The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2023 йил 1 сони

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Ilhombek Boltayev, 2023-02-14 02:10:22

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2023 йил 1 сони

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2023 йил 1 сони

«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 16 Бугунги кунга келиб асримизнинг жиддий муаммосига айланган одам савдосига қарши кураш халқаро, минтақавий, кўп ва икки томонлама муносабатларни талаб этмоқда. Ҳозирга қадар жиноятчиликнинг ушбу турига қарши курашиш ва унинг олдини олиш мақсадида Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг бир қатор халқаро тавсиявий ва мажбурий характерга эга ҳужжатлари қабул қилинган бўлиб, улар доирасида ушбу хавфга қарши дунё миқёсида тегишли чора-тадбирлар кўрилмоқда. «Одам савдосига ва учинчи шахслар томонидан танфурушликдан фойдаланишга қарши кураш тўғрисида»ги конвенция (1949), «Қуллик ва қул савдосини, қулликка ўхшаш институтлар ва одатларни бекор қилиш тўғрисида»- ги қўшимча конвенция (1956), «Трансмиллий уюшган жиноятчиликка қарши кураш ҳақида»ги конвенцияни тўлдирувчи «Одамлар, айниқса, аёллар ва болалар савдосини тўхтатиш, олдини олиш ва унинг учун жазо тўғрисида»- ги баённома (2000) бу борада дастурий ҳужжат вазифасини ўтамоқда. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси (ЖК)нинг 135-моддаси «Одам савдоси» деб номланиб, унда Одам савдоси, яъни одамни олиш-сотиш ёхуд одамни ундан фойдаланиш мақсадида ёллаш, ташиш, топшириш, яшириш ёки қабул қилиш – уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади. Ўша ҳаракатлар: а) ўғирлаш, зўрлик ишлатиш ёки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш ёхуд мажбурлашнинг бошқа шаклларини қўллаш орқали; б) икки ёки ундан ортиқ шахсга нисбатан; в) ожиз аҳволдалиги айбдорга аён бўлган шахсга нисбатан; г) айбдорга моддий жиҳатдан ёки бошқа жиҳатдан қарам бўлган шахсга нисбатан; д) такроран ёки хавфли рецидивист томонидан; е) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб; ж) хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда; з) жабрланувчини Ўзбекистон РеспубОДАМ САВДОСИ – ГЛОБАЛ МУАММО ТРАНСМИЛЛИЙ ЖИНОЯТЧИЛИК


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 ТРАНСМИЛЛИЙ ЖИНОЯТЧИЛИК 17 ликасининг Давлат чегарасидан олиб ўтган ҳолда ёки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган ҳолда; и) қалбаки ҳужжатлардан фойдаланган ҳолда, худди шунингдек жабрланувчининг шахсини тасдиқловчи ҳужжатларни олиб қўйган, яширган ёхуд йўқ қилиб юборган ҳолда; к) киши аъзоларини кесиб олиб, бошқа кишига кўчириш (трансплантат) мақсадида содир этилган бўлса, — беш йилдан саккиз йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади. Ўша ҳаракатлар: а) ўн саккиз ёшга тўлмаганлиги айбдорга аён бўлган шахсга нисбатан содир этилган бўлса; б) жабрланувчининг ўлимига ёки бошқа оғир оқибатларга сабаб бўлса; в) ўта хавфли рецидивист томонидан содир этилган бўлса; г) уюшган гуруҳ томонидан ёки унинг манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, — саккиз йилдан ўн икки йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади деб белгиланган. Минг афсуски, дунё бўйлаб шунча кенг қамровли фаолият, тегишли тарғибот-ташвиқот олиб борилишига қарамай, ҳар йили миллионлаб инсонлар «замонавий қуллик», яъни одам савдоси қурбонига айланмоқда. Улар орасида аёллар, кексалар, ҳатто ёш болалар ҳам борлиги ачинарли. Ушбу жиноятнинг ривожланишига туртки бўлаётган асосий омиллардан бири одамларнинг чет элга бориш, ишга жойлашиш ҳақида етарли маълумот ва ҳуқуқий билимга эга эмаслигидир. Ўзга давлат, бегона бир муҳитга тушиб қолганлар мўмай даромад илинжида оғир жисмоний меҳнатга ёлланмоқда, аёллар эса жирканч ва фаҳш ишларга мажбурланмоқда. БМТ маълумотига кўра, дунёда ҳар йили тахминан 2 миллион 700 минг киши одам савдосининг қурбонига айланмоқда. Халқаро экспертларнинг баҳолашича, ушбу жиноятчилик натижасида олинаётган йиллик даромад миқдори 7 миллиард АҚШ долларидан ошиб кетган. Одам савдоси жиноятидан жабрланганларнинг 80 фоизи аёл ва болалардир. Ҳар йили дунё бўйича 600–800 минг нафар аёл ва болалар алдов йўли билан хорижий мамлакатларга олиб кетилиб, сотиб юборилмоқда. Одам савдоси–куч билан таҳдид қилиш ёки куч ишлатиш ёхуд бошқа мажбурлаш шаклла-


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 18 ТРАНСМИЛЛИЙ ЖИНОЯТЧИЛИК ридан фойдаланиш, ўғирлаш, фирибгарлик, алдаш, ҳокимиятни суиистеъмол қилиш ёки вазиятнинг қалтислигидан фойдаланиш орқали ёхуд бошқа шахсни назорат қилувчи шахснинг розилигини олиш учун уни тўловлар ёки манфаатдор этиш эвазига оғдириб олиш орқали одамлардан фойдаланиш мақсадида уларни ёллаш, ташиш, топшириш, яшириш ёки қабул қилишдир. Одамлардан фойдаланиш бошқа шахсларнинг фоҳишалигидан фойдаланишни ёки улардан шаҳвоний фойдаланишнинг бошқа шаклларини, мажбурий меҳнат ёки хизматларни, қуллик ёки қулликка ўхшаш одатларни, эрксиз ҳолат ёхуд инсон аъзолари ёки тўқималарини ажратиб олишни англатади. Ўтган асрдан йигирма биринчи асрга трансмиллий ташкилий жиноятчиликнинг учта энг хавфли тури «мерос» бўлиб ўтди. Уларнинг биринчиси – халқаро терроризм ва дин ниқоби остидаги зўравонлик руҳи, куч ишлатиш, яъни экстремистик, фундаменталистик, сепаратистик хуружлар, иккинчиси – наркобизнес ёки нарко-траффик билан шуғулланаётган жиноий уюшмалар, учинчиси – одам савдоси билан шуғулланувчи йирикйирик жиноятчи ташкилотларнинг йилданйилга кучаяётганидир. Санаб ўтилган трансмиллий жиноятчилик, яъни ҳудуд ёки чегара танламаётган жиноятларнинг қайси бир турини таҳлил қилмайлик, уларнинг барчаси инсоният цивилизациясига очиқдан-очиқ тўсиқ экани, жамият тараққиёти ва давлатлар ривожига жиддий хавф туғдириши маълум бўлади. Энг ташвишли ҳолатлардан яна бири, чет элга ноқонуний тарзда ишга чиқаётган шахсларнинг кўпчилиги трансмиллий ташкилий жиноятчиликнинг учта энг хавфли туридан бири – халқаро терроризм ва дин ниқоби остидаги зўравонлик руҳи, куч ишлатиш, яъни экстремистик, фундаменталистик, сепаратистик хуружлар вакилларининг тузоғига тушиб қолмоқда. Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоҳот ва янгиланишлар натижасида фуқароларимизнинг турмуш шароити узлуксиз юксалиб бормоқда, ҳуқуқ ҳамда эркинликлари тўла рўёбга чиқарилиши учун қулай ижтимоий, иқтисодий ва сиёсий шарт-шароитлар юзага келмоқда. Буларнинг барчаси шахс эрки, унинг ҳаёти, саломатлиги ва шахсий ҳуқуқлари кафолатларини янада кучайтириш, фуқаролар ҳуқуқий муҳофазаси самарадорлигини ошириш, шахс-давлат муносабатларида шахс манфаатлари устуворлиги тамойилига оғишмасдан амал қилиш эҳтиёжини янада кучайтирмоқда. Шахс эрки ва қонуний манфаатларини таъминлаш ижтимоий ҳаётимизнинг барча соҳаларида олиб борилаётган тадбирлар орқали амалга ошириб келинмоқда. Бош Қомусимизнинг 13-моддасига биноан, Ўзбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосланади, уларга кўра, инсон, унинг ҳаёти, эркинлиги, шаъни, қадр-қиммати ва бошқа дахлсиз ҳуқуқлари олий қадрият шисобланади. Бугунги кунда аҳоли миграцияси, шу жумладан, мамлакат ташқарисида меҳнат фаолияти билан шуғулланиш мақсадидаги миграция жаҳон кўламидаги воқелик бўлиб, ўзининг кўпгина ижобий жиҳатлари билан бир қаторда салбий оқибатларни ҳам келтириб чиқармоқда. Бу салбий ҳодиса глобал жараён сифатида бизнинг мамлакатимизни ҳам четлаб ўтмаяпти. Афсуски, фуқароларимиз ҳам одам савдоси қурбонларига айланмоқда. Буларнинг барчаси давлатимиз ва жамиятимиз томонидан ушбу иллатга қарши қатъий чоралар кўришни, одам савдосига жалб этилган ва ундан жабр кўрган ҳамюртларимизни муҳофаза этишни долзарб вазифа қилиб қўймоқда. Хулоса қилиб айтганда, одам савдосининг ҳар қандай кўринишига қарши курашиш халқаро ва минтақавий даражада жиддий ёндашув ва ўзаро ҳамкорликка асослансагина, яхши самара бериши мумкин. Ф. ЧОРИЕВ, жиноят ишлари бўйича Шаҳрисабз туман суди раиси


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 19 Интеллектуал мулк соҳасида арбитраж институтининг ўрнини таҳлил қилишда, аввало, арбитраж ўзи нима деган саволга жавоб бериш лозим. Арбитраж низоларни тарафларнинг келишувига биноан низо бўйича мажбурий қарор қабул қиладиган бир ёки бир нечта ҳакамлик судлари томонидан юритиладиган жараёндир. Бугунги кунда интеллектуал мулк соҳасида низолашаётган тарафлар давлат судига мурожаат қилиш ўрнига, арбитражни танлаб, низоларни ҳал қилишни арбитраж судлари орқали кўриш тартибини афзал билишмоқда. Кимберлее Ковач ва Медиатиоларнинг «Principles and Practice» номли ҳуқуқий қўлланмасида интеллектуал мулк соҳаси низоларини ҳал этишда арбитраж институтининг муҳим ўрни ҳақида фикр юритилган бўлиб, унга кўра арбитраж ҳакамлик судлари фақат иккала томон рози бўлган тақдирдагина амалга оширилиши ҳамда арбитрни низолашаётган тарафларнинг ўзлари танлашлари мумкин эканлигини қайд этишган. Интеллектуал мулк соҳасида арбитраж институтларининг ролида арбитрларни ўрни бир мунча беқиёс. Арбитрлар тарафлар томонидан, яъни низолашаётганлар томонидан арбитражда ҳал қилиш учун келишилган тартибда тайинланган жисмоний шахсдир. Интеллектуал мулк соҳасида арбитраж институтларини ривожланишида арбитрлар маҳорати ҳам муҳим рол ўйнайди. Тарафлар ўз хоҳишига кўра арбитрлар сонини белгилаши мумкин. Жаҳон тажрибасидан маълумки, агарда низолашаётган томонлар арбитрлар сонини белгилашда бир тўхтамга келмаган ёки умуман келишув бўлмаган бўлса, уч нафар арбитр тайинланади. Арбитраж судларида низо бўйича якуний қарор қабул қиладиган бир ёки бир нечта ҳакамларга топшириладиган мажбурий амалий сифатида аниқланади. Низо бўйича ҳакамлик муҳокамаси, яъни арбитраж судлари фақат томонларнинг низоларни арбитражга беришга рози бўлишдаги келишувидан кейин бўлиши мумкин. Энг муҳими, кўп ҳолатларда розилик ҳар қандай низо келиб чиқишидан олдин берилади, яъни бу жиҳатлар ҳам арбитраж институтининг интеллектуал мулк соҳасидаги ўрнини билдиради: томонлар ўртасида тузилган шартнома билан тартибга солинадиган шартномавий муносабатлар мавжуд бўлса, низоларни ҳакамлик судига топшириш бундай келишувнинг тегишли қоидасига боғлиқ бўлиб, одатда томонлар «келишувдан келиб чиқадиган ёки унга боғлиқ бўлган ҳар қандай низо ёки даъво» бўйича арбитражга мурожаат қилишга рози бўладилар. Умуман олганда, арбитражнинг суд муҳокамасига нисбатан тижорат низоларини ҳал қилиш воситаси сифатидаги афзалликлари, хусусан, томонларнинг мустақиллиги, бетарафлиги, қарорнинг якунийлиги, конфиденциаллик ва хориИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ СУД ОРҚАЛИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА ХАЛҚАРО ТИЖОРАТ АРБИТРАЖЛАРИНИНГ ИШТИРОКИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ВА АРБИТРАЖ


