Песме о рату

ђГра ани пишу

песме о рату
ћ-Драган Јовичи -

ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ
(гусларска песма)

Ој гусларе брате Црногорче
Стани мало мој драги синовче
Да изљубим гусле од јавора
И гудало што је од шимшира
Да целивам ту нашу светињу
Да испуним ја жељу детињу
Од рода смо српског обојица
Дедови нам уз гусле гинуше
Моји стари гусле изгубише
А твији их с муком сачуваше
Пет векова под Турцима бисмо
И јунаке уз гусле слависмо
Гусле су нас у бој испраћале
Гусле су нас из мртвих враћале
Бадњаке смо уз гусле ложили
Уз гусле смо и српство множили
Да ли земан ил невоља нека
Оте гусле од мојега претка
Ил је људски немар у питању

Па је Србин одреко светињу
Из невоље или помодарства
Изгубисмо и кумства и браства
У Србији сад гусле не гуде
Коров напо и куће и људе
Зато брате мили Црногорче
Зато брате и драги синовче
Опевај ми једнога јунака
Каквог више неће родит мајка
Њега певај и друге помени
Сви су они исто драги мени
Јер гинуше за српство и круну
Да бар мирно у слободи труну
Споменике њима попдигосмо
Ал им дела опевали нисмо
Шта је спомен од мермерне стене
Наспрам песме уз гусле речене
Зато певај и нек ти је дика
О великом сину Струганика
О војводи каквом нема равна
Од Косова кроз времена славна
Шест ратова водио је Жућа

Мушке главе србијанских кућа
Певај брате одличја спомени
Што донеше бојеви чувени
Двајес и три Србија му даде
А осамнаест иностране владе
Да се прича докле има века
Да се памти док има човека
О јунаштву Мишић Живојина
Сељачкога и српскога сина
Само крени лепо из почетка
Од средине деветнаестог века
Са Сувобора из оног шљивика
И малога села Струганика
А са места од Мишића кућа
Где се роди наш војвода Жућа

Са Баћенца полетела вила
Анђелији мајци говорила
Анђелијо сестро моја мила
Ти си Златног сина сад родила
Родила си Србији јунака
И пред њим је судба свакојака

Мудре главе а јуначке крви
У боју ће увек бити први
Велике ће доживети славе
Пред њим пашће крунисане главе
Косово ће српству повратити
Многој војсци он ће глава бити

И још вила говорити хтеде
Ал јој мајка слушати не смеде
Него вилу стаде преклињати
Немој сестро судбу прорицати
Десет мушки досад сам родила
И својим их млеком задојла
Вило сестро ил Мајко Божија
Сачувај ми мога Живојина
Сачувај га од тешке болести
Подај њему животне радости
Дај му снагу да може косити
И најлепше девојке просити
Дај му срећу да домаћин буде
Дај му разум да поштује људе
Да поштује и поштован буде

Да дочека он старост без муке
И да види своје праунуке

Моли мајка што најбоље знаде
Ал се усуд молити не даде
Трновите одреди му стазе
Српска деца по цвећу не газе
У деветој години кад беше
Од куће га због школе узеше
У Рибницу у школу на муке
Да научи слова из азбуке
Три године у Рибници био
И основну школу завршио
После тога Крагујевац следи
Ту три лета у школи одседи
А остало усред Београда
Будућега главног српског града
Гимназију кад је изучио

У војну се школу укључио
Ал убрзо војно школовање
Замењује ратно војевање
А војска му под команду даде

Батаљоном ваљевске бригаде
Ту доживи ватрено крштење
Праву борбу и прво ордење

Од Јавора Вапе и Сјенице
И праза срамног крај Сливнице
Мишић војне школе изучава
Официре славне подучава
Како треба слободу волети
И витешки бојеве водити

Ал у мају девесто и треће
Мајски преврат историју креће
Милошева династија паде
Дође смена на врха српске владе
Преко много јаука и крви
Престо узе стари Петар Први
Одмах себе прогласи за краља
Боже мили да л ће то да ваља
Нови краљ је нова политика
Он Мишића правога војника

