Diplomski rad - Sasa Petrovic - GI 11-2012

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Grafičko inženjerstvo i dizajn






















Saša Petrović


PROCES PROIZVODNJE


AMBALAŽE ZA TEČNU HRANU




DIPLOMSKI RAD
Osnovne akademske studije

















































Novi Sad, 2016

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6


КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА



Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска публикација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Дипломски - Bachelor рад
Аутор, АУ: Саша Петровић
Ментор, МН: др Драгољуб Новаковић

Наслов рада, НР: ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ АМБАЛАЖЕ ЗА ТЕЧНУ ХРАНУ



Језик публикације, ЈП: Српски
Језик извода, ЈИ: Српски
Земља публиковања, ЗП: Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2016.
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: ФТН, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО:
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Графичко инжењерство и дизајн
Научна дисциплина, НД: Графичко инжењерство и дизајн
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: Амбалажа, течна храна, процес производње

УДК
Чува се, ЧУ: У библиотеци ФТН у Новом Саду

Важна напомена, ВН:


Извод, ИЗ:
Амбалажа је неизоставни део у паковању производа, поред самог
производа. Основна улога амбалаже за паковање течне хране је да
сачува производ унутар себе, што је посебно незгодно због агрегатног
стања производа. То очување производа се решава ламинирањем
материјала различитих својстава.
Амбалажа за паковање течне хране се углавном производи у великим
количинама тако да су за производњу потребни високопродуктивни
системи, попут оних у Тетра Пак-у са циљем смањења појаве уских грла
у производњи


Датум прихватања теме, ДП:
Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник: др Немања Кашиковић, доцент

Члан: др Сандра Дедијер, доцент Потпис ментора
Члан, ментор: др Драгољуб Новаковић, редовни професор
ћ Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD  FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6


KEY WORDS DOCUMENTATION



Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic Publication
Type of record, TR: Textual material, printed
Contents code, CC: Graduate - Bachelor Thesis
Author, AU: Saša Petrović
Mentor, MN: PhD Dragoljub Novaković

Title, TI: Production process of packaging for liquid food.



Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2016.
Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: FTS, Trg Dositeja Obradovića 6
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Graphic engineering and design
Scientific discipline, SD: Graphic engineering and design
Subject/Key words, S/KW: Packaging, Liquid food, production process

UC The library of FTS, Novi Sad
Holding data, HD:

Note, N:


Abstract, AB: Packaging is unavoidable segment in product packaging, besides the
product itself. The main purpose of packaging for liquid food is to keep the
product inside of it, and that is especially problematic because of physical
state of product. The preservation of product is achieved with lamination of
materials with different characteristics.
The packaging for liquid food is mainly produced in large quantities, so the
machines with high productivity are necessary for the production, which is
the case in Tetra Pak, and the main purpose of that is to avoid possible
bottlenecks in production process.



Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB: President: PhD Nemanja Kašiković, Docent
Member: PhD Sandra Dedijer, Docent Menthor's sign
Member, Mentor: PhD Dragoljub Novaković, Full Professor

Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje 1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Датум:
21000 НОВИ СА Д, Трг Доситеја Обрадови ћа 6

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Лист/Листова:
(BACHELOR) РАДА 1/1

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Врста студија: Основне академске студије

Студијски програм: Графичко инжењерство и дизајн

Руководилац
студијског програма: др Сандра Дедијер

Студент: Саша Петровић Број индекса: ГИ 11/2012


Област: Графичко инжењерство и дизајн

Ментор: др Драгољуб Новаковић

НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера неопходна;
- литература

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:



ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ АМБАЛАЖЕ ЗА ТЕЧНУ ХРАНУ




ТЕКСТ ЗАДАТКА:

Tеоријски основе које обухватају - Амбалажа за паковање течне хране, Материјали, Папир,
Алуминијумска фолија, Полиетилен, Боја, Теоријске основе израде Тетра Пак амбалаже, Припрема за
штампу, Штампа, Висока штампа, Дубока штампа, Офсет штампа, Завршна графичка обрада, Завршна
контрола.

Практичан део који обухвата - Тетра Пак амбалажа, Анализа Тетра Пак амбалаже, Алгоритам тока
процеса, Радни налози, Врсте флексо штампе у Тетра Пак-у, Кориштени материјали, Папир,
Алуминијум, Полимери, Боје за флексо штампу, Припрема за штампу, Радне станице, Пријем и
прилагођавање дизајна, Пробни отисак, РИП, Дигитални радни ток, Процес израде флексо штампарске
форме, Контрола израђене штампарске форме, Дуплофани за лепљење штампарских форми на слив,
Штампа, Завршна графичка обрада, Ламинација, Сечење, Премотавање, Завршна контрола, паковање
и дистрибуција, Предлог унапређења производног процеса, TwinLock сливови, RFID чипови, Inline
спектрофотометар, Аутоматско мерење вискозитета боје, Flat Top Dot фотополимерне плоче,
Закључак, Литература.









Руководилац студијског програма: Ментор рада:

др Сандра Дедијер, доцент др Драгољуб Новаковић, редовни професор


Примерак за: - Студента; - Ментора

Образац Q2.НА.15-04 - Издање 2

Biografija









Lični podaci


Datum rođenja: 03.11.1993. godine

Mesto rođenja: Gornji Milanovac






Obrazovanje


2008. - 2012.
Gimnazija „Takovski ustanak“, Gornji Milanovac
Smer: opšti
Nosilac Vukove diplome;


Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Grafičko inženjerstvo i dizajn


Četvrta godina
Prosek ocena: 9,88






Interesovanja


Priprema za flekso štampu, štampa, ambalaža, grafički sistemi








Kontakt


e-mail: [email protected]

ИЗЈАВА




Ја Саша Петровић са бројем индекса ГИ 11/2012 изјављуjем да завршни рад
представља искључиво резултате мог рада у сарадњи са ментором, да се темељи

на мојим научно-стручним сазнањима и истраживањима и да се ослања на

пописану литературу.




Изјављујем да ниједан део мог завршног рада није написан на недозвољен и

неетичан начин, преузимањем или преписивањем из било којег нецитираног рада,
туђих дела или резултата. који би био у супротности са академском моралношћу.





Aуторска права свих резултата и елемената који су добијени односно урађени у

завршном раду, припадају Департману за графичко инжењерство и дизајн
односно Факултету техничких наука као правном лицу.



___________________________
Потпис кандидата

Oznake i skraćenja korišteni zbog jednostavnosti prikaza



CD - Cross Direction - poprečni pravac

CIE - The Commission Internationale de l’Eclairage - Međunarodna komisija za osvetljenje


CLC/C - Clay Coated - premazan glinom - Papir sa premazom na bazi gline


CMYK - Cyan, Magenta, Yellow, Key - cijan, magenta, žuta, crna - osnovne boje suptraktivne
sinteze boja


CtP - Computer to Plate - sa računara na ploču - sistem laserskog graviranja LAMS sloja

LAMS - Laser Ablation Mask System - sloj za uklanjanje laserskom ablacijom


LDPE - Low Density Polyethilen - polietilen niske gustine


LPI - Lines Per Inch - linija po inču

LS - Longitudinal Seal - uzdužni var


MD - Machine Direction - mašinski pravac - uzdužni pravac

OPI - Open Pre-press Interface - otvoreni interfejs pripreme za štampu - zamena slika visoke
rezolucije slikama niske rezolucije prilikom prikaza na računaru


PENG - polietilen niske gustine


PLH - Pre Laminated Hole - otvor pre laminiranja

RCS - Relatice Crease Strength - relativna sila savijanja utisnutih delova


RIP - Raster Image Processor - računar za rastriranje

TPM - Total Productive Maintenance - totalno produktivno održavanje - strategija konstant-
nog unapređenja i održavanja kvaliteta i efektivnosti proizvodnog sistema


TV - tonska vrednost

UHT - Ultra Heating Technology - tehnologija visokog zagrevanja


VOC - Volatile Organic Compound - štetno i nestabilno, lako isparljivo hemijsko jedinjenje

Sadržaj


1. Uvod ................................................................................................................................10
1.1. Predmet rada ............................................................................................................10
1.2. Cilj rada ....................................................................................................................10
1.3. Način rešavanja problema .......................................................................................10
TEORIJSKI DEO ................................................................................................................ 11
2. Ambalaža za pakovanje tečne hrane ..............................................................................12
3. Materijali ........................................................................................................................13
3.1. Papir .........................................................................................................................13
3.2. Aluminijumska folija ...............................................................................................14
3.3. Polietilen ..................................................................................................................14
3.4. Boja .........................................................................................................................14
4. Teorijske osnove izrade Tetra Pak ambalaže.................................................................16
4.1. Priprema za štampu .................................................................................................17
4.1.1. Prilagođavanje dizajna i priprema za izradu štamparskih formi ..................... 17
4.1.2. Sastav i proces izrade flekso štamparske forme ...............................................17
4.1.2.1. Sastav fotopolimerne ploče .........................................................................17
4.1.2.2. Izrada štamparske forme............................................................................18
4.2. Štampa .....................................................................................................................18
4.2.1. Visoka štampa ...................................................................................................18
4.2.2. Duboka štampa .................................................................................................19
4.2.3. Ofset štampa .....................................................................................................21
4.3. Završna grafička obrada ......................................................................................... 26
4.4. Završna kontrola .....................................................................................................27
PRAKTIČNI DEO .............................................................................................................. 28
5. Tetra Pak ambalaža ....................................................................................................... 29
5.1. Analiza Tetra Pak ambalaže .................................................................................... 30
5.2. Algoritam toka procesa proizvodnje ...................................................................... 30
5.3. Radni nalozi .............................................................................................................32
5.3.1. Radni nalog - Štampa ........................................................................................32
5.3.2. Radni nalog - Laminator...................................................................................33
5.3.3. Radni nalog - Sečenje ...................................................................................... 34
5.4. Vrste flekso štampe u Tetra Pak-u ..........................................................................35
5.5. Korišteni materijali ................................................................................................. 36
5.5.1. Papir.................................................................................................................. 36
5.5.2. Aluminijumska folija ........................................................................................37
5.5.3. Polimeri .............................................................................................................37
5.5.4. Boje za flekso štampu........................................................................................37
6. Priprema za štampu ...................................................................................................... 38
6.1. Radne stanice .......................................................................................................... 38
6.2. Prijem i prilagođavanje dizajna ............................................................................. 39
6.2.1. Prijem ............................................................................................................... 39
6.2.2. Prilagođavanje ................................................................................................. 39
6.2.3. ArtPro ............................................................................................................... 39
6.3. Probni otisak .......................................................................................................... 43
6.3.1. Izrada probnog otiska ...................................................................................... 43
6.3.2. Kontrola probnog otiska .................................................................................. 44
6.4. RIP ...........................................................................................................................45
6.4.1. FlexRIP ............................................................................................................. 46



8

6.4.2. FlexProof/E.......................................................................................................47
6.4.3. IntelliCurvePro .................................................................................................47
6.4.4. BitmapViewer ...................................................................................................47
6.5. Digitalni radni tok .................................................................................................. 48
6.6. Proces izrade flekso štamparske forme.................................................................. 49
6.7. Kontrola izrađene štamparske forme ......................................................................53
6.7.1. Merenje polja od 50% TV ..................................................................................53
6.7.2. Merenje prečnika tačke, linijature, izgleda bočnih ivica štampajućih elemenata . 53
6.7.3. Provera kompenzacije prilikom montaže forme na sliv ...................................55
6.8. Duplofani za lepljenje štamparskih formi na sliv ...................................................55
7. Štampa ............................................................................................................................55
8. Završna grafička obrada ............................................................................................... 66
8.1. Laminacija .............................................................................................................. 66
8.2. Sečenje .................................................................................................................... 70
8.3. Premotavanje ..........................................................................................................73
9. Završna kontrola, pakovanje i distribucija ....................................................................75
9.1. Završna kontrola ......................................................................................................75
9.2. Pakovanje ................................................................................................................77
9.3. Distribucija ..............................................................................................................78
10. Predlog unapređenja proizvodnog procesa .................................................................81
10.1. TwinLock slivovi ....................................................................................................81
10.2. RFID čipovi ........................................................................................................... 82
10.3. Inline spektrofotometar ....................................................................................... 82
10.4. Automatsko merenje viskoziteta boje .................................................................. 83
10.5. Flat Top Dot fotopolimerne ploče ........................................................................ 83
11. Zaključak ...................................................................................................................... 84
12. Literatura ..................................................................................................................... 85













































9

1. Uvod



U diplomskom radu biće analiziran proces proizvodnje ambalaže za tečnu hranu na prim-
eru Tetra Pak-a. Ambalaža je neizostavni deo u pakovanju proizvoda, pored samog proiz-
voda. Ona je jedan od malobrojnih grafičkih procesa na koje digitalizacija i prelazak na
elektronske formate neće imati negativan uticaj kao što je to izraženo kod štampe novina
i sličnih periodičnih publikacija. Osnovna uloga ambalaže za pakovanje tečne hrane je da
sačuva proizvod unutar sebe, što je posebno nezgodno zbog agregatnog stanja proizvoda. To
očuvanje proizvoda se rešava laminiranjem materijala različitih svojstava.

