Petruški sabornik 01

ГОДИНА1 ПАРАЋИН, ОКТОБАР 1990. БРОЈ 1 ЦЕНА 99,00 ДИН.

пeтрушки
сaборник

СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ПОВОДОМ 160. ГОДИШЊИЦЕ ПРИПАЈАЊА ПАРАЋИНА СРБИЈИ



петрушки

СДБОРНИК

ГОДИНА 1 ПАРАЋИН, ОКТОБАР 1990. БРОЈ 1 ЦЕНА 99,00 ДИН.

УЗ ПРВИ БРОЈ

Време у коме живимо вишеструко је изазовно. Не оставља ке сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Први пут у
нас равнодушним на оно што се око нас збива. Тражи да се опре- нашој послератној историји, позив народу даучествује наједној
делимо и ангажујемо. Пружа све шири простор за иницијативу у оваквој свечаности упутили су суорганизатори, Општинска кон-
свим областима друштвеног живота, у привреди и култури по- ференција ССРН и Свештенство Храма Свете Тројице у Параћин-
себно.
у.
Учинило нам се, мада сама идеја није ни нова ни особито Султановим хатишерифима из 1830. и 1833. Србијијеприпо-
оригинална (многе средине имају своје зборнике, годишњаке,
анале...), даје ово праваприликазапојавуједног, по обиму и садр- јено шест нахија, међу којима је и Параћинска нахија. Првим је
жају широког по жељама амбициозног, зборника о нашем право на ове територије признато Србији а тек након другог је то
простору и времену, или, боље речено, о простору у времену. Пре и тактички реализовано. Објављујемо чланак „Ћупријски округ
свега, о људима и њиховој материјалној и духовној култури. Да до 1833“. („Темнићки зборник“, уредника Др. Драгића М. Јокс-
нас информише и упути у боље разумевање наше прошлости и
адашњости, све окренуто будућности. За младе, за оне који дола- имовића, из 1932.), а очекујемо у наредним бројевима ауторске
зе, у првом реду. прилоге новијег датума.

Устав Републике Србије је камен - темељац новог друшт- Ћупријски округ, коме је и Параћин припадао, управо се пре
веног уређења јединствене и демократске Србије, у саставу Феде- сто година (1890.) спојио са Моравским округом (Јагодина) и од
ративне Југославије. Уз њега, особођени смо страха дасе не може тада ово подручје, уз краће прекиде, представљајединствено адм-
и самостално у будућност. Закон о избору народних посланика, уз инистративно подручје. Ових дана ово подручје опет постаје јед-
програме свих пет странака које су у нашој Општини почеле са инствено административно подручје, и то округ.
својим деловањем, омогућује нам да се уживимо у догађаје који
нам непосредно предстоје. Избори за народне посланике зака- Штофарска индустрија у Параћину има дугу традицију (крај
зани су за 9. децембар 1990. Истина, удружена опозиција, како прошлог века). Наша Штофараје ових дана обележила свој знача-
неколико најагилнијих политичких странака себе назива, наја- јан јубилеј, 70. годишњицу постојања и рада (1920.-1990.). Објав-
вљује могуснот бојкотовања посланичких избора. Од тога може вљујемо хронологију развоја.
бити само штете, како за оне странке које изборе бокотују, тако и
за оне које у њимаучествују. Пре свега, за Србију, а њени интереси Параћин има дугу штампарску традицију. Бележимо јубилеј
су пре и изнад свега. Мање је важно ко ће изборе добити а ко једне књиге, илегално штампане у Параћину 1940. године (Мирко
изгубити (добиће народ!), ко ће саставити Владу а ко ће бити у Митров: „Огњена јутра“). Ради се о збирци песама познатог
опозицији. црногорског песника Мирка Бањевића, који је једно време пред
рат службовао као професор Гимназије у Параћину.
Прва плуралистичка политичка искуства стекли смо у деле-
гатским изборима крајем прошле године (више кандидата, избо- Параћин има већ пуне две деценије интензивну и контунуи-
рни програми, изјашњавање свих грађана тајним гласањем о ка- рану издавачку активност, а од пре две године и издавачко преду-
ндидатима за председника Скупштине општине и др.). Управо зеће, које је издавачку делатност подигло на ниво професиона-
зато и објављујемо изборни програм кандидата који је добио у лног ангажовања. ИП „Вук Караџић“ је и наш изадавач. Бележ-
изборима за председника Скупштине, али и информацију о томе имо то, као пример, као позитиван напор, да се на тржишту опс-
како се тај програм реализује, прихваћену од стране делегата СО. тане прилагођавајући му се, што још увек није захватило сва
друштвена предузећа а што је неминовност.
Братимљење са општином Јабланица (БиХ), на иници-
јативу штофарских радника, након познате трагедије, за све Остали текстови су надградња већ изложених идеја.
грађане наше Општине није само свечани и свети чин, но и много Први број „Петрушког саборника" припремљен је као
више, обавеза трајног карактера. ауторски рад, углавном од, условно речено, материјала који нам
је стајао при руци. Буде ли позитивно примљено од читалаца, уш-
Окретање лица прошлости и загледање у њене изворе, на- та верујемо, намера је издавача да га издаје повремено, најмање
јприроднији је чин управо онда када смо највише оптерећени једном годишње. Нећемо се држати никакве унапред постављене
погледом у будућност,јер стабло пружа гране упоредо са жилама, шеме, сем обавезе која проивилази из имена, односно, текстови
помоћу којих црпи сокове којима се напаја и добија снагу за раст и ће се односити на Параћин и његову околину. Отуда све сугестије,
развој. посебно пригодне ауторске текстове, радо ћемо прихватити, ако
буду допринос да из броја у број зборник буде све квалитетнији.
Стекли су се у истој години три наша завичајна јубилеја, у
истој години када смо свечано обележили. 300. годишњицу Вели- У Параћину, 7. октобра 1990.

ГКТРУШКИ СДБОРНИК

САДРЖАЈ:

I ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

1. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ........ ........................ 3

2. Адам Пуслојић: СЕОБНИ КАТРЕНИ ....................... 12,

II ВРЕМЕ ПРОШЛО 13
3. Јеремија Д. Митровић: ЋУПРИЈСКИ ОКРУГ
ДО 1833 .......................................................................... 31
4. Друштвено предузеће ИТ „Бранко Крсмановић“ 34
(Д. Анђелић и Р. Милорадовић) ......
5. Мирко Бањевић: ЉУДИ У КРШУ .......................... 34
6. Мирко Бањевић: ТУЖБА СВ. ВАСИЛИЈУ
ОСТРОШКОМ .......................,.......................................

III ВРЕМЕ САДАШЊЕ
7. Миомир Миловановић: ИЗБОРНИ ПРОГРАМ
И ЊЕГОВА РЕАЛИЗАЦИЈА................................... 35
8. Братимљење Јабланице и Параћина ....................... 37

9. Издавачка делатност ИП „Вук Караџић“ Параћин .... 38
10. Ђоко Стојичић: ГОВОР НА ОТВАРАЊУ СПО-
МЕНИКА ЈАНУЛИСУ НА КРФУ ......................... 40

IV ВРЕМЕ БУДУЋЕ

11. ЗАКОН О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА 41

12. _Изборне јединице за избор народних посланика . 46

13. Програми политичких 'партиЈа и странака ........... 47

- Демократска странка ........................... 47

- Либерарна странка ................................. .................. 48

- Народна радикална странка ................................ 49

- Социјалистичка партија Србије ....................... 52

- Српски покрет обнове .............................................. 53

14. Томислав Антић: ПЕРСПЕКТИВНО

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ГРАДА И ОПШТИНЕ

ПАРАЋИН .................................................................... 55

V ДОКУМЕНТАЦИЈА 56
15. ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ОПШТИНЕ > 58
ПАРАЋИН ..................................................................... 59
16. Састав последње делегатске скупштине
општине Параћин .......
17. Називи улица у Параћину по месним
заједницама ....................................................................

Пешрушки саборник Зорка Козомора
Вера Васиљевић
Специјално издање Ђорђе Петковић (председник)
(по идеји Ђорђа Петковића) Душан Миленовић
Мирослав Марковић (заменик председника)
Издабач
ИП „Вук Караџић" - Параћин Уредник:
Ђорђе Петковић
За издабача
Слободанка Тодоровић, Технички уредник
Дирекгор и главни и одговорни уредник Драган Живковић

Издабачки сабет Слог, штампа, побез
Љиљана Радовановић ИП „Вук Караџић" - Параћин

2

петргшки слборник ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

Полазећи ,од вековне борбе српског народа за сло- Члан 9.
боду, његове слободарске, демократске и државотворне
традиције, историјоког разврја и заједничког живота свих Уставотворна и закондавна власт припада Народној
народа и народности у Србији, скупштиии.

решени да остваре демократску .држ'аву српског на- Републику Србију представља и њено државно једин-
рода у којој се припадаициЈМЈа других народа и народ- ство изражава председник Републике.
ности обезбеђује остваривање наци1оналн1их права, за-
сновану на поштовању слобода и права човека и грађа- Извршна власт припада Влади.
HHJHiai, на суверености која припада свим’ грађанима, на Судска власт припода судовима.
владавини права, на социј|алној лравда и На равноправ- Заштита уставности, као и заштита законитости у
нијм условима за Н!апред,ак поједанца и друштва, складу с Уставом, припада Уставном суду.

грађани Срби|је доносе Члан 10.

У С Т А В* Рад државнмх органа је доступан јавности.
Јавност у раду државних органа може се ограни-
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ чити 1или искључити само у случајевима који се законом
ОДређују.
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
II. СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЕКА
Чл«н' 1. И ГРАЂАНИНА
Реггублика Србида је демократска држава свих гра- Члан 11.
ђана који у њој живе, заснована на слободама и правима
човека и прађанина, на владавини праеа и на социјалној Слободе и права човека и грађанина ограничени су
гцравди-. самО једнаким слободама и |цравим:а других, и кад је то
Уставом утврђено.
Члан 2.
Сувереност припада саим грађанима Републике Ср- Члан 12.
бије.
Грађани остварују сувереност референдумом, народ- Слободе и права остварују се, а дужности се испу-
ном иницијативом и гцреко својих слободно изабраних њаваЦу на основу Устава, осим кад је Уставом предви-
представника. ђено да се услови за остваривање појединих слобода. и
црава утцрђују законом.
Члан 3.
У Републици Србији је слободно све што Уставом и Законом се може прописати начин остваривања по-
законом није забрањено. једаних слобода и npaBtai кад је то неопходно за њихово
Уставом се јамче и признају лична, политичка, на- остваривање.
ционална, економска, социјал!на, културна и друга права
човека и грађанина. Злоупотреба слобода и: права човека и црађанина
противуставна је и кажјњива, онако како је то законом
Члон 4. предвиђено.
Територија Републике Сјрбије је јединствена и нео-
туђива. Обезбеђује ое судека заштита слобода и права зајем-
О промени границе Републике Србије одлучују грађа- чених <и признатих Уставом.
'Ни референдумом.
Члан-13.
Грађани су једнаки у гиранима и дужностима и имају
једнаку заштиту цред дожавним <и другим органимЈа без
обзира на расу, пол,, рођење, језик, националну приттад-
ност, вероисповест, политичкр или друго уверење, образо-
вање, социјално порекло, имовно стање или које лично
својство.

Члан 5. Чл<ан 14.
Републ1ика Србија има грб, заставу и химну. Живот човека је нецрикоановен.
Грб, зостава и химна Републике Србије утврђују се Смртна казна може се изузет.но прописати и изрећи
по поступку предв-иђеном. за промену Устава. само за наЈтеже облике тешкмх Кјривичних дела.
Гла1вни град Републике Србије је Београд.
Члан 15.
Члан 6. Слобода човека је неприкосновена.
У Републици Србији постоје Аутономна покјрајина Нико 1не може бити лишен слободе, кхзим у случаје-
Војводина )И Аутономна поцрајина Косово и Метохија; BiHMia 1И у поступку који су утврђени законом.
као облици териториј.ашне аутономије.
Члан 16.
х Члан 7.' ЛИце за iKoje постојји 'основана сумња да је изврши-
Општина је територцјална јединица у којцј се оства- ло кривично дело може, на основу одлуке -надлежног су-
рује локалнасамоуправа. да, бити притворено и зашржано у притвору, само ако је
Град .Београд је посебна територијална јединица. то !ншпход1но рада вођења кривичног поступка 1или без-
Територијална организациоа Републике Србије уређу- бедности људи.
је се законом’. Трајање притвора мора бити сведено на најкраће ну-
жно време.
Члан 8. (Цритвор може трајати по одлуци првкдстепеног суда
У Републици Србији у службеној је употреби српско- најдуже три месеца од дана притварања. Овај рок се мо-
хрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмјо же одлуком Врховног суда цродужити још за три месеца.
је у службеној употреби на начин утврђен законом. Ако се до истека тих рокоца не подигне оогГужнЈица, ок-
На подручјима Републике Србије где живе народно- ривљени се пушта на слободу.
сти у службеној употреби су истовремено и њихови јези-
ци и писма, Hfa њачин утврђен законом. Члан 17.
Грађанима jie зајемчена слобода кретања и настањи-
Устав Републике Србије проглашен је на седници скупштине вања и право да напусте Републику Србију и iy њУ ‘се
Србије, која је одржана 28. септембра 1990. године. врагге.
|СлФбода кретања и н!аета1њивања може се оградачити
законом, ако је неопходно за вођење кривичног поступ-
ка, спречавање заразних болести или за одбрану Репу-
блике Србије.

3

ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА петрушки САБОРННК

Члан 18. Члан 26.
ЈБудско досггојанство и право н»а приватни живот чо- Јамчи се поштовање људске личности и достоја1нства
века qy неповредиви. у ичривичном и сваком друпом поступку, у случају ли-
шења, односно ограничења слободе, као и за време из-
Члан 1’9. вршења казне.
TagiHjai пиам!а и доуш1х средстава општења је неповре- Никјо не сме бити подцрпнут мучењу, гвонижавајућем
дива. кажњавању или поступању.
Законом се може цропијсати да се, на основ|у одлуке Забрањено је вјршити на човеку, без њетове дозво-
суда, може одстугоити од' начела неповредивости тајне ле, 'мадициноке и друге научне огледе.
пиомЈа и доугих средстава општења, ако је неопходно за
вођење кривичног поступка или за одбрану Републике Члан 27.
Орбије.
Право је човека да слободно одлучује о рађању деце.

Члан 20. Чл1ан 28.
ЗцјемченЈа је заштита тајности података ioi лмчности. Мајжа и дете имају посебну заштиту.
Прикупљање, обрада и коришћење података о лич- Шосебну заштиту 'имају 1малолетн1и<ци о којима се ро-
ности уређују ice законом. дитељи не ста|рају, Као и лица која нису у могућности
да caiMia брину о себи ;и заштити сво|ј1их права ;и интереса..
Члан 21.
Члан 29.
Стан је неповредав.
Законом се може 1прсоисати да службено Л1ише, на Породјица iMMia посебну заштиту.
основу одлуке суда, сме ући у стан или друге цросгорије Б|рак <и односи у браку и породици уређују се законом.
против воље њихјовог држаоада im у њима вршити цретрес. Родитељи 1има|ју право и дужност деа се старају о по-
Цретрес ое врши у присуству два сведока. дизању и васпитању своЦе деце.Деца су дужна да се ста-
Под уалоеима цредвиђеним законом, с*лужбеио лице рају io CBOjiHM родитељим1а кбј<има је потребна помоћ.
сме ући у туђ стан ihuih друге просторије и без одлуке Деца рођена ван брака имају иста права и дужно-
суда и вршити претрес, ако је то неопходно ради непо- сти као и деца. рођена у браку.
среднаг хватања учиниоца кривичног дела или раДи спа-
савања људи и добдоа. Члан 30.

Члан 22. Свако има npatBO Hai заштиту здравља.
Деца!, труднице <и стара лица имају право на здоав-
Свако <има mpaso на за ове једнаку заштиту својих ствену зЈаштиту »из ј:авних прихода, кад то право ме оства-
права У постутгку пред судом, друпим државним или било рују inio неком доугом оонову, а друга лица под условима
којим органхж ииии организацијом. утврђеним законом.

Свакоме је зајемчено пјраво на жалбу или друго прав- Члан 31.
но средство цротив одлуке којом се решава о његовом Човек има право на здраву животну средину.
праву 1или на закону заснованом интересу. Овако је, у складу са залооном, дужан да шТигги и
унапређује животну средину.
Члан 23.

Нико не може бити квжњен за дело које, пре него Члан 32.
што је учињвно, сније било предвиђено законом <или про-
пиоом заонованим на закону као кажњиво дело, нити му Школовање је сваком доступно, под једнаким усло-
се може 1изрећи .казна која за то дело није била предви- вима.
ђена-
Основно школовање је обавезно.
ЈКривична дела и санкције за учиниоце могу се одре- За редовно школовање које се финансира из јавних
дити lOaiMo законом. Прихода, грађани не плаћају школарину.
Припадници других народа и народности имају право
Нико не може бити оматран кривим за кривично на образовање на свом језику, у складу оа законом.
дело док то не 'буде утврђено правоснажном одлуком
суда. Члан 33.

Лице 'које је неоправдано осуђено за кривично дело Јамчи се слобода *стварања и објављивања научних
или је без основа било лишено слободе има право на и уметничких дела, научних открића и техничких изума,
рехабилитацијју, на накнаду штете из јавних прихода, као а њиховим ствараоцима морална и имовинска права-.
и доуга права утврђена законом.
Начин остваривања и заштита права стваралаца на
Члан 24. њихова дела уређују се законом.

Свакоме се зајемчује право на одбрану и право да Члан 34.
себи узме браниоца пред судом или другим органом над-
лежним аа вођење поступка. Јамчи се цраво својине, у складу с Уставом, и сло-
бода предузетништва.
ЈНико ко ije достижан суду или другом органу над-
лежном за вођење поступка не може бити кажњен ако Јамчи се право на наслеђивање, у складу са законом.
му, у складу са законом, није било омогућено да буде са- Свако може основати задужбину.
слушан и да се брани.
Члан 35.
Свако има право да његовом саслушању присуствује
бранил1ац кога 1изабере. Свако има право на ,рад,.
Јамчи се слобода рада, слободан избор занимања и
Законом ое одређује у којим случајевима окривљени запослења и учешће у управљању. Свакоме је, под јед-
мора <имати браниоца. наким условима, доступно. радно место и функција.
Запосленима може престати радни однос против њи-
Члан 25. хове воље, под условима и на начин утврђен законом и
колективним уговором.
Свако .има цраво на накнаду материјалне ;и немате- Забрањен је принудаи рад.
ријалне штете .коју му незаконитим »или неправилним
радом нанесе службено лице или државни орган, или ор- Члан 36.
ганизација која врши јавна свлашћења, у складу са за-. Запослени има|ју право на одговарајућу зараду.
КОНОхМ. Ја-мчи се, под условима утврђеним законом, право на
материјално обезбеђење за време привремене незапосле-
Штету је дужна надокнедити Република Србија или ности.
организација која врши ј-авна. овлашћења.

ГКТРУШКИ СЛБОРНИК ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

Члан 37. Члан 46.

Запослени имају право на штрајк. у складу са зако- Јамчи се слобода штампе и других видова јавног
ном. обавештавања.

Члан: 38. Грађани има1ју право да у средСтвима јЈавног обавеш-
гавања изражавају и објављују своја мишљења.
Запослени им-ају право на ограничено јрадно време,
на дневни и недељни одмрр и на плаћени тодишњи одмор Издавање новина и јавно обавештавање другим сред-
и одсуство, у склаДу оа законом, односно колективним отвима доступно је свима и без одобрења, уз упис у реги-
уговојром. стар код надлежнот органа.

Запослени имају право на заштиту на ,раду, у складу Организације радија и телевизије оснив1а'ју се у
са законом. складу са законом.

Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту JiajMHM се право на исправку објављеног цетачног оба-
на раду, у складу са законом. вештења коЦим се повређује нечије право или интерес.
као и право на накнаду моралне и материјалне штете на-
Члан 39. стале по овом ооноЈву.

Грађанима који су делимично способни за рад зацем- Забрањена је цензура штампе и других видова јав-
чује се оспособљавање за одговарајући посао и обезбе- ног обавештавања. Нико не може спречавати растурање
ђУЈУ се услвви за. њихово запошљавање, у складу са штампе и ширење других обавештења, осим ако се одлу-
законом. ком надлежног суда утврди да се њима позива на насилно
рушење Усгавом утврђеног уређења, нарушавање терито-
Држава обезбеђује социјалну сигурност грађанима ријалне целокупности и независности Републике Србије,
који су неспособни за рад, а немају средства за издр- кршење зајемчених слобода и прав>а човека и грађанина
жавање. или се изазива и подстиче национална, расна или верска
нетрпељивост и мржња.
Члан 40.
Средства јавног обавештавања која се финансирају
Обавезним осигурањем, запослени, у скледу са зако- из јавних прихода дужна су да благовремено и.непри-
ном, обезбеђују себи право на здравствену заштиту и страсно обавештавају јавност.
друга права за случај болести, права за случац труд-
ноће, порођаја, см-ањења или губитка радне способности, Члан 47.
незапослености и старости и права на друге |Облике соци-
јалног осигурања, а за чланове своје породице — право Грађанин Републике Србије има држављанство Репу-
на здравствену заштиту, право на породичну пензију, блике Србије.
као и друга права по основу социјалног ооигурања.
Грађанин Републ1И1ке Србије не може бити лишен др-
Права из социјалног осигурања за грађане ксхји нису жављанства, прогнан или екстрадиран.
обухваћени обавезним социјалним осигурањем уређују се
законом. Држављанство се стиче и престаје на начин утврђен
законом.
Члан 41.
Грађанину Републике Србије коои има и друго
Јамчи če слобода вероисповести, која обухвата сло- држављанство може се одузети држављанство Републике
боду веровања, исповедања вере и вршења верских об- ОрбИје само ако одбије да испуни Уставом одређену дуж-
реда. наст прађанина.

Верске заједнице су одвојене од државе и слободне Члан 48.
су у вршењу верских послова и верских обреда.
Грађанин има право да јавно критикује рад држав-
Верска заједница може оснивати верске школе них и других органа и организација и функционера, да
добротворне ррганизацЈ^је. И1м подноси представке, петиције и предлоге и да на
њих добије одговор ако га тражи.
Држава може материјално помагати вероке заједнице.
Грађанин це може бигги позван на одговорост нити
Члан 42. трпети друге штеггне последице за ставове изнете у јавној
критици или у поднегој представци, петицији и предлогу.
Грађанин ко|ји је -навршио 18 година живота има право осим ако је тиме учинио кривично дело.
да бира и да буде биран у Народну скупштину и у друте
органе и изборна тела. Члан 49.
Грађанину се јамчи слобода изражавања националне
Избори су непосредни, бирачко право је опште и јед- припадности и културе и слобода употребе свог језика
нако, а гласање је тајно. и писма.
Грађанин нЦје дужан да се изјашњава о својој на-
Кандидата за народног посланика' и за друте органе ционалнојј припадности.
и изборна тела може предложити политичка странка,
друга политичка организација или група трађана. Члан 50.
Странац у Републици Србији има сЛ|Ободе и права
Члан 43. човека утврђене Уставом и друга права и дужности
утврђене законом.
Грађанима се јамчи слобода збора и. друго1г окуп- Јамчи се право азил1а шраном држављанину и лицу
љања и без одобреша, уз гцретходну приј-аву надлежном без држављанства које се прогони због залатања за де-
органу. мократске погледе и због учешћа у покретима за соци-
јално и наци!онал!но ослобођење, за слободу и права људ-
Слобода збора и другог окупљања грађана може се ске личности, или за слободу научног или *уметничког
ограничити одлуком надлежног органа, ради спречавања ствајрања.
ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног
мсцрала или безбедности људи и имовине. Члан 51.
Одбрана Републике Србије је право и дужност сваког
Члан 44. грађанина.
Нико нема право да. призна или потпише капитула-
Јамчи се слобода политичког, синдикалног и другог цију, нити да прихвати или призна окупацију Републике
организовања и дело1вања и без одобрења, уз упис у Србије или било којег њеног дела.
регистар код надлежног органа. Издаја Репубике Орбије је злочин према народу и
кажњава се као тешко кривичнЈо дело.
Забрањено је деловање које има за циљ насЈил-но
мењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање терито- Члан 52.
ријалне целокупности и независности Републике Србије, CaaiKO је дужан да плаћа порезе и друге дажбине
кршење Уставом зајемчених елобода и права човека и утврђене законом.
грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и
верске нетрпељивости' и мржње. 5

Члан 45.

Јамчц се слобода савести, мисли и јавнот изражавања
мишљења.

ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА петргшки САБОРНИК

Члан 53. Члан 62.
Свако је дужан да се цридржава Устава и закона
Овако је дужан да савесно и одговорно врши јавну Физичка и правна лица остварују својинска права
функцијју. на непокретносги према њеној природи и намени, у скла-
ду са законом.
Члан 54.
Дужност је свакога да другоме пружи помоћ у не- Члан 63.
вољи и' да учествује у отклањању опште опасности.
Непокретности се могу, уз правичну накнаду која
IM. ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ не може бити нижа од тржишне цене, екопроприсати или
се свој1ина на њима може ограничити, ако то захтева
Члан 55. општи интерес утврђан на оонову закона.
©кономако и социјално уређење заснива се на сло-
бодном привјређивању овим облицима овојине на једин- Члан 64.
ственом тржишту .робе, рада и капиташа; на самостално-
сти предузећа и свих других облика ортанизовања; на |Слободни су размена робе и услуга и кретање капи-
управљању и присвајању по основу својине и рада; као тала и радника.
и на праву запослених и праву других трађана на соци-
јаотЧу сигурност. Предузеће и друга органјизација слободно се орга-
Држава, мерама разво(јне, економске и социјалне по- ни»зују, самостални су у обављању делатности, повези-
лмтике, под једнаким уаловима, подстиче повећање еко- вању и удруживању, имају исти положај у погледу оп-
номоког и социјалног благосгања грађана. штих уолова привређивања и правне заштите и за своје
обавезе у правном промету одговарају средствима којима
Члам 56. раополажу.
Јамче се друштвена, државна, приватна и задружна
cBioijMHa и др|уги облици своји-не. Противуставан је сваки акт и овака радња коЈима
Сви облици овојине имају једнаку правну заштиту се ствара или подстиче монополаки положај, однооно на
CrrpaiHo лице може стицати право својине под усло- друпи начин ограничава тржиште.
вима утврђеним за1коном.
Члан 65.
Члан 57.
.Привредне и друге делатности обављају се слободно Законом се утврђују услови и начин обављања делат-
и под једнаким..условима, у акладу с Уставом и законом. ности, односно послова за које се образују jaiBHe службе.
Јамчи се право страном ли-цу да обавља привредну
или другу делатност и права по оонову улагања и посло- Члан 66.
вања, под условима који су законом утврђени за домаћа
лица. Цредузеће и друга организација могу обављати де-
латност и улатати средства у иностранству под условима
Члан 58. утврђен1им законом.
Својина и рад су обнове управљања и учешћа у
оддучивању. Члан 67.
Запослени .управљају у друштвеном предузећу и уче-
стеуфу у управл>ању у другим врстама предузећа и дру- За време непосредне ратне опасности, ратног сТања
гим организацијама у којима раде, односно у које улажу или елементарних непогода већих размера, законом се
средства, у окладу са законом и колективним уговором. мЈоже ограничити раополагање или утврдмти посебан
начин коришћења дела средстава правних и физичких
Ч|Лан 59. лица, до1К такво стање траје.
Својинока права и обавезе на средствима у друштве-
ној и државној својиШ и услови под којима се та сред- Члан 68.
ства могу претварати у друге облике својине уређују се .Оредства за остваривање Уставом зајемчених права
законом. фађана и законом утврђеног општег. интереса у обла-
Средства из друштвене и државне својине отуђују стима здравствене заштите, социјалне заштите, борачке
се по тржишним уоловима, у складу са законом. и инваотидеке заштите, друштвене бриге о деци и других
облика социјалне сигурности, образовања, науке, кул-
Члан 60. туре, физичке културе,. као и у другим областима које су
утврђене законом, обезбеђују се у буцету Републике
Природна богатства и добра у општој употреби, као Србије.
добјра од оЈПШтег интереса, и градско грађевинско земљи- 'Средст1ва за оотвзривање права по основу обавезног
ште у државној су или друштвеној својини. ооццјалног осћл»урања и за случај привремене незапосле-
ности обезбеђују запослени, друпи осигураници и^посло-
Поједина добра у општој употреби могу бити и у давци, преко организације којом управљају осигураниЦи
приватној совојини, под уоловима утврђеним законом. и корисници, у окладу са законом.

На добрима од општег интереса и на градоком гра- Члан 69.
ђевЈинском земљишту може ce', под условима утврђеним
законом, стећи прзво коришћења. Република Србија, аутономна покрајина, град Бео-
град и општина имају буџете у којима се исказују сви
СвоЈина на ствари од посебног културног, научног, њихови приходи и расхоци.
уметничког или историјаког значаја или од значаја за
заштиту природе може се олраничити, на ocHotBy закона. Средства буџета обезбеђују се из пореза и других
уз накнаду, ако то захтева општи интерес. законом утврђених прихода.

Заштита, коришћење, унапређивање и управљање Обавеза плаћања, пореза и других дажбина утврђује
добрима од општег интереса остварују се под условима се према економокој онази обвезнвжа.-
и на начин утврђен законом.
Закон, други пропис или општи а>кт којим се ства-
Законом се уређује плаћање накнаде за коришћење рају обавезе за буџет не може се донети ако гвретходно
добара од општег интереса и градског грађевинског зем- орган који' доноси одговарајући пропис, односно акт не
љишта. утврди да су за извршавање тих обавеза обезбеђена
средства.
Члан 61.
IV. ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ ОРБИЈЕ
Ррађанину се јамчи својмна на пољопривредно зем-
љиште и на друге непокретне и покретне ствари, а на Члан 70.
шу-ме и шумско земљиште у законом утврђеним грани-
цама. Права и дужности Републике Орбије врше Уставом
одређени републички органи.
6
1Слобсде и права човека и грађанина, једнакост пред
законом, самосталност и једнак положај предузећа и
других организација, основа су и мера овлашћења и
одговорности републичких органа.

петргшки сакорник ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

Члан 71. 10. бира и разрешава: председника и потпрецседаике
Народне окупштине; председника, потпредседнике и ми-
Репу&лички органи, у оквиру Уставом утврђених нистре у Влади; прецседрика и оудије Уставног оуда
права и дужности' Републике Србије, утврђују политику BpxoBiHoir суда и других судова; Републичког јавног ту-
доносе и извршавају з-акоие, друге прописе и опште акте, жиоца и јавне тужиоце; гувернера Народне банке ‘и
врше уставночоудску и судску заштиту уставности и за- друге функционере одређене законом;
конитости.
■lil. обавља контролу над радом Владе и других ор-
Другим органима и организацијама у Републици гана и функционера одговорних Народној скуттштини,
Србији може се поверити извршавање закона и осталих у складу с Уставом и законом;
прописа и ОПШТИ1Х аката из оквира права и дужцости
Републике Србије, с тим што су републички Ојргани '12. даје амнестију за кривична дела;
одговорни за њихово извршавање.
13. обавља и друге послове у окладу с Уставом.

Члан 72. Члан 74.

»Република Срби$а уређује и обезбеђује: Народна окупштина има 250 народних посланика.
1. (сувереност, независност и територијалну целокуп- !Народни посланици се бирају на непосредиим избо-
ност Републике Србије и њен међународни положај и рима, TajiHMM гласањем.
односе с другим државама и међународним организа- Избор и пресганак мандата народних послани!ка и
цијама; образовање изборних јециница уређују се законом.

2. остваривање и заштиту слобода и права човека Члан 75.
и грађанина; уставност и закон-итост;
Народни посланици бирају се на четири године.
3. одбрану и безбедност Републике Србије и њених •Избори за нарсдне посланиже морају се одржати
грађана; мере за случај ванрецног стања; нао»касније 30 дана пре истека мандата народних посла-
ника којима мандат. истиче.
4. својинске и облигационе односе и заштиту свих Даном верификације мандата нових народних посла-
облика својине; правни положај предузећа и других ника престаје функција народних поолани1ка чији манцат
орга1низација, њихових удружења и комора; финансијски истиче.
систем; оистем у областима економских односа са ино- 1Народна скупштина може, у случају непосредае ратне
странством, тржишта, планирања, радних односа, заш- опасности или ратног стања, оцл|учити да се мандат
тите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и народних пооланика продужи док такво стање траје,
других облика социјалне сигурности, као и друге економ- односно док не буду створени услови за избор народних
ске и социјалне односе од општег интереса; посланика.

