Petruški sabornik 01

ВРЕМЕ БУДУЋЕ петрушки слборник

организација која објави процену резултата избора или У бирачки списак за изборе народних посланика
претходне резултате избора, суцротно одредби члана 10 1990. години неће се уписивати грађани са територија дру-
став 2. овог закона. гих република који су поднели захтев за пријаву пребп-
валишта на територији Републике Србије, после 1. авгу-
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и од- ста 1990. године.
говорно лице у орган1изацији новчаном казном од 100 до
1.000 динајра. Члан 79.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и лице Радио-телевизија Београд, односно Радио-телевизија
које објави процену резултата избора или претходне ре- Нови Сад и Радио-телевизија Приштина дужне су да, од
зултате избора новчаном казном од 100 до 1.000 динара. дана. расписивања избора за прву Народну скупштину.
непосредно или преко радио-дифузних организација удру-
Члан 71. жених у Заједницу радио-дифузних организација Србије
Новчаном казном од 100 до 1.000 динара или казном чији се део програма финансира из накнаде за кориш-
затвора до 30 дана казниће се за прекршај члан бирачког ћење радио-дифузних пријемника, обезбеде представља-
одбора, односно изборне комисије који онемогући овлаш- ње кандидата за посланике и изношење и образлагање
ћеном лицу да прати рад органа за Јспровођење избора изборних програма од стране њихових предлагача, у скла-
и да учествује у утврђивању резултата гласања (члан 22. ду са чланом 32. овог закона.
овог закона).
Члан 80.
Члан 72.
Новчаном казном 6д 1.000 до 10.000 динара казниће се Даном ступања на сна-гу овог закона престаје да важи
за прекршај организација из члана 32. овог закона, ако Закон о изборима („Службени гласник CPC“t. број 38/89).
не извршава обавезе утврђене одредбама овог члана.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и од- Члан 81.
говорно лице у организацији из члана 32. овог закона
новчаном казном од 100 до 1.000 динара. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана об
јављивања у „Службеном гласнику Републике Qp6nje“
Члан 73.
ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Новчаном казном од 1.000 до 10.000 динара казниће ЗА ИЗБОР НАРОДНИХ
се за прекршај лолитичка странка, односно друга поли-
гичка организација која супротно одредбама овог закона ПОСЛАНИКА
истиче симболе политичке странке, односно друге поли-
тичке организације, као и други пропагандни материјал 104. Изборна
(члан 33. овог закона). јед. 104. Па-раћин I

Члан 74. Насељена места: Бошњане,
Буљане и Оисевац, Бусило-
Новчаном казном од 100 до 1.000 • днара или казном вац, Главица, Голубовац, Тор-
затвора до 15 дана казниће се лице које изазове неред на ња Мутница, Давидовац, Доња
5ирачком месту, услед чега је глас^ње морало бити преки- Мутница, Забрега, Извор, Кла-
нуто (члан 34. овог закона). чевица, Крежбинац, Лебина,
Лешје, Мириловац, Псповед,
XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Плана, Стубипа, Шал.удовац
МЗ 1гр.ада Параћина: Врапчане,
Члан 75. Б. Крсманов<ић, 7. јул;и и 4. ју-
Л'И
Први избори за Народну скупштину оггровешће се у
складу са одредбама phor закона, ако одредбама ове главе 105. Изборна
није друкчије одређецо. јед. 105. Параћин II

Члан 76. Насељена места: Горње Видо-
IBO, Доње Ведово, . Дреновац,
Прве изборе за Наредну скупшпину расписаће цред- Поточац, Рата-ре, Сикијр-ица,
седник Скупштине Републике Србије. Сињи Вир, Стрижа, Својново,
Рашевица, Трешњевица, Те-
Избори ће се спровести најкасније до 31. децембра •кија и Чепуре
1990. године. МЗ града Пара^ћина: Центар,
Гл ождак, 11. Контрес и Дан-
Члан 77. •'KOBO

Скупштина Републике Србије именоваће чланове Ре-
публичке изборне комисиаје, у складу са одредбама овог
закона, за спровођење првих избора за Народну скуп-
штину.

Републичка изборна комисија образоваће изборне ко-
мисије изборних јединица за спровођење ових избора, у
складу с-а одредбама овог закона.

Републичка изборна комисија донеће акте предвиђене
овим законом најкасније у року од.десет дана од дана
именовања њених чланова.

Члан 78.

Први избори за Народну скупштину спровешће се на
основу постојећих општих бирачких спискова које воде
надлежни општински органи управе.

Бирачи који су поднели. захтев за промену пребивали-
шта после 1. августа 1990. године, бираће посланике за
прву Народну скупштину у изборној јединици на чијем
:у подручју имали пребивалиште до дана подношења зах-
тева.

46

ГКТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

ПРОГРАМИ политичких

ПАРТИЈА И СТРАНАКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА Социјализам, онакав за какав се залаже странка на власти, соц-

ДЕМОКРАТИЈА-СЛОБОДА-НАЦИЈА ијализам са тзв. друштвеном својином и тзв. неплуралистичком

Српска нација се лагано буди из догматског дремежа. Из њене демократијом или плуралистичком демокрагијом као украсом у
свести и из њене душе лагано ишчезавају илузије за које је она
веровала да су стварност и неистине за које је вровала да су апсолу- политичкој костимографији владајуће странке, такав социјализам
тне истине. Она се више не нада ономе чему се надала, нити верује
у оно у што је веровала. Из густе идеолршке магле полако израња не може да донесе процват српске привреде и културе. Напротив.
стварност каква она јесте.
Демократска странка сматра да је тзв. друштвена својина обична
Српска нација се сада привикава на светлост истине, трудећи
се да одвоји сан од јаве, илузију од стварности и неистину од ист- химера, јер је оно што се сматрало својином друштво било, у ства-
ине. Попут великог, успаваног, опијеног, превареног и спутаног
џина, она полако стаје на своје ноге, увиђајући да свет овај није оно ри, својина врха свевладајуће компартије. Тако је тај врх сасвим
што мишљаше. Суочена са својим унакаженим ликом и својом гл-
упом позицијом у сплету међунарбдних односа, без имена и угле- неодговорно и потпуно некомпетентно управљао огромним
да, без војске и државе, без пријатеља и савезника, српска нација
поново стоји пред проблемима за којеје веровала да ихје решила. друштвеним капиталом, остављајући, при том, колективима и по-

Она поново стоји на раскршћу, пред избором и одлуком. Она јединцима илузију да посредством тзв. Самоуправљањакао интег-
је по четврти пут у својој модерној историји пред Или-Или сит-
уацијом. Први пут (1804), ималаје да бира између ропства и слобо- ралног система „овладавају“ и, чак, „владају радом и резултатима
де. Изабрала је слободу. Крупна одлука и велика цена, али је само
за сто година, што није велико раздобље у животу једне нације, свога рада“. Располажући имовином која је стварана радом и
створила модерну и јаку државу, снажну провреду и високу култу-
ру. Такоје српска нацијаушлау ред историјских, тј. државотворних знањем низа претходних генерација, врх компартијеје располагао
и културних нација. Други пут (1918), српска нација је била пред
избором између Србије (koja би окупила највећи број Срба) и радном снагом и судбином Друштва у целини. Тако јетзв. друшт-
Тугославије, Њен избор била је Југославија. Трећи пут (1941) била
је пред дилемом: Еволуција или револуција, континуитет или вена својина постала, с једне стране, основа колосалне моћи кон-
дисконтинуитрт, грађанско друштво и грађанска демократска др-
жава или комунистичко друштво и комунистичка (социјалистич- центрисане у рукама управљачког слоја, моћи која је виђена још
ка) држава. Изабрала је комунизам.
само у државама Старог истока, где је само један био слободан (в-
Данас, на крају двадесетог века, српска нација мора поново да
доказује способност да ствара државу и способност да ствара ладар), а, с друге стране, основа свеколиког ропства и сиромаштва
културу, јер је у међувремену изгубила и једно и друго, верујући,
при том, да има државу и онда кадаје уместо тога имала пуку вољу широких народних маса, изузев, наравно, „царевих очију и ушију“,
комунистичких доктринара и циника и да има културу и онда када
је уместо тога имала ројеве интерпретатора и коментатора једне тј. сателита и полтрона, достављача и ласкаваца, без којих је
идеологије која се представљала као скуп апсолутних и вечитих
истина. Данас српска нација поново бира, као да већ није постојала немогућ такав поредак ствари. С тога, Демократска странка сматра
ни осамнаеста, ни четрдесетпрва. Онапоново морадабираизмеђу
Србије и Југославије и између комунизма (социјализма) и грађанс- да је свако инсистирање на одржавању тзв. друштвене својине не
ке демократије.
само последица несхватања да је то категорија која је сама у себи
За велике политичке одлуке потребна је снажна политичка
воља и велики политички ум. Од данашње одлуке не зависи само противречна, већ и настојање да се очува тотална власт над
судбина садашње генерације, већ и судбина низа потоњих генера-
ција. друштвом као усамљеном гомилом састављеном од изолованих,

Умна одлукане може бити дело овог или оног великог појед- неслободних и застрашујућих појединаца.
инца, нити ове или оне странке, већ резултат колективног ума је-
дног нараштаја, нараштаја који себе схвата и доживљава као Зато је основно опредељење Демократске странке у сфери ек-
карику у ланцу нараштаја који чинеједан народ. Таква свест би уч-
инила овај нараштај историјским, за разлику од претходне гене- ономских однос власничких односа - приватна својина. Прива-
рације којаје себе издвојила из ланца генерација, уображавајући да
историјб. с њом почиње и с њом се завршава. Једино је такав на- тна својина као основа слободе појединца и његове пословне
раштај, нараштај без историјске свести и одговорности, могао да
негира све оно што су претходне генерације створиле на материја- мотивацијеи иницијативе, основабогатствадруштвенезаједнице
лном и духовном плану, да материјалне и духовне трезоре, (Лгва-
раџе током векова, тако бездушно пустоши и да, уз то и.поврх то- којој он припада, као и основа богаства и моћи демократске држа-
га, прави рачуне, у земљи и по белом свету, на терет генерација ко-
је долазе. ве која брине о тој заједници и појединцима који је чине. Капита-

Демократска странка не нуди своја виђења ситуације као лна средства за производњу су увек по своме пореклу и по својој
апсолутне истине иједино ваљана и исправна решења. Друштвена
стварност је одвећ сложена, садашња историјска ситуација тако намени колективна, тј. друштвена, натај начин, дакле, што их ст-
заплетена, а одговорност толико велика, да, одиста, одлука може
бити умна само ако дође као резултат промитљања колективног варају бројни нараштаји у прошлости а служе се њима будући на-
ума, ума целе нације односно њеног садашњег нараштаја. Демок-
ратска странка захтева да равноправно, под једнаким условима и раштаји, али су по начину управљања њима она увек индивидуа-
заједно са осталим политичким субјектима учествујеудоношењу
тако велике одлуке. Ништа више и ништа мање од тога. лна, и, као таква, једино ефикасна.