Ambalaža za pakovanje tečne hrane se uglavnom proizvodi u velikim količinama tako da su
za proizvodnju potrebni visokoproduktivni sistemi, poput onih u Tetra Pak-u sa ciljem sman-
jenja pojave uskih grla u proizvodnji. Mašine u okviru sistema, kao i transportno-manipula-
cioni sistemi, merno kontrolni i skladišni sistemi su visoko automatizovani u cilju ubrzavanja
procesa, lakšeg postizanja standardizacije, olakšavanja posla čoveku i smanjenja opasnosti od
nastanka povreda na radu.




1.1. Predmet rada


Predmet rada je analiza procesa proizvodnje i načina rada mašina i sistema za proizvodnju
ambalaže za tečnu hranu Tetra Prisma 1000 SQ u Tetra Pak-u u Gornjem Milanovcu. Pored
analize proizvodnih procesa i kontrola, dat je i predlog unapređenja postojećeg sistema za
proizvodnju kroz implementaciju novih tehnologija i uređaja i dodatnu automatizaciju.




1.2. Cilj rada


Cilj rada je prikaz i analiza tehnološkog procesa proizvodnje ambalaže za pakovanje tečne
hrane, od prijema posla do distribucije, uključujuči i sve kontrole. Analizom postojećeg
procesa proizvodnje dobija se uvid u trenutno stanje i time se dolazi do neophodnih po-
dataka za predlog unapređenja procesa proizvodnje zarad postizanja još veće efikasnosti,
kvaliteta i pouzdanosti u izradi.




1.3. Način rešavanja problema


Pre analize procesa proizvodnje na konkretnom primeru, u teorijskom delu će se napraviti
osvrt na korištene materijale za proizvodnju Tetra Pak ambalaže, daće se pregled i svojstva
tehnika štampe kojima je moguća isplativa štampa ove ambalaže i opšte informacije o svim
fazama u procesu proizvodnje.
Nakon toga se u praktičnom delu analizira svaka faza pojedinačno, korištene mašine, uređaji
i softveri po fazama i njihov pregled, daje se prikaz faznih radnih naloga, karakteristike koje
se kontrolišu u završnoj kontroli i predlog mogućih unapređenja procesa proizvodnje kroz
implementaciju novih tehnologija i dodatnu automatizaciju.










10

TEORIJSKI DEO
















































11

2. Ambalaža za pakovanje tečne hrane



Ambalaža predstavlja bitnu grupu štampanih proizvoda i možda jedinu koja će preživeti eru
digitalizacije štampanog sadržaja.
Može se izrađivati od različitih materijala poput papira, kartona, plastike, metala, stakla,
tekstila, polietilena, polipropilena, poliestera...
Za štampu ambalaže se koriste sve tehnike štampe, a ponekad i kombinacija tehnika.


Neke od funkcija ambalaže su:
- da čuva od rasipanja, krađa i zagađenja
- da štiti od spoljašnjih uticaja
- da odgovara uslovima lagerovanja, transporta i distribucije
- da čuva kvalitet i izgled proizvoda
- da održava osobine i specifikaciju proizvoda
- da se prilagođava uslovima tržišta i zahtevima potrošača
- da identifikuje proizvod i proizvođača
- da označava sadržaj i propagira proizvod
- da odgovara propisima
- da je prilagođena zahtevima potrošača i mašinama za pakovanje
- da se razlikuje od konkurencije
- da pomaže potrošaču u kupovini
- da je praktična i jednostavna

Tetra Pak je multinacionalna kompanija koja se specijalizirala za proizvodnju celokupnog
sistema za pakovanje tečne hrane, počevši od opreme za procesnu obradu hrane, preko
ambalaže, mašina za punjenje, kao i servisa za kupce. Kompanija je osnovana 50ih godina
prošlog veka u Švedskoj na bazi genijalne ideje osnivača i vlasnika Rubena Rausinga koji je
osmislio prvi paket i pakericu za Tetra Classic. I danas ova kompanija ostaje lider u inovaci-
jama na tržištu ambalaže za tečnu hranu, a od skora i za čvrstu hranu.

Ambalaža za pakovanje tečne hrane je komplikovana zbog agregatnog stanja i karakteristika
sadržaja koji se pakuje. Zbog toga se moraju koristiti materijali ili kombinacije materijala
koji nisu propusni. Rok trajanja tečne hrane umnogome zavisi od ambalaže u koju se pakuje.
Razlikuju se proizvodi sa kratkim rokom trajanja (3-5 dana) i one koji mogu duže da zadrže
sve bitne osobine za konzumaciju.


Kako je potrošnja tečne hrane velika, beleži se rast upotrebe ambalaže koja može da se re-
ciklira. Papir je sirovina koja je laka za reciklažu pa je on jedan od najprisutnijih materijala
za pakovanje tečne hrane kod kompanija koje su svesne uticaja na životnu sredinu. Osim
toga, papir potiče iz obnovljivih izvora.


Tetra Pak u svojoj ponudi ima i ambalaže za kratkotrajne proizvode i aseptičnu ambalažu za
dugotrajne proizvode.

Tetra Pak je doneo inovaciju za postizanje dugotrajnosti proizvoda kojima nije potrebno
hlađenje tokom distribucije i lagerovanja. To se postiže zagrevanjem sadržaja na izuzetno vi-
sokim temperaturama u kratkom vremenskom periodu (UHT - Ultra Heating Technology).
Tetra Pak ambalaža počinje da se koristi i za pakovanje čvrste hrane kao zamena za konz-
erve, tegle... To je prva ambalaža koja steriliše hranu sa česticama unutar kartona.




12

3. Materijali



3.1. Papir

Papir je složeni, tanak, ravan materijal koji se dobija preplitanjem vlakanaca pretežno biljnog
porekla, odvodnjavanjem papirne smeše na situ papir mašine.
Uz to sadrži i punila (poput gline ili kalcijum karbonata), keljiva i pigmente. To je najčešće
korišćen materijal u štampi. Pod pojmom papir, u širem smislu, obuhvaćeni su i kartoni
i lepenke. Za proizvodnju papira upotrebljavaju se vlakna biljnog porekla, a u izuzeznim
slučajevima koriste se i vlakna životinjskog i mineralnog porekla. Danas se uspešno pri-
menjuju i sintetička vlakna. Glavne sirovine koje se koriste za proizvodnju papira su: tehnička
celuloza, drvenjača, poluceluloza i otpadni papir. U zavisnosti od korišćene sirovine, papiri
se dele na 4 vrste: bezdrvne, papire građene pretežno od drvenjače, papire građene pretežno
od starog papira i papire od krpa (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).

Osim osnovnih sirovina pri proizvodnji papira potrebno je dodati i punila, keljiva i boje. Za-
visno od vrste i kvaliteta papira, ovi materijali se dodaju u većim ili manjim količinama kako
bi se ostvarila različita svojstva papira.


Punila imaju svrhu da popune prazninu između isprepletanih vlakanaca i da daju papiru
određenu težinu. Osim toga, dodatkom punila se postiže manja prozirnost (opacitet pa-
pira), uniformnost površine, mekoća, elastičnost papira, belina, bolje prihvatanje boje i veća
glatkoća.

Keljiva se dodaju papirnoj masi da bi se vlakanca bolje povezala sa puniocima. Tako papir
dobija određenu čvrstoću i postaje nepropustiv za neke tečnosti (boje za štampu).


Pigmenti su takođe važan deo papira jer mu daju specifičan izgled. Dodavanje pigmenata je
važno zbog nijansiranja tonova. Za nijansiranje se najčešće upotrebljavaju topivi pigmenti.
Oni se dodaju da se prekrije žuta nijansa vlakana celuloze. Danas se bojenje može postići i
upotrebom optičkih belila (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).


Papir se nakon izrade dorađuje. Dorada se svodi na satiniranje, rezanje, sortiranje, brojenje
i pakovanje. Satiniranje se vrši radi dobijanja glatkije i sjajnije površine.
Prema konačnoj površini papiri se dele na: prirodne papire (mašinski glatki, jednostrano
glatki, krepovani), satinirane (mat, polu i oštro satinirani) i oplemenjene (pregovani i deze-
nirani)


Pri projektovanju i proizvodnji različitih grafičkih proizvoda, gramatura (g/m ) igra veoma
2
važnu ulogu. Na mašini za proizvodnju papira gramatura se određuje količinom nanetih
vlakana u suspenziji. Takvim načinom dolazi do formiranja različitih gramatura papira koji
se kategorizuju prema gramaturi na papire, polukartone, kartone i lepenke (tabela 3.1.).


Tabela 3.1: Klasifikacija papira prema gramaturi (Kipphan, 2001)
2
Tip Gramatura (g/m )
Papir 8 - 150
Polukarton 150 - 250
Karton 250 - 500

Lepenka 500 - 700


13

Presudnu ulogu za kvalitet budućih štampanih proizvoda ima površinska obrada papira.
Doradom papira (premazivanjem, impregniranjem, laminiranjem) dodatno se oplemenjuje
površina papira. Najčešći postupak dorade je premazivanje.

U grupu nepremaznih papira ubrajaju se: ofsetni, reciklažni, papiri sa vodenim znakom, pa-
piri za novčanice, transparentni papiri, papiri za elektrofotografiju, papiri za InkJet štampu...
Premazni papiri nastaju nanošenjem premaza u fazi dorade papira. Premazivanje je ople-
menjivanje papira sa jedne ili obe strane sa pigmentima i sredstvima za vezivanje, a prema
potrebi i nekim drugim dodacima. Premaz čine pigmenti: kaolin, barijum-sulfat, cinkovo be-
lilo (ZnS), kalcijum karbonat i talk; veziva: kazein, skrob, životinjsko lepilo i neke supstance
poput glicerina, dok voskovi daju visok sjaj. Ono se može vršiti na različite načine: prskan-
jem, premazivanjem pomoću rakel noža, premazivanjem četkama, premazivanjem valjcima
i procesima gde se višak premaza uklanja komprimovanim vazduhom…. Premaz se na papir
može nanositi u nekoliko slojeva sa jedne ili sa obe strane. Premazi se uglavnom sastoje od
mešavine pigmenata, veziva i optičkih dodataka (belila). Premazivanjem se poboljšava opac-
itet, glatkoća površine i zadržavanje boje (Gerić, 2005).



3.2. Aluminijumska folija


Aluminijumska folija se koristi u izradi ambalaže u debljinama od 0.006 do 0.100 mm.
Aluminijumska folija se koristi u kombinaciji sa drugim materijalima. Može se štampati ili
koristiti za poboljšanje barijernih svojstava. Osnovna uloga Al-folije je zaštita upakovanog
proizvoda od uticaja svetlosti, zaštita od uticaja mirisa ili gubitka mirisa. Aluminijumska
folija se koristi u izradi kompleksnih materijala u kombinaciji sa: papirom, poliesterom i
polietilenom, papirom i poliesterom, poliesterom i polipropilenom.