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 20 жий арбитраж қарорларини тан олиш ва ижро этиш тўғрисидаги конвенцияга мувофиқ халқаро мақсадга мувофиқлик (Нью-Йорк конвенцияси) кенг тарқалганлигидир. Тарафлар томонидан шартнома тузилаётганда мазкур шартнома бўйича агар низо вужудга келса, тарафлар низони ҳал этиш қисмига низони ҳал этишда ҳакамлик судлари орқали кўриб чиқиш бандини қўшадилар. Низо томонлар ўртасида келишув асосида ҳакамлик муҳокамасига юборилиши мумкин. Медиациядан фарқли ўлароқ, томонлар бир томонлама равишда ҳакамлик судларидан чиқиб кета олмайди. БИМТ арбитраж қоидаларига мувофиқ, томонлар биргаликда якка ҳакамни танлашлари мумкин. Агар улар уч аъзодан иборат судни танласалар ёки сайласалар, ҳар бир томон ҳакамлардан бирини танлайди ёки сайлайди; тарафлар ҳакамлик таркибини сайлашда ёки тайинлашда раислик қилувчини биргаликда танлайдилар. Бундан ташқари, марказ тегишли тажрибага эга потенциал ҳакамларни таклиф қилиши ёки ҳакамлик суди аъзоларини тўғридан-тўғри тайинлаши мумкин. Марказ низоларни ҳал қилиш бўйича тажрибали мутахассислардан тортиб, интеллектуал мулкнинг барча юридик ва техник соҳаларини қамраб оладиган юқори малакали амалиётчилар ва экспертлардан иборат бўлган ҳакамларнинг рўйхатига эга. Тегишли миллатнинг бетарафлигини танлашдан ташқари, томонлар тегишли қонунлар, ҳакамлик судининг тили ва жойи каби муҳим элементларни танлашлари мумкин. Бу уларга суднинг иккала томони ҳам устунлик бермаслигини таъминлаш имконини беради. БИМТ қоидалари, ҳакамлик судининг мавжудлиги ушбу жараён давомида ошкор қилинган ҳар қандай маълумот ва қарорнинг махфийлигини аниқ ҳимоя қилади. Муайян вазиятларда БИМТ қоидалари томонларга арбитраж судига ёки унинг махфийлиги бўйича маслаҳатчига тақдим этиладиган тижорат сири ёки бошқа махфий маълумотларга киришни чеклашга имкон беради. БИМТ қоидаларига биноан, томонлар арбитраж қарорини зудлик билан бажаришга рози бўлишади. Халқаро арбитраж қарорлари Нью-Йорк конвенциясига мувофиқ, миллий судлар томонидан амалга оширилади. Бу фақат чекланган ҳолатларда бекор қилишга рухсат берилади. Бугунги кунда 140 дан ортиқ давлатлар Нью-Йорк конвенциясининг иштирокчилари ҳисобланади. Томонлар арбитраж қарорини кечиктирмасдан бажаришга келишиб олишади. Интеллектуал мулк ҳуқуқлари уларни амалга ошириш воситаси каби кучли. Бугунги кунда ривожланган мамлакатларда, интеллектуал мулк низолари давлат, яъни миллий судларда ҳал қилинишдан ташқари низоларни судгача ҳал қилиш амалиёти ҳам қўлланилмоқда. Шу нуқтаи назардан, арбитраж, хусусий ва махфий тартиб сифатида, интеллектуал мулк ҳуқуқлари билан боғлиқ низоларни ҳал қилишда, айниқса, турли юрисдикцияларда бўлган томонлар иштирокидаги низоларни ҳал қилишда тобора кўпроқ фойдаланилмоқда. Интеллектуал мулк билан боғлиқ низолар суд муҳокамаларига қараганда ҳакамлик суди томонидан кўриб чиқилиши мумкин бўлган бир қатор ўзига хос хусусиятларга эга. Арбитраж томонларнинг келишувига кўра, келиб чиққан ёки келиб чиқиши мумкин бўлган низони давлат судларида эмас, ўзлари танлаган ҳакамлик судларида ҳал этишдир. Арбитраж судлари хусусий ёки бирор ташкилотга тегишли ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ВА АРБИТРАЖ


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ВА АРБИТРАЖ 21 бўлиши мумкин. Масалан, интеллектуал мулк соҳасидаги халқаро арбитраж суди БИМТ ҳузурида ташкил этилган. Арбитраж давлат судларидан фарқли равишда қуйидаги ўзига хос хусусиятлар эга: – арбитраж концессуал жараён ҳисобланиб, албатта, икки томоннинг келишуви бўлиши керак; – низолашаётган тарафлар арбитр (ҳакам)-ларни ўзлари танлашади; – тарафлар суд бўлиши мумкин бўлган жойни, тилни, қўлланиши мумкин бўлган қонунни, пул бирлигини суд бўладиган вақтни, бинони танлашлари мумкин; – арбитрлар низолар билан боғлиқ ҳолатларнинг махфийлигини таъминлайди; – тарафлар ўртасида келиб чиқадиган низоларни ҳал этишдаги харажатлар минималлаштирилади (маълумот учун: Европада интеллектуал мулк ҳуқуқи соҳасида 2,5 млн. долларлик низо давлат судларида кўрилганда харажатлар ўртача 100 минг долларни ташкил этади. Арбитраж жараёнида эса ушбу низони кўриш билан боғлиқ харажат 10 минг долларни ташкил этади); – тарафлар томонидан низо келиб чиқмасидан олдин жараён устидан назорат ўрнатилади. Низоларни ҳал қилишнинг муқобил усулларидан яна бири – медиациядир. Арбитраждан фарқли равишда, медиация норасмий жараён ҳисобланади ва иш якунида қарор қабул қила олмайди, балки келишув шартномаси имзоланишига воситачилик қилади, холос. Хулоса ўрнида, интеллектуал мулкка ихтисослашган судлар ва арбитраж судлари ўртасидаги ўзаро фарқларни ажратиш лозим: Арбитраж судловида: – томонлар белгиланган қонун бўйича якка тартибда иш юритишади; – арбитраж процедураси ва ҳакамнинг фуқаролиги қонунларга, тилларга ва томонларнинг институционал маданиятига боғлиқ бўлмайди; – томонлар тегишли тажрибага эга бўлган ҳакамларни танлашлари мумкин; – арбитр (ҳакамлар) ва томонлар процедурани қисқартириши мумкин; – арбитражда вақтинчалик чоралар кўрилиши мумкин ва арбитраж қарорига нисбатан суд қарорини қабул қилишни истисно қилмайди; – чекланган апелляция танлови мавжуд; – низолар ва ҳал қилув қарори сир сақланади. Одатдаги тартибга кўра, низо предмети арбитраж йўли билан ҳал қилиниши мумкинми, деган савол баъзи интеллектуал мулк низоларини ҳал этишга нисбатан пайдо бўлди. Патент ҳуқуқи сингари интеллектуал мулк ҳуқуқлари миллий ҳокимият органлари томонидан берилганлиги сабабли, ушбу ҳуқуқлар бўйича низолар миллий тизимдаги давлат органи томонидан ҳал қилиниши кераклиги таъкидланади. Бироқ, ҳозирда интеллектуал мулк ҳуқуқлари билан боғлиқ низолар, хусусий ҳуқуқларнинг бошқа ҳар қандай турига тегишли низолар каби арбитраж судларида ҳам кўриладиган бўлди. Томонлар келишув йўли билан музокарага киришишдан олдин, қоида тариқасида низо арбитраж юрисдикциясига муносиб бўлиши лозим, чунки арбитраж низони ҳал этиш учун арбитраж шартномасига асосланади. Арбитражнинг консенцуал характерига кўра, ҳар қандай чиқарилган қарор фақат қатнашган томонлар учун мажбурий бўлади ва улар учинчи томонга таъсир қилмайди. «Халқаро тижорат арбитражи тўғрисида»ги қонунга кўра, халқаро тижорат арбитражлари – Ўзбекистон Республика-


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 22 си ва бошқа давлат (давлатлар) ўртасида амалда бўлган келишувларга риоя этган ҳолда халқаро тижорат арбитражига нисбатан қўлланилади. Халқаро тижорат арбитражига тарафларнинг келишувига биноан тижорат хусусиятига эга бўлган ҳам шартномавий, ҳам шартномадан ташқари барча муносабатлардан юзага келадиган низолар берилиши мумкин. Ушбу қонуннинг қоидалари, бундан 13, 14, 30, 31, 32, 51 ва 52-моддалар мустасно, фақат арбитраж жойи Ўзбекистон Республикасида жойлашган ҳолдагина қўлланилади. Агар: 1) арбитраж келишуви тарафларининг тижорат корхоналари уни тузиш пайтида турли давлатларда жойлашган бўлса; ёки 2) қуйидаги жойлардан бири тарафлар ўз тижорат корхоналарига эга бўлган давлатдан ташқарида жойлашган бўлса: а) арбитраж жойи, агар у арбитраж келишувида ёки унга мувофиқ белгиланган бўлса; б) тижорат муносабатларидан келиб чиқадиган мажбуриятларнинг катта қисми ижро этилиши керак бўлган ҳар қандай жой ёки низо предмети билан кўпроқ чамбарчас боғлиқ бўлган жой; ёки 3) тарафлар арбитраж келишувининг предмети биттадан кўпроқ мамлакат билан боғлиқ эканлиги тўғрисида тўғридантўғри келишиб олган бўлса, арбитраж халқаро деб ҳисобланади. Ушбу модда тўртинчи қисмининг мақсадлари учун, агар тараф: 1) биттадан ортиқ тижорат корхонасига эга бўлса, арбитраж келишуви билан кўпроқ чамбарчас алоқага эга бўлгани тижорат корхонаси ҳисобланади; 2) тижорат корхонасига эга бўлмаса, унинг одатдаги жойлашган ери (яшаш жойи) эътиборга олинади. Ушбу қонун муайян низоларни арбитражга топшириш мумкин эмаслиги ёки бу низоларни арбитражга фақат ушбу Қонуннинг қоидалари ҳисобланмайдиган қоидаларга мувофиқ топшириш мумкинлиги белгиланган ҳар қандай бошқа Ўзбекистон Республикаси қонунининг амал қилишига таъсир қилмайди («Халқаро тижорат арбитражи тўғрисида»ги қонуннинг 4-моддаси). Интеллектуал мулк соҳасига оид ҳуқуқларни ҳимоя қилиш даражаси дунёда кундан-кунга юксалмоқда. Шу нуқтаи назардан арбитраж ва медиация хусусий ва конфиденциал жараёнлар сифатида интеллектуал мулк билан боғлиқ низоларни ҳал қилишда, айниқса, Марказда турли юрисдикциядаги низолашаётган тарафлар иштирок этганда, сезиларли самара бермоқда. 2022 йилда Марказ томонидан умумий кўрилган ишларнинг 68 фоизи турли давлат фуқаролари ўртасидаги низоли масалалардан иборат бўлган. Арбитраж ва медиация марказлари хусусий ёки бирор ташкилотга тегишли бўлиши мумкин. Масалан, Марказ БИМТ ҳузурида ташкил этилган. Марказ 1994 йилда Халқаро саноат мулки адвокатлик федерацияси (International Federation of Intellectual Property Attorneys), Саноат мулкини ҳимоя қилиш халқаро ассоциацияси (International Association for the Protection of Intellectual Property), Лицензиялаш бўйича бошқарувчилар жамияти (Licensing Executives Society International) томонидан БИМТ Котибияти бошчилигида тузилган. Марказ тарафлар ўртасида келиб чиққан қуйидаги интеллектуал мулк объектларига оид низоларни ҳал қилиш билан шуғулланади: – патент; – товар белгиси; – тижорат сирлари; ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ВА АРБИТРАЖ