Осим што је против сваког монопола, па и монопола странке Поред илузије да је битно порекло, а не употреба и ефика-
која тренутно држи полуте државне власти у својим рукама,
Демократска странка није уверена дасусоцијализам иЈугос сност капитала, као опасна показала се и „теорија" о капиталу као
л а в и ј а оно најбоље што српска нација може да изабере као своју
будућност. нечему штоје само по себи лоше, о нечему што настаје безобзирн-

ом експлоатацијом живог рада и што поробљава и осакаћује чове-

ка, пошто он, као такав, успоставља доминацију над живим, текућ-

им радом, тј. радом невласника капитала. Тамо где је постала

правило мишљења и понашања, ова „теорија“ је произвела ка-

тастрофалне последице: губитак капитала или губитак на супс-

танци, ниску акумулативност, неекономичност и нерентабилност

хипертрофиране све видове потрошње, друштвена предузећа као

потрошачке и рекреативне а не као производне организације, итд.

итд. Тако је ова „теорија“ уместо економије успоставила антиекон-

омију, где се као општа правилностјавља да број запослених буде

увек већи од потребног, да материјални трошкови буду већи од

неопходних, арабаћење основних средставаувек брже од стандар-

дног.

С друге стране, уместо тзв. диктатуре пролетаријата, соци-

јалистичке демократије и самоуправљања као начина одумирања

државе. Демократска странка се залаже за владавину народа, што

значи владавину права и морала, за демократију као систем у коме

је власт ограничена, једном тако што једна власт ограничава друг-

у, други пут тако што народ, јавност контролише, бира и смењује

носиоце јавних и д*фружнкавцниијах. Али је она у исто време, за

државу која је довољна снажна да може да штити основне вре-

дности појединца и друштвене заједнице, као што су живот, имов-

ина, образ и част, слобода мишљења, изражавања, удруживања...

Јер, ма колико друштвене заједнице напредовале у«својој мора-

лности, остаје потреба за ћринудом над појединцима и људским

групама, па, прематоме, и потребаза организацијом која принуду

остварује. У том смислу, нема друштва без државе, као што нема

државе без друштва. Држава, дакле, није само привид заједнице,

замена за истинску људску заједницу, нитије она само инструмент

којим владајућа класа штити свој владајући положај у друштву,

већ је она нужност друштвеног живота.

С тога је задатак изградње државе први заДатак који српска

нација треба да испуни у овом времену. Јер, без демократске држа-

ве и њених привредних мера нема ефикасне привреде, нема прот-

47

ВРЕМЕ БУДУЋЕ петргшки сдБОРНик

ока капитала, знања, рада, роба; без правне државе нема сигурнос- ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА
ги појединца, нити може бити замаха у области културног ствара-
ња. Српска нација мора да се одрекне илузије у одумирањудржаве, Либерална странка се залаже, пре свега, за правну државу по
баш као се одриче илузије о радикалном преврату друштвених систему „Не закон власти, већ власт закона“. То подразумева не-
односа и потпуној негацији целокупне традиције једног народа у зависност судства, правну сигурност грађана, као и деполити-
виду „беспоштедне критике свега постојећег“. Србимаје потребна зацију оружаних снага, полиције и СДБ.
држава. Без државе нема обнове народног живота, привредног,
политичког, моралног и интелектуалног. Потребно је да се држава конституише као либерално -
демократска са парламентарном демократијом.
С тим у вези, јавља се дилема: Србија или Југославија.
Демократска странка све вишеувиђа даје Југославија схваћена Залажемо се за слободу удруживања у политичке партије ор-
као привремена и успутна државна заједница, у оквиру које, као у ганизације, савезе и покрете и њихову регистрацију по систему
каквом великом инкубатору, треба да се излегну и ојачају државе пријаве.
оних народних заједница (Словенија, Хрватска, Македонија) које
су се у својој историји показале као недржавотворне, тј. неисторијс-. Залажемо сезаравноправност свихљуди без обзирана друшт-
ке у Хегеловом смислу те речи. Пошто је одиграла улогу квочке, вени положај, старост, верску и националну припадност, језик,
Југославија више није потребна. Српска нација, која је своју др- расу, образовање и политичку оријентацију.
жавотворну енергију уложила у стварање обе Југославије као окви-
ра за решење свог националног питања, осталаје без своје државе. Залажемо се да термин народности буде замењен ранијим те-
Отуда, она више не сме да инсистира на заједници која ће од друг- рмином национална мањина и да они добију права формулисана
их бити третирана и доживљавана као тамница народа, а она сама, Хелсиншким споразумом о националним мањинама. Тражимо
српска нација, иако ослободилачка и државотворачка, као укидање покрајине Војводине и Косово, који ће умесго тога бити
поробљивачка. Заиста, Југославија је могућа, али само као држа- област у Србији (као Шумадија, Поморавље и остале).
вна заједница слободних и добровољно уједињених народа, баш
као што Европа треба да постане заједница слободних народа који Тражимо поштовање начела о народном суверенитету о коме
се такмиче у произвођењу материјалних и културних добара. сва власт извире из народа а изабрани представници су само њему
Међутим, када се праве велике компорације, Југославија више ли- одговорни.
чи на Совјетски савез, а мање на Европу, и, у том контексту, Срби-
ја на Русију, стом разликом што Русија, чини се, брже разазнаје свој Тражимо да се у Уставу Југославије и једна партија не нађе у
лик и брже схвата сопствену позицију. привилегованом положају.
Ипак, надам се да српска нација има довољно политичке воље
и довољно политичког ума ради испуњења онога штојој је дато и Тражимо ослобађање свих политичких затвореника и уки-
задато дау овом времену испуни и изврши, ашто је света дужност дање смртне казне.
овог нараштаја како према оним нараштајима који долазе, тако и
према онима на чијим раменима он сада стоји. Захтевамо продају друштвене својине која не служи за опште
добро народа (ловишта, виле, аутомобили, јахте, комитети и ос-
Параћин, четвртак, 4. октобар 1990. године тало).

Десимир Николић, Залажемо се за денационализацију добара или правичну
председник општинског одбора надокнаду за национализовано, водити рачуна о објективној ства-
демократске странке рности.

ЛИБЕРАЛНА СТРАНКА Тражимо преиспитивање одлука о ратној штети, донетих у
име народа.
ПРОГРАМ ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ ВАЉЕВО
- МЕСНОГ ОДБОРА ПАРАЋИН Залажемо се за рехабилитацију патриота који се нису компр-
омитовали кроз сарадњу са окупатором, нити чинили злодела
ДРЖАВА према народу.

Либерална странка се залаже за Југославију као заједницу Против смо злоупотребе дбце у политичке сврхе.
добровољно уједињених народа у којој је основна претпоставка за
развој материјалне, умне и моралне снаге народа слободан човек О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
који несме бити ничим ометен у испољавању својих идеала и
убеђења на стварању материјалних и културних добара. Тражимо повратак старог имена Косову и Метохији али не као
ппкрајине већ као области а с тим у вези тражимо и укидање пок-
ДРЖАВНИ СИМБОЛИ рајинских институција система: руководства, главног града и ос-
талих.
Државне симболе чине: Застава, Грб и Химна.
Са застава уклонити црвену петокраку звезду, јер је симбол Либерална странка се залаже да се сви Шиптари који су на
партија која је довела до материјалне и духовне беде милибне нелигитиман начин дошли у Југославију и злоупотребили њено
људи. гостопримство протерају из Југославије. Свим осталим грађанима
Грб Југославије треба да садржи обележја свихјугословенских гарантовати потпуну безбедност.
народа.
Грбу Србије треба вратити крст између четири огњила где су Потребно је омогућити и стимулисати насељавање Косова и
огњила симбол светлости, а Бог светлости али и рата, је Свети Метохије свим грађанима Југославије који желе тамо даживе и ра-
Вид кога српски народ слави на Видовдан 28. јуна. Предлажемо да де.
се Видовдан слави као свсрпски празник, јер симболизује битне
одлике српског народа. О КУЛТУ ЈОСИПА БРОЗА
Химна Југославије треба да остане Хеј Словени а химна Срби- Захтевамо укидање свих закона који штите личност и дело
је Боже правде. Јосипа Броза, као и брисање његовог именаиз називаулица, трго-
Залажемо се да убудуће Грб, Застава и химна буду поштеђени ва, државних институција, школа, касарни и градова. Нарочито је
партијских симбола. потребно извршити детитоизацијуу школским програмимана св-
им нивоима образовања.
СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК И ПИСМО
СПОЉНА ПОЛИТИКА
Либерална странка се залаже заувођење следећих потпуно ра-
вноправних службених језика и то: српски или хрватски, макед- Залажемо се за иступање Југославије из покрета несврстаних и
онски и словеначки. То су језици народа Југославије. повратак новца који нам дугују земље тзв. „трећег света“.

За службена писма прогласити као потпуно равноправна Залажемо се за пуноправно чланство наше земљеу ЕЕЗ, ОЕЦ-
ћирилицу и латиницу. Д, у Европском парламенту и др.

Тражимо успостављање пуних дипломатских односа са др-
жавом Израел.

Залажемо се за сарадњу у свим областима са свим
земљама парламентарне демократије, посебно са суседним и у том
смислу тражимо преиспитивање наше свеукупне спољне полити-
ке.

Тражимо да наша спољна политика у односу на мањине буде
заснована на принципу реципроцитета.

ПРИВРЕДА

Либерална странка се залаже за тржишну економију која под-
разумева укидање друштвене својине и самоуправљања које је
дало поражавајуће резултате. Посебно ћемо се залагати за форми-
рање акционарских и деоничарских друштава, као и афирмацију)
приватног власништва које је дуже запостављено.

48

ГКТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

Слободан проток људи, идеја и капитала је саставни део односи који ће по свом карактеру важити у Европи после 1992. год-
ине.
тржишне економије. v
Штоусе финансирања тиче, користити светска искуства,која
Државна својина може остати само тамо где одреди Народна нам одговарају.

скупштина. Захтевамо независност универзитета као и деидеологизацију
образовања и културних институција.
У надлежност државе треба да спадају: оружане снаге, безбе-
Залажемо се за офирмацију култа рада и стваралаштва као
дност, монетарни систем, јединствене основе политичког, пра- највише вредности. Залажемо се за обавезно увођење наставе Енг-
леског језика у све разреде основних и средњих школа уз учење II
вног, образовног, економског, научно-технолошког и здравст- великог светског језика.

