Monografija 80 godina Beogradskog sajma

МЕСТО THE
КОЈЕ PLACE
ЈЕ
ВИДЕО SEEN
ЦЕО BY THE
СВЕТ WHOLE
WORLD

1937 • 1957 • 2017

80 година Београдског сајма 80 Years of Belgrade Fair
Место које је видео цео свет The Place Seen By The Whole World

Издавач Publisher
Београдски сајам Bulevar Vojvode MišičaB1e4lg, BraedlgerFaadier
Булевар војводе Мишића 14, Београд
Редакцијски одбор Editorial Board
Данка Селић Danka Selić
Горица Шкипина
Дејан Милутиновић DejGaonrMicialuŠtkinipoivniać
Љуба Стамболић Ljuba Stambolić
Александар Ивковић Aleksandar Ivković
Аутор и уметнички уредник Author and Art Editor
Љуба Стамболић Ljuba Stambolić
Дизајн и припрема за штампу Design and Prepress
Александар Главендекић Aleksandar Glavendekić
Сарадници на пројекту Project Associates
Милош Опсеница
Јовица Димитријевић Miloš Opsenica
Бранко Милановић JoBvriaScnankeDožiaMmniialtarSnijtoeavvjiiiććć
Снежана Стајић Tatjana Gavrilović
Татјана Гавриловић
Рецензент Reviewer
Проф. др Миланка Тодић Prof. Dr. Milanka Todić
Фотографије
Фото архива Београдског сајма Photographs
Превод на енглески језик Belgrade Fair Photo Archive
Драган Бајић Translation into English language
Штампа
Ексцелзиор, Нови Београд Dragan Bajić
Тираж 500 примерака Excelsior, NovPirBinetoegdrabdy
ISBN 978-86-902601-4-0
Београд, 2017. 500 Copies
ISBN 978-86-902601-4-0

Belgrade, 2017

Данка Селић THERE ARE EIGHTY YEARS OF BELGRADE FAIR

генерални директор To witness life is not the same as to be and live alone. To live and survive in
Београдског сајма history is not the same as to create it. And the greatness of the great ones is just
in it to recognize the challenge in the bad times and the trap in the good ones
Danka Selić among the stormy contradictions, cruel followers of both life and history.

Belgrade Fair CEO Being at such place exposed to the winds both roadsign and lighthouse, the
impenetrable dam and powerful engine, during the eighty years of its existence
ОСАМДЕСЕТ ЈЕ ГОДИНА БЕОГРАДСКОГ САЈМА Belgrade Fair managed to make such historical missions of it the organic part of
the entire national identity, the spirit of the past and announcement of the future
Бити сведок живота није исто што и бити и живети живот сам. Живети и times, immeasurable capacities of this nation and its climate. Finally, passing
преживљавати историју није исто што и стварати је. А величина великих је through the portal of the ninth life decade, lucid and upright, Belgrade Fair
управо у томе да међу олујним противречностима, суровим пратиоцима и proved in the real world also what many could not explain in their minds - a good
живота и историје, у мучним временима препознају изазов, а у лагодним замку. life is not measured by the number of the past years, but the number of years is
measured by quantity, depth, power and messages of the life in them.
Бивајући на таквој ветрометини и путоказ и светионик, непробојна брана
и моћан мотор, Београдски сајам је током осамдесет година постојања The chroniclers and analysts were not so far doubtful about the facts following
успевао да такве своје историјске мисије учини органским делом свеукупног Belgrade Fair up to the stars. The place seen by the whole world, but also the
националног идентитета, духа прошлих и наговештај будућих времена, place which generously led its country to the world, created great men, the
немерљивих могућности овог народа и његовог поднебља. Коначно, moral and economic landmarks, big dates and events, incredible achievements
пролазећи кроз портал девете деценије живота, Београдски сајам је, луцидан and high objectives, discovered unusual local capacities for imagination and
и усправан, доказао у реалном свету и оно што многи нису успели да докуче organization, for connecting the man and his work. The whole human civilisation
ни у мислима - не мери се ваљан живот бројем протеклих година, него се број was presented at Belgrade Fair with all its good sides – the economic, technical/
година мери количином, дубином, снагом и порукама живота у њима. technological, artistic, sport, fashion, humanitarian and educational ones, the
people who marked the epochs, but also the visitors aware of their privilege. The
Хроничари и аналитичари ни до сада нису били у недоумици пред чињеницама figures are just a dull reflection of the eighty years long explosion of knowledge,
које су Београдски сајам пратиле до звезда. Место које је видео цео свет, али talent, enthusiasm and opportunities, but they prevent forgetting of more than
и место које је своју земљу несебично водило у свет, изнедрило је људске 3,000 fair events, more than 500,000 various exhibitors from 180 former or
громаде, моралне и привредне оријентире, велике датуме и догађаје, present countries and Belgrade Fair halls were visited during this time by more
невероватна достигнућа и високе циљеве, разоткрило необичне овдашње than 60 million visitors.
способности за имагинацију и организацију, за повезивање човека и његовог
дела. Цела људска цивилизација представљена је на Београдском сајму свим There are Fairs in the world older than the Belgrade Fair, some of them are
својим добрим странама - привредним, техничко-технолошким, уметничким, several times larger than Belgrade Fair. But it is difficult to find among them any
спортским, модним, хуманитарним, едукативним, људима који су обележавали which meant more for its country than Belgrade Fair, which made major part of
епохе, али и посетиоцима који су били свесни своје привилегије. Бројке су the world familiar with a small geographic corner, making it often just the center
само сувопаран одраз те осамдесет година дуге експлозије знања, талента, of this world. This monograph is a reflection of these facts.
ентузијазма и могућности, али не дозвољавају да се заборави више од 3.000
сајамских манифестација, више од 500.000 излагача из 180 бивших или There is one Belgrade Fair.
садашњих држава, а сајамске хале Београдског сајма обишло је за то време
више од 60 милиона посетилаца.

Има по свету сајмова који су старији од Београдског, неки су и вишеструко
већи о Београдског. Али тешко је међу њима пронаћи неки, који је за своју
земљу значио више од Београдског, који је већи део света приближио једном
малом географском кутку, чинећи га често и самим центром тог света. Ова
монографија је одраз тих чињеница.

Један је Београдски сајам.

3

4

ВРЕМЕ...овако је било...панађур, вашар, сајам... TIME...it was like this...county fair, market, fair...

Европу XIX века карактерише капиталистичка привреда и економска утакмица In the 19th century, Europe was characteristic for the capitalist economy and the
међу колонијалним силама које су утицале и на тадашњу Србију, створивши economic competition among the colonial forces, which influenced also Serbia of
потребу да сопствену привреду приближи свету. that time, creating the need to get its economy closer to the world.

Београдска и српска привреда почеле су да остварују значајније резултате тек Belgrade and Serbian economy started accomplishing major results only when the
када је преовладала свест о могућностима заједничког наступања, уз подршку awareness of mutual participation under support of the Governmental economic
државне економске политике, наспрам дотадашњих појединачних учешћа policy prevailed over the previous individual participations of businessmen at
привредника на привредним изложбама. economic exhibitions.

