The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 9 сони

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Ilhombek Boltayev, 2022-10-11 23:57:26

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 9 сони

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 9 сони

СОЛИҚ ҲУҚУҚИ 99

Қайта ташкил этилган юридик шахсда си ушбу бўлимда назарда тутилган тартибда
солиқ қарзи бўлмаган тақдирда, ушбу юри- ушбу юридик шахснинг ҳуқуқий ворисида,
дик шахс томонидан ортиқча тўланган ёки агар ҳуқуқий ворис солиқ тўловчи сифатида
ундан ортиқча ундирилган солиқ (пеня, рўйхатдан ўтказилган бўлса, ҳисобга олини-
жарима) суммаси унинг ворисига (ҳуқу- ши лозим.
қий ворисларига) ҳуқуқий ворис (ҳуқуқий
ворислар) ариза берган кундан эътиборан Солиқ суммаларини ҳисобга олиш қайта
бир ойдан кечиктирмай қайтарилиши ло- ташкил этилган юридик шахснинг ҳуқуқий
зим. Бунда, ортиқча тўланган ёки ортиқча вориси томонидан қайта ташкил этилган
ундирилган солиқ (пеня, жарима) суммаси юридик шахс товарларни (хизматларни) ол-
қайта ташкил этилган юридик шахснинг ҳу- ганда, унга тақдим этилган ҳисобварақ-фак-
қуқий ворисига (ҳуқуқий ворисларига) ҳар туралар асосида, шунингдек ҳуқуқий ворис
бир ҳуқуқий вориснинг тақсимлаш баланси товарларни (хизматларни) олганда унга тақ-
асосида аниқланадиган улушига мутаносиб дим этилган ҳисобварақ-фактуралар асоси-
равишда қайтарилади. да амалга оширилади. Солиқ суммаларини
ҳисобга олиш қайта ташкил этилган юридик
Солиқ кодекси 92-моддасининг қоида- шахс томонидан товарлар (хизматлар) оли-
лари юридик шахс қайта ташкил этилганда ниши билан боғлиқ мажбуриятлар бўйича
йиғимларни тўлаш бўйича мажбуриятни ба- қарз ҳуқуқий ворисга ўтказилганидан кейин
жаришга нисбатан ҳамда чет давлат қонун тўлиқ ҳажмда амалга оширилади.
ҳужжатларига мувофиқ қайта ташкил этил-
ган чет эл ташкилоти мажбуриятларининг Солиқ кодексининг 238-моддасига кўра,
ҳуқуқий ворисини (ҳуқуқий ворисларини) юридик шахс қайта ташкил этилаётганда
аниқлашда ҳам қўлланилади. унинг мол-мулкини ҳуқуқий ворисга (ҳуқу-
қий ворисларга) ўтказиш солиқ солиш объ-
Солиқ кодексининг 92-моддасида назарда екти ҳисобланмайди.
тутилган қоидалар Ўзбекистон Республика-
сининг божхона чегараси орқали товарлар- Солиқ кодексининг 297-моддасида назар-
ни олиб ўтиш муносабати билан солиқлар да тутилган қоидаларга кўра, юридик шахс
тўлашда ҳам қўлланилади. қайта ташкил этилганда, мол-мулкнинг ва
пулда ифодаланадиган баҳога эга бўлган
Юридик шахс қайта ташкил этилган- номулкий ҳуқуқларнинг қиймати ва (ёки)
да унинг солиқ мажбурияти ушбу моддада юридик шахсларни қайта ташкил этиш чо-
белгиланган ўзига хос хусусиятлар ҳисобга ғида ҳуқуқий ворислик тартибида олинади-
олинган ҳолда, Солиқ кодексининг 92-мод- ган (ўтказиладиган), қайта ташкил этилаёт-
дасига мувофиқ ўзининг ҳуқуқий вориси ган юридик шахслар ўзининг қайта ташкил
(ҳуқуқий ворислари) томонидан бажарила- этилиш санасига қадар олган мажбуриятла-
ди. рининг қиймати янги ташкил этилган, қайта
ташкил этилаётган ва қайта ташкил этилган
Юридик шахс қайта ташкил этилганда, юридик шахсларнинг даромадлари деб эъ-
қайта ташкил этиш шаклидан қатъи назар, тироф этилмайди.
қайта ташкил этилган юридик шахсга қў-
йилган ва (ёки) ушбу шахс томонидан товар- Ҳ. ЁРОВ
ларни (хизматларни) олишда (олиб кириш- Гулистон туманлараро
да) тўланган, лекин у томонидан ҳисобга
олиш учун қабул қилинмаган солиқ сумма- маъмурий суди раиси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

