanje radnika — članova kolektiva i
tar kolektiva, u borbi za bolji rad, produktiv- Radničkog saveta, organizovao rad, u to vre-
nost i poslovnost kao i za bolje međuljudske me, obaveznih i značajnih proizvodnih save-
odnose, pratila i uslove privređivanja, kao i tovanja na kojima su članovi radničkih saveta
probleme koji su značajni za razvoj šire dru- objašnjavali celom kolektivu svoje odluke i su-
štveno-političke zajednice i opšta kretanja u mirali primedbe i predloge radnika.
društvu.
Akcije koje je vodio Sindikat u našoj rad-
Pri tome smo uvek nastojali da najnepo- noj organizaciji bile su brojne i raznovrsne.
srednije i n'ajenergičnije ukažemo na žarišta Njegovo delovanje osećalo se na svim polji-
teškoća, i davali svoj doprinos za rešavanje ma života i rada radnika, počev od proizvod-
nastalih problema. Napore koje je Savez ko- nje, životnog standarda do kulturno-zabavnog
munista ulagao, kako bi ostvario svoju ulogu, i sportskog nadmetanja. Na primer Sindikat je
bili su uspešni što pokazuje i sam razvoj na- u svojim zadacima imao sledeće ciljeve:
šeg preduzeća, a i to da smo za sve ove
godine razvili proizvodnju do visokog stupnja. 1. Organizovanje proizvodnih takmičenja
brigade, predlaganje najboljih brigada za na-
SINDIKAT gradu, slanje dobrih radnika na besplatan od-
mor o trošku Sindikata. 2. Organizovanje do-
Sindikat kao organizacija koja okuplja sve brovoljnih akcija na izgradnji i obnovi zemlje
radnike bio je i jeste organizacija u kojoj de- posle radnog vremena. 3. Smeštaj i briga o
luje Savez komunista, tako da su organizovani deci. 4. Prikupljanje dobrovoljnih priloga u
i idejno usmeravani članovi kolektiva IVTKT novcu i hrani. 5. Organizovanje kurseva za
»Branko Krsmanović« saznavali, osim svojih, i stručno obrazovanje radnika. 6. Posebna paž-
zajedničke interese i ciljeve, upoznavali svoja nja ukazivana je zdravstvenoj zaštiti zaposle-
prava i dužnosti i sve aktivnije se uključivali nih. 7. Snabdevanje radnika ogrevom i namir-
u samoupravno odlučivanje. nicama. 8. Otvaranje društvene ishrane.

Sindikalna organizacija bila je učesnik u Sindikalna organizacija Štofare je aktivno
izgradnji novih društveno-ekonomskih odnosa učestvovala u donošenju i usvajanju Tarifnog

Delovanje Sindikata se oseća na svim poljima aktivnosti radnika, pa i u organizovanju kulturno-zabavnog
i sportskog života

73

pravilnika. Vršila je analizu i ukazivala na sla- jedinica u IVTKT »Branko Krsmanović« 1958.
bosti naročito u tekstualnom delu. Učestvova- godine Sindikat se uključio u dalje napore za
la je u raspoređivanju radnika po pogonima, proširivanje samoupravne osnove.
regulisala prekovremeni rad, razmatrala pita-
nje premijskog nagrađivanja. Organizovala U IVTKT »Branko Krsmanović« se ta nova
prevoz radnika, zaštitu na radu, dobijanje rad- pozicija Sindikata nije ispoljila kao nekakva
nih odela, uticala na stvaranje boljih uslova snaga unutar kolektiva ili kao »radnička« nasu-
rada, borila se za beneficirani radni staž, za prot nekakvoj »neradničkoj snazi«, jer su ini-
ukidanje rada žena u trećoj smeni, i dr. cijative za što neposrednije odlučivanje bile
rezultat zajedničke akcije svih društveno-
U periodu od 1949. do 1952. godine Sin- političkih organizacija, samoupravnih, proizv-
dikalna organizacija i rukovodstvo usmerili su odnih i rukovodećih struktura.
svoju aktivnost na sprečavanje samovoljnih
nezakonitih otpuštanja radnika i službenika iz Sindikat je takođe imao teškoća. U zajed-
fabrike. Ovaj zadatak je bio olakšan time, što ničkom delovanju ipak je trebalo pronaći svo-
su u toku 1952. godine doneseni propisi o je specifično mesto i zadatke. Sindikalno
postupku pri raskidanju radnog odnosa. Ovim okupljanje je zapravo omogućavalo da se o
propisima je otpuštanje radnika i žena sa više istim stvarima diskutuje i iz različitih uglova,
dece bilo vezano za saglasnost Sindikalnog da se ispoljavaju različita subjektivna gledišta
veća, čime su bili sprečeni samovoljni postup- pojedinih radnika kojih je bilo u svim kritičkim
ci pojedinaca. razdobljima razvoja, a to je složeni posao.