веног система а нарочито јединствен систем заштите животне Сву нашу културну баштину ставити под заштиту државе а
оне од посебне вредности зачовечанство, под заштиту УНЕСКО-а
средине. (манастири, цркве, антички споменици, тврђаве и др.). Захтевамо
пуну слободу издржавања у свимаобластима уметности и културе
Потребно нам је потпуно отварање према свету, нарочито без обзира на верску припадност уметника, поштујући правило да
су сви једнаки пред Творцем.
Европи и укључивање у њене развојне пројекте.
Црква је одвојена од државе. Цркви се мора од стране државе
Залажемо се за либерализацију увоза и извоза, а тиме и или вратити одузето или исплатити правична надокнада.

септорско динамично прилагођавање наше привреде у целини с СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

тим што одмах треба почети са применом западно-европске Свим незапосленим лицима, инвалидима и пензионерима
држава мора.осигурати социјална примања која би им омогућила
технолошке стандардизације. Један од најважнијих предусловаје живот достојан човека. Неопходна је већа заштита мајке и детета
од садашње заштите. Залажемо се за одговорну популациону
флексибилна пореска политика, (усаглашавање са пореским сис- политику у смислу подстицања наталитета где је он низак и
смањивање наталитета где је он висок.
темом западно-европских земаља) без овакве какваје сада предста-
Залажемо се за бесплатне основне видове здравствене зашти-
вља кочницу привредном препороду. Динамично прилагођавање те, модернизацију медицинских установа и одговарајуће вредно-
вање медицинских стручњака као посебног вида афирмације ове
наше привреде у целини с тим што одмах треба почети са примен- области живота.

ом западно-европске технолошке стандардизације. СИНДИКАТ

Један од најважнијих предуслова је флексибилна пореска Либерална странка се залаже за оснивање гранских синдиката
и независних удружења радника. У том смислу сматрамо да треба
политика, јер оваква каква је сада представља кочницу привредн- донети закон о правима радника где би посебан део био посвећен
праву радника на штрајк и његову заштиту од самовоље послода-
ом препороду. У области пореске политике користити искуства ваца.

развијених земаља.

Југославија има шансе да свој привредни развој усмери ka тзв.

„чистим технологијама“, што до сада није био случај.

ЕКОЛОГИЈА

Либерална странка ће се посебно залагати за формирање
еколошке свести и заоштравање казни за неодговоран однос
према човековој околини. У том смислу предлажемо да се на свим
нивоима образовања уведе предмет „заштита животне средине“,
чији би основни задатак био да упозна људе о угрожености живо-
тне средине и начинима за њено очување и побољшање.

Либерална странка тражи да се формира Савезно минис-
тарство за екологију.

Из ове области ћемо најтешњу сарадњу имати са странком зе-
лених.

ТУРИЗАМ И САОБРАЋАЈ У ОПШТИНИ ПАРАЋИН ПОСЕБНО

Будућност Југославије лежи добрим делом у туризму паје ну-. Залажемо се да се у оквиру нове територијалне организације
жно у том смислу преуређење Јадранске обале са острвима, изгра- Србије припоје општини Параћин села Криви Вир и Обреж која су
дњатуристичких објекатапоред нашихјезера, река, термичкихво- сада у другим општинама, а гравитирају нашој.
да и сл.
Боље коришћење географског положаја и земљорадничког
Поред летњег неопходно је афирмисати и зимски туризам, за потенцијала у Општини за привредни и друштвени развој
који постоје природне претпоставке. (нарочито трговине, саобраћаја, индустрије, посебно за пласман
пољопривредних производа на друга тржишта).
Изградња и модернизација аутопутева, изградња и модерни-
зација железничких пруга и увођење најсавременијих возова је сг- Инсистирамо да се здрава пијаћа вода обезбеди за сво стано-
ратешки задатак. Потребнаје изградњајединственог туристичког вништво општине а не само за град и околину па се зато залажемо
и саобраћајног информационог система на целој територији Југос- да „Водовод“ има искључиво статус Општинске службе а не као до
лавије. сада самосталне организације, док неке друге комуналне службе
могу да буду и у приватном сектору као што су: градска чистоћа,
АГРАРНА ПОЛИТИКА одржавање паркова и других зелених површина у граду.

Побољшање животног стандарда становништва условљено Бранислав Петровић,
је, између осталог и усаглашавањем индустријске и пољопривре- секретар либералне странке
дне производње. Ваљево и председник МО Параћин

Потребно је да се аграрна политика трансформише са сада- НАРОДНА РАДИКАЛНА СТРАНКА
шње на нову која ће важити и у земљама ЕЕЗ после 1992. године.
Организоване политичке странке у Србији, постају носиоци
Захтевамо укидање земљишног максимумаи измену Закона о политичког живота тек 1881. године, оснивањем Радикалне ст-
наслеђивању који би био производ искуства демократских земаља ранке. Све до тада, на овим нашим просторима нису постојале
у тој области. партије са писаним програмима, партијским статутима и спрове-
деном организацијом преко партијских одбора.
Свима онима којима је после II Светског рата одузета земља
по основу Закона о национализацији, ту земљу вратити, заменити Настављајући рад к*оа најстарија политичка странка у земљи
за одговарајућу или исплатити правичну надокнаду. НАРОДНА РАДИКЛАНА СТРАНКА (НРС) ће поштовати своју
традицију и основна начела којима се руководила у прошлости.
Кредитима и субвенцијама стимулисати пољопривредну
производњу и то сматрати најприоритетнијим задатком. У Програму НРС, објављеном 8. јануара 1881. године у листу
САМОУПРАВА пише:“ Као циљ нашег државног уређења смат-
Све пољопривредне производе откупљивати у оној количини рамо: Унутра народно благостање и слободу а споља државну не-
која буде понуђена по унапред гарантованим ценама и тиме га- зависност и ослобођење и уједињење..."
рантовати сигурност пласмана.
Прогласом од 19. јануара 1990. године, после прекида од 45
Залажемо се за производњу здраве хране базирану на наЈсав- година, настављен је рад Народне радикалне странке. У образло-
ременијим достигнућима биотехнологије, као и за коришћење жењу се истиче да НАРОДНА РАДИКАЛНА СТРАНКА треба да
искустава земаља са развијеним аграром, као што су Данска, настави са радом јер је она водила Србију у најславнијем и најуспе-
Белгија, Холандија и друге.

ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Наш образовни систем мора да буде прилагођен новом квали-
тету живљења а у школском систему морају се успоставити такви

49

ВРЕМЕ БУДУЋЕ пегргшки САБОРНИК

шнијем периоду њене историјеод 1903. до 1918. године. Тада је венских народа да и даље живе у заједничкој држави. Позитиван

НРС као владајућа странка остварујући и омогућавајући потпуни исход плебисцита био би основ за расписивање слободних општ-

парламентаризам, доследно спроводила политику демократског их избора за Уставотворну скупштину, на којој би био усвојен

преображаја српског друштва, развијањем његових економских и нови југословенски устав.

културнихпотенцијала, нудилајугословенски патриотизам, прип- НРСје за савре&ену, ефикасну и демократску федерацију, дак-

ремала и припремила народ за велике историјске подухвате: кона- ле, сасвим различиту од постојеће. САВРЕМЕНУ јер се из држа-

чно ослобођење земље од страних господара и уједињењејугосло- вног уређења елиминишу сви елементи конфедерализма, као

венских народа. То је био период невиђеног родољубивог полета историјски превазиђеног облика државног организовања. ЕФИ-

и стваралачког заноса, омогућен потпуном слободом деловања и КАСНУ - јер располаже сувереношћу и државно-правним суб-

удруживања на свим пољма народног живота и рада, што је јективитетом, а одлуке доносе њени органи без „договарања“ и

створило услове за укључивање Србије у цивилизацијске токове „усклађивања“ федералних јединица. ДЕМОКРАТСКУ - пошто

Европе. њене субјекте поред федералних јединица предсгављају и грађан-

и, чије се слободе и права широко зајемчују савезним уговором.

ОСНОВНА НАЧЕЛА НРС се залаже да у надлежности федерације буде обављање

свих функција путем којих се обзбеђује остваривање општих и за-

Обновљена Народна радикална странка наставља традици- једничких интереса земље као целине. Ове функције се морају

оналне слободарске смернице радикалске политике и темељи сво- прецизно дефинисати Савезним уставом. Међу њима се налазе

је деловање на следећим хуманистичким и цивилизацијским на- одбрана и безбедност земље, спољна политика, јединствено

челима: тржиште, монетарни, девизни, кредитни, царински и порески сис-

- Мир и сарадња међу људима, као основ сваког напретка, и тем... Федерално уређење земље мора бити.допуњено системом

социјална правда на којој почива хармонија у друштву, територијалне аутономије. Радикална странка подржава све захте-

- Слобода и здравље највеће су вредности, како грађанина као ве за оставривањем аутономног положаја Србаудругим деловима

појединца, такои нације у целини, због чега се морају штитити и Југославије, а у циљу заштите њихових права и националног

унапређивати свим средствима правне, цивилизоване државе, идентитета. Свим националним мањинама без обзирана бројнос-

- Легитимност власти проистиче из суверене воље народа. т, признаће се сва права која су у складу са међународним стандард-

Сувереност појединца бстварује се у слободном друштву. има.

- С обзиром на трагичне последице комунистичког учења о HPĆ је за примену начела поделе власти, то јест, за потпуну

„класној борби“ становиште је НРС даје неопходно настојање на самосталност законодавне, судске и извршне власти...

узајамној сарадњи разумевању и допуњавању свих друштвених

слојева. 2) права човека и грађанина

- Сваки грађанин мора бити апсолутно слободан од страха,

- Економска моћ не може бити злоупотребљена у односу на Народна радикална странка ставља човека и грађанина у

интегритет и достојанство човекове личности. средиште политичког и целокупног дрЈчптвеног система...

- Ниједан приватни или друштвени интерес не може бити НРС посебно наглашава да Уставом морају бити прокламо-

разлог за загађивање човекове средине, уништавање природе и вана и зајамчена сва она права која су међународним актима, ушла

угрожавање културног наслеђа. у цивилизацијски фонд људских права савременог света.

- Оздрављење брака и породице и старање о потомству залог НРС се залаже за потпуно остваривање свих личних,

је будућности нације, политичких, економских, социјалних и других права грађана. За

- Слободно друштво почива на верској и националној толе- једнака права запослених без обзира на пол, веру, националну пр-

ранцији и истинској равноправности полова. ипадност и политичка уверења.

Једино оправданб ограничење права и слобода представља

ПОЛИТИЧКО И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ уставна забрана позивања на насилно рушење уставног поректа,

распиривања националне, верске и расне мржње, нетрпељивости

Полазећи од основног уверења о суверености народа, Нардна и ограничавања слобода и права других.