5. систем заштите и унапређивања животне средине; Члан 76.
заштиту и унапређивање биљног и животињског света;
Народни посланик представља грађане изборне је-
6. систем у областима здравства, социјалне заштите, динице у којој је изабран.
борачке и инвалидске заштите, друштвене бриге о деци и
омладинм, образовања, културе и заштите културних Члан 77.
добара, физичке културе, друштвеног и јавног обаве-
штавања; Народни посланик ужива имунитет.
Нарсдни посланик не може бити позван на кривичну
7. систем јавних служби; одговорност, цритворен и‘ли кажњен за изражено миш-
8. контролу законитости раополагања средствима љење или’ давање гласа у Народној скупштини.
правних лица, финансијску ревизију јавних расхода и Народни посланик не може бити притворен без одо-
начин једи1нственог организовања ти<х послова; прикуп- брења Народне скупштине, осим ако je затечен у вршењу
љ^ање статистичких и других података од општег ин- кривичног дела за које је прописана казна затвора у тра-
тереса; јању дужем од пет година.
9. основне циљеве и правце привредног, научног, тех- Против ‘народног посланика који се позове на иму-
нолошког, демографског, регионалног и социјалног раз- нитет не може се, без одобрења Народне скупштине, по-
воја, развоја пољопривреде и села; организације и кори- кренути кривични поступак или други поступак у коме
шћења простора; политику и мере за усмеравање и се може изрећи казна затвора.
подстицање развоја, укључујући и развој недовољно •Народна скупштина може одлучити да се примени
развијених подручја; робне резерве; иму.нитет према народном посланику и ако се са$м на њега
10. финансирање осгваривања права и дужности нице позвао, кад је то потребно ради вршења његове
Републике Србије утврђених Уставом и законом; функције.
11. организацију, надлежност и рад републичких
органа; ЧлаН 78.
•12. друге односе од интереса за Републту. Србију
у окладу с Уставом. Народна скупштина бира председника и потпредсед-
Република Србија одржава везе са Орбима који живе нике из реда народних посланика, на четири године.
изван Републике Србцје, ради очувања њихоее нацио-
натне и културно-историјске самосвојјности. Председник представља Народну скупштину и врши
друге послове предвиђене Уставом, законом и пословни-
V. РЕПУБЛИЧКИ ОР1ГАНИ ком.

Народна скутшггина Председник Народне скупштине расписује изборе за
народне посламике и ва прецседаика Републике.

Члан 73. Члан 79.
Народна скупштијна састаје се обавезно у два редов-
Народна окупшпина: на заседања годишње.
1. ОДлучује о промени Устава; Прво редовно заседање почиње првог .радног да»на у
2. доноси законе, друге прописе и опште акте; марту, а друго редовно заседање почиње првог радног
'3 . доноси план развоја, просгорни план, буџет и дана у октобру. Редовно заседање не може трајати дуже

завршии' рач1у1н; од 90 дана.
4. у^врђује предлог одлуке о промени границе Репуб- Народна скупштина састаје се у ванредно заседање

ли»ке Србије; на захтев најмање трећине од укупног броја народних
5. утврђује територијалну органмзациоу у Ретгублици посланика или на захтев Владе, са унапред утврђеним
дневним редом.
Србифи;
•6. одлучује о рату и миру; Народна скупштина састаје се без позива у случају
7. ратификује међународне уговоре; проглашења ванредног стања на делу територијје Ре-
8. растЕи1сује републмЈчиси референдум; лублике Србије.
9. раописује републички јавни зајам и одлучује о
7
задуживању Републике Србмје;

ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА петргаки слборник

Члан 80. Члан 86.
Народна скупштина одлучује већином гласова на сед-
ници Koijoj присуствује већина од укупног броја народ- Председник Републике' се бира на непосредним из-
них посланика, ако Уставом није предвиђена посебна борима, тајним гласањем.
већина..
Право предлагања закона, других прописа и општих Мандат председника Републике траје пет година.
аката имаду Влада, оваки народни посланик, окупштина Исто лице може бити изабрано за председника Ре-
аутономне покрајине или најмање 15.000 бирача. публике нај|више д>ва пута.
Избор за председни.ка Републике мора се одржати
Члан 81. најкасније 30 дана пре истека мандата председника Ре-
Народна скупштина може одлучити да о појединим публике коме мандат истиче.
питањима из њене надлежности одлуку донесу лрађани 'Приликом ступања на дужност, председник Репуб-
републичким референдумом«. • лике пред Народном скупштином полаже заклетву која
Народна скупштина дужна је да одлучи о захтеву гласи:
за 'расписивање републичког референдума који поднесе „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очу-
најмање 100.000 бирача. вању суверености ич целине територије Републике Ср-
бије, остваривању људских и грађанских слобода и пра-
Члан 82. ва, поштовању и одбрани Устава и закона; очувању ми-
Народна скупштина уређује свој рад и организацију ра и благостања <ових .грађана Републике Србије и да ћу
и начин остваривања права и дужности народних по- савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
оланика. У случају непосредне ратне опасности или ратног
стања, мандат председника Републике продужава се док
Председник Републике такво стање траје, односно док се не створе услови за
избор председника Републике.
Члан 83. Председник Републике не може обављати другу јав-
ну функцију или професионалну делатност.
Председник Републике: Председник Реггублике ужива имунитет као народии
1. предлаже Народној скупштини кандидата за пред- •посланик. О имунитету председника Републике одлучује
седника Владе, пошто саслуша мишљење представника Народна скупштина.
већине у Народној скупштини;
2. предлаже Народној скупштини кандидате за пред- Члан 87.
седника и судије Уставног суда;
3. указом проглашава законе; •Председнику Републике престаје маадат пре истека
4. обавља послове из области односа Републике Ср- времена на које је биран у случају опозива или оставке,
бије са другим државама и међународним организаци-
јама, у складу са законом; Кад председник Републике поднесе оставку, он о
5. руководи оружаним снагама у миру и рату и на- томе обавештава јавност и председника Народне с*куп
родним отпором у рату; наређује општу и делимичну штине.
мобилизацију; организује припреме за одбрану у скл.аду
са законом; Даном подношења оставке председнику Републике
6. кад Народна скупштина није у могућности да се престаје мандат.
састане, по прибављеном мишљењу председника Владе,
утврђује постојање непосредне ратне опасности или про- Ако је председнику Републике престао мандат пре
глашава ратно стање; истека времена на 'ко|је је биран, дужност председника
7. по својој иницијативи или на предлог Владе, за Републике до избора новог председника Републике врши
време ра^ног стања или непосредне ратне опасности, до- председник Народне скупштине.
носи акте о питањима из надлежности Народне скуп-
штине, с тим што је дужан д,а их поднесе на потврду У случају престанка мандата председника Републике
Народној скупштини чим она буде у могућности да се пре у " ^ка времена на које је биран, избори за новог
састане. Актима донетим за време ратног стања могу се председника Републике морају се одржати у року од 60
ограничити поједине слободе и права човека и грађа- дана од дана престанка мандата председника Републике.
нина и изменити организација, састав и овлашћења Вла-
де и минисгг^рста1ва, судова и јавних тужилаштава; Ако је председник Републике из било ког разлога
8. на предлог Владе, када су на делу територи^е Ре- привремено спречен да врши своју функцију, замењује
публике Србије угрожени безбедност Републике Србије, га председник Народне скупштине.
слободе и права човека и лрађанина или рад државних
органа, проглашава ванредно стање и доноси акте за .Поступак избора и опозива председника Републике
предузимање мера које такве околности изискују, у уређује се законом.
складу с Уставом и законом;
9. даје помиловања; Члан 88.
10. додељује одликовања и признања утврђена за-
коном; Председник Републике одговоран је грађанима Ре-
11. образује стручне и друте службе за обављање публике Србије.
послона из своје надлежности;
12. обавља и друте послове у складу с Уставом. ■Кад Народна скупштина оцени да је председник Ре-
публике прекршио -Усгав^ покреће поступак за његов
Члан 84. опозив, ако се о томе изјасни две т.рећине од укупног
броја народних посланика.
Председник Републике указом проглашава закон у
року од седам дана од дана његовог усвајања у Народ- О опозиву председника Републике одлучује се не-
посредним 'И тајним изјашњавањем бирача. Председник
ној скупштини. У том року председник Републике може РепублЈИке је опозван ако за опозив гласа већина од
захтевати да Народна скупштина поново гласа о закону укупног броја бирача.

Председник Републике је дужан да прогласи понов© Ако бирачи не опозоцу председника Републике.. На-
изгласани закон у Народној окупштини. родна скупштина се распушта.

Члан 85. Члан 89.

Председник Републике може тражити од Владе да Председник Републике, на образложен предлог Вла-
изложи ставове о појединим питањима из њене надлеж- де, може одлучити да се Народна скупштина распусти
ности.
Распуштањем Народне скупштине престаје мандат
Владе.

У случају распуштања Народне скупштине, избори
за нову Народну скупштину морају се одржати^у року
од 60 дана од дана њеног распуштања.

Народна скупштина не може се распустити за време
ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног
стања.

8

петргшки сдборник ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

Влада акте председника Републике, решавају у управним ства-
рима, врше управн-и надзор и обављају друте управне по-

Члан 90. слове утврђене законом.

Влада: Министарства су самостална у вршењу Уставом и за-
1. води политику Републике СрбиЈје и извршава за- коном одређених надлежности.
коне, друге прописе и опште акте Народае скупштине,
у складу с Уставом; За обављање одређених Послова државне управе об-
2. доноои уредбе, одлуке и друге акте за изврша- разују се органи управе у саставу министарства, а за вр-
-вање закона; шење стручних послова образују се посебне организа-
3. предлаже план развоја, просторни план, буџет и цИ®«
завршни рачун;
4. -предла-же законе, друге прописе и опште акте; ЗакоиоМЈ се уређује организација -и надлежност мини-
5. утврђује начела! за унутрашњу <организаци1ју ми- старстава, органа управе у њиховом саставу и посебних
■нистарстава и други-х органа управе -и посебних органи- организација.

Одређена управна овлашћења з'ако1Н01м се могу пове-
рити цредузећима <и доутш® ‘организацијама.

зација; поставЉа и разрешава функционере у министар- Судови и јавна тужилаштва
ствима и посебним организацијама;

6. усмерава и усклађује рад> министарстава и по- Члан 95.

себних организација;

7. врши надзор над радом министарстава и посебних Судови штите слободе и ирава прађана, законом утвр-

организација; поништава или укида њихове прописе ко- ђена права и (интересе правних субјеката и обезбеђују
ји су у супротности -са законом или прописом који је она уставност и законитост.

донела;

8. даје мишљења о предлогу закона и другог про- Члан 96.

писа ил-и општег акта који је Народној скупштини под- Судови оу самостаљни ,и незавиони у овом раду и суде

нео други предлагач; на основу Устава, закона и других општих аката.

9. образује стручне и друге службе за своде потребе Himko ко учествује у суђењу не може бити позван на

10. обавља и друге послове у складу с Уетавом и з*а одговорност за мшпљење дато пршвиком доношења суд-

коном. ске од-луке, а у поступку покренутом због 'Кривичног де-

ла учињеног у вршењу судијске функције не може би-

Члан 91. ти притворен без одобрења Народне скупштине.

Владу сачињавају председник, потпредседници и ми-

нистри. Члан 97.

Ако су председник и потпредседници Владе или м»и- Расправљање прод, судом: је јавно.
нистри изабрани из реда народних посланика, за.држа- Ради чув!ања тајне, заштите морала, интереса мало-
вају мандат народних посланика. летника и!ли заштите других општих интереса, законом се
одређује у којим се случајевима у расправи може -искљу-
Организација и начин рада и одлучивања Владе уре- чити јавност.
ђују се законом и пословником.

Председник, пртпредседници и министри уживају

имунитет као народни посланици. О имунитету председ- Чл-ан 98.
ника и потпредседника Владе и министра одлучује Влада.
Суд суди у већу.

Члан 92. Законом се може одродити да у одређеним стварима
Кандидат за председника Владе износи пред Народ- суди судцја појединац.

ном скупштином свој. програм и предлаже састав Владе. Члан 99.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала ве-
У суђењу учествују судије -и судије поротиици, на
ћина од укупног броја народних посланика. начин утврђен законом.
После сваког -конституисања новоизабране Народне
Законом се може прописати да у одређеним судовима
скупштине бира се и Влада. и у одређеиим стварима суде oaiMo судцје.

Члан 93. Члан 100.
'Судија не може рбављати службу 'или посао који су
Влада и сваки њен члан за свој рад одговарајју На- законом утврђени као неспофиви qa судијском функци-
родној скупштини. јом.

Народна скупштина <може изгласати неповерење Члан 101.
Влади или поједином њеном члану.
Судијска функција је стална.
Предлог за изгласавање неповерења Влади или по- Судаби престаје судијска функција кад то сам за-
једином њеном члану може поднети најмање 20 »народ- тражи или кад иопуни услове за старосну пензију утвр-
них посланика. ђене законом.
»Судија не -може бити против своје воље разрешен
Гласању о неповерењу Влади може се приступити дужности, осим. кад је осуђен за кривично дело на безу-
тек после три дана од дана подношења предлога за из- словну казну затвора од н!ај:Мање шест месеци 1или за
гласавање неповерења. кажњиво дело које га чјини неподобни1М за вршење су-
дијске функције, кад, 1нестручно и несавесно обавља су-
Влада .може постаеит.и питање овог поверења у На- дијску функци(ју 1или кад трајно изгуби радну способ-
родној скупштини. , ност за вршење судајске функције.
Врховни суд, у склзду са законом, утврђује постојање
Председник Владе може предложити Народној скуп- разигога за престанак судијоке функције, однссно за раз-
штини разрешење појединих чланова Владе. решење судије, и о томе обавештава Народну скупштину.
Суд!и!ја iHe може бити премештен против своје воље.
Одлука о разрешењу Владе или појединог њеног чла-
на сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина од Члан 102.
укупног броја народних посланика.

Влада и сваки њен члан могу Народној скупштини
поднети оставку. Оставка или разрешење од дужности
председника Владе повлачи оставку целе Владе.

Влада којој -је изгласано неповерење, која је под-
нела оставку или којој је престао мандат због распу-
штања Народне скупштине, ocrage на дужности до избора
нове Владе.

Чл ан 94. Организација, оснивање, надлежност и састав судо-
ва и поступак пред судовима уређују се законом.
Послове државне управе обављају министарства;
Министарсгва примеицују законе и доуге процисе и Врховни суд Србије је највиши суд у Републици Ср-
зпштехакте Народне скупштине и Владе, као и опште
бИ|ј1И.

9

ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА петргшки мворник

Члан 103. jiMx црава и дужности и пренети jiaj средства за те по-
слове.
Јавно тужилаштво ije самостални државни орган који
гони учиниоце кривичних и друпих законом оиређених Аутономној покрајини црипадају прихода утврђени
кажњивих дела и улаже правна средства ради заштите законом.
уставиосш и законитости.
Члан 110.
Јавно тужилаштво врши своју функцКју на основу Статут је теајвиши правни акт аутано!МЈне покрај|И1не
Устава <и- закона. кофим се, на оснсоу Устава, утврђују надлежносги ауто-
номне 'покрајине, избор, организација и рад њених орга-
Јавни тужилац не може бити позван на даговорност на и друга питања од интереса за аутономну покрајину.
за мишљење дато у вршењу тужилачке функције, а у
поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вр- Статут аутономне покрајине доноси њена скупштина,
шењу тужилачке функције не може бити притворен без уз претходну сагласност Народае скупштине.
одобрења Народне скупштине.
Послаиици у 'окупштини аутономие покрајине не могу
Члан 104. бити .пазвани иа одгаворност за изражено мишљење мјги
Оснивање, оргаиизација и надлвжност јавног тужада- д|авање гласа у скупштини аутономне покрајине. Исти
штва уређује се законом. имунитет уживају чљанови извршног већа.
Републички јавни тужилац врши функцију јавног
тужилаштва у охвиру права .и дужности Републике Ср- Члан 111.
бијје.
Органи аутономне покрајине су окупштина, извршно
Члан 105. веће и органи .уцраве.
Јавни тужилац немже обављати службу или посао
законом. утврђен као неспоЈив оа његовом функцијом.; Скушитину аутономне покрајине чине посланици иза-
брани на 'непосредаим изборима, тајним гласањем.
Члан( 106.
Функција ј1авног тужиоца је стална. Ј|авном тужиоцу Члан 112.
не може престати функција нити може бити против своје
вол>е разрешен дужности, iochm у случајевима предаиђе- Ако орган аутономне покрајине, и поред упозорења
ним за судију» 'На начмн утврђен законом. одговарајућег републичког органа, не извршава одлуку
ил1И општи <акт аутономне покрајине, републички орган
може иепосредао абезбедити његово извршавање.

Народна банка Општина

Члан 107. Чл-ан 113.
'Репу1биии1Ка- Србиј:а има Народау банку.
Статус, организација, уцрављање и пословање Народ- Општина, цреко својих органа, у окладу са законом:
не банке уређују се закон1ом.
1. доноои -цраграм |развој»а, урбанистички план, бу-
VI. ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА џет и завршни рачун; .

Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина 2. уређује >и обезбеђује обављање и развој комунал-
Косово и Метохија них деииатности;

Члан 108. 3. уређује и обезбеђује коришћење градског грађе-
винског земљишта и п*слоовн1о1г простора;
АутоноМне оокрајмне 10бразона1не су у складу са по-
4. стара се о изградњи, одржавању и коришћењу
себним iHa^MOfHiauiHHM, !историјски1м, културним и друлим локалних путева и улица и других јавних објекаТа од
огпптинског значаја;
својств1И1ма њихових подручј а.
5. стара се о задавољавању одређених потреба гра-
Г|рађан1и iy аутонамној покрајини самостално оствару- ђана у областима: културе; образовања; здравствене и
социјалне. заштите; друштвене бриге о деци; физичке
ју орава ;и испуњавају дужности утцрђене Уставом и за- културе; јавног обавештавања; занатства, туризма и уго-
стиггељства; заштите и унапређивања животне средине,
коном. ' ' и у другим областима од непоОредног инггереса за грађане;

Терито»ри1ја аутономне покрајине утврђује се законом. 6. извршава законе, друге прописе и опште акте Ре-
публике Србије чије извршавање је поверено општини:
Чл1ан! 109. збезбеђује извршавање прописа и општих аката општине;

Аутономна покрајина, преко свој-и/х органа: 7. образује 'Органе, орга1низаци|је и службе за потребе
1. доноси црограм пјри!в>ре!даог, научног, технолошког, општине и уређује њихову организацију и рад;
демЈографског, регионалног и социј1алног развоја, .развоја
пољацривреде <и села, у складу са планом разваја Репу- 8. обавља и друге послове утврђене Уставом и зако-
6л1ике Србије, ih утв|рђује мејре за његово справођење; ном, као и статутом општине.
2. доноси буџет 'in. завјршни; рачун;
3. доноси одлуке и опште акте, у складу са Уставом Систем локалне самоуправе уређује се законом.
и законом, iKoijiHiMa уређује поједајна питања од »интереоа Република Србијја може законом поверити в;ршење
за гЈрађане iy аутоно;м|ној naapajiMHM у 1Областима: културе; појединих послова одређеној општини и пренети јој
образовања; службене употребе језика in пиома народао- средства за те послове.
сти; јавног обавештавања; здра&ствене и социј'ашне за-
Члан 114.
штите; друштвене бриге о деци; заштите и унапређивања За сбављање Уставом и 31акон|ом утврђених послова,
животне средине; урбанизма, и у другим областима утвр- 01ПШТИНИ припадаау прихода утврђени заканом.
ђеним законамЈ; За задовољавање потреба грађана у општини средства
се могу прикупљати на основу непоцредног изјашњавања
4. извршава законе, друге прописе <и опште акте Ре- грађана, у складу оа законом.
публике Србије чије је извршавање поверено ортнима
аутономне 1покрај1и1не >и доноси прописе за њихово mBip- Члан 115.
шавање кад је то законом. продвиђено; 1обезбеђује извр-
шавање покрајинских одлука и општих аката; Оштина има статут којиМ се, на основу Устава
и закона, уређују послови општине и црганизација и рад
5. образује органе, 1организацЦје и елужбе 'аутонамне органа општине, као и друга питања од интереса за оп-
зокрајине и уређује њихову организацију и рад; штину.

6. :обавља 1И друге послове утврђене Уставом и зако- Статут доноси скупштиНа општине.
ном, као и статутам 1аутономне покрај-ине.

Република Србија адоже заканам поверити аутаном-
нај покрај1И)ни вршење инаједанијх послова *из- оквира сво-

10

петргшки слборник ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА

Члан 116. Члан 124.
О пословима оггштине грађани одлучују референду- Против решења и других појединачних аката суд-
мом и цреко, својих представника у акупштини опигпине. ских, управних и других државних органа, као и про-
Скупштину општине чине одборници изабрани на не- тив такВих аката органа и организеција к°Је врше јавна
ггосредним изборима, тајним тлаоањем. овлашћења, донесених у црвом степену, може се изја-
вити жалба надлежном органу.
Члан 117. Законом се, изузетно, у одређеним случацевима, може
Законом се подедина општина може утврдити као искључити жалба, ако je на други начин обезбеђена
прад на чијрј територцји се образују две или више заштита права и законитости.
градских општина. О законитости коначних појединачних аката кодима
Статутом града одређује се које послове општине државни органи и организације ккхје врше јавна овлаш-
врпги град, а које градека општина. ћења решавају о правима или обавезама, одлучује суд
у управном спору, ако за одоеђену ствар није законом
Град Београд предвиђена друга судска заштита.
Само се законом може, изузетно, у одређеним врстама
Члан 118. управних ствари, искључити управни опор.

Град Београд обавља послове општине утврђене Ус- Уставни суд
тавом и послове које му Република законом повери из
оквира својих права и дужности., Члан 125.
Уставни суд одлучује р:
Територија града Београда утврђује се законом.
Граду Београду припадају приходи утврђени зако- 1. сагласности закона, статута аутономних покрајина,
ном, као и аредства за обављање поверених послова из других прописа и општих аката с Уставом;
оквира права и дужности Републике Србије.
Град Београд има статут којим се одређује које по- 2. оаглаоности прогтиса и општих аката републичких
слове општине врши прад Београд, а које градска органа са законом;
општина у његовом саставу и уређују организација и
рад органа Града, као 'и друга питања од интереса за 3. сагласности свих осталих гцрописа, колективних
град Београд.
Статут града Београда доноси Скупштин1а града Бео- уговора као општих акагга и других општих аката оа
града. законом и другим републичким прописом;
Скупштину града Београда чине одборници изабрани
на непосредним изборима, тајним гласањем. 4. сукобу надлежности између судова и других ор-
тана;
VII. ЈЕМСТВА УСТАВНОСТИ
5. сагласности статута или другог општег акта поли-
Уставност и законитост
тичке странке или друге политичке организације ć Уста-
Члан 119. вом и заионом; 1’
Заксн, статут аутономне покЈрајине, други пропис или
општи акт мора бити оатласан с Уставом. 6. З1абрани рада политичке странке или друге поли-
Пропис и други општи акт републичког органа мора тичке организације;
бити сагласан са ‘законом.
Сваки други пропис и општи ,акт мора бигги сагласан 7. избцрним споровима који нису у надлежности су-
са законом и осталим |републичким прописима.
дова или других државних органа.
Члан 120.
Закон, други пропис или општи акт ступа ва снагу Уставни суд оцењује уставност закона и уставност и
најраније осмог дана од дана обџављивања, осим ако,
из нароЧито оправданих разлога, није предвиђено ца законитост црописа и других опиггих аката ко^и ;су пре-
раније ступи на снагу.
стали да важе, ако од престанка важења до покретања
Члан 121.
поступка није протекло више од једне године.
Закон, други пропис или општи акт не може имати
повратно дејство. Члан 126.
Уставни суд има девет судија.
CaiMO се законом мбже одредити да поједине његове Функција судије Уетавног суда је стална.
одредбе, ако то захтева општи интерес утврђен у пос- Председник Уставног суда бира се из реда судија на
тупку доношења закона, имају повратно дејство. пет година и не може поново бити биран на исгу функ-
цију.
Кажњива дела утврђују се и казне за њих се изричу
према закону, односно према другом пропису који је Судифа Уставног суда не може bipihhth другу јавну
важио у време извршења дела, осим ако је нови закон. функцију или професионалну делатност.
односно пропис блажи за учиниоца.
Суд1И1Ја Уставног суда ужива имунитет као и народни
Члан 122. посланик.
Државни органи и организације које врше јавна
овлашћења могу у појединачним стварима решавати о О имунитету судије Уставног суда одлучује Уставни
правима и обавезама грађана или, на основу. закона, при- суд.
мењивати мере принуде и ограничења, само у законом
прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да Члан 127.
брами своја права и интересе и да против донесеног акта Судији Уставног суда престаје функција кад то сам
изјави жалбу, односно употреби друго законом предви-
ђено правно средегво. затражи или кад испуни услове за остваривање права
на староону пензију. Судија Уставног суда се .разрешава
Члан 123. дужности кад буде ооуђен за кривичио дело на безус-
Незнање језика на коме се води поступак не сме ловну казну затвора или кад трајно изгуби апособност
бити сметња за остваривање права и интереса грађанмна. за В|ршење функције судије Уставног суда.
Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом
или другим државним органом или оргагшзацијом која Уставни суд обавештава Народну скупштину о посто-
у вршењу јавних овлашћења решава о његовим правима јању разлога за престанак функције. однОсно за разпе-
и дужностима употребљава свој језик и да се у том шење судије Уставнрг суда.
поступку упознаје са чињеницама на свом језику.
Уставни суд, може одлучИти да судија Уставног суда
против кога је ггокренут кривични поступак не врши
дужност док тајј поступак траје.

Ч!лан 128.

Свако може дати иницијативу за покретање поступка
за оцењивање уставности и законитости.

ПОстуггак пред Уставним судом покређу државни ор-
гани, а друпи. органи и организације могу га покренути
кад оцене да су им права и интереси непосредно гговре-
ђени актом чија се уставн’ост и законитост оспорава.

Уставни суд може и сам покренути поступак
оцењива1ње уставности и законитости.

ЧЛан 129.
Уставни суц рдлучује већином гласова судија.
|Одлука Уставног суда је општеобавезна и извршна

ПРЕ И ИЗНАД СВЕГА ПСТРГШКИ САБОРНИК

'У случају гтотребе, извршоње одлуке Уставног оуда Адам Пуслојић
обезјбеђује Влода.
СЕОБНИ КАТРЕНИ
Члан 130.
КОД Уставни суд утврди да закон, статут аутономне ЗА ЦРЊАНСКОГ
покрајјине, друпи nponmc или општи акт није у сагла-
сности с Уставом, тај закон, статут аутономне покра-
јине, друпи пропис или оошти акт престаје да важм
даном објављипања одлуке Уставног суда.
Кад Уставни суд утврди да пропис или други општи
акт републичког органа или друпи пропис или општи акт
није у саглаоности са законом, гај прогтис или општи акт
престаје да важи даном обј авевивања одлуке Уставног
суда.

Члан ili3H.
Поступак пред Уставним судом и тфавно дејство
његових одлука уређују се законом.
Уставни суд уређује овоју организат^ју.

Промена Устава Ја сам Србија, ја сам сеоба
И мој гнев иде увис, к богу.
Члан ,132. Не могу умрети, ту, не могу
Предлог за промену Устава може поднети најмање У сјају твог лика, ока оба.
100.000 бирача, најмање 50 народних послан1И1ка, председ-
ник, Републике и Влода. Сеобе старе, сеобе нове
О предлопу за промену Устава одлучује Народна Зидове руше, кидају окове.
с-купштиЈна двотрећинском већином од укупног броја Понад снова закивају снове
народ-них • посла1ника. За главе на коцу као основе.

Члан 133. Сеобе нове, сеобе старе
Као прастаре ране крваре.
Народна скупштина усваја акт о промени Устава Иконе нам дају за дарове
двотрећЈинском већином од укупног броја народних посла- И нове завете, за синове.
ника и сташва га на републич1ки референдум ради пот->
врђивања. Ево вам и мене! Као кад
Тестија се нагне и пада
Акт о промени Лггава сматра се коначно уовојеним И истекне сва лепота света:
ако се за њега на републичком референдуму изјасии Икона сеоба, лик детета.
више од. половине укупног . броја ‘биграча.
Ова песма прочитана је 10. јуна 1990. год. на свечаној ака-
Акт о промени Устава проГл ашав.а Народна скуп- демији организованој поводом 300. годишњице Велике сеобе
штина. Срба под Арсенијем III Чарнојевићем.

Чла(н 134. Академија је одржана у порти Храма Свете Тројице у Параћ-
ину у организацији Општинске конференције ССРН и Свештенст-
За спровођење цромене Устава доноси се уставни ва храма Свете Тројице.
закон.

Уставни закон доноси Народна окупштина двотре-
ћинском већином од .укупног броја народних посланика.

УставјНи закон за спровођење промене Устава прогига-
шава Народна окупштина.

Уставни закон ступа на снагу истовремено с проме-
ном Устава.

VIII. ОДНОС П1РЕМА УС.ТАВУ СОЦШАЛ1ИСТИЧКЕ
ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Члан 135.

Права и дужности које Република Србија, која је
у саставу Социј алистичке Федеративне Републике Југо-
славије, има по овом ;уставу, а који се према савезном
уставу остварују у федерацији, оствариваће се у складу
са савезним уставом.

Код се актима органа федерације или актима органа
друге републике, противно правима и дужностима које
она има по Уставу Социд алистичке Федеративне Репуб-
лике Ј,угославије, нарушава равноправност Републике/
Србије или се на други начин угрожавају њени интереси.
а цри томе није обезбеђена компензација, републички
органи доносе акте ради заштите интереса Републике
Србије.