100 ЖИНОЯТ ВА ЖАЗО

ҚАСДДАН ОДАМ ЎЛДИРИШ ЖИНОЯТИ
ТУШУНЧАСИ ВА ЖИНОЯТ УЧУН
ТАЙИНЛАНАДИГАН ЖАЗОЛАР

Қасддан одам ўлдириш жинояти ҳам унинг айби эҳтиётсизлик шаклида ифодала-
тўғри, ҳам эгри қасд билан содир этилиши нади.
мумкин. Қасддан одам ўлдириш жинояти-
ни содир этаётганда айбдор жабрланувчини Айбдорнинг қасди нимага қаратилганли-
ҳаётдан маҳрум этиш қасди билан ҳаракат ги тўғрисидаги масалани ҳал этишда қил-
қилади, қилмишининг ижтимоий хавфли мишнинг барча ҳолатлари мажмуидан келиб
оқибатларига кўзи етади, ўлим юз бериши- чиқилиши, хусусан, жиноятни содир этиш
ни истайди (тўғри қасд) ёки бунга онгли ра- усули ва қуроли, тан жароҳатлари сони, ху-
вишда йўл қўяди (эгри қасд). сусияти ва ўрни (масалан, одам ҳаёти учун
муҳим аъзоларнинг жароҳатланганлиги),
Қасддан одам ўлдиришга суиқасд қилиш жиноий ҳаракатлар тўхташи сабаблари, шу-
фақат тўғри қасд билан содир этилиши мум- нингдек айбдор ва жабрланувчининг жиноят
кин, чунки бунда айбдор ўз қилмишининг содир этилгунга қадар бўлган феъл-атвори,
ижтимоий хавфли хусусиятини англаган, ўзаро муносабатлари, айбдорнинг жиноят
жабрланувчининг ўлимига кўзи етган ва содир этилгандан кейинги ҳаракатлари ху-
унинг ўлимини истаган бўлади, бироқ ўлим сусияти эътиборга олиниши лозим.
айбдорга боғлиқ бўлмаган ҳолатларга кўра
(жабрдийданинг фаол қаршилиги, бошқа Агар қилмишда Жиноят кодекси 97-мод-
шахсларнинг аралашуви, жабрланувчига ўз дасининг иккинчи қисмида кўрсатиб ўтилган
вақтида тиббий ёрдам кўрсатилганлиги ва квалификация белгилари, шунингдек мазкур
ҳ.к. туфайли) юз бермайди. Кодекснинг 98–101-моддаларида назарда ту-
тилган жазони енгиллаштирувчи ҳолатлар
Шу сабабли, айбдорнинг жабрланувчини мавжуд бўлмаса, масалан, қотиллик безори-
ҳаётдан маҳрум этиш ниятида ҳаракат қил- лик туйғулари билан эмас, балки ўзаро жан-
ган-қилмаганлигини, ўлим юз беришини ис- жал ёки уришиш натижасида, рашк туфайли,
таган-истамаганлигини ва қандай ҳолатлар ўч олиш, ҳасад, адоват, нафрат оқибатида
исталган натижа юз беришига тўсқинлик содир этилган бўлса, қасддан одам ўлдириш
қилганлигини аниқлаш зарур. жинояти ЖК 97-моддасининг биринчи қис-
ми бўйича квалификация қилинади.
Қасддан одам ўлдириш жиноятини жабр-
ланувчининг ўлимига сабаб бўлган қасддан Қасддан одам ўлдириш — ўн йилдан ўн
баданга оғир шикаст етказиш жиноятидан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш би-
фарқлаш учун айбдорнинг қасди нимага лан жазоланади.
қаратилганлигини, унинг ўз ҳаракатлари
оқибати, яъни жабрланувчининг ўлимига Жавобгарликни оғирлаштирадиган ҳо-
нисбатан субъектив муносабатини инобатга латларда қасддан одам ўлдириш – ўн беш
олиш даркор. йилдан йигирма беш йилгача озодликдан
маҳрум қилиш ёки умрбод озодликдан маҳ-
Қасддан одам ўлдириш жиноятини содир рум қилиш жазоси билан жазоланади.
этаётганда айбдор шахсни ҳаётдан маҳрум
қилиш ниятида ҳаракат қилади, баданга М. МИРЗОХИДОВ,
оғир шикаст етказиш шахснинг ўлимига са- Жиноят ишлари бўйича
баб бўлган ҳолларда эса, ўлимга нисбатан Оқолтин туман суди раиси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