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 23 – электрон ҳисоблаш машиналари учун яратилган дастурлар ва маълумотлар базаси; – интернет домен номлари. Марказ ташкил этилган вақтдан (1994 йил) ҳозирги кунга қадар умумий кўрилган ишларнинг 29% патентларга, 24% муаллифлик ҳуқуқига, 21% товар белгисига, 14% электрон ҳисоблаш машиналари учун яратилган дастурларга ва маълумотлар базасига, 12% тижорат сирларига оид. Марказ 2012-2021 йиллар давомида 1249 та интеллектуал мулк соҳадаги низоларни кўриб чиқди. Шундан 2012 йилда 31 та, 2013 йилда 36 та, 2014 йилда 71 та, 2015 йилда 82 та, 2016 йилда 114 та, 2017 йилда 136 та, 2018 йилда 155 та, 2019 йилда 179 та, 2020 йилда 182 та, 2021 йилда 263 тани ташкил этади. Марказ ўз хизматидан фойдаланувчи юридик ва жисмоний шахсларга вақтни тежаб қолиш, низоли ҳолатлардаги харажатларни минималлаштириш мақсадида 2005 йилда WIPO eADR (низоларни ҳал қилишнинг муқобил усулларини онлайн бошқариш)ни ишга туширди. Амалга оширилган тадбир натижасида низолашаётган тарафлар Марказнинг Женева ва Сингапурдаги офисларига бормасдан низони ҳал қилишлари мумкин бўлди. Ўзбекистонда арбитраж ва медиация фаолияти «Халқаро тижорат арбитражи тўғрисида»ги қонун билан тартибга солинади. Бугунги кунда республикада арбитраж фаолияти билан шуғулланаётган ягона арбитраж маркази Ўзбекистон Республикаси Савдо-саноат палатаси ҳузуридаги Тошкент халқаро арбитраж маркази (TIAC) ҳисобланади ҳамда у интеллектуал мулк соҳаси билан боғлиқ низоларни ҳал этиш ваколатига эга. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикаси Савдосаноат палатаси ҳузурида Тошкент халқаро арбитраж марказини (TIAC) ташкил этиш тўғрисида» 2018 йил 5 ноябрдаги ПҚ–4001 сонли қарорининг 1-банди «а» кичик бандида марказнинг асосий вазифаларидан бири сифатида турли давлатларда жойлашган тижорат ташкилотлари, шу жумладан, хорижий инвесторлар ўртасида юзага келадиган шартномавий ва бошқа фуқаролик-ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган низоларни, хусусан, инвестициялар, интеллектуал мулк ва блокчейн технологиялари билан боғлиқ низоларни халқаро арбитраж орқали ҳал этишни ташкил қилиш белгиланган. Ўрганишлар натижасида марказ ташкил этилган пайтдан (2019 йил) ҳозирги кунга қадар интеллектуал мулк соҳасидаги низолар умуман кўрилмаганлиги аниқланди. Юқорида келтирилган муносабатлар ҳамда маълумотларга асосан резидент ва норезидент бўлган юридик ва жисмоний шахслар республикада ҳамда хорижда низоларни ҳал қилишнинг муқобил усулларидан қонунчиликда белгиланган тартибда фойдаланишлари мумкин. Шу нуқтаи назардан, қуйидаги тадбирларни амалга ошириш мақсадга мувофиқ: – интеллектуал мулк соҳасида арбитраж ва медиация фаолияти равнақини, кенг қамровлигини ошириш учун тарғибот ишларини кучайтириш; – республикада фаолият юритаётган арбитрлар, медиаторлар ва Марказда фаолият юритаётган мутахассислар иштирокида вебинар ташкил қилиш, бу орқали амалий кўникмаларни бойитиш. У. САЙДАХМЕДОВ, Тошкент вилоят судининг иқтисодий ишлар бўйича судьяси, ю.ф.ф.д. (PhD), доцент ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ВА АРБИТРАЖ


Сўнгги йилларда мамлакатимизда фермер хўжаликларининг ҳуқуқларини суд орқали ҳимоя қилиш борасида кўплаб ишлар амалга оширилаётганлигини эътироф этиш керак. Қайд этиш лозимки, қишлоқ хўжалигини ривожлантиришда фермер хўжаликлари локомотив эканлиги ҳеч кимга сир эмас. Давлатимизнинг амалдаги қонун ҳужжатларида фермер ҳўжаликларининг фаолиятини янада такомиллаштириш, уларнинг қишлоқ хўжалиги ерларидан самарали фойдаланишдаги роли ва масъулиятини ошириш, маҳсулот етиштирувчи ва уни қайта ишловчиларнинг манфаатдорлигини таъминлаш, шартномавий муносабатлардаги эркинлик, нарх белгилаш, моддий-техник ресурслар таъминоти, кластерлар билан фермерлар ўртасидаги муносабатлар ва бошқа масалалар ўз аксини топган. Ўзбекистон фермер, деҳқон ва томорқа ер эгалари Кенгаши томонидан 2017-2021 йиллар давомида фермер хўжаликларининг тегишли ташкилотлар олдидаги ҳақдорлигини бартараф этиш бўйича судларга даъво аризалари киритилиб, 950 млрд. 171 млн. сўм миқдорида маблағ фермер, деҳқонлар фойдасига ундириб берилган. Бу борада республикамизда иқтисодий судлар томонидан ҳам кўплаб ишлар амалга ошириб келинаётганлиги муҳим аҳамиятга эга. Статистик маълумотларга кўра, фермер хўжаликлари ҳуқуқларини ҳимоя қилиш бўйича Самарқанд вилояти Пастдарғом туманлараро иқтисодий суди томонидан биргина 2021 йилда 99 та, 2022 йилнинг 6 ойи давомида эса 48 та иш кўрилган. Суд томонидан 2021 йилда фермер хўжаликларининг фойдасига 4 013 198 486 сўм, 2022 йилнинг 6 ойи давомида 1 454 657 159 сўм ундириш белгиланган, 2021 йилда 43 та, 2022 йилнинг 6 ойи мобайнида 23 та иш бўйича даъво аризаларини қаноатлантириш рад этилган. Мисол учун, суд томонидан фермер хўжалигини ер майдонидан мажбурий чиқаришга нисбатан киритилган даъво аризаси кўриб чиқилган. Даъвогар – «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалиги жавобгар – «Қўқони пахта ғалла даласи» ф/хга нисбатан судга даъво аризаси билан мурожаат қилиб, жавобгарни даъвогар фермер хўжалигининг ер майдонидан мажбурий тарзда чиқаришни сўраган. Ишдаги ҳужжатлардан маълум бўлишича, Пастдарғом туман ҳокимининг 2015 йил 28 декабрдаги 2309-Қ-сонли қарорига асосан «Қўқони пахта ғалла даласи» фермер хўжалигининг 1 га ер майдони туман ҳокимлиги захирасига қайтарилган ва ушбу фермер хўжалигининг ер майдони жами 77,9 га деб белгиланган. Шунингдек, Пастдарғом туман ҳокимининг 2016 йил 9 июлдаги 1556-Қсонли қарорига биноан, талабгор У. Ҳазратовга фермер хўжалиги фаолияти ФЕРМЕРЛАР ҲУҚУҚЛАРИ СУД ОРҚАЛИ ҲИМОЯ ҚИЛИНДИ «ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 24 ФЕРМЕР ВА ҲУҚУҚ


юритиш учун жами 2,2 га ер майдони сабзавотчилик ихтисослашуви бўйича 49 йилга ажратиб берилган. Бундан ташқари, Пастдарғом туман ҳокимининг 2019 йил 14 февралдаги 682-Қ-сонли қарорига асосан, Пастдарғом туманидаги «Бахтиёржон Шохрух Шахбоз», «Қўчқоров Зухриддин», «Омонов Ғайрат», «Жафар ПФ», «Қўқони мева боғи» фермер хўжаликларига тегишли ер майдонлари «Қўқони пахта ғалла даласи» фермер хўжалиги ер майдонларига бирлаштирилган. Ишдаги ҳужжатларга қараганда, Самарқанд вилояти ҳокимининг 2022 йил 25 январдаги 37-7-0-Қ-сонли қарори 1-бандига биноан, Пастдарғом туманидан 914,7 га ер майдони туман ҳокимлиги захирасига қайтарилган. Иш ҳужжатларидан кўринишича, Пастдарғом тумани ҳокимлиги ва «Қўқони пахта ғалла даласи» фермер хўжалиги ўртасида 2022 йилда тузилган ер ижараси шартномаси Кадастр агентлиги Пастдарғом туман филиалида 2022 йил 29 январда 24-сон билан рўйхатга олинган. Даъвогар – «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалиги 2016 йил 20 июлда давлат рўйхатидан ўтказилган. Кадастр агентлиги Пастдарғом туман бўлимининг 2022 йил 25 апрелдаги маълумотига кўра, Пастдарғом туман ҳокимининг 2019 йил 14 февралдаги 682-Қ-сонли қарори билан «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалиги майдонлари «Қўқони пахта ғалла даласи» фермер хўжалигига бирлаштирилган, лекин «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалигига ажратилган ер участкасининг кадастр ишига доир ҳужжатлар, ер участкасининг чегаралари белгиланган далолатнома, ер участкасининг тасдиқланган плани мавжуд эмас, фермер хўжалигига ер участкасига бўлган ҳуқуқни давлат рўйхатига олиш тўғрисидаги гувоҳнома берилмаган. Пастдарғом туман қишлоқ хўжалиги бўлими ва Кадаср агентлиги Пастдарғом туман бўлимининг 2022 йил 17 майдаги хулосаларида «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалиги томонидан талаб қилинаётган 1,0 га суғориб ҳайдаладиган ер майдони туман ҳокимининг қарорига асосан, «Қўқони пахта ғалла даласи» фермер хўжалигига қўшиб берилиб, узоқ муддатли ер ижара шартномаси тузилган ҳамда давлат рўйхатидан ўтказилгани, ер майдонига 2022 йил ҳосили учун пахта экилгани қайд этилган. Шунингдек, Кадастр агентлиги Самарқанд вилояти бошқармасининг 2022 йил 11 майдаги маълумотига кўра, «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалиги Кадастрлар палатаси Самарқанд вилоят бошқармасининг UZСARD дастуридан давлат рўйхатига олинмаган. Ваҳоланки, Ўзбекистон Республикаси Ер кодексининг 31-моддасига кўра, юридик ва жимоний шахсларнинг ер участкасига бўлган ҳуқуқи жойнинг ўзида чегаралар белгиланганидан, ер участкаларининг планлари (чизмалари) ва тавсифлари тузилиб, ер участкаларига бўлган ҳуқуқ давлат рўйхатига олинганидан кейин вужудга келади. Шунингдек, ушбу кодекснинг 35-моддасига кўра, юридик ва жисмоний шахсларнинг ер участкаларига бўлган ҳуқуқлари давлат рўйхатига олиниши керак. Ер участкаларига бўл- «ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 ФЕРМЕР ВА ҲУҚУҚ 25


ган ҳуқуқлар давлат рўйхатига олингани тўғрисида рўйхатга олинган сана ва тартиб рақами кўрсатилган ҳолда гувоҳнома берилади. Юқорида баён қилинганлардан кўринадики, «Жасур сабзавотчи» фермер хўжалигининг ер участкасига бўлган ҳуқуқни давлат рўйхатига олиш тўғрисидаги гувоҳномаси мавжуд эмас. Шу боис, суд даъвогарнинг даъво талаби асоссиз бўлганлиги ва даъвогар томонидан далиллар билан исботлаб берилмаганлиги сабабли, даъвони қаноатлантирмаган. Суд томонидан фермер хўжалигининг ҳақдорлигини ундириш бўйича кўрилган яна бир ишни мисол сифатида кўрсатиш мумкин. Ўзбекистон фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари Пастдарғом туман Кенгаши даъвогар – «Самариддин АБ-Азимхон» фермер хўжалиги манфаатида жавобгар – «Пастдарғом тумани Агрокимёҳимоя» унитар корхонасига нисбатан иқтисодий судга даъво аризаси билан мурожаат қилиб, жавобгардан даъвогар фойдасига 45 658 811 сўм қарз ундиришни сўраган. Ишдаги ҳужжатларга қараганда, даъвогар – «Самариддин АБ-Азимхон» фермер хўжалиги ва жавобгар – «Пастдарғом тумани Агрокимёҳимоя» унитар корхонаси ўртасида 2019 йил 1 февралда қишлоқ хўжалиги корхоналарига минерал ўғитлар, ўсимликларни кимёвий ва биологик ҳимоя қилиш воситалари ва бошқа кимёвий маҳсулотларни етказиб бериш ҳамда агрокимёвий хизматлар кўрсатиш тўғрисида шартнома тузилган. Шартнома шартларига асосан жавобгар корхона даъвогар фермер хўжалигига қишлоқ хўжалиги экинлари учун минерал ўғитлар етказиб бериши ва жавобгар ўзаро ҳисобкитоб асосида даъвогарга тўловларни амалга ошириши лозим бўлган. Аниқланишича, даъвогарга жавобгар томонидан қишлоқ хўжалиги экинлари учун 45 658 811 сўмлик маҳсулотлар етказиб берилмаган ёки ушбу пул маблағлари фермер хўжалигига қайтарилмаган. Суднинг мазкур иш бўйича қабул қилган ҳал қилув қарори билан даъво тўлиқ қаноатлантирилиб, жавобгар корхона ҳисобидан даъвогар фермер хўжалиги фойдасига 45 658 811 сўм қарз ундириш белгиланган. Хулоса ўрнида айтиш керакки, фермер хўжаликларининг ҳуқуқларини суд орқали ҳимоя қилишда иқтисодий судлар томонидан ишлар қонунчилик талабларига риоя қилинган ҳолда кўриб чиқилиб, қонуний, асосли ва адолатли қарорлар қабул қилиниши мамлакатимизда фермер хўжаликларининг иқтисодий жиҳатдан янада ривожланишига замин бўлади. Л. АСАТОВ, Пастдарғом туманлараро иқтисодий суди раиси «ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 26 ФЕРМЕР ВА ҲУҚУҚ