Указ пише из војске га тера
Да би боље успела завера
Деца ситна о пензија мала
Водит кућу није била шала

Ал године девесто деветe
Хоће Срби Косово да свете
Ревизију у војсци уводе
Да сву српску браћу ослободе
Ратни савет и влада заседа
Све што следи добро да сагледа
Браћо моја: поче Путник први
Газиће мо потоцима крви
Да би српство од зла избавили
Да би српску земљу повратили
Створили смо јаке дивизије
Оформили белике армије
Школовали официре младе
За бој крвав и ратне параде
Сви смо овде ал нема Мишића
Без њега се у бој не полази
Стратег добар од нас свију бољи

Мада није он краљу по вољи
Узећу га врховној команди
Добро мисли а још боље ради
И још Путник није завршио
Аплауз се салом проломио
Хвала теби Војводо Путниче
Хвал теби старино ратниче
Твоја реч је вреднија од злата
Изабро си правог комаданта
Поред тебе Степе и Мишића
И младога Петра Бојовића
Српска војска креће у подвиге
Душману ће дати многе бриге

Прва борба девесто дванесте
Кумановска битка када крете
Склопљен савез Балканских држава
Отоманско царство поражава
Најурише јаничаре Турке
С доста крви и са много муке
Српска војска у свему предњаћи
И корисна искуства извлачи

Напред иду вешти комаданти
Па је војсци мило ратовати
Храброст им је вековна врлина
Преношена са оца на сина
Од Косова кроз тешка времена
Од како је круна изгубљена
Пет векова српство је чекало
Да би Азији турке отерало
Да би свете свеће запалило
И са цркве звоно зазвонило
Царица је свеће оставила
И српству их она наменила
На Косово кад стигне слобода
Да се оне тек упале онда
Свете свеће шест метара дуге
Симбол бола жалости и тугe
Пламен њихов диже се до неба
Сјајом својим српство обасјава

У мирису смирне и босиља
Сва се српска војска благосиља

Чим престаде од топов рика
Тада крете нека политика
Па Бугарска влада изјаљује
Да границе своје проширује
До Лесковца Ниша и Вардара
Јер је зато она ратовала
Њен је принос победи највећи
Па ће она главне речи рећи
Чуј Бугару издајице стара
Не прави се рачун без крчмара
Када сте се јуначки борили
Што Једрене нисте освојили
Да не дође Степа с војском тамо
Једрене би у Турској остало
Наша земља наша ће остати
Неће мо вам наше стопе дати
Цар нам Душан границу трасира
Биће рата с вама нема мира
Ој Србијо наша мила мати
Опет ћемо за те ратовати
Опет Србин белу торбу меће
Пред Бугаре на бајонет креће

На крвавом пољу Брегалнице
Осветлаше образ са Сливнице
И границе одбранише своје
О крваво Брегалничко поље
Ту је Мишић свој допринос дао
Ту је српство славом овенчао
Све што Путник и Мишић замисле
То војници с лакоћом остваре
Створени су да подвиге праве

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И ПЧЕТАК РАТА 1914.

Када лето четрнесте дође
И цар Фрњо Сарајеву пође
Да обиђе своје дивизије
И поздрави елитне армије
Да поздрави поданике сине
И уплаши Србе преко Дрине
Срби су га силно забринули
У два рата већ су победили
Отоманско царство поразили
И Србију земљу проширили

На Видовдан на светињу српску
Он излива своју подлост дрску
Царе Фрањо Аустро-Мађаре
Зашто посла своје фелд-маршале
Да по Босни егзицире праве
И да српску сиротињу даве
Нећеш царе неће моћи тако
На Видовдан Срби гину лако
На Видовдан сви покажу лице
И јунаци а и издајице
Тако мисли и Принцип Гаврило

И све Срба што је са њим било
Нећеш Фрањо нећеш царовати
Нити српском земљом газдовати
Срби нису поданици твоји
Млада Босна уз Београд стоји
Све од Дрине до српског Мостара
Нема Срба који воле цара
То рекоше а тако и беше
Оружије убојно узеше
Поделише бомбе и пиштоље
Запосеше Сарајевско поље