• Београд је још 1860. године добио свој стални панађур • Belgrade got its permanent county fair already in 1860
• The first mutual participation of Serbian businessmen in a separate pavilion was
• Прво заједничко наступање српских привредника, у посебном павиљону, noted at the Third World Expo, in Paris, in 1889
забележено је на Трећој светској изложби у Паризу 1889. године
• On February 1, 1914, Chamber of Commerce decided to organize the first events
• 1. фебруара 1914. године Трговачка комора је донела одлуку о организовању of the General National Exhibition, which would show the economic cultural
прве „Опште земаљске изложбе“, која би приказала економски и културни development of Belgrade and Serbia after the liberation from the Turks. The war
развој Београда и Србије после ослобођења од Турака. Рат одлаже postponed the performance
реализацију
• In 1923, the National Exhibition Association in Belgrade was established, which
• 1923. године оснива се Друштво за земаљске изложбе у Београду које у proclaimed in the Association Rules
Правилима Друштва прокламује: - „advancement of all national economy branches“ and mentioned as the form of

- „унапређење свих грана народне привреде“ и као облик остваривања this objective accomplishing „organization of exhibitions – general fairs of
тог циља наводи „приређивање изложби - велесајмова индустријских, industrial, craft and homemade items, as well as the agricultural products“,
занатских и кућевних израђевина, као и пољопривредних производа“, which should on any occasion attract the attention of foreigners for most
који треба да „у свакој прилици привуку пажњу странаца за што чешће frequent and bigger visits to Belgrade“ and to „give their advices and opinions
и обилније посећивање Београда“ и да „дају савете и мишљења о свим about all matters related to the strengthening of the local craft and the
питањима која се односе на јачање домаће радиности и подизање знања increase of the knowledge and skills if required by the economic interests“
и уметности, уколико то привредни интереси изискују“. - The need is ascertained to create a separate economic organization as the
holder of trade fair business, with the commercial character, which will serve
- Утврђује се потреба да се као носилац сајамских послова створи посебна not only to Belgrade and its economy, but also the entire economy of the
привредна организација, комерцијалног карактера, која ће служити не country
само Београду и његовој привреди, него и целокупној привреди државе. - The objective of the National Exhibition Association was Belgrade Fair construction
• On April 1, 1934, the National Exhibition Association grows into the Association
- Циљ Друштва за земаљске изложбе је био изградња Београдског сајма for the Fair and Exhibition Organization, which sets the clear objective: „The fair
will be organized for buying and selling of various goods, based upon the exhibited
• 1. априла 1934. године Друштво за земаљске изложбе прераста у Друштво за samples“
приређивање сајма и изложби у Београду, које поставља јасан циљ: „сајам ће • Belgrade Fair was opened on September 11, 1937
бити организован ради куповине и продаје свеколике робе и то на основу County fair, market, fair..., ...“three words, three symbols for, say, a quite profane
изложених узорака“ event – trading with the purchased goods or for the exhibiting of the goods in respect
of business offers – for a part of human activities from time immemorial important
• 11. септембра 1937. отворен је Београдски сајам for the survival of indivuduals and the community. By the urban structures creation,
such areas became a place of special importance and in the 20th century reached the
...панађур, вашар, сајам...“три речи, три симбола за једно, рекло би се сасвим level of highly valuable architecturally processed complexes, enhanced also by specific
профано догађање - трговину прибављеном робом или за излагање робе у cultural features. Thus, the daily trading turned into a social event, into the presentation
смислу пословних понуда – за део човекових активности од вајкада значајних за of the personal and general social advancement – in the exhibition of rising“
опстанак појединца и заједнице. Настанком урбаних структура такви простори
постају места од посебног значаја, да би у XX веку достигли ниво високовредних
архитектонски обрађених комплекса, оплемењених и одређеним културним
садржајима. Тако се свакодневна трговина претворила у друштвени догађај, у
приказивање личног и опште социјалног напретка – у егзибицију успона“

(„Старо сајмиште 3+1“ , Драгана Миловановић) („The Old Fair Ground 3 + 1, Dragana Milovanovic)

5

...овако је почело: Београдски сајам 1937. године…

За локацију Београдског сајма изабран је простор на левој обали Саве, код новоподигнутог ланчаног земунског моста. На мочварном земљишту је 6. јуна 1937. године
положен камен темељац.
После рекордна 3 месеца изградње сајма, на 14 хектара мочварне земље уређена је једна од највећих сајамских површина у југоисточној Европи.
Први Београдски сајам је имао 17000 м2 изложбених површина под кровом и 20000 м2 отвореног изложбеног простора. Уређено је још 25000 м2 травњака са цвећем
и 22000 м2 путева и стаза.
Изграђено је укупно 26 павиљона у националном, акционарском и приватном власништву.
„Друштво за приређивање сајма и изложби“ је изградило 5 павиљона и централну кулу, националне павиљоне су подигли Италија, Мађарска, Румунија и Чехословачка,
док је 17 фирми - међу њима „Филипс“, „Ауто –Унион“, „Зорка“ и друге - имало сопствене изложбене павиљоне, а остатак су били приватни павиљони богатих
привредника Н. Спасића, Ђ. Вајферта и других...
6

...it began like this: Belgrade Fair in 1937…

The area on the left bank of the river Sava, near the new constructed chain Zemun bridge, was selected for Belgrade Fair location. On a swamp, on June 6, 1937, the cornerstone
was placed.
After the record 3 months of the Fair construction, one of the largest trade fair areas in the Southeast Europe was fitted at 14 hectares of swamp.
The First Belgrade Fair had 17,000 sq. m. indoor exhibiting space and 20000 sq. m. the outdoor space. Another 25,000 sq. m. of lawn with flowers were arranged, as well
and 22,000 sq. m. of roads and paths.
In total, 26 pavilions were constructed in the national, corporation and private ownership.
The Association for Fair and Exhibition Organization constructed 5 pavilions and the central tower, the national pavilions were constructed by Italy, Hungary, Romania and
Czechoslovakia, while 17 companies – among them Philips, Auto–Union, Zorka and others – had their own exhibiting pavilions and the remaining ones were private pavilions
of the rich businessmen N. Spasic, Dj. Weifert and others ...

7

...градитељи старог Сајмишта - Builders of the First Belgrade Fair...

Миливоје Тричковић - Milivoje Tričković

(1895 Неготин – 1981, Београд) Студирао је у Паризу (дипл. 1926 на Ecole des Beuaux Arts). Запослен у Техничкој дирекцији Београдске општине
(1927-41) и као професор на Архитектонском факлутету у Београду (1945-1961).
Остала значајна дела: Основна школа на Карабурми; Дом за незбринуту децу на Северном булевару у Београду; основна школа на Дедињу;
стамбена зграда у улици Милоша Великог 51; вила у Ужичкој 38а у Београду.

(1895, Negotin - 1981, Belgrade) He studied in Paris (graduated at Ecole des Beaux Arts). Employed in the Technical Department of Belgrade Municipality (1927 - 1941) and as
Professor at the Faculty of Architecture in Belgrade (1945 - 1961). Other important works: Primary School at Karaburma; Dormitory for Neglected Children in Severni Bulevar
street in Belgrade; Primary School in Dedinje; residence building in 51, Miloša Velikog Street; Villa in 38A, Užička Street in Belgrade.

Рајко Татић - Rajko Tatić

(1900, Ниш – 1979, Београд) Студирао је у Београду (дипл. 1927). Запослен у Техничкој дирекцији Општине града Београда (1928-41), шеф Бироа
краљице Марије (1938-41). Остала значајна дела: Део комплекса Новог Гробља (ограда из Рузвелтове улице, мртвачница и капела крематоријум
и Француско гробље (аркаде и монументална улазна капија) у Београду; Ђачка трпеза краљице Марије; дворски објекти на Бледу и Милочеру;
Топчидерска летња позорница; Болница на Бежанијској коси; Градски дом дечије заштите; пројекат (награђен) за палату председника Либана.

(1900, Niš - 1979, Belgrade) He studied in Belgrade (graduated in 1927). Employed in the Technical Department of Municipality of the City of Belgrade (1928 - 1941), Chief
of Bureau of Queen Marija (1938 - 1941). Other important works: A part of the New Cemetery complex (the fence from Ruzveltova Street, mortuary and mortuary chapel,
crematorium and French Cemetery (arcades and the monumental entry gate) in Belgrade; Pupil Canteen of Queen Marija; Royal Facilities at Bled and Miločer; Topčider
Summer Stage; hospital at Bežanijska Kosa; City Dormitory for Children Protection; design (awarded) for the Palace of the President of Lebanon.

Ђорђе Лукић - Đorđe Lukić

(1902, Београд – 1980, Београд) Студирао у Београду (дипл. 1930). Запослен у Техничкој дирекцији Општине града Београда (до 1941), после
Другог светског рата у предузећу „Комграп“. Остала значајна дела: Основна школа у улици Јове Илића (данас Факултет огранизационих наука);
основна школа „Петар Петровић Његош“ у улици Војводе Миленка у Београду; Дом за малолетнике на Вождовцу; вила министра Вељовића на
Дедињу; вила породице Кратохвил на Сењаку (све реализовано до Другог светског рата).