3.3. Polietilen

Polietilen je termoplastična masa iz grupe poliolefina koja se dobija polimerizacijom etilena.
Osobine PENG (polietilen niske gustine, LDPE) dobijenog pod visokim pritiskom su:odlične
osobine varenja, dobra transparentnost, propustljivost na vodenu paru, visoka propustljiv-
ost na gasove O2 i CO2, otpornost na organske rastvarače, netoksičnost, podnosi niske tem-
perature, zapaljiv, ali sporo gori.
Osobine PENG dobijenog pod niskim pritiskom su: otporan je na masti i ulja, ima dobru
otpornost na toplotu, veća krutost.
Film proizveden od polietilena niske gustine se može koristiti kao ambalažni materijal i to za
proizvodnju kesa, termoskupljajućih folija i za proizvodnju sitne ambalaže. U kombinaciji sa
drugim materijalima se može koristiti za proizvodnju ambalaže jer je pogodan za kaširanje
i laminiranje i poseduje odlične osobine termozavarivanja. Može se koristiti za pakovanje
zamrznutih proizvoda zbog slabe osetljivosti na niske temperature.




3.4. Boja


Boja je medijum putem kojeg se slika fiksira na podlogu u svim tehnikama štampe. Boja često
nosi 5-10% ukupne cene proizvodnje finalnog proizvoda. To je homogena smeša sastojaka,
tečne ili pastozne strukture. Boja nije konkretno hemijsko jedinjenje, već je koloidna suspen-
zija pigmenta u vezivnom sredstvu sa raznim aditivima. Tipična formulacija boje je zasnovana
na pigmentu dispergovanom u smolastom vezivnom sredstvu sa sušilima (Smyth, 2009).

14

Postoje hemijski i fizički načini sušenja boje. Hemijski su oksidacija, polimerizacija pot-
pomognuta toplotom, UV zračenjem ili bombardovanjem elektronima. Fizički podrazume-
vaju sušenje penetracijom (često je u kombinaciji sa oksidacijom), pod povišenom tempera-
turom, isparavnjem i precipitacijom.


Pigmenti se dobijaju iz organskih ili neorganskih izvora. Najčešći pigment je ugljeno-crni, on
se koristi za dobijanje crne boje. Dobija se sagorevanjem mineralnih ulja u kontrolisanim us-
lovima. Ostali pigmenti se mnogo teže proizvode i skuplji su i mogu se dosta razlikovati hemi-
jski. Posledica ovoga je da su za različite pigmente neophodne varijacije u vezivima i aditivima.
Stoga, boje različitih boja se ne ponašaju identično prilikom štampe ili sušenja. Kada se sve
uzme u obzir, neke boje koštaju i po 4 puta više od drugih, za istu zapreminu (Smyth, 2009).

Vezivna sredstva se sastoje od ulja, smola i alkida. Ofset i većina leterpres boja su bazirane
na ulju. A boje za duboku ili flekso štampu su najčešće na bazi smola, ali koriste i rastvarače
kao nosioce veziva, a samim tim i pigmenta, zarad podešavanja viskoziteta. Zbog zaštite
životne sredine, prelazi se na vodene rastvarače, posebno u dubokoj i flekso štampi u oblasti
ambalaže za hranu. Veziva se prilagođavaju tehnici štampe, ali ponekad se prilagođavaju i
zahtevima kupca (posebno u oblasti ambalaže za hranu) (Romano i Romano, 1998).


Neki od aditiva su sušila, anti oksidansi i voskovi.


U zavisnosti od tehnike štampe, podloge, zahtevane brzine sušenja i dodatnih postupaka
završne obrade koriste se različite kombinacije sušila. Paradoksalno, preteran dodatak sušila
može da uspori, pa čak i da spreči zadovoljavajuće sušenje boje, a u ofset štampi može doći i
do reakcije između sušila i sredstva za vlaženje što prouzrokuje probleme.


Anti oksidansi se koriste za podešavanje otvorenog vremena boje prilikom štampe i kasnije
prilikom sušenja na odštampanoj podlozi.


Voskovi se koriste pretežno za boje u industriji ambalaže da bi poboljšali otpornost na
površinska oštećenja otiska nakon štampe. Voskovi se ne upotrebljavaju ako će se nakon
štampe materijal lakirati ili laminirati.

Sve konvencionalne tehnike štampe koriste boje koje moraju da budu tečne u mašini, odnos-
no prilikom štampe, a čvrste na otisku. Svaka tehnika zahteva boje određenih karakteristika.


U ofset štampi se koriste boje relativno visokog viskoziteta i lepljivosti zbog dobrog prenosa i vi-
soke koncentracije pigmenta. Sve ovo je neophodno jer je u ofset štampi sloj nanete boje daleko
manji od nanosa u ostalim tehnikama štampe. Debljina sloja boje retko prelazi preko 2 μm. Boje
u konvencionalnoj ofset štampi moraju biti na bazi ulja zbog samog načina štampe koji je zas-
novan na različitim površinskim karakteristikama štampajućih i neštampajućih delova i zbog
upotrebe sredstva za vlaženje. Sredstvo za vlaženje mora emulgovati malo boje, ali ne previše,
dozvoljena emulgacija je do oko 25%, preko dolazi do penušanja. Da bi se izbeglo sušenje boje na
valjcima u uređaju za nanošenje boje, ne koriste se komponente koje su lako isparljive.


Za duboku štampu se koriste tečne boje jer moraju da popunjavaju mnoštvo sitnih gravi-
ranih ćelija na štamparskom cilindru i da se isto tako lako prenose iz ćelija na podlogu. Boje
za duboku štampu se često isporučuju sa dosta većim viskozitetom od zahtevanog, pa se nak-
nadno razređuju dodatkom rastvarača neposredno pre štampe. Što se tiče nanosa boje, on je
deblji od onog u ofset štampi a sličan je nanosu u leterpres tehnici štampe. Zatvoreni sistemi



15

za nanos boje omogućavaju upotrebu relativno nestabilnih komponenata boje, iako se teži
sve manjoj upotrebi toluena i sličnih štetnih jedinjena zbog životne sredine. Raste upotreba
boja na vodenoj bazi, kao i boja koje se suše različitim vidovima zračenja (Smyth, 2009).


Flekso štampa koristi boje niskog viskoziteta. Boja se uglavnom upumpava u zatvorenu ko-
moru za boju odakle se nanosi na raster valjak, a višak se skida rakel noževima. Viskozitet
ne sme varirati, a upotreba zatvorenih komora smanjuje isparavanje boje na bazi isparljivih
rastvarača i omogućava brze promene kao i pranje u i van mašine. Moderne mašine koriste
opremu koja konstantno meri viskozitet i održava ga u optimalnim granicama automatskim
dodavanjem aditiva jer male promene u viskozitetu dovode do velikih promena u kvalitetu
otiska. Boje moraju biti niskog viskoziteta da bi se mogle adekvatno preneti, ali ako je viskoz-
itet prenizak, boja neće biti dovoljno gusta i dolaziće do klizanja boje na otisku, a previsok
viskozitet će dovoditi do halo efekta i popunjavanja rastera.


Najčešće se koriste boje na bazi rastvarača, vode i boje koje se suše zračenjem (UV ili bom-
bardovanje elektronima) (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).

Boje na bazi rastvarača omogućavaju operaterima lako podešavanje viskoziteta. Brzo se suše
i dobre su za upotrebu na neupojnim podlogama i ostvaruju dobru adheziju sa plastičnim
materijalima. Najveća mana im je upotreba VOC (engl. Volatile Organic Compound) jedin-
jenja koja isparavaju u atmosferu i štetna su za životnu sredinu. Takođe zapaljivost i negati-
van uticaj na zaposlene su jako izraženi.Proizvođači boja zato prelaze na proizvodnju boja na
bazi vodenih rastvarača koje možda daju za nijansu lošije rezultate štampe, ali nisu opasne
i štetne po okolinu.


Najveći rast se beleži u bojama koje se suše zračenjem. Ove boje se suše odmah tako da nema
širenja po podlozi i priraštaj tačke je izuzetno mali, a sve to poboljšava kvalitet. Manjim
nanosom boje se ostvaruju isti rezultati obojenja kao u bojama na bazi vodenih rastvarača.
Može se postići i visok sjaj i otpornost na habanje. Trenutno sušenje omogućava momental-
nu proveru kvaliteta štampanog proizvoda. Bilo kakva dalja obrada neće izazivati probleme
jer se boja momentalno suši. Upotreba UV boja je dobra za male tiraže zbog brze pripreme i
lakog održavanja željenih karakteristika. Visoko obojenje se postiže uprkos niskom viskoz-
itetu, pa se ove boje koriste u kombinaciji sa komorama za boju i raster valjcima izuzetno
visoke linijature (oko 1200lpi). Sve ove prednosti dobijaju još više na značaju kada se uzme
u obzir da moderne flekso štamparske mašine imaju i po 10 ili 12 agregata. (Smyth, 2009)



4. Teorijske osnove izrade Tetra Pak ambalaže


Tetra Pak ambalaža se izradjuje kroz tri osnovna i nekoliko pomoćnih procesa. Prvo se vrši
štampa na podlogu, a da bi to bilo moguće potrebno je izraditi štamparske forme koje su nos-
ioci slike (informacija). Nakon štampe materijal se laminira, dobijajući tako nova, uglavnom
zaštitna svojstva. U tu svrhu se koriste aluminijumska folija i nekoliko vrsta polietilena koji
se laminiraju sa odštampanim kartonom. Treći osnovni proces je sečenje matične rolne
na uske rolne (širine jednog paketa). Pomoćni proces koji se po potrebi obavlja pre i posle
sečenja i laminiranja je premotavanje. Premotavanjem se otklanja materijal sa greškom. Na
kraju se proizvod pakuje i šalje kupcu.








16

4.1. Priprema za štampu




Priprema za štampu je početna faza izrade proizvoda. Vrši se digitalnim putem uz upotrebu
računara kroz ceo proces.



4.1.1. Prilagođavanje dizajna i priprema za izradu štamparskih formi


Prvo se u odgovarajućim softverima digitalizovan materijal (fotografije, ilustracije, tekst...)
prilagođavaju ograničenjima i mogućnostima korišćene tehnike štampe i propratnih proc-
esa za izradu datog proizvoda. Nakon toga se pristupa izradi štamparskih formi.




4.1.2. Sastav i proces izrade flekso štamparske forme

4.1.2.1. Sastav fotopolimerne ploče


Slika 4.1. prikazuje sastav fotopolimerne ploče. Kao što se može videti, ploča se sastoji iz
baznog poliesterskog sloja, polimernog dela, LAMS sloja i zaštitne folije.
Bazni poliesterski sloj ima zadatak da omogući stabilnu vezu između štamparske forme i
sliva na koji se montira. Polimerni deo je sastavljen od jedinjenja monomera i supstance UV
osetljivog fotoinicijatora. Prilikom osvetljavanja pomoću UV zračenja, molekuli fotoinici-
jatora se cepaju u radikale. Nastali radikali se vezuju na molekule monomera pa se tako
formiraju lančani molekuli vezani poprečnim vezama. Novostvorena mreža molekula ne
dozvoljava rastapanje polimerizovanog sloja, tako da se formira reljef.
LAMS sloj ima zadatak da omogući formiranje negativa na ploči. Laserskim osvetljavanjem
ploče laserski zrak sagoreva zaštitni film, stvarajući tako mesta kroz koja prolazi svetlost.
Zaštitni sloj sa gornje strane štiti ploču od mehaničkih oštećenja.
Da bi polimerne ploče zadržale kvalitet, moraju se pažljivo čuvati. Preporuka je da se
skladište na hladnim i suvim mestima na temperaturi od 4° do max 38° C. Pre upotrebe
ploče se moraju kondicionirati na sobnoj temperaturi (Smyth, 2009).





zaštitna folija

LAMS sloj

polimerni sloj

anti-halo sloj


poliesterska baza




Slika 4.1. Sastav fotopolimerne ploče (Google Images, 2015)








17

4.1.2.2. Izrada štamparske forme

Izrada štamparske forme se sastoji od osam faza, a to su:
• Ekspozicija donje strane ploče (predekspozicija)
• Osvetljavanje na CTPu
• Glavna ekspozicija
• Ispiranje
• Sušenje
• Finiširanje
• Post-ekspozicija
• Isecanje štamparskih formi




4.2. Štampa


Štampa je proces prenosa boje na podlogu za štampu putem štamparske forme (kod kon-
vencionalnih tehnika). Kroz istoriju su se razvijale različite tehnike štampe koje se prema
nosiocu slike dele na pet glavnih kategorija (Kipphan, 2001):
1. Duboka štampa
2. Ravna štampa
3. Visoka štampa
4. Propusna štampa
5. Digitalna štampa

Najčešće korišćena tehnika štampe za štampu ambalaže za pakovanje tečne hrane je visoka
(flekso) štampa, ali štampu je moguće, uz promene u površinskim svojstvima materijala,
vršiti i dubokom ili ravnom (ofset) tehnikom. Tiraž je jedan od faktora koji utiču na izbor
tehnike štampe. Ukoliko su tiraži veliki, isplativije je koristiti tehnike štampe koje koriste
štamparske forme većeg veka trajanja.