ТАДБИРКОР ВА ҲУҚУҚ 101

ТАДБИРКОРЛАРГА БЕРИЛАЁТГАН
ИМКОНИЯТЛАР КЕНГАЙМОҚДА

Мамлакатимизда иқтисодиётни янада ли- Бизнес-омбудсманга бу каби ваколатларнинг
бераллаштириш, тадбиркорларга берилаёт- берилиши қандай аҳамиятга эга бўлиши
ган имкониятларни кенгайтириш, хусусий тўғрисида фикр юритадиган бўлсак, бу энг
мулкни ҳимоя қилиш, бизнес муҳитини тур- аввало, Бизнес-омбудсманнинг тадбиркор-
ли босимлардан холи қилиш масалаларига лар ҳуқуқларини ҳимоя қилишда эндиликда
алоҳида эътибор қаратилмоқда. Аммо, ай- санкциялар қўллаш ҳуқуқига эга бўлиши,
рим ҳолларда маҳаллий давлат ҳокимияти унинг таъсир доирасини оширади. Яъни, бу
ва назорат органлари томонидан хусусий ваколатлар билан амалий натижа кўрсатиш
мулк ҳуқуқларининг бузилиши ҳолатлари имкониятига эга бўлди.
ҳам мавжуд. Бу хусусда мамлакатимиз Пре-
зиденти Ш.Мирзиёев 2020 йил Олий Маж- Мазкур Қонунга асосан киритилган ўз-
лисга қилган Мурожаатномасида тўхталиб гартиришлар, ҳуқуқбузарликларга оид иш-
ўтган эди. лар яьни Тадбиркорлик субъектларининг
ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳи-
Ушбу Мурожаатномада Президентимиз моя қилиш бўйича вакил (Вакил) ва унинг
бундай ҳолатларга қарши тизимли кура- девони ходимлари томонидан кўриб чиқи-
шишнинг самарасини ошириш, тадбир- лиши белгиланди. Жумладан, жисмоний ва
корлик фаолиятининг ҳимоясини янада юридик шахсларнинг мурожаатлари тўғри-
мукаммаллаштириш, ишбилармонларнинг сидаги қонунчиликни бузиш, ер участка-
ҳақ-ҳуқуқлари, хусусий мулк дахлсизли- сини ноқонуний олиб қўйиш, тадбиркор-
гини таъминлаш мақсадида тадбиркорлар- ларни ҳомийликка ва бошқа тадбирларга
нинг мулкка доир ҳуқуқларини бузиш ҳо- мажбурий жалб этиш, тадбиркорлар ҳисоб-
латларига йўл қўйган мансабдор шахсларга варақларида пуллари мавжудлиги тўғриси-
нисбатан Тадбиркорлик субъектларининг даги ахборотни қонунга хилоф талаб қи-
ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳи- либ олиш, тадбиркорлардан қонунчиликни
моя қилиш бўйича вакил (Бизнес-омбудс- бузган ҳолда ҳужжатлар талаб қилиб олиш
ман) томонидан маъмурий жавобгарликка каби ҳуқуқбузарликлар шулар қаторига ки-
тортиш бўйича ваколат бериш ташаббусини ритилди.
билдириб ўтган эди.
Маълумот учун айтиб ўтишимиз мум-
Ушбу ташаббус ижроси ҳамда юрти- кинки, мазкур Қонун қабул қилингунгача
мизда тадбиркорлик субъектларининг ушбу ҳуқуқбузарликлар жиноят ишлари бў-
қонуний ҳуқуқ ҳамда манфаатларини йича судлар томонидан кўриб чиқилар эди.
ҳимоя қилиш борасида амалга ошири-
лаётган ижобий ишларнинг кейинги бос- Бундан ташқари, бу чора мансабдор
қичи сифатида Тадбиркорлар ҳуқуқлари шахслар томонидан қарорлар қабул қилиш-
бузилишига оид айрим ҳуқуқбузарликлар да ўз қарорларининг оқибатларини ҳам бир
Бизнес-омбудсман томонидан кўриб чиқили- ўйлаб кўришга ундаши, шунингдек тадбир-
ши,Ўзбекистон Республикасининг 2022 йил корлик субъектларининг эртанги кунига
11 январдаги «Ўзбекистон Республикаси нисбатан ишонч ҳиссини ошириши билан
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодек- янада аҳамият касб этади.
сининг 245 ва 2458-моддаларига ўзгартишлар
киритиш ҳақида»ги ЎРҚ-744-сонли Қонуни М. ТОҒАЕВ,
билан белгилаб қўйилди. Шу билан бирга, Гулистон туманлараро
иқтисодий суди судьяси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