(1902, Belgrade - 1980, Belgrade) He studied in Belgrade (graduated in 1930). Employed in the Technical Department of Municipality of the City of Belgrade (till 1941). After
the Second World War, he worked in Komgrap enterprise. Other important works: Primary School in Jove Ilića Street (at present Faculty of Organizational Sciences); Primary
School Petar Petrović Njegoš in Vojvode Milenka Street in Belgrade; Juvenile Dormitory in Voždovac; Villa of Minister Veljović in Dedinje; Villa of Kratohvil Family in Senjak (all
performed before the Second World War).

Александар Секулић - Aleksandar Sekulić

(1898, Београд – 1981, Београд) Студирао је у Београду (дипл. 1934). Запослен у оквиру неколико техничких предузећа, после Другог светског
рата у Пројектном заводу „Србија“, касније као професор на Академији примењених уметности у Београду.
Остала значајна дела: Хотел „Парк“ у Нишу 1936; Природно математички факултет у Београду (1953-61, са Ђ. Стевановићем); палата дневног
листа „Време“ на Тргу Николе Пашића (1949-52 доградња крилног тракта).

(1898, Belgrade - 1981, Belgrade) He studied in Belgrade (graduated in 1934). Employed in several Technical Enterprises, after the Second World War at the Design Institute
Srbija, later as Professor at the Academy of Applied Arts in Belgrade.
Other important works: Hotel Park in Niš, in 1936; Faculty of Mathematics in Belgrade (1953 – 1961) with Đ. Stefanović; Palace of Daily Newspaper Vreme at Nikola Pašić Square
8 (1949 – 1952), additional construction of the wing).

...Београдски сајам на левој обали реке Саве... ...Belgrade Fair at the left bank of the river Sava...
данас „Старо сајмиште“... today “The Old Fair Ground”...

...ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ...отварање и успон Београдског сајма...

Дана 11. септембра 1937. године први пут су отворене капије Београдског сајма.
Отварање првог сајма било је право и ретко славље београдске привреде.
Свечаности отварања су, поред краљевске породице, присуствовали државни и општински представници, посланици Скупштине, представници привреде Загреба,
Љубљане и Сарајева, дипломатски кор и специјални изасланици, представници градова Будимпеште, Букурешта, Милана и Прага, као и представници 390 иностраних
фирми и 493 домаће фирме, укупно 883 излагача. Било је заступљено 17 држава са 3 континента - Европе, Америке и Азије. Немачка је била најзаступљенија - са 184
фирме, Италија - са 46, Чехословачка - са 26, Мађарска - са 21, Аустрија - са 17, Данска - са 17, Швајцарска - са 14, Сједињене Америчке Државе - са 13, Француска - са
9, Енглеска - са 7, Бугарска - 5, Шведска - 4, Белгија - 2 и Финска, Холандија и Јапан - са по једном.
Прва сајамска приредба је остварила успех преко сваког очекивања. Вредност склопљених послова је процењена на 100 милиона динара. Из иностранства је било
око 10.000 посетилаца и близу 300.000 из земље. Укупан приход сајма био је 3.140.551,55 динара.
Београдски сајам је у потпуности испунио своју функцију места и организације размене добара, не само у националним и европским већ и у светским оквирима тога
времена.
10

...PEOPLE AND EVENTS...Belgrade Fair opening and rising...

On September 11, 1937, Belgrade Fair gates were opened for the first time.
The First Fair opening was the real and rare celebration of Belgrade economy.
The opening festivity was attended, in addition to the Royal Family, also by the Governmental and Municipality representatives, Assembly representatives, the economy
representatives of Zagreb, Ljubljana and Sarajevo, Diplomatic Corps and special delegates, representatives of the cities Budapest, Bucharest, Milan and Prague, as well as
the representatives of 390 international companies and 493 local ones, in total 883 exhibitors. 17 countries from 3 continents - Europe, America and Asia were represented.
Germany was the most represented – with 184 companies, Italy - with 46, Czechoslovakia - with 26, Hungary - with 21, Austria - with 17, Denmark - with 17, Switzerland - with
14, United States of America - with 13, France - with 9, England - with 7, Bulgaria - 5, Sweden - 4, Belgium - 2 and Finland, the Netherlands and Japan - with one each.
The first fair event accomplished success above all expectations, the concluded jobs value was estimated to 100 million Dinars, there were about 10,000 visitors from abroad
and near 300,000 from the country. The total Fair income was 3,140,551.55 Dinars.
Belgrade Fair fulfilled completely its function of the venue and organization of the exchange of goods, not only in the national and European, but also in global scope of
that time.

11

...пролећни и јесењи сајмови од 1937. до 1940. године...излагачи, посетиоци...

• Након Првог јесењег сајма, у децембру 1937. године организована је Изложба живинарства
• Већ у марту следеће 1938. године организован је и Пролећни сајам са 633 излагача и Сајам аутомобила као прва специјализована изложба
• Јесењи сајам 1938. године је имао 910 излагача и остаће забележен у историји по првим телевизијским емисијама на Балкану: фирма „Филипс“ је поставила

телевизијску емисиону станицу чије програме је публика могла да прати на пријемницима у павиљонима
• Године 1939. Салон аутомобила је проширен Изложбом путева и туризма
• На Београдском сајму било је организовано још 13 привредних специјализованих изложби, четири радио изложбе, Земаљска ловачка изложба, Земаљска

занатска изложба, Изложба дечије заштите, Изложба слатководног рибарства, Изложба планинарства, Међународна изложба ваздухопловства „Наша крила“,
две изложбе заштите од напада из ваздуха и друге
• Приређиване су многобројне културне и спортске приредбе и модне ревије
• Током три године рада, изложбени простор сајма је стално повећаван доградњом нових павиљона. Упркос величини изложбеног простора, на самом почетку је
недостајало још око 2.000 м2 и око 200 пријављених излагача је морало бити одбијено. Националне павиљоне изградили су још Немачка и Турска.
Укупно је било 8 павиљона у јавном власништву, 23 приватна и 6 националних
• На последњем Јесењем сајму 1940. године излагала је 631 фирма
Привредну активност Београдског сајма прекинули су догађаји који су цео свет увели у ратни вихор.

12

...the Spring and Autumn Fairs from 1937 to 1940...the exhibitors, visitors...

• After the First Autumn Fair, the Poultry Exhibition was organized in December 1937
• Already in March in the following year 1938, the Spring Fair was organized, with 633 exhibitors and the Motor Show as the first specialized exhibition
• The Autumn Fair 1938 had 910 exhibitors and will remain recorded in the history by the first television shows in the Balkans: Philips company installed a television

broadcasting station the audience could watch at the TV sets in the pavilions
• In 1939, the Motor Show was expanded by the Road and Tourism Exhibition
• Another 13 economic specialized exhibitions, four radio exhibitions, National Hunting Exhibition, National Craft Exhibition, Children Protection Exhibition, Freshwater

Fishing Exhibition, Mountaineering Exhibition, International Aviation Exhibition ’Our Wings’, two Air Defense Exhibitions and others were organized at Belgrade Fair
• Many cultural and sport events and fashion shows were organized
• During the three years of operation, the Fair exhibiting space was continuously increased by the new pavilions construction. In spite of the exhibiting space size, about

2,000 sq. m. were missing just at the beginning and about 200 applied exhibitors had to be rejected. National Pavilions were constructed also by Germany and Turkey.
In total, there were 8 public, 23 private and six national pavilions
• 631 exhibiting companies attended the last Autumn Fair 1940
Belgrade Fair commercial activity was terminated by the events, which took the whole world into the war whirlwind.

13

...Икар, Београдски сајам 1937. ... ...Icarus, Belgrade Fair 1937...