IX. ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 136.
Овај устав ступа на онагу даном проглашења.

12

ПСТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

Јеремија Д. Митровић Србије; а у „Даници“ за 1828 годину нала-
зи се списак села крајева отргнутих од Ср-
ЋУПРИСКИ ОКРУГ бије. Ту се налазе и села Ћуприске и Па-
раћинске нахије, сједињених 1833 године.
ДО 1833 ГОДИНЕ С обзиром на број села, Ћуприска нахија,
иако увећана, ишла је међу најмање нахи-
После другог устанка границе кнеже- је кнежевине Србије.
вине Србије биле су знатно уже од грани-
ца Карађорђеве Србије признатих осмим Јужну јо.ј границу чини. Јовановачка
чланом Букурешког мира од 1812 године. Река више Параћина, на север иде до ис-
Читавих шест нахија Карађорђеве Србије под Свилајнца, са истока је затвара венац
не беху у саставу Србије кнеза Милоша. Кучајских Планина, а западна јој граница
За све време своје дипломатске акције да иде Великом Моравом. У том издуженом
Порта призна права Србији, датих јој Бу- оквиру налазила се ова насеља: Јовац,
курешким миром, кнез Милош је увек на- Рамново, Сињи Вир, Врпчани, Жировница,
стојавао да се одобри и присаједињење
оних шест отргнутих нахија. Али, ма да је Стубица, Сење, Иванковац, Бигреница,
1830 године кнез Милош добио тако жељ- Паљани; Кованица, Горња Ресавица, До-
но очекиван Султанов хатишериф о при- ња Ресавица, Језеро, Жидиље, Стење-
знању права Србији на основу Осмог чла- вац, Двориште, Јеловац, Стромоцтен, Па-
на Букурешког мира, ма да је добио и бе- њевац, Липовица, Сладаја, Милића, Лом-
рат о наследном кнежевском Рраву' за сво- ница, Буковац, Грабовица, Плажане, Су-
ју породицу — ипак шест нахија остадо- ботица, Роанда, Купиново, Седларе, Про-
ше и даље изван граница Србије. шинац, Бобова, Витежево,( Дубница, Сви-
лајнац, Бусари, Луковица, Црквенац, Ду-
Као и другде у турском царству, тако бље, Гложани, Златенац, Брестје, Војска,
и у ових шест нахија зулум је био несно- Радошин, Дубока, Рајкинац, Гладна, Гло-
сан. се народ. побуни 1833 године у говац, Велики Поповићи, Мали Поповићи,
жељи да се ослободи ропства. Милош ис- Дражмировац, Влашка, Супска, Крушар,
користи Портину заузетост на другој стра- Исакова, Мућава, Бирине, Белајке, Војник,
ни, те и без њеног одобрења присаједини Балајнац, Трућевац, Витанци, Богава, Ме-
побуњене крајеве својој кнежевини. Пор- двеђа, Брестово, Тропоње, Јасеново, Гра-
ту обавести да је тако морало бити ради бовац, Ћириковац и Врлан. — Затим села
очувања реда и мира у царству. Порта, придодата 1833 године: Чепури, Бати-
стављена пред свршен чин, ,а да се и на нац, Мириловац, Главица, Текија, Горње
овој страни не би заплитала, исте године Видово, Доње Видово, Шавац, Лебина,
пошаље званичан акт о признању већ из- Крежбинац,. Бусиловац, Ратари, Сикирица,
вршеног присаједињења шест нахија. Кошеви, Голубовац, Плана, Лешје, Доња
Мутница, Горња Мутница, Клачевица, Бу-
Између ових шест нахија била је и љани, Извор, Шалудовац, Забрега, Попо-
Параћинска нахија. Она је имала две кне- вац, Бошњани, Давидовац и Дреновац. —
жине: ражањску и параћинску. Приликом Свега 99 села и две вароши: Ћуприја ц
присаједињења, Параћинска кнежина при- Параћин.
додата је Ћуприској нахији са својих 28
села. Тако је Ћуприска нахија 1833 годи- Док су остале нахије кнежевине Ср-
не увећана за једну кнежину. бије биле подељене на мање администра-
тивне јединице, кнежине, Ћуприска нахи-
Обим и географија Ћуприске нахије ја је остала једноставна, као једна кнежи-
на. Као кнежина звала се .Ресава, по реци
У Вуковој „Даници“ за 1827 годину која кроз њу протиче.
налази се списак села, исписаних из хара-
чког тефтера 1822 године, целе кнежевине Површина Ћуприске ■ нахије нагнута
је к западу, стога све њене реке теку у Ве-
лику Мораву. Источни јој је део виши и
постепено силази у долину Мораве. Узви-
шења Ћуприске нахије су последњи из-
данци планина Источне Србије, стога их

13

ВРЕМЕ ПРОШЛО neiPVUJKH САБОРНИК

нема тако високих. Као највиша истиче се Полуострва са Азијом. Са овдквим усло-
планина Бељаница. После ње долазе узви- вима за живот предели око Мораве вазда
шења: Летовиште, Шиљати Врх и Сисевац, су привлачили нове досељенике, нарочито
затим каменита коса више Лешја Баба. од почетка развијања земљорадње и тр-
Врх Маћија је на десној, врх Пасторак на говине.
левој страни Ресаве, међу којима се нала-
зи манастир Манасија. Јужно од Свилајн- Први становници овога краја, за које
ца уздиже се Хум (у народу ,,Ум“), који ми знамо и о њима можемо нешто више
допире до Мораве према Багрдану и ту јој
сасвим сужава долину. да кажемо, били су Трачани. Становници

Између ових узвишења и коса.проти- између Велике Мораве и Тимока звали су
че неколико река. Највећа је Ресава, која се Трибали. Главно занимање било им је
делом извире испод Бељанице као Ресава, сточарство.
а делом у месту Крајишту као Ресавица.
Оба крака се састају код села Дворишта. Док се на југу БалканскОг Полуостр-
Одатле Ресава тече према Свилајнцу, ис-
'дтод кога се слива у Велику Мораву. Рава- ва развијала грчка култура, стварале но-
нЦца тече од манастира Раванице, пролази ве државе и државице, водили велики ра-
кр<ђз Ћуприју и утиче у Мораву. Црница, тови, док се на западу дизала моћ Римља-
прејнего ли испод Параћина уђе у Мораву, на, дотле је у овим крајевима било мирно,
приЈма речицу Грзу. — Треба поменути без великих потреса и догађаја. Први ва-
јоњЦи поток Немању, који се близу Ћу- жнији догађај, који је нама познат, био је
приј!е слива у Раваницу. У њему се некада, долазак Келта у IV веку пре Христа. Келти
по н^родној причи, окупао неки болестан су дошли преко Панонске Низије, прешли
Нем^њић и одмах је оздравио. Интере- су, један део, Саву и Дунав и пошли уз
сатнб) је, затим, да околина Ћуприје има и Мораву. У долини Мораве нађу погодно
једну понорницу. То је речица Брезовица, земљиште за живот, те се. ту настане, суз-
бивши староседеоце лево и десно у брдо-
у исргочном крају. Тече кроз истоимено по- вите пределе.
ље /и у њему се најзад губи понирући.
Овај догађај био је локалног карак-
Ћуприска нахија не оскудева ни у тера, без већих последица. Али, тек што
равницама, погодним за обрађивање. Ре- су се Келти населили поред ^Аораве, на за-
сава има своју долину, поред Грзе је Ко- падној страни Балканског Полуострва по-
лајна, код села Стењевца је Дворишка јави се нов народ, борбен и освајачки. То
Равница, веома родна; напослетку је нај- су били Римљани, којима Апенинско По-
важнија МоравсКа Долина, која је знатно луострво беше мало, те се упутише и на
проширена код Свилајнца и Ћуприје, где Балканско. Римљани су заратили прво са
су Турци некада сејали пиринач, што су Илирима. Ова је борба, кад јаче кад сла-
доскора сведочили канали за наводња- бије, трајала кроз два и више века. Тек
вање. Октавијан коначно покори Илире и допре
до Велике Мораве. Истина, док су на запа-
Околина Ћуприје до XII века ду Илири страдали у рату са Римљанима,
Трачани су још били у миру. Међутим,
Ма да околина Ћуприје, управо крај њима с југа дође непријатељ. Кад су Ри-
северно од ње, посматран са каквог узви-
шења, личи на динарски карст, ипак он то мљани освојили Грчку, пут'преко Македо-
није у толикој мери, јер се голет ограни- није за Мезију био им је отворен. Ипак
чава само на извесним вишим местима. њихово напредовање ка саверу није било
Остали предели су или плодне долине тако брзо, јер тек око 15 година пре Хри-
или благе косе и повијарци, погодни за ста Римљани освојише крај између Мора-
насељавање и обрађивање. Уз то, овуда ве и Тимока, када и ћуприска околина по-
протиче Велика Морава, некада богата стаде римска-
водом и пловна; затим долином Мораве,
још од првих векова историје иде чувени Са доласком Римљана у наше крајеве
пут што спаја Европу преко Балканског настаје ново доба: Римљани су донели но-
ву културу, нову организацију, нову веру,
оно што је битно за једну друштвену за-
једницу. У освојеним крајевима појавише
се нова насеља и вароши, између којих

14

петрушки сдборник ВРЕМЕ ПРОШЛО

беху изграђени нови и постојани путеви. ни мост, први на овом месту. Почетком

Овим путевима кретала се војска, затим прошлог века налазили су се у Ћуприји

трговина. Подизале се разне грађевине за трагови „Трајановог“ града. Цар Трајан

државне потребе, прављени су мостови и је остао у живој успомени код нашег на-

исушивани. мочварни предели. Додуше, рода, много старина везује се за његово

римско освајање Балкана и пресађивање име и разне народне приче причају о ње-

њихове културе на ново земљиште беше му. Хореум Марги постојао је кроз неко-

узрок једној судбоносној појави по старо- лико векова. За време прве појаве хри-

седеоце. То је била романизација затече- шћанства и аријанствау нашим крајевима,

ног становништва. Илири, нарочито Тра- у Хореум-у Марги седео је аријански епи-

чани, нису имали моћи да се одупру рим- скоп. На црквеном сабору у Софији 343

ском утицају, стога су морали да подлег- године био је и епископ из. Хореум-а

ну. Делом су се били повукли у планинске Марги.

пределе, али временом римски језик и кул- У ово време моћ римске империје би-
тура ни тамо их не поштедеше. ла је много опала и сваким даном све ви-
ше је опадала. Још у III веку отпочели су
Околина Ћуприје и Параћина, па до- Готи да нападају на границе римског цар-
ле до Свилајнпа, припадала је Мезији ства. Они су прелазили преко Дунава, упа-
(доцније Горња Мезија, крај између Мо- дали у унутрашњост царевине и пљачка-
раве и Тимока). Она се налазила на глав ли.‘ Једном продру до Ниша, али их ту
ном римском путу, који i> спајао југ Бал- страшно потуче цар Клаудије (269 године).
Границе империје већ су јако биле уздр-
канског Полуострва са Панонијом и даље мане, унутра не беше снаге која би их до-
са осталом Европом. Тај пут; „виа мили- вела у првобитно стање. Сваким даном
тарис“, био је један од најглавнијих кому- опасност је расла. Кад 375 године нагрну-
никационих веза која је ишла уздуж По- ше Хуни, монголски народ из средње Ази-
луострва. Он је ишао десном обалом Мо- је, у Европу, границе Римске империје би-
раве, а свуда поред њега, где је требало и ле су већ разривене. Хуни су у више ма-
где је било погодно место, подизала су се хова упадали преко границе, отимајући и
нова насед>а, путничке станице, вароши и пустошећ.и по унутрашњости. Нарочито
тржишта. Овај пут помиње Тукидид још за време храброг Атиле у половини V ве-
,у V веку пре Христа,1 али тада је то био
можда само правац којим се ишло без од- ка Хуни опустошише царевину1. После
ређене сталне стазе. Сада, међутим, то је Хуна појавише се Авари. И они су задава,-
прави пут, изграђен на чврстој основи, са ли много брига Византији. Са њима су се
миљоказима и мостовима преко река. појавили и Словени, који се то време спу-
штаху из старе постојбине к Дунаву. Ава-
Из времена Римљана позната су нам ри у друштву са делом потчињених Сло-
два насеља у околини Ћуприје, једна вена доста дуго нападаху Византију, али
друмска станица и једна варош. Станица кад 626 године буду потучени под Цари-
је била на месту данашњег села Медвеђе, градом, више се не појавише јужно од Са-
и звала се „Идимум“. Варош, пак, то је ве и Дунава.
позната „Житница Мораве“ — „Хореум
Марги“, на месту данашње Ћуприје. Хо- За време овог насртања варвара на
реум Марги је кроз више векова била римско царство и Византију, свакако про-
главна варош за Горњу Мезију; у њој су паде и римски Хореум Марги, или је мо-
били магацини за оставу жита, од чега јој жда и даље бедно таворио.
је и име дошло; затим, ту је била ковни-
ца и главни депо оружја за сву околину. После пораза под Цариградом, Авари
Варош је била лепо уређена, снабдевена се повлаче са територије Византије, а онај
свим потребама. Улице су ишле на све че-

тири стране, секући се управно. На Мора-

ви поред вароши био је направљен каме-* 9 До 395 године Римско царство остаје у целини. Али

ове године цар Теодосије Велики п-одели га правцем Београд

х) Jireček, Die Heerstrasse von Belgrad na-ch Constantin - —Скадар на западни и источни део. Западни део брзо про-

?el und die Balkanpasse, 2. паде, а други под именЈОМ „Византија“ или „Ромејско цар-

ство“ остаде још на хиљаду година.

15

ВРЕМЕ ПРОШЛО петргшки саборник

део Словена у Панонији, раније Аварима О Србима источно од Велике Мораве

потчињен, остаје слободан. Као и остали имамо мало података до XII века. Како је

варвари, Словени су у прво време упадали овуда ишао главни пут према Цариграду,

у Византију ради пљачке. Али за време то је с времена на време пролазио овуда

цара Ираклија (610—641), када је он рато- покоји Европљанин, или пак то беху кр~

вао у Малој Азији и сву војску повукао са сташке војске. Путници су остављали бе-

Балканског Полуострва, Словени су у ве- лешке с путовања, у којима се налази по-

ликим масама отпочели прелазити на По- нешто и о нашим крајевима. Тих путнич-

луострво и ту се за увек насељавати. Сло- ких бележака има још из првих векова

вени су насељавали прво плодне речне до- после Христа, а доцније их има чешће. У

лине, затим погодне жупе, продирући све прво време данашња Источна Србија по-
даље и даље према Јадранском и Јегеј- миње се именом »silvae Bulgariae« или »silvae

ском Мору. Тада је насељена и долина Bulgarenmr« (бугарске шуме), „травовите

Мораве, крај око Ћуприје, где су посто- шуме“ и „шумовит пашњак"1. Доцније се

јале развалине Хореум-а Марги. Не само више говори о овоме крају.

овде,' већ по целом Балканском Полуостр- • 1172 године долином Мораве прошао

ву, Словени су наилазили на Многобројне је Хенрих Лав, идући с војском у Свету

рушевине, што је билодело и њихових Земљу. Његов пут описао је Арнолд из

РУку. Либека. У том Арнолдовом путопису има

Словени источне Србије у долини Мо- података и о нашим прецима.

раве остали су скоро век и по на миру, док Кад су крсташи дошли у Браничево,
се у Рашкој у VIII и IX веку образовала Арнолд каже за Србе (Серви); „ ... синови
прва српска држава, која ће ускоро доћи
у сукоб са једном исто тако новом држа- Белиала, одани пожудама грла и пути, као
вом. Та друга држава била је Бугарска. што им име каже; служе свакој нечистоћи,
Бугари су пореклом из Азије. Неко време а према каквоћи њихових места живе жи-
су живели у Јужној Русији, затим, после вотињски, те су дивљији од исте марве***1).
доласка Словена на Балканско Полуостр-
во, пређу иа десну обалу Дунава. На југ — Константин Јиричек у својој „Историји
допру до планине Балкана, западно им је Срба“ овако је препричао целу Арнолдову

граница била река Искар, источна Црно белешку о путу кроз наше крајеве до
Море. Бугара је било релативно мало, али Ниша:
будући борбени и организоваНи, лако по-
коре затечена словенска племена. Почет- „У Браничеву ступио је саски херцег
ком IX века на челу њихове државе беше са својом сјајном пратњом на земљиште
'храбри хан Крум, који знатно рашири Бу- византијске државе, дочекан по налогу
гарску на југ и запад. Бугари допру до Ко- царевом пријатељски од Грка. Када је он
лубаре (покорив целу данашњу нашу И- (крајем марта 1172) усред „бугарске шу-
сточну Србију). Том приликом и околина ме“ стигао пред град Равно (крсташки
Ћуприје уђе у састав бугарске државе. — Rabnel, Ravenelle) на ушћу Раванице у .Мора-
Бугарска се власт није задржала дуго за-
падио од Мораве, али области на истоку ву, садашњу Ћуприју, не хтедоше станов-
Мораве остале су у саставу БугарскЈе ско- ници, иако поданици грчког цара, пустити
ро два века. У другој половини X века Ви- херцега у град крај свих опомена његових
зантија поврати свој углед и своју. моћ, византијских пратилаца, па му чак не
али и опстанак младе српске и бугарске хтедоше дати ни путовође. Срби су, које
Арнолд овом приликом слика најружни-
државе дође у опасност. Пошто су при- јим бојама, гледали у великој гомили Не-
миле хришћанску веру од Византије, Ср- маца само савезнике и пријатеље Грка.
бија иЋугарска најзад буду и политички Херцег Хајнрих удари табор у близини, у
потчињене Византији. ВизантијсКа се једној другој долини крај бистрог потока
власт рашири скоро целим Балканским посред густог шипражја. Преко ноћ даде
запалити велике ватре и постави многе
страже. Око поноћи Срби, распоређени на

Полуострвом. Тако остаде скоро све до *) »Rad« Југословенске академије XLII, 105.
смрти цара Манојла 1180 године. Ј) »Rad« Југослрвенске академије XLUr 114.

16

петрушки сдборник ВРЕМЕ ПРОШЛО

четири групе, нападоше изненада са вели- меуна) да је „на међи отачаства мојега“.
ком виком и отровним стрелама, али их — Већи део ћуприске области припао је
крсташи, на броју 1200 људи, сузбише, а тада Мађарима.
један стрелац уби њихова вођу. Шта ви-
ше, идућег јутра када је сунце пробило Неколико година (1189) после Нема-
кроз густу маглу, видели су крсташи на њиних ратних успеха, прође долином Мо-
даљем маршу читав тај дан удаљене Србе раве немачки цар Фридрих Барбароса на
како лежећи вребају, али стигоше без ика- путу за Свету Земљу. Са овог похода о-
квих тешкоћа у Ниш, где Византинци хер- стао је путопис у коме се говори и о на-
цега опет свечано поздравише“2. шим крајевима, нарочито о дочеку Фри-
дриха од стране Немање и брата му Миро-
Из Арнолдових забележака видимо слава. — Путнцци су се са великом муком
неколико карактеристичних података за кретали кроз »«lvae Buhgaroum« једно због
крајеве на десној страни Велике Мораве.
— Наши преци у овим крајевима претста- рђавог пута, а друго због изненадних на-
вљају нам се као дивљаци и по животу и пада Срба. Цара су у Равну (Rabbinel) доче-
по понашању према странцима. Други ва-
жан податак јесте први помен града Рав- кали Немањини изасланици и понудили му
на у средњем веку. Крсташи га зову »Rab- сваку помоћ . У Нишу је цару био спре-
nel«; »Ravanelle«. То је наше средњевековно мљен свечан дочек.

Равно, које се подигло на рушевинама ста- И у овим путничким фелешкама гово-
рог Хореум-а Марги. Вероватно Равно су ри се о ризичном путовању кроз наше кра-
подигли Византинци после пропасти срп- јеве, где су биле честе заседе мештана.
ске и бугарске државе крајем X века. Сем Истина, у пределу источно од Мораве ни-
тога, могућно је постојање сталног. насе- је било никаквог уређења, да би се ко мо-
ља на месту римске вароши до појаве гра- гао кривити за такво стање. Ово је' био
да Равна. Како му драго, тек ми имамо пр- још крај око кога су се гложиле три држа-
ви помен нашег средњевековног Равна. ве: Србија, Бугарска и Мађарска; нарочи-
то ове две последње, чије су се власти че-
Ћуприска околина у нашој средњевеков- сто овде смењивале све до краја XIII века.
ној држави
1204 године поведе се четврти крста-
Победом код Пантина 1168 године над шки рат. Али крсташи уместо да оду у
својим братом Тихомиром, Немања је се- Свету Земљу, ударе на Цариград, освоје
би обезбедио српски престо, али још не га и ту на место Византије створе „Латин-
беше самостални владар, пошто је при- ско Царство.“ Ово царство било је нова
знавао врховну власт византиског цара опасност за балканске државе, нарочито
Манојла. Али кад умре Манојло 1180 го- за Србију, у којој се после Немањине смр-
дине, не нађе му се достојан наследник,те ти Стеван и Вукан (по вери католик) за-
се Немањи указа повољна прилика да по- вадише око престола. Опасност беше још
веде агресивну политику према Византији. већа, што је нови цар у Цариграду имао
У друштву са угарским краљем Белом, Не- сигурног савезника у истоверном мађар-
мања зарати са Византијом 1183 године.
Уз то, и Бугари се подигоше на устанак. ском краљу.
Немања и Бела освоје све од Београда до 1215 године лћтински цар Хенрих и
Софије, сруше неколико градова и тако
доста умање територију Византије. Бугар- краљ Андрија позову у Ниш Стевана Не-
ску пак, наново оживелу, уреди и ојача Ка- мањића на заједнички састанак. Стеван по-
лојан. Али кад он умре 1207 године, уБу- сумња у своје суседе, те прво оде у сусрет
гарској настану раздори, те Мађари зау- Андрији. Састанак је био у Равну. Андри-
зму све до Равна, за које Стеван Првовен- ја се према Стевану показао сасвим прија-
чани каже у житију свога оца Немање (Си- тељски, а свечаност трајаше 12 дана. Сем
тога, владаоци дадоше један другоме бо-
гате поклоне. Стеван је добио од Андрије:
„скрлатну одећу, украшену драгим каме-
њем и бисером, пехар накићен разнобој-
ним камењем, дивне коње са златним узда-

2) К. Јиречек, Историја Срба I, 191.

17

ВРЕМЕ ПРОШЛО петргшкн сдборник

део Словена у Панонији, раније Аварима О Србима источно од Велике Мораве
потчињен, остаје слободан. Као и остали имамо мало података до XII века. Како је
варвари, Словени су у прво време упадали овуда ишао главни пут према Цариграду,
у Византију ради пљачке. Али за време то је с времена на време пролазио овуда
цара Ираклија (610—641), када је он рато- покоји Европљанин, или пак то беху кр-
вао у Малој Азији и сву војску повукао са сташке војске. Путници су остављали бе-
Балканског Полуострва, Словени су у ве- лешке с путовања, у којима се налази по-
ликим масама отпочели прелазити на По- нешто и о нашим крајевима. Тих путнич-
луострво и ту се за увек насељавати. Сло- ких бележака ,има још из првих векова
вени су насељавали прво плодне речне до- после Христа, а доцније их има чешће. У
лине, затим погодне жупе, продирући све прво време данашња Источна Србија по-
даље и даље према Јадранском и Јегеј- миње се именом »silvae Bulgariae« или »^ilvae
Bulg&rerum« (бугарске шуме), „травовите
ском Мору. Тада је насељена и долина шуме“ и „шумовит пашњак1'1. Доцније се
Мораве, крај око Ћуприје, где су посто- више говори о овоме крају.

јале развалине Хореум-а Марги. Не само 1172 године долином Мораве прошао
овде, већ по целом Балканском Полуостр- је Хенрих Лав, идући с војском у Свету
ву, Словени су наилазили на Многобројне Земљу. Његов пут описао је Арнолд из
рушевине, што је билодело и њихових Либека. У том Арнолдовом путопису има
података и о нашим прецима.
РУку.
Словени источне Србије у долини Мо- Кад су крсташи дошли у Браничево,
Арнолд каже за Србе (Серви): „ ... синови
раве остали су скоро век и по на миру, док Белиала, одани пожудама грла и пути, као
се у Рашкој у VIII и IX веку образовала што им име каже; служе свакој нечистоћи,
прва српска држава, која ће ускоро доћи а према каквоћи њихових места живе жи-
у сукоб са једном исто тако новом држа- вотињски, те су дивљији од исте марве1*1.
вом. Та друга држава била је Бугарска. — Константин Јиричек у својој „Историји
Бугари су пореклом из Азије. Неко време Срба“ овако је препричао целу Арнолдову
су живели у Јужној Русији, затим, после белешку о путу кроз -наше крајеве до
доласка Словена на Балканско Полуостр- Ниша:
во, прећу на десну обалу Дунава. На југ
допру до планине Балкана, западно им је „У Браничеву ступио је саски херцег
граница била река Искар, источна Црно са својом сјајном пратњом на земљиште
Море. Бугара је било релативно мало, али византијске државе, дочекан по налогу
будући борбени и организовани, лако по- царевом пријатељски од Грка. Када је он
коре затечена словенска племена. Почет- (крајем марта 1172) усред „бугарске шу-
ком IX века на челу њихове државе беше ме“ стигао пред град Равно (крсташки
храбри хан Крум, који знатно рашири Бу- Rabnel, Ravenelle) на ушћу Раванице у .Мора-
гарску на југ и запад. Бугари допру до Ко- ву, садашњу Ћуприју, не хтедоше станов-
лубаре (покорив целу данашњу нашу И- ници, иако поданици грчког цара, пустити
сточну Србију). Том приликом и околина херцега у град крај свих опомена његових
Ћуприје уђе у састав бугарске државе. — византијских пратилаца, па му чак не
Бугарска се власт није задржала дуго за- хтедоше дати ни путовође. Срби еу, које
падно од Мораве, али области на истоку Арнолд овом приликом слика најружни-
Мораве остале су у саставу БугарскС ско- јим бојама, гледали у великој гомили Не-
ро два века. У другој половини X века Ви- маца само савезнике и пријатеље Грка.
зантија поврати свој углед и своју моћ, Херцег Хајнрих удари табор у близини, у
али и опстанак младе српске и бугарске једној другој долини крај бистрог потока
посред густог шипражја. Преко ноћ даде
државе дође у опасност. Пошто су при- запалити велике ватре и постави многе
миле хришћанску веру од Византије, Ср- страже. Око поноћи Срби, распоређени на
бија и -Бугарска најзад буду и политички
потчињене Византији. ВизантијсКа се Ј) »Rad« Југословенске академије XLII, 105.
власт рашири скоро целим Балканским
Полуострвом. Тако остаде скоро све до Ј) »Rad« Југословенске академије XLLIr 114.
смрти цара Манојла 1180 године.

16

петргшки СДБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

четири групе, нападоше изненада са вели- меуна) да је „на међи отачаства мојега“.
ком виком и отровним стрелама, али их — Већи део ћуприске области припао је
крсташи, на броју 1200 људи, сузбише, а тада Мађарима.
један стрелац уби њихова вођу. Шта ви-
ше, идућег јутра када је сунце пробило Неколико година (1189) после Нема-
кроз густу маглу, видели су крсташи на њиних ратних успеха, прође долином Мо-
даљем маршу читав тај дан удаљене Србе раве немачки цар Фридрих Барбароса на
како лежећи вребају, али стигоше без ика- путу за Свету Земљу. Са овог похода о-
квих тешкоћа у Ниш, где Византинци хер- стао је путопис у коме се говори и о на-
цега опет свечано поздравише“2. шим крајевима, нарочито о дочеку Фри-
дриха од стране Немање и брата му Миро-
Из Арнолдових забележака видимо слава. — Путници су се са великом муком
неколико карактеристичних података за кретали кроз »s-ilvae Buhgaroum« једно због
крајеве на десној страни Велике Мораве.
— Наши преци у овим крајевима претста- рђавог пута, а друго због изненадних на-
вљају нам се као дивљаци и по животу и пада Срба. Цара су у Равну (Rabbinel) доче-
по понашању према странцима. Други ва-
жан податак јесте први помен града Рав- кали Немањини изасланици и понудили му
на у средњем веку. Крсташи га зову »Rab- сваку помоћ . У Нишу је цару био спре-
nel«, »Ravanelle«. То је наше средњевековно
Равно, које се подигло на рушевинама ста- мљен свечан дочек.
рог Хореум-а Марги. Вероватно Равно су И у овим путничким белешкама гово-
подигли Византинци после пропасти срп-
ске и бугарске државе крајем X века. Сем ри се о ризичном путовању кроз наше кра-
тога, могућно је постојање сталног. насе- јеве, где су биле честе заседе мештана.
ља на месту римске вароши до појаве гра- Истина, у пределу источно од Мораве ни-
да Равна. Како му драго, тек ми имамо пр- је било никаквог уређења, да би се ко мо-
ви помен нашег средњевековног Равна. гао кривити за такво стање. Ово је био
још крај око кога су се гложиле три држа-
Ћуприска околина у нашој средњевеков- ве: Србија, Бугарска и Мађарска; нарочи-
ној држави то ове две последње, чије су се власти че-
сто овде смењивале све до краја XIII века.
Победом код Пантина 1168 године над
својим братом Тихомиром, Немања је се- 1204 године поведе се четврти крста-
би обезбедио српски престо, али још не шки рат. Али крсташи уместо да оду у
беше самостални владар, пошто је при- Свету Земљу, ударе на Цариград, освоје
знавао врховну власт византиског цара га и ту на место Византије створе „Латин-
Манојла. Али кад умре Манојло 1180 го- ско Царство.1* Ово царство било је нова
дине, не нађе му се достојан наследник,те опасност за балканске државе, нарочито
се Немањи указа повољна прилика да по- за Србију, у којој се после Немањине смр-
веде агресивну политику према Византији. ти Стеван и Вукан (по вери католик) за-
У друштву са угарским краљем Белом, Не- вадише око престола. Опасност беше још
мања зарати са Византијом 1183 године. већа, што је нови цар у Цариграду имао
Уз то, и Бугари се подигоше на устанак. сигурног савезника у истоверном мађар-
Немања и Бела освоје све од Београда до
Софије, сруше неколико градова и тако ском краљу.
доста умање територију Византије. Бугар- 1215 године латински цар Хенрих и
ску пак, наново оживелу, уреди и ојача Ка-
лојан. Али кад он умре 1207 године, уБу- краљ Андрија позову у Ниш Стевана Не-
гарској настану раздори, те Мађари зау- мањића на заједнички састанак. Стеван по-
зму све до Равна, за које Стеван Првовен- сумња у своје суседе, те прво оде у сусрет
чани каже у житију свога оца Немање (Си- Андрији. Састанак је био у Равну. Андри-
ја се према Стевану показао сасвим прија-
тељски, а свечаност трајаше 12 дана. Сем
тога, владаоци дадоше један другоме бо-
гате поклоне. Стеван је добио од Андрије:
„скрлатну одећу, украшену драгим каме-
њем и бисером, пехар накићен разнобој-
ним камењем, дивне коње са златним узда-

2) К. Јиречек, Историја Срба I, 191.

17

ВРЕМЕ ПРОШЛО петрушки сдборник

ма и .друге животиње"1. Из Равна оба.се стари насип од Мораве на исток. Од мана-
владаоца крену за Ниш. стира, цркава и црквишта треба спомену-
ти поред Манасије и Раванице, „Миљков
Ниједан од српских краљева до Ми- Манастир“ на Морави више Свилајнца,
лутина не прошири своју земљу преко Мо- који је, по причи, подигао неки Миљко на
раве, тако крај око Равна и даље остаде старом црквишту; црквину у Миливи; ра-
„на међи“ и у туђој власти. Али, кад је на звалине старе цркве Тројице у селу Буков-
српском престолу седео крал> Милутин, цу више Манасије; цркву Свете Петке, по-
Србија доби'нов полет. Ратујући на југу дигнуту поКрај Грзе на старом црквишту;
и северу, Милутин пође и преко Мораве, и цркву Петрушу у селу Буљану на реци
освоји Браничево и допре до Видина. Та- Црници. Ту се налазио и стари град Пе-
ко су најзад, заједно са Равном, и ови срп-
ски крајеви ушли у састав средњевековне трус. У средњем веку околина око Петру-
српске државе. са звала се „Петрушка Област“. О овим
побројаним старинама нема писаних по-
За ове присаједињене крајеве настаде датака, али о Раваници и Манасији може-
ново време, нарочито када се појави са мо да кажемо коју реч више, јер нам је
југа опасност од Турака. Њима се стаде њихова историја довољно позната.
све више обраћати пажња. Кад Турци по-
чеше све јаче наваљивати, средиште срп- Раваница. — Рекли смо да је најездом
ске државе поче узмицати ка северу. На- Турака тежиште српске државе почело да
пусти се Скопље, остави се Призрен. Кнез се помера на север. Напуштене су старе
Лазар постави своју престоницу у Крушев српске престонице, остављене су славне
цу; Левач, Гружа, Рудник, Лепеница, на задужбине. Место Косова, Метохије и То-
истоку Ресава (крај испод Ћуприје) су плице појављују се Ресава, Левач и Гру-
крагјеви где се од сада подижу задужбине. жа. У Левчу се подижу задужбине, у Гру-
Нарочито за време владе деспота Стевана жи се подигоше градови Борач и Честин;
Лазаревића и Ђурђа Бранковића ови кра- у Лепеници Градац и Петровац; на Рудни-
јеви беху средиште државног и културног ку Островица. Кнез Лазар, још док се .срп-
живота. Поред задужбина, овде се поди- ска држава ширила и преко Косова, али
жу градови, нове вароши, владалачки дво- око чије се границе прибираше турска си-
рови, праве се нови Лтутеви за државне и ла, предвиђајући свакако скору несрећу,
народне потребе. — први подиже своју задужбину далеко
на север, у забаченој и шумовитој обла-.
Загледајмо само старе и још живе сти источно од Ћуприје, у области преко
споменике, који су нам најбољи сведоци које су раније само војске пролазиле. Та
некада развијеног живота у данашњој Ре- Лазарева задужбина је данашњи манастир
сави. Ту је дивно опевана Раваница, де- Раваница, чије је зидање опевала и народ-
спотски замак и манастир Ресава (доцније на песма. Манастир је подигнут 1381 годи-
Манасија), средиште српске учености и не и посвећен је Вазнесењу. Исте године
науке у XV веку до прбпасти. Затим, до- кнез Лазар је дао манастиру повељу на
лазе више градова и цркава, данас још у велики број околних и даљних села, а која
целости, у рушевинама или у живој на- је сачувана до данас. Оно што је за нас
родној успомени. најважније у тој повељи, то је списак села
околине Равна датих манастиру, што нам
На брдима Маћије и Пасторку поред омогућава ,да видимо које је од дана-
Манасије постоје и данас остаци старих
утврђења, ваљда претстража деспотском шњих села постојало још онда. И заиста,
замку и тврђави Манасији. На Баби више знатан је број села чија су имена иста и
Лешја налази се град (по предању) Орло- данас као пре 550 година. Ево списка тих
вића Павла. Стоји према граду Тодора од села: Буковица — данас Буковац, Бигре-
Сталаћа. Затим долази Чукар (или Град) ница, Жировница, „село“ Равни — Ћупри-
код села Мутнице и Качан (или Качар) код ја? — Исаково, Мукаве—Мућава, Горња
села Медвеђе, утврђење које народ везује и Доња Супска, Стањевци — Стењевац,
за старе Јелине, а преко кога води неки Даржмировац — Дражмировац, Горња и
Доња Глоговица — Глоговац, Балаин —
Ј) Јиречек, Историја Срба I, 216; IV, 38.

18

петрушки САБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

Балајнац, Поповци — Поповићи, Дубица у Параћину, посете их раванички калуђе-
— Дубница, Прошиновци — Прошинац, ри и даду им поклон: јагње, неколико гла-
Суботица (која је имала и трг) и Гложа- вица кисела купуса и мешину вина. Пут-
не.1 Кад овом броју додамо и број оста- ници су дуже разговарали са калуђерима3
лих села поменутих у повељи, види се да
је данашња Ресава у оно време била заи- По свему овоме види се да је Раваница би-
ста напредан крај, густо насељен, у чијем ла заиста оживела и напредна. •
једном селу налазимо и „трг“.
У XVII веку у Раваници се пишу књи-
Манастир је био ограђен зидом, на ге и оправљају се калуђерске ћелије. Тих
коме се уздизало 7 кула. 1391 године овде година Раваницу је посетио и патријарх
је пренето тело кнеза Лазара са Косова. Пајсије, последњи наш биограф1.
Лазарево предвиђање скоре катастрофе
брзо се обистинило, јер ево већ 1427 годи- Овај напредак Раванице био је пре-
не Турци ударају на Раваницу. Тада Су краћен ратом аустро-турским с краја XVII
Срби у друштву са Мађарима одбили Тур- века. Када оно патријарх Арсеније Чарно-
ке и спасли манастир. Али за кратко вре- јевић 1690 године пређе са многобројним
ме, јер 1438 године „изиде емир и расипа српским породицама у Аустрију, онда и ра-
град Раваницу“, каже један стари запис2i). ванички калуђери напусте манастир и по-
Треба споменути још једну ранију несрећу ђу испред Турака. Том приликом раванич-
Раванице: то је пожар 1398 године, који ки калуђери понесу са собом и тело кнеза
Лазара2. За неколико година тело кнеже-
је забележен такође у једном старом во ношено је од места до места, али 1697
запису1- године би донето у фрушкогорску Рава-
ницу—Врдник3, где се и данас налази.
Раваница је без сумње настрадала
приликом турских налета; али чести поме- После ове несреће раванички калуђе-
ни Раванице почетком новог века говоре ри су ишли у Москву да траже дозволу за
да је она брзо оправљена и процветала. — купљење милостиње4. Они су доцније би-
1568 године посетио ју је један странац, ли стално у вези са Русијом, одакле су и
који је пролазио овим крајем. То је чуве-
ни Вранчић, с ким је био и Пигафети, пу- књиге доносили.
тописац његовог пута. Он је, Пигафети, У поновном аустро-турском рату 1716
опширно описао Раваницу. — Има четири
куле около, доста срушене; али манастир —1718 године, мало опорављена, Равани-
је читав. Калуђери живе слободно и баве ца се опет запусти, беше много оштећена:
се својим пословима. Црква има и једно припрата срушена, ћелије разваљене- Али
звоно, које може да звони тихо, да се не
би чуло далеко. Кров цркве је од олова, за три године све се оправи, манастир
што значи да Турци нису скидали први оживи, у њему се отвори и школа, у којој
кров. Врата црквена су мраморна. У цркви ће се многи научити писмености. — За
је тело кнеза Лазара, коме се види изнад
покрова једна рука украшена рубинима. време „Кочине крајине“ Раваница је игра-
Црква је и унутра лепо очувана, са укра- ла видну улогу, била је логор српске вој-
сима и сликама Лазара, Стевана и разних ске. Зато јој се Турци бсвете, запаливши
светаца, па чак има слика и „грчких капе- је априла 1788 године. Али већ 1794 годи-
тана“2. — У белешкама с пута ДавидаУнг- не Раваница је била опет поправљена и
нада из 1593 године има такође помена о проради. У првом и другом устанку Ра-
Раваници. Док су се путници задржавали ваница је више пута рушена и паљена. Ми-
трополит Петар Јовановић лепо ју је
оправио, споља окречио и довео у ред.