102 НУҚТАИ НАЗАР

ИШНИ СУДГА ҚАДАР ЮРИТИШ БОСҚИЧИДА
МУРОЖААТЛАР БИЛАН ИШЛАШ

МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Ўзбекистон Республикаси Конституциясида неча маротаба юбориш ҳолатлари кузатилади.
инсон ҳуқуқ ва эркинлари олий қадрият сифати- «Жисмоний ва юридик шахсларнинг муро-
да эътироф этилиб, давлат фуқароларнинг Конс-
титуция ва қонунларда мустаҳкамланган ҳуқуқ- жаатлари тўғрисида»ги қонунинг 1-моддасида
лари ва эркинликларини таъминлаши, мазкур «Ушбу қонуннинг амал қилиши ва кўриб чиқиш
ҳуқуқлари бирор бир тарзда чекланган тақдирда тартиби маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги,
ҳар бир шахс бевосита ўзи ва бошқалар билан фуқаролик процессуал, жиноят-процессуал, жи-
биргаликда ваколатли давлат органларига, муас- ноят-ижроия, иқтисодий процессуал қонун хуж-
сасаларига ёки халқ вакилларига ариза, таклиф жатлари ва бошқа қонунлар билан белгиланган
ва шикоятлар билан мурожаат қилиш ҳуқуқига мурожаатларга нисбатан тадбиқ этилмаслиги»
эгалиги, аризалар, таклифлар ва шикоятлар қо- кўрсатиб ўтилган. Мурожаатларнинг салмоқли
нунда белгиланган тартибда ва муддатларда кў- қисми айнан жиноят процесси билан боғлиқ
риб чиқилиши шартлиги кўрсатиб ўтилган. бўлиб, фуқаролар томонидан процесс иштирок-
чиси ёки процесс иштирокчиси бўлмаган ҳолда
Ҳар бир фуқаронинг мурожаати эътибордан дастлабки тергов давомида ўзларининг ҳуқуқ
четда қолмаслиги, мурожаат йўналиши, мазму- ва манфаатларини ҳимоя қилиб мурожаат этиш
ни ва шакли хилма-хиллиги, ижрочи ташкилот- ҳолатлари кўплаб кузатилмоқда. Жиноят-про-
лар кўлами ва кўриб чиқиш доираси кенглиги, цессуал кодексида процесс иштирокчилари про-
бундан ташқари фуқаролардан такрорий му- цессуал ҳаракатлар ва қарорлар устидан шикоят
рожаатлар келиб тушиш ҳолатлари кузатилиб, қилиш ҳуқуқига эга эканликлари, процесснинг
уларнинг ижроси устидан назорат ўрнатили- исталган пайтида илтимоснома билдириш ва
шида бир қатор қийинчиликлар келиб чиқари- шикоят бериш мумкинлиги кўрсатиб ўтилган
лаётганлиги сабабли 2017 йил 11 сентябрь куни бўлса-да, исталган пайтда киритилган илти-
Ўзбекистон Респуб­ликаси Президенти томони- моснома ва шикоятни кўриб чиқиш механизми
дан «Жисмоний ва юридик шахсларнинг му- очиб берилмаганлиги аён бўлади. Ўзбекистон
рожаатлари тўғрисида»ги қонун тасдиқланди. Республикаси Конститутциясида баён этилган
Унга асосан, ариза, таклиф, шикоят, электрон фуқароларнинг мурожаат этишга бўлган ҳу-
мурожаат, такрорий мурожаат, аноним муро- қуқининг мантиқий давоми сифатида, уларни
жаат, мурожаатнинг дубликати терминларига дастлабки тергов олиб боришга маъсул мансаб-
аниқлик киритилиб, ҳар бир мурожаатни кўриб дор шахсларга нисбатан, шунингдек, ишни суд-
чиқиш тартиб ва муддатлари аниқ белгилаб бе- га қадар юритиш босқичида процессуал ҳара-
рилди. Статистик маълумотларга кўра, фуқаро- катларга нисбатан мурожаат этиш ҳуқуқига эга
лар томонидан Виртуал тизим ва Халқ қабулхо- эканликларини кўрсатилган. Мурожаат аввало
наларига 2020 йил давомида жами 1 200 212 та процесс иштирокчисининг ҳимояланиш воси-
мурожаатлар келиб тушган бўлиб, шундан 203 таси ҳисобланади. Аммо, Жиноят-процессуал
692 таси, яъни 0,16 % и айнан суд-ҳуқуқ соҳа- кодексида мурожаатни ўзагини ташкил этувчи
си билан боғлиқ мурожаатларни ташкил этади. ариза, шикоят, таклиф, раддия, илтимоснома,
2021 йил давомида эса жами 560 771 та муро- хабар ва хабарнома тушунчаларига аниқлик ки-
жаат келиб тушган бўлиб, шундан 94 246 таси, ритилмаганлиги, уларни кўриб чиқиш тартиб
яъни 0,16 % и суд-ҳуқуқ соҳаси билан боғлиқ ва муддатлари белгилаб берилмаганлиги маъ-
мурожаатларни ташкил этади, ушбу тоифага лум. Бундан ташқари, дастлабки тергов усти-
кирувчи бир хил мазмундаги мурожаатлар бир дан норозилик мазмунидаги мурожаатлар қабул