О успеху Београдског сајма писале су готово све тадашње угледне новине у земљи и иностранству, посебно привредни листови у Немачкој, Аустрији, Чехословачкој,
Мађарској, Грчкој, Турској, Француској и Енглеској. Иако је отварањем Београдског сајма сајам у Загребу добио конкуренцију, загребачки „Трговачки вјесник“ је објавио
похвални чланак под насловом „Лекција коју нам је дао Београдски велесајам“. Организаторима сајма припала су најласкавија признања.
Almost all renowned newspaper of that time in the country and abroad wrote about the Belgrade Fair success, especially the economic magazines in Germany, Austria,
Czechoslovakia, Hungary, Greece, Turkey, France and England. Although the Fair in Zagreb got competition by the Belgrade Fair opening, the Trade Herald from Zagreb
published a praising article under the title „The lesson given to us by Belgrade Fair“. The most flattering recognitions belonged to the Fair organizers.
14

...1941 - насилно и трагично промењен ток догађаја... ...1941 - forced and tragically changed flow of events...

IN MEMORIAM

Дана 6. априла 1941. године, нападом Немачке на Југославију, престаје свака активност Београдског сајма!
Тај догађај је не само онемогућио даљи развој Београдског сајма, већ му је одредио и потпуно другачију, нехуману судбину: павиљони постају концентрациони логор
и губилиште за многобројне...

On April 6, 1941, by the Germany attack on Yugoslavia, any Belgrade Fair activity was terminated!

That occurence did not only unabled further development of Belgrade Fair, but also determined its quite different, inhuman destiny: the pavilions became a concentration
camp and killing field for many people...

15

...ВРЕМЕ...у вечитом граду историја се понавља...
Београдски сајам, нови почетак...

Београд је из рата изашао потпуно разорен. За програм обнове имао је обезбеђен само ентузијазам свог становништва.
• Године 1949-51. Генералним планом развоја Београда је била предвиђена изградња новог Сајма, а 1953. године је од три могуће локације изабран као

најрационалнији део простора некадашње Баре Венеције, назван Шест топола, на десној обали Саве
• Дана 24. априла 1953. године Градско веће и Веће произвођача донели су одлуку о обнављању Београдског сајма
• Дана 13.маја 1953. године формирано је предузеће „Београдски сајам“ у изградњи. У новембру исте године расписан је јавни, анонимни конкурс за израду идејног

плана новог Београдског сајма. У конкурсним условима је било предвиђено да ће Сајам бити и атрактиван парк за посетиоце, са објектима различите намене,
центар не само сајамских приредби већ и средиште културног и спортског живота града
• 1954. првонаграђени пројекат на конкурсу био је дело архитеката Милорада Пантовића и Владете Максимовића и конструктора-консултанта инж. Бранка Жежеља.
Првобитни пројекат је до почетка реализације доживео неколико измена због специфичних захтева и услова на терену. За коначно решење изабрана је варијанта
са мање већих објеката у низу, лоцираних дуж Булевара војводе Мишића
• У јуну 1955. године почели су први радови, поново на неприступачном мочварном земљишту. Уз невероватан ентузијазам, снагу и полет омладинских радних
бригада цео комплекс се градио брзо. На пројекту је радило 180 инжењера и техничара, 5 великих грађевинских предузећа, 46 занатских и специјализованих
фирми и стално ангажованих 2500 радника. Израђено је преко 7000 скица и нацрта, а на саму изградњу утрошено је скоро 10 милиона радних часова
• Радови на изградњи прве фазе новог Београдског сајма, коју представљају објекти хала дуж Булевара војводе Мишића, подземни пешачки пролаз - улаз на
Сајам, све пешачке и колске саобраћајнице са инфраструктуром и отворени изложбени простор са зеленим површинама, завршени су до августа 1957. године
16

...TIME...in the eternal city the history is repeated...
Belgrade Fair, the new beginning...

Belgrade went out of the war completely destroyed. For the renewal program it had just its population’s enthusiasm provided.
• The years 1949 - 51 the new Fair construction was anticipated by the General Plan of Belgrade Development and in 1953, among three possible locations, a part of the area

of the former Swamp Venice , called Six Poplars, at the right bank of the Sava, was selected as the most rational one
• On April 24, 1953, the City Council and the Council of Producers decided to renew Belgrade Fair
• On May 13, 1953, the enterprise Belgrade Fair under construction was established. In November of the same year, the public, anonymous competition was announced for

the creation of the conceptual plan of the new Belgrade Fair. The competition conditions stipulated the Fair to be an attractive park for visitors, with various purpose
facilities, the center not only of the fair events, but also the center of the cultural and sport life of the city
• 1954 the award winning design at the competition was the work of the architects Milorad Pantovic and Vladeta Maksimovic and the constructor/consultant engineer
Branko Žeželj. The original design was changed several times by the beginning of the execution, due to specific requirements and field conditions. The version with few
large facilities in the line located along the street Bulevar Vojvode Misica was selected as the final solution
• The first works began in June 1955, again on the inaccessible swamp soil. With an incredible enthusiasm, strength and inspiration of the youth labor brigades the whole
complex was constructed fast. 180 engineers and technicians worked on the project, 5 big construction enterprises, 46 craft and specialized enterprises and permanently
engaged 2,500 laborers. More than 7,000 layouts and drawings were drawn and almost 10 million working hours were spent for the construction itself
• The works on the construction of the first stage of the new Belgrade Fair, consisting of the hall facilities along the street Bulevar Vojvode Misica, the underground pedestrian
passage/entrance to the Fair, all pedestrian and car roads with the infrastructure and the outdoor exhibiting space with greenery, were finished till August 1957

17

...градитељи новог Београдског сајма - Builders of the New Belgrade Fair...

Милорад Пантовић, арх. (Зајечар, 1910 – Београд, 1986.) - Milorad Pantović, Arch. (Zaječar, 1910 - Belgrade, 1986)

Своје најзначајније дело остварио је у комплексу Београдског сајма смелом применом армирано-бетонских конструкција, складних
сферичних облика и пространи застакљених површина. Пантовић је дао и урбанистичко решење овог комплекса и пројектовао
је кеј поред Саве. Исто тако, дао је и архитектонско решење за ентеријер пријемног салона Београдског сајма. Пантовић је
дипломирао на архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1934. године, а потом је студије наставио у Берлину, па у
Паризу код Корбизијеа (код кога је радио на многим пројектима). Боравио је у Лондону, где је похађао сликарску академију (1937)
а 1938. у Њујорку се даље усарвшавао. Био је редовни професор Архитектонског факултета у Београду и члан Српске академије
наука и уметности.
Created his most important work in the Belgrade Fair complex with the bold application of reinforced concrete construction, harmonious
spherical forms and spacious glazed areas. The architectural and constructional design of the Fair represents a great achievement of
modern Yugoslav architecture. Pantović also drew up a plan of the whole complex and design the quay along the Sava river. He also
designed the interior of the Belgrade Fair reception lounge. Architect Pantović graduated at the Architectural Department of the
Technical Faculty in Belgrade in 1934, and continued his studies in Berlin and then Paris with Le Corbusier (with whom he worked on
many projects). After stay in London where he attended an art academy (1937), he went to New York in 1938 for further training. He was
professor at the Architectural Faculty in Belgrade and a member of the Serbian Academy of Science and Art.

Милан Крстић, инж. (Београд, 1914-1974.) - Milan Krstić, Eng. (Belgrade, 1914-1974)

Aутор оригиналних конструкционих решења за Халу 2 и Халу 3 Београдског сајма, које су након изградње имале највеће распоне
за ту врсту конструкције. Био је водећи београдски конструктор и статичар. Дао је конструкционо и статичко решење и за ТВ торањ
на Авали, висок 195 метара и сматра се да је његовом заслугом ова грађевина интегралне арихтектонско-ликовне вредности. По
његовим решењима, изграђен је торањ РТВ Новог Сада на Иришком венцу.
Био је редован члан Српске академије наука и уметности.
He did the original construction design with static calculations for Halls 2 and 3 of Belgrade Fair, which had widest spans for that kind of
construction. He also did construction design for the television tower on Avala Hill: this structure is 195 meters high and is considered,
thanks to his contribution, to be of great architectural worth. He was also construction engineer for the RTV Novi Sad tower on Iriški
Venac.
He was a member of the Serbian Academy of Science and Art.