радикална странка се залажа:

- За вишестраначку парламентарну демократију, EKOHOMCkO УРЕЂЕЊЕ И ПРИВРЕДА

- За правну уместо партијске државе,

- За слободно удруживање грађана у политичке партије и органи- Народна радикална странка одлучно одбацује концепт друшт-

зације, које ће активно учествовати у политичком животу земље, вене својине над средствима за производњу и централно плани-

- За ефикасну заштиту слободе личности и права човека и грађан- рање привреде... Залажемо се за денационализацију и репривати-

ина, зацију привреде. Подстицање слободног предузетништва, акци-

- За федеративно уређење државе, засновано на слободно изра- онарства треба да буде основа економске политике.

женој вољи здружених народа. Посебним законом трајно ће се регулисати учешће страног

У складу са својим демократским опредељењем, НРС захтева капитала без чега није могуће делотворно укључивање у светско

безусловно укидање свих монопола и привилегија Комунистичке тржиште. Предност ће се дати нашим грађанима који желе да сво-

партије и то:. ја средства инвестирају у земљу, било да се у њу врате било да нас-

- Синдикат не може да буде трансмисија партијске политике. НРС таве свој боравак у иностранству.

се залаже за оснивање слободних и независних синдиката, који ће Средства остварена реприватизацијом употребиће се за

заступати истинске интересе радника и самостално одређивати кредитирање нових инвестиција у циљу покретања привреде, от-

циљеве и методологију деловања. варања нових радних места Туризам и трговина подстакнути при-

- Деполитизација армије, државне безбедности, судства, полици- ватном иницијативом, постају фактор развоја индустрије, пољ-

је и свих органа државне управе. опривреде и маркетинга што спада у приоритетне развојне дела-

- Просвета се не може заснивати на идеолошким претпоставкама. тности.

- Државна штампа, радио и телевизија морају бити идеолошки

неутрални, ПОЉОПРИВРЕДА И СЕЛО

- Неопходно је извршити редефиницију свих друштвенихустано-

ва, организација и форума, преко којих је остваривана власт Ком- Пољопривреда требада има статус стратешке вредности. НРС

унистичке партије или су били под њеном контролом (Савез ре- се залаже за отклањање свих узрока који су довели до дубоке кризе

зервних војних старешина, Омладинска организација, Црвени аграра и предлаже мере за њено превазилажење:

крст, просветни и педагошки заводи и сл.) - Укидање земљишног максимума

- Слободни избор произзодње

1) Уређење државе - слободно удруживање сеЈвака у пдОизводне асоцијације и синди-

кате

Образована пре више од једног века у Србији, Народна ради- - Слободно формирање цфа пољођгровредних производа

кална странка се после уједињења 1918. године, организује као - Слободно коришћење планинских пашњака

југословенска странка. Од тада па до данас, НРС се залаже за посто- - Ослобађање земљорадника од Пореза на промет при куповини

јање јединствене југословенске државе, а с обзиром на вишенаци- пољопривредних машина и механизације

онални састав земље, Југославија треба да буде организована као - Државна гаранција уговореног откупа и цене

федерација. ' - Повољно кредитирање земљорадника

У данашњим условима дубоке кризе, у којује земља доведена - Увођење квалитетног система пензионог и социјалног осигу-

дугогодишњом политиком владајуће партије, неопходнојепутем рања, чиме би се земљорадници у потпуности, изједначили са ос-

општенародног плебисцита проверитиспремност свих југосло- талим радним структурама.

50

ПСТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА КОСОВО И МЕТОХИЈА

Просвећивање народа прва је културна дужност државе. Проблем Косова и Метохије налази се у самом средишту,
Нарочиту пажњу треба посветити основном образовању које је
опште обавезно и бесплатно... Залажемо се за отварање приват- историјских, стратешких и економских интереса Србије. Његово
них школа и универзитета. НРС захтева измену образовно-школ-
ског система и ревизију наставних планова и програма... решавање је безусловна претпоставка за сваку политику која пре-

Универзитет је аутономан. Потребно јеукинути високошкол- дузима заштиту српске државности. Питање Косова и Метохије
ске установе које нису потврдиле своју оправданост, као и оне које
не гарантују одговарајући ниво наставе. може се решавати само уз поштовање унивезалних демократских

Култура и уметност самосвојни су облици духовне делатности начела, што значи спровођењем начела правне државе, чији је
и као такви не могу бити вредновани политичким мерилима.
Политичка цензура и политичка рецензија наказни су институти први задатак да подвргне ревизији и стави ван снаге све споразу-
једноумне власти. НРС се залаже, на темељу основних начела, за
потпуну слободу културног и уметничког стваралаштва. ме, одлуке и прописе, који су за време окупације и у послератном

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА раздобљу нарушили етничку равнотежу на Косову и Метохији и

Народна радикална странка сматра да ниједно друштво, које тиме изазвали трагичне последице и за српски и за шиптарски
се искрено определило за високи идеал социјалне правде, не може
у пракси да: народ. Став је НРС да су Косово и Метохија у искључивој надлеж-
- Деценијама толерише милионску незапосленост и масовни
одлив радне снаге у иностранство. ности српске државе, будући да су историјско, културно и цивили-
- Допуста даједни грађани свој радни и животни век проводе као
бескућници, док други уживају репрезентативне виле и супер ком- зацијско језгро српске државности.
форне станове и то у друштвеном власништву.
- Глад поново постаје друштвени проблем. Приоритетни задатак српске државе је да се становништву

. НРС ће свим средствима настојати да се сваком човеку омогу- омогући миран и безбедан жовот и рад на Косову и Метохији.
ћи пристојан и достојанствен жовот, и предлаже као.почетне сле-
деће мере социјалне политике: Самим тим би се стекли услови за повратак оних који су исељени
- Свим незапосленим лицима мора се обезбедити социјална
помоћ која може да подмири основне животне потребе, под притиском. Остваривање овог задатка такође подразумева:
' - Да се уведу старосне пензије за све грађане чији приходи према-
шују одређени лимит, и за све жене-домаћице, које су одгајале - Да се у сваком посебном случају, судским путем поврати одузета
пород и водиле домаћинство са навршених 55 година.
- Распродају свих државних имања репрезентативних вила и ауто- имовина односно, процени и правично надокнади штета настала
мобила, укидање фондова за њихово одржавање и улагање тако
прикупљених средстава у социјалне програме. узурпацијом.

Потребно је сачинити програм стимулативних мера за досе-

љавање Срба и других југословенских народа на Косово и Мето-

хију.

Сви шиптари који су, за време окупације и после рата досеље-

ни из Албаније а нису показали лојалност према Србији и Југосла-

вији морају се иселити из земље. , •-

- Сваки облик притиска, претње и насиља који извире из полити-

чких побуда биће квалификовани као кривично дело.

- Развојни програми за Косово и Метохију морају претпостављати

безусловну правну и пословну одговорност. Српска држава не сме

толерисати неиспуњавање уговорних обавеза косовско-метохиј-

ских привредних субјеката.

Шиптарима као националној мањини, обезбедиће се сва на-

ционална и културна права у духу Хелсиншких споразума, као и

несметан живот и рад у заједници са Србима и другим народима и

националним мањинама на Косову и Метбхији.

СПОЉНА ПОЛИТИКА ПОСЕБНИ ЗАХТЕВИ

Спољнополитичко опредељење НРС полази од интереса зем- Законским актом скупштине треба прекинути стање које оза-
ље, од начела и циљева Уједињених нација и од стриктног по-
стојања међународног права. Међународна политика земље за- коњује нетрпељивост према људима другачијег политичког миш-
сниваће се на начелу реципроцитета. НРС ће се борити за враћање
Европи и укључење у њене интеграционе процесе, а на основу љења. Званично се оперише појмовима „спољног и унутрашњег
историјског права - учешћау оба светска рата на страни демократ-
ских земаља Европе. непријатеља" који су, јтлавном измишљени за политичку уптре-

У односу на суседне балканске земље и медитеранску област бу. Ово питање треба решити општом амнестијом свих „полити-
НРС се залаже за добросуседске односе и за тесну сарадњу на еко-
номском, политичком и културном плану. чких криваца“ и „народних непријатеља", а прогнанима омогући-

НРС захтева ревизију начела југословенске спољне политике. ти да се врате у отаџбину.
Пре свега тражимо напуштање Покрета несврстаних, престанак
подршке покретима и владама које инспиришу или директно под- Што rtpe мора се извршити денационализација црквене и при-
ржавају терористичке акције, повлачење наших војних и привред-
них стручњака из ових земаља. ватне имовине задужбина и фондова. Треба одмах присутпити

Сматрамо да успостављање пуних дипломатских односа са преиспитивању узурпиране имовине и извршити конфискацију
државом Израел треба да буде први корак у остваривању нове кон-
цепије југословенске спољне политике. Злоупотребом стечених добара.

НРС је од свог оснивања имала снажну потребу међу нашим у Историјска неправда према сељацима, која је настала конфи-
исељеницима на свим континентима. Обнављање тих веза у духу
солидарности и брига за све наше сународнике у расејању, како за екацијом њихове имовине у откупу, треба одмах да буде исправ-
политичку .тако и за економску емиграцију, као и за другу генера-
цију исељеника и за њихову ренационализацију, приоритетни су \вена. НРС се обавезује да ће у првом мандату донети закон којим
задаци НРС.
се укидају из тога проистекле последице.
Народна радикална странка се залаже за превазилажење ра-
скола у Српској православној цркви. Члановима династије Карађорђевић и Петровић треба допу-

ЗАШТИТА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ стити да слободно долазе у земљу, обнове држављанство и уколи-

Једна од првих законодавних мера биће забрана изградње ко то желе трајно се доселе. Не постоји ниједан разлог који би ово-
атомских централа и затварање постојеће. Неопходнаје ефикасна
контрола радиоактивних сировина и забрана увоза трансфера ме противречио.
радиоактивног и индустријског отпада. НРС се залаже за израду и
спровођење програма замене „прљаве технологије“, односно при- НРС инсистира на преиспитавању целокупне новије српске
мену еколошких критеријума за инсталирање нових индустриј-
ских постројења. историје, од оснивања Југославије до данас, са уважавањем по-

Предузеће се мере за заштиту шума, река и Јадранског мора, стојања и деловања свих политичких идеја и организација. Посеб-
хкао и кривичну одговорност за загађиваче. Најстрожа државна
контрола биће примењивана на употребу хемијских средстава у но треба обрадити ратни период и учествовање свих војних група-
пољопривреди и прехрамбеној индустрији.
ција у њему. Резултати ће се представити најширој јавности и уне-

ти у наставне програме и уцбенике за изучавање савремене исто-

рије. *

Народна радикална странка захтева да се одмах укине Закон о

заштити имена и дела Јосипа Броза Тита, као правна бесмислца и

културни апсурд. Захтева се обустављање одржавања Меморијал-

ног центра Јосип Броз Тито државним средствима.