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

НУҚТАИ НАЗАР 103

қилишга маъсул субъектлар, шунингдек, ушбу жаатлар тушади.
турдаги мурожаатларни кўриб чиқишга маъсул- Ҳалқаро ташкилотлар, Давлат раҳбари, Пре-
лар доираси аниқ кўрсатиб ўтилмаган. Ишни
судга қадар юритиш босқичи тамомланмасдан зидент маслаҳатчилари, Инсон ҳуқуқларини ҳи-
киритилган илтимоснома ва шикоятлар бўйича моя қилиш бўйича Омбудсмани, Сенат ва Олий
ишлаш механизми кўрсатиб ўтилмаганлиги са- мажлис вакиллари номига ёзилган мурожаатлар
бабли, дастлабки терговни олиб борувчи орган «Жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаат-
устидан юборилган ҳар қанча шикоят ва илти- лари тўғрисида»ги Қонун талаблари асосида
мосномалар бўйича бир хил мазмундаги «Сиз- маъсул раҳбарларнинг вакиллари томонидан
нинг жиноят иши бўйича киритган мурожаатин- қабул қилиб олинган бўлса-да, жиноят ишини
гиз иш хужжатларига қўшилганлигини маълум ўрганиб чиқиш, у бўйича кўрсатма бериш ва на-
қилиб, натижаси бўйича дастлабки тергов яку- зоратга олиш бўйича ваколатга эга эмасликлари
нида қўшимча хабардор қиламиз» мазмундаги натижасида мурожаатга холис баҳо бериш им-
жавоб хати билан чекланиш ҳолатлари кўп уч- кониятига эга эмаслиги оқибатида, ариза ёзган
райди. фуқароларни ҳукуматга нисбатан ишончсизлик
кайфиятини уйғотаётганлик ҳолатлари кузати-
Жиноят-процессуал кодексда ишни судга лади. Бундан ташқари, айрим жиноят ишлари
қадар юритиш босқичида процесс иштирокчи- бўйича синчковлик билан олиб борилган тергов
ларининг мурожат этиш ҳуқуқи мустаҳкамлаб ҳаракатлари натижаси бўйича чиқарилган қа-
қўйилган бўлса-да, амалиётда процесс ишти- рорлардан томонлар норозиликлари оқибатида
рокчиси бўлмаган шахсларнинг жиноят иши йиллар давомида юқори ташкилотларга тинмай
бўйича ариза, шикоят ва илтимосномалар билан мурожаат этишлик ҳолатлари мавжуд бўлиб,
норозилик мазмунида мурожаат этишларини қарорни чиқарган органнинг биринчи раҳбари
кўриб чиқиш тартибларига аниқлик киритил- томонидан шахсан суҳбат олиб борилиб, мазкур
маганлигини кузатамиз. Мисол тариқасида тер- ҳолат бўйича қонуний тушунча берган бўлиши-
говчи томонидан амалда моддий ёки маънавий га қарамасдан фуқаролар томонидан давлат хиз-
зарур кўрган шахсни жабрланувчи деб эътироф матчиларини ортиқча овора қилиш ҳолатлари
этмаслик, жиноят ишини бир қисмини шахсга кўплаб учрайди.
нисбатан тугатиш ҳолатлари, айбдор шахслар
доирасини белгилаш бўйича чиқарилган қарор- Рақамли технология ва интернет тизими
лар устидан фуқаролар томонидан юқори таш- ривожланиши туфайли жамиятда ҳуқуқни му-
килотларга кўплаб шикоятлар билан мурожаат ҳофаза этиш идораларига оммавий ахборот во-
этади. Мурожаатлар билан ишлаш жараёнида ситалари, у ёки бу ҳодисага мурожаат шаклида
хозирга қадар ижрочи ташкилотлар томонидан ижтимоий сайтлар орқали фикр билдириш одат-
аниқ тизимлаштириш йўлга қўйилмаганлиги га айланаётган бир пайтда, айрим вазириклар ўз
сабабли фуқаролар томонидан жиноят иши бў- ижтимоий саҳифалари орқали ҳар бир ҳолатга
йича ва уни олиб бориш жараёни юзасидан ши- тасдиқ ёки раддия мазмунида расмий баёнот
коят аризаларини жиноят иши хужжатларига билан чиқиш қилаётганликлари, аммо мазкур
қўшишлик ёки назорат йиғма жилди архивла- ҳолат мурожаат сифатида қабул қилинса-да,
рига тикишлик ҳолатларида муаммолар мавжуд. улар билан ишлаш механизми қонуний мустаҳ-
Шунингдек, амалиётда процесс иштирокчилари камланмаганлиги кузатилмоқда.
томонидан жиноят ишини кўриб чиқиш вако-
латига эга бўлмаган шахслар номига айнан шу Мазкур муаммоларни юзага келиши бўйича
ишни назоратга олишликни сўраб кўплаб муро- тарихий тажриба ўрганилганда Шундан кейин-
ги даврлар таҳлил этилганда 1926 йил 16 июнь
куни ЎзРСФСР томонидан тасдиқланган ЖПК