4.2.1. Visoka štampa

U visokoj štampi prenos boje se vrši preko izdignutih elemenata štamparske forme. Glav-
na podela visoke štampe je na leterpres koji je izgubio na značaju pojavom flekso štampe
koja je postala dominantna tehnika u industriji štampe ambalažnih materijala jer daje
zadovoljavajući kvalitet po nižim cenama od konkurentskih tehnika, a ima veliki potencijal
za napredak i približavanje, ako ne i izjednačavanje po kvalitetu sa ostalim tehnikama, a sve
to kroz upotrebu novih materijala i tehnologija izrade štamparskih formi. Dok se leterpres
zasniva na metalnim (najčešće olovnim pločama), fleksografija se zasniva na fleksibilnim,
gumenim ili fotopolimernim pločama (Kipphan, 2001).


Fleksografski proces štampe (slika 4.2.) je zasnovan na prenošenju boje sa raster valjka na
štampajuće (izdignute) elemenate fotopolimerne štamparske forme, a sa njih na podlogu pri
što manjem pritisku (engl. kiss print), jer se u suprotnom mogu pojaviti greške na otisku usled
npr. pojačanog priraštaja tačke i može doći do deformacije štampajućih elemenata forme.
Značajan deo sistema je raster valjak. To je čelični ili keramički valjak čija se cela površina
sastoji od laserski graviranih ćelija, tako malih da se ne mogu videti bez uvećanja. Broj i
zapremina ovih ćelija određuju koliko će boje doći do štampajućih elemenata štamparske
forme, a samim tim i do papira. (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).


18

Slika 4.2. Princip flekso štampe


1. Komora za boju
2. Rakel nož
3. Raster valjak
4. Cilindar nosilac štamparske forme
5. Štamparska forma
6. Boja na štampajućim elementima štamparske forme
7. Pritisni cilindar
8. Podloga na kojoj se štampa




4.2.2. Duboka štampa


Karakteristika duboke štampe je da su štampajući elementi niži u odnosu na neštampajuće.
Za štampu Tetra Pak ambalaže se može koristiti i rotogravura. Ovu tehniku štampe
karakteriše štampa iz rolne što znaci da je materijal na kojem se štampa namotan na rolnu i
prilikom oštamapavanja ponovo se namotava na rolnu sa koje dalje ide u konfekcioniranje
(laminiranje i sečenje). Na slici 4.3. je šematski prikazan način na koji u tehnici duboke
štampe dolazi do prenošenja boje sa cilindra na materijal na kojem se štampa.
Pritisni cilindar



Podloga za štampu



Gravirani
cilindar

Gravirane ćelije
ispunjene bojom Rakel nož


Boja

Slika 4.3. Princip duboke štampe

19

U repropripremi se po dobijanju posla od strane kupca ili dizajnerske kuće koja je radila
grafičko rešenje vrši separacija boja (razdvajanje boja). Svaka boja zahteva jedan cilindar,
određenog obima koji odgovara koraku gotove ambalaže. U četvorobojnom sistemu štampe
(CMYK) svaka od separacija ima svoj ugao. U rotogravuri i to u elektromehaničkom načinu
graviranja valjaka, uglovi koji su na raspolaganju su od 30 do 60 stepeni. Najčešće je magen-
ta pod uglom od 60 stepeni, cijan 30, žuta 48 a crna 37 sa tim što ona ima veću linijaturu od
ostalih da bi se izbegla pojava moarea. Moare se pojavljuje prilikom neadekvatno izabranih
uglova i linijatura između separacija osnovnih boja i manifestuje se kroz pojavu ‘kvadratića’,
linija ili nekih sličnih oblika. Smatra se greškom tj. grafičkom anomalijom. Najčešće se jav-
lja kada su uglovi dve boje suviše blizu jedan drugom s tim što se sa žutom bojom moare
najčešće ne vidi.
Kod elektomehaničkog graviranja nije u potpunosti moguće izbeći moare zbog ograničenosti
raspoloživih uglova jer samo separacije koje su udaljene jedna od druge za 30 stepeni ne
prave moare. Ovde se crna štampa sa većom linijaturom u odnosu na ostale umesto da bude
na 30 stepeni udaljena od cijana ili magente. Na slici 4.4. su grafički prikazani različiti oblici
moarea u zavisnosti od kombinacije uglova i linijatura.


























Slika 4.4. Različiti oblici moarea (Smyth, 2009)
Na slici 4.5. je prikazana slika u boji koja nastaje štampom osnovnih boja CMYK pod pravil-
no određenim uglovima i linijaturama. Linijature pod kojima se štampa u dubokoj štampi su
najčešće 70 ili 80 linija po centimetru (175 i 200 linija po inču LPI) za cijan, magentu i žutu i 91
ili 100 linija za crnu. Slika 4.6. predstavlja mikroskopski prikaz graviranih ćelija i to u zavisnosti
od tonskih vrednosti koje predstavljaju i prenošenje date slike na materijal na kojem se štampa.























Slika 4.5. Slika u boji sa pravilnim uglovima CMYK separacija Slika 4.6. Izvlačenje boje iz graviranih ćelija


20

Za repropripremu je vrlo bitno da te veličine tačaka kao i veličine ćelija na graviranom valjku
budu uvek iste za istu tonsku vrednost koju predstavljaju. Ukoliko dođe do odstupanja u
izradi forme, odnosno ukoliko su ove vrednosti manje ili veće nego što su prevashodno bile
kada je posao prvi put štampan, doći će i do devijacije u grafičkom izgledu samog rešenja.
Takođe je bitno i da uslovi na štampi budu uniformni tj. uvek isti kako bi i njihov uticaj na
grafička rešenja bio uvek isti za svaki posao. Na osnovu svega ovoga repropriprema sprema
poslove za štampu rukovodeći se uslovima koji važe u samoj proizvodnji i zato je jako bitno
te uslove propisati i držati ih konstantnim - standardizacija.


Boja se nanosi na štamparski cilindar delimičnim potapanjem cilindra u korito sa bojom-
bojanik. Dobro tehničko rešenje nanošenja boje na štamparski valjak podrazumeva da svi el-
ementi budu potpuno natopljeni bojom. Pre ulaska u zonu kontakta podloge i štamparskog
cilindra potrebno je skinuti boju sa površine cilindra tako da ona ostane samo na štampajućim
elementima. Ovaj zadatak obavlja tanak, čelični nož - rakel oslonjen na štamparski cilindar
po celoj njegovoj širini. Kvalitetna štampa zahteva dobro podešen nož koji ostvaruje jednake
uslove po celoj površini štamparskog cilindra u dužem vremenskom periodu, po mogućnosti
do završetka štampanja određenog tiraža. Polozaj noža u odnosu na štamparski cilindar
podešava se hidrauličkim ili pneumatskim sistemom koji obezbeđuje ravnomernost pritiska
po celoj zoni kontakta, što je jedan od uslova za kvalitetniji otisak.
Sam proces štampanja se odvija u fazama. Štamparski cilindar se obrće u bojaniku, pri
čemu se na njega nanosi približno jednak sloj boje. Nož sa podešenim pritiskom i uglom
skida, skoro potpuno, boju sa površine štamparskog cilindra, a u štampajućim elementima-
ćelijama zadržava se boja koja će učestvovati u prenosu. Na rastojanju od noža do zone kon-
takta sa podlogom formira se menisk boje u štampajućim elementima (ćelijama). U zoni
kontakta dovode se u dodir boja i podloga, a potpomognuto je delovanjem pritisnog cilindra
na podlogu. Štamparski cilindar i podloga se razdvajaju prouzrokujući prvo istezanje, a za-
tim i cepanje formiranog “končića” boje. Nakon toga počinje proces sušenja i fiksiranja boje
na površini podloge.
Posle otiskivanja boje na podlogu traka dolazi u sistem za sušenje. Pri sušenju se odstranjuje
razređivač, vezivo se stvrdnjava i zajedno sa pigmentom formira obojeni sloj na površini
podloge. Po završenom sušenju traka dolazi u sistem za hlađenje. Tamo se temperatura
štampane trake dovodi na onu koju je imala pre ulaska u štamparsku jedinicu.




4.2.3. Ofset štampa


Ofset štampa (slika 4.7.) je najrasprostranjenija tehnika štampe, od malih tabačnih mašina
do mašina za štampu novina iz više rolni koje koštaju destine miliona eura. Perfektori (slika
4.8.) su značajno doprineli produktivnosti tabačnih mašina, dok se kod mašina za štampu iz
rolni beleži rast dimenzija tako da je moguća i štampa iz rolni širokih 2.85m gde se štampa
94 A4 stranica u jednom prolazu (Smyth, 2009).
Ofset štamparske forme se zasnivaju na razlici u površinskim svojstvima štampajućih i
neštampajućih delova, jer su oni na približno istom nivou. Štampajući elementi su oleofilni
(hidrofobni) što znači da prihvataju boju, a neštampajući elementi su hidrofilni(oleofobni),
odnosno prihvataju sredstvo za vlaženje. Sredstvo za vlaženje sprečava prihvatanje boje na
neštampajućim elementima. Boja i sredstvo za vlaženje se mešaju stvarajući stabilnu emul-
ziju. Boja se sa štampajućih elemenata prenosi na gumeno platno cilindra međuprenosača,
a zatim na podlogu za štampu.






21

Slika 4.7. Princip ofset štampe

1. Valjci za nanos sredstva za vlaženje
2. Valjci za nanos boje
3. Cilindar nosilac štamparske forme
4. Štampajuće i neštampajuče površine u istoj ravni
5. Cilindar međuprenosač
6. Pritisni cilindar
7. Podešavanje pritiska






































Slika 4.8. Perfektor (Smyth, 2009)



22

Glavne prednosti ove tehnike štampe su:
-dobra reprodukcija tonskih vrednosti čak i na papirima loših površinskih karakteristika
-mogućnost izuzetno jasnog prenosa linijskih elemenata i teksta na malim površinama
-veliki broj alternativa što se tiče proizvodnje štamparskih formi
-sve je prilagođenija štampi kako malih tako i velikih tiraža

Neka od ograničenja su:
-podloge moraju biti otporne na čupanje zbog lepljivosti boje i površine gumenog platna
-uglavnom je fiksan korak štampe, mada se radi na razvoju slivova različitih obima
-mogućnost pojave velikog škarta (makulature) jer pored ostalih parametara treba pogoditi
tačan odnos boje i sredstva za vlaženje
-ploče od aluminijuma i nešto veća vremena i troškovi setup-a


Uglavnom se koristi za štampu na papiru, mada danas se uvode i hibridni sistemi sa dodatim
agregatima za flekso i duboku štampu da bi se nadoknadili nedostatci ofset štampe.