НРС предлаже да 1. децембар буде државни празник Јутосла-

вије, а 28. јуни државни празник Србије.

Изложена програмска решења и приоритетни циљеви подра-
зумевају одговарајуће рокове за реализацију. Народна радикална
странка се обавезује да их доследно и енергично спроведе.

Петар РадиСављевић
председник месног одбора
народне радикалне странке
Стубица

51

ВРЕМЕ БУДУЋЕ петргшки САБОРНИК

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ запосленост. Социјалистичка партија је против масовног отпу-
штања радника и политике koja носи социјалну несигурност.
ОСНОВНА ОПРЕДЕЛЕЊА Проблем технолошких вишкова се првенствено мора решавати
одговарајућим запошљавањем које ће омогућити експанзију
Социјалистичка партија Србије чува и наставља идеју народне производње у постојећим или новим предузећима.
самоуправне српског народа. Своја определења заснива на најна-
предНијим идејама и учењима о ослобођењу човека, и људи уоп- Награда према раду је не само социјално право, већ и битан
ште, од експлоатације, израбљивања, понижења, сиромаштва, услов повећања производње и продуктивности рада. Соци-
незнања и свих других облика неслободе. У том смислу она на- јалистичка партија сматра оправданим да се пореском политиком
ставља све прогресивне духовне и друштвене тековине радничког и другим мерама подстиче већа продуктивност, као основа за
покрета, развоја социјализма у свету и борбе заједан нови, бога- одговарајуће награђивање без страха од богаћења. Истовремено,
тији и човечнији свет. При том одбацује све штоје на путу за такав треба ограничавати социјалне разлике у разумним и друштвено
свет било праћено насиљем, бирократском и индивидуалном прихватљивом квирима.
самовољом, блокадама у економском и културном развоју, духо-
'Вном изолацијом и политичким монополом. Зато се Социјали- Социјалистичка партија Србије ће се борити за већу социјалну
стичка партија Србије залаже за друштво у коме ће људи бити сло- сигурност која се изражава у широко заснованом праву на пензију,
бодни и међусобно равноправни у свим сферама друштвеног здравствену и социјалну заштиту, образовање, доступност културе
живота. грађанима.

Партија је отворена за све демократски опредељене људе, Социјалистичка партија се опредељује за тржиште робе, капи-
независно од њихове калсне или националне и верске припадно- тала и радне снаге са уверењем да самосталност привредних пре-
сти који у социјалној правди виде услов стабилности и проспери- дузећа у доношењу одлука и аутоматизовању привредних односа
тета друштва. представљају најмоћније оружје за сузбијање подитичког волунта-
ризма и његових негативних последица.
Социјалистичка партија се залаже за праведно друштво које
уважава и примењује научна сазнања о друштвеним законима у Конкуренција и са њом повезана селекција представљају неза-
тежњи да оно будерационално и ефикасно. Због тогаПрограм Со- менљива средства ефикасне привреде. Међутим, тржиште може
цијалистичке партије Србије није једном и заувек дат, већ мора да регулише многе али и не и све економске односе и зато је пот-
бити стално критички преиспитиван. ребна одговарајућа регулативна улога државе. Нерегулисана тр-
жишна привј>еда неизбежно води повременим поремећајима, за-
ДЕМОКРАТИЈА стојима и кризним ситуацијама. Зато Социјалистичка партија
сматра неопоходним да пореском и монетарном политиком као и
Социјалистичка партија Србије сматра да је представничка регулисањем односа са иностранством, држава ствара потребне
демократија незаоблиазна тековина савремене цивилизације. То услове за конкуренцију и селекцију на тржишту.
подразумева слободне, тајне и непосредне изборе народних пред-
ставника, могућност истицања већег броја кандидата, слободно Социјалистичка партија сматра да сви облици својине треба
удруживање грађана у политичке партије, покрете, савезе и друге да буду равноправни пред законом и да у међусобној конкурен-
најразличитије политичке организације, слободу штампе, јавног цији уживају подједанке тржишне и друге услове. На друштвену
окупљања и говора. својину Социјалистичка партија гледа као на сваку другу својину
која има свој субјект власништва, која се појављује на тржишту
Укидање појединачне или групне самовоље једна је од осно- капитала, која има своју цену, доноси добит и законски је зашти-
вних сврха демократије и значи успостављање владавине права. ћена од злоупотреба. Субјект власништва треба да буде народна
Пуноважне одлуке се могу доносити само на основу закона. Док скупштина као највиши орган власти. Она треба да утврђује
закони важе они се морају стриктно примењивати, а њихово леги- начин коришћења, управљања и заштите друштвене својине.
тимно тумачење могу давати само законодавна тела која су их Код развоја друштвене својине Социјалистичка партија сматра
донела. Независна судска власт битно је обележје правне државе. даје треба претворити у акцијски капитал. Акционарским друш-
твима решавају сепитања контроле пословања, избора пословн-
Социјалистичка партија сматра да економски и културни их и управних тела без утицаја са стране, успоставља се одговор-
услови демократског социјализма омугућују ширу, развијенију ност управних и пословодних органа, установљава се власник ко-
демократију која обухвата референдум, народну иницијативу, пра- ји води рачуна о висини добити а тиме и акумулације.
во на самоорганизовање и друге облике непосредне демократије.
Историјска је чињеница да су две генерације целокупног
ЉУДСКА ПРАВА нашег народа улагале у данашњу друштвену имовину. Због тога
Социјалистичка партија сматра да ни једно предузеће и ни једна
Залажући се за реформу политичког система Социјалисгичка група радника не може постати власником те имовине самом чи-
партијау први план ставља слободу говора, штампе, удруживања, њеницом да су добили право да се том имовином служе. Идеја о
јавног окупљања, вероисповести и кретања. Нарочито језаинтере- привитизацији у ширим размерама, довела би у питање интересе
сована за остваривање права на слободу мисли и тражавања огромног броја радника.
политичких и верских опредељењан пра на политичко организо-
вање, права на рад и слободу рада, правана материјално обезбеђе- Социјалистичка партија се залаже за активан однос према
ња у случају неостваривања права на рад, права на безбедне услове привредном развоју. Земља која незна куда иде, незна ни где ће
рада, права на коришћење културних добара и на могућност за стићи. Прогресиван привредни развој може се остварити јачим
стваралаштво, права на бесплатно образовање, права на бесплат- улагањем страних средстава и знања и зато наша земља мора
нуосновну здравствену заштиту, права на старосну и и бити отворена за такве могућности, као и за широку производну
сарадњу и робну размену са другим земљама.

ПОЉОПРИВРЕДА

политичких и верских опредељења, права на политичко организо- Из економских и социјалних разлога Социјалистичка
вање, права на рад и слободу рада, права на магеријално обезбеђе- партија придаје велики значај селу и лољопривреди. Пољоприв-
ње у случају неостваривања права на рад, права на безбедне услове реда се не може успешно развијати без материјалне подршке
рада, права на коришћење културних добара и на могућност за друштва. Због тогаје субвенциодирање њене производње неми-
стваралаштво, права на бесплатно образовање, права на бесплат- новност с којом се мора рачунатилЈакође се не сме дозволити да
ну основну здравствену заштиту, права на старосну и инвалидску се цене формирају на штету пољопривредне производње. Сеља-
пензију и права на социјалну помоћ у случају социјалне угоржено- цима треба вратити имовину конфисковану због неизвршених
сги. обавеза у откупу. Социјалистичка партија Србије сматра својом
обавезом да се залаже за побољшање животних услова на селу и
ЈЕДНАКОСТ за подизање друштвеног угледа пољопривредника.

Социјалистичка партија придаје нарочити значај остваривању ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
солидарности, социјалне једнакости и социјалне сигуроности. Со-
цијалистичко друштво као хумано друштво мора најпотпуније Због своје хуманитарне усмерености, Содијалистичка пар-
изражавати солидарност међу људима нарочито према сирома- тијаје нарочито заинтересована За очување и унапређење здраве
шним члановима, тако да се они тог сиромаштва ослобађају, животне средине. Настојања да се спречи нарушавање природне
односно да се постепено изједначавају са другим људима. Со- средине подразумева одустајање од нуклеарних цнтрала, увоза
цијална једнакост је схваћена као стварање истих материјалних, прљаве технологије и радиоактивно загађених производа.
политичких и културних могућности за све људе. Овај захтев се
најпотпуније остварује кроз право на рад, у стварањууслова за пуну

52

1КТРУШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

ОБНАВЉАЊЕ СТАНОВНИШВА КОСОВО И МЕТОХИЈА

Србија се суочава са изразито ниским природним прира- На Косову и Метохији треба створити услове за ефикасно
штајем становииштва у развијеним подручјима а истовремено и функционисање правне државе; мир, слободан живот и рад, ли-
са сувише високим у неким неразвијеним подручјима, чиме се об- чну и имовинску сигурност.
јективно снижава животни стандард и повећавају социјалне
разлике. Зато се Социјалистичка партија опредељује за демог- Социјалистичка партија ће најодлучније радити на томе да
рафску политику која би, подстицајем или обесхрабривањем се заустави исељавање, обезбеди повратак исељених Срба и Црн-
природног прираштаја у подручјима где је то потребно, настоја- огораца и досељавање грађана које живе и раде на Косову и Мето-
ла да територијално уравнотежи обнаваљање живота. хији.

НАУКА, ОБРАЗОВАЊЕ, ЗДРАВСТВО И КУЛТУРА ДЕМОКРАТСКИ ОДНОСИ X СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ
ПАРТИЈИ СРБИЈЕ

Социјалистичка партија Србије сматра да су друштвене Односи се заснивају на демократским начелима што подра-
зумева да сваки члан може слободно да износи мишљење, да по-
делатности важни фактори друштвеног развоја а не само об- креће питања и даје предлоге а организација има обавезу да их
разматра и о њима заузима ставове. У партији чланови не могу
ласти друштвене потрошње. Зато ће се она залагати да се обезбе- сносити никакве последице због изнетих станова и предлога.

де стабилни извори финансирања ових делатности и њихова Социјализам као друштво будућности отвара највећу пер-
спективу будућим генерацијама. У том смислу Социјалистичка
рационална организација. партија Србије младе не третира као сектор свога деловања већ
се читав програм Социјалистичке партије Србије односи на
Научно-истраживачки рад у већој мери него до сада мора да будућност и на младе људе.