Манасија. — Као што је кнез Лазар
подигао у Ресави један вечити спомен, та-
ко исто учинио је и његов син деспот Сте-

‘) Franja Miklošić, Monumenta serbica, 186. — Сем тога i) Павле Вујевић, Раваница — чланак у Народној Енци-
y једтј повељи деспота Ђурђа, поред других села, налавимо
и ова: Горња Мутница, Шалудовац, Буљани, Извор и Плана. клопедији Ст. Станојевића III, 621.

2) Љуба Стојановић, Стари српоки е запиои и натписи 2) Љуба Стојановић. Стари српеки запиеи и натипен
VI, 19968.
III, 5284.
i) Ibidem.
2) Rad С, 132. з) Љуб. Стојановић, Стари ерпеки записи и натписи
3) Rad СХП, 221.
III, 5289. i

4) Ibidem I, 1984.

19

ВРЕМЕ ПРОШЛО пегрушки САБОРНИК

ван Високи, подигавши у Ресави град и дариваној Лаври св. Атанасија у Св. Гори.

цркву Манасију. Ту се Параћин зове „трг Паракинов Брод“.

Манастир се налази на реци Ресави, Ова повеља је оштећеца, те се не зна из

више Деспотовца. У народу је познат под коЈе Је године. Други пут Параћин се по-
именом „Манасија“. Црква је посвећена миње 1398 године у повељи манахиње Ев-
св. Тројици. Зидање манастира започето геније дариваној истом манастиру. На тре-

је 1407 године. У цркви је деспот Стеван ћем месту Параћин се помиње у повељи

направио себи гробницу. Манасија је Ђурђа Бранковића од 1452 године, такође

управо град, утврђење. На зиду су куле, а дарованој Лаври св. Атанасија. Овде се

унутра: црква, двор и потребне зграде. То Параћин помиње „трг Паракин са панагу-

је управо замак са свима потребама за жи- ром“х. Прво што сазнајемо о Параћину, то

вот једног владара. Међу кулама истица- је: имао је трг, код кога је био газ, прелаз,

ла се нарочито деспотова кула, на север- брод на Морави; а у XV веку у њему се

ном делу града, у којој су се до скора очу- одржавао и вашар, „панагур“. Првобитно

вали мазаици и мермерне плоче. „Нарочи- му је име дошло од газа иа Морави и

то је деспот обратио пажњу на живопис имена његовог сопственика, „Паракинов

у цркви, и због тога је довео мајсторе са Брод“, али већ у идућем веку Параћин има

острва и са разних страна. -За позлату своје данашње име „Паракин“, данас „Па-

нимбова око глава светитеља и орнамена- раћин“.

та употребљено је обилно злато. У једном Судећи по ономе што је имао: газ, трг
познијем летопису вели се, да ресавског и вашар, Параћин је по важности био од-
мах иза Равна. Налазио се на лепом месту,
живописа нема нигде“. Колико је имала богатом, на прелазу преко Мораве, стога,
значаја Ресава (Манасија), понајбоље све- је и имао услова да се развије. Међутим
дочи онако развијена у њој наша средње- после пропасти 1459 године и „Паракин“
вековна књижевност: Ресава је била у то и „Равно“ задеси несрећа као и остала
време наш Универзитет. „Ресавска школа“ српска средњевековна места.
била је чувена. — При навали Турака Ре-
сава је често нападана, најзад 10 маја 1458 Поред прелаза преко Мораве код Па-
године заузе је Махмуд Паша1. раћина, у раваничкој повељи помињу се и
прелази код Равна, Обрасца и Гложана.
Све до почетка XVIII века о Ресави
нема помена. Али тада су њени калуђери Но није невероватно да их је још било, са-
били у вези са онима из Мораче у Црној мо нису поменути. Ти чести прелази преко
Гори. У једном извештају од 1733 године Мораве говоре како је била жива веза из-
вели се да је црква имала мунаре и да је
припрата разрушена. 1735 године припра- међу данашње Шумадије. и Источне Срби-
та би обновљена. 1806 године Ресаву об- је. То је било време, када су кроз ове кра-
нови кнез Милија Здравковић, но 1809 го- јеве пролазили лепо изграђени путеви и
дине експлодира буре барута у припрати, преко Мораве прелазили гласници од Бор-
те учини квара. Идуће године поново је ча, Честине и Рудника за Манасију и
оправљена; 1845 године покривена је натраг.

лимом. Ћуприска нахија до првог устанка
Видели смо да многим селима у Ћу-

приском округу има помена још у сред- С доласком Турака све прође, све се

њем веку. Поред ових средњевековних угаси и учмалост завлада свуда. За читав
места помиње се још једно, данас варош век и више ни помена о Ћуприји и Пара-
као и Ћуприја. То је Параћин. — Постоје . ћину. — Међутим, кад се стање мало сре-
три средњевековне повеље у којима се по- ди, турско царство учврсти и ступи у везу
миње Параћин*2. Први нама познат помен са западним дворовима, осети се мало ве-
Параћина је у једној повељи кнеза Лазара, ћа живост и у нашим крајевима. Од поло-

вине XVI века, нарочито Моравском До-

лином, стадоше пролазити посланства ев-

i) К. Јиричек, Историја Срба I, 172. х) Стојан Новаковић, Законски споменици, 949,
2) Сада у току штампаља нашао сам још једну iiob<‘.t>v. 497 и 504.

-У којој се помиње Параћин.

20

ПСТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

ропских дворова за Цариград. Са пута и улива се у Мораву1. Интересантно је
тих посланстава остале су белешке и днев- што овај странац назива Параћин варо-
ници, те нам се тако даје могућност да са- шицом „односно варош“. Да ли је Пара-
знамо штогод о нашој земљи из тог мрач- ћин заиста имао услова да се назове варо-
ног периода наше историје. Како је глав- ши? Вероватно, Параћин је, насељен спа-
ни пут ишао и преко крајева о којима го- хијама, био боље уређен од осталих места,
воримо, то и о њима има помена у тим пу- сем тога имао је каравансерај за путнике.
тописима. Истина, тамо нећемо наћи оби- Затим, ту су продавнице намирница и по-
ље података, али ипак их има. , требних ствари за путнике. —- Неколико
година доцније, 1573 године, овуда прола-
Код путописаца у новом веку налази- зи Давид Унгнад. У опису његовог пута
мо прво помен о Параћину, доцније и о такође се помиње Параћин (Barackhin, Bara-
Ћуприји. Изгледа, прво Јован Бецек rio- gei) пОред кога тече река Zierinza*2.

миње Параћин и то 1564 године. Бецек је, Други Унгнадов пут из исте године
као царски курир, на своме путу за Цари- описао је Стеван Герлах. Герлах каже за
гра.Д' ишао на Јагодину, па преко Мораве Параћин (Parakin, Paratschim): „И ово је отме-
дође у Параћин. Бецек бележи Параћин но и велико место с красним баштама;
Barateschin, Што је јасно да име није измење- кроз њега протиче једна речица; одавде
но. Ту у Параћину преноћио је у караван- води весео и раван пут све кроз необдела-
серају1. — Чињеница да Параћин има ка- не њиве и поља. Види се да је у овој до-
равансерај значи да он није обична палан- лини некада било лепих поља и ливада,
ка или насеље, већ знатније место на глав- као што смо и сад међу брдима видели
ном путу, путничка станица, која треба да једну добро обрађену њиву.“ Ова Герла-
има оне потребе што их путници изискују.
Није Параћин што и Јагодина, али он је хова белешка потврђује да је раније овај
на прелазу преко Мораве, он има услова крај био насељен И обрађен, али после
да се развије. Други важан податак код осваја&а све је запустело, преостао народ
Бецека је о правцу моравског пута. Доду- се повукао у брда ради боље сигурности.
ше, не налазимо ’ro прво код њега. Још — Но при повратку из Цариграда 1578 го-
1433 године прошао је левом страном Мо- дине Герлах каже да је крај око Параћина
раве Бертрандон де ла Брокијер. Уствари, обрађен .и засејан. Становници Параћина
пут је још раније, у XIII веку, почео скре- су Турци и Цигани1. И раније је параћин-
тати са десне на леву страну Мораве. Пре- ско поље било обделано, али вероватно
лаз преко Мораве био је код Ћуприје и да је сада било још боље.
Параћина („Паракинов Брод“), одакле се
ишло старим путем, на више места рим- 1583 године путује за Цариград цар-
ским насипом. Бецек је први путник који ски посланик Павле Ајцинг. Његов пут је
путује овим правцем и говори о прелазу описао Андрија Волф. — Путници су се
преко Мораве и о Параћину, — док је Бро- превезли преко Мораве и дошли у „турску
кијер држао све леву обалу, идући од варошицу“ Paratschin. Али са истог пута по-
Крушевца кроз Темнић (Доњи Левач). По- стоји и један дневник у коме се Параћин
сле Бецека махом сви путници, који иду назива селом2. Исто тако Мелиор Безолт,
долином Мораве, ићи ће овим правцем, путописац пута царског посланика X. Лих-
остављајући који податак о Параћину, тенштајна из 1584 године, за Параћин ка-
же да је село и то „рђаво село“. Али има
доцније и о Ћуприји. леп камен и оловом покривен каравансе-
1567 године Вранчић поново иде за рај; у њему су с обе стране собице с дим-
њацима, где путници зими станују и кува-
Цариград, одакле се враћа идуће године. ју“3. Сем ове последње двојице, и један
Његов пут описао је Пигафет, који је, ви-
дели смо, оставио и опис Раванице. Пига- Ibidem С.
фет каже за Параћин (Paracčhin) да је „лепа
варошица односно варош“. Поред Пара- 2) Ibidem СХП, 221.
ћина протиче река Scermašca, данас Црница,
Ј) Ч. Мијатовић, Пре триста година: Гласник СУД
Rad Југословенске академије LXXXIV? XXXVI, 205-6.

2) Rad Југословенске академије СХХ1Х, 29—30.

8) Ibidem, 61.

21

ВРЕМЕ ПРОШЛО 1КТРУШКИ САБОРНИК

Француз каже да је Параћин село. — Ови- сти да се развије у велико насеље, доцније
ма последњима Параћин је изгледао сва- и у варош.
како као и Пигафету, који га зове варо-
шицом и вароши. Такав је случај и с дру- Видели сМо рани је да је Раваница на-
гим местима да их зову селом и вароши, рочито цапредовала у XVII веку, да се у
као оно Јагодину, која је имала мраморну њој пишу књиге и посећује је патријарх
џамију, турску школу и купатило по узо- Пајсије. Сем тога и насеља у околини су
ру на купатило у Пешти. се множила, народ се привикавао новом
животу у ропству. Нове су куће ницале,
Из XVII века имамо мало података за свет се множио, беше настало доба изве-
историју ћуприског и параћинског краја. сног напретка. Но то не остаде дуго, јер
Ту је једна путничка белешка из 1665/66 дођоше нове несреће. Кад је оно у аустро-
године, у којој се помиње Параћин. Та турском рату крајем XVII века аустријска
белешка је из описа пута аустриског по- војска била сузбијена, за српски народ
сланика Леслија. — Путници су прешли беше понајгоре, јер је био пристао уз Ау-
Мораву преко лепог и јаког дрвеног мо- стрију, те је сада имао очекивати турску
ста 'и ступили у — Бугарску! Задржали су освету. Зато многи побегоше са патријар-
се у Параћину (Baraizin). Из ове сасвим крат. хом Арсенијем у Аустрију, али многи из-
ке забелешке видимо две ствари. Прво, гинуше. Остатак се опет повуче у забаче-
Параћин предњачи Ћуприји, која је по- не крајеве. То је оно време за које савре-
стала тих година варош и тек била мало меник каже: „Тада настаде второ запусте-
насеље. Али друга много значајнија ствар није“. Несрећа је задесила и крај око Ћу-
— то је нов мост на Морави. Откако је прије, јер је био баш на главном путу, а
срушен римски мост, Морава се прелазила тада, видели смо, и раванички калуђери
газом или скелама, али ево сада Турци по- пренеше Лазарево тело преко Саве, оста-
дижу нов мост 1660 године1. Подигао га вив Раваницу на милост и немилост Тур-
је, кажу, неки везир за некакву * казну. цима. — Ипак, ова несрећа брзо се забора-
Међутим, што је исто тако важно, на ме- ви и стање се стаде опет поправљати. Али
сту старог Равна поред моста, Турци су ни то не потраја дуго, јер понова изби рат
подигли нову паланку да чува мост. Име између Аустрије и Турске од 1716—1718
јој је било Морава-Паланка или Морава- године, када Београдски пашалук беше
Хисар. Како се пак „мост“ турски изгова- скоро опустео. Са овим ратом дође и про-
ра „кјупри“, то је и ова паланка добила мена господара, јер Пожаревачки миром
име Ћуприја, које се и до данас очувало. 1718 године цео Београдски пашалук при-
И заиста може се рећи да живот данашње паде Аустрији.
Ћуприје потиче од овог времена; пре је
ту можда било мало место, т</ га путници Нови господар ако није био гори од
нису ни помињали; или га уопште можда, старог, није био ни бољи. Управа у Србији
после турског освајања, није ни било1. Од била је завела несносну корупцију и није.
тада и Ћуприја почиње да напредује а у се знало ко више пљачка, краде и отима.
томе ће јој нарочито помоћи њен положај Војна власт није обраћала пажњу на ци-
поред моста, преко ког-а пролази главни вилну. Зато се и жалило за турском упра-
пут Цариград—Београд, Царски или Ца- вом, зато се и бежало у Турску. Земља је
риградски друм, којим се креће трговина, била без становништва, економске и при-
иду царски посланици и путују странци. вредне прилике никакве. Тек пр‘ед крај ау-
Трговина је овим путем раније била зао- стријске управе поче се развијати слаб из-
стала ,али сада оживљује, и Ћуприја у зго- воз жита и стоке.
дном и богатом пределу имаће могућно-
По аустријској административној по-
*) Б. Дробњаковић, Ћуприја — чланак у Народној дели постојао је и Ћупријски и Параћин-
Енциклопедији Станоја Станојев1ића. ски округ, дистрикт. Истина, други је ско-
ро пет пута био мањи од првог, али ипак
0 Тако Ћуприју не но.миње нн Хаџи-Калфа, који је Параћин је имао више значаја од Ћупри-
средином XVII века прошао кроз наше крајеве и -описао их. је. По првој аустријској статистици Ресава
Калфа назива Параћин — Перакин, а Ресаву — Росова или је имала 54 пустих и 16 насељених места
Расова (Споменпк СКА XVIII, 61 и 69) са свега 89 породица, а дистрикт Параћи-

22

ГКТРУШКИ САБОРННК ВРЕМЕ ПРОШЛО

на: 14 пустих, 9 насељених места са 48 по- Крај око Ћуприје и Параћина имао је
родица. На челу округа био је провизор. 1733 године три парохије: ресавску, рава-
Како су Параћински и Ћуприски округ ничку и параћинску. Ресавској парохији
били често пута спајани, то су имали и припадала су ова села — у загради су
истог провизора. Овај округ створен је тек бројеви домова: Орашје (35), Пањевац
1721 године, а за 1723 годину бележи се (12), Јовац (15), Грабовица (16), Поповићи
провизор Јован Валтер са једним ишпа- (15), Војска (6), Свилајнац (28), Гложане
нбм. За 1731 годину параћински провизор (11), Глоговац (17) и Ћонци (10). Цела па-
био је Градић или Крадић. — Аустријске рохија има 10 села са укупно 165.домова.
Село Грабовац спрема грађу за нову цр-
војске мало је било у Србији, већ војску
у Србији чинили су тако звани хајдуци, кву, којој ће припасти последњих пет гор-
нарбдна војска. Ова војска је била распо- њих села.
ређена по већим местима. Тако Параћин и
Ћуприја добише један део војника. Ко- Прво што нам пада у очи при читању
мандант ове војске био је Параћинац Ко- списка наведених села, то је помен Сви-
ста Димитријевић1. ' лајнца. Ми га први пут налазимо овде, и
то већ са 28 домова. Тада је наравно био
Поповска унутрашња аустријска по- село, али већ се увиђала његова напред-
литика оставила је трага и по Србији. Ау- ност која није прекидана све док Свилај-
стријска царевина, у служби католичан- нац није проглашен варошицом. То је би-
ства, стала је ширити католичку веру и ло за време прве Милошеве владе, када је
код православних Срба, не мислећи како Свилајнац добио дозволу од кнеза да мо-
ће то примити Срби, који су имали свога же имати седам дућана и три „калауза“.
патријарха и који су били верски апсолут-
но непоколебљиви. То није сметало Ау- Другу, раваничку парохију сачињава-
стрији да постави свог бискупа у Смеде- ла су ова села: Доње Сење (31), Горње Се-
реву, а по већим местима и свештенике. И ње (6), Иванковац (23), Мирослава (10),
Параћин је имао католичког попа. Свака- шанац Ћуприја (30) и Чимаре (14), Свега
ко су се Аустријанци слабо окористили у 5 села и Ћуприја шеста, са укупно 114 до-
овоме, њихови попови служили су оне до- мова. — Раније, места која имају какав
сељене католике, а Срби су имали своје укоп или утврђења добијају уз име и „ша-
организоване парохије, чији свештеници нац“ или „шанец“. Ево тог случаја са-Ћу-
истина не беху онолико учевни колико то пријом. То утврђење у Ћуприји, изгледа
беху аустријски. Захваљујући наласку није било аустријско, већ је то турско
двају извештаја о стању цркве београдске утврђење доле поред моста.
митрополије, и то једног из 1733, другог
из 1735-36 године, имамо могућности да Параћинској, најзад, нурији припала
подробније упознамо околину Параћина су следећа насеља: Параћин (28), Горње
и Ћуприје из времена аустријске управе. Видово (13), Мири.ловац (12), 1)4ала Мутни-
ца (18), Плана (9), Доње Видово (11), Ве-
По наредби београдског митрополита лика Мутница (32). Ова нурија има 7 села
обишао је 1733 године Максим Ратковић са 123 дома. Велика Мутница има своју,
источну страну поред Мораве, пописао је још неосвештану цркву, у којој служи па-
парохије, њихова села, број породица и раћински свештеник. У све три парохије
дао опис постојећих цркава.1 Из извешта- има 24 насеља са 402 дома.
ја за 1735 годину добијамо више података,
јер је тај извештај потпунији и обухвата Што се тиче описа цркава, ево их уне-
скоро Цео Београдски пашалук-2* колико. Ресава-Манасија је оловом покри-
вена (још од постања), има једно звоно.
*) Све ове податке уз.ео сам из „Аустријске владавине Игуман (Јосиф) је из Бачке, а поред њега
у Северној Србији од 17il8—1739 годане“ од Драг. М. Па- има још 6 братије. Књиге су све из Москве,
вловића. Затим из Споменика СКА 18. сем октоиха штампаног у Каравлашкој.

*) Максим Ратковић, Извештај о стању цркве из 1733; Раваница је покривена црепом — оло-
во је, дакле, скинуто. Около је лепо окре-
Гласник СУД 56. / чена. Цма два звона, а у XVI веку имала је
једно, и женску припрату. Поред цркве је
2) Димигрије Руварац, Београдска Митрополија око виноград од 30 мотика. Калуђер је Гаври-
1735 године; Споменик СКА 42.

23

ВРЕМЕ ПРОШЛО _____________ ПеТРУШКИ СДБОРНИК

ло из Бигренице, „правило држит, литур- пак тиче броја насеља у аустријском по-

гију појет“. 'Има још четири калуђера. пису из 1737 и 1738 године, има их 30, а

Књиге су махом из Москве. овде 29 (једно насеље мање). То је, рекли

У Параћину је црква Св. Атанасија. смо, Алакија, чије је име мало необично.

Направљена је од ћерпича, покривена цре- Ако би овај попис из 1735 године био пот-

пом. Олтар јој је дрвен. Има скоро све по- пун, онда је прираштај био само у станов-

требне ствари, али мало књига. Има и два ништву, док су насеља остала иста. И тај

звона. Та црква је била у ствари џамија, а прираштај.је доиста велики: од 137 пора-

с доласком аустријске власти претворена стао је на 465.

је у цркву, као што је то био случај на И у извештају из 1735/6 године има

пример у Крагујевцу. Још није освећена. пописа цркава: параћинске, грабовачке и

Има једног свештеника, Петра из Колаши- горњомутничке. Параћинска црква је би-

на. Други јој јех свештеник пребегао у ла џамија саграђена од камена (Ратковић

Турску. каже од ћерпића), без свода, са дрвеним:

Извештај из 1735-36 године је опшир- олтаром. Има припрату од дасака направ-

нији. У сравњењу са устријским пописом, љену, за жене. Покривена је ћерамидом,

из овог пописа изостаје насеље Алакија. на крову је дрвен крст. Црква је ограђена

Ресавска парохија има ова села: Гра- шанцем и кољем. Има три звона разне ве-

бовица (15), Поповићи (14), Јовац (18), Су- личине, и то на минарету. Још није осве-

ботица (23), Ђонци (12), Бобова (19), Гра- ћена. Свештеник је Петар Јовановић, „ис-

бовац (16), Свилајнац (28), Гложане (11), кушен бив како читает, и добро читает,

Војска (10), Орашје (36), Срнак (7), Пање- појати не знает, не учил се, а не имает ва

вац (5) и Стењевац (4). Не само да налази- себе ни органа естественога за петие“.

мо нова села, којих пре две године није Иначе богат је: има 150 оваца, 5 волова, 4

било, већ се и број домова мења: негде је краве, 4 коња, 4 кола. Има два сина и до-

опао, негде порастао. Има укупно 14 села бар свој дом. Док 1733 године Параћин

са 218 домова. Пре две године нису сва није имао другог попа, сада га има. То је

села била пришла парохијама, ма да су Стеван Марковић. Писменост и читање

постојала. учио је у Раваници код игумана Стевана.

Раваничку нурију чине села: Мироса- „По старом учењу српском“ зна читати,

ва (15), Иванковац (25), Сење Доње (37), појати не зна. Од Петра је богатији: има

Сење Горње (8), Бошњани (7), Ћуприја 300 оваца, 30 говеда, 6 коња, 30 свиња.

(24) и Чимари (16). Свега 6 села (једно ви- Кућа му је у Горњој Мутници, чију цркву

ше) са Ћупријом. Број домова је 132. жели да прими.

Параћинској парохији припала су ова Видели смо да Грабовчани 1733 годи-

насеља: Параћин (33), Мириловац (12), не спремају грађу за цркву. Црква још

Горње Видово (11), Доње Видово (10), није готова. Грађење помажу села која ће

Горња Мутница (18), Доња Мутница (15), припасти тој цркви: Свилајнац, Гложане,

Плана (10), Кречбинац (6), Сталаћ (10) и Ђонци, Војска и Бобова. Поп је Павле из

Грменовац (10). Ова парохија има 10 насе- Грабовице. Писмености се научио у Рава-

ља са 135 домова. Запажа се да има три ници код Стевана. Тајне и божје заповести

насеља и свега два дома више него у 1733 не зна, такође не зна ни појати. Има скро-

години; сем тога, да су Сталаћ и Грмено- мно имање.

вац припали овој парохији, те смо тако Мутничка је црква „старовремена“,

добили два насеља која не припадају об- од камена је и посвећена Св. Тројици. Цр-

ласти коју описујемо. ква је ниска, са дрвеним олтаром и трпе-

Ни други попис насеља Ћупријског зом. Нема свода. Има једну књигу. Слу-

дистрикта из 1735 године није потпун. жба се не држи.

Опет су можда извесна села остала неза- Код описа параћинске и грабовачке

бележена. Број забележених насеља је 29, цркве нарочито пада у очи један податак:

а број домова је 465. У сравњењу са оним учење писмености код раваничког игума-

бројем из аустријске статистике из 1718 на и учитеља Стеве, чијим је трудом Рава-

године број 465 заиста је велики. Што се ница обновљена после 1718 године. Учи-

24

ПСТРУШКИ САКОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

тељ Стеван многе је научио писмености и зочарати. То је било у рату Аустрије и Ру-

његово се име почетком XVIII века често сије са Турском од 1788-92 године. .

помиње. У читавој околини био је познат, Овај рат против Турске нарочито је

а ваљда је био једини учитељ у то време. обрадовао Србе што је уз Аустрију била

Са овим да завршимо историју Ћу- и Русија, једноверна и истокрвна, а то је

пријског и Параћинског дистрикта за вре- највише крепило њихову наду на ослобо-

ме аустријске владавине од 1718 године. ђење од турског јарма. Срби су радо, по-

Аустрија је опет заратила с Турском. Рат звани од аустријских агената, који су још

се водио од 1737 до 1739 године и свршио пре рата крстарили кроз Србију и народ

Београдским миром. По том уговору гра- позивали на рат, пристали да се боре про-

ница турског царства опет силази на Ду- тив Турака. Стога једни одмах похитају

нав и Саву. Тако се сврши двадесетого- преко Саве и Дунава да се тамо организу-

дишња аустријска владавина Северном ју у борбене јединице; док су други остали

Србијом, за коју Срби нису зажалили. у земљи да сачекају прелаз оних преко

Под поновном турском влашћу све по- Дунава. За организовање Срба доброво-

ђе по старом- Народ је гледао своје посло- љаца образовано је три фрајкора: Миха-

ве и надао се срећнијим данима. Ови чести љевића, Марјана Јовановића и Брановач-
ратови Аустрије и Турске преко Србије ког. Међу овима први је био најглавнији и

били су већ дозлогрдили српском народу. највећи. Остала два су мањег значаја.

Још једном ће се Срби повести за аустриј- . Кад је почетком 1788 године отпочео

ским (и руским) обећањем. То је било 1788 рат, аустријска војска пређе Дунав и уђе у

године. Београдски пашалук. Главна борба водила

Из овог периода пред први устанак се око Београда и у Шумадији. Нарочито

занимљива је једна путничка белешка о је значајан рад Коче Анђелковића из јаго-

Србији, нарочито о прелазу преко Мора- динског Пањевца, по коме се сва ова вој-

ве. Наиме, 1768 године прошао је овим на прозва „Кочина крајина4. Коча је водио

крајем француски посланик Прист, и у главне борбе око Јагодине и Раче, док је

опису његовог пута каже се, поред оста- у Ресави водио борбу фрајкор на челу са

лога, да се преко Мораве прелази са ске- Марјаном Јовановићем.

лом, али путници су прегазили, пошто је Марјан је био родом негде из Хомоља.

Морава ту била плитка. Сваки пролазак Чим је започео рат 1788 године, као Коча,

овуда једног турског официра стаје хри- и Марјан побуни свој крај против Турака,

шћане 300 гроша, које све они морају да- које у своме крају одмах поби. У први мах

ти. Стога је живот ових овде сасвим те-- имао је свега 300 људи. Марјан, очистив

жак.1 Свакако, било је. потребно навести од Турака свој крај, пређе у Ресаву. На-

речи овог странца о животу Срба под род се и тамо диже на. оружје, те број вој-

Турцима, који су крајем XVIII века стали ника његовог фрајкора нарасте до 700.

све више притискивати рају, гњавати је. и Тако Марјан ослободи цео крај од Пожа-

пљачкати. Систем управе јаничара дости- ревца до Ћуприје, у коју побегоше сви

ћи ће врхунац турског зулума. Оправдано прогнани Турци из околних места.

је што је код Срба из дана у дан све више Освојив Хомоље и Ресаву, Марјан је

јачала жеља за слободним животом и си- крстарио око Ћуприје и изазивао Турке
гурношћу свога добра. Срби су већ неко- на бој. Једном ударе 800 Турака на Марја-
лико пута доживели разочарење у неуспе- нов фрајкор, али буду потучени. и враћени
шним ратовима Аустрије с Турском, по- у Ћуприју, изгубив 48 својих. Затим се
знали су несносну двадесетогодишњу ау- Марјан утврди у раваничком граду, ода-
стријску управу, и све то гонило их је да кле је и даље изазивао Турке. Ови огор-
се више уздају у своју снагу него у дру- чени узму помоћ из Јагодине и Параћина,
гога. Ипак, рекли смо, поћи ће још једном те, на 2700 њих, пођу против Марјана. Код
са Аустријом, али тада ће се највише ра- Раванице је био велики окршај, али Срби-

9 Стојан Новаковић, Путничке белевке о Балканском ма поможе утврђење. Турци буду примо-
Полуострву XVII и XVIII века; Годишњица Николе Чу-
рани да отступе и оставе 500 својих мрт-

пића XVII, 88. вих. Најпосле, Марјан буде најжешће на-

25

ВРЕМЕ ПРОШЛО петргшки слборник

паднут и прилично настрада. Једва се из- мају други ток. Стање међународне поли-

вуче, изгубив 11 другова (док Турака паде тике ишло је у корист Турака и они по-

на 70), па за увек напусти Ресаву1. чињу да сузбијају Аустрију. Турска је вој-

Марјана је особито помагао раванич- ска надирала с југа, фрајкорци су морали
ки игуман Исаија Стефановић, који је са узмицати. До сукоба дође код Параћина,
својим калуђерима позивао народ на ору- одакле капетан Стојковић са 450 људи
жје. Доцније је Исаија много помагао при одби први турски напад. Али то беше при-
емиграцији Срба у Аустрију. За све ово он времено и кратко, јер Стојковић би при-
моран да напусти Параћин и Ћуприју и
је поднео молбу цару да му додели дожи- да оде према Београду1.
вотну пензију. Цар је примио и уважио
Исаијину молбу. Исто тако и Марјан је Овај рат се заврши мировним угово-
поднео молбу цару за пензију, и управо, ром на основу предратног стања. Са Ау-
сви они подаци за његов рад у Ресави узе- стријом Турска склопи мир 1791 године
ти су из ове молбе. Вероватно акција Мар- у Свиштову, а. с Русијом 1792 године у
јанова престала је у Ресави још у пролеће Јашу. За Србе је ово било још једно разо-
1788 године, када и Кочина одонуд чарење више. Сва им је добит била у томе,
Мораве. што је Турска обећала амнестију за уче-
шће у рату свих Срба. Заиста, 1793 године
Коча и Марјан у својим крајевима Србима је ово потврђено званичним Пор-
брзо су свршили своје улоге и по њиховом тиним актом. Јаничарима се забрањује по-
одласку врати се старо стање. Али на се- вратак у пашалук.
веру пашалука, око Београда, поред Саве
и Дунава, Михаљевићева акција није пре- Још у почетку овог рата изгнани ја-
стајала. Крајем 1789 године Михаљевићу ничари из других места скупљаху се у
пође за руком да освоји скоро цео Бео- Ћуприји. Њима се стави на чело чувени
градски пашалук западно од Мораве. У старешина над београдским пашама Дели-
тој својој успешној војни, септембра ме- Ахмед1, који доби од цара реп са два туга.
Али после рата Султан забрани повратак
сеца Михаљевић допре до Ћуприје. Исти- јаничара у пашалук, те новом београд-
на, Михаљевић је овом приликом дошао ском везиру Бећир-паши прва дужност
довде да извиди колико има војске Абди- беше да уклони Дели-Ахмеда. Бећир га
паша, који је са 10.000 војника био у Ћу- позове у Ниш и први пут га прими лепо.
прији, стога се одмах врати на север, где Али кад му Ахмед дође по други пут, Бе-
се тек имао освојити Београд. Пошто је ћир нареди својим људим<а да га погубе.
пао Београд, Михаљевић се упути уз Мо-
раву. Абди-паша се уплаши, спали мост на Непријатељство између званичне Пор-
Морави и остави Ћуприју. Михаљевић уђе је и јаничарских самовољника није преста-
у Ћуприју октобра и заплени 11 топова са јало. Њему даваше озбиљан карактер чу-
вени Пазван-оглу, видински одметник,
свом затеченом храном. који се стави на чело свих незадовољних
Јагодина је била главни стан фрајко- јаничара. Пазваноглу је често долазио са
Портом у сукоб. Значајан је сукоб 1797 го-
раца, одакле се развијала њихова даља дине. Те године једну Пазван-оглову вој-
акција. Михаљевић пође из Јагодине на Ску поведе Тосун-бег на Београдски па-
Крагујевац, па на Карановац, док на југ шалук, за којим су јаничари највише жа-
оДе капетан Влајко Стојковић. Одмах за лили. Тосун пређе преко Источне Србије,
Ћ^пријом паде и Параћин, који заузе узе Ћуприју, па оде у Јагодину. Но овде
би лоше среће. Из Јагодине је морао по-
Стојковић. Од Параћина Стојковић оде ка бећи гоњен левачким војводом Стеваном
Алексинцу и Нишу. У Ћуприји је била ре- Јаковљевићем. Тосун се задржи у Ћу-
зерва од 4 чете стрелаца и 2 чете пешади- прији, око које је имао неколико сукоба са
je'. После ових успеха цела Моравска До- ресавским кнезом Петром из Гложанаi2*).
лина била је ослобођена од Турака. Исто
х) Драг.. М. Павловић, Србија за време аустро-турског
тако и Ресава. рата 1788-91.
Међутим почетком 1790 године срећа

се полако окреће Турској и догађаји узи-

i) Дгли-Ахмед се овако зове кол Вука, кид Баталакг
х) Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског Осман-паша.
рата 1788—91 годане.
2) Вук Караџић каже да је био из Црквенца.