Па кад крете Фердинанд са свитом
Плану пиштољ са ватром убитом
Уби Принцип Франца Фердинанда
Мртва оста и Софија Млада
Видовдан је показао лице
Све јунаци: нема издајице

Глас о смрти кад до Беча стже
Аустрија на ноге се диже
Јавно мњење и народне масе
Српски народ за кривца огласе
За Београд ултиматум шаљу
Траже од нас да судимо краљу
Да проведу они правду своју
Траже од нас Танкосића Воју
Да му они у сред Беча суде
У противном рата ће да буде
Ал у Срба увек части има
Па послаше одговоре њима
Не можемо ми краљу судити
Не можемо Воју изручити
Ваш је захтев за нас понижење
Нећемо вам испунити жеље
Кад Беч прими Београдску ноту
У приправност став речну флоту
Речну флоту и целу армију
Без објаве рата нападе Србију
Српска војска беше исцрпњена
У два рата тешко намучена

На границу стаје пред душмана
Да би српски образ сачувала
Ал су швабе јаче у техници
Па њихови нељуди војници
Чим на српску земљу наступише
Страшан злочин они починише
Српску нејач они злостављају
На грдне их муке постављају
Куће пале све живо убија
Шабац гори, у пламену сија
По црквама из топова бије
То варварство свет видео није
Боже мили каква је то војска
Зар је таква култура Европска
Јадна земљо шта си дочекала
Да те гази чизма од германа

ПЕСМА КОЛУБАРИ

Колубаро сестро Шумадије
Исричај нама шта је било прије
Ти нам причај ми да опевамо
Успомену да ти сачувамо
Кроз векове смо журиш Сави
Стани мало причу нам остави

Од кад неста Панонског Мора
Журим, вазда са плининских гора
Са Повлена и са Медведника
Са Јагодње и са Јабланика
Носим воду мојој сестри Сави
Да је умјем, да се она плави
Многе главе мудре долазише
Многе књиге мени посветише
Ал гуслара давно било није
Не гуслају као што су прије
Да ли нема јаворја ил струне
Или Вишњић потомство прокуне
Ил је можда нека виша сила
Од Србаља гусле позајмила

Из немар или помодарства
Нестадоше се много бројна братства

Историјом два последња века
Најчешће сам помињана река
Од Ваљева до Палежа града
Много сам се нагледала јада

Памтим силне јаничаре Турке
Кад кнезове српске посекоше
Кад крвави потоци кренуше
Обојише моје бистре вали
Вал крвави потече ка Сави

Памтим Ђеру и Хаџи Рувима
Кад причаше својим верницима
Да све српско оружије паше
Да се побију сеоске субаше
Жежено су злато растапали
И султану у Стамбол писали
Да дахије Србијом владају

И Стамболског цара не признају

Памтим Црног од Ђорђа од Тополе
Беше јунак каквогСрби воле
И Матију Проту Ненадовић
Свештеника Луку Лазаревић
И Станоја из Зеока кнеза
Кад му Фочић русу главу среза

Тежак земан мој гусларе беше
Када Срби устанак почеше
Ал је слога тад велика била
Шта сам турских лешева сакрила

Свилеуву и Недића браћу
Добро памтим теби испричааћу
То јунаштво госпоство и спрема
Њима данас ни помена нема

Неста слоге и срама и стида
Када Милош Карађорђа изда

Кад му главу султану предаде
И кумовску заклетву издаде

Све од тада до пре четрес лета
Мало мало па рат миру смета

А ратови и све што се збива
Кретали су сви из мога слива
А најтежи беше рат велики први
Тад највише ја пронесо крви
Много крви и људских телеса
Касапница од људскога меса
Агонију српске дефанзиве
И тријумфа Мишић офанзиве
Од пораза до победе тамо
Делило је српску војску мало
А рат други још гогије био
Брат на брата кад је ударио

Ја Жикицу Шпанца добро памтим
Ал не могу ни данас да схватим

Да се тако устанак почиње
Да он Србин Србина смачиње
Са њим беху два хрвата-скота
Комунисти Мајер и Борота
Њину правду да би истерали
Тестером су Колубарце клали

Четрес пете кад дође слободо
Многе мајке заплакаше онда
Маљевићке шуме да говоре
И гробнице своје да отворе
Видели би злочин и дивљаштво
Шта уради бартоубилаштво

С Петог Пука кад одоше Немци
Убијати почеше Кнојевци
Због црвених својих идеала
Аустриског каплара-маршала

у зиму 1980.год.