допиноси променама у структури производних снага и убрза Ви гомир Ћорђевић
Томислав Антић
њихов развој. То значи задржавање научних кадрова којима
СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ
друштво располаже и враћање научника који су протеклих годи-
I
на отишли из земље. Увођењем јединственог образовног систе-

ма обезбеђује се формирање свестраних личности, који могу да

прате промене у садржају рада, да усвајају културне тековине и да

се друштвено ангажују. .

Полазећи од значаја културе, не само за очување национал-

ног идентитета, већ и за развој човека као мисаоног и свестраног

бића и за обогаћивање и осмишљавање људског живота. Соција-

листичка партија Србије ће се залагати за обезбеђивање друштв-

ених услова за потпуну слободу културног стваралаштва.

ЈЕДИНСГВЕНА СРБИЈА Социјализам је доживео историјски пораз на европском про-
стору. Нису га уништили ни спољни ни унутрашњи непријатељи
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СЕ ЗАЛАЖЕ ДА СЕ СР- већ слабости у његовом сопственом бићу. Доказао се као економ-
БИЈА УСТАНОВИ КАО СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА ЗА- ски неуспешан и духовно неприкладан за стваралачку човекову
СНОВАНА НА ВЛАДАВИНИ ПРАВА И НА СОЦИЈАЛНОЈ природу.
ПРАВДИ
II

Социјалистичка партија се залаже да се Србија установи као Пропашћу социјализма Српски народ нашао се опет, по трећи
Социјалистичка република заснована на владавини права и на со пут у овом веку, на историјском раскршћу и мора дати одговор на
цијалној правди. Државне надлежности треба да врше органи основно питање: Куда даље, с ким, и како? Ако то сада не уради на
Републике на целој територији, чиме се обезбеђује равнопра- прави начин можда више и неће имати прилику за историјску
вност свих грађана, ефикасност и рационалност државне власти исправку..
Аутономене покрајине не могу бити државе, већ само облик тер-
иторијалне аутономије. Општине морају бити установљене као 1918. године, Српски народ, као велики морални и војнички
територијалне јединице у којој грађани остварују самоуправу и победник у првом светском рату могаоје да бира: спрску државу на
којима Република може законом поверити вршење појединих целом свом етничком и историјском подручју, или заједничку
послова. југословенску државу. Потоњи догађаји су показали даје избором
другог решења изгубио српску државу а Југославију није добио. У
ОДНОС ПРЕМА ДЕЛОВИМА СРПСКОГ НАРОДА ИЗВАН заједничкој држави развејане су његове војничке победе а морална
СРБИЈЕ снага расточена. Морално и духовно ослобођен под утицајем
комунистичке идеологије расцепио се и ушао у трагичан грађан-
Социјалистичка партија Србија ће стално пратити услове ски рат који ни до данас није окончан.
живота и развоја делова српског народа у другим републикама и у
иностранству, и одржавати живе везе са њиховим политичким, 1941. године Српски народ је други пут нараскршћу. Упркос
културним и другим организацијама сматрајући природним да и свим лошим искуствима, и поред геноцида као најстрашнијег зло-
други одржавају такве односе са деловима својих народа у Ср- чина у вишевековном народном памћењу који је из Хрватског
бији. народаучињен над Српским народом, превагује однела социјали-
стичко авнојевско решење српског националног питања. То реше-
НАЦИОНАЛНА РАВНОПРАВНОСТ, ФЕДЕРАЛИЗАМ ње проглашено је најбољим и непроменљивим и брутално је бра-
њено све док социјализам са својом друштвеном својином није
Социјалистичка партија се одлучно залаже да национални почео да се распада. Кроз његове пукотине бљунуло је набујало
односи у Југославији буду засновани на принципу пуне равноп- антисрпство које се дотле под фирмом „неразрушивог братстваи
равности. јединства“ смишљено и организовано изграђивало1. Као да се у
Хрватској и Словенији већ одлучило о неминовној деоби и разла-
Народи који су удружени у заједничку државу морају имати зу.
право самопределења и отцепљења. Социјалистичка партија Ср-
бије сматра да народности имају подједнака политичка и култур- III
на права и да се аутономије могу стварати на територијама koje
имају свој посебан културно-историјски идентитет. За СПО није спорна Југославија, споран је досадашњи и
садашњи положај Српског народау њој. СПО прокламује следеће;
На основу заједничког договора југословенских народа и
њихових република, треба утврдити надлежности федерације - Од данашње Југославије не могу се одцепити или на штету
које ће осигурати функционисање јединственог југословенског спрског народа конфедерализовати територије које су 1. децембра
тржишта, одбрану независности, безбедности и спољну полити- 1918., на дан стварања Југославије, биле у саставу Краљевине Ср-
ку земље, гарантовати пуну националну равноправност југосло- бије, као ни крајеви у којима су Срби, пре усташког геноцида, били
венских народа у оквиру тих заједнички утврђених функција фед- у већини. Те територије су неотуђива, историјска и етничка својина
ерације а републике самостано уређују друштвене односе и орга- српског народа.
низацију власти.
- Хрватска се, у својим садашњим границама, не може конфе-
дерализовати све док од Барање, делова Словеније, Кордуна,
Лике, Баније и Северне Далмације не буде образована аутономна
покрајина Српске крајине и док не буде гарантована аутономија
Истри и Дубровнику.

53

ВРЕМЕ БУДУЋЕ пеТРГШКИ САБОРНИК

- У случају да се Хрватска одцепи од Југославије, аутономна ваља користити решења развиЈених земаља у свету, у којима поре-
покрајина Српске крајине би ушла у састав српске државе. зи не дестимулишу природну тежњу људи за богаћењем, али не
допуштају ни злоупотребу капитала на штету општих национал-
- Једино под наведеним условима можемо да пристанемо на них добара и социјалне заштићености свих грађана.
конфедералну Југославију као уговорни савез Србије, Хрватске и
Словеније. СПО је за шесточасовни радни дан и петодневну седмицу,
примања запослених која неће заостајати за оним у развијеним др-
Свесни смо да деобе неизбежно узрокују потресе и спорења. жавама Европе, за конвертибилни динар, ликвидацију незапо-
Одлучни да не узмакнемо пред ма којом историјском неправдом, слеости и сиромаштва, бесплатну и квалитетну здравствену за-
истовремено истичемо спремност да несрећу деоба избегнемо штиту свих грађана, бесплатно школство, пун замах науке и култу-
под условима да се Словенци и Хрвати, а посебно Хрвати, разумно ре, уз обавезу да научници, ствараоци и даровити људи у свим
поставе и одреде према будућности. У том случају СПО прихвата областима буду изузетно награђивани.
да Југославија буде уређена као федерација, чак и по цену да
садашње унутрашње границе између република не буду мењане. Домаћинска сеоска кућа мора опет постати биолошки и еко-
номски ослонац нације и државе.
Да те границе остану какве јесу у овом часу и да, колико-толи-
ко, буде ублажена неправда нанета Србима и Јајцу 1943. године, Сељацима ваља обавезно вратити земљу која имје одузета по-
СПО захтева: слератним законом о земљишном максимуму и пресудама одно-
сно самовољним одлукама политичке природе. Исто тако, имају
- Да се на територији данашње Хрватске оснује аутономна по- им се вратити сва добра која су отета џ претворена у ловишта,
крајина Српске крајине и аутономна Истра. Дубровник има да сте- идеолошке спомен-комплексе, елитна одмаралишта, комбинате
кне посебан статус, утемељен на својој вишевековној традицији. или задруге у такозваној друштвеној својини.

- Да се у данашњој БиХуспоставе четири аутономне области Повљљним зајмовима, порским олакшицама и свим закон-
саобразно начелу већинскеверске припадности. У Западној Херце- ским и практичним средствимаубрзати развој пољопривреде, сео-
говини и неким суседним крајевима Босне превлађују римокато^ ске радиности и занатства. Стимулисати развој модерних фарми и
лици, у Источној Херцеговини, Источној Босни и Западној Босни сеоске прерађивачке индустрије.
живе претежно православни, док Централну Босну настањују угла-
вном муслимани. Законом јемчити да држава мора откупити оно што сељак
произведе за продају.
Сматрамо да, у овако уређеној федерацији, из националне или
верске припадности нико не би имао штете ни преимућства. Држава има јемчити сељацима пристојну старосну пензију.
Верујемо да нису пропале све могућности дајединствана Југосла- Жене би је стицале са 55, а мушкарци са 60 година живота.
вија буде сачувана, као и да при том постане демократска и на-
циоално правично уређена држава. Не постоји правни, разумни, VI
морални основ да Хрвати, данас као ни убудуће, стекну државну
корчст из геноцида над Српским народом, из тог ненамиривог и Без националног помирења не може бити ни општег оздрав-
неопростивог злочина. љења.

IV Посебни програмски циљ СПО је окончање грађанског рата у
српском народу, започетог 7. јула 1941. године.
Сви грађани Србије, без обзира на пол, нацију, веру, расу,
политичку или сталешку припадност, морају да се изједначе пред Свим Србимаи њиховом потомству, који су избегли из земље
законом. Националним мањинама има да се гарантује сва права као поражени у грађанском рату или због послератног терора јед-
која припадници мањина уживају у најдемократскијим државама. нопартијске државе, мора бити зајемчен безбедан повратак у отаџ-
Ни мање ни више од тога. бину, као и слободан рад у њој. Свима њима има се вратити отета
имовина.
Залажемо се да се пониште сви закони и декрети послератне
власти, којима су Срби присилно покретани са својих огњишта Закон мора да најстроже санкционише сваку осветољубивост
или имје забрањивано да се врате у постојбину, одакле ихје проте- и позиве на мржњу или продужетак обрачуна међу учесницима
рао фашистички окупатор, чиме се изменила етничка мапа поје- трагичног грађанског ратау нашем народу, а нарочито ако се ратна
диних српских крајева, нарочито на Косову и Метохији, у данаш- мржња и деобе намећу послератном нараштају. Сви су слободни
њој Хрватској, БиХ и Македонији. Захтевамо право на повратак у да кажу и посведоче како је било, али ниједна страна нити било
завичај сви прогнаних, те да им отета имовина буде враћена или - која политичка странка или установа власти немају права да буду
уколико те имовине више нема - да буду обештећени новчано. пресудитељи. Историјска наукаје надлежна да саопшти суд о гра-
ђанском рату.
Исто тако, залажемо се да се пониште сви закони, пресуде и
одлуке послератне комунистичке власти о конфисковању и дру- Захтевамо да се објави попис свих жртава усташког геноцида.
гим видовима отимања имовине грађана (кућа, имања, фабрика,
-занатских радњи, шума, легата, драгоцености и сл.) и за њен пов- VII
раћај законитим власницима или наследницима. Ако више нема
имовине, има се исплатити новчана накнада. За своје програмске циљеве СПО ће се борити демократским,
ненасилним деловањем на подручју Југославије. СПО је отворен
Став је СПО да у Србији буду у службеној употреби спрски за све оне који подржавају његове програмске циљеве без обзира
језик и ћирилично писмо, те да екавски ијекавски изговор буду ра- на њихову национа^тну верску, расну или сгалешку припадност.
вноправни.