АННОТАЦИЯ

Ушбу мақолада одил судловни амалга ошириш, ишни судга қадар юритиш босқичида муро-
жаатлар билан ишлаш механизмини такомиллаштириш тўғрисида сўз юритилган.

Калит сўзлар: Конституция, халқ қабулхоналари, жиноят процесси, Виртуал тизим, Жиноят-
процессуал кодекси.

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

104 НУҚТАИ НАЗАР

қабул қилиниб, мазкур кодекснинг XVIII-боби гисидан фарқли равишда процесс иштирокчи-
«Терговчини ҳаракатларига шикоят» деб номла- сининг ўз норозилигини намоаён қилиш мақ-
ниб, 8 та моддадан иборатлиги, аввалги кодекс- садида прокурорга мурожаат этишликни аниқ
да кўрсатиб ўтилган барча ҳолатлар ҳудди шу чегараларини белгилаб берган бўлса-да, аммо
тартибда киритилганлиги, аммо прокурор вако- янгиланган таҳрирда қабул қилинган процес-
латларини кенгайтириш ҳолатлари кузатилиши, сеул кодексда ушбу механизм аниқ кўрсатмас-
айнан 216-модда «Прокурор шикоятни 3 сутка лик йўли билан қисқартирилишига эришилган-
мобайнида кўриб чиқиши зарур» деб кўрсатган лиги ҳамда жуда узоқ вақт мобайнида амалда
ҳолда аввалги таҳрирда мавжуд бўлган «судья» бўлиши натижасида ишни судга қадар юритиш
сўзини чиқариб юборилганлиги, ҳудди шу тар- босқичида мансабдор шахсларнинг ҳаракатлари
тибда 217-модда «Шикоятни кўриб чиқиш жа- устидан шикоят қилиш институти мавжудлиги
раёнида прокурор терговчидан тушунтириш ҳақида тушунчани аҳоли онгидан чиқиб кети-
беришликни талаб қилиши мумкин, шунингдек шига олиб кела бошлаган.
мурожаатни юритувдаги жиноят иши хужжатла-
рини ўрганиб чиқмасдан қонуний қарор қабул Ҳудди шу тартиб 1983 йил 1 ноябрь куни янги
қилиши имкони бўлмаган тақдирда терговчи- таҳрирда қабул қилинган Ўзбекистон ССР ЖПК-
дан талаб этиб олиши мумкин» деб кўрсатган да ҳам деярли ўзгаришсиз шакллантирилиб,
ҳолда, «судья» сўзини ушбу моддадан ҳам олиб XVII бобни «Суриштирувчи, терговчи ва про-
ташлаш орқали суд органининг дастлабки тер- курорнинг ҳаракатлари устидан шикоят» номли
гов ҳаракатлари устидан холис баҳо бериш боб билан чекланилиб, ушбу бобга 194-моддани
институти таъсир доирасини камайишига олиб «Мурожаат этиш тартиби», 195-моддани «Про-
кела бошлайди. Айнан ушбу ҳолат 218-модда- курор томонидан мурожаатни кўриб чиқиш
да «Прокурор томонидан чиқарилган хулоса тартиби» ҳамда 196-моддани «Дастлабки тер-
шикоятчига эълон қилинади ва зудликда ижро- гов олиб борувчи прокурорнинг ҳаракатларига
га юборилади. Терговчи ёки шикоят берувчини шикоят» деб номланувчи диспозицияларни ки-
прокурор хулосасидан норози бўлган тақдирда ритиш билан чекланганлиги, аммо унда муро-
юқори турувчи прокурорга мурожаат этишлари жаатни тақдим этиш, кўриб чиқиш муддатлари
мумкин» деб кўрсатиб ўтган ҳолда, аввалги таҳ- ва тартиблари аниқ белгилаб берилмаганлик ҳо-
рирда мавжуд бўлган суд идорасини учинчи ҳо- латлари кузатилади. Амалда бўлган 1994 йил 22
кимият сифатида дастлабки тергов давомида хо- сентябрь куни қабул қилинган Жиноят процес-
лисона баҳо бериш имкониятларини чегаралаб сеуал кодекда процесс иштирокчиларининг му-
қўйишига олиб келган 1929 йил 29 июнь куни рожаат этиш ҳуқуқи 27-моддада кўрсатиб ўтил-
Ўзбекистон Социалистик Республикаси томо- ган. Аммо унда дастлабки жиноят процессуал
нидан янги таҳрирдаги ЖПК қабул қилинган кодекслари каби мурожаатлар билан ишлаш
бўлиб, мазкур кодексда «терговчи ҳаракатлари- механизми очиб берилмаганлиги сабабли, фу-
га шикоят» боби мутлақо олиб ташланган ишни қаролик жамияти ривожланаётган давр талабла-
судга қадар юритиш босқичида мурожаат этиш рига жавоб бермаётганлиги ҳамда янгиланишга
ҳуқуқи модда сифатида «Дастлабки терговнинг эҳтиёжманд эканлиги кузатилмоқда. Эндиликда
умумий масалалари» деб номланувчи 2-бобга жиноят процесси давомида мурожаатлар билан
киритиш билан чекланилган, айнан 21-моддада ишлаш механизмини янги босқичга олиб чи-
«Тергов ҳаракатлари якуни бўйича содир этил- қишга зарурият туғилаётганлиги учун жиноят
ган исталган ҳаракат юзасидан мазкур қарордан процессуал кодексга «Мурожаат ва илтимосно-
хабар топган пайтдан бошлаб 7 суткалик муддат малар» номли асослантирилган моддалар билан
мобайнида шикоят қилиниши мумкинлиги баён тўлдирилган махсус бобни киритиш лозим деб
этилган. Терговчининг ҳаракатларига шикоят ҳисоблаймиз.
назорат этувчи прокурорга, қолган иштирокчи-
ларнинг ҳаракатларига шикоят терговчига топ- Ш. ХЎЖАМУРАТОВ,
ширилиши мумкин» деб кўрсатиб ўтиш билан Термиз давлат университети
чекланилган. юридик факультети талабаси