ЦЕРСКА БИТКА

(Почетак Првог Светског Рата)

Дванаестог августа још пре зоре ране
Швапске силне армије, крећу са две стране
Пета моћна армија, када пређе Дрине
Одмах треба посести, околне планине
За два сата мора, узети Лозницу
А успут ће они, спалити лешницу
Наредба се шаље, директно са двора
Да све српско што је, уништит се мора

Други правац, швапскога удара
Све аде на Сави, Шабац Колубара
Да се прво спали, Циганлија ада
Тај проклети бедем, испред Београда
Ако све задатке, извршите тамо
Наш пут до Ниша, биће шетња само
Ратни напад на Србију, што Беч испланира
До детаља све предвђа, силу демонстира
Осамнестог августа, цар рођендан слави
На дар има добити, победе на Сави

А овамо у Србији, проблем до проблема
Све способно мобилишу. ал опреме нема
Први позив: све комплетно прима
Други позив: само пушку, остало што има
Тећи позив: сем оружја, нема ништа друго
У рат иду скоро боси, а остаће дуго
Српској чети на предстражи, у врбаку Дрине
Капетан је објашњаво, разлог рата, и намере њине
Сви војници занемеше,излагање кад преста
Нико од њих не примети; један каплар неста

То Вуковић Стеван беше, што сво јутро прати
Како војску обилазе, швапски комаданти
Посебно му мрзак беше, један мајор дрски
Што дурбином тражи где су, положаји српски
Па он руком пушку диже, дах мало застаде
Приљуби је ка образу,да јој огањ даде

Нанишани и обори, швапског комаданта
И опали први метак, Првог Свеског рата
Кад капетан зачу пуцањ, полети до Дрине
Шта уради Вуковићу, мој несрећни сине
А Вуковић мирно стаде, те му рапортира
Рат почео господине, нема више мира
Германска је бујна машта, све смислила до детаља
Да ће лако сломит Србе, зробити краља
Ал не иде све то тако, нити тако крете
Жилав отпор пружају им, на престражи чете
Да освоје Курјачицу, шест сати осташе
А за аду Смуровић,цели дан требаше
Циганлија јунак ада,тврд им орах беше
Нападаше свим силама, ал је не узеше
Вешто Срби користе, заклоне природе

Кукурузе, шевар, врбу и остале згоде
Свуд се срби добро бране, шваба нема мира
Док се главна српска, војска прерокипа
Напредују швабе споро,спском земљом газе
А Степине храбре трупе, с бока им прилазе
Петнаестог августа, несносна врућина
Друга српска армија, за наредбу има
Конбинована дивизија, Цером да овлада
Од Великог Бошњана, до Тројана и Косанин Града
Моравска дивизија, активнога кадра
Да из равне Тамнаве, Текериш савлада
Гребеном Иверка, према Обреж селу
У долину Јадра да сабије, швпску силу целу
Преморене српске, славне дивизије
Са с лакоћом врше, наредбу армије
Ал наједном муња севну, црн се облак створи
Прави летњи пљусак, на војску се проли
То милостив Господ, Србе расхлађује
Благослов им с неба шаље, швабе застрашује
Јер илињском топлом кишом, Господ Србе храни
Од постанка света, а сад их брани
Знаде добро српски војник, да се шваба боји

И србин би страх имао, да пред Бечом стоји
Да се снађе и по дану, тешко у туђини
А како ће у сред ноћи, на туђој планини