Za ploče se najčešće koristi aluminijum zbog svojih površinskih karakteristika koje se
poboljšavaju i prilagođavaju zrnčanjem i anodizacijom površine ploče, a na taj način se
povećava i otpornost na habanje. Aluminijum je oslojen diazo ili fotopolimernim slojem.
Ove ploče, sa fotopolimerom, su pogodne za srednje i velike tiraže na većim mašinama (pre-
ko 1 000 000 otisaka, ako se podvrgnu specijalnom termalnom finiširanju).
Manje mašine često koriste i papirne ili poliesterske ploče. One su jeftinije ali i dosta krat-
kotrajnije (do oko 5 000 za papirne i 25 000 za poliesterske). Naravno i površinska svojstva
i kvalitet otiska su lošiji od aluminijumskih ploča. (Smyth, 2009)


Štamparske forme se danas uglavnom proizvode na CtP uređajima koji mogu biti ravni, sa
unutrašnjim ili sa spoljašnjim bubnjem, različitih formata, brzina i stepena automatizacije.
U novinskoj štampi par ovakvih uređaja može da proizvede i preko 400 štamparskih formi,
izbušenih i spremnih za montažu, a sve to za manje od sat vremena. Upotrebom CtP-a se
dobijaju forme sa tonskim vrednostima od 0.5 do 99.5%, sa linijaturom do 300lpi i nema
problema što se tiče prašine i prljavštine (Smyth, 2009).

U agregatima se sve češće koriste jedinice za nanos boje sa automatskim čišćenjem, što je
korisno prilikom štampe spot bojama koje se često menjaju. Kroz neke valjke je sproveden
i sistem za hlađenje da bi se minimalizovalo zagrevanje boje pri velikim brzinama jer bi to
dovodilo do loših otisaka.

Jedinica za vlaženje dovodi tanak film sredstva za vlaženje do površine štamparske forme.
Na slici 4.9. je prikazana jedinica za vlaženje koja ima zajedničke valjke za nanošenje sa
jedinicom za nanos boje. Ovako se balans boje i sredstva za vlaženje postiže nešto brže nego
kada su valjci odvojeni. Još neki od načina nanošenja sredstva za vlaženje su upotrebom
rotirajućih četki, a u nekim jedinicama se sredstvo za vlaženje nanosi i raspršivanjem. Koji
god sistem bio u upotrebi, glavni zadatak mu je nanošenje podesivog i konstantnog sloja
sredstva za vlaženje na štamparsku formu.














23

Dovod boje











Valjci za nanos boje
























Jedinica za vlaženje



Cilindar nosilac
štamparske forme






Slika 4.9. Jedinica za vlaženje sa zajedničkim valjcima nanosačima boje i sredstva za vlaženje (Smith, 2009)








Jedinica za boju (slika 4.10.) se sastoji od mnoštva povezanih valjaka, sa malim zazorima
čiji je glavni zadatak da viskoznu, pastoznu boju razvuku u tanak film koji će se nanositi
na štamparsku formu.Danas neke jedinice za boju imaju podešavanje nanosa po zonama
putem računara i elektromotora (za svaku zonu). (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011)
Sve ovo bi se izbeglo upotrebom raster valjaka sa keramičkim rakel noževima koji su
karakteristični za flekso štampu, ali to je moguće samo sa bojama nešto nižeg viskoziteta u
novinskoj štampi. Na taj način bi se dobijali uniformni rezultati bez potrebe za čestim inter-
vencijama operatera. Razvijaju se i sistemi koji bi omogućili brz i jeftin setup. Neki od tih
sistema rade na bazi raster valjaka između komore za boju i štamparske forme, gde se nanos
boje ne kontroliše zonskim podešavanjem nego temperaturom raster valjka.







24

Slika 4.10. Jedinica za nanos boje (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011)








Kod rotacione ofset štampe boja nema puno vremena da se osuši jer se podloga kroz mašinu
kreće velikim brzinama i nema dovoljno vremena za sušenje oksidacijom. Ako je podloga
upojna, često je dovoljno sušenje boje apsorpcijom od strane podloge, to je poznatije kao
coldset štampa. Heatset štampa koristi boje sa rastvaračima koji ne isparavaju na nižim
temperaturama, da ne bi dolazilo do sušenja boje na valjcima u jedinici za nanos boje. Zato
se za sušenje koriste haube sa toplim vazduhom gde rastvarač isparava, a podloga se zatim
hladi na sobnu temperaturu prelaskom preko cilindara za hlađenje..
U industriji ambalaže se često koriste UV boje jer za njihovo sušenje nisu potrebne haube sa
toplim vazduhom, nego UV lampe čime se pojednostavljuje proizvodnja.


Mašine za štampu iz rolne često mogu vršiti i obostranu štampu gde se koriste dva cilindra
međuprenosača (slika 4.11.) , a često se kombinuju u inline sisteme sa završnom grafičkom
obradom (sečenje, savijanje, premotavanje...).










25

Cilindri međuprenosači
































Cilindri nosioci
štamparske forme





Slika 4.11. Princip obostrane ofset štampe (Smyth, 2009)








4.3. Završna grafička obrada


Nakon štampe većina proizvoda mora proći kroz završnu grafičku obradu da bi dobili fi-
nalni oblik i upotrebnu vrednost. Završna grafička obrada obuhvata različite operacije. Neke
mašine su opremljene in-line završnom grafičkom obradom, ali raznovrsnost proizvoda na
tržištu ipak dovodi do toga da je većina opreme za završnu grafičku obradu pojedinačno
raspoređena, odnosno off-line, koristeći posebne mašine za laminaciju, plastifikaciju,
sečenje, žljebljenje, utiskivanje, savijanje, sakupljanje i povezivanje (Smyth, 2009).
Završna grafička obrada nije imala koristi od pojave računara koliko su to imale priprema za
štampu i štampa, ali uvođenjem opreme koja podržava JDF formate to se menja. Naime, na
ovaj način se omogućava automatsko podešavanje opreme prema radnim nalozima.


Ambalaža za pakovanje tečne hrane prolazi kroz sledeće postupke završne grafičke obrade i
dorade:

1. Laminacija
2. Sečenje
3. Pakovanje




26

1. Laminacija je proces spajanja dva ili više materijala u cilju dobijanja materijala sa dodatnim
karakteristikama. Postoji hladna i topla laminacija. Može se vršiti livenjem zagrejanog, tečnog
plastičnog materijala koji može da se ponaša kao sloj ili veza između drugih slojeva. Mogu se
koristiti lepila za spajanje materijala, nakon toga je uglavnom neophodno da materijal pređe
preko valjaka za hlađenje. Materijal može imati već nanet sloj za vezivanje na sebi, tako da u
tom slučaju nema potrebe za nanošenjem posebne komponente (lepila), već se spajanje ma-
terijala vrši zagrevanjem tog oslojenog materijala (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).


2.Sečenje je proces u kojem se materijal mehanički, pomoću noževa, razdvaja na dva ili više delo-
va. Rezanjem se proizvodi (i međuproizvodi) dovode na odgovarajuće dimenzije. Kod poslova u
kojima se materijal nalazi u vidu traka na rolni, koriste se rotacioni kružni noževi (slika 4.12.).

























Slika 4.12. Rotacioni noževi

3. Pakovanje predstavlja završnu fazu procesa proizvodnje i njime se materijal priprema za
transport i štiti od oštećenja koja mogu nastati prilikom skladištenja i transporta.



4.4. Završna kontrola



Završna kontrola je proces koji se vrši radi provere svih bitnih parametara koji bi u slučaju
odstupanja od nominalnih vrednosti i granica tolerancije dovodili do reklamacija ili prob-
lema kod kupaca ili krajnjeg potrošača. Ona se uvek vrši kada proizvod prođe kroz sve faze
proizvodnje, a kontrole koje se obavljaju tokom same proizvodnje se nazivaju procesne kon-
trole i one služe da bi se uočili i otklonili problemi koji nastaju prilikom same proizvodnje.
























27

PRAKTIČNI DEO
















































28

5. Tetra Pak ambalaža


Tetra Pak ambalaža je jedna od najzastupljenijih ambalaža za pakovanje tečne hrane.
Sastoji se od 6 slojeva (slika 5.1.). Glavni materijal je papir (5) koji daje stabilnost i čvrstoću
ambalaži. Na štampanoj strani papira, odnosno na dekor strani (6) se nanosi sloj polietilena
koji služi kao zaštita od spoljašnje vlage. Kao zaštita od uticaja kiseonika i svetlosti koristi
se aluminijumska folija (3) koja se pomoću sloja polietilena (4) laminira na unutrašnju –
neštampanu stranu papira. I na kraju, da bi se obezbedila zaštita finalnog proizvoda (sok,
mleko) od kontakta sa aluminijumom i da bi se omogućilo kasnije formiranje ambalaže,
nanose se dva sloja polietilena, jedan koji će čuvati sadržaj od kontakta sa drugim slojevima
(1) i jedan koji služi za vezivanje tog sloja polietilena za aluminijum (2).


1. Polietilen
Čuva sadržaj
2. Polietilen
Za spajanje slojeva
3. Aluminijumska folija
Zaštita od kiseonika i svetlosti


4. Polietilen
Za laminiranje Al folije i papira
5. Papir
Daje stabilnost i čvrstoću
6. Polietilen
Zaštita od spoljašnjih uticaja
i vlage


Slika 5.1. Slojevi Tetra Pak ambalaže i njihove uloge

Tipovi ambalaže (slika 5.2.): Tetra Brik, Tetra Brik Aseptic, Tetra Classic Aseptic, Tetra Eve-
ro Aseptic, Tetra Fino Aseptic, Tetra Gemina Aseptic, Tetra Recart, Tetra Rex, Tetra Wedge
Aseptic, Tetra Prisma Aseptic, Tetra Top




























Slika 5.2. Različiti oblici Tetra Pak ambalaže (Tetra Pak, 2016)


29

5.1. Analiza Tetra Pak ambalaže


Proizvod koji je najzastupljeniji i tehnološki najsloženiji u proizvodnoj paleti Tetra Pak-a
u Gornjem Milanovcu je Tetra Prisma Aseptic 1000 ml SQ sa otvorom prečnika 25 mm i
zatvaračem HeliCap 27 (slike 5.3. i 5.4.). Ovaj proizvod je zaštićen patentom, spada u premi-
jum segment i koristi se za pakovanje visokokvalitetnih napitaka. Štampa se vrši na kartonu
2
gramature 280 g/m . Štampa se flekso process tehnikom.
Dimenzije paketa su 260 x 305 mm.
Karton: BillerudKorsnaes: CLC/C Duplex 280 g/m 2.
Širina rolne na odmotaču je 1580 mm (6 paketa po širini).
Prosečna porudžbina iznosi 2 matične rolne ili 150 000 paketa.
Broj boja: 5 do 7 (4 procesne i jedna posebna ako se radi uštede vrši koprint različitih dizajna).
Mašina za štampu: VT Flex 175 ES sa 7 štamparskih agregata i jedinicom za utiskivanje.
Laminiranje za postizanje aseptičnosti na mašini: modifikovana ER WE PA sa 3 laminator-
ske stanice i 6 ekstrudera.
Aluminijumska folija debljine 6 μm.
Različiti tipovi polietilena i adhezivnih polimera.


































Slika 5.3. Nesavijena Tetra Prisma ambalaža Slika 5.4. Tetra Prisma ambalaža (Tetra Pak, 2016)


5.2. Algoritam toka procesa proizvodnje


Na slici 5.5. prikazan je algoritam procesa proizvodnje ambalaže za tečnu hranu u Tetra Pak-u.
Proces teče kroz više faza, a počinje prijemom i kontrolom sirovina uz pripremu materijala.
Nakon faze prijema i pripreme sirovina, vrši se priprema za štampu koja se sastoji od više faza
sa odgovarajućim procesnim kontrolama, Izvršavanjem pripreme za štampu stiču se uslovi za
početak štampe. U okviru mašine za štampu postoji i inline utiskivanje i izrezivanje otvora.
Nakon procesnih kontrola štampe, prelazi se na operacije završne grafičke obrade (laminacija
i sečenje) gde se nakon procesne kontrole proizvodi po potrebi šalju na premotavanje odakle
idu na završnu kontrolu, pakovanje i skladištenje gotove robe i na kraju u distribuciju.