Са садашње српске заставе и грба ваља неодложно уклонити
петокраку звезду и Уставом забранити свако будуће идеолошко
означавање националне заставе, грба и других симбола.

Химна,'грб и остала обележја треба да буду у духу српске тра-
диције.

V

СПО заступа гледиште да приватна св(ј)јина и приватно пре-
дузетништво постану основни покретач економије.

Државна, акционарска, мешовита, као иостали облици своји-
не равноправни су пред законом. Такозвана друштвена својина,
као насилна и неправна категорија, мора да буде укинута. Све што
,спада у наведену својину друштва има да припадне држави, акцио-
нарима, приватницима или пак да постане јавџо добро. Повољ-
ним зајмовима и пореским олакшицам ваља подстицати најширу
приватну предузљивост грађана и отварање нових радних мес-
та, како би се што брже савладали сиромаштво и незапосленост.

Залажемо се да се примамљивим условима привлачи страни
капитал и знање, не доводећи при том државу у положај техноло-
шке ни сировинске колоније.

Србија се мора широм отворити капиталу и знању оних два
милиона Срба који живе у дијаспори. Циљ нам је да обезбедимо
повратак у Отаџбину свима који то буду желели.

У фискалној политици, као и у политици социјалног старања,

54

П6ТРГШКИ САБОРНИК ВРЕМЕ БУДУЋЕ

ТОМИСЛАВ П. АНТИЋ
дипл. грађ. инжењер

ПЕРСПЕКТИВНО ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ГРАДА
И ОПШТИНЕ ПАРАЋИН И КОРИШЋЕЊЕ
РЕСУРСА ВОДЕ РЕКЕ ЦРНИЦЕ

Вода, тај „хлеб наш насушни“ је синомим али истовремено и нема остаје као најприхватљивији начин обезбеђењапотребних и
синдром данашњице. Има је у довољним количинама када је нај- довољних количина воде изградња система Забрега, поготову
мање потребна а нема је када се без ње не може. што се задњих 7 година врше интензивна осматрања на водомер-
ној станици у профилу будуће бране.
Еволуција и цивилизацијски токови су учинили своје. Човек
свакако највиши стадијум цивилзованог бића, својим потезима Неке касније студије указују на то да би се могла изградити
колико је утицао и утиче на природу даје дошло до поремећаја ра- брана од насутог материјала сглиненим језгром висине 40 м чиме
внотеже одређених природних токова и циклуса. би се остварио акумулациони простор запремине од 9 милиона мЗ
воде.
Технолошка и техничка достигнућа довела су га на Месец,
његовом руком лансиране су ракете различитих намена у свемир, Предност ове акумулације је у томе што ће се у њу сливати
око земље круже ТВ сателити а сонде шаљу драгоцене податке о вода из изворишта Црнице и осталих терена који су под шумом на
приликама и условима у атмосфери... незагађеном земљишту и што геологија долине реке Црнице која
је од црвених пешчара чини довољно непропустљиву подлогу
С друге стране, пак, човек својим неразумним потезима толи- будућег акомулационог језера. Друге предности су такође еви-
ко утиче на своју средину да ју је деградирао до неприхватљивих дентне: врло близује асфалтног пута Ћуприја - Сењски Рудник -
Сисевац, не потапа већу порвшину пољопривредног земљишта
граница. осим једног дела који је под травом и што захтева простор којијеу
Урбане средине и остала насељена места су због утицаја чове- већем делу код друштвеног сектора а то је од утицаја код решава-
ња имовинских односа.
ка, може се слободно рећи чак и недостатка његове културе, поста-
ле неприхватљиве са еколошког аспекта као његова станишта. Систем Забрега имао би у смислу коришћења вишенаменски
карактер. Вода из акумулације би се користила за
Уз све ово и недовољна економска моћ већег дела људи да се
ефикасно бране од последица индустријализације речито говори а) ВОДОСНАБДЕВАЊЕ
да је човек био главни фактор који је утицао на загађење подзем-
ља, речних токова, пробијања озноског омотача итд. Потребна количина воде за потребе 130.000 становника за
пројектовани период од 2.020 годинауз специфичну потрошњу по
Нормално ови моменти су утицали и на то да не буде довољ- глави од 0,45 мЗ/дан износи око 21.500,000 мЗ годишње.
но воде за људску употребу. Наш град и насеља у општини по
Ове количинеје могуће добити када се знадауз просечни про-
питању водоснабдевања нашли су се у врло незгодној позицији у ток Црнице од око 2 мЗ/сек годишње може да се обезбеди око
смислу обезбеђења довољних количина употребљиве воде. Кон- 63.000.000 мЗ воде. Значи свега 34% од могућих количина је пот-
кретно врело „Светапетке“ у селу Извору после низа од 5 узастоп- ребно за водоснабдевање општина Параћин и Ћуприја. Водоснаб-
них сушних година, када му и капацитет пада на незабележене девање би се решавало фазно и то изградњом подбране, система
минимумеу немогућностиједаподмири потребе око 55.000 људи за пречишћавање, опточног тунела и цевовода за транспорт воде.
колико је сада прикључено на овај систем (Параћин, с приград- Реализација ове фазе могућаје за 3 године и према оквирним кал-
ским насељима 35.000 и Ћуприја 20.000). Делови града и насељана кулацијама њено коштање би, примера ради данас износило око
вишим висинским зонама су практично од 3-4 месеца без воде. 150 милиона динара. У другој фази би се градио други део система
Какав је осећај и огорчење тих људи може се само замислити. за пречишћавање, отпадних вода, довршила би се брана на свим
пратећим објектима, путном мрежом и др.
Створенаје и лоша клима у политичком смислу. Покушај да се за-
хватањем воде из неогенских седимената у подземљу ситуација б) ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРОЕНЕРГИЈЕ
ублажи је само део капи у мору жеђи. На потезује реализацијазах-
ватања ових вода изградњом још два бунара. Они ће бити у Годишње би се могло путем изградње мањих електрана до-
бити око 85 милиона квх и то у часовима екстремне потрошње
функцији негде до средине 1991. године. За садашњеуслове очеку- тако да ове електране могу служити за такозвано „пеглање“ шпи-
је се да ће доћи до побољшања око водоснабдевања за око 20-25%. цева потрошње.

На све су ово прелазна решења. Праве потезе треба вући кроз изг- в) НАВОДЊАВАЊЕ
радњу већих система који треба ово изузетно важно питање да
реши на дужи рок. Кроз каснију фазу када систем „Забрега“ буде комплетно
готов могуће је уз претходно спроведен процес комасације а и
једно од бољих ако не и најбиље решењеје систем 3АБРЕГА. регулисање водотока Црнице од Поповца до Давидовца и реке
Ради се наиме о изградњи бране на реци Црнице изнад села Забре- Грзе од Давидовца до Лешја и даље вршити комплетно наводња-
ге у профилу контакта кречњакчих маса и црвених пешчара. О ова- вање око 2.500 ха најплодније земље. У зимским месецима када
квом систему се размишљало још пре 35 година (1955.), када је и вода довољно има могуће је неке изграђене мале акумулације као
урађен идејни пројект бране и акумулација „Забрега“. По првобит- и оне који би се изградиле пунити водом и акумулирати их за пот-
ној пројекцији воду из ове акумулације би користили градови ребе наводњавања још око 2.500 ха плодне оранице.
Параћин, Ћупријаи Светозарево. Свејеово базирано натадашњој
специфичној потрошњи по глави становника од 120 литара по Из свега напред реченог намеће се закључак да је потребно
становнику на дан и запремини акумулације од 7 милиона метара искористити ресурсе воде Црнице путем акумулирања и каснијег
кубних. Такође се предвиђало да део воде из акумулације корисги изравнања вода. Овом приликом се нису вршиле неке комплетне
и рудник Сисевац за своје потребе, који је био и инвеститор бвог аналзие у смислу изналажења оптималног решрња јер то и сва-
пројекта. И како је дошлр до затварања рудника од овакве идеје се како није био циљ. Ово је само покушај да се добије једна предста-
одустало. Наиме рудник Сисевац је требало да исфинансира гро ва које су могућности за искоришћење ресурса воде Црнице, како
радова на овом инвестиционом објекту. их захватити, што дуже задржати на сопственој територији и како
их што корисније употребити. За дубље анализе потребно је још
Реализацијом пројекта „Света Петка“ 1964. године одакле се доста предходних радова; геолошких, хидрогеолошких, економ-
водом снабдевају Параћин и Ћуприја одступило се од замисли ских, социолошких и других. Тек после свегаовога само по себи ће
реализације система Забрега. Но систем „Света Петка“ сакомплет- се наметнути и моћи да реализује најоптималније решење. Доду-
ним уређајима предвиђен је с веком трајања од 25 година. Среди- ше недостатак воде и њрна потреба ау одређеном смислу и навика
ном седамдесетих година поново је оживела идеја за реализацију упућују на то да код избора решења несме бити превасходан еко-
подухвата Забрега. Понбво су у питању била финансијска средства номски моменат јер вода је најскупља кад је нема.
и кренуло се у детаљна хидрогеолошка истраживања за захтвата-
ње воде са изворишта Грзе. Она су показала да се статичке резерве
путем прецрпљивања не могу користити у довољној мери обзи-
ром на малу количину и велико обарање депресионе линије (око
60 м). Директно захватање са изворишта „Граза“, његовим капти-
рањем, зашто постоји главни пројекат дају опет мале количине
воде а ствара и одређена неприхватања од мештана насеља кроз
која, или поред којих, протиче Грза.

На крају када је већ дошло до таквог степена сазнања да воде

55

ДОКУМЕНТАЦИЈА потушки сдборник

ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН
1966. - 1990.

1966. 1973.

1. ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ - новчана 1. РАДМИЛА ЈОВИЧИЋ, радница ИВТ - новчана
2. АЕРО КЛУБ „НАША КРИЛА“ - новчана
2. МОМЧИЛО ЈОВАНОВИЋ, дипл.инж. ЗОП - новчана
1967.
3. ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ“ - новчана

4. „НАШЕ СТАКЛО“ - ЛИСТ СФС“ - новчана

5. СТЕВАН КУЛАЧИЋ-ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ“ - новчама

1. ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" < новчана 5. СТЕВАН КУЛАЧИЋ-ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ“ - новчана
новчана
2. ФАБРИКА БОМБОНА „НАРАЋИНКА“ новчана 6. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИЋ - БЕОГРАД - плакета
новчана
3. ППЗ „ПРВИ МАЈ“
новчана
4. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ИЗВОР

5. ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 1974.