Прекобројни други пук, с пољском батеријом
Ка Тројану, што се беше упутио
Судари се у сред ноћи, код старе Лисине
С двајес првом дивизијом, аустро армије
Наста лом, кркљанац, галама и вика
И тако започе, славна Церска битка
У недрима ноћи и под плаштом мрака
Полетела српска војска, јунака сељака
Смењују се јуриши, уз кишу олова
Побегоше швабе из својих ровова
Непријатељ збуњен бежи на све стране
Нападнут са леђа и са бочне стране
Свом силином снаге, Срби их сломише
Двајес прва дивизија, не постоји више
Тада Срби посеше положаје њине
Од Парлога, Велике и Мале Лисине
Велика је царска сила, лако се не даје
Па девету одморну, дивизију шаље

Из долине Лешнице, прма Борном Пољу
С бочне стране напада, српску војску бољу
Михаило Рашић, лош маневар прави
И повлачи своје трупе, мора да се брани
Тај маневар Степа одмах уочава
Па Моравску дивизију тамо усмерава
У јуришу силном, важну предност стиче
Коју до победе крајње, не препушта више
Широк фронт је крено на Србију
Ударио на Другу армију
Тврд је орах сваки војник српски
То запамти Поћорече дрски
То ти нису у Бечу казали
Кад су те на Србију слали
Све процене Беча и Берлина
Не помажу кад се пређе Дрина
Многа места с ове стране Дрине
Упамтиће јадне мајке њине
Радуловац, Скакалиште и село Маово
Толико је шваба ту мртвих остало
Да се могло проћи цело село
Све газећи са тела на тело

Осамнестог августа цар рођендан слави
А војска му трпи поразе на Сави
Швапски царе зар ти је до славља
Кад те војска твоја, овако окаља
Тешки порез што се зби на Церу
Приморава швапску војску целу
У нереду стрху и паници
Спаса траже тамо на граници
Остављају спрему и технику
И на Церу изгубљену битку
Масовно се Србима предају
За недела свој се правдају
Многи од њих наш језик говоре
А за цара кажу, да се боре
Морали су, приморани били
Те су зато села попалили
Те су зато и цркве рушили
Још говоре да су наша браћа
Све Хрвати, муслимани, од Срба постали
Те Словенци Чеси и Пољаци
Јадни били куку вашој мајци
Па што онда не рекосте цару

Ми нећемо на Србију малу
Што се онда не сетисте браства
Кад чинисте по Србији варварства
Сада сте се на браство позвали
Да би своју главу сачували
Шта је с чашћу, где су вам врлине
Покварене аустријске псине

Дал смо браћа то вешала знају
И конопци што се још вијају
Што по мачви за браћу прависте
Братску децу и нејач побисте
Сад куката као какве стрине
Да се вама не светимо, за животе њине
Нисмо браћа, то добро да знате
Не чинимо што ви чинит знате
Не палимо цркве и огњишта
Не тражимо што је туђе ништа
Ми бранимо оно што је наше
Од душманна и од агресије ваше
Ми имамо нашега владара
Не држимо туђица за цара

Ми бранимо краља и Србију
Ви чувате швапску монархију
Заробљене швабе, добро чујте
Вашег цара грдите и псујте
Што вас посла вамо да гинете
Фердинанда Франца да светите
Нећемо вам животе узети
Српски војник никад се не свети
Има Бога он гледа са неба
Освета вам већа и не треба

КОЛУБАРСКА БИТКА

После тешког пораза на Церу
Цар је Фрањо смислио заверу
Да на једном ал за сва времена
Он уништи сва српска племена

"Силна војска пређе преко Дрине
Дохвти се Гучева планине
И ту хвата дечицу нејаку
И живе их бацају у раку
А мајке им стављају на муке
Секу дојке и провлаче руке
Куће пале стоку убијају
Псе чуваре о врата вешају

Боже мили каква је то војска
Зар је таква култура Европска
Зар се тако с народом поступа
Јер толико царска круна скупа
Српска војске беше посустала