Aktivnost Sindikata ogledala se i u sprovo- Zakon o udruženom radu dao je sindikal-
đenju izbora za organe upravljanja i osposob- nim organizacijama značajne i posebne funk-
Ijavanje članova organa upravljanja, kroz raz- cije pa one sada imaju širi i bogatiji sadržaj
ne seminare, predavanja i kurseve, da uspe- rada, posebno, na području samoupravnog
šno ispunjavaju postavljene zadatke. Izborom sporazumevanja i usklađivanja interesa poje-
radničkih saveta 1950. godine Sindikalna or- dinih osnovnih organizacija udruženog rada i
ganizacija je morala da menja metode i ulogu radnih zajednica. U IVTKT »Branko Krsmano-
vić« i ova ovlašćenja nalaze svoje mesto u
svog delovanja. zajedničkim društveno-političkim inicijativama
Nakon primene neposrednijih oblika sa- koje će pomoći udruživanju rada i sredstava,
većoj i kvalitetnijoj proizvodnji, sticanju i ra-
moupravljanja, organizovanjem ekonomskih

Žene »štofarke« bile su dobri proizvođači i aktivisti. Za svoj rad mnoge su nagrađene ordenima i medaljama.
Na fotografiji: Grupa radnica kojima su 1950. godine uručene medalje rada

74

Ženska ekipa Industrijskog dobrovoljnog vatrogasnog društva »Branko Krsmanović«, formirana je 1978. go-
dine. Za kratak vremenski period ova ekipa je bila najbolja na takmičenjima u Regionu i Republici, a na
V jugoslovenskom vatrogasnom takmičenju zauzela je četvrto mesto