30

Ne
Ulazna kontrola sirovina Reklamacija dobavljaču
Da


Prijem materijala u magacin




Priprema materijala




Repro priprema



Ne
Probni otisak Kontrola probnog otiska
Da


Izrada štamparskih formi Procesna kontrola izrade štamparskih formi Ne Otpad
Da


Štampa



Ne
Bigovanje i štancovanje rupe Procesna kontrola štampe Otpad
Da


Premotavanje



Laminacija Procesna kontrola laminacije Ne Otpad

Da
Ne
Sečenje Procesna kontrola sečenja Otpad
Da


Premotavanje



Priprema za štampu
Završna kontrola
Štampa

Završna grafička obrada
Pakovanje
Završna kontrola


Skladištenje gotove robe Pakovanje



Slika 5.5. Algoritam toka procesa proizvodnje


31

5.3. Radni nalozi


5.3.1. Radni nalog - Štampa


Radni nalozi su dokumenti koji definišu sve parametre proizvodnje određene porudžbine.
Svaki proces ima odgovarajući radni nalog sa za njega bitnim podacima. Radni nalozi se
nalaze unutar sistema za praćenje proizvodnje i oni omogućavaju zaposlenima da se, pre-
ma broju naloga, po potrebi vrate na već odrađene naloge, provere parametre koji su tada
bili aktuelni i utvrde da li je bilo nekih odstupanja koja su dovela do problema. To čuvanje
parametara po radnim nalozima služi kao dokaz kupcu o ispravnosti u procesu u slučaju
reklamacije. Na nalozima se nalaze neophodne sirovine, količine, zahvati i podaci koji su od
značaja za taj tehnološki proces.


Tetra Pak Tetra Pak Production 17.2.16. 14.19
d.o.o. Beograd
PPL 391 Due Date: 18.2.16. Order Number:
Machine: 12 VT Flex 175 ES Customer No: 0259131 0599314
Packs: 72,000 Customer: RAMSEIER Suisse AG
Meters: 3,820 Brand: 21550 Coop EveryDay Protect TPA 1000 Production Order Number:
Rolls: 1 FSC 0599314
Reels: 14 Id no: 923579701
Set-up/Prod: 00:10/00:08 h
Co-Prod: 0599314 [1, 2, 3, 4, 5, 6] Pack Width: 260.0mm Product 7555-811-56
Pack Length: 305.0mm Barrier Mtrl. AL-H
Packs Reel: 5,200 Compl. Procs Fin
Meters Reel: 1,590 FSC Spec. FSC
Pack Alt: 105 Grade CD
JR 1*5 Down 115/115 Inner Coat. AD/LD/LC
Y Y DRVENA 33 Truck Opening StreamCap
facilities
Ean Code: 7610818105144 Web Config: Outer Coat. PE-H
Design Status: Previous Proof ID: aclrws Block: FP TPA 1000 SQ POB Printing Meth. FP
Design: 41-C082 Version: 000006 Tool: Shape Square
Layer Code: Print Seq: Std Speed: 600 Spec. Prod. STD
41-C082-10-T0083C 1 Tech Speed: 600 Straw Open. PLH
41-C082-29-T0053C 2 Denomination /jll
41-C082-30-T0014C 3 Reelsize JR
41-C082-49-T0097C 4 Sealing STD
41-C082-51-PRBLUEC 5
Status Limited
System TPA
Variant STD
Volume 1000 ml
Process/Operation: Material: Thickness: Quantity: Material Code:
Printing Paperboard 1568.0 mm 1964.64 kg R1656-569 CD, C, CLC Dup, StoraEnso Skoghall, 430 µm,
175 mm, 328gsm, 475mN, 1568 mm









Productions Instructions:
Production Dept:
Produced Operation:
Planning Dept:
Planned Operation:
Sales Dept:
Design:
Country:
Customer:
Product:
Customer/Product:

Design: 41-C082





32

5.3.2. Radni nalog - Laminator





Tetra Pak Tetra Pak Production 17.2.16. 14.20
d.o.o. Beograd
PPL 391 Due Date: 18.2.16. Order Number:
Machine: 21 ERWEPA-LID Customer No: 0259131 0599314
Packs: 72,000 Customer: RAMSEIER Suisse AG
Meters: 3,820 Brand: 21550 Coop EveryDay Protect TPA 1000 Production Order Number:
Rolls: 1 FSC
Reels: 14 Id no: 923579701 0599314
Set-up/Prod: 00:00/00:09 h
Co-Prod: 0599314 [1, 2, 3, 4, 5, 6] Pack Width: 260.0mm Product 7555-811-56
Pack Length: 305.0mm Barrier Mtrl. AL-H
Packs Reel: 5,200 Compl. Procs Fin
Meters Reel: 1,590 FSC Spec. FSC
Pack Alt: 105 Grade CD
JR 1*5 Down 115/115 Inner Coat. AD/LD/LC
Y Y DRVENA 33 Truck Opening StreamCap
facilities
Ean Code: 7610818105144 Web Config: Outer Coat. PE-H
Design Status: Previous Proof ID: aclrws Block: LID-12-007/TPA jll 1000 Printing Meth. FP
Design: 41-C082 Version: 000006 Square PLH Shape Square
Layer Code: Print Seq: Tool: Spec. Prod. STD
41-C082-10-T0083C 1 Std Speed: 500 Straw Open. PLH
41-C082-29-T0053C 2 Tech Speed: 500 Denomination /jll
41-C082-30-T0014C 3 Reelsize JR
41-C082-49-T0097C 4 Sealing STD
41-C082-51-PRBLUEC 5
Status Limited
System TPA
Variant STD
Volume 1000 ml
Process/Operation: Material: Thickness: Quantity: Material Code:
Lamin. layer 1 - EXT A Plastic 19.0 gsm 109.04 kg R301002000 LDPE
Lamin. layer 2 - EXT B Plastic 19.0 gsm 109.04 kg R301002000 LDPE
Alufoil Alufoil 24.0 gsm 137.56 kg R2812-566 24 gsm, 8.35 µm, 300 mm, 1566 mm
Int.layer1 - EXT C Plastic 6.0 gsm 34.43 kg R307007600 Adh. Polym. juice
Int.layer2 - EXT D Plastic 14.0 gsm 80.34 kg R301002000 LDPE
Int.layer3 - EXT E Plastic 25.0 gsm 143.47 kg RP00100000 30353045
Ext. layer - EXT F Plastic 16.0 gsm 91.82 kg R301002000 LDPE





Productions Instructions:
Production Dept:
Produced Operation:
Planning Dept:

Planned Operation:
Sales Dept:
Design:
Country:
Customer:
Product:
Customer/Product:

Design: 41-C082











33

5.3.3. Radni nalog - Sečenje





Tetra Pak Tetra Pak Production 17.2.16. 14.21
d.o.o. Beograd
PPL 391 Due Date: 18.2.16. Order Number:
Machine: 52 IMS T2-M Customer No: 0259131 0599314
Packs: 72,000 Customer: RAMSEIER Suisse AG
Meters: 3,820 Brand: 21550 Coop EveryDay Protect TPA 1000 Production Order Number:
Rolls: 1 FSC
Reels: 14 Id no: 923579701 0599314
Set-up/Prod: 00:00/00:31 h
Co-Prod: 0599314 [1, 2, 3, 4, 5, 6] Pack Width: 260.0mm Product 7555-811-56
Pack Length: 305.0mm Barrier Mtrl. AL-H
Packs Reel: 5,200 Compl. Procs Fin
Meters Reel: 1,590 FSC Spec. FSC
Pack Alt: 105 Grade CD
JR 1*5 Down 115/115 Inner Coat. AD/LD/LC
Y Y DRVENA 33 Truck Opening StreamCap
facilities
Ean Code: 7610818105144 Web Config: Outer Coat. PE-H
Design Status: Previous Proof ID: aclrws Block: TPA 1000 Sq POB Printing Meth. FP
Design: 41-C082 Version: 000006 Tool: Shape Square
Layer Code: Print Seq: Std Speed: 1000 Spec. Prod. STD
41-C082-10-T0083C 1 Tech Speed: 1000 Straw Open. PLH
41-C082-29-T0053C 2 Denomination /jll
41-C082-30-T0014C 3 Reelsize JR
41-C082-49-T0097C 4 Sealing STD
41-C082-51-PRBLUEC 5
Status Limited
System TPA
Variant STD
Volume 1000 ml
Process/Operation: Material: Thickness: Quantity: Material Code:
Core Core 259.0 mm 13.81 pcs X221500259 150 mm, 12 mm, 259 mm













Productions Instructions:
Production Dept:
Produced Operation:
Planning Dept:

Planned Operation:
Sales Dept:
Design:
Country:
Customer:
Product:
Customer/Product:

Design: 41-C082











34

5.4. Vrste flekso štampe u Tetra Pak-u


U Tetra Paku je štamparska tehnika fleksografije podeljena na tri različita tipa: Flexo Line,
Flexo Process i Select (napredna flekso štampa, zamena za ofset). Princip štampe kod sva tri
je identičan, ali se razlikuju po podlozi za štampu.


Flexo Line, 61lpi (slika 5.6.) se koristi za štampu jasnih područja boje ili gradijenata indi-
vidualnih boja. Sve boje korišćene u ovom procesu se vode kao spot boje, čak se i CMYK vode
kao spot, a ne kao procesne boje. Najviše dve boje mogu ići u preštampavanje, a samo jedna
od njih može biti štampana u vidu rastera. Flexo Line zahteva veoma visoku pokrivenost
bojom, stoga se koriste raster valjci niske linijature i visoke zapremine ćelija (160 ćelija/cm,
3
2
8.2 cm /cm ). Kod Flexo Line štampe slika ne može biti u formi fotografije.






















Slika 5.6. Flexo Line Slika 5.7. Flexo Process



Flexo Process, 122lpi (slika 5.7.) se koristi za štampu fotografskih slika upotrebom pro-
cesnih boja (CMYK) i spot boja koje se ne mogu mešati sa ostalim bojama, a mogu biti
štampane u punom tonu ili kao raster. Štampa se vrši na CLC/C (engl. Clay Coated) papiru
2
3
i sa raster valjcima linijatura 315 lpi (4.2 cm /cm ) za procesne i 260 lpi (6 cm /cm ) za
2
3
spot boje. Teoretski minimum tačke je 2%, ali zbog priraštaja tačke usled pritiska, habanja
štamparske forme i upojnosti papira ta vrednost se kreću od 13% do 20%. Taj problem se
rešava putem kompenzacione krive (engl. fingerprint 1-2 test) gde se testovima na mašini
dolazi do vrednosti priraštaja tačke koja se zatim kompenzuje u pripremi za štampu.

Select (napredna flekso štampa, zamena za ofset) se zasniva na upotrebi tzv. SAMBA tačke
radi dobijanja boljih tonskih prelaza od 2% do 100%. Za ovaj tip štampe se koriste posebne
boje usled drugačijih osobina papira (CLC/C+) koji je kvalitetniji od papira koji se koristi
u Flexo Process-u. Raster valjci imaju linijaturu od 360 lpi i zapreminu od 3.5 cm /cm za
2
3
procesne boje i 260 lpi (6.2 cm /cm ) za spot boje.
2
3














35

5.5. Korišteni materijali


5.5.1. Papir


Papiri na kojima se u Tetra Pak-u štampa su Duplex višeslojni papir (slika 5.8.), koristi se za
FlexoLine i ima veću površinsku hrapavost i upojnost od CLC/C papira (slika 5.9.) koji se koristi
za FlexoProcess i ima površinski premaz od kalcijum karbonata koji mu povećava glatkoću. Na
Duplex papiru dolazi do pojave neodštampanih delova ako je tačka mala (npr. 4%), dok se na
CLC/C papiru (tabela 5.1.) to ne dešava ili se dešava veoma retko. Duplex papiri sadrže oko 77%
hemijske, 7% mehaničke pulpe i 16% punila i premaza. Koristi nebeljena vlakanca za dobru ot-
pornost na istezanje i čvrstoću i krutost, a do površine se nalazi sloj beljenih vlakanaca i papir je
još preko premazan premazom od gline što daje dobre rezultate prilikom štampe a kombinaci-
jom beljenih i nebeljenih vlakanaca se postižu značajne uštede jer je cena materijala manja od
one koja bi bila da je papir u potpunosti izgrađen od beljenih vlakanaca.












Slika 5.8. Duplex papir Slika 5.9. CLC/C papir
Za premium proizvode (slika 5.10.) se koristi papir na koji je nanešen metalizirani film (OPP)
(slika 5.11.).
