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 СУДЛАР ФАОЛИЯТИДАН 27 СУД ИШДАН БЎШАТИЛГАН ХОДИМНИ ИШГА ТИКЛАДИ Мамлакатимизда ҳеч бир ходимни эгаллаб турган вазифасидан асоссиз ишдан бўшатиб бўлмаслиги Меҳнат қодекси ва бошқа қатор қонун ҳужжатларида мустаҳкамлаб қўйилган. Бироқ, «Самарқандшаҳаргаз» газ таъминот бўлими табиий газ тақсимлаш хизмати бошлиғи лавозимида ўн йилдан буён ишлаб келаётган Ислом Эгамбердиев (исм-фамилиялар ўзгартирилган) мазкур филиал бошлиғининг 2022 йил 23 август кунги 485 К-сонли буйруғига асосан, ноқонуний равишда ишдан бўшатилди. Бу билан корхона раҳбарияти томонидан Ўзбекистон Республикаси МКнинг бир қатор моддалари қўпол равишда бузилганлигидан асабийлашган Ислом Эгамбердиев Фуқаролик ишлари бўйича Самарқанд шаҳар судига даъво аризаси билан мурожаат қилиб, унда мазкур филиал бошлиғининг юқорида айтилган санада уни ишдан бўшатиш тўғрисидаги буйруғини бекор қилишни, шунингдек уни мазкур корхонада ишлаган лавозимига ёки мутахассислиги ва малакасига мос бўлган ишга тиклашни, филиал раҳбариятидан мажбурий прогул кунлари учун иш ҳақи ва маънавий зарар ундириб берилишини сўради. 2022 йилнинг 24 октябрь куни ўтказилган очиқ суд мажлисида ушбу даъво аризаси бўйича тўпланган ҳужжатлардан шу нарса аниқ бўлдики, ҳақиқатан ҳам жавобгар «Ҳудудгаз Самарқанд» газ таъминот филиали бошлиғи Меҳнат кодексининг 102-моддаси биринчи қисмига асосан даъвогар И. Эгамбердиевни ишдан бўшатишда унга икки ой олдин ёзма равишда огоҳлантириш хати бермасдан, унга огоҳлантириш хатини телефонига ижтимоий тармоқ орқали орадан 20 кун ўтгандан сўнг юборилганлиги, ишдан бўшатилганлиги ҳақидаги буйруқ нусхасини ҳамда меҳнат дафтарчаси ҳозирги кунга қадар тақдим этилмаганлиги маълум бўлди. Хуллас, суднинг ҳал қилув қарорига кўра, даъвогар Ислом Эгамбердиевнинг даъво талаблари қисман қаноатлантириб, «Ҳудудгаз Самарқанд» газ таъминот филиали бошлиғининг уни ишдан бўшатиш тўғрисидаги 2022 йил 23 август кунги 485 К-сонли буйруғи бекор қилиниб, у мазкур филиалга мутахассислиги ва малакасига мос аввалги ишига тенг бўлган ишга тикланди. Шунингдек, жавобгар «Ҳудудгаз Самарқанд» газ таъминот филиали ҳисобидан даъвогар И. Эгамов фойдасига 7 751 449 сўм миқдорида барча мажбурий тўловлар чегирилган ҳолда мажбурий прогул вақти учун иш ҳақи, 3 875 724,5 сўм маънавий зарар ва 21 000 сўм почта харажати ундирилди. Н. МУРОДОВ, Фуқаролик ишлари бўйича Самарқанд шаҳар суди раиси


«ОДИЛ СУДЛОВ» № 1 / 2023 28 Истамбулда, Сулаймония билан Шаҳзодабоши орасида Вафо Ҳазратларининг турбати — қабри бор. Ўз замонасида буюк шуҳрат қозонган Вафо Ҳазратлари давлат одамларидан тортиб то энг оддий одамларгача меҳрибон эди. Бир кун сақо (сув сотувчи) келиб Вафо Ҳазратларининг ҳузурида тиз чўкиб ўтирди. Сув сотувчининг маҳзун ва ғамгин кўринишидан бир дарди борлиги билиниб турарди. Вафо Ҳазратлари сақодан сўради: – Болам, бирор ғам, дардинг борми? – Йўқ, афандим, қандай айтаман, — деб жавоб берди сув сотувчи. – Болам, гапиравер, уялма, дардингни айт, — деди Вафо Ҳазратлари. – Ҳазрат, сизнинг фарзандингиз менинг мешларимни тешди. Бугун олтинчи мешни жуволдиз, (бигиз) билан тешди. Биласиз, фақир одамман, нима қилишни билмай қолдим, — деди сақо. – Хафа бўлма, болам! Мен бир чорасини топаман. Ҳозирча мана бу пулга меш сотиб ол. Мен ушбу хунук ишнинг сабабини билай, — деди Вафо Ҳазрат. Сувчи баттар сиқилиб, бўйнини эгиб чиқиб кетди. Вафо Ҳазратлари мулоҳаза қилиб, ўйлаб ўйига етмайди, нега фарзанди бундай иш қилиб қўйди? Сўнг хотинини чақирди ва: – Хоним, кел, бир мулоҳаза бор. Бизнинг ўғлонимиз сув ташувчининг мешларини бигиз билан тешибди. Бу хунук иш нега содир бўлди? — деди. Сен олиб келасан, биз еймиз. Ҳаром нарса олиб келинса, сен олиб келасан, барча гуноҳ, айб сендадир, — деб жавоб берди хоним. Вафо Ҳазратлари хотинининг феълини билгани учун: «Мен ўйлаб топа олмадим, хатоимни билмадим. Майли, сен ҳозир бор-да, яхшилаб ўйлаб кўр. Бу айб ё менда, ё сенда», деди. Хоним Вафо Ҳазратлари ҳузуридан чиқиб кетди, бироздан сўнг қайтиб келди, ва: – Ҳазрат! Менинг эсимга тушди, — деди ҳаяжонланиб, — Мен ўғлимизга ҳомила эканимда фалончи хонимларникига меҳмонга борган эдим. Ўшанда уларнинг уйида бир пўртахол (апелсин) кўрдим. Катта ёшдаги қария оналардан «агар ҳомиладор аёлни кўнгли бирор нарсани тусаса ва агар уни тотиб кўрмаса, туғиладиган боласи бир ожизлик ила туғилади» деб эшитгандим. Мезбондан сўрашга тортиндим, айб ҳисобладим. Боламнинг бирор аъзосига путур етмасин, деб қўрқиб, уй эгаси хонимдан бир пиёла сув сўрадим. У сувга чиқиб кетганида, ёқамдаги тўйноғични олиб хонтахта устидаги пўртахолга игнасини тиқиб яладим, — деди. – Офарин хоним!, Мана ҳозир сенинг хатоинг маълум бўлди. Тез бориб ул хонимдан узр сўра, — деди Вафо Ҳазратлари. – Вой, афандим, айб бўлмайдими, — эътироз билдирди хоним. — Унга нима дейман. Шу арзимас ишдан нима бўларди? – Йўқ, хоним! Ул хонимдан бориб ҳалоллик тила! Аллоҳнинг олдида бировнинг ҳақини катта-кичиги бўлмайди. Биласанми, нима бўлди? Бизнинг фарзандимиз ҳозир олти ёшида. Ўша воқеадан сўнг 6-7 йил ўтгач, сенинг тўғноғичинг ўғлинг қўлида бигиз бўлди. У пўртахол эса сув сотувчининг меши бўлди. Сен қилган хунук иш давом этмоқда, — деб уқтирди Вафо Ҳазратлари. ҲИКМАТЛАР ХАЗИНАСИ ВАФО ҲАЗРАТЛАРИ ВА ФАРЗАНД ТАРБИЯСИ ИЗОҲ ВА ЎГИТ Эй, инсон! Яхшилаб, диққат билан эшит. Бола ўстириш қандай қийин иш! Болаларининг турли ахлоқсизликларига бепарво, шуурсиз оталарнинг қулоқлари очилсин!.. Бизнинг ўғлимиз отасига «бобой», онасига «кампир» дейдиган хайрсиз авлод бўлди, деб ич-ичларидан эзиладилар, изтироб чекадилар. Нега ўғлимиз бундай ўсди, деб сабабини истамаймиз. Ўғлининг ахлоқсизлиги, қизининг бадфеъллигининг сабабини суриштирмайдилар. Нега? Чунки, унда оромлари йўқолади. Роҳатларидан айриладилар. Улар фақат фарзандларининг дунёга келишлари учун бир воситадирлар холос. Авлодларига нисбатан қиладиган барча хизматлари фақат шундан иборат. Бошқасини тушуниш улар учун қийин бир ишдир. Эй қардош! Сендай уйга келиб, ётиб кетишни Вафо Ҳазратлари билмасмиди? Нега у сабабини суриштирди, истади? Ва сабабини билди. Сен ҳам ўйла! Heгa ўғлинг, қизинг бундай? Сабабини бил! Юсуф ТОВАСЛИЙ, «Ҳикматлар хазинаси» китобидан


1/2023 ISSN 2181-8991 ПРАВОСУДИЕ Правовое, научно-практическое издание Учредитель: Верховный суд Республики Узбекистан Главный редактор Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ Отв. секретарь Муталиф СОДИКОВ Реклама и материалы, размещенные на коммерческой основе. Мнение редакции может не совпадать с мнением авторов публикуемых статей. Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируются и не возвращаются. При перепечатке ссылка на издание «Одил судлов» ‒ «Правосудие» обязательна. АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ: 100097, г. Ташкент, Чиланзар, ул. Чупонота, 6 Р/с 20210000300101763001 Филиал Ташкент ЧАБ «Трастбанк» МФО 00850, ИНН 201403038 ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; ФАКС: 273-96-60 E-mail: [email protected] Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud Постановлением Президиума Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан от 30 апреля 2022 г. электронная версия журнала включена в список по представлению публикаций научных статей на соискание ученой степени доктора философии (PhD) и доктора наук (DSc)в области права. Зарегистрировано в Агентстве информации и массовых коммуникаций при Администрации Президента Республики Узбекистан от 27.07.2021 г. Регистрационный № 0026. Издается с 1996 года. C «Правосудие» ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909 K РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Бахтияр ИСЛАМОВ Робахон МАХМУДОВА Халилилло ТУРАХУЖАЕВ Икрам МУСЛИМОВ Шухрат ПОЛВАНОВ Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ Холмумин ЁДГОРОВ Ибрагим АЛИМОВ Олим ХАЛМИРЗАЕВ Замира ЭСАНОВА Омонбой ОКЮЛОВ Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ


30 «ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ ЗЛОУПОТРЕБЛЕНИЯ ПРАВАМИ УЧАСТНИКОМ ОБЩЕСТВА С ОГРАНИЧЕННОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТЬЮ Установленный статьей 20 Конституции Республики Узбекистан общеправовой принцип о том, что граждане при осуществлении своих прав и свобод не должны ущемлять законные интересы, права и свободы других лиц, государства и общества, является обязательным и в отношении субъектов корпоративных отношений. Поэтому участники общества с ограниченной ответственностью (далее по тексту – общество) не должны допускать злоупотреблений при осуществлении (реализации) своих прав. Этот принцип впервые отражен в источниках римского права в форме «qui jure suo utitur, neminem laedit» , т.е. «лицо, осуществляющее свое право, не причиняет вреда другому лицу»1 ). В результате его трансформации за определенный период времени возникла доктрина о недопустимости злоупотребления правами, которая характеризовалась как причинение вреда другому лицу в результате осуществления права - «злоупотребление правом». Эта доктрина в той или иной форме закреплена в законодательстве разных государств, в том числе: в немецком праве, которое включает в себя ограничительную функцию принципа добросовестности (treu und glauben), невозможности осуществления права (Unzulässige Rechtsausübung)2 ; в нашем национальном законодательстве (статья 9 Гражданского кодекса) (1) права граждан и юридических лиц на причинение вреда другому лицу (шикана) (2) выражаются в недопустимости злоупотребления правом в иных формах, а также (3) в недопустимости действий, направленных на реализацию права таким образом, чтобы это противоречило его цели. Гражданские кодексы Российской Федерации и Республики Казахстан, кроме перечисленного, выше содержат норму о недопустимости использования гражданских прав в целях ограничения конкуренции, а также злоупотребления доминирующим положением на рынке, недобросовестной конкуренции3 , потому включение в ГК нормы такого содержания служит дополнительным критерием при раскрытии содержания понятия злоупотребления правом. Эти нормы распространяются и на корпоративные правоотношения. Как отметил Е. Суханов, нормы корпоративного права как нормы специального частного права взаимосвязаны с нормами гражданского права, и (lex specialis lex generalis), то есть при отсутствии специальных правил корпоративные отношения регулируются общими нормами гражданского права4 . В литературе подчеркивается, что для применения доктрины «недопустимости злоупотребления законом» должно быть выполнено одно из следующих условий: основной целью осуществления права является причинение вреда; отсутствие серьезного основания или юридической причины для осуществления права; осуществление права противоречит нормам морали, совести или элементарной справедливости; осуществление права для иной цели, чем предоставленное5 . С этой точки зрения понятие злоупотребления корпоративными правами по-разному описывается в работах ученыхюристов. Например, Д. Гололобов считает, что суть злоупотребления корпоративными правами в их использовании в противоречии с интересами других участников хоКОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО


«ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 31 зяйственного общества с целью получения необоснованных преимуществ или выгод перед другими участниками6 , а С. Радченко, подчеркивает, что основная особенность злоупотребления корпоративными правами состоит в том, что указанные права осуществляются в противоречии с общим корпоративным интересом, под которым он понимал интерес общества в целом, представляющим собой совокупность, единство интересов всех его участников7 . Е. Суханов, выделяя восемь принципов гражданского права, называет среди них «принцип запрета злоупотребления правом и иного ненадлежащего осуществления гражданских прав8 . А. Волков выделяет следующие виды злоупотребления: – злоупотребление правом собственности; – злоупотребление неимущественными правами; – злоупотребление гражданско-правовыми обязанностями; – злоупотребление правом на защиту9 . Также ряд ученых подчеркивает, что понятие злоупотребления правом является особым видом правонарушения в гражданских отношениях. Участник может ущемлять интересы третьих лиц в результате злоупотребления своими правами в случаях, предусмотренных законом, когда он может действовать от имени общества. К ним относятся такие обстоятельства, как непропорциональное распределение активов и пассивов общества в процессе реорганизации общества, оспаривание сделок, совершенных обществом, взыскание ущерба обществу, приобретение определенной предложенной доли в процессе реализации права на льготное приобретение доли. Исходя из изложенного, частично согласившись с мнением ученых, имена которых были упомянуты выше, мы бы определили понятие злоупотребления корпоративными правами участником следующим образом. Осуществление участником общества своих прав в противоречии с корпоративными интересами (интересами общества и других участников), а также в отдельных случаях с интересами третьих лиц, понимается как злоупотребление правами участника. Отдельно можно выделить следующие критерии злоупотребления правами участника: КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО АННОТАЦИЯ Мазкур мақолада масъулияти чекланган жамият иштирокчисининг ҳуқуқларини амалга ошириш чегараси, корпоратив ҳуқуқларини амалга ошириш ва суиистеъмол қилиш, ҳуқуқни суиистеъмол қилишнинг белгилари, шакллари, ўзига хос хусусиятлари ва мезонлари атрофлича ёритиб берилган. Шунингдек, ҳуқуқни суиистеъмол қилиш тушунчасини назарий асослари таҳлил қилиниб, амалда корпоратив ҳуқуқларни суиистеъмол қилиш ҳолатлари бўйича мисоллар келтирилган. Калит сўзлар: масъулияти чекланган жамият, иштирокчи, ҳуқуқни амалга ошириш, ҳуқуқни суиистеъмол қилиш. * * * В данной статье даны понятия осуществления и злоупотребления участниками общества с ограниченной ответственностью корпоративными правами, рассматриваются вопросы ограничения реализации прав участника, признаки, формы, особенности и критерии злоупотребления правом. Также проанализированы теоретические основы понятия злоупотребления правами и приведены примеры злоупотреблений корпоративными правами на практике. Ключевые слова: общество с ограниченной ответственностью, участник, реализация права, злоупотребление правом.


32 «ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 – явная несоразмерность деяний, осуществляемых участниками корпоративных отношений при реализации прав и законных интересов и последствий, которые влекут указанные деяния для иных участников корпоративных отношений; – использование предоставленных прав в противоречие их назначению; – осуществление действия (бездействия) с намерением причинить имущественный вред другому лицу; – при реализации права на защиту от злоупотребления правом в корпоративных отношениях целью реализации указанного права является не защита, а обогащение. Злоупотребление правами участников в основном приводит к трем разным последствиям: – ущерб обществу и/или другим участникам; – нарушаются права других участников и исчезает чувство заинтересованности; – в обществе наблюдаются признаки неплатежеспособности. Злоупотребление корпоративными правами можно разграничить, как по виду корпоративных прав, так и по субъектному составу участников общества. Прежде всего следует отметить, что злоупотреблять правом может только лицо, имеющее такое право. Поэтому нельзя говорить о злоупотреблении корпоративным правом лицом, не являющимся участником общества. Корпоративными правами могут злоупотреблять как миноритарные, так и мажоритарные участники. Злоупотребление правами со стороны миноритарных участников (в литературе «корпоративный шантаж» или «greenmail – зеленое сообщение»10) обычно направлено на достижение продажи своей доли по более высокой цене или на повышение ее роли в управлении обществом. В большинстве случаев злоупотребления выражаются в проведении внеочередных общих собраний общества, неоднократных запросах информации, проведении аудиторских проверок, обращениях в правоохранительные органы и суды, что затрудняет функционирование общества. Злоупотребление правами мажоритарных участников будет направлено на то, чтобы полностью захватить корпоративный контроль и, исходя из преобладающего права голоса на общих собраниях (The Doctrine of majority rule11), вместо распределения прибыли между участниками будет направлено на изгнание «squeeze-out» миноритарного участника из общества путем принятия решений, направленных на увеличение резервного фонда общества, расширение масштабов производства. Подобные случаи можно увидеть и на примере дел, рассматриваемых в суде. В частности, согласно части второй статьи 16 Закона «Об обществах с ограниченной и дополнительной ответственностью» (далее по тексту – Закон) увеличение уставного фонда (уставного капитала) общества производится большинством не менее двух третей от общего числа голосов участников общества на общем собрании участников общества (если уставом общества предусмотрено, что для принятия такого решения необходимо большее число голосов в соответствии с принятым решением. В соответствии с настоящей нормой, хотя миноритарный участник проголосовал против вопроса, поставленного в повестку дня Общего собрания по увеличению уставного фонда общества, он обязан выполнить решение, принятое общим собранием в соответствии с требованиями законодательства и Устава. А мажоритарный участник, не способный выполнить свое обязательство по увеличению уставного фонда из-за своего финансового положения, принимает меры по удалению миноритарного участника из общества в судебном порядке. Конечно, доказывание таких дел в суде считается чрезвычайно сложным процессом. Злоупотребление правами участниками может осуществляться в двух видах: активном и пассивном. В первом случае права КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО


«ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО 33 участника наносят вред другим участникам или обществу при их реализации. Например, затрудняет функционирование общества путем обратного голосования против других без каких-либо оснований по вопросу, поставленному в повестку дня на общем собрании. В последнем случае это выражается в отсутствии участия в общих собраниях, где должно быть принято единогласное решение. Можно наблюдать, что в процессе реализации участником корпоративных прав могут быть злоупотребления в различных формах, вытекающих из содержания прав. Участие в управлении делами общества является одним из важнейших прав участника. Это право включает в себя право участника участвовать и голосовать на общих собраниях участников общества. Анализ судебной практики, связанной с неучастием участника в общем собрании, показал, что споры в этой связи разрешаются судами с использованием двух разных подходов. Например, в деле, возбужденном по иску участника общества с ограниченной ответственностью «Мустақиллик факели» (в тексте именуется ООО) И. Гафарова об исключении Н. Хомидова из состава участников общества, суд вынес решение об исключении участника из состава участников общества, расценив действия участника, который был извещен в надлежащем порядке, но не присутствовал на общем собрании, как «злоупотребление правом»12. Аналогичную ситуацию можно наблюдать в решении Ташкентского городского хозяйственного суда, принятом по делу №10-1708/852013. К сожалению, в судах существует и противоположная практика, когда участие в общих собраниях оценивается как право участника и по этим основаниям отказывается в удовлетворении требований об исключении участника из общества14. В целях унификации судебной практики в Постановление Пленума Высшего хозяйственного суда Республики Узбекистан № 262 от 20 июня 2014 года «О некоторых вопросах разрешения корпоративных споров экономическими судами» следует включить положение о том, что «отсутствие на общем собрании участника, уведомленного в установленном порядке, лишает его возможности принимать важные решения, поставленные в повестку дня Общего собрания участников общества, оценивается как злоупотребление участником правом и является основанием для исключения его из состава участников общества в связи с существенным затруднением деятельности общества». Также злоупотребление правом может быть установлено в случае необоснованного голосования «за» или «против» конкретного решения. По мнению М. Вронской, злоупотребление правом может проявляться также в реализации участником хозяйственного общества права дарения своей доли с недобросовестными целями15. В процессе рассмотрения дела об исключении участника из общества в судебном порядке могут наблюдаться признаки злоупотребления правом и в отказе участника от доли в пользу другого лица. В этом случае участник отказывается от своей доли в целях предотвращения его исключения из числа учредителей общества на основании решения суда. Ситуацию злоупотребления правами участника в процессе принятия решения о ликвидации общества мы можем рассмотреть на следующем примере. В процессе исполнения судебного акта, принятого по делу № 2-1004-2105/17737 Учтепинского межрайонного суда по гражданским делам от ООО «LM» в пользу хаба ЧАБ «Трастбанк» о взыскании 11 миллиардов сумов, обращении взыскания на недвижимое имущество, принадлежащее ООО «BM», в процессе принудительного исполнения судебного акта, ООО «BM» в соответствии с Положением «О порядке добровольной ликвидации и прекращения деятельности субъектов предпринимательства», утвержденным постановлением Кабинета Министров Республики Узбекистан от 21 августа 2019 года № 704, принимает решение о ликвида-


34 «ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО ции ООО, в Яшнабадском районном отделе государственных услуг и уведомление ЦГУ направлено в Бюро по принудительному исполнению. В соответствии со статьей 62 Закона » «Об исполнении судебных актов и актов других органов» государственный исполнитель завершает исполнительное производство при получении копии постановления суда о признании должника банкротом и открытии ликвидационного производства, а также при получении извещения регистрирующего органа о том, что должник находится в процессе добровольной ликвидации. Разумеется, цель залогодателя в данном случае заключалась не в том, чтобы реально ликвидировать общество, а в том, чтобы не допустить распродажи залогового имущества должника. В этом случае участник использовал свое право с иными целями, в том числе с целью отсрочить или сделать невозможным исполнение решения суда, добиться прекращения принудительных исполнительных действий16. Статус злоупотребления правами участника также может наблюдаться в процессе реализации права на льготную покупку. В частности, один из участников общества, имеющий равную долю в уставном фонде в 50%, принял решение о продаже своей доли в уставном фонде, о чем также уведомил второго участника в порядке, установленном учредительными документами общества. Второй участник рассмотрел предложение и объявил, что он купит долю в размере 0,03 процента от предложенной доли. Первый участник торгов продал свою долю третьему лицу, не приняв предложение. Поэтому второй участник обратился в суд и попросил передать ему права и обязанности покупателя в отношении 0,03-процентной части доли. Решением суда отказано в защите прав участника17. Принятие решений о реорганизации общества с целью невыплаты долга перед кредиторами также является проявлением злоупотребления правами участника. А также неправомерное распределение активов и доходов общества между участниками; сокрытие имущества общества от обращения взыскания на него по требованиям кредиторов; уклонени от погашения долгов являются злоупотреблением правом. Злоупотребление своими правами участником можно назвать корпоративным правонарушением. Корпоративное правонарушение участника выражается в нарушении субъективных корпоративных прав и/или неисполнении корпоративных обязательств, влекущее за собой корпоративную ответственность. Корпоративная ответственность возникает в результате неисполнения фидуциарного обязательства, в отличие от договорной ответственности (неисполнение обязательства, установленного в договоре) и деликтной ответственности (возмещение ущерба вследствие незаконных действий (бездействия)). Источники указывают на уровень заботы субъекта (duty of due care), лояльность (duty of loyalty) и честность (duty of good faith) как отдельные признаки фидуциарных обязательств18. В случае ущерба, причиненного этим правонарушением (Consequences of breaching Fiduciary Duty), можно выделить три разные формы ущерба в зависимости от того, в чью пользу он будет возмещен: 1) ответственность участников перед кредиторами общества; 2) ответственность участника перед обществом; 3) ответственность участников перед другими участниками общества. Злоупотребление правом участника в большинстве случаев наносит ущерб имущественным интересам других участников и общества, а в некоторых случаях и третьим лицам. Осуществление права с целью причинения вреда другим лицам, в гражданском праве называется шикана. В. Емельянов любое действие, которое причиняет вред, является незаконным по факту причинения вреда, из того факта, что шикана, которая считается формой злоупотребления правом, является действием, которое причиняет вред, можно сделать вывод, что шика-


«ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО 35 1 Грибанов, В.П. Осуществление и защита гражданских прав: сборник научных трудов / В.П. Грибанов. – М.: Статут, 2020. – Ст-414 . 2 Grüneberg // Palandt BGB, 74. Aufl., § 242 Rn. 16. S. 264 3 http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_5142/62129e15ab0e6008725f43d63284aef 0bb12c2cf/ 4 Суханов Е.А. Сравнительное корпоративное право. М. Статут. 2014. С. 51 5 https://definitions.uslegal.com/a/abuse-of-rights/ 6 Гололобов Д.В. Акционерное общество против акционера: противодействие корпоративному шантажу. М. Юстицинформ, 2004. С. 24-26 7 Радченко С.Д. Злоупотребление правом в гражданском праве России. М. Волтерс Клувер, 2010. С. 69-70 8 https://cyberleninka.ru/article/n/zloupotreblenie-pravom-v-korporativnyh-otnosheniyah 9 https://www.sovremennoepravo.ru/ 10 «Гринмейл»: что надо знать о корпоративном шантаже // adv-simfi.ru URL: https://advsimfi. ru/grinmejl-chto-nado-znat-o-korporativnom-shantazhe.html 11 Alan J. Dignam and John P. Lowry, Company Law (8th edn, Oxford University Press 2014), 186. 12 Ромитан туманлараро иқтисодий судининг 4-2006-1901/123-сонли иши 13 Тошкент шаҳар хўжалик судининг 10-1708/8520-сонли иши 14 Тошкент туманлараро иқтисодий судининг 4-1001-1808/30818-сонли, Тошкент шаҳар иқтисодий судининг 4-10-1818/268-сонли иши 15 Vronskaya M.V., Vasilenko E.O. Abuse of law in limited liability and joint stock companies, The Territory of New Opportunities. The Herald of Vladivostok State University of Economics and Service, 2020, Vol. 12, № 4, pp. 137–145. 16 Фуқаролик ишлари бўйича Учтепа туманлараро судининг 2-1004-2105/17737-сонли иши. 17 Постановление Арбитражного суда Московского округа № Ф05-14140/2017 по делу № А41-80557/2016 от 26.09.2017 г. – Текст: электронный // СПС «Юрист»: [сайт]. – URL: https:// www.law.ru/blog/22221-preimushchestvennoe-pravo-pokupki-doli-kakpresech-zloupot-rebleniya 18 https://www.nolo.com/legal-encyclopedia/fiduciary-duties-for-members-managers-llcs.html 19 Емельянов В.И. Разумность, добросовестность, незлоупотребление гражданскими правами. – М.: Лекс-Книга, 2002. – cт-160. на является деликтным состоянием, то есть ущерб также причиняется в результате совершения деликтного поведения19. При наличии причинно-следственной связи между злоупотреблением корпоративным правом и негативными имущественными интересами применяются меры корпоративной ответственности в виде возмещения ущерба. Следует отметить, что установление последствий в виде возмещения убытков является основной мерой ответственности за злоупотребление корпоративными правами. Следует отметить, что понятие злоупотребления правом является одной из самых сложных и дискуссионных правовых категорий, так как точного определения его содержания и критериев в законе нет и быть не может, поскольку в основе злоупотребления правом лежат оценочные категории. Оценка того или иного действия (бездействия) участника как злоупотребления правом, с учетом того, что это в основном ответственность судов, требует подробных разъяснений в Постановлении Пленума по этому вопросу. М. САИДОВ, заместитель председателя Ташкентского городского суда, председатель судебной коллегии по экономическим делам


36 «ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 ИСТОРИЯ ДРЕВНИХ ПРАВИТЕЛЕЙ Решительных женщин в Древнем Египте было немало, но все же наиболее знаменитой среди них остается царица Клеопатра, жившая в 69–30 годах до н. э. Она не носила доспехов и не размахивала мечом. Ее главное оружие заключалось в другом. Но при этом ее по праву можно называть женщиной-воительницей, любыми средствами отстаивавшей свои личные интересы и интересы своей страны. Клеопатра, возможно, является самой легендарной женщиной в мире. Она владела редчайшим искусством очаровывать мужчин, а так как сила была все-таки в их руках, то египтянка до поры до времени с большим успехом использовала эти свои таланты. Отметим, что Клеопатра, о которой идет речь, была Клеопатрой VII. Ее родителями были фараон Птолемей XII и Клеопатра V, родная сестра и супруга Птолемея (в то время это была обычная практика для представителей правящих династий Египта). Кроме маленькой Клеопатры в семье росли две старшие сестры Береника1 и Клеопатра VI, а также младшая сестра Арсиноя и два младших брата Птолемея. Клеопатра рано лишилась матери. С раннего детства она имела наилучших учителей, которые помогали ей изучать различные науки, в частности астрологию и философию. Кроме того, она выучила некоторые иностранные языки, проявляла интерес к музыке и танцам. В 58 году до н. э. народ Александрии восстал против тирана Птолемея XII и сверг его. На трон взошла старшая из его детей Береника. Потом Береника вышла замуж за своего двоюродного брата, но очень скоро, по ее приказу, нечастного супруга задушили, чтобы царица могла связать свою жизнь с другим человеком. Три года Береника находилась у власти. Отметим, что в период ее правления от неизвестной болезни вдруг умерла Клеопатра VI, следующая претендентка на престол. В 55 году до н. э. Птолемей XII возвратил себе трон при поддержке римского генерала Помпея. Беренике и ее новому мужу отрубили голову. В 51 году до н. э. отец Клеопатры умер. После роскошных траурных церемоний и погребения на острове Фарос Клеопатра возвратился во дворец Лохиас. Она привлекала всех своей хрупкой красотой, утонченностью и, главным образом, живым умом. И за всем этим уже угадывалась удивительная личность с ярко выраженным стремлением к власти. Что касается Египта тех времен, то он был окружен врагами, и наиболее опасными из них, разумеется, были римляне, которые страстно желали заполучить эту богатую часть средиземноморского побережья. Император Помпей был другом отца Клеопатры, но можно ли было ему полностью доверять? А что следовало думать о славе Юлия Цезаря, победителя Галлии? Более близкие враги представляли не меньшую опасность. Умирая, отец Клеопатры оставил ей свой трон, но при усТРИУМФ И ПЕЧАЛЬНЫЙ КОНЕЦ ЦАРИЦЫ КЛЕОПАТРЫ


«ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 37 ловии, что она разделит его – таков был обычай – с одним из его младших сыновей, провозглашенным Птолемеем XIII. Это был всего лишь мальчик одиннадцати лет, но при нем находились три очень честолюбивых советника, готовые ко всему, лишь бы удалить от трона молодую правительницу. Клеопатра пыталась выиграть время: для этого она вышла замуж за своего брата, как этого требовала традиция, но с отсрочкой первой брачной ночи, исходя из возраста жениха. 9 августа 48 года до н. э. пришла ужасная весть о битве Помпея и Цезаря при Фарсале и о победе последнего. Помпей посчитал за лучшее бежать в Египет, где, как надеялся, он будет в безопасности. Это была ошибка: юный фараон – или, лучше сказать, адское трио, правившее за него, – ожидал Помпея на берегу и тут же приказал обезглавить его. Когда Цезарь, в свою очередь, высадился неподалеку от Александрии, ему показали голову его соперника. Цезарь отвернулся и, как говорят, велел покарать убийц. Рим – прежде всего! Началась война, в которой был убит эфемерный правитель Птолемей XIII. Что ждало Клеопатру в этом ее новом положении? Она теперь была одна на троне, но Цезарь занимал ее дворец. Она вынуждена была скрываться. Ни поддержки, ни войск для своей защиты у нее не было. Ей оставалось только единственное решение: встретиться с победителем. Всем хорошо известна ее хитрость, пропагандируемая современным кинематографом: завернутая в ковер, она добралась до ног Цезаря. Ковер развернули, и она предстала перед римским императором во всей своей красоте молодой египтянки, умело подкрашенная, одетая в прозрачные одежды, осыпанная драгоценностями. Пятидесятилетний Цезарь не смог оказать сопротивления, достойного его репутации великого завоевателя. Он не смог устоять против любовных чар Клеопатры и совсем потерял голову. Эта связь, ставшая такой знаменитой, длилась недолго, так как в конце июня 47 года до н. э. Цезарь вновь отправился на войну, на этот раз в Северную Африку. Но Клеопатра добилась того, что ее страна не была превращена в римскую провинцию; что касается ее любовника, то он выдал ее замуж за последнего остававшегося у нее брата, за юного болезненного Птолемея XIV. Брак этот явно был фиктивным. Царица оставалась любовницей Цезаря и одна правила государством, опираясь на римские мечи и копья. Однако Цезарю и Клеопатре пришлось ждать осени 46 года, чтобы последняя с большой помпой, как «подруга и союзница римского народа», прибыла в Рим для того, чтобы быть принятой со всем почетом, соответствующим ее рангу. Несколько дней и ночей новой любви пролетели, как один миг, и Цезарь отправился воевать на Иберийский полуостров (там он встретит молодую гречанку, которую привезет в своем обозе в Рим). Прежде чем снова отправляться в бой, он неосторожно поручил охрану Клеопатры одному своему молодому генералу. Его звали Марк Антоний. Такая же неверная, как и ее любовник, Клеопатра устроилась в сильных объятиях этого человека, который, как оказалось, вскоре вытеснил из ее сердца победителя Галлии. Ребенок был зачат в июле 45 года, и это отцовство никак не могло быть приписано Цезарю, считавшемуся ИСТОРИЯ ДРЕВНИХ ПРАВИТЕЛЕЙ


38 «ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 бесплодным. После года отсутствия Цезарь наконец возвратился в Рим, где ему вновь были оказаны почести в честь его очередной победы. Для Клеопатры это было, без сомнения, вершиной ее любовных переживаний: здесь была и страсть, которую она вынуждена была делить между обоими мужчинами, самыми знаменитыми в ту эпоху; и ревность по отношению к молодой женщине, привезенной из похода Цезарем; и тревога, спровоцированная перспективой рождения ребенка, официальным отцом которого был объявлен Цезарь. Было ли это преимуществом в ее игре или, наоборот, фатальной картой? Судьба, как это обычно и бывает, сама ответила ей на этот вопрос: 15 марта 44 года до н. э. Цезарь был убит одним из своих близких родственников по имени Брут. Клеопатра предпочла удалиться из этого опасного города и возвратилась в Александрию, как раз вовремя, чтобы родить сына, которого она назвала Цезарион в надежде, что он объединит вокруг этого имени всех бывших сторонников своего псевдоотца. В тот же год она окончательно отстранила от власти своего брата-супруга Птолемея (он умер, скажем так, увязнув в болоте недалеко от Александрии или просто став жертвой отравления; Клеопатру обвиняли в его смерти, но ничего не было доказано). Для Клеопатры, находившейся на вершине своей красоты, началось счастливое время. Она регулярно встречалась с Марком Антонием, а тот, став триумвиром, воспользовался своими военными успехами, чтобы присоединить в пользу Египта Крит, Кипр и Финикию. Что касается Цезариона, то он был признан официальным наследником. Главной идеей пары Клеопатра – Марк Антоний было установить господство над частью мира от Южной Европы до Востока. 40 год до н. э. был очень важным: Марк Антоний был освобожден от уз римского брака после смерти своей жены Фульвии; это была хорошая новость для Клеопатры, которая родила двух близнецов, усилив таким образом сердечную и политическую связь со своим любовником. Но эта эйфория не была долгой. В Риме двое мужчин делили между собой мир, и каждый имел намерение устранить другого всеми имеющимися средствами, чтобы остаться одному во главе великолепной империи. Марк Антоний, которому исполнилось сорок, стоял лицом к лицу против приемного сына Цезаря Октавия. В первое время они старались или делали вид, что договариваются. Для этого Марк Антоний даже женился на Октавии, сестре Октавия. Но при этом он продолжал встречаться с Клеопатрой и вовсе не отказался от идеи стать хозяином всей империи. Мог ли он в этом замысле найти лучшего союзника, чем Клеопатра, такая же жадная до власти? По многу месяцев Марк Антоний жил в Египте в роскоши и удовольствиях, как настоящий фараон. Но в Риме росли сомнения: не задумал ли Марк Антоний взять власть и сделать Александрию столицей мира? Все эти слухи способствовали началу войны. Марк Антоний покинул прелести Александрии и пошел в поход в Армению с целью сгруппировать свои войска и подготовить их для более значительного сражения. Клеопатра присоединилась к нему со всем своим флотом; она теперь была не просто любовницей римлянина, но и владычицей. Мало-помалу они насИСТОРИЯ ДРЕВНИХ ПРАВИТЕЛЕЙ