spodeli dohotka. Sindikat će u IVTKT »Branko žene kao društveno-političkog radnika, sa-
Krsmanović« i dalje raditi na dogradnji i bo- moupravljača i proizvodnog radnika.
Ijem funkcionisanju delegatskog sistema, da-
jući, pri tom, posebno značenje uticaju radni- Dobrovoljno vatrogasno društvo IVTKT
ka IVTKT »Branko Krsmanović« preko delega- »Branko Krsmanović« u Paraćinu spada u jed-
cija, na trošenje sredstava namenjenih opštoj no od razvijenijih društava što dokazuju i re-
i zajedničkoj potrošnji izvan preduzeća. zultati koje je postiglo na opštinskom, regio-
nalnom, republičkom i saveznom nivou. Po-
Sindikat vodi i najneposredniju brigu o Iju- sebnu pažnju Sindikat posvećuje Društvu in-
dima: preuzima mnoge obaveze s područja valida rada, njihovoj rehabilitaciji i društvenoj
socijalne pomoći onim radnicima kojima je bi- afirmaciji. U okviru radne organizacije organi-
la potrebna; neguje drugarstvo i organizuje zovana je Sekcija invalida rada za sport i re-
posete bolesnim članovima kolektiva; uče- kreaciju koja iskazuje izvanredne rezultate u
stvuje u stalnoj brizi za bolje radne uslove; svom radu.
organizator je izleta, korišćenja godišnjih od-
mora na moru i banjama; organizator je re- Sindikat posebnu pažnju posvećuje op-
kreativnih i kulturnih akcija preko Sportskog štenarodnoj odbrani i u tom cilju organizuje
društva »Tekstilac« i Kulturno-umetničkog dru- vežbe u okviru priprema za opštenarodnu od-
štva »Dragoslav-Cine Todorović« koji veoma branu. Sindikat se, takođe, zalaže za bolje i
aktivno rade. Sindikat se, takođe, zalaže za jeftinije korišćenje godišnjih odmora što do-
aktivan rad dobrovoljnih davalaca krvi. Ova, kazuje i to da više od 50 odsto naših radnika
kao najhumanija organizacija, uvek pomaže u koristi organizovano godišnji odmor u našim
najtežim situacijama i u drugim prilikama svo- odmaralištima. Da bi organizovali što bolju is-
jim akcijama davanja krvi. Društvo dobrovolj- hranu naših radnika, obezbeđen je za svakog
nih davalaca krvi je veoma masovno i skoro radnika topli obrok preko internog restorana
svaki deseti radnik našeg kolektiva je dobro- društvene ishrane. Treba istaći i to da se ce-
voljni davalac krvi. lokupno finansiranje društveno-političkih or-
ganizacija vrši preko Sindikata. Međutim, tre-
Aktiv žena u našoj radnoj organizaciji ima ba istaći i to, da je Sjndikat uvek opravdano
veoma osmišljene planove rada i delokrug nji- i efikasno koristio sredstva zajedničke potro-
hovog delovanja je veoma širok. Više od 50 šnje.
odsto radnika u našem kolektivu su žene. Po-
stoji Aktiv žena koji posebnu pažnju poklanja OMLADINSKA ORGANIZACIJA
brizi i nezi dece čije majke rade. Takođe, Ak-
tiv žena posvećuje posebnu pažnju afirmaciji Oko 30 odsto zaposlenih u našoj radnoj
organizaciji IVTKT »Branko Krsmanović« u Pa-

75

raćinu čini omladina. Omladinska organizacija nike s problemima proizvodnje i razvojnim
unosila je u IVTKT »Branko Krsmanović« mla- problemima IVTKT »Branko Krsmanović«. Mla-
dalački polet i uključivala mlade radnike u po- di radnici su polaznici partijskih škola i drugih
litički život kolektiva. Organizator je brojnih oblika političkog i samoupravnog obrazova-
dobrovoljnih radova odmah pošto je bilo pre- nja. Na ovaj način angažujući svoje članove
duzeće obnovljeno. Mladi su učestvovali i na u samoupravnim aktivnostima omladinska or-
mnogim omladinskim radnim akcijama kao što ganizacija u razdoblju sadašnje izgradnje po-
je bila izgradnja auto-puta »Bratstvo- staje sve značajniji učesnik političkog i dru-
jedinstvo«, izgradnja pruge i na drugim akci- štvenog života IVTKT »Branko Krsmanović«.
jama. Omladina je dala veliki broj dobrovoljnih
radnih časova na izgradnji fabrike i njenom U proteklom periodu, društveno-političke
organizacije IVTKT »Branko Krsmanović« oba-
uređenju. vile su mnogobrojne krupne zadatke i dale

U radnoj organizaciji IVTKT »Branko Krsmanović« trenutno radi oko 800 mladih, što doprinosi podmlađivanju
kolektiva i poboljšanju rezultata na svim poljima delovanja. Na fotografiji: Svečanosti uručivanja priznanja
najboljima u Akciji »Mladi radnik samoupravljač«, prisustvovao je i generalni direktor radne organizacije