26

петрушки САБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

Најзад почетком 1798 године и одавде нога Србина из Аџибеговца ухвате Турци
буде изгнан. жива, садеру му кожу на плеђима гово-
рећи му: „То је за Србе чепкен“. И овако
Ипак јаничари победе и Порта им до- бедан дође у Аџибеговац и умре.2)
зволи да уђу у Београдски пашалук. За
Србе је ово било неподносив удар, јер су Ако је нестало Стојка, који није био
знали да јаничари не могу да ограниче Ресавац, појавили су се други и то из саме
своју дивљачку обест. Кад је Србима стрп- Ресаве: Милован и славни Стеван Синђе-
љење и трпљење достигло последњу меру, лић из села Војске, који су такође били у
устанак је био неминован. Стојковој војсци. Сад они узму воћство и
поведу свој крај у борбу. Марта месеца
Још пре отвореног устанка Срби су се Ресава је била већ слободна од Турака,
договарали о претстојећем раду. Јаничари који се повукоше у Пожаревац, Јагодину
то дОзнају, па уместо да попусте, они уда- и Ћуприју.
ре у крајња зверства: почну сечу свих ви-
ђенијих људи и кнезова. Тада један од че- Ипак крај о коме говоримо није био
творице београдских зулумћара, Кучук- сав ослобођен. Остала је само Ћуприја,
Алија, похита у Јасеницу, Паланку и Бато- затим све према Параћину и Параћин, који
чину, секући све сумњиве му људе; одавде је био изван Београдског пашалука. За
оде са сејменима у Ћуприју. Овде домами неко време борба на овој страни била је
ресавског оборкнеза Петра, кнеза Рајицу престала. Тако је прошла прва година во-
из Забрђа у Млави, Станишу и попа Мило- јевања устаника. За другу годину спре-
сава и свима поодсеца главе1). То дело ја- маху се нови догађаји, који ће довести до
ничара било је почетком 1804 године. Али сасвим другог стања ствари. — Устаници
за устанак ово беше само повод, јер је све су вазда уверавали Порту да ратују само
већ било спремљено и чекао се погодан против дахија, а Султан је врховни госпо-
час. Сили се одговорило силом. Устанак дар. Али везе Срба са Аустријом и Руси-
плану почетком фебруара и целу Шума- јом изазваше сумњу код Порте у ис-
дију обузе пламен... креност њиховог уверавања. Ово се на-
рочито појача почетком 1805 године, кад
Ћуприска нахија у време стварања нове устаници спремаху молбу Султану, у
српске државе којој траже широку аутономију Београд-
ског пашалука са гаранцијом неке стране
У почетку борбе за слободу Ресавци
су били раме уз раме са Шумадинцима. силе.
Порти је ово било довољно, те, пре
Чим је пукла прва пушка у Јасеници, глас
је допро и преко Мораве. Антоније Про- него и стиже српска молба у Цариград,
тић, савременик и учесник у тадањим до- она нареди нишком Хафис-паши да угуши
гађајима, овако прича: буну раје у Београдском пашалуку и по-
врати старо стање. Срби дознају за Пор-
„У почетку дизања народа јави се тину намеру, и одмах стану припремати
неки Стојко Кривокућа, који је имао под отпор. Половином 1805 године Миленко-
собом више од 1000 душа. Био је из села Стојковић и Петар Добрњац се укопају на
Аџибеговца у Смедеревском округу. Па- Иванковцу источно од Ћуприје, где су
лећи ханове, он пређе у Ресаву, а оданде имали сачекати Хафиса. Са собом су има-
на Параћинску границу.1) Овде изађу Тур- ли 2500 људи и један топ, који су неки
ци и побију се с њим. Онај први дан он се прангијом звали. Карађорђе је стајао на
добро држао и ону ноћ вратише се натраг Гиљу више Јагодине са 5000 људи и три
и настанио се у Грабовачком Потоку у по- топа. Покуша ли Хафис Ресавом, покуша
друмима. Ту га Турци затекну и опколе. ли преко Мораве: дочек му је спремљен
Док су имали барута, Срби су се бранили, на обе стране!
а кад је барута нестало, онда куд који. Ту
погине Стојко и с њим много другова. Јед - Хафис-паша сиђе у Параћин са 15.000
војника, више олош него прави војници.

i) Миленко Вукићевић, Карађорђе I. 275.

9 Гравица Београдског пашалука пролазила је северно 2) Анта Протић, Повесница од почетка- времена вожда

од Параћина. српског Карађорђа Петровића; Споменик СКА 19, ćr. 1.

27

ВРЕМЕ ПРОШЛО петргшки слБОРник

Било му је јасно да ће насести, те покуша на ово, а Срби пођу даље на југ. Више
лреговорима и обећањима код Миленка.
Тај покушај не успе му. Стога се реши си- се није пазило да ли је то Нишки паша-
лом да покуша, и пође према Иванковцу.
Срби су Хафиса дочекали храбро 6 авгу- лук, већ се ишло даље и даље. Са ула-
ста и задржали док не стигне Карађорђе.
Међутим, Хафис се бојао „Црног Ђорђа“ ском у Нишки пашалук Срби су узели Па-
са његових 5.000 војника, те се истог дана
увече врати у Параћин. Карађорђе стигне раћин и његову околину- Тако је бцла
исте вечери, па сутрадан оде на Параћин.
За идући дан спремао се одлучан бој. Али ослобођена и Параћинска нахија.
сутрадан, 8 августа, турска је навала била
слаба, и Хафис нареди повлачење према После ослобођења, кнез Ћуприске на-
Нишу. На овај начин устаници освоје све
до границе Нишког пашалука, а Параћин хије био је Ђурица, који је седео и у Са-
остане и даље Турцима.
вету. Њега замени Милија Здравковић,
Бој на Иванковцу има вишеструки
значај. Прво, ту су се Срби први пут суко- отац познатог Милосава Здравковића Ре-
били са војском званичне Порте и успро-
тивили се Портиној вољи. Тако је створен савца. 1804 године синодски секретар Бо-
јаз између Порте и устаника. Затим, сама
победа устаника над Султановом војском жа Грујовић саставио је списак села, цр-
улила је овима много наде и самопоузда-
ња. Напослетку, Срби су овом победом кава и манастира у Србији, где налазимо
учинили извесно проширење границе, до-
прли су до самог Нишког пашалука, али у и ове податке: ћуприска нахија има 93
који нису хтели заћи, да би тако понова
показали своју лојалност према Порти и села, 9 „појушчих“ цркава и 15 пустих1).
потврдили своју изјаву: да желе мир и ред
само у Београдском пашалуку, а да их се Овај број села заиста је велики ако је та-
други пашалук ништа не тиче.
чан, јер и данас је тек нешто већи од сто-
Овим поступком Срба Порта је била
сасвим наљућена, те за идућу годину ста- тине. У Ћуприји је за време Карађорђа
де спремати велику војску против бун-
товне раје. Срби се ни сада нису дали збу- била и школа. Параћин је имао трг, а 1813
нити, већ и сами се стали спремати за от-
пор. Срби, сем тога, нису чекали да их године нареди Карађорђе да се премести
Турци нападну, већ још у почетку 1806 го-
дине отпочну на свим странама проди- у Делиград. Ћуприска нахија остала је по-
рање у Турску.
сле 1806 године ван домашаја државне
„У исто време кад Миленко Стојко-
, вић заузе Пореч и покушавао да Крајину границе, те су и даљи догађаји били
и Кључ очисти од Турака, Петар Добрњац
са Синђелићем, Илијом Стошићем, Пау- ван ње.
љем Матејићем, Илијом Барјактаревићем
и црноречким кнезом Милосавом Ђорђе- 1809 године међутим, кад наступи ка-
вићем пође на Параћин, у коме је запове-
дао некакав ајан Алибарча, који се није тастрофа на Чегру и Синђелић са својих
Хтео тући, већ се предао под погодбом да
се њему и осталим Турцима допусти да триста другова одлети у ваздух, десном
мирно отиду у Ниш11.1) Петар пристане
обалом Мораве навале Турци и допру до
*) Миденко Вукићевић, Карађорђе II, 356.
Ћуприје. Шанац у Ћуприји чували су Пе-

тар Буљубаша и капетан Радич. Таман Ка-

рађорђе стиже на Гиље, а они запале ша-

нац у намери да га напусте. У том ето ти

и Карађорђа, па их запита: зашто су ово

чинили: Петар стаде бежати, али Кара-

ђорђе потеже пиштољ и рани га, док се

Радич прикри негде. Затим се повуку сви

из Ћуприје2i). Познато је да је тадагСрбију

спасла интервенција Русије. Но ако ју је

спасла 1809 године, 1913 године наступи
потпуна катастрофа и пропаде све стече-

но за 9 година. .,

После септембра 1813 године Ћупри- •

ску нахију стиже оно исто што и осталу

Србију. Била је раздвојена, јер граница

пашалука прође куда је пролазила и пре

1804 године. Народ је много настрадао, а

делом је пребегао у Аустрију. Кад Хаџи-

Продан диже буну и Шумадија поче да се

комеша, Ресава је остала мирна чекајући

згоднији тренутак. Поновна турска власт

i) Мита Пшровмћ, Финансије п Установе I, 765.
2) Антонпје Протнћ, ' Повеснпца од почетка времена
вожда срооког Карађорђа Петровића; Споменик СКА 18, ст. 7.

28

петрушки сдборник ВРЕМЕ ПРОШЛО

не остаде дуго, јер већ у пролеће 1815 го- дине Милош је издао указ у коме се каже

дине поново се разви барјак слободе. Шу- за Ресавца: „Обрјетох и изабрах Нахие

мадију опет захвати пожар, који се брзо ћуприске оборкнеза способна бити“.х) Ре-

рашири на све стране. У Ресави Милосав савац је имао кућу у Свилајнцу, стога му

Здравковић беше већ на ногама и спре- је Свилајнац био седиште као кнезу, те је

ман за борбу. Ћуприја једно време била запостављена.

Турци из Пожаревачке нахије упуте 1824 године Свилајнац постаде седи-

се Ћуприји да се састану са тамошњим ште нахиског суда, који је овде остао до
Турцима. Пред њих изађу Милосав Реса- 1833 године, кад је пренет у новозадоби-
вац са 100 и Павле Цукић са 50 људи. Док јени Параћин2). 1815 године сем Јагодине
су их ови задржавали, пођу у Ресаву Тур- и Остружнице у целој Србији само је још
ци из Ћуприје, али у путу чују да су они Ћуприја имала основну школу. Школа је
из Пожаревца сузбијени, те се врате на- била као и друге: народна, приватна, а
траг у Ћуприју. Ресавац и Цукић, да би учитељ у њој беше неки Константин Јан-
били сигурнији од Турака из Ћуприје, ковић. Школска зграда била је под истим
утврде се у селу Миливи. Али Турци их кровом са неком механом. Доцније доби
победе, шанац растуре, село попале, па се школу и Свилајнац, 1833 године и Пара-
врате у Ћуприју. Устаници се склоне у ћин. 1835 године постале су све три др-
Манасију, те кад се Турци врате, опет се, жавне школе3).
али боље, утврде у Миливи. Кад се у Ћу-
прији накупи Марашлијина војска на После ослобођења живот је кренуо
другим током. Турака више није било. До-
'20,000, Срби поново буду разбијени у Ми- душе нису били далеко, у Ћуприји, али
ливи а турска војска крене низ Мораву.1)i) њихова је власт бледила, почели су се и

Међутим, настану преговори између они обраћати молбама на Милоша. У Ре-
Турака и Срба. Вођ устанка Милош Обре- сави број домова је стално растао. Насеља
новић хтео је с пушке прећи на перо и пре- су била скоро иста као и данас. 1820 го-
говарање. Марашлија је седео у Ћуприји, дине било их је 72, са 2.753 куће, 3.017
српски табор био је на Белици. После кра- ожењених лица и 7.157 харачких глава4).
ћег преговарања, Марашлија и Милош се Трговина се стала развијати у народу. У
погоде да овај уђе у Београд, али и Сул- Ћуприји се број радњи и занатлија стално
тан да опрости Србима што су се побу- увећавао. У њој живе Арнаути и Турци,
нили. Познато је да је Порта дуго одби- свакако и Цигани. Срба има мало. На Мо-
јала да једном коначно одреди положај рави је према Ћуприји стари турски мост,
Србије у Турском царству. Али најзад, КОЈИ је доцније срушен. 1826 године Јоа-
1830 године, и то је учињено. Кад је Ми- ким Вујић је посетио Ћуприју и у свом
лош преговарао са Марашлијом, под Ср- „Путешествију“ овако је описује:
бијом се подразумевао само Београдски
„Ова варош лежи на једном равном
пашалук. Остали делови што их је имала месту, далеко од планина, при реки Мо-
Карађорђева Србија остали су изван гра- рави, која може имати до 230 домова, и
нице Милошеве Србије, тако је присаје- житеља више имаде Турака, Арнаута неже
дињење тих делова Србији, рекли смо још ли Србаља. При крају ове вароши јест је-
у почетку, било предмет многих дипло-. дан мали градић у којему Турци, Арнаути
матских разговора на Порти. Граница па- обитавају и по караулама стражу чувају.
шалука пролазила је између Ћуприје и Овај је градић свуда с палисади ограђен и
Параћина. Тако Ћуприска нахија остаде у њему војническа муниција, како то ба-
умањена.
рут, топови и пр., обдержавају се. Овде

Ћуприска нахија, као један срез — наше цркве нема, него једна мала школа,

Ресава, још 1815 године доби свога кнеза. спојена с једном механом. У овој школи

То је био истакнути борац Милосав Здрав- нашао сам петоро деце и учитеља, који се
ковић Ресавац. Другог децембра 1815 го-
i) Мита Пегривић, Финансије и устанке L 541

2) Мита Петровић, Финансије и установе Ј, 605.

з) Ibidean, 827.

l) Сима Милутино&ић Сарајлија, Историја Србије, 132. 4) Ibidem, 172—3.

29

ВРЕМЕ ПРОШЛО гктрушки сакорник

зове Никола Кулунџић, родом из села Ре- душа2. Из исте године приложићемо и је-

ковца. Знаменија достојно јесте овде дан опис Ћуприје.

једна дрвена ђуприја, која је преко Мо- „Варош је отворена, ниске ограде ба-
раве начињеца, коју је неки везир из Азије шта, пред којима је неколико преплану-
ради преступљенија његовог за каз’н мо- лих ливада, то је лице вароши с те стране
рао правити и толико стотина хиљада (са истока). У извесној даљини варош из-
гроша потрошити. Ово је Ћуприја преко гледа пријатна и угодна, али чим се уђе у
60 клафтери дугачка, а 4 широка. А по- улице, види се да је то обмана. Ниски ду-
неже да у овој вароши више Турака неже ћани, много прљавштине, једна главна
ли Србаља има, тако нисам се смео даље улица, доста широка, и криве побочне
упуштати осматравати ову варош, јербо улице, то је све. Куће хришћана и овде су,
како би преко сокака прелазио, тако би као и у Београду, повучене унутра. Одо-
турска деца за мном трчала, језик плазила смо у јеДну такву кућу, али ону ведру еле-
и зубе кезила, а тако би исто и матори ганцију, коју нађосмо код оних великих
Турци радили, што сам био у немачким ха- трговаца, не могосмо овде захтевати. Ћу-

љинама. Зато овде се нисам хотео ни ба- прија нема никаквих других привредних
вити, него с мојим содружеством кренем извора, До оно што донесе главни Друм за
се одавде и пређем ћуприју. Обаче тек Цариград и нешто мало земљорадње око
што сам био прешао преко ћуприје а ни- вароши. Тек кад смо стигли на западни
сам био једну дуж њива от ње удаљен, али крај вароши, продужујући пут, видесмо
Турци повикаше на мене: „Ха врадинак утврђење. То је био отприлике четворо-
ћаур. Немчи ћопек!“ После и друге пору- уганик са ниским обичним бедемима, плит-
гателне речи викаше за мном.“
ким рововима, доста опао, нешто више од
Интересантно је да је број домова мостобрана за овај главни пре^аз преко
опао са 300 из 1818 године1) на 230 домова. Мораве. На бедемима био је низ гвбзде-

Видели смо ко живи у Ћуприји, али них топова. У унутрашњости видела се го-

ко живи у селима? Тамо нема Турака, мо- мила дрвених опалих кућа, са кулама по-

жда има који Циганин. То су све Срби, до- гдегде, и високим, шиљатим димњацима.

сељеници са Косова и Метохије. Овај крај Варошке куће долазе близу ровова. Близу

је био запустео нарочито половином XVII утврђења начињен је дрвени мост, 460 ко-

века и за време сеобе под Арсенијем Чар- рачаја дуг, који води прекб Мораве; по
нојевићем. Али после се стање брзо по- ваљаној и искусно изради својој јако пада

правилО, број насеља нарочито расте у у очи према околним зградама и утврђе-

XVIII веку, досељеника је све више. Прво њима. Тај је мост дао име самој вароши..
су стигли они са Косова, па они из Мето- — Кјупри значи у турском мост, отуда се
хије. То је косовско-метохијска струја. после образовало њено српско имеи1.

Поред Мораве и око.Ћуприје има мало и Овај Пирхов опис Ћуприје је веома

Вардараца. Овај напредак у XVIII веку интересантан као опис једног странца. Са-

био је прекинут за време „Кочине краји- мо Ћуприју није похвалио, као што ће то

не“, када је народ у масама бежао у „пре- учинити са Крагујевцем. Као Вујић, и Пирх

ко“. После овог устанка опет поче досеља- помиње мост, затим и турско утврђење

вање, но 1813 година заустави га. Од по- при мосту. Кад је 1833 године извршено

новног ослобођења под Милошем досеља- присаједињење шест нахија Србији, кад

вање нових није прекидано и траје до по- је Параћинска нахија спојена с Ћупри-

следњих дана. Видели смо статистику из ском, онда је у Ћуприји срушен овај тур-

1820 године. По другој, из 1831 године, ски град. Срушен је 23 и 24 децембра, чему

број насеља у Ћуприској нахији је 75 са су били присутни Милосав Ресавац и иза-

2762 дома, 3890 ожењених лица. 1833 го- сланик београдског везира Ахмет-ага. То-

дине нахија је имала 8815 пореских глава1. пови и муниција из утврђења однети су у

Ћуприја пак 1829 године има 1500 турских Београд. Турци, пак, напустили су Ћупри-

х) Тихомир Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша II, 147. 2) Тихомир Ђорђевпћ, Из Србије кнеза Милоша II, 174.
i) Мита Петровић, Фпнаноије и установе I, 172—3. 0 Пирх, Путовање по Србији, 110—111.

30

ПСТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ ПРОШЛО

ју тек месеца јула идуће 1834 године2. Та-

ко Ћуприја занавек постаде српска. ДРУШТВЕНО ПРЕДУЗЕЋЕ
ИТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ66
При спајању Ћуприске и Параћинске
нахије 1833 године, Параћинска нахија, 1920. - 1990.
без ражањског среза, имала је 28 насеља.

У њима су били насељени такође Косовци;

у Параћину по одласку Турака остадоше 1920. У Ћупријском Првостепеном суду 20. августа протоколисано
Срби и Цигани. Параћин одмах доби шко- је Индустрјско предузеће за прераду вуне Влада Теокаревић и
лу и суд, који пређе из Свилајнца овде. компанија. Тај датум је узет као дан почетка рада параћинске
Тек тада је Параћин, заједно са Ћупријом Фабрике штовова. Фабричке зграде су запремале простор од 5.000
и Свилајнцем, почео да се развија и напре- квадратних метара и у њима је за 15 мјесеци, ааписао је хроничар,
дује, да данас постане једно од првих ин- монтирано 20 вагона машина из Немачке, Пољске, Белгије и
дустријских и трговачких места у пре- Аустрије. Запослено је око 800 радника.
дратној Србији.
* 1925.Набављенајепредионицачешљаног предива, вероватнојед-
2) Мил. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 1130—1.1*352674894897501326 ина у ондашњој држави.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ 1926. До ове године Предузеће је радило и располагало машинск-
им парком, од прањаи бојењавунедо дорађивањајефтинихштра-
1. Вујић Јоаким, Путешествије iio Србији I. јхгарнских тканина. Израда финијих тканина за Предузеће је, у то
2. Вукићевић М. М., Карађорђе. време, била велика тајна.
3. Вулић Никола, Наше земље у старо доба. Братство 15 и 17.
4. Ђорђевић Тихомир, Из Србије кнеза Милоша. 1927. Предузеће се проширује. Те године је изграђена комплетна
5. Врдељаџовић Јован, коментар Вујићевог „Путешествија“. предионица за производњу чешљаног предива, енглески систем.
6. Ердељановић Јован и Николић Р. Т., Трговачки центри и путе- Основано је Ватрогасно друштво, које је имало задатак да штити
интересе бившег власника фабрике. Активност је задржало и за
ви по српској земљи у средњем веку и у турско доба. време II светског рата, сводећије, искључиво,а на одбрану фабрике
7. Јиречек Константин, Историја Орба. од елементарних и других непогода. После завршетка рата,
7а. Јиречек Константин, Die Herrstrasse von Belgrad nack Друштво добија нове задатке на заштити интереса друштвене
имовине. Током 30-годишњег постојања у социјалистичкој заје-
. Constantinopel. дници Ватрогасно друштво и појединци добијају значајна и број-
8. Караџић Вук, „Даница“ за 1827 и 1828 годину. на признања, а међу њима, најдраже Орден братства ијединства са
9. Караџић Вук, Грађа за српску историју. сребрним венцем.
10. Ковачевић Л>. и Јовановић Љ., Историја српског народа. 1928. Фабрика има већ 156 разбоја, 3.200 вретена за израду че-
11. Костић К. Н., Трговачки центри и друмови по Србији у сред- шљаног предива. Приступа се зидању ткачнице.
1932. Изграђена зграда за ткачницу и набављени нови разбоји.
н>ем и новом веку. 1934. Предузеће има око 7.000 вретена за чешљано предиво и 7.000
,12. Матковић Петар, Путовања по Балканском Полуострву. »Rad« за влачено.

Југословенске академије знаности и уметности 42, 84, 100, 1935. У фабриције избио штрајк радника, први бунт против влас-
112, 116 И 129. ника фабрике, ниских надница, лоших услова рада, а за скраћење
13. Мијатовић Чедомиљ, Пре триста година. „Гласник“ Српског радног времена и забрану рада деци. Једном речју радници су
ученог .друштва 36. тражили своја права. Жандарми из Среза упали су у фабрику,
14. Miklošić Franja, Monumenta Serbica. похапсили вође и већи број радника, и тако угушили штрајк. Иако
15. Милићевић Милан Ђ., Поменик знаменитих Срба. штрајк није у потпуности успео, власници су, ипак, морали да уч-
16.- Милићевић Милан rB., Путничка писма. ине извесне уступке радницима и размисле о својој будућности, о
17. Милићевић Милан Б., Кнежевина Србија. снази радничке класе.
18. Милутиновић Сима Сарајлија, Историја Србије.
19. Новаковић Стојан, Турско царство пред српски устанак. 1939. Капацитет електричне и парне енергије проширен је једном
20. Новаковић Стојан, Законски споменици. парном турбином и генератором због чегаје избачрна стара парна
21. Новаковић Стојан, Путничке белешке о Балканском Полу- машина.
оотрву XVII и XVIII века. „Годишњица“ Н. Чупића 17.
1940. Проширење ткачнице

1941. Изграђена сопствена електричнацентрала, дозидан спрат на
камгарн предионици, набављено још 20 нових разбоја и једна
машиназа сновање. Извршенаје замена неколико нових машина
у предионици влаченог предива и припрема за предионицу вла-
ченог предива и припрема за предионицу чешчљане вуне енг-
леског система, као што су влачаре и чешљаре.
За време рата фабрика ради смањеним капацитетом и није'било
никаквих проширавања. После ослобођења, све снаге су усмерене
на производњу тканина за, ратом осиромашено и оголело, стано-
вништво.

21a. Ото Дубислав. плем-. Пирх, Путовање no Србији 1829 године. 1947. У оквиру фабрике отворена је трогодишња текстилна шко-
22. Павловић Драг. М., Аустријска владавина у Северној Србији ла.

ОД 1718—-39. 1950. Донет је Основни закон о управљању државним предузећ-
23. Павловић Драг. М., Србија за време аустро-турског рата 1788-91 има и вишим привредним удружењима од стране радника. Те год-
24. Петровић Вук^шин и Никола Ј., Грађа за историју Краљевине ине изабран је, 9. септембра први Раднички савет фабрике 17. сеп-
тембра 1950. одржана је прва седница Радничког савета, и на њој
Србије. донета одлука да Штофара убудуће носи име народног хероја,
25. Петровић Мита,. Финансије и установе обновљене Србије. Бранка Крсмановића.
26. Протић Антоније, Повесница од почетка времена вожда срп-
1952. Изграђен железнички колосек у дужини од 410 метара, са ск-
ског Карађорђа Петровића. „Споменик14 Срп. краљ. акад. 19.. ретницом.

27. Ратковић Мак<-им, Извештај и стању цркава из 1733. „Гласник1" 1953. Изграђена зграда за магацин непране вуне.
Српског ученог друштва 56.
1954. На иницијативу Радничког савета фабрике покренута акција
28. Руварац Димитрије, Београдска Митрополија око 1735. „Спо- за издавање фабричког листа. 25. августа излази први број „Нашег
меник“ СКА 42. дела“, који до данашњег дана налази своје место у систему инфо-
рмисања радника.
29. Станојевић Станоје, Народна енциклопедија.
30. Стојановић Љуба, Стари српски записи и натписи. 1956. Реконструкција предионице чешљаног предива, коју захтева
3.1. Хаџи-Калфа, Путопис. Приказ у „Споменику“ Срп. краљевске већа производња камгарнских тканина.
1957. Извршена је замена 2.000 вретена у Камгарну. Купљено 16
академије 18. машина за претпредење „Сант Андреја“ лисезе за прање вунених
трака, и две влачаре „ДБ“ и изграђена зграда за магацин пране
32. Цвијић Јован, Метанастазичка кретања.. — Издано у „Српском вуне.
етнографском зборнику“ 24 — „Насеља“ 12.

31

ВРЕМЕ ПРОШЛО петрушки САБОРНИК

1959. Одржана оснивачка скупштина Удружења жена „Савремени 1972. Стигли „Текстимини" разбоји, и обављена трећа рек-
дом у нашој фабрици“. Замисао је била да ово Удружење ради као онструкција „Ткачнице“. Купљена сноваљка „Текстима“. Библио-
Секција и да се, углавном, бави проблематиком рада наших жена тека фабрике добила награду од Културно-просветне заједнице
ван њиховог посла у фабрици. Откривенаје биста народног хероја Србије, Већа Савеза синдиката и Издавачког предузећа „Рад“, као
Бранка Крсмановића. Реконструкција предионице. једна од Дјбољих у такмичењу библиотека фабрика Србије.
1960. Формиран Центар за стручно образовање радника. Основано 1974. Уз завијање фабричких сирена, положен камен темељац но-
је Обданиште ИВТ „Бранко Крсмановић" као установа са самоста- ве хале Дораде. Најстарији радник Живота Јефтић, спустио се у
лним финансирањем. Купљени разбоји „Текстилстрој", две маш- јаму, и у свежи бетон положио плочу на којој је писало: „Започета
ине за шишање „Кетлинг-Браун“ и једна декатир машина. изградњанове производне хале 23. априла 1974. Колектив радни-
1961. Раднички савет ИВТ „Бранко Крсмановић" је донео, на
ка ИВТ „Бранко Крсмановић“, Параћин. Делови радне органи-

основу члана 18. Закона о средствима привредних организација зације, који су представљали заокружене Технолошко-економске
Правилник о расподели чистог дохотка. Циљ: повећање целине, формирају се у ООУР-е.
„25. септебарко сугро 1975. године, остаће записано крупним
продуктивности рада, економичност и рентабилност пословања и
непосредна заинтересованост сваког радника за ефекат свог рада, словима у сећању радника Текстилног предузећа „Јединство“
тако је у „Шашем делу“ описан дан када је „Јединство" припојено
рада економске јединице и предузећа у целини.

1962. Реконструкција котларнице. Поред набавке новог котла, Фабрици штофова, кадајеинтеграцијом постало ООУР „Трикота-
предвиђенаје и набавка уређаја за омекшавање воде. Пуштен у пр- жа“ при „Бранку Крсмановићу“. Потписана Повеља братству
омет део ауто-пута од Параћина до Осипаонице у дужини од 95 између „Кратекса" из Крапине и ИВТКТ „Бранко Крсмановић“ из
километара.
Параћина.
1963. Почетком јануара месеца одржан је Девети пленум Центра- 1976. Интеграција Кројачке задруге „Слога“ саИндустријом вунен-
лног већа ССЈ, на коме су донети закључци о организацији синди- их тканина „Бранко Крсмановић“ и настанак ООУР-а „Конфекци-
ката. Према закључцима, од свих досадашњих синдиката је“. Почела је експлоатацијауложених инвестиција од око 3 мили-
индустријских грана, ствара се Синдикат индустријских Југослави- јарде ст. динара у Кончаоници. Свечана примопредаја машина за
је. Из Италије стигла машина за пеглање. „Пегла“ је монтирана у кончење између швајцарске фирме „Хамел“ и ИВТКТ „Бранко Кр-
Доради. Друга реконструкција у Камгарну. Одржана рснивачка ск- смановић". Том приликом Штофари јеуручено „Златно вретено“ -
упштина Спортског друштва при нашем предузећу. Одлучено је симбол сарадње између „Хамела“ и „Бранка Крсмановића“. У До-
да Друштво носи име „Текстилац". Велика реконструкција сопст- ради нова опрема: „Кранцова“ сушара машина за сушење, карб-
веним снагама запослених, у Штрајхгарну.
онизирање, термофиксирање и све апретурске обраде тканина.
1964. Пуштене у рад предилице „ОСА“, шест чешљарица, две вла- Машина за шишање и чупављење тканина. У радној организацији
чаре фирме „Бефама“, машине за кончење „Текстима" са 1.800 вре- усвојен Закон о УДРУ-
тена, апарат за бојење „Белини“ машине за сушење „Флајснер", женом раду, чиме је створена основа за даље организовање акција
машине за претпредање „ОСА“ четверопасажни систем, и новаха- на оживотворењу самоуправног социјалистичког друштва. Пуш-
ла ткачнице. 4
тена у рад нова хала Дораде са 14.000 квадратних метара радног
1965. За потребе бојачнице купљен апарат за бојење од фирме простора. .
„Б'елини“. На седници Скупштине општине Параћин донета 1977. У Камгарну купљен најновији модел меланжера. Потписан
одлука о установљавању „Октобарске награде" општине Параћин.
привреда реформау земљи. Усвајањем нових привредних мера ра- споразум између ИВТКТ „Бранко Крсмановић" и једне енглеске
дне организације су присгупиЈЈе одговорним задацима, преи- фирме о специјалној обради штофова, који ће бити отпорни на
спитивања својих ситуација и производних могућности. Како је
запаљивост. На састанку Производно-стручног колегијума радне
истакнуто у скупштинској препоруци, привредна реформа довеш- организације покренута организована акција на спровођењу дела
ће радне организације у области привреде, друштвених служби и ЗУР-а који се односи на вредновање рада, односно на зависност
органа управе, у нове услове привређивања и обављања њихове личног дохотка од резултата рада. Трикотажа „Јединство“ пре-
делатности. Брже повећање продуктивности рада, боље прив- сељена у круг фабрике. Потписана Повеља о братимљењу друшт-
ређивање, већа искоришћеност капацитета, уштеда, боља радна и в° ^обповољних давалаца крви „Крушик“ - Ваљево, „Владо Багат“
технолошка дисциплина - били.су циљ привредне реформе. - Задар, „Соко“ - Мостар и ИВТКТ „Бранко Крсмановић“ - Параћ-
ин. Свечано обележена 30-то годишњица излажења фабричких
1966. Од 1. јула наша радна организација прешла на скраћену ра- листова.