Slika 5.10. Premium proizvod Slika 5.11. Metalizirani papir

Tabela 5.1: Specifikacija CLC/C papira (Interni standard, 2016)
Svojstvo Jedinica mere Srednja vrednost
Sila savijanja mN 315
L koordinata boje 93
a koordinata boje 0
b koordinata boje 2.3

Indeks upijanja sa strane kg/m 2 0.36
Sadrzaj vlage % 7.4
Gramatura g/m 2 278
Debljina μm 420
Gustina kg/m 3 660
Otpornost na čupanje kPa 292
Hrapavost μm 2.25




36

5.5.2. Aluminijumska folija


Za izradu Tetra Pak ambalaže se koristi aluminijumska folija debljine 6 μm (tabela 5.2.).
Ona se laminira sa unutrašnje strane papira i predstavlja sloj koji ambalaži daje aseptičnost
i štiti sadržaj od spoljašnjih uticaja povećavajući tako vreme za koje proizvod može da ostane
svež i nepokvaren.


Tabela 5.2: Specifikacija aluminijumske folije (Interni standard, 2016)
Svojstvo Jedinica mere Minimalna vrednost Maksimalna vrednost
Prosečna debljina μm 5.75 6.25
folije u rolni
Li ppm 2
Tragovi elemenata Mg ppm 50
Na ppm 10
Rupice (<0.1mm) Rupica/m 2 2000




5.5.3. Polimeri


Polimeri (tabela 5.3.) se dobavljaju u formi granula koje se na ekstruderu po određenoj re-
cepturi liju u filmove polietilena kojih ima 5 vrsta (dva adhezivna, LDPE, dekor, metalocen).
Njihova uloga je da omoguće laminaciju materijala i da ambalaži daju dodatna zaštitna svo-
jstva od uticaja sredine na sadržaj i uticaja sadržaja ambalaže na ambalažu.


Tabela 5.3: Specifikacija polimera (Interni standard, 2016)
Svojstvo Jedinica mere Nominalna vrednost
Stepen tečenja prilikom g/10min 8.5
topljenja (190 °C/2.16kg)
Gustina kg/m 3 920
Težina granula g/50 granula 1.5
Temperatura topljenja °C 109




5.5.4. Boje za flekso štampu

Boje koje se koriste u procesu štampanja su na bazi vodotopivih pigmenata i vodenih
rastvarača. Sadrže vezivno sredstvo koje se ponaša kao nosilac pigmenta i pigment koji daje
obojenost. Boje se mešaju i pripremaju za štampu pomoću InkMaker sistema za automatsko
mešanje boje sa 12 komponenata (CMYK - Bela (pokrivna za OPP) - Violet - Warm Red -
Rubin Red, Green…). Kod štampe je veoma važan radni viskozitet boje koji se kreće od 15-17
mPas - (Ford-4) za procesne boje i 17-20 mPas za spot boje. U uslovima povećane vlažnosti
vazduha i prilikom izlaganja direktnom sunčevom svetlu, može doći do erozivnih pojava pig-
menta, a zbog toga boja počinje da bledi. Fluorescentne boje se ne koriste. pH vrednost boje
se održava između 8 i 9. Viskozitet boje se po potrebi smanjuje dodavanjem vode, a boje se
suše penetracijom i isparavanjem.







37

6. Priprema za štampu





6.1. Radne stanice

Radne stanice su moćni PC računari sposobni za efikasno, brzo i pouzdano obavljanje svih
zadataka u radnom toku u repro studiju. Opremljeni su monitorima Eizo EV3237-BK
81,3 cm (slika 6.1.) sa zaštitom koja sprečava preteran uticaj okolnog osvetljenja. Ovi moni-
tori nemaju sistem za automatsku kalibraciju, pa se za to koristi X-Rite i1 Display Pro
(slika 6.2.), napredni uređaj za kalibraciju monitora, sa kontrolom ambijentalnog
osvetljenja i mogućnošću provere PANTONE spot boja (X-Rite, 2014b). Specifikacija
računara je data u tabeli 6.1.





























Slika 6.1. Monitor Eizo EV3237-BK 81,3 cm sa zaštitom Slika 6.2. X-Rite i1 Display Pro uređaj za
koja sprečava uticaj okolnog osvetljenja (Amazon, 2014) kalibraciju monitora (X-Rite, 2014b)




Tabela 6.1: Specifikacija računara (Interni standard, 2016)
Lenovo ThinkStation P700

Kućište Tower
Procesor 2 x Intel Xeon E5-2620 v.3 2.4GHz 15MB
Cache Turbo, HT 6C

RAM 16GB (4 x 4GB) DDR4 2133 MHz ECC
UDIMM (12 DIMM Slotova)

Memorija 2 x 256 GB SATA 3 SSD OPAL
Grafička karta NVIDIA Quadro K420 1GB Dual link
DVI+DP

Optički čitač Lenovo DVD +/- RW Dual Layer
Širina 175 mm
Dužina 470 mm
Visina 440 mm
Težina 17.15 kg




38

6.2. Prijem i prilagođavanje dizajna




6.2.1. Prijem


Prvi korak radnog toka je prijem dizajna (slika 6.3.) preko mreže. Prijem se može izvršiti
na svakoj radnoj stanici. Fajlovi mogu biti u: *.ai, *.eps, *.pdf, *.psd, *.tiff, *.indd, *.ap,
*.pafsc formatima koji su dobijeni radom u sofverima poput: Adobe Illustrator, Adobe
Photoshop, InDesign, ArtPro.

6.2.2. Prilagođavanje


U sledećoj fazi zaposleni u repro studiju vrše prilagođavanje dizajna mogućnostima mašine
za štampu. Mogućnosti su prethodno dobijene otiskivanjem test forme (slika 6.4.) gde se do-
bijaju vrednosti koje pomažu zaposlenima u repro studiju da provere veličinu slova, debljinu
linija, veličinu pojedinih elemenata, odnosno da provere da li je ispraćena specifikacija i izvrše
kompenzaciju prema dobijenim vrednostima za priraštaj tačke. Za ova podešavanja se koriste
softveri iz Adobe paketa: Illustrator, Photoshop. Postoji baza podataka sa profilima (kompen-
zacionim krivama) za štamparske mašine i laminatore u svim Tetra Pak fabrikama.


























Slika 6.3. Otvaranje primljenog dizajna u Slika 6.4. Otisak test forme (Smyth, 2009)
odgovarajućem softveru (Esko, 2012)

6.2.3. ArtPro


Za naprednije zahvate se koristi ArtPro softver kompanije Esko. ArtPro ima napredne opcije
i module za pripremu, intuitivan interfejs i lako se povezuje sa ostalim softverom i hard-
verom u repro studiju. U ArtPro-u se vrše sledeći zahvati:




1. Ubacivanje i eksportovanje dizajna
Dizajn fajlovi (*.pdf, *.ps, *.eps i ostali formati...) se ubacuju u ArtPro (slika 6.5.) i kon-
vertuju u potpuno izmenljive fajlove. Struktura dokumenata, u smislu slojeva, grupisanih
objekata, opcija mešanja, transparencija i sl. takođe ostaje izmenljiva. Uz detaljnu prvu
proveru, filteri ubacivanja omogućavaju ekspertsku kontrolu remapiranja separacija ul-
aznih fajlova i konverziju boja u Opaltone, Hexachrome i sl. u hodu, OPI zamenu kao
i kontrolu nad fontovima. Svi ubačeni fajlovi su obogaćeni metapodacima od ključnog
značaja za proizvodnju. (Esko, 2012)


39

Slika 6.5. Ulazni fajl u ArtPro-u (Esko, 2012)


2. Kontrola kvaliteta / preflight
Kod kontrole kvaliteta (slika 6.6.), program omogućava verifikovanje karakteristika i
ograničenja fajla sa ciljem sprečavanja kasnijeg zaustavljanja štamparske mašine. Moguće
je detektovanje fontova koji nedostaju, RGB slika niske rezolucije, malih karaktera, tankih
linija... što dovodi mogućnost nastajanja greške na minimum.




3. Prikaz/ prikaz separacije visoke rezolucije (Viewer)
Viewer omogućava pregled separacija (slika 6.7.) visoke rezolucije, nalik proveri izrađenih
štamparskih ploča. Intuitivni modovi pružaju operateru mogućnost da se koncentriše na
kritična područja i izvrši potrebne korekcije. Viewer još ima opcije za pregled separacija,
boja, totalne pokrivnosti, flekso ploča, otiska, kao i detekciju moarea, grešaka u registru i
precizni digitalni denzitometar. Moguće je označiti preštampavanje, transparenciju i pucan-
je rastera. (Esko, 2012)






























Slika 6.6. Izgled Preflight kartice Slika 6.7. Izgled Viewer kartice za
(Esko, 2012) separaciju boja (Esko, 2012)






40

4. Detekcija moarea
Viewer ima poseban mod za pregled koji označava moguću pojavu moarea (slika 6.8. i 6.9.)
usled neslaganja uglova, linijature i oblika rasterskih tačaka. Takođe je moguće izdvojiti
svetle i tamne tonove u kojima nema uslova za pojavu moarea.































Slika 6.8. Izgled Viewer kartice za Slika 6.9. Označeno je gde se pojavljuje
detekciju moarea (Esko, 2012) moare (Esko, 2012)



5. Flekso ploče / pregled štampe
Viewer vrši simulaciju minimalnih rasterskih tačaka i pucanja u svetlim tonovima na
pločama i u štampi i tako u ranim fazama radi na sprečavanju grešaka. (slika 6.10.)
































Slika 6.10. Simulacija minimalnih rasterskih tačaka (Esko, 2012)









41

6. Upoređivanje dizajna
Moguće je uporediti dva fajla (bilo koje njihove verzije). Ovo je korisno ako se rade novi
nalozi sa malim promenama u dizajnu jer pomaže zaposlenom da lakše uoči moguću
grešku ili propust u novom dizajnu. (slika 6.11.)
























Slika 6.11. Upoređivanje dva fajla (Esko, 2012)


7. Izmena fajlova
Moguća je izmena svih objekata, teksta ili slika u fajlu (podržane su sve dominantne eksten-
zije – *.tiff, *.eps,*.dcs, *.psd). Svim elementima fajla, uključujući i slike, mogu biti dodeljene
specijalne (spot) boje, dakle nisu ograničeni na CMYK. (Esko, 2012)


8. Poseban modul za ubrzavanje i olakšavanje rada uz smanjenje mogućnosti
nastajanja propusta - PowerTrapper
Služi za rad sa transparencijama i modernim opcijama mešanja u okviru dizajna. Ovaj modul
za preklapanje (podvlačenje) je u skladu sa potrebama industrije ambalaže i prepoznaje
parove boja, pokrivne boje, lakove, duboku crnu... Svi preklopljeni objekti se prebacuju na
nove slojeve, uz mogućnost dalje obrade. U modulu je moguće kreirati i setove pravila za
kontrolu izuzetaka. (slike 6.12. i 6.13.) (Esko, 2012)





















Slika 6.12. PowerTrapper (Esko, 2012) Slika 6.13. PowerTrapper (Esko, 2012)

Izlazni formati fajlova nakon ove faze mogu biti: *.pdf (normalized *.pdf), *.psd (od *.psd-a
se pravi *.ct), *.ct, *.pafsc.