«ПРАВОСУДИЕ» № 1 / 2023 39 тупали в направлении Греции с целью прижать Октавия со стороны Адриатики. И они встретились лицом к лицу возле мыса Актиум; это было в сентябре 31 года до н. э. Силы были собраны значительные: со всей Малой Азии собрались войска, посланные союзниками Марка Антония; что касается флота, прибывшего из Египта, то он насчитывал 800 кораблей, из которых 200 были предоставлены лично Клеопатрой. Армия Марка Антония и Клеопатры имела большое численное превосходство. Клеопатра, решившая, что полководческий талант чем-то сродни победам в любви, приняла на себя командование частью морского флота. Великолепные египетские корабли, такие сложные в управлении на ограниченном пространстве, вступили в бой с менее многочисленными, но более легкими и маневренными судами молодого Октавия. Начался разгром, который был усилен неожиданным решением Клеопатры приказать остаткам своих кораблей покинуть поле боя. Разгром стал полным, когда Марк Антоний в разгар сражения последовал за Клеопатрой. Все было кончено, и победа осталась за Римом. Что касается Клеопатры, то она возвратилась в свой дворец в Александрии и попыталась, несмотря ни на что, предпринять какие-то демарши в отношении нового победителя, но не имела такого успеха, как в свое время у нее получилось с Цезарем. Марк Антоний возвратился к ней, но он уже больше походил на загнанного зверя, чем на 1 Эту Беренику не следует путать с другой Береникой – правнучкой царя Ирода I и дочерью израильского царя Агриппы I. уверенного в себе мужчину. После поражения он считал Клеопатру его главной виновницей. Совсем впав в отчаяние, он вскоре заколол себя мечом, не дожидаясь, пока это сделают другие. Тем временем к Александрии подошел Октавий со своим войском. Клеопатра, по данным римских историков, которые, совершенно очевидно, были к ней враждебны, возобновила свои попытки обольстить нового хозяина мира, но и на сей раз без результата. Тогда Клеопатра решила бежать. При помощи специальных приспособлений и вьючных животных она перевезла часть своих кораблей по земле в Красное море, но, увы, арабы сожгли их. Но и тут она не сдалась. Она вооружила форты Пелузы и Александрии, раздала народу орудие и, чтобы поднять дух войск, записала своего сына Цезариона в солдаты. Но удача и здесь отвернулась от нее. Взятая в ловушку и не желавшая сдаваться, Клеопатра также предпочла смерть (по разным версиям, либо от укуса змеи, либо от выпитого яда). Иного выхода у нее и не было. Она сама не знала жалости к проигравшим, а потерявший все должен был уйти достойно. Клеопатру похоронили с почестями и рядом с Марком Антонием, а ее сын Цезарион, претендент на власть в Египте, вскоре был казнен. Сергей НЕЧАЕВ, из книги «Сто великих воительниц» ИСТОРИЯ ДРЕВНИХ ПРАВИТЕЛЕЙ


1/2023 ISSN 2181-8991 A FAIR TRIAL Legal, scientific and practical publication Founder: Supreme Court of the Republic of Uzbekistan Editor-in-Chief Kamol Ubaydilloyev Executive secretary Mutalif Sodiqov Duty editor Mashhura VORISOVA The opinion of the editors may differ from the opinion of the author. Manuscripts and photographs will not be reviewed or returned. The copy must be accompanied by a copy of «A fair trial». EDITORIAL ADDRESS: 100097, Tashkent city, Chilanzar district, Choponota street, 6 Account number: 20210000300101763001 Trustbank Tashkent branch MFI 00850, TIN 201403038 PHONES: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; FAKS: 273-96-60 E-mail: [email protected] web-site: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud The journal is joined to the list for publication of scientific articles on the degree of Doctor of Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) in law by decision of the Presidium of the Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan dated April 30, 2022 Registered with the Agency for Information and Mass Communications under the Administration of the President of the Republic of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration No. 0026. Published since 1996. C «A fair trial» PUBLICATION INDEX ‒ 909 K EDITORIAL BOARD: Bakhtiyar ISLAMOV Robaxon MAXMUDOVA Xalilillo TURAXUJAYEV Ikram MUSLIMOV Shuxrat POLVАNOV Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Xolmumin YODGOROV Ibragim ALIMOV Olim XALMIRZAYEV Zamira ESANOVA Omonboy OKYULOV Muzaffarjon MAMASIDDIKOV ELECTRONIC JOURNAL


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 POINT OF VIEW 41 In fact, we as judges, like representatives of all fields, followed the Address of our honorable President to the Parliament yesterday with great interest and attention. As you are aware of, over the past years, many legislations/ resolutions and decrees have been adopted and real organizational and legal measures have been taken to achieve towards independent and impartial justice in our country in order to increase citizens’ trust in the judiciary system, and ultimately to ensure the protection of human rights and freedoms through the courts. Thus, as a practical result of the reforms carried out with the efforts of, I can state with full confidence that today the «image of the courts» has changed drastically and the quality, stability and effectiveness of the court decisions are being ensured these days, the worldview of the holders of this profession is changing as well. Above all, high spirituality and moral have been effected too. Although we deeply feel that it is impossible to go on the difficult and honorable path of being a judge without having the decent qualities, and we, in turn, act accordingly. The most important thing is that citizens’ confidence in justice, judiciary system, and thus in the state it has increased, personal responsibility and accountability of industry owners that has been strengthened, legal solutions to issues that have not been resolved over the years have been reached in the end. I would like to admit the fact that we cannot deny that matter. In this sense, in the Address sent by the President, there are a number of suggestions and proposals regarding the further improvement of the judicial system and the protection of the constitutional rights and freedoms of citizens in each field. Moreover, opinions were expressed wholeheartedly. If you remember, on the Independence Day, our honorable president emphasized that one of the important factors and main directions of the development of our country is that the work on ensuring the independence of the courts will not go back, but rather it will be strengthened. In this year’s Address, the President also touched on the problems which exist in the judicial system, the reforms and proposals that should be implemented. In particular, the suggestions made in the Address that reliable protection of human rights and freedoms should be defined as a constitutional obligation of the state as the third direction is of particular importance. We should deeply understand that the honorable President places great trust, responsibility and responsibility on these initiatives, especially on us - the judges. Why is it constitutional (what?) in the country? The only supreme body that ensures the strengthening of order, the reliable protection of the rights and interests of citizens is the judiciary. This requires a great responsibility from the judges. In case of dealing with disputes on a timely manner and ensuring legality and justice without bothering the citizens, we will be able to ensure that ordinary people gain confidence in the justice system, and that their rights and interests are protected through the courts. Therefore, we will have to fulfill the task diligently, without forgetting the judicial oath, honoring the honor and dignity of the judge at every step, and ensuring the supremacy of the Constitution and the Law respectively. A. MAMARAIMOV, M. ERGASHEV, judges of economic board of Tashkent city court EXPRESSION OF HIGH CONFIDENCE AND RESPONSIBILITY (ЮКСАК ИШОНЧ ВА МАСЪУЛИЯТ ИФОДАСИ)