дну недељу, однбсно радници ће радити 42 часа седмично. 1978. Набављена машина за ткање „СТБ“ из СССР, машина за ши-

1967. За Бојачцицу купљен апарат за бојење предива у канурама, шање тканина фирме „Фолен Вајнер“. Основана женска чета
капацитета 100 килограма за једно бојење. Апарат је испоручила Индустријског добровољног ватрогасног друштва. Стигло 12 нов-
Фабрика текстилних машина „Прлетер" из Параћина. Децембра их „Сулцерових“ разбоја који ће производити преко 3 милиона
пуштен у рад ресторан друштвене исхране.
потки дневно, или 1.500 метара тканина. Реконструисана „Шпан -
1968. Обављена модернизација и реконструкција Ткачнице. преса“ и набављене две машине за навезивање.
Купљено је 12 аутоматских разбоја „Сулцер“, 20 безчунковних 1979. У ООУР-у „Производња предива“ стигло 12 чешљарица, 4
разбоја из ДДР. У припреми ткачнице нова машина за сновања фронтера, 3 влачаре, 3 машине за грубо извлачење и 2 извлачице
„Бенингер", машина за премотавање потке фирме „Шлафхорст", по чешљању. Најстарија машина влачара „Хартман" из 1925. год-

електронски уређаји за навезивање основе фирме „Устер“ и тран- ине отишла са радног попришта после 54 године рада. Мај месец

спортни уређаји фирме „Шултхајс“. За Дораду стигле нове маш- забележен као почетак највећих радова на реконструкцији Камга-

ине за мокру и суву дораду и машине за прање и ваљање тканина рна. Преко 50 старих дотрајалих машина одлази на заслужени

фирме „Зонко“. Купљен аутоклав Кесел-декатир фирме „Кетлинг - одмор. Нове машине су из Француске, од чувене фирме „Шл-

Браун“ и машина за обраду тканинатзв. „Лондон-штрунк“ од фи- умбергер“. РХ влачаре из 1924. године отишле у „пензју“. Из Тка-

рме „Алеа“. У Камгарну пуштене у рад предилице и извлачице фи- чнице је исељено 36 класичних разбоја за 30 одсто већу

рме „Шпинбау“. Избачени из производње стари „Хартмани“. производњу од 35 класиничх. У Доради нове машине: „Контик-

1969. У Доради извршена реконструкција „Кранц-сушаре“. Ка- раб“, машина за фиксирање тканина. „Контилана“, машина за

тастрофалне поплаве, које су задесиле фабрику 8. и 17. јуна, нанеле прање тканина по ширини и „Џет - апарат“, машина за бојење

су велике губитке. Склопљен уговор о куповини машина од фи- тканина. У Камгарн стигао најновији тип ауто - конера сароботом,

рме „Текстима" за Кончаоницу. Пуштене у рад машине за предење машина за исправљање грешака на испреденом предиву, и у радје

„Шпинбау“ 1.980 вретена, машина „Ферарио" за пнеуматско пуштено седам нових „Крушикових“ предилица. Стигла кл-

одчичкавање сировина, развлачице „Бертхарт“ 12 комада... иматизација за Коначоницу и Ткачницу од италијанске фирме

1970. У Кончаоници пуштена у редовну производњу машина за „Маззини“, а за лабораторију коплетна опрема. Купљена полуаут-

ефектно кончење предива, фирме „Хамел“. Ово је прва текстилна оматска мешаоница „Тефама“ и сноваљка „Бенингер“. У Синди-
машина овакве врсте у нашој земљи, а трећа у свету. Набављена кату реорганизација, уведено је колективно руковођење. У Доради
климатизација за Камгарн, „Контилана“ за Дораду и машина за пуштена у рад „Шпан-преса“. Тканина пролажењем кроз овај апа-
механичко-пнеуматско одчичкавање „Ферарио“, други део. Радној рат добија посебан опит и висок сјај, а одевни предмети од овакв-
организацији додељена диплома и медаља „Златни пушман“, их тканина добро „држе“ пеглу, не гужвају се.
1980. Радна организација прославила велики јубилеј, 60 година
који је доделио Наградни фонд текстилаца Југославије.
1971. За Штрајхгарн купљене влачаре, предилице и „Вук“ машине постојања и 30 година самоуправљања. Том приликом је одржана
свечана седница Радничког савета РО на којој је уручено 187 по-
пољске фирме „Бефама“, а за Камгарн ауто-конер, машина за аут-
оматско отклањање грешака фирме „Шлафорст“ из Немачке. Са веља и плакета радницима и пензионерима фабрике за дугогоди-
t фирмом „Текстима“ закључен уговор о куповини 24 безчунковна шњи рад и залагање. ИДВД добило је Октобарску награду града
разбоја, једне машине за сновање и машине за ређање ламела. У Параћина. 6. октобра изашао 300. број фабричког листа „Наше
мају месецу први сусрет између радника „Кратекса" из Крапине и дело“. У Ткачници извршен ремонт ЦФС разбоја, и стигла нова
„Бранка Крсмановића“ сноваљка „Бенингер“. У Бојачници монтиран четврти ХТ апарат.
Женска екипа ИДВД освојила четврто место у V југословенском

32

петркшки слборник ВРЕМЕ ПРОШЛО

ватрогасном такмичењу. „Бранко Крсмановић" је домаћин све- ООУР за производњу конфекцијских и трикотажних одевних пре-
чаног потписивања уговара између „Титовог фонда“ и стипендис- дмета. Штофарцима је Указом Председништва СФРЈ уручено 18.
та шесте генерације ученика и студената, општине Параћин. Пр- ордена рада. Поводом 65 година постојања и рада Штофари је,
имљено је десет стипендиста. Поводом обележавања 30-те годи- Указом Председништва СФРЈ, додељен Орден рада са црвеном
шњице самоуправљања, у радној организацији је уручено 130 заставом. На Загребачком сајму освојена „Златнапупа", ана Леско-
диплома радницима за дугогодишњу активност најачању самоуп- вачком 4 златне медаље. Почели радови на уређењу паркиралиш-
равних односа. На Лесковачком сајму текстила и текстилних маш- та иза мензе. Преуређен „горњи дом“ на Грзи. Текстилцима при-
ина ИВТКТ „Бранко Крсмановић" је освојио пет златних медаља. знат бенефицирани радни стаж. У овој. години „Бранкб Кр-
1980. година у раду радне организације представља значајан дат- смановић" је остварио рекордну производњу од 2, 720 милиона
ум, јер су постигнути изванредни пословни успеси. Уложена метара готових тканина, што ни до данас није поновио. Те исте
средства у инвестиције за осавремењавање машинског парка поче- године у Штофари је радило 3,215 радника, са. просечном месечн-
ла су да дају плодове. Резултати остварени у 1980. су најбољи од ом зарадом од 57,200 динара, а на крају пословне године остварен
постанка радне организације. је симболичан остатак дохотка од око 47 милиона динара.
1987 Реконструкција котла БМ. У Штрајхгарнује монтиранајошје-
1981. на референдуму од 25. фебруара усвојен Средњорочни план дна линија (вдачара и предилица) за производњу виших нумера
предива од Нн 6 до Нн 15. Инвестиција износи 424 хиљаде УСА
развоја Штофаре за период 1981./1985. година. У Кончаоници и долара. Ове године „Бранко Крсмановић“ се конституише као јед-
Ткачници монтиран клима уређај италијанске фирме „Маззини“.' инствена радна организација, без ООУР-а и РЗ. Радници обус-
У Конфекцији је инвестирано 60 хиљада ДМ у куповину 21 „Син- тавили рад због ниских личних доходака и све угроженијег живо-
гер“ машине за шивење. У Трикотажи је пуштена у рад кружно- тног стандарда. По мишљењу партијске и синдикалне органи-
плетаћа машина „Дубијед" - инвестиција од 200 хиљада СХФ. зације разлози обуставе рада су, углавном оправдани. Штрајк је
Пуштена у рад нова телефонска централа са 200 локалних бројева -
инвестиција „тешка“ 1.500 динара. После петогодишње паузе, трајао три дана.
поново се деле средства за индивидуалну стамбену изградњу. 1988. Пуштен у рад артеријски бунар дубине 500 метара, капаците-
Одржана прва моднаревија сопствених конфекцијских производа. та 20-25 литара у секунди. Инвестиција износи 60 милиона динара.
Одржан семинар о „Устеровим" апаратима. СИВ Штофари до- Извршена је реконструкција парног котла „ТМ“ 21. У Камгарну је
делио Плакету безбедности за резултате у развоју ОНО и ДСЗ. Сто монтирано 5 „Крушикових“ предилица, што је значило 2.000 нов-
радника бесплатно провело по 7 дана у Врњачкој Бањи. У их вретена. Након ове инвестиције од 160 милиона УСА долара,
фабрици асфалтиране скоро све саобраћајнице. Библиотека пре- капацитет Камгарна повећан је на 10.500 вретена. У радној органи-
сељена у Вилу I. Унашим одмаралиштима на мору и бањама лето- зацији су уведене привремене мере у делу самоуправљања.
вало 560 радника. „Бранко Крсмановић“ је добитник Октобарске Фабрику погађа велика несрећа, у Јабланицијеизгубило живот 31
награде СО Параћин за остварене резултате у производњи. Фо-
рмиран Актив проналазача Штофаре. Ткачи годишњи план радник.
производње извршили месец дана пре рока (20. новембра). Похва- 1989.. Извршена је регенерација бунара из 1932. године. Његов
лница ОО СРВС фабрике за активност, капацитет је сведен на 10-15 литара у секунди, са дубине од 265 ме-
1982. У Ткачницу, на место избачених „Хартманових" разбоја, тара. Инвестиција вредна 340 милиона динара. Изграђен је мост
монтирано је 6 класичних разбоја из Трикотаже саЖакард главом. преко реке у кругу радне организације - инвестиција износи 130
Извршено је сервисирање „Сант Новариних“ предилица. Почела милиона. Укинуте привремене мере. Радна организација
припрема за израду .лутака у Малој привреди. Купљено 40 регистрована као Друштвено предузеће Индустрија текстила „Б-
ПФАФФ машИна за шивење у Конфекцији. Зубна амбуланта ранко КрсмановИћ“. У Предузећу поново штрајкови, углавном
добила нов апарат за безболну поправку зуба. Започети радови на због кадровске политике и ниских личних доходака.
изградњи новог бунара у фабрици. Параћинска Штофара прогла-
шена највећим извозником у Поморављу. Камгарн и Ткачница 1990. На скорман начин, атоком целе ове године, обележаван
остварили годишњи план производње пре рока. Штофара доби- је значајан јубилеј - 70 година постојања и рада Штофаре у Параћ-
тник Новогодишње награде Регионалне Привредне коморе. ину. Отворено стовариште и два продајна објекта у Сарајеву.
1983. У Камгарну монтирано 14 чешљарица и 5 извлачица фирме Предузеће, тренутно, има 8 сопствених објеката у малопродаји.
„Текстима". У Штрајхгарну су пуштене у рад 2 машине за премота- Затворенаје финансијска конструкција око завршетка гасификаци-
вање предива, домаће производње (,,Икос“-Крањ). Годину дана је енергетског постројења у Предузећу. Прилагођавање котлова за
пре тога, премотавање предива је пребачено из Припреме ткачни- употребу гаса и уградња горионика коштали су 150 хиљада ДМ и
це у Штрајхгарн. У Доради је купљена машина за чупављење ткан- 4,4 милијарди конвертибилних динара. Свечано је пуштен погон
ина фирме „Франц Милер“. На Лесковачком сајму текстила Што- Конфекције у Рековцу, на сам Дан Предузећа, 3. октобра. Изгра-
дња ове Конфекције кошталаје 1,6 милиона ДМ, од чегаје полов-
фара освојила 3 златне и 3 сребрне медаље. На 10. такмичењу ину финансирао Фонд за развој недовољно развијених подручја
ватрогасаца Србије женска екипа ИДВД Штофаре освојила прво Србије. Конфекција ће запошљавати 170 радника, а капацитет
производње је 800 пари панталона. Данас Предузеће запошљава,
место. У предионицама монтирани нови парионици. Штофари без Конфекције у Рековцу, 2.500 радника, са тенденцијом даљег
уручена Плакета 13. октобар, највише признање СО Параћин. смањења радне снаге и преструктурирања производње.
1984. У Ткачници је ове године, уместо 24 „Текстимина“ - Грајфер
разбоја, монтирано 24 „СТБ“ разбоја. Машински парк Конфекције Душица Анђелић
обогаћен је фиксир пресом „Канегисер" - инвестиција од 80 хиља- Раде Милорадовић

да ДМ. После вишегодишњих припрема, почело је грејање појед-
иних стамбених објеката и пословних објеката у граду. Од 1. јуна

ООУР за производњу предива и ООУР за производњу тканина
регистровани су као јединствен ООУР за производњу предива и
тканина. У фабрици отворена аутоматска стрељана. Обележене 3
деценијеизласкалиста „Нашедело“. Изашао400. број листа. Указ-
ом Председништва СФРЈ радницима Штофаре уручена признања
за рад: Медаља рада, Орден рада са сребрним венцем и Медаља
заслута за народ. Дорада годишњи план производње испунила 11.
децембра. Отворена Моднакућа, нов продајни објекат у Параћин-
у. У Београду, наше стовариште пресељено у нове српствене
просторије у улици Тадеуша Кошћушка.
1985. Уручено 130 признања радницима Штофаре за дугогоди-
шњи рад и верност фабрици. У Конфекцији је монтирана нова
линија за пеглање панталона (4 npeće за пеглање појасева и 1 преса
за ногавице). Ова инвестиција вреди 140 хиљада ДМ. У Камгарну
монтирана нова лисеза за лизирање вунених трака пре и цосле бо-

јења. Штофари уручено високо признање „Бека“. За допринос
стабилизацији Штофари уручена Плакета ВСС. Дорада годишњи
план производње окончала 16. децембра.
1986. У Штрајхгарну је монтирана линија за производњу предива
нижих нумера предива од Нн 2 до Нн 6 (ПГП 5А). За потребе Тка-
чнице купљена су 2 апарата за преглед сирове робе и 1 апарат за од-
лагање ваљака са основом. У Доради је монтирана четворокана-
лна машина за комбиновано прање и ваљање, а истовремено је
извршена реконструкција и модернизација ваљавица. Од ове год-
ине ООУР Конфекција и ООУР Трикотажа послују као јединствен

33

ВРЕМЕ ПРОШЛО ПСТРУШКН САБОРНИК

Људи у кршу Да вијест твоја нас не прокуне,
доносимо поњаве и груде сира,
У кршима се муче и рију људи голошији живи, велика бијела руна вуне
док сити пјевају пјесме стијењу голом и плоче воска жуте ко лира.
узгред пролазе да се горштаку диви
који је јуначки упрегнут с волом. Почуј, велики Василије златни,
твоја је моћ и сила!
Мртве кршеве кују у сјаје звјездане, Суви, скорчани, црни и патни
а сиромаси, кроз муке узалудне, точимо ти последњу крв из жила.
с криком ломе брда и јаме бездане,
обливају камење крвљу — сламају снаге трудне. И ништа боље, не окрену на то!
Ти не помажеш нама голима.
Чим зора рана врхове сунчаним снопљем руди, Помога оним што ти дају злато
голе се мишице нрипију каменим бријегом. и к теби господским дођу колима.
Кроз оштри кам и драч мукло је сгјењање људи
стотине година човјек притиснут погмулим стегом. Велики, свети, мени опрости,
што говорим горку истину живу,
Хиљаде међа дижу — да зауставе шаку земље, наврнуше ти на скупо плаћене кости
издубли ублове да се учека глибул>ч — кише дебелу гриву.
,са своје се баштине ни иола године не мље,
за жито из другог краја — њина се снага сише. 0 вељи! Газе попут кобиле
накити, злато, бакар и срма,
Испарао шиљати крш распукле ноге голе, купују гдје год су копите пробиле
на крчевинама тврдим комадају се длани. све наше земље и густог грма.
И за ове људе кажу — наджиравати воле,
док њихови оброци с крвљу су смијешани! На њивама твојим и сад радимо
бескућни ко прије једног вијека,
Кућићи поју лажи — јунаштву, соју. камену, теби бетонске куле градимо
никоговићи ваде хљеб животом и пијуком, а нашој бољци не би лијека.
пригушене варнице скачу у иредзнак пламену
који će вабио и ври у кршу под ропским муком- Крај твоје куће шибају кнуте,
уста нам вежу уз јек звона,
vww-('---- док у волту с благословом висе пршуте
за црну паству светог ти трона,.

Помажеш им свети Василије благи,
нек су ти прости и наши скути!
Ти твоји сити насљедници драги
ко бикови су постали силни и крути.

Подигоше међе као бедеме
око свете ти горе и паше,
нађу ли нам живо, ко вражје сјеме,
пребију га у руке наше.

Свети велики и нама опрости
што не вјерујемо тврдо више
у труле и гњиле твоје милости
с којих - са тебе - крв нам попише.

ТУЖБА Св. ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ МИРКО БАЊЕВИЋ (1905.-1968) рођен је у Пјешивцима
(Црна Гора). Једно време живео је и радио у Параћину
Велики, Острошки Василије свети, (1939.-1941.), као професор Самоуправне гимназије. Објавио је
нек ти је слава! збирке стихова и поема: „Побуна ума“ (1930), „Шуме“ (1938 и
Дојадише нам ови кршеви клети 1939), „Огњена јутра“ (1940), „Сутјеска“ (1946, 1953, 1958, 1961),
крепа нам и дијете и во и крава. „Његошев споменик“ (1947), „Земља на камену“ (1950), „Звездани
воз“ (1951), „Бездани“ (1956), „До искапи“ (1964), „Завјет“ (избор,
Ево долазимо двјеста година 1966) и „Рожданици“ (1968). Књижевни клуб у Параћину носи
до твога каменог стана, његово име.
извиремо гладнг! из сушних долина
за спас - за мирис озјелог тамјана. Збирка песама „Огњенајутра“ штампанаје илегално у Параћи
ну 1940. године под псеудонимом Мирко Митров. На једном од
Направисмо већ на зиду сагове ретких сачуваних примерака, која је у поседу Библиотеке „Др. Ви-
цјеловима, с крваво пуклих усана, ћентије Ракић“, аутор је својеручно записао 15. марта 1962. године:
преглодасмо стопама твоје прагове „Ова збирка објављена је у Параћину, у штампарији Жикишона и
и не свану нам за нашег дана. то илегално, а примјерци су сачувани у Црној Гори за вријеме рата
међу другим књигама, склоњеним у куферу испод једне стијене у
Тражимо те свети и чудотворни, кршу више мог села, теје капало на њих.“ Из ове збирке социјалне,
Hejc ти је дар и служа! родољубиве и љубавне лирике, објављујемо две песме, често
Постасмо љути, зли и уморни објављиване и прештампаване.
наша се тешка не чује тужба.
Тиме обележавамо 50. грдишњицу овог издања.
Згрчени те кумисмо и пропиштасмо
ко у процијепу рудинске змије, Књижевни клуб у Параћину носи његово име
што год можемо и ми ти дасмо
ал помоћи нам није.

34

ПеТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ САДАШЊЕ

Миомир Миловановић, ћемо допринети оздрављењу пољоприведне и сеоских домаћин-
става, као и да смањимо одлив становништва са селате ублажимо
председник Скупштине проблем незапослености. Ради бољег сагледавања проблема сео-
општине ских домаћинстава један делегат индивидуалних пољопривред-
них произвођача ући ће у састав Извршног савета Скупштине
ИЗБОРНИ ПРОГРАМ
општине.
Грађани којима се програм нуди, морају узети у обзир чиње- 4. ЗАПОШЉАВАЊЕ: Разрешење овог проблема једино је
ницу да садржина програма зациси од потребе времена у коме
живимо, а његова реализација од способно.сти, искуства и упорно- могуће преко реализације развојних програма привреде и мале
сти предлагача, али и од одређених објективних околности. привреде. На овај начин ћемо ублажити пад животног стандарда

Радио бих на следећем: наших грађана.

1. ПРИВРЕДА: Структура привреде наше општине је врло 5. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА: Социјална политика ће имати
неповољна. Карактерише је масовност производње, велики утро- посебно место. Помоћ угроженима је социјални императив и еко-
шак енергије по јединици производа и велика зависност од увоза нбмска потреба. На тај начин ћемо кризу лакше и са што мање
(вуна и резервних делова). Такође, карактерише је висок састав потреса преборидити. У року од три месеца уради ћемо социјал-
органског капитала који захтева максималну организованост и ну карту угрожених, а постојеће фондове ојачати додатним сред-
ангажованост у оквиру текуће производње као и велика улагања у
развој. ствима. У овај важан задатак укључићемо надлежне установе и

Започете инветиције у СФС и намераване у ФЦ „Нови Попо- организације наше општине.
вац“ (изградња пресе) заслужују пуну подршку општинејер у осно- 6. ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ: Здравство, образовање,
ви значе техничко-технолошку модернизацију. Њиховом реали-
зацијом побољшаће се укупна економија, квалитет и асортиман дечја и социјална заштита, култура, информисање, спорт и физи-
извозне понуде (Стакло) што је с обзиром на величину ових фа- чка култура добиће нов начин финансирања од 1. јануара 1990.
брика од значаја и за општину. године, јер им се мења статус. Финансираће се на фондовском и
тржишном принципу, чиме се стварају услови да се баве послови-
Стање у ИТ „Бранко Крсмановић" захтева посебно укључење ма и задацима за која постоје. Органи општине укључиће се у про-
општине, пре свегау домену финансијске консолидације. Сачиње- цес њихове трансформације, а после тога, у сарадњи са њима,
ни програм консолидације пружа основ за ангажовање и шире радићемо на побољшању услова рада у здравству, образовању,
друштвено-политичке заједнице, пословних банака и партнера.
Овој организацији пружаћемо помоћ и у кадровској консолида- дечјој и социјалној заштити. У сарадњи са месним заједницама
цији. села и Медицинским центром, организоваћемо здравствене служ-

Остали део привреде, наше општине, својим развојем треба бе у сеоским насељима, које то сада немају.
да допринесе мењању привредне структуре, (саобраћај, туризам и Органе општине учинићемо ефикаснијим, како то захтева
угоститељство, кондиторски производи, обућа итд.).
садашње време, а започето смањење радника у администрацији
2. МАЛА ПРИВРЕДА: Посебан допринос мењању привредне
структуре треба да допринесе мала привреда и то у оба облика: спровести до краја.
друштвеном и приватном. Органи општине и општина у целини 7. КОМУНАЛНА И СТАМБЕЦА ДЕЛАТНОСТ: Од 1. јануара
себе ће више него до сада, да укључе, у процес експанзије мале
привреде. Посебно ћемо развијати производну малу привреду. 1990. године комунална делатност радиће као фондовска и као чи-
Предстојећи републички закон о личном раду разрешава сва отво- ста комунална предузећа. Наш најважнији задатак у наредном
рена питања која су до сада спутавала развој мале привреде. Убрза- периодујеизградњаводовода. Овај проблем ћемо решити изград-
ћемо пбступак око издавања дозвола за оснивање приватних пре-
дузећа, и радњи уз минималне формалности. њом бране изцад села Забреге. Инвестиција је велика, а треба је
решавати у заједници са СО Ћуприја. Затварање ове финансијске
С обзиром на слабу акумулативност наше привреде, средства конструкције решићемо на следећи начин: средствима комунал-
за развој привреде и мале привреде тражићемо у: стварању мешо- ног постојећег и новог), делом средстава комуналног самодопри-
витих облика предузећа (са домаћим и страним партнерима), у зај- носа, средствима ЈНА, средствимаЗЕП-а, средствимарепубличког
му за привредни препород Србије, делу самодоприноса грађана,
делу средстава повратника и средствима инопослодавца (ревинте- фонда вода. Са израдом пројеката почећемо одмах.
грациони фондови), средствима за репродукцију Републике и вла- Убрзаћемо укључење преосталог дела (већег дела) улица у
стито учешће.
фекалну канализацију. Треба наставити са изградњим улица и
Повратницима ћемо понудити програме у које могу уложити канализација, као и повезивање појединих делова сеоских насеља.
свој капитал и у том циљу ћемо обезбедити своје потребене усло- Повезаћемо пут од моста на Морави до села Рашевица.
ве. У том циљу већ је разрађена локација на „старом вашаришту“ у
МЗ „11. Конгрес“. Обновићемо запуштене паркове и зелене површине и са по-
сгојећим, одржавати их у току целе године. Са покретом горана и
Објекте месних заједница потребно је активирати за потребе друштвом „Бреза“ засадићемо одговарајуће дрвеће, растиње у ци-
мале привреде, свуда где постоји интерес, пошто су у њих већ уло-
жена знатна средства. љу улепшавања града.
У стамбеној политици очекујемо промене те ћемо се у наред-
3. ПОЉОПРИВРЕДА: У наредном периоду посебну пажњу
ћемо посветити пољопривреди и индивидуалном пољопривред- ном периоду прилагодити њима. Подржаваћемо индивидуалну
ном сектору, те створити услове за бржи развој ове привредне гра- стамбену изградњу у оквиру наше надлежности, те помоћи грађа-
не на селу.
нима да реше стамбени проблем.
С обзиром на вишегодишње заостајање ове привредне гране, 8. ПОРЕСКА ПОЛИТИКА: Досадашња пореска политика
посебно на селу, у наредном периоду ћемо предузети неопходне
мере у организованом и регресираном снабдевању репроматерија- имала је углавном фискални карактер. Измењено време захтева
лом, повољним каматним стопама, организованом и гарантова- нову пореску политику. Њоме треба остварити и друга два циља:
ном откупу пољопривредних производа и стимулативном порес- развојни и социјални. У наредном периоду водићемо рачуна да
ком политиком. Одмах ћемо приступити изради посебног цело- порез буде сразмеран економској снази обвезника, а да олакшице
витог програма у пољопривреди чији ће носилац бити АИК „Па- ■ поред социјалног карактерауважавају све више развојну функцију.
раћин“ уз обавезно укључивање органа општине. На овај начин Ово посебно код мале привреде и пољопривреде. Дакле, нова

пореска политика биће стимулативна.
9. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: На овом проблему

радићемо организованим путем и на стручним основама. Оснива-

ћемо службу за екологију.
10. КАДРОВСКА ПОЛИТИКА: време у коме живимо, посеб-

но реформско, захтева нове људе, млађе и образоване. Њих ова оп-
штина има само им треба указати поверење. Понуђени програм и
посебни програми развоја привреде су довољан изазов за њих.
Наша је обавеза да им у наредном периоду ту шансу пружимо.

Мислим да понуђени програм можемо да остваримо акцио-
ним јединством и са дејством. Зато сву расположиву памет и енер-

гију треба да усмеримо ка томе.

* Пет кандидата за председника Скупштине општине Параћин ... И ЊЕГОВА РЕАЛИЗАЦИЈА

презентирало је Општинском листу „14 дана“ своје изборне прог- У изборној процедури грађанимаје понуђен програм, како би
раме. Између два кандидата, кбје је утврдила Општинска канди- се определили за кандидата коме ће указати поверење за функцију
дациона конференција, грађани Општине су тајним гласањем председника Скупштине општине.
дали предност Миомиру Миловановићу, кога је Скупштина
општине 27. новембра 1989. године изабрала за председника СО. Тада сам се определио за програм који је усмерен на потребу
Објављујемо његов изборни програм и ширу информацију о току времена у коме живимо и околности које га окружују. Програм је
његове реализације.
35

ВРЕМЕ САДАШЊЕ ГКТРУШКИ СДБОРНИК

углавном садржао основне потребе људи наше Општине, прила- бити искључен и усмерен у бочне улице, тако да ће и загађење од
гођен могућностима реализације и дужини времена за које ми је издувних гасова нестати из овог дела града. Идејни пројекти су
одговорна функција поверена. већ урађени, а на редује спровођењејавне расправе о овом важном
питању. Сви грађани ће моћи да дају своје мишљење и тиме допр-
Тешка економска и политичка ситуација у којој се налази пинети заједничком разрешењу овог питања. Месне заједнице
наша земља, су такође коректор наших жеља и потребе, али и оба- које су биле у прилици дале су позитивно мишљење. На овом по-
везавише да уложимо напор и способности да се са околностима
успешно боримо. слу се ради.
Изградња улица и канализације спроводи се по усвојеном
Иза насје период од седам месеци рада, те можемо да сагледа-
мо шта је учињено, шта се чини и шта очекујемо у наредном Програму. У овој години поставићемо рекорд удужини изграђен-
периоду. Грађани и делегати на то имају право. их улица и канализације.

IIIto се тиче мале привреде, ту смо најпре прилагодили порес- У стамбеној политици очекујемо промене, које треба да до-
ку политику једном експлозивнијем развоју ове важне и перспек- принесу оживљавању стамбених фондова из којих ћемо моћи да
тивне гране. Наша пореска политика је веома флексибилна, јер, градимо нове станове. У овој области смо такође извршили транс-
поред фискалног карактера, попримила је развојну и социјалну формацију, те смо ове послове поверили Предузећу „Занат-сер-
функцију. Са таквом пореском политиком поставили смо добре вис“, из разлогарационализације, газдовањаи одржавања стамбе-
основе за њен убрзан развој, али се ту може још више урадити у ног фонда. Сада радимо на актима везаним за откуп станова. Овај
периоду који предстоји. Закон о личном раду и други прописи из посао ће бити окончанјдо краја године.
ове области успешно се спроводе, а бирократско понашање
општинске администрацијеје прошлост и ту нисмо имали озбиљ- Ради подстицаја индивидуалне стамбене изградње припре-
не примедбе. Ефикасност је присутна код свих органа. Резултати мамо и редовно ћемо путем конкурса додељивати плацеве. Задо-
су следећи: преко 400 приватних радњи и предузећа из свих обла- вољићемо све захтеве у н&редном периоду. '
сти привреде за 8 месеци ове године. И даље се стварају услови за
развој мале привреде, те је у току изградња 60 локала у Коцки II Вредно је поменути да смо после много година пронашли
који ће се до краја године предати власницима. Радови су у току на решење за стари базен. Лицитацијом смо га, уз надокнаду, уступи-
изградњи 142 локала у будућем занатском центру на локацији ли приватнику. Његова је обавеза, уз утовор са Скупштином
„СТАРА ПИЈАЦА“. Овај центар ће имати посебан значај за наш
град, јер ћепо архитектури и функцији бити непоновљив. У токује општине, да, поред уређења базена, изгради и пратеће објекте ре-
поступак експропријације 7,5 хектара на потезу изван града према креативног карактера и ресторан, како би целокупан комплекс
„Адитивима“. Овај потез је планиран за веће парцеле и малу прив- предстаљвао изузетну оазу за одмор и рекреацију каквиху Србији
реду, пре свега производног карактера, и за мешовита предузећау нема. Рок је две године. Радови су почели на расчишћавању, а на
приватном власништву. Подељено је 70 локација привременог и реду је изградња бунара са топлом водом који ће напајати базен.
трајног карактера, а расписаће се и нови конкурс за нових 30-40 Уговор је закључен, очекује се почетак радова.
локација, такође за малу привреду.
У плану нам је изградња гасовода, пре свега за потребе дома-
За даљи развој мале привреде и њен просперитет на нашем ћинстава, а и за остатак индустрије. Параћин је један од малоброј-
простору учинићемо све оно што се налаже као потребно, јер у њој'
видимо једину шансу за отварање нових радним места. Посебну них градова у Србији који има такву предност, јер кроз наш град
пажњу у наредном периоду ћемо посветити производној малој већ постоје артерије главних водова гаса. Формиран је Одбор за
привреди, ато пре свегакроз обезбеђењепростораи преко пореске гасификацију и чине се први кораци ка реализацији овог пројекта.
политике. Додуше, није се далеко одмакло, али ћемо послове интезивирати.
На овај начин грађани би добили најјевтинију енергију а средина
■ Очигледно је, да смо спремно дочекали све оне који желе да
постану приватници, те је њен развој у нашој Општини за корак ће бити далеко мање загађена. Урађена је гасификација топлане у
испред многих средина. Идустрији тканина „Бранко Крсмановић" која загрева део града.

Комунална привредаје крајем прошле и почетком ове године Кадаје већ реч о очувању животне средине, најзад су пронађе-
доживелатрансформацију, по основу Закона. То смо већурадилиу
роковима и на начин какојето прописано. У овој области сам зате- на решења за насељено место Поповац, које је угрожено цемент-
као доста несређену ситуацију, а нисам задовољан ни тренутном ном прашином. Овај, деценијама нерешив проблем, биће скинут с
ситуацијом. Вишегодишње запостављање ове виталне области за дневног реда свих структура ове Општине, пре свега угрожених
нашу средину, одразило се на њено садашње стање. Хигијена гра- становника овог нашег села. Послеусвајањапрограма и елабората
даје на ниском нивоу, а ништа боља ситуација није ни у градском
гробљу. Међутим, већ сам предузео конкретне мере и оправдано по овом питању остаје само стрпљење да се исти реализују у шта
очекујем прве резултате. Нађена је финансијска конструкција за смо уверени. До сада је главни проблем био у приступу и начину
обнављање механизације, машинског парка и контејнера, као пре- решавања, па смо ту формулу пронашли на задовољство свих
дуслова за чистији град и боље стање у области хигијене и чистоће заинтересованих сграна уз међусобно разумевање и попуштање.
Набављен је чистач улица који већ функционише.
Три године уназад актуелна је изградња Туристичког центра
Водоснабдевање је изражен проблем ове средине више годи- „7. јули“ на Карађорђевим брду, поред Ауто-пута. Дошли смо до
на уназад. Извориште је изгубило издашност, цевоводи су због закључка даје овај захват једино могуће реализовати путем улага-
старости почели да губе воду у транспорту. ња сграног капитала. У том циљу смо обавили разговоре са „Гене-
ксом^ и сада радимо на маркетингу, како би ове природне погодн-
Почетком године чинили смо велике напоре да Параћин до-
бије место у финансијском плану Републичког фонда вода за ости приближили евентуалном страном улагачу. Очекујемо резул-
финансирање будућег водовода, који би се радио у сарадњи са
општином Ћуприја. Као локација би се користило језеро из^над тате.
села Забрега на реци Црници. Ово нам је неодложна обавеза, јер У области друштвених делатности за сада смо се ангажовали
град и поједина села у сушним - летњим месецима остају без воде.
Проблем не одлажемо, без обзира што нисмо ушли у план за ову око њихове трансформације или, боље речено, трансформација у
годину, већ ћемо га решавати тако што ћемо у овој години почети . здравству још траје. Какве ћемо инвестиционе захвате у области
припремне радове и израду пројеката. Урађен је програм рада на ‘ друштвених делатности чинити за сада не можемо говорити, ато
реализацији овог великог пројекта, највећег у историји Параћина, ћемо моћи тек по коначном-конституисању здравства, јер постоји
имајући у виду финансијска средства које треба обезбедити. интересовање, сасвим оправдано, грађана да се гради диспанзер за
децу и омладину, као и за мајку и дете. О овоме можемо касније да
До средине идуће године изградиће се два дубинска субартер- се договоримо и чинимо конкретне кораке.
ска бунара, који треба, за садашње прилике у водоснабдевању, да
обезбеде дужи део 20-25% нових количина воде. Носиоц посла је Кадаје привреда у питању, ту нисмо моћни да чинимо ништа
ЈКП „Водовод", који је и затражио понуде од извођачких фирми. крупно и капитално. Привреду воде директори и тај став имамо од
Почетак радова се очекује крајем октобра месеца ове године. старта. Спремни смо да помогнемо свима у домену својих закон-
ских овлашћења и у оквиру својих могућности и могућности
Што се урађења града тиче, ту смо предузели конкретне мере:
власници стамбених и других објеката у одређеним улицама судо- Општине.
били решења за уређење фасада према условима које су одредили У пољопривреди смо чинили оно што је у Програму Скупшт-
урбанисти. Радимо на уређењу центра града тј. улицу М. Тита од
моста до споменика, на тај начин што ћемо је претворити у пеша- не. У пореској политици смо се определили за максимално расте-
чку зону и оплеменити травњацима, цвећем, канделабрима, водо- рећење пољопривредника, али оно у укупним обавезама не значи
скоком и стазама за шетњу, као и другим садржајима који ће допр- много. Код ове гране општина не може много да пружи, јер си-
инети пријатном осећају сваког ко се у њему налази. Саобраћај ће стемска решења нису пронађена, иако то већ дуго траје. Пољо-
привреда заслужује пажњу, јер се њоме у нашој општини бави или
од ње живи претежни део становништва. Овде нам недостају чак и
идеје, а и постојећа пољопривреда није добро организована. О
томе много више рачуна треба да поведу организације које се
њоме баве. На све захтеве за комасирање имовине одговорићемо
позитивно, што смо већ и чинили. Уз нашу помоћ у селу Дренов-
цу отварамо ветеринарску станицу. Овакву помоћ ћемо пружити и
другим заинтересованим срединама. Нашеје опредељење да подр
жимо свако формирање сеоских задруга, јер сматрамо да задруге
морају бити приближене сељацима и олакшати им организовање

36

петрушки САБОРНИК ВРЕМЕ САДАШЊЕ

производње на индивидуалном сектору. Такође, подржавамо и моју надлежност. Ово утолико вишетпто живимо у времену бур-
омогућавамо изградњу приватних бензинских пумпи, како би них политичких промена и у кризном привредном тренутку, са
наша села могла са мање проблема да се снабдевају потребним израженим социјалним проблемима.
горивом. Завршена је прва бензинска пумпа у Доњој Мутници.
Има и других захтева које ћемо подржати. За целовито остварење Програма потребно је и одређено вре-
ме, а оно се увек планира као двогодишњи или четворогодишњи
Време од избора до данас употребљено је и за друге послове период, те цео овај материјал треба упоредити са временом од
који не спадају у оквир Програма, а који су неопходни и спадају у десет месеци.