Ал је смело пред душмана стала
Ал је царска сила превелика
Надјачава српскога војника
Командири српски изгинули
Од тифуса многи оболели
Дивизије на пукове пале
Од пукова само чете мале
Тешко стање код армија свије
А најтеже код прве армије
Тада Путник наредбу издаје
Да се Србин лако не предаје
Већ да Мишић Бојовића смени
И да стање код војске промени
Да претвори безглаво бежање
У стратешки важно оступање

Пред команду лимузина стаде
Седе Мишић и на пут се даде
Ледна киша о прозоре туче
Хладан ветар гранама фијуче
Суснежица лепи се по крову
Кости леди војнику у рову

На путу је много избеглица
Промрзнулих и суморних лица
Кола трубе и често застају
Јадни људи споро се склањају
С бежанијом и групе војника
И њих тера невоља велика
Што се Мишић фронту ближе креће
Он све више бегунаца среће
Тако досад ратовано није
Тешко стање код Прве Армије

Кад увече Мионици дође
Штаб армије у кафани нађе
А у штабу галама и вика
Много беше пијаних војника
Како Мишић у кафану стаде
Свака прича наједном престаде
Бојовић се рањен с лежаја придиже
Да би био до Мишића ближе

Бојовићу не дижи се нека
Ауто те пред кафаном чека
Не треба ми рапорт ни причање

Уз пут видех у армији стање
Официри примте задужења
Од сада су нова задужења
А остали што у штабу нисте
Штаб армије одмах напустите
Задатак је први на почетку
Зуставити бегунаца реку

Па он крете на мост на Рибници
Око њега народ и војници
Стан те мало ви синови моји
Зар је швапски војник од вас бољи
Где су децо ваше јединице
Зар да Срби буду издајице
Од шваба вас бекство не спашава
Већ бајонет и паметна глава
Ако сви ми кући побегнемо
И бојиште празно оставимо
Неће шваба због тога жалити
Већ ће брзо земљу прегазити
Робиће нас на прагу рођеном
Срамотити пред мајком и женом

Зар су децо дошли таки сати
Да немате за шта ратовати
Јесте шваба јачи у техници
Јесу бројни њихови војници
Ал је Фрањо на то рачунао
Кад је нашу земљу нападао
Сећате се кад на Церу бисмо
Како брзо швабе поразисмо
Опет ће мо победу славити
Ал морамо сви у рову бити
Официри децо моја мила
Одвојите војску од цивила
Ево овде одмах крај Рибнице
Прикупите своје јединице
Наложите ватру пoкрај гаја
Укувајте ракије и чаја
Нека војник нешто топло пије
Празан стомак ратовао није
Објасните војницима стање
Да је ово само одступање
Да ће опет кроз неколко дана
Швапска сила бити протерана

Мишић прича људи га слушају
Официри у земљу гледају
Реч његов њима снагу даде
Па сиђоше с пута у ливаде
Избеглице ка Љигу кренуше
И својим се јадом забавише

Лепали си варош Мионице
Лепели су ватре крај Рибнице
Сваког часа све их више има
Дају снагу српским ратницима

А са фронта стижу лоше вести
Све је више смрти и болести
Српска влада у Нишу заседа
Ново стање добро да сагледа
Савезничке државе да моле
Да помогну док имају коме
Да пошаљу топовске гранате
Да се одмах сувим златом плате
И још они тада одлучују

Да се ђаци на фронт упућују
Свих хиљаду и триста каплара
Јој Србијо све си жртвовала
Испод царског града Љуптена
У смрт крену та војска чувена
Све младићи сви из школских клупа
Јој слобобода зар си толко скупа

Када ђаци у чете стигоше
Морал војсци нагло подигоше
Ал не стиже помоћ савезника
Надјачава германска техника
Џаба морал и јуначка срца
Без граната топ неће да пуца

Колубару швабе прегазише
На Баћенцу многи изгибоше
Орловача у Пламену гори
Србски војник свуд се храбро бори
На Миловцу швабе фрот пробили
Положаје важне задобили