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 42 Uzbekistan developed from 1924 as a part of Soviet Union until it became an independent republic in 1991. Uzbekistan is the most populated country among other five republics in the Central Asia and peculiar fact is that one third of the population under the age of 29. Almost more than a half of that labor force dwelling in rural areas. Every year the number of people under the age of 29 joining to the labor market is 800 000, so enabling new job places for new graduates are important as well as difficult. Unlike other new republics established in Central Asia after the collapse of the USSR, Uzbekistan started to build a new «Uzbek model of development» which is different from the old Soviet model of planning economy. Reforms during last ten years dramatically triggered a transition toward a market orientated economy under the Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan in 2017 - 2021. The development of small businesses and private entrepreneurship (SME) as SMEs has the greatest potential for becoming a real basis for forming a middle class. Additionally, SMEs are recognized as driving force for economic growth, an increase in GDP and the primary solution to acute social problems such as unemployment, poverty, especially among women and youth as well as poor quality of life. Legal entities in the country increased twice in a number from 137 303 to 268 406. All those business entities needed work force, employees number engaged in new established work places grew almost three times from 4 million to 10,4 million people. Small and mediumsized enterprises (SMEs) rapidly grew and share 56 percent of GDP and employ 80 of workforce. Small businesses in Uzbekistan include individual entrepreneurs, micro and small enterprises. The threshold number of employees varies by sector (see Table 1). Nearly three out of four employed persons in Uzbekistan work in small businesses and more than 60 percent of those jobs are found in rural areas. More than 62 percent of those employed are individual entrepreneurs, and small businesses and micro firms employ only about 16 percent. Uzbek migrants are included into sectoral employment data, mainly into the employment in agriculture and other sectors. Table 1. Definition of SMEs Category Number of Employees Category Number of Employees Individual 1-3 Micro-enterprises Up to 20 Small-enterprises Up to 200 Source: The definition of SMEs in Uzbekistan, Ministry of Economic Development and Poverty Reduction of the Republic of Uzbekistan. Problem statement In the current Uzbek economy most ATYPICAL WORKERS IN UZBEKISTAN: PART-TIME AND TEMPORARY WORKERS (ЎЗБEКИСТОНДАГИ ТИПИК БЎЛМАГАН ИШЧИЛАР: ҚЎШИМЧА ВА ВАҚТИНЧА ИШЛОВЧИ ИШЧИЛАР) A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 43 employees in SMEs are part-time, temporary and seasonal workers. They are women in rural areas engaged in micro firms and, students in an urban setting, mostly in major economically active cities such as Tashkent, Samarkand and Bukhara. Students are employed in the small business such as service area (delivery, waiters), and seasonal workers in agriculture sphere. In rural area people have more land and use those lands for agricultural purposes. However, the income from agriculture is not as high as in urban area because of high expenditures such as investment for mechanization, fertilizers and man power. Most population faces difficulties to find a job. Men can work in next villages or go to the city area to find short-term work. However, women cannot go far from home because of house and family needs. So, most women remained unemployed. Government authorities introduced a National program providing economic benefits and legal framework for people living in rural areas to open own individual business. People could become individual entrepreneur and open micro firms in their possessing lands. Thus, local women in such rural areas had opportunity to work for new form of enterprises in micro firms АННОТАЦИЯ The thesis questions argument that extending labor contracts to part-time, seasonal and temporary workers facilitate to diminish the rate informal employment in developing countries namely in Uzbekistan. In fact, the formal employment relies on many aspects of labor law; however, one of key components is the labor contract allowing individuals become workers. Therefore, this study looks for the most optimal types of labor contracts that can ease the process of formal employment. The research brings the practice of neighboring Kazakhstan when introduced part-time contracts for workers. The research demonstrates current situation of informal workers in Uzbekistan. However, this research reveals that introduction new types of labor contracts is not sufficient to enhance the whole situation of informal employment in Uzbek labor market. Overall, the hypothesis of this research demonstrates that flexible labor relationships through labor contracting which can promote transformation from informal to formal job creation and stimulate individuals to enter into the formal labor market in a consequence ensuring respect for labor rights of atypical workers. Keywords: atypical workers, non-regular workers, labor contract, part-time contract, seasonal and temporary workers, formal employment, informal employment. * * * Мақолада меҳнат шартномалари тўлиқ бўлмаган, мавсумий ва вақтинчалик ишчиларга талаб ортаётган мамлакатларда, хусусан, Ўзбекистонда норасмий бандлик даражасининг пасайиши шубҳа остига олинади. Аслида, расмий бандлик меҳнат қонунчилигининг кўп жиҳатларига таянади; Бироқ, асосий компонентлардан бири бу шахсларга ишчи бўлишга имкон берувчи меҳнат шартномасидир. Шу сабабли, ушбу тадқиқот расмий бандлик жараёнини енгиллаштирадиган меҳнат шартномаларининг энг мақбул турларини излайди. Тадқиқот қўшни Қозоғистонда ишчилар учун тўлиқ бўлмаган иш ҳақини тўлаш бўйича шартномаларни жорий этиш амалиётини таҳлил қилади ва Ўзбекистондаги норасмий ишчиларнинг ҳозирги ҳолатини кўрсатади. Янги турдаги меҳнат шартномаларини жорий этиш Ўзбекистон меҳнат бозорида норасмий бандлик ҳолатини яхшилаш учун етарли эмас. Умуман олганда, меҳнат шартномаси орқали мослашувчан меҳнат муносабатлари норасмий иш ўринларидан расмий иш ўринларини яратишга ўтишга ёрдам беради ва одамларни расмий меҳнат бозорига киришга рағбатлантиради, бу эса типик бўлмаган ишчиларнинг меҳнат ҳуқуқларига ҳурматни таъминлайди. Калит сўзлар: типик бўлмаган ишчилар, мунтазам бўлмаган ишчилар, меҳнат шартномаси, ярим кунлик шартнома, мавсумий ва вақтинчалик ишчилар, расмий бандлик, норасмий бандлик. A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 44 as a part-timer. Part-time work was one of the commonly used strategies for mothers to combine paid work with family life at the same time. After sending their children to kindergarten and school mothers could work few hours in a day and then back to home for housework. Youth employment mostly concentrated in big cities. In 2016 quantity of persons aged between 16 and 24 years old accounted for over 16 percent of the total population in Uzbekistan. Tashkent is the capital city the biggest population of 2,517,381. Main companies have their headquarters and offices to expand business. They construct buildings for new offices, amusement parks, and shopping malls for people. Peoples’ income is much higher compared to rural areas. Main companies are engaged in service as well as construction work, where young people work as a part-timers. The situation is not different in Samarkand and Bukhara. The main reason of youth migration to capital cities is education. Each year young people are coming to major cities such as Tashkent, Samarkand and Bukhara for studying in universities. During the education in the capital city most of the students have part-time job in restaurants as waiter, cook, delivery service person and construction worker. 29 percent of the youth work in the services sector and 16 percent in retail business. Female part-timers work as sales clerk or sales manager. Agriculture is the largest source of employment in the economy, and provided livelihoods for 49 percent of Uzbekistan’s rural population in 2013. The rural population is, however, poor. More flexible land use would improve the allocative efficiency of productive capacity in the sector and raise the incomes of agricultural workers. Uzbekistan’s main source of income in agriculture sector is cotton harvesting. Annually, farmers employ seasonal workers in cotton harvesting season. Majority of seasonal workers come from the same village or neighbor villages. Farmers use manual labor in order to preserve the high quality of the cotton during the harvesting period. Farmers divide cotton harvesting in to several stages. Basically, farmers at the first and second stages of cotton picking use manual labor of seasonal workers. According to the quantitative and qualitative research of the ILO, number of seasonal workers in cotton picking season during the 2014 and 2015 makes feasible impact to the agricultural economy (see the Table 2). Table 2. Number of seasonal workers in cotton picking season during the 2014 and 2015 in Uzbekistan Seasonal workers in cotton picking In 2014 In 2015 Students 354,000 245,000 Unemployed 280,000 204,000 Other employed (workers, who has main work) 636,000 645,000 Other not economically active 1,362,000 1,316,000 In total 2,632,000 2,410,000 Source: «Trends on Recruitment Practices, Quantitative panel surveys 2014 and 2015», quantitative and qualitative Research, International Labor Organization, 2016 Part-time, temporary and seasonal workers are facing miserable economic and social life in economic transition time in Uzbekistan. Part-time women workers in rural area, part-timer students in big cities, and seasonal workers in agriculture A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 45 are workers without contract. Technically they are called «informal workers.» An employer does not conclude labor contract when employing such part-time and seasonal workers, does not keep proper record of the length of service (staj raboti) for pension records, and even does not determine the exact amount of salary. An employee in case of accident cannot refer to occupational safety and health rights. The employee cannot demand bonuses and the additional payment for social security. The employee does not have proper protection of labor law against illegal dismissal. In Western European states, labor legislation was historically formed by adopting ordinary, less commonly, consolidated laws on individual labor law institutions, and civil law is partially applied to employment relations. Uzbekistan has a continental legal system, which adheres to codified system of law and the Labor Code of 1995 embodies the main labor laws. Uzbek courts first refer to the articles of the labor code in case of labor litigation. Article 74 of the Labor Code stipulates that labor contract should be made in writing. Employers must conclude a labor agreement/contract regardless of the type of employment. In labor contract basic features of the agreement are recorded and the contract should be signed by both the employer and the worker. In case of an employee during the work dissatisfied with the labor conditions can bring the case to a court. However, filing a case to the court is not simple. Paying court’s fee, time consuming processes, and highly possibility that employee will fail the case only for absence of written labor contract majority employees do not refer to court. If an employee claims to Labor inspection, at first time labor inspection gives a notice to the employer and on second time can file a fine for inappropriate employment of worker. Employee without a labor contract faces poor legal security. Labor Code establishes two types of employment regular and nonregular. Regular employment means an employment contract for indefinite time, whereas a non-regular employment can be concluded for the fixed time, but not more than 5 years and for the duration of the certain job. The current Labor Code does not have any provisions to covering the part-time, temporary and seasonal workers. This weakness of the current Labor Code derives from its history. Uzbekistan’s Labor Code is based on three Codes of Labor Laws of the RSFSR, adopted in 1918, 1922 and 1972. It is important to note that all these Codes are not much different from each other. The Code did not have norms about labor contract. The Codes was just formality and actually not fully functioning at that time. Initially, these Codes applied to the territory of all Soviet republics. According to the Decree of the All-Russian Central Executive Committee of the Russian Socialist Federative Soviet Republic (RSFSR), all Soviet should introduce the Code of Labor Laws on their territory without changes. Soviet republics had to adopt the Codes as formality rather than a legal document to govern the labor issues. For instance, Soviet Uzbekistan adopted its Labor Code based on the Soviet Union’s code (Labor Code of the Uzbek SSR 1929), after the transformation of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic into a union republic in 1929. The Labor Code of the Uzbek SSR continued to operate in neighbor Tajik SSR. There are three factors to understand the A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 46 impact of historical development of Soviet Union labor law to modern Uzbekistan labor law. First, Soviet economy and policy was amenable to systematically strengthening labor discipline, calling for ever greater efforts, but also offering carefully calculated incentives and privileges to workers in the vital branches of economy. Therefore, modern labor code of Uzbekistan lacks flexibility in employment issues thus did not cover the part-timers or seasonal workers. Labor Code is old and requires amendments. Old code cannot provide good regulations for the society. The current Labor Code focused mainly on large enterprises of traditional industries. Articles on employment are written for big state-owned companies with regular employment. The code was not aware of the development of small business sector that generates new forms of employment. Current labor regulation does not meet the realities of economic transformation in the country where informal employment expands. Second, legal basis of employment under Soviet labor law normally arise from work contracts between worker and State enterprise, which means employer is the State. However, in modern labor law relations prevailing concept of labor contract is between an employer and a worker. An employer is a legal entity, representatives of SMEs. Finally, in Soviet Union labor code did not include articles regarding the settlement of wage questions, because political regime requires equality on labor and wages, which was already fixed for all workers. In modern Uzbekistan most of those issues are now regulated by normative acts as laws and decrees. However, rates for wages of piecework are not clear when issues arise regarding the temporary workers or technically part-time workers. This is because Uzbek Employers decide the rates of wages on oral agreement and the rate may not be identified at the time of a dispute. When Uzbekistan adopted the current Labor Code, it was considered as tentative one, assuming that the code will be amended in response to the further economic development of the country during the transition period. A number of provisions need to be revised based on the realities of todays’ reforms. After the collapse of the USSR most of post-Soviet republics during the 1990s developed and adopted new Labor Code; Turkmenistan in 1993, Uzbekistan in 1995, Tajikistan in 1997, Kyrgyz in 1997 and Kazakhstan in 2007. Research question and thesis statement. Over the years Uzbekistan was one of the soviet socialistic republics, however, after collapse of USSR Uzbekistan became independent and nominated own development module. During the economic transition new types of nonregular workers emerged in labor market such as part-timers, temporary workers and so forth. However, labor law did not update the provisions to keep up with the developing economy. Currently, labor law cannot provide labor protection for non-regular workers. Current Labor Code still includes former Soviet Union’s labor regulation effecting to employment. Therefore, this thesis analyses: first is to explore the weaknesses of chapter IV, paragraph 2 «Labor contracting» of Uzbekistan labor code of 1995, in order to expand formal contracts to part-time and temporary workers, and facilitate flexibility of labor contractual relations A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 47 according to requirements of labor market. Current Labor Code does not cover parttime and temporary workers issues. All four post-soviet republics adopted independent labor codes, however, the concept of the codes were formal document. After the collapse of the USSSR economic condition of the republics were in transition period. Economy was not stable, where had an effect to other spheres of society. Republics enacted formal labor code deriving from old Soviet codes. New codes were not the result of countries labor experience. However, the Kazakhstan code was the latest. Kazakhstan before the Labor Code used the Labor Law Act of Kazakhstan Republic adopted in 1999. Unlike Labor Code of Uzbekistan Kazakhstan’s Labor code contains Article 27 «other forms of labor agreement». This article stipulates different forms of employment contracts such as part-timers, temporary workers. Article 134 regulates «seasonal workers» and mechanisms of employment written clearly. The GDP of the republic of Kazakhstan is the highest among the post-soviet Central Asia countries. Improvements in economic well-being were mainly the result of income gains from wage employment. Substantial job creation accompanied the rapid GDP growth during the 2000s. The number of unemployed in Kazakhstan is steadily declining. In 2000 there were 906 400 unemployed; 658 800 people in 2004, 554 500 in 2008, 474 800 people in 2012, 445 500 people in 2016. Unemployed citizens are providing labor supply for the production of goods, works and services. Self-employment was a central feature of the labor market in Kazakhstan. Changes in the economy incentive amendments in labor law, which made country to adopt more complex structure of norms regulating the labor relationships. New code included diversity of employment contracts giving access to various workers to enter into labor market. A code can maintain stability in the economic development by changing the status of individuals from unemployed to employ. Kazakhstan in early transformation period from soviet republic to independent one used primitive module in legislative for labor regulation during the transitional economy. Kazakhstan adopted labor act law which is easy to make amendments in case of changing the course of economy rather than make amendments in Codes. The legislative process to make amendments in law is simpler comparing the code. The structure of a code is more complex. Flexible labor legislation by expanding through part-time, temporary and seasonal contracts, can promote formal job creation. For SMEs, part-time and temporary contracts and agriculture seasonal workers contract can be appropriate to cope with unexpected fluctuations in demand. Replace permanent staff on holiday, maternity, or sick leave. In addition, hire workers with specialized skills to carry out specific time-bound projects. For workers issues, particularly women in rural areas and youth engaged in new forms of employment in big cities formal parttime and temporary contracts can provide opportunities for those people, who might not have been able to access employment under a permanent contract, help workers’ desire for flexible contractual agreements while also being protected by social security benefits. Student employees, who A COMPARATIVE REVIEW


A FAIR TRIAL № 1 / 2023 48 are studying or mother raising children, or generally managing other duties part-time and temporary contracts through diversity of labor contracts are the proper solution to facilitate workers to enter in to formal economy, cover by labor law security during the transitional economic period in modern Uzbekistan. A. KHAKBERDIEV, lecturer of Tashkent State Law University A COMPARATIVE REVIEW 1. Asian Development Bank. Sector Assessment (Summary): Micro, Small and Medium-Sized Enterprise development. Accessed April 16, 2021 https://www.adb.org/sites/default/files/linkeddocuments/42007-014-ssa.pdf 2. Shavkat Mirziyoyev (Шавкат Мирзиёев), «Free, Democratic and Prosperous State of Uzbekistan We will Build Together with Our Courageous and Noble People» (Speech at the inauguration ceremony of President of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, December 14, 2016). Accessed April 17, 2021 https://president.uz/ru/lists/view/111 3. The definition of small business is stipulated in Article 5 of the Law of Uzbekistan «On Guarantees for Freedom of Entrepreneurial Activity» 2000. Accessed April 22, 2021 https://www.lex.uz/ acts/4177 4. Mamuka Tsereteli, «The Economic Modernization of Uzbekistan, Central Asia-Caucasus Institute and Silk Road Studies Program.» (2018). Accessed April 25, 2021 5. The Cabinet of Ministers of Uzbekistan. «On Organizational Measures for Effective Use of Land Plots of Dekhan Farms and Private Lands» 2010. Accessed April 23, 2021 https://lex.uz/docs/- 3590847 6. The Cabinet of Ministers of Uzbekistan. National Program «On Development of Small Business and Private Entrepreneurship in the Republic of Uzbekistan». (1995). Accessed 28 April, 2021 https://lex.uz/docs/469849 7. United Nations Development Programme in Uzbekistan. «Sustainable Employment in Uzbekistan: State, Problems and Ways of their Solutions». 2018. Accessed April 30, 2021 https://www.undp.org/ content/dam/uzbekistan/docs/un_uzb_employment_in_uzbekistan_report.pdf 8. The data on the population of Tashkent city in 2020. Accessed April 21, 2021 https:// worldpopulationreview.com/world-cities/tashkent-population/ 9. United Nations Development Programme in Uzbekistan. «Sustainable Employment in Uzbekistan: State, Problems and Ways of their Solutions». 2018. Accessed April 30, 2021 10. Labor Code of Uzbekistan. (Трудовой Кодекс Узбекистана). 1995. Accessed May 1. 2021 https:// lex.uz/docs/145261#145658 11. Decree of the Cabinet of Minister of Uzbekistan «On the Approval of Regulatory Acts Necessary for the Implementation of the Labor Code of Uzbekistan» 1997. Accessed April 25, 2021 https:// lex.uz/docs/517040 12. Lyutov N.L. Actual Problems of Labor Law, «Prospect». (2017), p. 32. 13. Heller, P. R. Soviet Labour Law. »Soviet Studies», no. 4 (1951): 378-86. Accessed April 29, 2021. www.jstor.org/stable/14 9075. 14. Tomshevskiy K.L. «Essays on labor rights» (Очерки трудового права). BGU Center, 2009. p. 47. 15. World Bank Systematic Country Diagnostic on Kazakhstan. «A New Growth Model for Building a Secure Middle Class». Accessed May 2, 2021 http://documents.worldbank.org/curated/ en/664531525455037169/pdf/KAZ-SCD-April-2018-FINAL-eng-with-IDU-05012018.pdf 16. Gulzhan Mukhamadiyeva, «Labour Law of the Modern Kazakhstan,» Al-Farabi Kazakh National University, Vol. 20 Issue, 1. 2017. Accessed May 3, 2021 https://www.abacademies.org/articles/ labour-law-of-the-modern-kazakhstan-6781.html 17. A New Growth Model for Building a Secure Middle Class. http://documents.worldbank.org/curated/ en/664531525455037169/pdf/KAZ-SCD-April-2018-FINAL-eng-with-IDU-05012018.pdf


ОДИЛ СУДЛОВ ЕЛЕКТРОН ПРАВОСУДИЕ ЕЛЕКТРОН 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очеркдари Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки ОДИЛ СУДЛОВ Ҳуқуқий, илмий-амалий ЭЛЕКТРОН ЖУРНАЛ ПРАВОСУДИЕ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ A FAIR TRIAL ELECTRONIC JOURNAL 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очерклари Legal documents Court decisions Judicial practice Court essays Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки


Click to View FlipBook Version