147само на скуп значења. Човеков говор, поновићемо изражаваи човеков однос према оном о чему говори и према оном окоме говори (С.Л.Рубинстеин).Реч лекара може нанети штету пацијенту већ у првој фазињиховог контакта. У анамнестичкој фази испитивањапацијента не сме бити сугестивних питања, јер она могуимати непоправљив негативни ефекат по пацијента. Питањао тзв. наследним обољењима, о психички оболелим, и ообољењима неоплазме у породици често имају такавнегативан ефекат.Пацијент може бити осетљив и на то колико му се временапосвећује. Пречесто и дуго бављење лекара, пацијент можедоживети у значају дијагностичке несигурности лекара итежине обољења. И обратно: недовољна пажња лекара, ткз.„прескакање“ у лекарским посетама, пацијент можедоживети у значењу одступања од лечења једне„неизлечиве“ болести.Рећи пацијенту да је његова болест „лака“, да је оздрављењеизвесно и да ће бити брзо, а одредити бројна параклиничкаиспитивања и консултативне прегледе, такође може битијатрогенизирајуће. Слично бива и када лекар негирапостојање оболења или тежину болести, а по линији мањеготпора (или ради сигурности!) ординира терапију.Могло би се навести и друге бројне могућности нечињењаречима или активностима лекара, које могу условитијатрогенију. Споменимо само да то могу бити: безправовременог и уверљивог објашњења одложен разговор саболесником, измена времена (термина) оперативног захвата,промена ординирајућег лекара, неиспуњено обећањеболеснику и др.
148Социјална и културална јатрогенијаДок су клиничка и социјална јатрогенеза практичногкарактера, културална јатрогенеза је, углавном, филозофскопитање, које према дескрипцији Иљича, разматрасимболички ефект а који живот медикализованом друштвуодређује индивидуи однос према сопственом телу.Психолошким и другим средствима (ритуали, митови, дроге)традиционалне културе су човека опремиле средствима дабол учине толерантним, болест разумљивим, а срт догађајемса пуним значењем. Технолошта култура данашњицепокушава да елиминише ове људске вредности, и да човекуодузме емоције доживљавања ових неизбежних феномена,занемарујући човека у његовој суштини.Примери са лоботоминизираним, леукотомизиранимпацијентима, психофармаколошком праксом, безболнимпорођајем су типични примери културне јатрогеније.Јатрогенија је по начину настанка и природи, скупразноврсних обољења или погоршања болести, под упливомречи или активности медицинског особља, најчешће лекара.Услов за јатрогенизирајуће дејство, на страни лекара,одређени су психоемоционалном структуром, стручним иетичким особинама лекара. Вероватноћа да ће пацијентдоживети јатрогенију је већа у пацијената са мањкавом илинезрелом менталном струком личности.Здравствени радници морају знати и поштовати принципе„психичке асепсе“ у општењу са пацијентима.Лекар мора знати да оцени личност пацијента и његовопоимање своје болести и став према истој, да би муприступио индивидуализираном тактиком. Само се такоможе утврдити превентива јатрогеније.
149Лекар је и морално одговоран за непромишљене речи и делакоји могу имати јатрогенинизирајући учинак. С другестране, одређена организација медицинског естаблишментаи промене основних људских вредности у односу на болести последицу болести, доводи до социјалне и културалнејатрогеније, феномена који указује на друштвени, политичкии културални аспект медицине.Литература:1. Давидовић Д; Здравковић Ј.:Лекар – апарат – болесник, Акта медицамедианае. 2,61-67, 1976.2. Харди И.: Врач, сестра, болној превод са мађарског, Будапест 1971.3. Лозанов Г.: Сугестологија, наука и искуство, Софија 1971.4. Рубинстеин Л.С.: Психологија мишљења и говора, превод са руског,Загреб
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд616.89(082)СВЕТЛА и сенке психијатрије / уредникДушан Петровић. - Параћин : Библиотека \"ДрВићентије Ракић\", 2014 (Параћин :Графореклам). - 150 стр. ; 21 cmТираж 500. - Библиографија уз сваки рад.ISBN 978-86-84377-19-91. Петровић, Душан, 1952- [уредник]a) Психијатрија - ЗборнициCOBISS.SR-ID 209556236