Бранко Жежељ, инж. (Бенковац, 1910 - Београд, 1995.) - Branko Žeželj, Eng. (Benkovac, 1910 - Belgrade, 1995)

Био је грађевински инжењер. Дипломирао на Техничком факултету у Београду 1932. Познат је као заговорник примене пренатегнутог
бетона. Још 1952. године основао је Опитну станицу за пренапрегнут бетон преко које је популарисао овај начин грађена у
Југославији. Примењивао је јединствени производни процес истраживања, пројектовања и грађења из области преднапрезања,
посебно за Универзалну халу 1 Београдског сајма. Његова оригинална котва и преса за пренапрезање нашле су широку примену
у пракси. Пројектовао је велики број мостова. Бавио се научним радом.
Бранко Жежељ је био редован члан Српске академије наука и уметности.
He was a civil engineer. He graduated at the Technical Faculty in Belgrade in 1932, and is well-known as a proponent of the use
of prestressed concrete. Back in 1952, he set up a Prestressed Concrete Testing Station, through which he popularized this method
of building in Yugoslavia. He implemented the unique production process of research, design and construction within prestressing,
especially for the Belgrade Fair Universal Hall 1. His original anchorage and press have been widely used in practice. He has designed a
large number of bridges. He also wrote scientific articles.
Branko Žeželj was a member of the Serbian Academy of Science and Art.
18

...Београдски сајам на десној обали ...Belgrade Fair at the right bank
реке Саве...ново сајмиште... of the river Sava...the new fairground...

20

...овако се наставило: Београдски сајам 1957. године…револуционарни светски градитељски домети…

Нови комплекс Београдског сајма представљао је изузетно Стална преокупација академика Милана Крстића били су површински
остварење београдских архитеката, конструктора и градитеља у носачи. Одлика његових конструкторских решења била је готово увек
светским оквирима тога времена. Утицај на даљи развој градитељства нека системска иновација. Аутор је бројних смелих конструкција:
изложбених објеката био је директан. Комплекс Београдског сајма је силоса, торњева, објеката великих распона.
као сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета
друштва тог времена, наметнуо потпуно нов стандард архитектонских Поред чињенице да су хале 2 и 3 представљале потпуно оригинална
и урбанистичких вредности. Створени су импозантни унутрашњи архитектонска решења, мора се поменути да су обиловале бројним
простори, чисти, ослобођени подупирача и стубова, без мртвих углова, технолошким иновацијама у извођењу. Изградња хале 2 захтевала је
испуњени светлошћу. Реализована је идеја о јединственом затвореном комплексну примену преднапрезања љуски у ивичним зонама.
простору наткривеном куполом која асоцира на небески свод.
Хала 3 - хала за излагање тешке индустрије, облика је сфере,
Нови Београдски сајам, који је пројектовао архитекта Милорад пречника 100 метара, пресечена са две вертикалне равни на размаку
Пантовић, брзо је добио низ ласкавих мишљења иностраних од 48 метара. Љуска је укљештена у ивичне носаче, где у једном правцу
стручњака као што су: „савремено, модерно архитектонско силе прихватају коси стубови и преносе до тла, док су у другом правцу
решење“, „урбанистичко решење комплекса је изузетно, а замисао постављени вертикални стубови испод лучног ивичног носача. Било
у целини потпуно успела“, „најинтересантнији објекти изложбених је неопходно извршити преднапрезање љуске у зонама ослањања
хала у Европи“, „објекти сведоче о високом нивоу који су достигли на ивичне носаче. Ивични елементи представљају статички систем
југословенски градитељи...“. Главни саветник УНЕСКО-а, инжењер континуалних носача преко 9 поља у подужном правцу и континуалних
Вајсман, изразио је дивљење архитектама Пројектантског бироа носача преко 8 поља у попречном правцу.
Београдског сајма.
Изградња хале 3 захтевала је формирање челичних затега у плочи за
Хала 1 – Универзална дворана…светски рекорд распона куполе пријем хоризонталних сила у ослонцима наспрамних косих стубова на
од преднапрегнутог бетона тог времена, још увек једна од купола са тлу. Наизглед једноставним решењима премошћени су велики распони
највећим распоном у свету… уз примену нових технологија грађења, који ће од тог тренутка постати
редовна пракса на тлу Југославије.
Конструктивни систем хале 1 инжењера Бранка Жежеља представља
купола формирана од 80 полулукова „I” пресека укљештених Фундирање хала представљало је велики проблем због лоших
доњим крајем у крут прстен пречника 94 метра. Између лукова је геомеханичких карактеристика тла. И у овој области примењене су
лака конструкција од челика и дурисола са округлим отворима за нове методе први пут у Југославији коришћењем хидрауличних преса
осветљавање. Прстен је преднапрегнут применом три групе каблова: преко којих су биле вршене корекције услед неравномерног слегања
за покривање момената у вертикалној равни – позитивних и негативних ослонаца.
и у хоризонталној равни за покривање нормалне затежуће силе и
хоризонталних момената. Оптерећење се преноси до тла преко прстена Значај ових конструктивних решења је светских размера, с
који је ослоњен на осам „V” стубова. Сваки „V” стуб фундиран је на обзиром да је Милан Крстић унапредио дотадашња сазнања о
бетонској пирамиди ослоњеној на „франки“ шипове. граничним вредностима избочавања љуски и дошао до закључака да
се сигурност преднапрезањем бар удвостручује
Након завршетка купола пречника 109 метара представљала је
светски рекорд за овај вид конструкције. Хале 2 и 3, поред иновативности у концепту двоструко закривљених
форми, доприносе развоју потпуно новог конструктивно-технолошког
Може се рећи да је Универзална дворана - Хала 1 Београдског сајма система грађења. Преднапрезање кабловским просторним кривим
имала исти револуционарни значај за премошћавање великих распона сноповима било је примењено међу првима у свету.
јавних објеката преднапрегнутим бетоном као што је било достигнуће
примене армираног бетона. Увидом у целокупни пројектни процес, тј. приступ и методологију
током изградње Београдског сајма, можемо рећи да је Пантовић
Хале 2 и 3 - Невероватна елеганција армиранобетонских љуски- унапредио Ле Корбизјеов приступ синтезом креативне и научне
дебљина кровне конструкције је прорачуната на само 9 цм на лабораторије у току извођења самог објекта.
распону од 48 м… *
* Текстови “Хала 1 – Универзална дворана” и “Хале 2 и 3 - Армиранобетонске љуске”

преузет је из рада Братислава Илића “Kонструктивни системи изложбених дворана
Београдског сајма”.

21

22

...it was continued in this way: Belgrade Fair 1957...revolutionary global construction ranges…