1929 йилда қабул қилинган ЖПКда аввал-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ҲУҚУҚ ВА БУРЧ 105

СУДЬЯЛИКНИНГ МАСЪУЛИЯТИ

Табиат томонидан ҳар бир кишига қайси- муҳим. Чунки, сифатли ва барқарор суд
дир жиҳат бўйича қобилият инъом этилади, ҳужжатларини қабул қилиш, одил судлов-
шунинг учун инсон касб танлашда қизиқи- ни самарали амалга ошириш учун шахс ҳам
ши билан бир қаторда танлаётган касбига маънан, ҳам руҳан тайёр бўлиши лозим. Шу
бўлган қобилият ва имкониятларини ҳам жиҳатлар инобатга олиниб, судьянинг ёш
инобатга олиши зарур. цензи 35 беш ёш қилиб белгиланди.

Кўп йиллик ҳаётий тажрибага эга устозлар Шунингдек, қонун билан туманлараро,
айтганидек, инсон касб танлашда унинг ор- туман, шаҳар судининг, ҳудудий ҳарбий суд-
қасидан келадиган моддий даромадни эмас, нинг судьяси юридик ихтисослик бўйича ка-
балки ундан олиши мумкин бўлган маънавий мида етти йиллик иш стажига эга бўлиши,
озуқани ўйлаши, касб – бу фақатгина пул то- Ўзбекистон Республикаси Ҳарбий судининг,
пиш усули эмас, балки киши ҳаётининг катта Қорақалпоғистон Республикаси судининг, Қо-
қисмини мазмунли ўтказиш воситаси сифа- рақалпоғистон Республикаси маъмурий суди-
тида ҳам муҳим аҳамиятга эга эканлигини нинг, вилоят, Тошкент шаҳар судининг, вилоят,
инобатга олиши лозим. Тошкент шаҳар маъмурий судининг судьяси
бўлиш учун камида ўн йиллик иш стажига, шу
Судьялик касби шарафли бўлиши билан жумладан, қоида тариқасида, судья сифатида
бир қаторда, ўта масъулиятли эканлиги, бу камида икки йиллик иш стажига эга бўлиши,
йўлда тинимсиз изланиш, чуқур билим олиш- Ўзбекистон Республикаси Олий суди судьяси
га кўп куч сарфлаш лозимлиги сир эмас. бўлиш учун эса камида ўн беш йиллик иш ста-
жига, шу жумладан, қоида тариқасида, судья
Маълумки, судьянинг профессионал фао- сифатида камида етти йиллик иш стажига эга
лияти нафақат бир инсоннинг, балки бутун бўлиш лозимлиги назарда тутилди.
жамиятнинг, ҳаттоки бутун бир давлатнинг
яшаш тарзига таъсир ўтказади, шунинг учун Қонун билан судьялик шахсига нисба-
бўлса керак судья ва унинг шахсига нисбатан тан бу каби талабларнинг белгиланишида
қонун ҳужжатлари билан ҳам жуда қаттиқ суднинг асосий вазифалари фуқароларнинг
талаблар қўйилган, бу бежиз эмас, албатта. ҳуқуқлари ҳамда эркинликларини, давлат
ва жамоат манфаатларини, юридик шахслар
Хусусан, «Судлар тўғрисида»ги Ўзбекис- ҳамда якка тартибдаги тадбиркорларнинг
тон Республикаси Қонунининг 67-моддаси- ҳуқуқлари ва қонун билан қўриқланадиган