Качер Медник Баћенац и Маљен
Свуд је камен до камена спаљен
Беле Стене и Дићка Главица
Беху права људска касапница
Која крв је тамо проливена
Три би дана воденица млела
Мртав лежи Ратник до ратника
Фронт дугачак а мало војника
Целим фронтов шваба надјачава
И Армију Прву приморава
Да напусти линију одбране
И на нове положаје стане
Тада Мишић издаје наредбу
Да се нови шанци зпоседну
Од Проструге Рајца и Сувобора
Та линија чувати се мора
Одатле се несме даље стопа
Да се војска ту добро укопа
Ако падне Сувоборска греда
Београд ће морат да се преда

А са фронта траже дивизије
Хитну помоћ од штаба армије
Траже метке траже и гранате
Што хитније људи помагајте
Топови нас швапски потукоше
Положаје наше уништише
Тешко стање неможе горе бити
Швабе ће нам фронтове пробити

Децо моја славни комаданти
Морате се овде одржати
Помоћи вам не могу послати
Јер је немам од кога добити
Из команде добре вести стижу
Да топовске гранате пристижу
Да је лађа у Солун пристала
И драгоцен терет дотерала
За три дана на фронту ће бити
Морамо се додле намучити
Ал ето ти још једне несреће
Гранате су за топове веће
Па уместо да се фронту шаљу

Оне иду на дораду даљу
Зар фабрика што топове прави
Може такву грешку да направи
Када су нам топове продали
Дужину су од чаура знали
Та њихова грешка ил намера
Српској војсци положај помера

Тад је Мишић био на Руднику
Кад саопшшти Војводи Путнику

Армији сам Првој наредио
Положаје нове одредио
Сувобор ћу ноћас напустити
Положаје празне оставити
Три сам дана вољно армији дао
Да би борбен морал ојачао

Шта говориш Ђенерал Мишићу
Виче Путник мускули му дршћу
Ако падне Сувоборска Греда

Београд ће морат да се преда
За то знаде сваки каплар српски
Шта уради оптимисто дрски

То што рекох већ сам урадио
Фронт армији доста сам скратио
Само тако можемо опстати
И Србију ми можемо спасти
Ко још има такве престонице
Крај камена државне границе

Ђенерале краљу то објасни
Ставови су о том моји јасни

Шта ја имам с краљом да говорим
Ја се ноћас за Србију борим
Ако ноћас спасемо армију
Спасили смо и целу Србију
Ја армију морам да одморим
И од фронта мало да одвојим
Груписаћу боље дивизије

То је део моје стратегије
А до тад ће и гранате стићи
Одморан ће војник брже ићи
На јуриш ћу Сувобор освојити
На бајонет Београд вратити

Путнику се пред очима мрачи
Мишићеви разлози су јачи
Па с резервом њему одобрава
Да учини то што намерава

Кад ујутро јутро освануло
И бојиште сунце огрануло
Ударише швапске хаубице
Где су биле српске јединице
Бије шваба гранатом великом
Сувобору тешко под челиком
Тучу пушке и гранате разне
Бију српске положаје празне
Тек увече они су схватили
Да су Срби Сувобор напустили

Одмах Бечу шаљу брзојаве
О великом успеху да јаве
Ево теби честитам царе
Главног града од Србије старе
А у Бечу цар одличја кује
Официре своје одликује
И Поћорек своје ствари купи
Да свечано у Београд ступи

И док Бечу честитке пристижу
За Мишића извештаји стижу
Да се Прва армија одмара
И сва војска у сувоме спава
На све стране казани кувају
Ратницима снагу повраћају
Гранате су спремне дорађене
За топове српске прерађене
Довозе их Фронту коморџије
Попуњују бојне батерије
Мишић слуша зари му се лице
Потекоше сузе радоснице
Сигуран је. Погрешио није

Поћореку сломиће армије

Трећег дана припрема готова
Груну ватра из српских топова
Целим Фронтом челик лети врео
Сувобор је у пламену цео
Магла густа цео фронт прекрила
Дивизије српске заштитила
Од граната швапских хаубица
И ловачких њиних јединица
Кад се борци од српских пукова
Примакоше до швапских ровова
Неста магле или Бог поможе
То се никад објаснит не може
Сину плотун и ватра челика
Наста бекство царских поданука
Беже швабе главом без обзира
Српска труба на јуриш позива
Разлеже се бојни поклич ура
Србин гађа, пуца не протура
Сувобор се од лешева плави
Мртви леже Аустро-Маџари