The new Belgrade Fair complex was an outstanding achievement of Beside the fact the halls 2 and 3 were completely original architectural
Belgrade architects, constructors and contractors in the global domains solutions, it must be mentioned the halls had plenty of technological
of that time. The impact to further development of the exhibition facilities innovations under construction. The hall 2 construction required a
construction was direct. Belgrade Fair complex as the witness of the complex implementation of the shell prestressing in the edge zones.
technical, technological, scientific and creative rise of the society of that The hall 3 - so-called the hall for heavy industry exhibiting, has spherical
time, imposed a quite new standard of the architectural and urbanism shape of 100 meters diameter, cut by two vertical planes at the distance
values. Imposing interior spaces were created, clean, free of supports and of 48 meters. The shell is squeezed into the edge beams, where in one
columns, without dead angles, filled with light. The idea of a unique indoor direction the forces are taken by the shear beams and transferred to the
space covered by the dome, which reminds of the firmament. ground, while in the other direction vertical supports were installed under
the arch edge beam. It was necessary to carry out the shell prestressing in
The new Belgrade Fair, designed by the Architect Milorad Pantovic, the zones of supporting by the edge beams. The edge components are the
received fast many flattering opinions of international experts, such as: static system of continued beams over 9 fields in the longitudinal direction
„contemporary, modern architectural solution“, „urbanism solution of the and continued beams over 8 fields in the cross direction.
complex is outstanding and the whole idea was quite successful“, „the
most interesting exhibiting hall facilities in Europe“, „the facilities prove The hall 3 construction required steel spanner forming in the slab for
high level reached by Yugoslav constructors...“. UNESCO Head Consultant, the receipt of horizontal forces in the supports of the across shear beams
engineer Weissmann, expressed his admiration to the architects of on the ground. By apparently simple solutions large spans were connected
Belgrade Fair Design Office. under the implementation of the new construction technologies, which will
become regular practice in the territory of Yugoslavia since that time.
Hall 1 - Universal Hall …the world record of the prestressed concrete
dome spanning at that time and at present still the dome with the largest The halls foundation building was a great problem, due to bad
spanning in Europe… * geomechanical properties of the soil. New methods were implemented
also in this branch, for the first time in Yugoslavia, by the use of hydraulic
The Hall 1 construction system of the engineer Branko Žeželj is a dome presses. Corrections were carried out above them, due to the unequal
formed by 80 “I” profile semi arches and cross sections squeezed in the support settlement.
lower section in the rigid ring with the diameter of 94 meters. Between
the arches is the lightweight steel and Durisol structure with round light The importance of these construction solutions has global scope, since
openings. The ring is prestressed by the use of three groups of cables: for Milan Krstic advanced the previous knowledge of the limit values of the
the moments covering in the vertical plane - the positive and negative shell extensions and came to the conclusion the safety is at least doubled
ones, and in the horizontal plane for the covering of the normal spanning by prestressing.
force and horizontal moments. The loading is transferred to the ground
through the ring supported by eight “V” columns. Each “V” column is In addition to the innovativeness in the conception of double shear
founded on the concrete pyramid supported by “Frankie” piles. forms, the halls 2 and 3 contribute to the development of a quite new
construction/technological building system. The use of the previous
After the completion, the dome with the diameter of 109 meters was the prestressing by the cable spatial shear beams was implemented among
world record for this type of construction. the first ones in the world.

It may be stated the Belgrade Fair universal hall had the same By the insight into the complete project process realization, i.e. the
revolutionary importance for overcoming large spans of public facilities access and methodology during Belgrade Fair construction, we can
by prestressed concrete, such as the achievement of reinforced say Pantovic advanced Le Corbusier’s approach by the synthesis of the
concrete use. creative and scientific laboratory during the construction of the facility
itself.
Halls 2 and 3 - incredible elegance of the reinforced concrete shells
- the roof structure thickness was calculated to 9 cm only at the 48 m * The texts “Hall 1 - Universal Hall” and “Halls 2 and 3 - Reinforced Concrete Shells”
span…
was taken from the work of Bratislav Ilic “Construction Systems of Belgrade Fair
Permanent preoccupation of Academician Milan Krstic were surface Exhibition Halls”.
beams. The characteristic of his constructor solutions was almost always
some system innovation. He is the author of many daring structures: silos, 23
towers, great span facilities.

...ОТВАРАЊЕ НОВОГ БЕОГРАДСКОГ САЈМА...

Дана 23. августа 1957. године званично је отворен нови Београдски сајам.
Истог дана почео је Први Међународни сајам технике на коме је учествовало 1500 излагача, од којих 650 југословенских и 850 из 28 земаља света. Трајао је до 2.
септембра. Поново, као и пре 20 година, успех Сајма превазилази сва очекивања.
Регистровано је више од 1.150.000 посетилаца, уговорено је више од 135 милијарди динара комерцијалних послова, од тога 16,5 милијарди девизних динара.
24

...OPENING OF THE NEW BELGRADE FAIR...

On August 23, 1957 , the new Belgrade Fair was officially opened.
On the same day, the First International Technical Fair began, under participation of 1,500 exhibitors, among them 650 Yugoslav ones and 850 from 28 worldwide countries.
It lasted till September 2. Again, like 20 years ago, the Fair succsess exceeds all expectations.
More than 1,150,000 visitors were registered, more than 135 billion Dinars worth commercial jobs were contracted, among them 16.5 billion Dinars in foreign currency.

25

...МЕСТО КОЈЕ ЈЕ ВИДЕО ЦЕО СВЕТ...
успон новог Београдског сајма...

26

...A PLACE SEEN BY THE WHOLE WORLD...
Rising of the New Belgrade Fair...

Следи дуг период сталног успеха и проширивања активности: A long period of permanent success and activity expansion follows:

• 1965. године на Београдском сајму било је укупно 15 привредних приредби • In 1965, there were in total 15 economic events at Belgrade Fair, lasting in total
које су трајале 153 дана 153 days

• 1967. године сајам је имао 70.000 м2 у 10 изложбених хала и 41.000 чисте • In 1967 the Fair had 70,000 sq. m. in 10 exhibiting halls and 41,000 sq. m. of
изложбене површине. Изграђен је специјални изложбени колосек дужине open exhibiting space. The special exhibition railroad was constructed in the
500 м и кеј на обали Саве дужине 1.100 м за излагање пловних објеката length of 500 m, and the quay at the bank of the Sava, 1,100 m long, which
could be used for ship exhibiting
• 1971. године Београдски сајам уводи приредбе Летњи и Зимски вашар, које
ће у годинама које следе бити хит приредбе за трговце и посетиоце • In 1971, Belgrade Fair introduced the events Summer and Winter Fair, which will
be hit events for the sellers and visitors in the following years
• 1974. године организује се прва Међународна изложба технолошких
иновација. Трајање свих приредби се скраћује са 9 на 5 дана • In 1974, the first International Exhibition of Technological Innovations and
technology Transfer for Developing Countries was organized. All events
• 1978. године укупан број посетилаца сајамских приредби прелази 2.000.000 duration was shortened from 9 to 5 days

• 1987. године Београдски сајам је имао 24 манифестације, са преко 5.100 • In 1978, the total number of the fair events visitors exceeded 2.000.000
излагача. Салон аутомобила бележи 500.000 посетилаца, а са 800.000
продатих улазница најпосећенији је Новогодишњи вашар • In 1987, Belgrade Fair had 19 regular international events and 5 individual ones,
with more than 5,100 exhibitors. The Motor Show counted 500,000 visitors and
• 1991. године почиње период кризе и пратећих рестрикција. Те године су the New Year’s Fair was the best visited event with 800,000 sold entry tickets
Салон намештаја и Салон аутомобила биле највеће сајамске приредбе у
региону југоисточне Европе. Почетак распада СФРЈ значајно редукује број • In 1991, started the crisis and the related restrictions period. In this year,
излагача Furniture Fair and Motor Show were the largest fair events in the Southeast
Europe region. The beginning of the destruction of SFRY reduced the number
• 1992. године у јуну почиње са радом Светски трговачки центар Београд. of exhibitors considerably
чији је Београдски сајам као оснивач. Ратно окружење све негативније
утиче на редовне активности Сајма • In June 1992, Belgrade Fair as founder started the operation of the World
Trade Center Belgrade. The war environment affects the Fair regular activities
• 1994. године Београдски сајам успева да сачува комплетан годишњи increasingly
програм од тридесетак сајамских манифестација и одржи статус у
међународним асоцијацијама UFI, OICA и WTCA • In 1994, Belgrade Fair managed to preserve its complete annual program of
about thirty fair events and keep the status in the International Associations
• 1996. године слабљењем међународног притиска на Југославију Београдски UFI, OICA and WTCA
сајам поново почиње да дише пуним плућима. На 39. сајму технике и
грађевинарства било је преко 600 излагача и више од 100.000 посетилаца. • In 1996, by the reduced international pressure to Yugoslavia Belgrade Fair
Појављују се мала и средња предузећа. Сајам за сопствени маркетиншки began to breath normally again. At the 39th Technical and Building Trade Fair,
наступ користи и CD-rom. Организују се узајамни наступи националних there were more than 600 exhibitors and more than 100,000 visitors. Small
привреда and medium sized companies appeared. The Fair started to use CD-rom for
its marketing attendance. Mutual participations of national economies were
• 1997. године унапређење пословања увођењем информационих технологија organized
доводи до пораста броја специјализованих сајамских приредби и
омогућава ефикасну и квалитетну организацију • In 1997 the business advancement by the introduction of information
technologies brought the increased number of specialized fair events and
• 1999. године 24. марта Београд је поново бомбардован, непосредно уочи deadline shortening for efficient and high quality organization
отварања Салона аутомобила. Историјске околности су се поновиле још
једном • In 1999, on March 24, Belgrade was bombed again immediately before the
Motor Show opening. Historical circumstances were repeated once more

27

...сајамско градитељство наставило се даље...