БРАТИМЉЕЊЕ ЈАБЛАНИЦЕ И ПАРАЋИНА

ПОВЕЉА О БРАТИМЉЕЊУ општине Јабланица и општине Параћин потписана је на свечаним седницама
општинских скушптина, у Параћину, 13. октобра 1989. и у Јабланици, 22. фебруара 1990. године.

Том приликом председници скупштина општина, као гости, одржали су пригодне говоре, које у
целини објављујемо.

Сулејман Халебић живота на овим нашим прбсторима. То је наш дуг и према свим
палим у херојској епопеји народноослободилачкбг рата у нашој
председник СО Јабланица јединственој социјалисгичкој револуцији и свим жртвамапосљед-
њег рата из којег се, заслугом, борбом и страдањем свих наших
ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ, народа и народности, у крви и огњу, родила Федеративна Соција-
ДРАГИ ДОМАЋИНИ И ПРИЈАТЕЉИ, листичка Југославија, на одлукама АВНОЈ-а и под Титовим вођ-
ством.
Осјећам се радосним и срећним, указана ми је част и задовољ-
ство што могу у својству предсједника Скупштина Општине Ја- Полазећи од нашег заједничког убјеђења, даје на свима нама
бланица поздравити све вас и честитати вам 45 година живота у историјска одговорност за очување тековине револуције и за даље
слободи, слободној, збратимљеној и Титовој Југославији. Поноси оживотворење братства, јединстваи заједништва, чин братимље-
част на овај тренутак су већи ако сејубиларнагодишњица дочекује ња Општина Параћин и Јабланица, доживљавамо као вриједан
и кроз узвишени чин братимљења Општина Параћин и Јаблани- допринос за идеале и циљеве за које се гинуло, за које се живјело,
ца. за које се рађало.

, Поздрављам васу своје лично име, у име мојих сарадника који Као успомену на овај дан и као израз дубоке захвалности
овдје присуствују у саставу привредно-политичке делегације, у нашем побратмну Општини Параћин, поклањамо умјетничку
име радних људи и грађана наше Општине, људски, срдачно и то- слику са препознатљивим мотивом нама љепог и драгог херцего-
пло, како то доликује вама драги наши побратими, за све резулта- вачког крша.
те и дјела која учинисте у богатој револуционарној историји јуче,
за све што чините данас и планове који ћете остварити сутра. Најљепше хвала, свима вама другарице и другови!

Ми доносимо братске поздраве и најљепше жеље са легендар- Миомир Миловановић.
не Неретве, са простора на којима је у суновратима тешког рата и у
најтежим тренуцима тријумфовала човјечност, тријумфовало је председник Скупштине
право осјећање човјека за човјеком, тријумфовалаје спремност на општине
све жртве, да би побједила људскост. Поносни смо на пресудне
догађаје који постадоше епопеја којатрајно живи, који постадоше Драги побратими,
свијест да само заједнички можеЖго бранити, чувати и непрекидно поштовани прцјатељи!
обогаћивати на њој и послије ње створено заједничко дјело слобо-
де у социјализму и независности. Убјеђени смо да је свечани чин Дозволите ми да у овом за све нас значајном тренутку потпи-
потписивањаповеље о братимљењудоприностом епохалном дје- сивања Повеље о братимљењу наших општина, узмем реч и дау
лу и његовим узвишеним порукама и циљевима. име делегације општине Параћин изразим наше задовољство
што присуствујемо овом узвишеном чину. Желим, пре свега, да
Наша радост је велика. Она је израз осјећања раднихљуди и вам пренесем братске поздраве радника и грађана, борацаи омла-
грађана наше Општине, који свим својим бићем подржавају наше дине, свих житеља Параћина и његове питоме и благородне око-
дружење, међусобно повјерење и разумевање. Радост јетим већа, лине. У њихово име, у име делегације друштвено-политичких
што вјерујемо да се и на овај начин брани и снажи Титова Југосла- организација и Скупштине општине Параћин и у своје име, чести-
вија. там вам празник ослобођења Општине - 22. фебруар, уз жеље да се
даљи свестрани развој нама драге Јабланице и овога краја одвијау
Пријатан је осјећај присуствовати овом чину, великом и у име оквирима и на правцима исказаним у- реферату који Смо чули на
будућности. Сви ми у себи градимо и носимо широко поимање овој свечаној сеници. Вредни народ овога краја наћиће у себи
братимљења. Оно је наша будућност, поука и повјерење у младе довољно снаге да и у овом времену друштвено-економске кризе и
да пријатељују, да воле и другују, да љубављу и радом граде ову разноврсних тешкоћа искушења за себе избори частан пут напрет-
земљу, да се повезујемо и да смо ближи у свим областима прив- ка и просперитета. У толико пре што се ради о национално и вер-
редног и друштвеног живота. ски мешовитом становништву, коме то служи за дику и понос, као
неизмерно богатство и потстицај.
ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ,
Зближавање наших општина, наших радних људи и грађана,
Укупна друштвена ситуација и стање у земљи нису добри, сви траје, истина, кратко, тек нешто више од годину дана. Но, пријате-
смо забринути за веома тешку друштвену, економску и политичку ље смо у невољи препознали, зближили смо се уједном за све нас
ситуацију Југославије, бројне су опасности по њену стабилност. тешком - трагичном тренутку и брзо смо се определили да и на
овај начин, потписивањем Повеље о братимљењу, искажемо
Вријеме у којем живимо, радимо и дјелујемо, обавезује нас дау нашу спремност да ову сарадњу даље развијамо несебично и обо-
фронту свих прогресивних снага југословенског друштва, крчимо страно, у духу најбољих примера братства ијединства међу нашим
нове путеве друштвеног развоја и обликујемо такво друштво и народима и народностима. Наша је жеља да се започета сарадња
друштвене односе у којем ће сваки појединац, припадник било даље одвија између наших предузећа, установа, месних заједница
којег народаили народности, живјети слободно, стварати слобод- културних и спортских организација, друштава и удружења грађа-
но и слободно градити пут којим ће му живот постати хуманији, на; наравно, и међу грађанима појединачно, посебно међу млади-
богатији и бољи. ма и најмлађима. И не само у свечаним приликама, као што је ова
данашња, већ да се срећемо, да тако кажем, радно. Управо зато
Наша је обавеза да на тај и само на тај начин, пронађемо и
прокрчимо пут изласка из садашњег стања озбиљне друштвене
кризе и пријетње привредног колапса, због свих прогресивних
генерација и појединаца који су у блиској па и даљњој прошлости
тешко бранили и скупо плаћали слободу и идеју социјалистичког

37

ВРЕМЕ САДАШЊЕ петргшки слборник

смо и иницирали ову скромну изложбу у вашем холу, која је народа и народности, свих њених равноправних грађана, која се
својеврсна презентација наших производних програма и могућно- мора градити и изграђивати модерна правна држава са ефикасном
сти, уверени да ће она значити подстицај за предузимање конкрет- економијом.
них и практичних потеза. Искористићемо и сусрете у ова два дана
за договоре о томе, пошто су у нашој делегацији и представници Само оваква порука може да пође са овог величанственог ску-
предузећа заступљених на нашој изложби. па братства и јединства, са овог историјског места, из једног од
најзначајнијих светилишта наше Народноорлободилачке борбе и
Наше мишљење, а уверен сам да га у томе делимо са вама, да социјалистичке револуције.
ћемо тако на прави начин одговорити свима онима који нас сва-
ђају и подстичу на деобе и раздвајања, на несамоинформативна но Другарице и другови!
и разноразна друга кошкања, па чак и на озбиљна разрачунавања,
свима онима којима нису довољне привредне тешкоће, стагна- У знак сећања на овај дан нашег братимљења и дружење, у
ција, па у много чему и назадовање, који код нас не виде и неће да знак захвалности за пријатне тренутке које сте нам својим госто-
виде позитивне програме и акције, већ би хтели да нас врате у вре- примством пружили, припремили смо један скроман дар. То је
мена, за која наш народ с правом каже: „Поменуло се - не поврати- уметничка слика „Моравски мотив“ параћинског сликара Боре
Лекића, инаде запосленог у Индстрији тканина „Бранко Крсмано-
jio се!“ вић“, чији су радници иницирали наше братимљење. Ова слика са
Атих позитивних^рограмских опредељења, која насподсти- питомим и богатим коларитом нашег краја, који је контрас овом
херцеговаком кршу, али они заједно симболично говоре о раз-
чу на стваралачку мобилизацију, на обједињавање у сарадњу, има новрсности и богатству свима нама драге домовине Социјалисти-
и у стабилизационом програму СИВ-а, и у пројектима предстоје- чке Федеративне Републике Југославије, желимо да вас подсећа на
ћеих уставних промена, и у основи прихваћеној и прихватљивој наше крајеве и ваше побратиме у њима.
Декларацији прекинутог партијског Конгреса и у Програму за
Позивамо председника Скупштине општине Јабланица да
Косово. прими овај симболичан и скроман поклон.
Основна нит свих ових докумената је федеративна, социјали-

стичка и демократска Југославија, братска заједница свих њених

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
ИП „ВУК КАРАЏИЋ“ ПАРАЋИН

Познато је да Параћин има дугу штампарску традицију, да се Упоредо са тим, гфихватили смо се два подухвата репрезент-
штампарство у њему развијало веома интезивно између дварата. ативног карактера („Српске земље и владари“ и „Опленац“), која
су нам, уз нека друга издања („Ђаци на голом отоку“, „ЈТазар
О издавачкој продукцији из овог времена, за коју многи поз- велики кнез“), припремљена и презентирана на сајму књига 1989.
наваоци тврде да је била богата, као и из првих дана после рата, године, омогућила тиру афирмацију и дали изванредан
ми располажемо веома скромним подацима. Треба се потрудити комерцијални ефекат, што насје на старту охрабрило и показало
што упућујемо новоформираном Завичајном музеју, да о томе да нам је пут до читалаца отворен.
прикупимо и публикујемо интересантну грађу.
Укупно смо за две године објавили 121 наслов и то:
Наше предузеће је основано 1947. године. 52 у мини форми
59 у стандардном формату
Време до седамдесетих година, такође, не познајемо довољ- и 10 специјалних издања
но, што се издавачке продукције тиче, али зато од 1970. године,
од формирања Општинске заједнице културеу нашој Општини, У овој години објавили смо 40 наслова, како белетристрике
постоји континуирана издавачка активност ,(није било године а (поезија, проза,) тако и издања из других области (наука, публи-
да се није појавила која књига). Велики подстицај за ову, као и за цистика, популарна издања и сл.). Наша издања, чији су аутори,
друге активности у култури, дао је Конгрес културне акције у Ср- како из Параћина и других културних центара наше републике,
бији (Крагујевац, 1971.), који, након обрачунаса тзв. либерализ- тако и скоро из свих крајева наше земље, продају се широм земље
мом у Србији, дуже времена званично није помињан. Међутим, у и у иностранству. Седам аутора је код нас објавило своју прву
нашој средини, многе активности у култури, укључујући и изда- књигу, аових дана појављује се издање најмлађег аутора осмого-
ваштво, започете у то време, са мање или више интензитета, на- дишњег дечака Жељка Антића: „Басне“.
стављене су. Као издавачи, појављивали су се: Библиотека „Др.
Вићентије Ракић“, СИЗ културе, Књижевни клуб „Мирко Бање- Издајемо и популарни часопис за младе „Ритам“.
вић“, наше Предузеће, али и друге заинтересоване организације Грађанима Параћина и околине заДан ослобођења поклања-
и појединици. Посебну улогу у подстицању и афирмацији и ове мо први број „Петрушког саборника“.
активности имало је покретање Општинског листа „14 дана“ За дан нашег предузећа (почеком) припрема се излазак из
(1974.). Разноврсна издавачка продукција из ове две деценије за- штампе ексклузивне луксузне ревије „Ј1овац“, ревије за лов, див-
служује да се, ако ништа друго, прикупи и уради библиографија љач, природу и екологију.
ових издања. Утолико пре, што је међу њима било интересантн-
их и вредних издања. Посебно треба поменути познату Едицију Издања у 1989. години
„Прва књига“ (1983-1987.).
БИБЛИОТЕКА миниформ дм 2
Направили смо овај краћи увод да бисмо назначили да смо се
у нашем опредељењу да покренемо издавачку делатност, као Међусеријска издања
организовану, професионалну делатност, на ширим основама,
ослањали на оно што је у овој средини већ егзистирало, као спо- I. Експериментално коло
радична и аматерска активност (истина, у најбољем смислу те Ђорђе Петковић: КРАЈЕГРАНЕСИЈЕ (триптих)
речи). 1. Римариј за Десанку (сонети)
2. Саборник (сонети и хаику)
Издавачку делатност, као своју основнуделатност, регистро- 3. Сонетеци (сонети)
вали смо крајем 1988. године. У издању - превенцу својеврсној
честитки за Нову 1989. годину (Триптих „Крајеранесије“), најви- II. Косрвско коло
ли смо се издавачкој и културној јавности. Искористили смо већ КОСОВСКА ПЕСНИЧКА ПОСЛАНИЦА (триптих)
усвојени пројект Библиотеке „Миниформ ДМ 2“ и других мини 1. Народне песме
издања (10 х 10 цм, 10хх 20 цм) од стране Председништва Књиже-
вног клуба, „Мирко Бањевић“ и у првим нашим издањима об- > 2. Класика
јавили низ аутора, првенствено из наше средине. Наведени про- 3. Савремена поезија
јект реализовали смо у четири серије и четири међусеријска из-
дања, којима смо обележили, уз помоћ заинтересованих спонзо-
ра, низ јубилеја наших радника и других организација, али и
шест векова од Косовског боја. Што се других мини издања тиче,
користили смо их удвеманашим библиотекама „Урбиеторби“ и
„Косовски“ ластари“).

38

ВРЕМЕ САДАШЊЕ П6ТРУШКИ САБОРНИК

смо и иницирали ову скромну изложбу у вашем холу, која је народа и народности, свих њених равноправних грађана, која се
својеврсна презентација наших производних програма и могућно- мора градити и изграђивати модерна правна држава са ефикасном
сти, уверени да ће она значити подстицај за предузимање конкрет- економијом.
них и практичних потеза. Искористићемо и сусрете у ова два дана
за договоре о томе, пошто су у нашој делегацији и представници Само оваква порука може да пође са овог величанственог ску-
па братства и јединства, са овог историјског места, из једног од
предузећа заступљених на нашој изложби. најзначајнијих светилишта наше Народноорлободилачке борбе и
Наше мишљење, а уверен сам да га у томе делимо са вама, да социјалистичке револуције.

ћемо тако на прави начин одговорити свима онима који нас сва- Другарице и другови!
ђају и подстичу на деобе и раздвајања, на несамоинформативна но
и разноразна друга кошкања, па чак и на озбиљна разрачунавања, У знак сећања на овај дан нашег братимљења и дружење, у
свима онима којима нису довољне привредне тешкоће, стагна- знак захвалности за пријатне тренутке које сте нам својим госто-
примством пружили, припремили смо један скроман дар. То је
ција, па у много чему и назадовање, који код нас не виде и неће да уметничка слика „Моравски мотив“ параћинског сликара Боре
виде позитивне програме и акције, већ би хтели да нас врате у вре- Лекића, инале запосленог у Индстрији тканина „Бранко Крсмано-
мена, за која наш народ с правом каже: „Поменуло се - не поврати- вић“, чији су радници иницирали наше братимљење. Ова слика са
питомим и богатим коларитом нашег краја, који је контрас овом
ло се!“ херцеговаком кршу, али они заједно симболично говоре о раз-
Атих позитивних^рограмских опредељења, која насподсти- новрсности и богатству свима нама драге домовине Социјалисти-
чке Федеративне Републике Југославије, желимо да вас подсећа на
чу на стваралачку мобилизацију, на обједињавање у сарадњу, има наше крајеве и ваше побратиме у њима.
и у стабилизационом програму СИВ-а, и у пројектима предстоје-
Позивамо председника Скупштине општине Јабланица да
ћеих уставних промена, и у основи прихваћеној и прихватљивој прими овај симболичан и скроман поклон.
Декларацији прекинутог партијског Конгреса и у Програму за

Косово.
Основна нит свих ових докумената је федеративна, социјали-

стичка и демократска Југославија, братска заједница свих њених

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
ИП „ВУК КАРАЏИЋ“ ПАРАЋИН

Познато је да Параћин има дугуштампарску традицију, да се Упоредо са тим, гфихватили смо се два подухвата репрезент-
штампарство у њему развијало веома интезивно између дварата. ативног карактера („Српске земље и владари“ и „Опленац“), која
су нам, уз нека друга издања („Ђаци на голом отоку“, „Лазар
О издавачкој продукцији из овог времена, за коју многи поз- велики кнез“), припремљена и презентирана на сајму књига 1989.
наваоци тврде да је била богата, као и из првих дана после рата, године, омогућила тиру афирмацију и дали изванредан
ми располажемо веома скромним подацима. Треба се потрудити комерцијални ефекат, што насје на старту охрабрило и показало
што упућујемо новоформираном Завичајном музеју, да о томе да нам је пут до читалаца отворен.
прикупимо и публикујемо интересантну грађу.
Укупно смо за две године објавили 121 наслов и то:
Наше предузеће је основано 1947. године. 52 у мини форми
59 у стандардном формату
Време до седамдесетих година, такође, не познајемо довољ- и 10 специјалних издања
но, што се издавачке продукције тиче, али зато од 1970. године,
од формирања Општинске заједнице културеу нашој Општини, У овој години објавили смо 40 наслова, како белетристрике
постоји континуирана издавачка активност ,(није било године а (поезија, проза,) тако и издања из других области (наука, публи-
да се није појавила која књига). Велики подстицај за ову, као и за цистика, популарна издања и сл.). Наша издања, чији су аутори,
друге активности у култури, дао је Конгрес културне акције у Ср- како из Параћина и других културних центара наше републике,
бији (Крагујевац, 1971.), који, након обрачунаса тзв. либерализ- тако и скоро из свих крајева наше земље, продају се широм земље
мом у Србији, дуже времена званично није помињан. Међутим, у и у иностранству. Седам аутора је код нас ббјавило своју прву
нашој $редини, многе активности у култури, укључујући и изда- књигу, аових дана појављује се издање најмлађег аутора осмого-
ваштво, започете у то време, са мање или више интензитета, на- дишњег дечака Жељка Антића: „Басне“.
стављене су. Као издавачи, појављивали су се: Библиотека „Др.
Вићентије Ракић“, СИЗ културе, Књижевни клуб „Мирко Бање- Издајемо и популарни часопис за младе „Ритам“.
вић“, наше Предузеће, али и друге заинтересоване организације Грађанима Параћина и околине заДан ослобођења поклања-
и појединици. Посебну улогу у подстицању и афирмацији и ове мо први број „Петрушког саборника“.
активности имало је покретање Општинског листа „14 дана“ За дан нашег предузећа (почеком) припрема се излазак из
(1974.). Разноврсна издавачка продукција из ове две деценије за- штампе ексклузивне луксузне ревије „Ј1овац“, ревије за лов, див-
служује да се, ако ништа друго, прикупи и уради библиографија љач, природу и екологију.
ових издања. Утолико пре, што је међу њима било интересантн-
их и вредних издања. Посебно треба поменути познату Едицију Издања у 1989. години
„Прва књига“ (1983-1987.).
БИБЛИОТЕКА миниформ дм 2
Направили смо овај краћи увод да бисмо назначили да смо се
у нашем опредељењу да покренемо издавачку делатност, као Међусеријска издања
организовану, професионалну делатност, на ширим основама,
ослањали на оно што је у овој средини већ егзистирало, као спо- I. Експериментално ноло
радична и аматерска активност (истина, у најбољем смислу те Ђорђе Петковић: КРАЈЕГРАНЕСИЈЕ (триптих)
речи). 1. Римариј за Десанку (сонети)
2. Саборник (сонети и хаику)
Издавачку делатност, као своју основнуделатност, регистро- 3. Сонетеци (сонети)
вали смо крајем 1988. године. У издању - превенцу својеврсној
честитки за Нову 1989. годину (Триптих „Крајеранесије“), најви- II. Косрвско коло
ли смо се издавачкој и културној јавности. Искористили смо већ КОСОВСКА ПЕСНИЧКА ПОСЛАНИЦА (триптих)
усвојени пројект Библиотеке „Миниформ ДМ 2“ и других мини 1. Народне песме
издања (10 х 10 цм, 10хх 20 цм) од стране Председништва Књиже- 2. Класика
вног клуба „Мирко Бањевић“ и у првим нашим издањима об- 3. Савремена поезија
јавили низ аутора, првенствено из наше средине. Наведени про-
јект реализовали смо у четири серије и четири међусеријска из-
дања, којима смо обележили, уз помоћ заинтересованих спонзо-
ра, низ јубилеја наших радника и других организација, али и
шест векова од Косовског^оја. Што се других мини издања тиче,
користили смо их у двема нашим библиотекама „Урбиеторби“ и
„Косовски“ ластари“).

38

1КТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ САДАШЊЕ

III. Матурантско коло Гост серије
1. Драгомир Бодић: ПЕСНИК И ЈЕДОГОЊА
2. Зоран Андријашевић: ПОРАЗ СУНЦА 10. Харун Хасани: ГОРАНСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ (избор)
3. Ђорђе Петковић: КАД ДОЛАЗИ ПЕСМА
Библиотека„1ЈгђЈ et orbi”
IV. Воз „Братство и јединство" I коло
1. Љиљана Гојковић: КЛУПКО МАГЛЕ
1. Франц Прешерн: СОНЕТНИ ВЕНАЦ 2. Зденка Феђвер: ВРЕМЕ ОДУЗЕТО
(Оригинал и превод Десанке Максимовић) 3. Боривоје Благојевић: ОДСЈАЈ ВАТРЕ
2. Ђорђе Петковић: У СПОМЕН ПРЕШЕРНА
3. Ђорђе Петковић: РИМАРИЈ ЗА ДЕСАНКУ II коло
1, Ђорђе Петковић: СМРТ У ОКУ СМИСЛА
I СЕРИЈА
I КОЛО („14 дана“) Библиотека „КОСОВСКИ ЛАСТЕРИ“
1. „14 ДАНА“ 1974.-1989. (дечији радови, поезија афоризми) 1. Славица Благојевић: ПОВЕЉА НА СИГИ
2. Ђорђе Петковић: СНОСХВАТИЦЕ 2. Никодије Спасић: ПРЕДАЊА О КНЕЗУ ЛАЗАРУ са ПОВЕЉОМ
3. Бора Латиновић: АУТОПОРТРЕТ
„ГОВОР КНЕЗА ЛАЗАРА БРАНИОЦИМА СРПСКЕ ЗЕМЉЕ“
II КОЛО (осмомартовско) 3. КОСОВСКА ПЕСНИЧКА ПОСЛАНИЦА
4. Јелица Ђорђевић: ДУШЕБРИЖНИЦИ 4. Звонимир Костић: ЛАЗАР ВЕЛИКИ КНЕЗ (драма)
5. Весна Грбовић: СУНЦООКА 5. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ВЛАДАРИ
6. Милица Живковић: НАЈЛЕПШЕ ГОДИНЕ 6. Мирослав Димитријевић: ХРЕБ (песме)

III КОЛО (првоаприлско) Миодраг Јовановић: ОПЛЕНАЦ
7. Бранислав Ђокић Кан: ИН МЕМОАРИУМ
8. Мирослав Чопа: П(Р)ОСЕЈАНЕ МИСЛИ Библиотека ЈДАНАС И ОВДЕ“
9. Зоран Живковић: НЕМАМ РЕЧИ 1. Слободан Жикић: СЛОВЕНАЧКИ ПИСЦИ О СЕБИ И

ГОСТ СЕРИЈЕ ДРУГИМА

10. Зденка Феђвер: ВРЕМЕ ОДУЗЕТО Милан Николић: ЂАЦИ НА ГОЛОМ ОТОКУ

II СЕРИЈА (МАЈСКА) Библиотека „НАРАВОУЧЕНИЈА“
1. Љубица Ивошевић Димитров: Песме 1. Братислав Марковић: ЛИРСКИ ТРЕПТАЈИ
I коло (првомајско С)
2. Миодраг Глигоријевић Миган: Ситнице Библиотека „РАВНО“
1. „Ћуприја и Раваница кроз историју“
са Црнице (афоризми и карикатуре)
3. Драгослав Петровић: Скулптуре (каталог) Библиотека: ПУТОПИСИ
4. Олга Аранђеловић: Каменолом (песме)
II коло (првомајско Ш) Борна Бебек: САНТАНА
5. Света Цакић: Потка (песме)
6. Боро Лекић: Слике (кагалог) ИЗДАЊАУ 1990. ГОДИНИ
7. Зорица Стевановић: Јестива мисао (песме)
III коло (омладинско) Библиотека „ДАНАС И ОВДЕ“
8. Зорана Рашић: Бура у кладенцу (хаику)
9. Јасмина Јоксимовић: Остани без посвете (песме) 1. Слободан Жикић: НЕМАМО НИШТА ПРОТИВ
10. Зоран Илић: Душа народа (фото-репортажа) 2. Др Жика Марковић: ЗАЛЕЂЕНЕ ИСТИНЕ
3. Милан Николић: СРПСКА ТАЛИЈА
III (ЈУНСКА) СЕРИЈА 4. Др Владислав Сандић: КРИЦИ СА ГОЛОГ ОТОКА
I коло 5. Жељко Антић: БАСНЕ
1. КАМЕН И КАП (песме) 6. Цветко Павловић: РИЗНИЦАI
2. Ладислав Кун: ЦЕМЕНТИРАНЕ МИСЛИ 7. Милан Николић: МОРАЛ КАМЕНЕ СЕКИРЕ - полемике
8. Милан Николић: РУСКЕ ЦИГАНСКЕ БАЈКЕ
(афоризми и епиграми)
3. Момир Станисављевић: ИСТОРИЈСКИ ИЗАЗОВ Библиотека: „САВРЕМЕНА ПРОЗА“
II коло
4. Ђорђе Петковић: СНОЗВЕРИЦЕ (сонети газеле) 1. Никодије Спасић: МОЈА ДРАГАХРВАТИЦА
5. Драгомир Бодић: ПИШЕМ ПИШЕМ ДА НАПИШЕМ (песме) 2. Добривоје Јевтић: НИКАД ВИШЕ ДА СЕ НЕ ПОНОВИ
6. Миливоје Вучковић: СЛИКЕ (каталог) 3. Стеван Стојковић: КЦЛ БАЊИЦА МАТХАУЗЕН
III коло 4. Мирослав Димитријевић: ПОКАЗНИ ДАН СМРТИ
КОСОВСКА ПЕСНИЧКА ПОСЛАНИЦА 5. Бранко Китановић: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УЗДРМАО ТРЕЋИ РАЈХ
I (народне песме)
II (класика) Библиотека: „ПОПУЛАРНА ЛИТЕРАТУРА“
III (савремена поезија)
Гост серије: 1. Драгиша Пандуровић: ДОЂЕ МИ ДА (П)ЛАНЕМ (афо^изми)
10. Давид М. Станковић: ОХРИДСКА ЉУЉАШКА (песме) 2. Мирослав Димитријевић: СВРБИЈА (афоризми)
3. Љиљана Поповић: ГЛЕДАЊЕ У ШОЉУ
IV (ОКТОБАРСКА) СЕРИЈА 4. Бранислав Ракић и Љубиша Стојиљковић: ИСТОРИЈСКИ

I коло СКОК КАСПАРОВА
5. Љиљана Поповић: КИНЕСКИ ХОРОСКОП
1. СВЕТЛО ЛИЦЕ РАВАНИЦЕ (народне песме) 6. Чедомир Јобановић: 1001 АФОРИЗАМ
2. ОЈ ВОЈВОДО СИНЂЕЛИЋУ (песме) 7. Љиљана Поповић (Пећанац): ОРИГАМИ
3. Бративоје Марковић: ЛЕГЕНДЕ О ЛЕВЧУ (записи) 8. Миливоје Радовановић: ОКУПИРАНИ СОБОМ (афоризми)

4. Видосав Трепчанин: ПЕСМЕ БОРБИ Библиотека: „БАШТИНА“
5. Мирко Бањевић: МЕЋАВА (песме)
6. И ПОД ЗЕМЉОМ ИЗНАД НЕБА (песме о рударима) 1. Жика Марковић: УМНИЦИ ВАСПИТАЊА
lil коло 2. Др Жика Марковић: ВАСПИТАЧИ У ТРЦИ ЗА СУНЦЕМ
3. Никодије Спасић: БИЋЕ ИЛИ ЗВЕЗДА ПАДАЛИЦА
7. Франце Прешерн: СОНЕТНИ ВЕНАЦ 4. Мр Милентије Ђорђевић: АНАТОМИЈА СРПСКОГ НАДРЕА-
8. Ђорђе Петковић: У СПОМЕН ПРЕШЕРНА
9. Ђорђе Петковић: РИМАРИЈ ЗА ДЕСАНКУ ЛИЗМА

39

ВРЕМЕ САДАШЊЕ петрушки саборнпк

Проф. др. Љубица Симаковић са групом аутора: дећи cbojy радозналост, он је сусретао српске ђојнике и

ЖЕНЕ У НАПРЕДНОМ РАДНИЧКОМ ПОКРЕТУ РЕГИОНА paslobapao с њима. Tagaјенаучио некесрпскеречи, али bu-
ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА ше од тот, cxbaiuuo је с киме се срео. Видео је страшне

„ВУКОВА библиотека" сцене које ни у cbojuM бајкама није читао. Видео је како
умиру српски ћојници и како их сахрањујуу H>uby његоћог

1. Владан Ракић: ВЕЧНО КОСОВО И ЗАИСКРЕЊА оца. ■ v'
Војници су отишли, посмртни остациумрлих bojHU-

Библиотека: „ВУКОВА НАУКА“ ка покупљени су и однети у колекпиЉну Гробницу. Јани
Јанулис и његоба породица учинили су нешто што само

1. Проф. Др Владислав Панић и прим. др Милан Н. Јовановић: може чобек са узбишеним осећањем. Нису обрађибали
њићу - гробницу. Итако то траје beh скоро 80ioguHd. To
ЉУБОМОРА ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ

2. Проф. др Милорад Мијатовић: СИСТЕМИ ОБРАЧУНА ТРОШ- је био 1ест поштобања и пијетета према херојима, према
КОВА И КОМПЈУТЕРИ
Србима.
Проф. др. Мирослав Милојевић и групааутора: ОДЛУЧИВАЊЕО Пре 6 Година са нашим старим ратницима дошла је
РАЗВОЈУ ПРЕДУЗЕЋА И РАЗВОЈНА СТРУКТУРА (ЗБОРНИК
РАДОВА) obge екипа Телећизије Beolpag. Скренута нам је пажња,

да имаједанзанимљић uobeK са којимнико нијеразиЉарао

Библиотека: „НАШЕ ПЕСМЕ“ и Koia нико није интерЦуисао. Недалеко од oboi места

1. Бајо Џаковић: ПЕСМЕ ишли смо прекоњиђа и buHOipaga. Нашли смоЈаниЈанули-
са. Онјеличио на Исуса Христа. Имаоје избраздано лице,
2. Ратко Стоиловић: И СУТРА ЈЕ ДАН (песме) obaKab шешир као што buguiue на oboj бисти.
3. Зорана Рашић: ЗВУКОДЛАК - песме
4. Јелица Ивановић: СЛУТИМ ЗОРЕ (песме) Идеја се прочула, и gpyiobu из „Инбест банке“ сх-
5. Момир Стојанов: ЖУТЕ ПЕСМЕ ћатили су да се ради о необичном чобеку, необичном

6. Радмила,Станојловић: ПЛАВЕ ДАЉИНЕ (песме) мотибу и финансирали су израду споменика, а познати
јутслобенски bajap Слободан Стојанобић са једнеједине
7. Слободан Бошковић: КЛИНЦИ У ЉУБАВНОЈ РАВНИЦИ (fiouloipacfiuje пренеојеликЈаниЈанулисаубронзу. JaMoiy
(песме) да кажем као љубитељ скулптуре, даје тоурадио избан-
редно, даје то тајмало зачуђени помед ЈаниЈанулиса кад
8. Олга Николић: БАКА НАМ ПРИЧА (песме)
9. Зоран Матић: ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ХАИКУ (песме)
10. Рада Стефановић: УЛИЦАМА МОЈЕ ДУШЕ (песме)

11. Рада Стефановић: КУД ОДОШЕ НЕИМАРИ (песме) је срео Србе после 70 ioguna.