Царе Фрањо ордење не шаљи
А прослсву о успеху смањи
Јер још битка није завршена
Ни Србија земља покорена
Српски народ чудну нарав има
За слободу гине вековима
Радије му за слободу мрети
Него робом у миру живети
Поћорече бежи преко Саве
Док је твоје на рамену главе
Српска војска фронт ти је пробила
Корпусе ти бојне раздвојила
Сад роби твоје дивизије
Нама твоје елитне армије

А из српске команде врховне
Путник зове Мишића да стане
Да успори он ратнике своје
Да се с другим армијама споје
Зна то Мишић да не може бити
Не може се Србин успорити

Јер су српски војници сељаци
Привржени својој земљи, мајци
Журе што пре да са ратом сврше
Па кућевне послове да врше
Да посеју у њиве пшеницу
Да ракију пеку, мученицу
И за Божић бадњак да осеку
Печеницу деци да испеку

Час за часом, јуриш за јуришом
Небројени успеси се нижу
Швабе беже и руке подижу
Плачу моле за милост и главу
Да их живе не баце у Саву
Ал се Србин не би Србом звао
Кад би образ свети окаљао
Заробљене душмане не мучи
Царска сило још нешто научи

Стихове На почетку ове песме обележене под наводницима
испричао ми је комшија деда Љубомир Тодоровић из Кадине Луке
поред којег сам порастао. Он ми је причао о тим силним
бојевима и несрећама кроз које је пролазио ратујући против
шваба песма коју је он мени причао била знатно дужа али ја сам
нажалост упамтио само део који сам припојио мојој песми
Колубарска Битка и која њој преставља као шлаг на торту.

ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА БЕОГРАДА 1915.

После Цера и после Сувобора
Цара Фрању стиже тешка мора
Зар да мала српска Крањевина
Буде јача него царевина
Па он зове немачког Виљемљ
Да се и он на Србију спрема
Да се казне српски опанчари
Што су царску војску протерали
Па уместо Оскар Поћорека
Постављају Немца Макензена

Да Макензен своје трупе скупи
И са јаким снагама наступи
Са свих страна нападне Србију
И уништи народ и армију

Рана јесен девесто петнесте
Европлани на све стране лете
По Србији терене снимају
И градове српске бомбардују
А Дунавом тешке лађе плове
Оне носе убојне топове
Престоницу српску бомбардују
И недужну децу убијају
И на Сави ништа боље није
На ади се тешка битка бије
Калемегдан гори у пламену
Сава-Мала сва је у пепелу
А ни Дорћол не постоји више
Тешка зрна земљу разорише
Теразије сасвим порушене
И болнице многе погођене

И док лети челик и олово
Једном пуку мајор држи слово
Ратницима наредбу издаје
Погибија непрестано траје
Војницима кроз сузе говори
Да се сваки све до смрти бори
Оступања за нас нема више
Сад се само за Србију дише
Не бојте се за животе своје
Од овога часа они не постоје
Нашем пуку суђено да страда
Жртвован је за част Београда
Списак Живих за нас не постоји
Замном у славу соколови моји

априла 1989. Обреновац

ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕКО КОСОВА 1915.

Када шваба Београд освоји
Енергично гоњење настави
Јер одлучан беше у намери
Да Србију земљу сву покори
Да пороби земљу и армију
И прошири своју монархију
Јер процена њихова је била
Да је српска војска ослабила
Ратови су своје учинили
Војницима морал ослабили
Енглез, Француз и остала сила
О своме се јаду забавила
Бугаре су швабе придобиле
По Србије њима обећали
Па Бугарска тајно воску купи
Да и она против срба ступи
Тешко бреме на Србију пало
То ни царство неби издржало
Јер Србија превише је мала
Да би толке душмане имала