Изградња друге фазе почела је 1966. године када су изграђени објекти осталих хала и кеј на обали реке Саве. Изграђене су хале 7, 8, и 9. У јесен исте године на првом
сајму који је у њима одржан, хале су изгореле у пожару. Поново су изграђене следеће године, када су завршене и хале 10, 11 и 12.
Трећа фаза изградње Београдског сајма завршена је 1975. године изградњом западног крила хале 1, касније хале 14, данас хале 4, која је настала услед дугогодишњег
раста потребе за већим изложбеним простором. Инжењер конструктор је био Радомир Михаиловић.
Комплекс новог Београдског сајма тиме је био заокружен.
28

...the Fair construction continued...

The second stage construction started in 1966, when other halls were constructed and the quay on the bank of the river Sava. The halls 7, 8 and 9 were constructed. In the
autumn of the same year, at the first fair event held in them, the halls were burnt in fire. They were reconstructed in the following year, when the halls 10, 11 and 12 were
completed, as well.
In 1975, the third stage of Belgrade Fair construction was completed the construction of the West Wing of the Hall 1, later hall 14, at present hall 4, created due to the long
term rising need for larger exhibiting space. Structural engineer was Radomir Mihailovic.
The new Belgrade Fair complex was thereby completed.

29

...пренос првог ТВ Дневника...

...почео је уживо 23. августа 1958. у 20 часова из ТВ студија на Београдском сајму.
Дневник је водио МИЋА ОРЛОВИЋ. То је истовремено био и почетак емитовања ТВ
програма Радио телевизије Београд.
Историја Београдског сајма се и овом приликом поновила, баш као што се десило
20 година раније - 1938. године, када је фирма Филипс први пут приказала систем ТВ
преноса на Београдском сајму...

...Broadcasting of the first TV Daily News...

...live from the TV Studio at Belgrade Fair was on August 23, 1958 at 8.00 p. m.
The Daily News was led by MICA ORLOVIC That was the start of the Radio Television of
Belgrade broadcasting.
Belgrade Fair history was repeated also on this occasion, just like it happened 20 years
earlier - in 1938, when Philips company presented for the first time the TV broadcasting
system at Belgrade Fair...
30

...космонаути на
Београдском сајму...

…совјетски космонаут ПАВЕЛ ПОПОВИЧ приликом
отварања изложбе “Космос миру”, 1967. године на
Београдском сајму…

...1962. ГЛЕНОВА ВАСИОНСКА КАПСУЛА, први
сусрет Београђана са америчким васионским
путником ЏОНОМ ГЛЕНОМ који је 20. фебруара
1962. летео на мисији Френдшип 7 и постао први
Американац који је облетео Земљу...

...1970. Изложба поводом успешног заједничког
америчко-совјетског васионског лета АПОЛО-
СОЈУЗ. У оквиру Сајма Технике је био изложен
део опреме америчког пројекта са капсулом брода
“АПОЛО”…

…совјетски космонаут ГЕРМАН ТИТОВ у разговору
са Јашом Рајтером, директором Београдског сајма.
Био је трећи човек у космосу и други у Земљиној
орбити…

...Cosmonauts at
Belgrade Fair...

…Soviet cosmonaut Pavel Popovich at the opening
of the Exhibition Cosmos to Peace, 1967 at Belgrade
Fair...

… in 1962, GLENN’S COSMIC CAPSULE, the first
meeting of Belgrade inhabitants with the US astronaut
JOHN GLENN, who flew on 20 February 1962 within
the mission Friendship 7 and became the first US
citizen who flew around the Earth…

…in 1970, the Exhibition on the occasion of the
successful US-Soviet mutual flight APOLLO-SOYUZ.
Within the Technical Fair, a section of the US
project equipment with the capsule of the APOLLO
spacecraft…

…Soviet cosmonaut GERMAN TITOV in a discussion
with Jaša Rajter, Belgrade Fair CEO. He was the third
man in the space and the second one in the Earth
orbit ...

31

…1959. гост Београдског сајма био је познати ...in 1959, Belgrade Fair Guest was the famous
јужноамерички револуционар Че Гевара… South American revolutionary Che Guevara…

32

…Јосип Броз Тито …Josip Broz Tito
на отварању новог Београдског сајма 1957. ... at the new Belgrade Fair opening, in 1957…

…Никита Хрушчов (СССР), Жискар Дестен (Француска), Ахмед Сукарно ...Nikita Khrushchev (USSR), Giscard D’Estaing (France), Ahmed Sukarno
(Индонезија), Кенет Каунда (Замбија), Архиепископ Макариос (Кипар) и (Indonesia), Kenneth Kaunda (Zambia), Archepiscope Makarios (Cyprus)
многи други познати државници посетили су Београдски сајам… and many other famous statesmen visited Belgrade Fair…

33

…Отварање …Opening of the
Европског шампионата у боксу 1961. ... European Boxing Championship 1961...

34

…Европски шампионат у кошарци 1961. ... …European Basketball Championship 1961...

…jедан од првих великих међународних спортских догађаја у Београду… …one of the first large international sport events in Belgrade…SILVER was won
СРЕБРО је било прва медаља коју је освојила репрезентација Југославије as the first medal won by the national team of Yugoslavia led by the legendary
на челу са легендарним АЦОМ НИКОЛИЋЕМ и РАДИВОЈЕМ КОРАЋЕМ… ACA NIKOLIĆ and RADIVOJ KORAĆ…

35

...1958. на Београдском сајму одржан је први ...in 1958, at Belgrade Fair the first great
велики симфонијски концерт на отвореном symphony concert in an open space was
простору пред масовним аудиторијумом у
атријуму између хала 2 и 3... held in front of the mass audience in
Atrium between halls 2 and 3...

36

…Београдски сајам је често био домаћин великих …Belgrade Fair was often the host of great art
уметничких изложби и сценских представа… exhibitions and scenic shows…

Тријенале савремене југословенске уметности, Београдски тријенале светске Triennial of Contemporary Yugoslav Art, Belgrade Triennial of World Architecture,
архитектуре, националне изложбе Кине, СССР-а, САД, Француске, Бугарске, Индије, National Exhibitions of China, USSR, USA, France, Bulgaria, India, Italy, Poland...
Италије, Пољске…
…the Fair was the host to demanding JDP (Yugoslav Drama Theatre) performances
…сајам је био домаћин захтевним представама ЈДП-а “ОТКРИЋА” 1962. у хали 3, DISCOVERIES 1962 at the Hall 3, BITEF performances such as Dictionary of the
БИТЕФ-а као што су Хазарски речник 2002, Дон Ђовани 2008. и (А)Полониа 2014. Khazars 2002, Don Giovanni 2008 and A(Polonia) 2014, in which the audience
у којима је публика била део сцене… was a part of the scene...

…бард југословенског глумишта, легендарни МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ, радо је …in 1971, the legendary MILIVOJE ZIVANOVIC, the Bard of Yugoslav actors, was
прихватио улогу сталног домаћина манифестација Летњи и Зимски Вашар на pleased to accept the role of the permanent host of the events Summer and
Београдском сајму… Winter Fair...

…1962. године екипа филма МАРКО ПОЛО снима захтевне кадрове огромних сцена …in 1962, the MARCO POLO film crew shoots demanding sections of monster
шаховске партије са живим фигурама у халама Београдског сајма… scenes of a chess game with live pieces at Belgrade Fair halls…

37

…године 1959. и касније 1965. … in 1959 and later in 1965 with the
концертима легендарног concerts of the legendary
ЛУИСА АРМСТРОНГА - САЧМА
џез постаје мејнстрим... LOUIS ARMSTRONG - SATCHMO
jazz became mainstream...