12. Рада Стефановић: ТАТА НА ДВА СПРАТА (песме) Ми подижемо данас споменик Грку Јани Јанулису за
13. Томислав Ђокић: ЗВЕЗДЕ И ПЕПЕО (песме) једно мишско, узђишено дело. Онје нашао најбољи мо^ући
14. Драгољуб Јевремовић: ЗЛАТОУСТЕ
15. Александар Бабић: НАЈЛЕПША ПОСТЕЉА ДЕТИЊСТВА начин да задржи у сћом сећању старе српске ратнике.

Али buiue од uloia, onjecbojy њићу препЉориоу ортинални

Библиотека „ДЕЧИЈА РАДОСТ“ сиоменик. И ми сада bpahaMo једном gpyioM пажњом на
шу племениту пажњу Јани Јанулиса: препЉарамо H>eiob

1. Сликовница: СРЕЋНО ДЕТИНСТВО лику бронзу и остаћљамо у њетћом ipagy да стоји бечи-
2. Сликовница: ВУК ДЕЦИ ЗА ДОБАР ДАН то.

3. Сликовница: ЧАРАПИЦА БРБЉИВИЦА

Специјална издања:

СВЕТСКИ ЗДРАВСТВЕНИ ПЛАКАТ
Свеска „СВЕТИ САВА“
ВУКОВАПОВЕЉА
КАЛЕНДАР
Разгледнице: РЕТКЕ МАРКЕ
Разгледница: ФРАНЦУСКИ НОВАЦ
ПОСТЕРИ

Новине и часописи:

НОВИ РИТАМ
ЛОВАЦ
ПЕТРУШКИ САБОРНИК
ПАРАЋИН МАЧ

ЂОКО СТОЈИЧИЋ «-
Tobop на опЉарању споменика Ј. ЈануЛису на Крфу Г|
r«5
Имамо ћелико задобољстћо да obgey Aiuoc Матеосу
за^ршимо једну племениту мисао и замисао. Написане су
MHOie књте о прцјатељспЉу jyiocfiobeHCKOi и ip4KOi наро-
да. Али данас присуспЉујемо опЉарању споменикаједном
обичном али беликом Грку. Ради се о Јани Јанулису, којије
оних далеких ioguna Upboi cbetucKoipaida био дечак. Сле-

40

ГКТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

3 АКОН Посланику престаје мандат наступањем случаја из
става 1. тач. 3—-6. овог члана. Народна скупштина на
О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА првој наредној седници после обавештења о наступању
таквог случаја утврђује да је посланику престао мандат..
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 10.
Члаи 1.
Овим законом уређује се избор и престанак мандата Изборна пропаганда путем средстава јавног обавеш-
народних посланика Народне скупштине (у даљем тексту: тавања и јавних окупова мора престати најмање 48 ча-
посланици), евиденција трађана који имају право да би- сова пре дана одржавања избора.
ipajy и да буду бирани за посланике (у даљем тексту:
бирачки спискови) и заштита бирачког права. Од дана раописивања избора до затварања бирачких
места забрањено је свако објављивање претходних ре-
Члан 2. зултата или процена резултата избора.
Грађани бирају посланике на основу слободног, оп-
штег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гла- ■Службене резултате избора за сваку ивборну јединицу
сањем. утврђује и објављује одговарајућа изборна комисија, а
Посланици се бирају у изборним јединицама. укупне резултате избора за ове посланике Народне скуп-
У свакој изборној јединици бира се један посл аник. штине — Републичка изборна комисија.

Члан 3. II. РАСПИСИВАЊЕ ИЗБОРА
Грађанин Републике С.рбије који је навршио 18 го-
дина живота и који има пословну спрсобност има право Члан 11.
да бира и да буде биран за посланика. Изборе за посланике расписује председник Народне
скупштине.
Члан 4. Избори за посланике одржаће се најкасније 30 дана
Посланике бирају >грађани са општим бирачким пра- пре истека мандата посланика којима истиче мандат.
вом који имају пребивалиште на подручју изборне једи- У -случају распуштања Народне скупштине, у складу
нице у којој се врши избор (у даљем тексту: бирачи). са Усгга!В01М, председник Републике расписаће изборе на
За посланика може бити изабран сваки '»прађанин ко- дан њеног распуштања.
ји има пребивалиште на територији Републике Србије.
Члан 12.
Члан 5.
Гласање на изборима је слободно. Од дана расписивања избора до дана одржавања из-
Нико нема пра-во да било по ком основу позове би- брра не може протећи мање од 30, ни више. од 90 дана.
рача на одговорност за гласање, нити да од -њега тражи
да се изјаони за кога је гласао <или зашто није гласао, Одлуком о расписивању избора одређује се дан одр-
нити га може спречити да гласа. жавања избора, као и дан од кога почињу тећи рокови
за вршење изборних радњи.
Члан 6.
Лице изабрано од Народне скупштине или лице које Одлука о расписивању избора објављује се у служ-
у републичком органу обавља послове који се односе на беном гласилу Републике.
Уставом и законом утврђен делокруг тог органа не може
истовремено бити “народни посланик, осим у случајевима III. ОРГАН.И ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА
утврђеним Уставом.
1. Изборне комисије и бирачки одбори
Члан 7.
Сваке четврте године бирају се сви посланици, осим Члан 13.
у случајевима утврђеним Уставом. Органи за опровођење избора су изборне комисије
и бирачки одбори.
Члан 8. Изборне комисије именују се на четири године, д би-
Посланици се бирају из реда кандидата утврђених рачки одбори за сваки избор посланика.
у складу са овим законом.
Члан 14.
Члан 9. Члансиви органа за спровођење избора и њихови за-
Посланику престаје мандат пре истека времена на меници могу бити само лица која имају опште бирачко
које је изабран: право.
1) подношењем оставке; Чланови органа за спровођење избора и њихови за-
2) распуштањем Народне скупштине, у складу са меници престају бити чланови .комисија, односно. одбора
Уставом; ако буду предложени за посланике.
3) ако је правоснажном судском одлуком осуђен на
безусловну казну затвора у трајању од најмање шест Члан 15.
месеци; Органи за спровођење избора посланика независни су
4) ако »је правоснажном судском одлуком лишен по- у свом раду и раде на основу закона и других прописе
словне способности; донетих на основу закона,
5) преузимањем посла, односно функције који су, у Органи за спровођење избора одлучју већином гла-
складу са овим законом, неспојиви са .функцијом по- сова својих чланова.
сланика; -Сви ортани и организације ду-жни су да пружа(ј:у
6) ако му престане пребивалиште на територији Ре- помоћ органима за спровођење -избора и да им достав-
публике. љају податке ко-ји су им потребни за рад.
После подношења оставке посланика, Народна скуп-
штина на првој наредној седници утврђује да је даном Члан 16.
одржавања те седнице посланику престао мандат. 'Изборне комисије су:
Посланику престаје мандат у случају из става 1. тач- 1) Републичка изборна комисија;
ка 2. овог члана даном доношења одлуке о распуштању 2) изборне комисије 'изборних једИница.
Нарддне скупштине.
Члан 17.
■Републичку избо.рну комиоију чине председник, се-
кретар и пет чланова, који 'имају заменике.
Чланове и секретара Републичке изборне комисије
и њихове заменике именује Народна скупштина. Пред-
седник Реггубличке изборне комисцје је председник Вр-
ховног суда Србије.
Чланови Републичке изборне комисије и њихови за-

41

ВРЕМЕ БУДУЋЕ ГКТРУШКИ САБОРНИК

меници бирају се из -реда судија. место, које ће пратити рац органа за спровођење избора

А-кт о именовању чланова 'Републичке изборне коми- и присуствовати угврђивању резултата гласања.
сије објављује се у службеном тласилу Републике.
|Под1носиоци предлога кандицата изцају овлашћење

Члан 18. лицима из става 1. овог члана и о томе обавештавају
изборну комиоију.
Републичка цзборна комисија:
1) стара се о законитом спровођењу избора посланика: Лица из става 1; ово-г члана дужна су да поступају
2) усклађује рад и врши надзор над радом изборних у склацу са правилима понашања на бира-чком месту
комисија изборних јединица и даје им упутства у по-
која прописује Републичка изборна комисија.
-Канцидат за посланика не може присуствовати раду

гледу спровођења поступка избора посланика; органа за спровођење избора.

3) прописује обрасце од значаја • за рад органа за Кац лице из става 1. овог члана прекрши правила

спровођење избора, начин достав!љања података ко<ми- гтонашања, председник бирачког одбора може да удаљи

сији, и доноси акте за вршење изборних радњи пропи- то лице са бирачког места и о томе обавести изборну

саних законом; кбмисију.

4) даје објашњења о примени одредаба овог закона; Изборна комисЈија ће предузети мере да прецлагач
кандидата за посланика одреди друго лице које ће да
5) прописује начин оглашавања листе кандидата у
изборној јединици); настави праћење рада бирачког оцбора.
Док се не одреди лице које ће наставити праћење
6) објављује укупне резултате избора посланика;
раца бирачког одбора, лице коде је удаљено може наста-

7) подноси извештај Народној скутпитини о спрове- вити да прати рац бирачког одбора.

деним изборима посланика; IV. ПР.ЕДЛАГАЊЕ КАНДИДАТА
8) врши и ДРУге послове одређене законом.

Изборни материјал чува се најмање четири године. Члан 23.
Републичка изборна комисија одређује начин руко-

вања и чувања изборног материјала. Канцицата за пооланика могу предлагати, посебно или

Об расци из става 1. тачка 3. овог члана утврђуј.у се заоедно, политичке странке и друге политичке организа-
тако да омогућаваду механографску обраду података.
ције, које прикупе потписе најмање 100 бирача у изборн-ој

јединици.

Члан 19. Канцицата за посланика може предложити и група

Изборну .комисију изборне јединице чине председ- -оц 100 прађана у изборној јединици.

ник, секретар и три члана, који имају своје заменике. Члан 24.
Члан изборне комисије изборне јединице може бити

само грађанин -који има пребивалиште на подручју те Бирач може потписати предлог само за јецног кан-

изборне јециЈнмце и когји је дипломирани правник. дидата у изборној јециници.

Изборну ,коми<си|ју иЗборне јединице именује Ре- |Канцицат може прихватити кавдицатуру само у јед-

публичка изборна комисија, на предлог скупштине оп- Hiog изборној јециници.

штине, односно скупштина општина за чију територију

се образује изборна комисија. Члан 25.

Седиште изборне комисиџе је у седишту и-зборне Предлог кавдидата доставља се изборнод комисији
изборне јединице на посебном обрасцу који садржи:
. јецинице.
1ПредсеДни1к и замеНик пред1седни1ка изборне комисије 1) назив предлагача са потписом овлашћенот лица;
2) назив изборне јединцце за коју се кандидат пред-
изборне јединиЦе именују се из реда судијја.

Члан 20. лаже;
•3) лично име кавдицата, занимање, гоцине живота

•Из борна коми1си1ја изборне јединице: и ацресу становања;

1) стара се о законитом спровођењу избора посланика 4) лична имена, адресе становања и потписе потреб-

у изборној јединиии; •Hoir броја бирача из члаНа 23. овог заКона.

2) одређу^е бирачка места; Уз предлог се подноои потврда о бирачком праву

3) образује бирачке одборе и именује њихове члановек;андидата.
Кавдидат даје прец изборном комисијом писмени
4) утврђује да ли су предлози кандидата сачињенм
пристанак да прихвата канцидатуру, или такву изјаву
и поднети у склалу са законом;
5) утврђује и оглашава листу кандидата за целу оверава код оуда и доставља изборној комисији.

изборну једин1И(пу; Члан 26.
6) утврђује број гласаЧких листића за бирачка места

и записнички их предаје бирачким- оцборима, уз при- Предлог кандидата са падацима из члана 25. oboi
суство лица која, у окладу са одредбама овог закона. закона подноси се изборној комиоији изборне јединице.
присуетвују раду одбора; најкаоније 15 дана пре дана одређеног за одржавање
избора.
7) утврђује резуштате избара и проглашава који је
кавдицат изабран за поол-аника у тај изборнај јед1иници;

8) организ|у|је техничке припреме за избор пооланика: Члан 27.

за 9) .доставља податке о изборима органима нацлежним Изборна ‘иомиоија утврђује одм-ах, а најкаоније у
прикупљање под!атака; року оц 24 часа по пријему предлога каВДидата, да ли је

10) обавља и друге послове утврђене овим законом. предшог поцнет у адређеном року и састављен према од-

Члан '21. рецбама овог за!кона.
Кац, нађе недостатке, изборна комиоија ће, одмах

Бирачки оцбор непосредно. руководи гласањем о из- а на(ј|ка1сн1ије у року оц 24 часа, позвати подносиоца пред-

бору, обезбеђује правилност и та|јност пласања и утврђује лога да у раку од 48 часова отклони те недостатке.

резуштате гласања на бирачком месту. 'Кад поц1ноаилац предлога не постуци по одредбама

Бирачки. одбор чине прецседник и најмање два члана, става 2. овог члана, изборна комисија ће у року од 24
који имају заменике.
часа, решењем оцбацити предлог.

Бирачки одбор. именује се најкаоније. на десет дана

пре дана о-дређеног за оцржавање избора. Члан 28.

2. Надзор над спровођењем избора Изборна комисиЈја ће, у року од 24 часа од пријема.
предлога, решењем потврдити преЦлог канцидата који
иапјуњава уалове утврђене овим законом.

Члан 22.

СваКи поцносилац предлога кавдидата у изборној Члан 29.

јециници може оцрецити јецно лице које ће пратити рац Изборна комисида ће, најкаани!је пет дана по истеку

изборне комисиде, и по једно лице за свако бирачко рака за прецлагање кандицата, саставити листу канди-

42

пструшкн снборннк ВРЕМЕ БУДУЋЕ

дата у изборној јединици, на коју ће ув-рстити све кан- гандни материјали.
дидате који су предложени у складу са одредбама oboi Забрањено је задржавање на бирачком месту свих
закона. .
лица која немају права и дужности утврђене овим за-
На листу канд|ида1та изборне јед(инице кавдмдати се коном.
уносе по азбучном реду презимена.
Члан 34.
На листи кандидата изборне јединице, уз лично име
кавдидата обавез!но се наводи назив политичке странке. Бирачка места у изборној јединици се отварају у 7,00
односно друге политичке арганизације која је предло- и затварају у 19,00 часова. Бирачима који су се затекли на
жЈИла 1кандидата. биралишту у часу затварања омогућава се да гласају.

Ако је кандидат предложен од стране прупе грађана Кад на бирачком месту настане неред, бирачки одбор
уз његово лично име на кандидатској листи наводи се може прекинути гласање док се не успостави ред. Време
да је каедидат групе грађана. за које се гласање морало прекинути и разлог прекидања
гласања уносе се у записник.
Члан 30.
Оваки кандидат може одустати од кандидатуре нај- Кад је гласање због нереда било прекинуто дуже од
касније 15 дана горе дана избора. Одустанак од канди- једног сата/гласање се продужава за онолико времена ко-
датуре подноси се писмено изборној комисији изборне лико је прекид трајао.
јединице.
У олучају одустанка од кандидатуре, у олучаоу смрти Члан 35.
кандидата или пубитка бирачког права, подносилац пред-
лога може поднети нови предлог најмање 10 дана пре Док траје гласање морају бити присутни сви чланови
дана /(избора: бирачког одбора или њихови заменици.

Члан 34. Члан 36.

Изборна комисија ј-авно оглашава листу кандидата Избори за посланике врше се тајним гласањем гла-
нафкасније наредног дана од дана угврђивања листе кан- сачким. листићем који садржи:
дидата.
1) ознаку изборне јединице;
V. ПРЕДСТАВЈБАЊЕ КАНДИДАТА 2) означење да се гласа за избор посланика;
3) све потврђене кандидате са листе кандидата наве-
Члан 32. дене по редоследу којим су наведени на листи, са назна-
ком предлагача.
Грађани имају "право да буду рбавештени; о- канди- Испод имена оваког каедидата ставЈка се редни број.
датима у овим среДствима обавештавања чији је оснивач
Републ ика. Члан 37.

Средства обавештавања из става 1. овог члана обез- Бирач може да глаоа за било ког кандадата који се
бедиће кандидатима за посланике, односно њиховим пред- налази на гласачком листићу.
лагачима да под једнаким условима износе и образлажу
изборне програме, водећи рачуна о сразмерној и равно- Бирач гласа само за једног кандидата.
правној заступљености кандидата свих предлагача у Ре- Гласа се заокруживањем редног броја испод имена
публици. каедидата за кога се гласа.

Организанија која емитује радио и телевизијски про- Члан 38.
грам чији је оснивач Република, дужна је да, од дана
расписивања избора, у оквиру програма чиј-а је- чујност и Ако бирач није уведен у бирачки списак, бирачки од-
видљивбст обезбеђена на целој територИи Републике, у бор утврђује, на сснову личне карте и доказа о месту пре-
једнаком трајању и у истом термину, обезбеди представ- бивалишта или других доказа, да ли има право да гласа
љање кандидата за посланике по избору предлагача и из- на том бирачком месту.
ношење и образлагање изборн1их програма од стране њи-
хових прадла1гача. Ако утврди да то право има, уписаће га у бирачки
списак и с1М01гућиће му да гласа. Кад утврди да бирач
Организација из етава 3. овог члана може обезбедити треба да гласа на другом бирачком месту, упутиће ra на то
представљање кандидата за посланике и изношење и об- место.
разлагање изборних програма од стране њихових предла-
гача и у комерцијалним и другим програмима, сразмерно Члан: 39.
интересовању политичких странака и других предлагача
кандидата за посланике, под једнаким условима. Лице KOije није у могућности да гласа само- (слепо, ин-
валадно imvhh непмс!мен1о лице), има право дд поведе ли-
Организација из става 3. ов!ог члана утврдиће правила це Kojie ће уместо њега, на начин који му оно одреди, ис-
за. представљање кандидата, у складу с овим законом, а ■пунити 1гласа1чк1и листић, односно обавити гласање.
уз сагласност оснивача.
Лице које нијје у м-огућностип да гласа на< биЈрачком
Једнаке услове за представљање изборних програма месту (немоћно или спречено лице) обавестиће о тхже би-
свих кандидата за посланике дужна су да обезбеде и сва рачки одбор који ће му омогућити д,а гласа, на начин ко-
средства обавештавања, чији су оснивачи скупштине оп- јим се »ојбезбеђује та1јност гласања, иоји утврди Републич-
Штина. ка изборна комисија.

VI. ИЗБОР ПОСЛАНИКА Начин гласања за лица из ст. 1. и 2. о>вог члана уно-
си се у записник.
Члан 33.
Члан 40.
Сваки бирач гласа лично и може гласати само је-
данпут. Бирачи који се налазе на ододужењу војног -рока или
на вој-ној вежби гласају у војним установама и војним
Гласање се обавља на бирачком месту. јединицама-.
Најкаоније. три дана пре дан-а избора, изборна коми-
сија објављује која су бирачка места одређена у изборној Изборне комисије на основу података органа који во-
јединици, њихове редне бројеве и подручда са којих ће ди бирачки списак о бирачима који се налазе -на одслу-
бирачи гласати на тим бирачким местима. жењу војног ;рока :или .Hai војној вежб-и, дужне су да са-
За свако бирачко место одредиће се посебна црос- чине списак тих бира1ча и да га доставе војним једини-
торија. цама и BiOjiHHM установама у -кој-има се налазе ти бира-
На самом бирачком месту и на 50 м од бирачког места Ч1И, са п!отребним: бројем оверених гласачких. листића.
не смеју се истицати симболи политичких странака, од-
носно других политичких ор-ганизација и други пропа- Бир-а^ч из става 1*. овог члана испуњени гласачки ли-
стић ставља у коверат ;који сам затвара и који се пред
њим 1печати житом и печатним воском.

Ко-верте са попуњеним гласачким листићима орган
надлежан за спровођење избора у војној установи и вој-

43

ВРЕМЕ БУДУЋЕ ПСТРУШКИ САБОРНИК

ној јединици' доставља ивборној к<жи.сиј<и,. ћину тлаоова биЈрача iKojin ,су тласали, 1ако је на ;изборе
изашла најмање 1пол.ов1ИН1а од укупног броја бирача у из-
Гласање у војној ј.единици <и војној установи врши сс борној јединици.
у склад.у са одредбама овог закона и прописима које до-
носи надлежни војни oipraH. Ако ни један од кандидата у црвом кругу гласања не
добије 1поцребн!у 1већину утврђену у ставу 1. овог чл-ана,
Чл»: 41. гласање се понавља у року од 15 дана.

Грађани на гаривременом раду иоти боравку у ино- На 1поновљено1м гласању rtinaica се о н!ај:М1ање два
странству у време одржавања избора гласају на бирач- канцЈицата кој|И су |добили нај|већи број .гласова 1ил1и О' вји-
коМ месту у 1последњем преби-валишту на теритррији Ре- ше кандицата 1који су у 1првом iK|pyry гласања добииш јед-
публике пре одласка у1иностранство. нак ;и :истовременр 1највећи број гласов1а.

Члан 42. На јпоновљеном гласан^у .изабран је .кандидат iKojin је
добио најјвећји број тласова.
По затварању бирачког места, бирачки одбор утврђу-
Кад, је 1више кавдидата добило јецнак -и истов|ре!мено
је резултате гласања на бирачком месду. на|јвећи i&poj глаеова и ;на поновљеном гласању, гласање
се »понавља у доку ,од lOcalM д,ана, свје док један каедицат
Резултати гласања утврђују се на тај начин: што će не добије највећи (број глаоова.
црво преброје неупотребљени и неважећи гласачки ли-
стићи’ ;кој>и 'се 'Став1љају у посебан омот, а затим укупан Члан 48.
број .употребљених гласачких листића и у.купан број би-
Изборна комисиј.а 1избцрне јединице 1изд,аје изабра-
рача који су шасали. ном 'пасл1а1Н1Ику уверење доа је ји!забран да посланика m те
изборне јед!инице.
Неважећим гласачким листићем сматра се непопу-
њени листић, листић који је тако попуњен ца се не мо- Члан 49.
же са сигурношћу утврцити за ког се канцицата гласа-
ло, као и листић на коме је заокружено више од једног Из!бо1рна комиоија изборне- јединице доставља изве-
штај о резултату тласања Републичкој 1изборно|ј коммЈсији
каедидата. 4 која обј.ављује укупне >резултате шзбора за посланике у
службеном гласилу Релублике.
Ако утврди да је тласало више бирача него 'што има
VII. ПОНОВНИ И ДОПУНСКИ ИЗБОРИ
употребљених гласачких листића, за утврђивање резул-
1. Поновни избори
тата глаоања узима се број употребљених глаоачкмх ли-
Члан 50.
стића.
Ако утврјти ца је гласао мањи број бирача од броја Поновни 1избо1ри 'Посл(а1ника спроводе се кад.а изборна
комисија 1избо1рне јединице 1поништи гласање због непра-
употребљених гласачких листића на том' бирачком ме- вилности у спровођењу избора.

сту гл асање се 1понавља. Поновни 1избори' 1посланика спроводе се и вада Репу-
Бирачки одбор уз присуство лица која су у склацу бличка .-изборна комиоија поништи Hsdoipe по праву над-
зора, када утврди нецравилности у спровођењу избора ко-
са од|редба’ма овог закона оцређена да прате рад тог би- је =су утицале на утврђивање резултата гласања.
рачкот одбора утврђује, .на основу гласачких листића, ко-
Члан 51.
Л1ико ije сваки поједини кандидат добио гласова .и кол!ико Поновне јизборе расписује изборна комисија избррне
једин1ице односно Републичка изборна комиоија, Kojia је
има неважећих тласачких листића. поништила изборе.
Решењем о расписивању избора одређује се да;н, ме-
Члан 43. сто :и време ■спровођења избора.

По утврђивању резултата гласања, бирачки одбор сва Члан 52.
изборна акта едмах доставља 1изборној комиоији1 изборне Поновни избори се спроводе по листи ка1Ндидата ко-
јединице. j’a је утврђена за ;изборе Kojin су поништени, осим када
су 1избо|ри 1по'ништени због 1неправилности у утврђивању
Члан 44. листе кавдидата.

Ако 1изборна коми!оиј.а изборне јединице на 1основу и:з- 2. Допунски избори
борних аката јутврди неправилности на појединим мли
свим'бијрачким 1местим1а које су битно утицале :на резул- Члан 53.
тат избора, поништиће глаоање на тим бирачким местима Допуноки 1избо;ри врше се ако пасланику престане
и !им?еновати нове бирачке одборе. маВдат inpe .истека .вјремена на које је {изаЈбран.
Допунски избори врше се по одредбама овог закона
Кац се гласање поништи због неправилности, по- KOije важе за редовне изборе.
новно глаоање ;врши се оамо на бирачКим местима на ко- Кад је до 1истека мандатног периоца 1асггало мање од
ј|има су утврђене неправил1ности. шест месеци дјопунски 1избари се ;неће расписагпи.
Одлука о распи!сивању допунаких »избора објављује -се
Члан 45. у службеном гласилу Републике.

У току 'гласања и утврђивања резултата гласања за Члан 54.
избор посла1ника води се записник. Мандат 1посл(аника >изабраног ;на допунским 1изборима
траје до '.истека времена на ;које је био изабран посланик
Записник 1потписују 'сви чланови бирачког одбора, коме је престао мандат.
односно 1изборне комисије.
Чл1ан 55.
Сваки члан бирачког одбора, едносно изборне ко- У сл.учају распуштања Нароцне скупштине, у складу
мисије, 1може да 1издвој(И своје мишљзње -и да стави при- са Усгавом, (избори се спроводе на начин и .по поступку
медбе -на записник. кој.и је 'овим законом утврђен за редовне изборе.

У записник ко|ј!И се вода на бирачком месту уносе
се евент.уалне примедбе лица која су, у складу са одред-
бама овојг закона, овлашћена да прате рад, бирачког од-
бора.

Члан 46.

Избо|рна комЈисија изборне ј1единице, на основу >из-
борних аката свих бијрачких оцбора у .изборној ј|едини-
ци, утврђује резултате тласања о избору посланика те 1Из-
борне .јединице, најкасније 48 часова по зЈавршетку гла-
сања.

Члан 47.
За посланика је изабран кандји!дат који jie добио ве-

44

псгрушки сдборник ВРЕМЕБУДУЋЕ

VIII. ЗАШТИТА ВИРАЧКОГ ПРАВА лежни орган у 1општини.

Чл.а!н 56. БиЈрачки списак води се по посебним свескама за
Сваки бијрач, кандидат за посланижза и подносилац сваку општину.
цредаога кандидата мма право да поднесе приговор из-
борној комисиј!и mSoipiHe јединице због неправилн1ости у Члан 64.
поступку предлагања 1ка(н!дид(ат'а и у постуггку избора ino-
сланика. Све радње и .акти државних органа и сви поднесци
Приговор ое падноси у року од 24 часа од дана гла- и докази у вези са уписам у бирачки списак и вршење
сања io избору, односно у року од 24 часа од дана када исправки и. допуна бирачког списка ослобођени су пла-
је учињена рајдња у поступку предлагања и састављања ћања такса.
Л1исте коју подноаилац цриговора. сматра неправилном.
Члан 65.
Члан 57.
Изборна !комјиаија (изборне јединице донеће решење у Упис у бирачки описак и брисање из тог списка врши
року од 48 часова од пријеМа приговора и доставити га се на оонову података из матичних књига, других служ-
подноаиоцу приговора. бених евиденцијј|а и јавних исправа које су дужни да
Ако изборна комиоија .црихвати (приговор из ста!ва 1. дастављају надлежни матичар, црган који води еввден-
овог члана, иоништиће редњу у поступку предлагања кан- цију пребивалишта и суд ко|ји одлучује о лишавању пос-
дадата, шзбора посланика ил1и ће поништити (избор по- ловне апособнасти.
сланика.
Ако је до 1неправ1ил1ности у спровођењу избора дошло Упис у бирачки спиоак врши ое и на основу других
поступком 1изборне комиаије изборне (јединице, приговор вдродостојних доказа, на захтев бирача.
се, у ,ро(ку од 24 часа од дана утврђивања резултата тла-
сања у изборној јединици, подноси Републичкој 1изборној Ако орган који води бирачки спиоак, на други начин
комиаији, која је дужна да о приговору одлучи у року несумњиво утвјрди да су у бирачки опиоак уписана лица
из става 1. (аваг члана. која су умрла или су се стално одселила са територије
избарне једиц^ице, донеће решење о њиховом брисању из
Чл-ан 58. бирачког списка. Решење о брисању из бирачког списка
Против решења иВДлежне 1изборне комисије ■кој-им је бирача који се стално одселио са теритарије општине
одбијен приговрр 1може се изјавити жалба Врховном суд' доставља се том лицу ако је његова адреса позната, а
Србије. ако његова адреса није позната — објављује се на уоби-
Жалба се подаоаи преко надлежне изборне комисијс, чајен начин у месту његовог последњег пребивалишта.
у року од 48 часова од пријема решења.
Надлежна изборна комиаија дужна је да у року о i Члан 66.
24 часа од пријема жалбе достави Врховнсм суду Србиц'
приговор и све потребне списе. Орган који води бирачки описак дужан је да о упису
у бирачки описак бирача који се доселио на територију
Члан 59. те општине, обавести надлежни орган оне општине на
чијој је територији бирач био уписан у бирачки списак,
Врховни суд Србије одлучује по жалби из члана 58 на оснаву чега ће се бирач бриоати из ранијег бирачког
О.ВОГ закона, сходном применом одредаба закона којим сииска.
се уређује поступак у уцравним споровима. ■
Члан 67.
Одлука по жалби донеће се најкасније у року од 48
часова од пријема жалбе са списима. У року од три дана од дана расписивања избора за
ЈНародну скупштину, надлежни орган обавештава објавом
Ако суд усвоји жал-бу, одтоварајућа изборна радња. бираче да могу предлагати . упис, допуну или исправку
односно избори, поновиће се у року од 10 дана. бирачког списка. У том року бирачки списак излаже се
на увид на уобичајен начин.
IX. ТРОШКОВИ СПРОВОЋЕЊА ИЗБОРА
Предл|ог за упис, допуну или исправку бирачког спи-
Чл!ан 60. ска може се поднети писмено или усмено, најкасније на
Средства за опро1вођење избора посланика обезбеђу.ју 10 дана пре дана избцра. Ако је предлог поднет усмено,
се у буџету Републике. о томе се саставља службена белешка. .
Републичка изборка комисија распоређује средствз
изборним комисијама, одређује начин крришћења и -врши Ако надлежни орган не удовољи предлогу за упис.,
контролу над употребом тих средстава. допуну или ‘исправку бирачког списка, донеће о томе.ре-
шење у року од 48 часо!ва- од пријема пђедлога и доста-
Члан 61. виће га поднасиоцу предлага.

Сви изабрани посланици имају право *нјеаднаку нак- Против овог решења подносилац предлога може, у
н-аду трошкова које су .имали од дана када су цредложени року од 48' часова од пријема решења, да изјави жалбу
као кандт&дати изборних јединица до. дана избора. недлежном суду у општини.

Висину износа накнаде утврђује Народна скупштина Жалба из става 4. оваг члана доставља се прекб ор-
пана који је донео решење, који је дужан да Жалбу
X. БИРАЧКИ СПИСКОДИ и списе достави надлежном суду у року од 24 часа од
пријема жалбе.
Члан 62.
Члан 68.
У бирачки списак уписују се: грађани који су навр-
шили 18 година, црема месту свог цребивалишта, изузев Суд адлучује по жалби, у року од 24 часа од пријема
грађана који су праваснаж1нам судском одлуком лишени жалбе са списима, сходном применом одредби закона
пословне способности. којим се уређује поступак у управним споровима.

Грађани који се налазе на одслужењу војног рока или Одлука суда је коначна.
на војној вежби и грађани који при,врем0Н|о живе у ино- Орган који води бирачки списак закључује списак
странству, уписују се у бирачки опиаак према последњем на осам дана цре дана одређеног за одржавање избора
пЈребиваЈЛИШту. После овог рока у бирачком списку могу се вршити
исправке и допуне до дана избора само на основу одлуке
Члан 63. суда.

Бирачки списак је јединствен и сталан и води га <над- Члан 69.

Садржину и начин вођења бирачког списка прописује
Републичка изборна комисија.

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 70.

Новчаном казном од 1.000 до 10.000 динара казниће се

45