Omladinska organizacija je pomogla u ra- veliki doprinos opstem napretku kolektiva.
zvoju samoupravljanja podsticanjem mladih Najvrednije je, međutim, to što su ispravnom
na rad u samoupravnim organima ili skupovi- idejnom orijentacijom uspevale okupiti kolek-
ma gde su radnicr iznosili svoja zapažanja i tiv oko svakog zadatka i stvoriti zaista primer-
zahteve. Akcijom »Mladi radnik samouprav- no jedinstvo akcije. Uvek, kada su nastale te-
Ijač« omladina je bila glavni nosilac proizvod- škoće, kada je trebalo pokrenuti sve snage,
nih, rekreativnih, sportskih i kulturnih akcija. kada su prihvaćene kapitalne odluke o razvo-
Ovim akcijama je doprinela većoj ekonomič- ju, kada se trebalo odricati od ličnog dohotka
nosti, produktivnosti i štednji u proizvodnji. da bi se što više ulagalo u proširenje repro-
dukcije, uvek je za IVTKT »Branko Krsmano-
Omladinska organizacija je prvi i sigurno vić« bilo karakteristično jedinstvo akcije.
najvažniji organ koji nezainteresovanog pos-
matrača događaja oko sebe pretvara u aktiv- Društveno-političke organizacije su bile ta
nog člana društva. Savez socijalističke omla- snaga koja je akcijom osmišljavala i tumačila,
dine u IVTKT »Branko Krsmanović« preuzeo koja je okupljala Ijude oko zajedničkih ciljeva.
je na sebe dužnost da upoznaje mlade rad-

76

OBRAZOVANJE
I OSPOSOBLJAVANJE

KADROVA

Radna organizacija je oslobođenje dočeka- Školovanje u periodu između 1946. i 1950.
la sa samo četiri tekstilna tehničara, tri služ- godine karakteriše, uglavnom, pripremanje
benika sa srednjom i jednim stručnjakom sa majstorskog kadra i kvalifikovanih tekstilaca,
visokom stručnom spremom. Izuzimajući od- za potrebe radne organizacije, odnosno,
ređen broj majstora, svi ostali zaposleni bili usmereno je na jačanje stručne radne snage.
su, manje-više, bez stručnih kvalifikacija po- Osnovni vid obrazovanja, priprema za stica-
trebnih za posao koji se obavljali. Ali, ako se nje zvanja polukvalifikovanog, kvalifikovanog i
ima u vidu tadašnja proizvodnja, nedostatak visokokvalifikovanog radnika, počinje od
stručnog kadra nije predstavljao veliki pro- 1948. godine i odvija se preko obrazovnih in-
blem. Međutim, posle 1946. godine, a naročito stitucija u gradu. U ovom periodu stručnu
od 1950. kada su se zahtevi tržišta iz osnova spremu steklo je preko 1.200 KV radnika, od
promenili, pitanje obrazovanja stručnih kadro- kojih je oko 1.000 tekstilne struke, 150 VKV
va, u prvom redu tehničkog, postalo je prima- i 850 PKV radnika.
ran zadatak. Tadašnje rukovodstvo i organi
upravljanja shvatili su da bez stručnog kadra Period od 1951. do 1966. godine ima sa-
svih profila, nema ni razvoja, ni unapređenja svim nov kvalitet kadra. U to vreme fabrika
tehnologije, ni povećanja proizvodnje, ni kva-
liteta. počinje da stipendira učenike i studente. Od
1952. do 1964. godine u redovnim školama
Zato je već 1947. godine, pri fabrici, otvo- nije se školovala nijedna generacija radni-
rena industrijska metalska škola sa jednjm čkog podmlatka. Na inicijativu IVTKT »Branko
odeljenjem. Skolovanje te prve generacije Krsmanović« 1964. godine se pri Školi učenika
radničkog podmlatka trajalo je tri godine. Dru- u privredi otvara tekstilna škola, najpre sa jed-
ga generacija, upisana 1948. godine, učila je nim, a od 1971. sa dva odeljenja. Do 1966.
po dvogodišnjem planu, a treća, 1949/1950. godine Fabrika je finansirala ovu školu, a za-
školovanje je završila u Zemunu pošto se tim finansiranje preuzima Opštinska zajednica
škola u Paraćinu rasformirala. Ova škola je obrazovanja.
bila internatskog tipa, a učenici tih prvih po-
sleratnih generacija bili su deca iz cele zem- Školske 1961/1962. godine upisana je prva
Ije, iz domova za ratnu siročad, deca koja su generacija od 35 radnika u srednju tehničku
vraćena iz domova u Čehoslovačkoj, Poljskoj školu za odrasle, po dvogodišnjem programu.
i Bugarskoj i deca naših radnika. Bili su to Školu je završilo svih 35 radnika. Školske
skromni počeci naše fabrike da sebi obezbe- 1964/1965. godine upisana je druga genera-
di kadrovsku bazu, na kojoj će nadograđivati cija radnika tekstilne struke, ali po četvorogo-
solidan Ijudski potencijal sposoban da prati dišnjem programu. Nastavu je redovno poha-
tehnologiju i zahteve tržišta. đalp 39 polaznika..