СЕЛА ДРЕНОВЦА

1968. 1. ЈОВАН КЕЦМАН - СРПСКА ФАБРИКА

СТАКЛА диплома

1. ОСНОВНА ШКОЛА „ЂУРА ЈАКШИЋ" - новчана 2. ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ „14 ДАНА“ - диплома
2. МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР - ПАРАЋИН - новчана
3. ГП „ВУК КАРАЏИЋ" - ПАРАЋИН - новчана 3. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА - БУЉАНЕ - диплома
4. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ПЛАНА - новчана
5. ТУП „ГРЗА“ - ПАРАЋИН - новчана 4. ДИМИЋ ЛЕПА - „ЈЕДИНСТВО“ - новчана

6. Др. ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ - ПАРАЋИН - новчана 5. ОСНОВНА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“-диплома

6. ОМЛАДИНСКИ КОШАРКАШКИ КЛУБ - плакета

7. КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ „СТАНДАРД" - диплома

8. ДРАГИЦА БАШЧАРЕВИЋ, - МЕДИЦИНСКИ

1969. ЦЕНТАР - новчана

9. МОМИР ИЛИЋ -

1. ЗАНАТСКО ПРЕДУЗЕЋЕ „БУДУЋНОСТ“ - новчана СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - новчана -
2. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - новчана
3. КРОЈАЧКА ЗАДРУГА „СЛОГА“ - новчана 10. ЧЕДОМИР ЛУКИЋ -
ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ"
- новчана

4. ХЕМИЈСКО-ТЕХНОЛОШКИ, ШКОЛСКИ ' новчана 1975.

ЦЕНТАР

5. СЛАВОЉУБ ГОДИЋ, падобранац - новчана
1. ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА СУБНОР-а -плакета

1970. 2. „БУДУЋНОСТ" - диплома
3. ДРАГОСЛАВ МРКИЋ - директор

1. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА - ПОПОВАЦ - новчана „БУДУЋНОСТ" диплома
- диплома
2. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА СТРИЖА - новчана 4. „ВУК КАРАЏИЋ"
5. БРАНКО ШЋЕПАНОВИЋ, директор - диплома
3. МАРИЈА ВАСИЋ, професор - новчана
4. ВИТОМИР ИВАНИШЕВИЋ, дипл.инжењер - новчана ,.PVK КАРАЏИЋ"
6. 301 РАДОСАВЉЕВИЋ, радник

ИВТ „Б. КРСМАНОВИЋ" - диплома

1971. 7. УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНЕРА - диплома
8. СВЕТИСЛАВ НИКОЛИЋ -

1. ВУКОСАВ СТОШИЋ, првоборац • новчана ДОЊА МУТНИЦА - диплома.

2. ДРАГОМИР ЂУРИЋ, друштвено-политички 9. БРАНКО ВУЈАСИНОВИЋ, радник

радник - новчана СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА - диплома

3. ГРАДИМИР ЦВЕТКОВИЋ, дипл. инжењер - новчна 10. ТОМИСЛАВ АНТИЋ - ЗАВОД ЗА

4. АЕРО КЛУБ „НАША КРИЛА“ - диплома УРБАНИЗАМ - диплома

5. СД „БОРАЦ" - диплома 11. ТОМИСЛАВ ТОМИЋ, радник ФАБРИКЕ

6. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - плакета ЦЕМЕНТА - диплома

7. ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" - -плакета 12. ЖЕНСКА ЕКИПА КОШАРКАШКОГ КЛУБА - новчана

8. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" - плакета 13. РАДОСЛАВ ПРОКИЋ, архитект КРАГУЈЕВАЦ-новчана

9. УДРУЖЕЊЕ БОРАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА - плакета 14. СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ - ПАРАЋИН - новчана

10. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ДОЊЕ ВИДОВО-новчана 15. АЕРО КЛУБ“ - „НАША КРИЛА“ -новчана

16. ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ" - ГЛАВИЦА -новчана

1972. 1976.

1. РАДОВАН РАКИЋ, директор - новчана 1. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА - ПЛАНА . - плакета
2. 2.
МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИЋ, земљорадник 3. ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА „ПАРАЋИН" - диплома
3. 4.
МИРИЛОВАЦ - новчана r5. ЛОВАЧКО ДРУШТВО-ПАРАЋИН - диплома
4.
5. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ДОЊА 6. ШАХОВСКИ КЛУБ-БУЉАНЕ - новчна

МУТНИЦА - новчна БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ, радник СФС - новчана

СРБОБРАН РАДОСАВЉЕВИЋ, директор - диплома ВЛАСТИМИР ФИЛИПОВИЋ, пензионер - новчана

ОСНОВНА ШКОЛА, „25. МАЈ“ - ПОПОВАЦ - диплома

6. ЈОВАН МАРИНКОВИЋ, директор - диплома 1977.
„Шумадије"

7. МИОДРАГ МИЛОШЕВИЋ, директор СФС - диплома 1. ОПШТИНА КРАПИНА - плакета

8. СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ 2. ФТМ „ПРОЛЕТЕР“ - диплома

ПОСЛОВЕ ' - диплома 3. „АГРОЕКСПОРТ“ ООУР „ПОЉОПРИВРЕДНА

9. ЂОРЂЕ ТРАЈКОВИЋ, директор ФЦ - диплома ПРОИЗВОДЊА" - диплома

10. ТЕКСТИЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ „ЈЕДИНСТВО" - диплома 4. ДЕЧЈЕ ОБДАНИШТЕ

11. ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦРВЕНОГ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" - диплома

КРСТА - новчана 5. БРАНИСЛАВУ БРАНКОВИЋУ, инжењер - диплома

12. ТРГОВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ „ШУМАДИЈА" -плакета 6. ЈОВАНУ МИЛОСАВЉЕВИЋ - дирек.школе

13. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" -плакета „М. Живковић" - диплома

14. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА - плакета 7. МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ - ТЕКИЈА - новчана

15. МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР - плакета

56

ДОКУМЕНТАЦИЈА пструшки сдборник

Станка Пауновића Нушићева
Татар Богдана Павла Орловића
Теслина Патриса Лумумбе од ул. Ц. Душана до ул. М. Пијаде
13. Октобра Спасеније Бабовић „Цана“
Франц Розина Сутјеска
Чика Љубина Старог Вујадина
Живке Петровић Стојан Јовановић
Милоша Поцерца Танаска Рајића
Тодора од Сталаћа
V. МЗ„ЦЕНТАР“ Цара Душана од ул. 29. Новембра до ул. Г. Венац
Милојко Лешјанин
Београдска Рајко Лешјанин
Боре Петровића Марина Држића
Бошка Бухе
Васе Чарапића VII МЗ „XI КОНГРЕС“
Вука Караџића
Градски кеј Алексе Шантића
Гл. Венац од ул. Б. Петровића (М. Тита) до ул. Церске. Вардарска
Делиградска Веселина Маслеше
Дринска Дрварска
Ђуре Салаја 27 Марта - део од ул. Ив. Милутиновића до Ц. Душана
Жикице Јовановића - „Шпанца“ Ивана Милутиновића - део од Ул. Кичевске до ул. Пролетерске
Ивана Милутиновића - део од ул. Ђ. Салаја до ул. Кичевске Кенедијева
Ивана Мажуранића Кучајска
Карађорђева Коларчева
Козарачка Марије Бурсаћ - део од X. Станка до Ц. Душана
Кичевска Милана Ракића - део од X. Станка до Ц. Душана
Краљевића Марка МилојаЈоцића
Лоле Рибара Мишарска
Маршала Тита Нишка - део од Пролетерске до Ц. Душана
Моше Пијаде од М. Тита до Крагујевачке Новоселска
Момчила Поповића Огњена Прице
Охридска - део од Козарачке до Кичевске Патриса Лумумбе - део ул. Мил. Јоцића до Ц, Душана
Рудничка Прешернова
Саве Ковачевића Пролетерска
7 Јули Радоја Домановића
Скопљанска Романијска
Сарајевска Савска
Цара Лазара Станоја Главаша
Церска део од 7 Јула до ул. Г. Венац Стришка
29 Новембра - део од М. Тита до Крагујевачке Филипа Кљајића
Филипа Филиповића
VI. МЗ “ГЛОЖДАК“ Хајдук Вељка
Хајдук Станка
Браће Југовића Цанкарева
Глождачки венац од ул. Церске до М. Пијаде Цара Душана од ул. Гл. Венац до МЗ Текија
Дубровачка Церска - део од Гл. Венца до 27 Марта
Душана Петровића „Шанета“ 4 Јула_.
29 Новембра - део од ул. Крагујевачке до краја Старине Новака
Димитрија Маринковића Охридска од ул. Кичевске до ул. Стришке
Др. Вићентија Ракића
Драгољуб Јовановић VIII. МЗ „ДАНКОВО“
Едварда Кардеља
Жарка Зрењанина - део од ул. М. Пијаде до реке Баје Пивљанина
Загребачка Балканска
Јелисавета Петровић Гаврила Принципа
Илија Гојковић Драгослава Маринковића
Илија Барјактаревић Драгослава Тодоровића
Кнез Михајлова Доситејева
Крагујевачка Јосипа Ерјавца
Љубљанска Кајмакчаланска
Матије Гупца Космајска
Марија Бурсаћ - део од ул. Ц. Душана до М. Пијаде Косовска
27 Марта - део од ул. С. Душана до М. Пијаде Пећска
Мостарска 27 Јула
Моше Пијаде од Крагујевачке до краја Синђелићева
Милана Ракића - део од ул. Ц. Душана до ул. 29 Новембра Ситничка
Македонска Скадарска
Милоје Лешјанин Стевана Сремца
Нишка - део од ул. Ц. Душана до М. Пијаде Таковска

60



ИЗЛАВАЧКО П Р С А Y 3 € Ђ Q

„КУК КДРДЏИЋ"
па рпћ н н

Телефони (035) Централа: 552-870, 552-864, 552-865;
Директор 553-046; Комерц. директор 553-550

Комерцијала 554-793; Портирница 553-250; Телефакс:
552-879 Жиро рачун 63504-603-2143 СДК Параћин

- Издавање и штампа (у једној и више боја): новина, ревијалне штампе,
књига, уџбеника, сликовница, разгледница, албума, каталога,

проспеката, монографија, календара, постера, свезака, фасцикала,
цртаћег прибора, канцеларијског материјала, све врсте образаца и
блоковске робе - Идејно техничка решења и израда: етикета свих врста,
фине комерцијалне и транспортне амбалаже, - израда штанц форми и ремонт

графичке опреме.