42

6.3. Probni otisak


6.3.1. Izrada probnog otiska


Sledeći korak nakon obrade dizajn fajlova na radnim stanicama je izrada probnog otiska.
Prilikom ugovaranja novog posla osnovno je kupcu isporučiti probni otisak (engl. Con-
tract Proof) na kojem se vidi kako bi trebalo da proizvod izgleda nakon štampe. Ako kupac
potpiše, može se započeti posao. Uređaj na kome se štampa probni otisak u Tetra Pak-u je
Epson 7900 (slika 6.14.) štampač za probni otisak. Ovaj inkjet uređaj maksimalne rezolucije
2880x1440 dpi, sa kapljicama promenljive veličine (od 3.5 pL) je dizajniran za izradu flek-
sografskih probnih otisaka. Može se vršiti i tabačna i štampa iz rolne (do 24” širine). Koristi
AccuPhoto HDR tehnologiju rastriranja za dobijanje izuzetno finih prelaza. InkJet glave su
bazirane na Micro Piezo keramikama. Ulazni format fajlova je *.pdf. Osim štampe iz *.pdf
formata, ima mogućnost štampe iz seta 1-bitnih *.tiff formata dobijenih iz RIP-a. (Epson,
2014)
Veoma je važno da uređaj za probni otisak prikazuje boje što vernije, onakve kakve bi bile u
štampi. Da bi se postiglo da probni otisak bude isti na bilo kojem uređaju u bilo kojoj fabrici
Tetra Pak-a neophodno je da se redovno vrši kalibracija i da se kvalitet probnog otiska na
taj način održava na istom nivou. U ranijem periodu se za overu prve štampe koristio probni
otisak, a za svaku kasniju potpisani odštampani uzorak. Sa tom praksom se prestalo jer je
tokom proizvodnje dolazilo do laganih odstupanja, koja bi se tokom svake nove proizvodnje
povećavala, pa bi se došlo do potpuno drugačijeg rezultata od onog kojeg kupac želi, što bi
izazivalo reklamacije.







































Slika 6.14. EPSON StylusPro 7900 InkJet (Epson, 2014)











43

U Tetra Pak-u, pošto se vrši laminacija štampane strane papira polietilenom, u repro studiju
postoji i uređaj za toplu laminaciju Excel Lam 2 - 655 Q (slika 6.15.). On ima mogućnost
podešavanja temperature laminacije, formata, zategnutosti materijala kroz uređaj, kao i
mogućnost obostrane laminacije. Njegova osnovna svrha je da simulira izgled otiska nakon
laminiranja, odnosno nakon poslednje faze gde se menjaju optička svojstva štampanog ma-
terijala, kako bi kupac mogao što približnije da vidi kako će proizvod izgledati nakon štampe.
Simulacija laminiranja se može vršiti i softverski.






















Slika 6.15. Excel Lam 2 - 655 Q

U upotrebi je i Roland LEC 540 štampač probnih otisaka (slika 6.16.) koji ima mogućnost štampe
na materijalima koji se koriste na štamparskim mašinama, a može da vrši i utiskivanje gde se
umesto glave za štampu upotrebljava igla koja prati šablon utiskivanja sa štampe. Ovaj štampač
podržava i upotrebu UV lakova. Nije preterano korišćen jer ima manji gamut od Epsona.






















Slika 6.16. Roland LEC 540 (Roland, 2016)

6.3.2. Kontrola probnog otiska

provera
xRite eXact spektrofotometrom (slika 6.17.), koji očitava talasne dužine u rasponu od 400
do 700 nm u intervalima od 10nm, koristi geometriju merenja 45°/0°, izvor svetlosti je ilu-
minant tipa A i UV LED (X-Rite, 2014a). Ako je kupac zadovoljan kvalitetom probnog
otiska, potpisuje se ugovor i štamparija se obavezuje da isporuči proizvod koji izgleda što je
sličnije moguće probnom otisku. Probni otisak sa ovog štampača (slika 6.18.) se koristi kao
referentni uzorak prilikom upoređivanja vrednosti boja i kvaliteta otiska sa štampe.
Pored ovoga, postoji i X-Rite i1 Pro 2 spektrofotometar (slika 6.19.) sa automatskim
merenjem pomoću robotske ruke, što značajno ubrzava proces a i olakšava rad
zaposlenima.

44

Slika 6.18. Primer probnog otiska (Epson, 2014)

























Slika 6.17. xRite eXact spektrofotometar Slika 6.19. xRite i1 Pro 2 spektrofotometar (X-Rite, 2014c)
(X-Rite, 2014a)




6.4. RIP


Sledeća faza u radnom toku je slanje fajlova dobijenih nakon obrade u repro studiju (*.pdf
(normal- ized pdf), *.psd (od *.psd-a se pravi *.ct), *.ct, *.pafsc) na RIP. Na slikama 6.20.
(originalna fotografija) i 6.21. (obrađena fotografija) su prikazane razlike u izgledu dizajna
nakon odgovarajuće obrade u repro studiju.




















Slika 6.20. Originalna fotografija (Esko, 2008) Slika 6.21. Fotografija nakon obrade (Esko, 2008)


45

6.4.1. FlexRIP

Rip – imaging engine 4260 post script/pdf rip, pruža različite opcije rastriranja visokog
kvaliteta (kružne i duple kružne tačke). Za njegov rad je potreban FlexRip (slika 6.22.)
koji je ESKOv softver sa integrisanim alatima za pripremu štampe. Zahvaljujući upotrebi
metapodataka (otvoreni XMP standard), rad između različitih programa u okviru ESKOvog
kompleta je izuzetno lak i fluidan. FlexRip koristi *.jdf/*.jmf formate koji pomažu u au-
tomatizaciji procesa. FlexRip ima mogućnosti upotrebe rasterskih tačaka različitog oblika
(PerfectHighlights, Groovy, Platacell, SambaFlex, Monet FM, Eccentric) (Esko, 2008). Na
slici 6.23. je prikazana kombinacija Groovy, PerfectHighlights i obične kružne tačke, a na
slici 6.24. je prikazana tipična tačka dobijena Samba rastriranjem.



















Slika 6.22. Interfejs FlexRip-a (Esko, 2008)





















Slika 6.23. Kombinacija Groovy, PerfectHighlights i obične kružne tačke (Esko, 2008)





















Slika 6.24. Tipična tačka dobijena Samba rastriranjem






46

6.4.2. FlexProof/E


Deo ovog softvera je i FlexProof E koji pruža mogućnost štampanja vernih probnih otisaka na
većini inkjet štampača za probni otisak. Između FlexRip-a i FlexProof/E postoji direktna veza
koja koristi isti RIP kernel i naprednu tehnologiju upravljanja bojama koja garantuje
poklapanje probnog otiska sa štampača za probni otisak i otiska sa štampe (slika 6.25.), što
doprinosi većoj vernosti ugovornog probnog otiska. FlexProof/E ima opcije za simulaciju
štampe kao sto je usklađivanje priraštaja tačke sa priraštajem na štamparskoj mašini (simulira
prekide u svetlim tonovima koji su karakteristični za flekso tehniku štampe), a omogućava i
izradu probnog otiska čije se boje nalaze u proširenom prostoru boja. (Esko, 2008)





























Slika 6.25. Uvećan prikaz tačaka na probnom otisku (Esko, 2008)



6.4.3. IntelliCurvePro

Za praćenje priraštaja tačke i primenu odgovarajućih mera za kompenzaciju koristi se Es-
kov IntelliCurvePro softver. On koristi podatke dobijene sa otiska test forme za štamparsku
mašinu i na osnovu njih vrši kompenzaciju u toku ripovanja.


6.4.4. BitmapViewer

BitmapViewer je deo FlexRip softvera za kontrolu kvaliteta verifikovanjem ripovanih poda-
taka pre slanja na CTP/proof. Korisnici mogu da provere linijaturu, uglove, preklopljene
elemente, debljinu linija, rezoluciju, minimalnu veličinu rasterske tačke i druge bitne para-
metre. Dodatna funkcija BitmapViewer-a je poređenje dve različite verzije naloga i automat-
sko označavanje razlika između njih. BitmapViewer prikazuje sve greške do kojih je možda
došlo, pre nego sto se izradi štamparska forma. Ovo značajno smanjuje mogućnost nasta-
janja nepredviđenih troškova. (Esko, 2008)


Iz RIP-a izlazi fajl formata *.len koji se šalje na CTP ili štampač za probni otisak.










47

6.5. Digitalni radni tok

Na slici 6.26. je dat je prikaz digitalnog radnog toka u delu pripreme za štampu do ko-
raka procesuiranja ploča nakon osvetljavanja na CTP uređaju. Različiti uređaji u radnom
toku zahtevaju fajlove različitih formata i nakon obrade šalju fajlove u formatu koji odgo-
vara sledećem uređaju u radnom toku. Često jedan uređaj može da radi sa fajlovima u više
različitih formata, a isto tako može i da proizvodi fajlove različitih formata.


PC

Kupac - mreza



*.ai
*.eps
*.pdf
*.psd


*.indd
*.ap
*.pafsc
PC

Repro radna stanica




*.pdf
*.psd
*.ct
*.pafsc

FlexRip/FlexProof/E EPSON 7900
*.pdf

RIP Proof



*.len

CDI SPARK 4260


CTP




osv




Procesuiranje plo e



Slika 6.26. Digitalni radni tok u pripremi za štampu



48

6.6. Proces izrade flekso štamparske forme


Izrada štamparske forme se sastoji od osam faza, a to su:
• Ekspozicija donje strane ploče (predekspozicija)
• Osvetljavanje na CTPu
• Glavna ekspozicija
• Ispiranje
• Sušenje
• Finiširanje
• Post-ekspozicija
• Isecanje štamparskih formi

Vremena po fazama za izradu štamparskih formi u Tetra Pak - u nisu ista za sve ploče (tabela
6.2. i 6.3.). Tetra Pak koristi dva tipa ploča i dve tehnologije izrade.
Prvi tip ploča su DuPont digitalne ploče.
Drugi tip ploča su Kodak ploče. One se koriste za kvalitetnije poslove jer daju kvalitet štampe
približniji ofsetu, a po izradi su hibrid analognih i digitalnih ploča. One umesto LAMS sloja
koriste film koji se gravira na posebnim CTP uređajima, a zatim se laminira na ploču odakle
proces teče isto kao i za DuPont digitalne ploče. Ove ploče omogućavaju bolje tonske prelaze
u svetlim tonovima od klasičnih digitalnih ploča. Imaju tačke sa ravnim vrhom jer je osvetl-
javanje bolje od onog na digitalnim pločama zbog eliminacije kiseonika laminacijom filma.

Tabela 6.2: Vremena izrade po fazama za DuPont ploče (Interni standard, 2016)
DuPont

Predekspozicija 75 s
CTP graviranje 12 min na CDI
Glavna ekspozicija 720 s
Ispiranje 220 mm/min (oko 13 min)
Sušenje 120 min na 62 °C
Hlađenje 10 min
Finiširanje 10 min UVA i UVC istovremeno

Sečenje oko 8 min
Odležavanje 2 - 3 h



Tabela 6.3: Vremena izrade po fazama za Kodak ploče (Interni standard, 2016)
Kodak

Predekspozicija 16 - 41 s
CTP graviranje 8 min na Kodak Imager-u
Glavna ekspozicija 880 - 1000 s
Ispiranje 250 mm/min (oko 13 min)
Sušenje 85 min na 52 °C
Hlađenje 10 min
Finiširanje 2 min UVA i 20 UVC istovremeno
Sečenje oko 8 min
Odležavanje 2 - 3 h




49

1. Ekspozicija (osvetljavanje) sa donje strane se obavlja UV-A zracima sa strane poliestera
bez vakuuma i bez negativa. Svrha ovog osvetljavanja je da se:
• osigura veza između poliesterskog sloja i sloja polimera
• izgradi osnova reljefa
• omogući trajna veza između elemenata slike i sloja polimera
• ograniči apsorpcija rastvarača.
Tačnom predekspozicijom ostvarićemo željeni reljef koji je u proseku polovina ukupne de-
bljine ploče. Osvetljivača ploče u Tetra Pak-u je CSL Prepress Flexo 4260-E (slika 6.26.), on
se koristi i za glavnu ekspoziciju.























Slika 6.26. CSL Prepress Flexo 4260-E Slika 6.27. CDI Spark 4260


2. CTP laser je Eskov CDI Spark 4260 (slika 6.27.). Na njemu je moguć rad sa digitalnim
flekso pločama svih većih proizvođača – DuPont, FlintGroup, MacDermid, Asahi, Toyobo,
Toray, debljine od 0,76mm do 6,35mm i dimenzija do 1067 x 1524mm (Esko, 2013b).


Rukovanje pločama je jednostavno jer uređaj dolazi sa:
1. Integrisanim stolom za ulaz ploča
2. Bubnjem sa grajferima i vakuumom za montiranje ploča. (slika 6.28.)

































Slika 6.28. Bubanj sa grajferima i vakuumom za montiranje ploča (Esko, 2013b)



50