U poratnom periodu mnoge nove tekstilne Školske 1965/66. godine omogućava se
fabrike širom zemlje obučavale su svoj kadar školovanje u ekonomskoj školi radnicima bez
u paraćinskoj Štofari, i ona je do današnjih odgovarajuće spreme. Ovu mogućnost kori-
dana ostala rasadnik cenjenih stručnih kadro- stilo je samo 8 radnika. Te godine otvorena
va. Između ostalih, počeci tekstilne industrije je majstorska tekstilna škola sa trogodišnjim
»Krateks« iz bratske Krapine vezani su za programom, i u nju je upisano 49 radnika.
IVTKT »Branko Krsmanović«, jer su se njihovi Školovanje u ovim redovnim školama za odra-
prvi stručni kadrovi obučavali u Paraćinu. sle, zatim školarinu za vanredne polaznike
škola i fakulteta finansirala je sama radna or-
ganizacija u visini od 90 odsto od ukupnih
troškova. Polaznici su plaćali samo 10 odsto.

77

Pored toga, radnici učenici su imali i skraćeno cija još 170 privremeno nezaposlenih radnika
radno vreme, plaćene stručne ekskurzije, od- za potrebe nove konfekcije koja u to vreme
sustva za polaganje ispita i pohađanje vežbi, i lokacijom prelazi u krug IVTKT »Branko
i dr'uge beneficije. U periodu od 1965. do Krsmanović«. Ovu obuku delom je finansirala
1970. školu za KV radnike tekstilne struke za- Osnovna zajednica zapošljavanja iz Paraći-
vršilo je 222 učenika, koji su se, uglavnom, na.
zaposlili u IVTKT »Branko Krsmanović«. U is-
tom periodu 327 radnika je izučilo metalske Pored nabrojanih vidova organizovanog
zanate. Pored ovih vidova obrazovanja kadro- stručnog obrazovanja i školovanja kadrova, u
va, treba pomenuti i podatak da je: veliki broj ovom periodu postoji izražena tendencija
radnika obavljao praksu u zemlji i inostran- mladih radnika za individualnim stručnim
stvu, prisustvovao raznim predavanjima, semi- obrazovanjem, uglavnom u tehničkoj tekstil-
narima i simpozijumima, učio strane jezike i noj, srednjoj i višoj školi. Za potrebe OOUR-a
dr. »Konfekcije« 13 radnika OOUR-a upisano je
na Višu tehničku konfekcionarsku školu, pri
Polazeći od činjenice da jedan broj radnika Radničkom univerzitetu u Svetozarevu. Švi
obavlja poslove bez odgovarajuće stručne učenici su imali plaćenu školarinu i obezbeđe-
spreme, radna organizacija je školske 1971/ ne pogodnosti za učenje.
72. godine otvorila Centar za vanredno studi-
ranje, sa redovnom nastavom, Više tekstilne Od 1972. godine, svake godine u IVTKT
škole iz Leskovca. Predavanja su održavana »Branko Krsmanović« radi po jedno odeljenje
u Paraćinu. Od 30 polaznika, studije je zavr- Škole samoupravljača sa po 30 — 40 polazni-
šilo 19. ka, a prema programu škole samoupravljača