38

…ГИТАРИЈАДА 1966. је била прва велика …GUITAR SHOW 1966 was the first great event
манифестација посвећена омладинској култури devoted to youth culture and
и рокенролу у Југославији… rock & roll in Yugoslavia…

Учествовало је преко 100 вокално-инструменталних састава. Победиле су More than 100 vocal/instrumental bands participated in it. ELIPSE won and the
ЕЛИПСЕ, а наклоност публике припала је СИЛУЕТАМА. “Ми смо тада били audience’s sympathies belonged to SILUETE… “We were the revolution in the music
world at that time, the Guitar Show was established before Woodstock”…
револуција у свету музике, Гитаријада је настала пре Вудстока”…
39

...хала 1 Београдског сајма је место ...Belgrade Fair Hall 1 is the venue
незаборавних концерата of unforgettable concerts
домаће рок сцене… of the local rock scene…

ЈУ ГРУПА, ГЕНЕРАЦИЈА 5, ЕКВ, ЕЛЕКТРИЧНИ ОРГАЗАМ, YU GRUPA, GENERACIJA 5, EKV, ELEKTRICNI ORGAZAM,
ЛЕБ И СОЛ, ГАЛИЈА, БАЈАГА И ИНСТРУКТОРИ, ИНДЕКСИ, ВАН ГОГ, LEB I SOL, GALIJA, BAJAGA I INSTRUKTORI, INDEXI, VAN GOGH,
ПАРТИБРЕЈКЕРС, РАМБО АМАДЕУС, ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ… PARTIBREJKERS, RAMBO AMADEUS, ZABRANJENO PUŠENJE…

БИЈЕЛО ДУГМЕ 1983. BIJELO DUGME 1983
„Бијело дугме више никада неће свирати уживо”, рекао је Горан Бреговић пред “Bijelo Dugme will never play live again”, said Goran Bregovic before the
концерт на Београдском сајму. Но, та идеја није била дугог века јер су за тај concert. However, this idea did not last for a long time since every entry ticket
концерт све карте распродате већ првог дана продаје. for the concert at Belgrade Fair was sold already on the first selling day.

РИБЉА ЧОРБА 1987. RIBLJA CORBA 1987
„Свирали смо у Хали 1 Београдског сајма, пред око 20.000 Београђана. Усијана “We were playing at Belgrade Fair Hall 1, in front of about 20.000
и на моменте запаљива атмосфера учинила је овај концерт по много чему
незаборавним. Публика је нон-стоп певала, од прве до последње песме”... Belgrade inhabitants. The hot and from time to time inflamable
atomsphere made this concert unforgettable for many things. The
40 audience was singing all the time, from the first to the last song”...

…и многих светских извођача… …and many international artists, as well…

ЕРИК КЛЕПТОН 1984, АЈРОН МЕЈДЕН 1984 и 2007, ERIC CLAPTON 1984, IRON MAIDEN 1984 and 2007,
АЛИС КУПЕР 1990, ЏЕЈМС БРАУН 1996, КИС 1997, ALICE COOPER 1990, JAMES BROWN 1996, KISS 1997,
ДИП ПАРПЛ 2003 и 2006, ПИНК 2004,
АР-И-ЕМ, ЏАМИРОКВАИ и ПРОДИЏИ 2005, DEEP PURPLE 2003 andi 2006, PINK 2004,
ДЈУРАН ДЈУРАН 2006, ПАБЛИК ЕНЕМИ 2008... REM, JAMIROQUAI and THE PRODIGY 2005,
DURAN DURAN 2006, PUBLIC ENEMY 2008...

41

...Београдски сајам моде је организовао …Belgrade Fashion Show had spectacular
спектакуларне модне ревије у хали 1 које fashion shows organized at the Hall 1, visited
је посећивало преко 10.000 људи. Њихова by more than 10.000 people. Their popularity
популарност је убрзала развој модне и
текстилне индустрије на простору бивше accelerated development of fashion and
Југославије…било је то време када су се textile industry at the territory of former
носиле жипон сукње, балетанке и шими Yugoslavia…it was the time when corsage
ципеле…талас игранки уз живу свирку skirts were worn, ballet and pointed shoes…a
постаје друштвени феномен… wave of dancing evenings with live music

became a phenomenon…

42

...зачетници високе моде... ...high fashion founders...

...АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ и МИРЈАНА МАРИЋ су на сајму „Мода у свету“ редовно представљали своје нове колекције у продукцији модних кућа Центротекстил
и Југоекспорт...
...награда ЗЛАТНА КОШУТА била је најпожељнија…

...ALEKSANDAR JOKSIMOVIC and MIRJANA MARIC featured regularly their new collections at the fair Fashion in the World, produced by fashion companies Centrotekstil
and Jugoeksport...
...THE GOLDEN HIND Award was the most desired one...

43

…наш Нобеловац Иво Андрић отвара ...our Nobel Prize winner Ivo Andrić opens
Београдски сајам књига 1970. … Belgrade Book Fair in 1970…

…у годинама које следе посетили су нас и Ерика Џонг, Петер Хандке, Захар Прилепин, Људмила Улицка, Тони Парсонс, Елизабет Абот, Патрик Бесон,
Александар Мекол Смит и многи други…

...in the following years, we were visited also by Erica Jong, Peter Handke, Zachar Prilepin, Lyudmila Ulitskaya, Tony Parsons, Elizabeth Abbott, Patrick Besson,
Alexander McCall Smith and many others…

44

...Ален Делон испред слике из уметничке ...Alain Delon in front of the painting
колекције Београдског сајма „Панорама Belgrade Panorama of the artist Liza Križanić,
Београда“ уметнице Лизе Крижанић...
from Belgrade Fair Art Collection...

45

…Сајам аутомобила НЕКАДА и САДА… ...Motor Show THEN and NOW...

Најстарији плакат Салона аутомобила из 1938. The oldest Motor Show poster from 1938
и најновији из 2017. годинe. and the latest one from 2017.

46

...сајмови моде, намештаја и технике ...Fashion, Furniture and Technical Fair
кроз време... through the years...

47

...ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ... ...PEOPLE AND EVENTS...
сајмови до данас...2000-2017. ... the fairs so far...2000-2017...

48

...ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ... ...PEOPLE AND EVENTS...
пројекти штандова...2000-2017. ... stand design...2000-2017...

Значајан допринос изградњи и коначном изгледу свих манифестација дао је Пројектни биро Београдског сајма, пружајући услугу пројектовања, монтаже и уређења
изложбеног простора.

• На преласку у нови миленијум Београдски сајам је наставио да развија своју основну делатност организовања и унапређивања сајамских манифестација
• Сталним праћењем развоја информационих технологија и њиховом имплементацијом, постигао је висок ниво пословања
• Као лидер сајамске индустрије у региону, Београдски сајам се у периоду до 2010. године представља са близу 40 манифестација годишње
• Наступа период у коме последице глобалне светске кризе утичу на сајамске приредбе. И у тим условима Београдски сајам успева да задржи лидерску позицију

у региону одржавајући ниво традиционалних сајмова, организујући нове манифестације и проналазећи начине да привуче више излагача и посетилаца
• Са том идејом је 2014. године промовисан нови концепт организације сајамских приредби
• Сада Београдски сајам у својих 14 хала има 100.000 м2 изложбеног простора
• 2017. године Београдски сајам слави јубилеј 80 година од оснивања и наставља са промоцијом нових сајамских идеја...

Significant contribution to the building and final look of all events was provided by Belgrade Fair Design Office, providing the service of design, mounting and fitting of the
exhibiting space.
• At the start of the new Millennium, Belgrade Fair continued developing its basic activity of fair event organizing and advancing
• By permanent following of the information technologies development and their implementation, a high business level was accomplished
• As the regional leader of the exhibition industry, Belgrade Fair featured in the period till 2010 with almost 40 events annually
• The period follows in which the consequences of the global crisis affect fair events. Also under such conditions Belgrade Fair succeeds to keep the leading position in

the region, maintaining the level of the traditional fairs, organizing new events and finding the ways to attract more exhibitors and visitors
• With this idea, in 2014, the new concept of fair event organization was promoted
• Now, Belgrade Fair has got 100,000 sq. m. exhibiting space in its 14 halls
• In 2017, Belgrade Fair celebrates the 80th Anniversary of its establishing and continues promoting new fair ideas...

49