»Milentije Popović« iz Beograda. Do danas je
U periodu 1970. do 1980. godine obrazova- školu završilo preko 300 mladih radnika.
nje kadrova ima nešto usporeniji ritam, što je
s obzirom na teškoće koje su pratile poslo- Teško je u ovom kratkom napisu nabrojati
vanje radne organizacije, donekle i razumljivo. sve šta je učinjeno na obezbeđivanju stručnih
U ovom periodu školovanje završava još jed- kadrova od postanka Fabrike do danas. Ali je
na generacija tekstilnih tehničara, 1972/73. jedno sigurno, da se dosta radilo i uradilo.
godine, i od tada radna organizacija nije više Ipak, sa tim ne smemo stati ili biti sasvim za-
imala organizovane vidove obrazovanja ovog dovoljni. Treba i dalje raditi, jer novo znanje,
kadra, sem individualnih primera školovanja. nova iskustva otvaraju široke vidike, pronala-
ze nove puteve za bolju proizvodnju i radne
Početkom 1970. godine preduzete su u sa- uspehe. U ovoj jubilarnoj 1980. godini pred-
radnji sa Zavodom za zaštitu na radu iz Niša stoji nam obezbeđivanje većeg broja stipen-
opsežne pripreme za obuku svih zaposlenih dista na raznim fakultetima, školovanje maj-
iz oblasti zaštite na radu. Ovaj posao je us- storskog kadra, obuka radnika iz oblasti zašti-
pešno okončan 1973. godine i svi zaposleni te na radu i protivpožarne zaštite i dr. Refor-
su prošli kroz trodnevni kurs i položili završni misana srednja škola podrazumeva jačanje
ispit. Krajem 1974. godine obavljena je u sa- kadrovske službe, poslove na usaglašavanju
radnji sa Zavodom za zapošljavanje obuka, i normativno regulisanje sistematizacije poslo-
odnosno, prekvalifikacija veće grupe radnika va i prelazak na stepene obrazovanja. Struč-
bez zaposlenja, koji su u toku 1975. godine no obrazovanje nikad ne prestaje i ne stiče
udružili rad sa radnom organizacijom. U toku se jednom zauvek. Ono traje koliko i radni vek
1978. i 1979. godine obavljena je prekvalifika- radnika.

78



Izdavački odbor
Božidar Madić, Gradimir Cvetković, Dušica Anđelić, Dušan Ružić, Miloš Dimitrijević, Radoslav
Miloradović, Radomir Marković, Predrag Drenovaković i Aca Šutić
Odgovorni urednik
Dušica Anđelić
Građu za tekst pripremili
Gradimir Cvetković, Miloš Dimitrijević, Dušan Ružić, Milutin Rakić, Predrag Radojković, Radomir
Marković i Dušica Anđelić
Fotografije
Aleksandar Portnoj, Radoslav Miloradović i Živojin Miljković
Grafikoni
Radoslav Miloradović
Tehnićki urednici
Dušica Anđelić i Radoslav Miloradović
Recenzenti
Dragan Antić i Slavoljub Obradović
Lektura i korektura
Zorica Savović
Izdavač
IVTKT »Branko Krsmanović« - Paraćin, Kajmakčalanska br, 2

Štampa
Vjesnik, OOUR TM - Zagreb
Vjesnik — Marketing Beograd