да судьялик лавозимига номзод шахсларга манфаатларини ҳимоя қилишдан иборатли-
бир қатор талаблар қўйилган бўлиб, унга ги, суднинг фаолияти эса қонун устувор-
кўра ўттиз беш ёшга тўлган, олий юридик лигини, ижтимоий адолатни, фуқаролар
маълумотга эга Ўзбекистон Республикаси тинчлиги ва тотувлигини таъминлашга қа-
фуқароси судьялик лавозимига номзод бў- ратилганлигидан келиб чиқилган.
лиши мумкин.
Судья юқори ҳуқуқий билим ва амалий
Илгари судьянинг ёшига қўйилган та- кўникмага эга бўлишидан ташқари, у юк-
лаблар амалдаги қонунда белгиланганидан сак ахлоқий фазилатларга ҳам эга бўлиши,
фарқ қиларди, дастлаб судья бўлиш учун ҳалол ва пок, камтар, жамиятда бенуқсон
шахснинг йигирма беш, кейинчалик эса ўт- обрў-эътиборга эга бўлиши лозим.
тиз ёшга тўлган бўлиши талаб этилар эди.
Таҳлиллар натижаси шуни кўрсатдики, ин- Шу жиҳат инобатга олиниб, судьялик
сонларнинг тақдирини ҳал этишдек масъ- лавозимига номзод бўлиши мумкин бўлма-
улиятли касб эгаси бўлиш, судьялик мақо- ган шахслар доираси ҳам қонунда мустаҳ-
мига эришиш учун нафақат етарли билим камлаб қўйилган.
ва кўникма, балки бой ҳаётий тажриба ҳам
«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

106 ҲУҚУҚ ВА БУРЧ

Хусусан, жиноят содир этганликда айб- ошириш борасида бир қатор ижобий ишлар
ланаётган шахс, илгари судланган ёки ўзига йўлга қўйилди. Хусусан, танлаш ва тайин-
нисбатан жиноят иши реабилитация қил- лаш босқичларида судьяларни психологик
майдиган асослар бўйича тугатилган, чет тестлардан ўтказиш, суд ҳужжатларини ту-
давлат фуқаролигига ёки чет давлат ҳуду- зишда судьяларнинг ёзма кўникмаларини
дида доимий яшаш ҳуқуқини тасдиқловчи ривожлантириш ҳамда судьяларнинг замо-
яшаш гувоҳномасига ёхуд бошқа ҳужжат- навий ахборот-коммуникация технология-
га эга бўлган, суд томонидан муомалага ларини қўллаш бўйича кўникмаларини мус-
лаёқатсиз ёки муомала лаёқати чекланган таҳкамлашга эътибор янада кучайтирилди.
деб эътироф этилган, психиатрия ёки нар-
кология муассасаларида ҳисобда турган, Судья лавозимига тайинлашда халқимиз
судьянинг ваколатларини амалга ошириш- ўртасида ўзининг ҳалоллиги, адолатпарвар-
га тўсқинлик қиладиган бошқа касалликка лиги, юксак инсоний фазилатлари билан
чалинган шахслар ушбу масъулиятли лаво- катта обрў-эътибор қозонган, судьялик кас-
зимга тайинланишлари мумкин эмас. би масъулиятини чуқур англаб етган, чуқур
ҳуқуқий билимга эга бўлиш билан бир қа-
Алоҳида таъкидлаш жоизки, ўтган қис- торда ишларни кўриб чиқишда мавжуд би-
қа даврда судларнинг ҳақиқий мустақил- лим ва амалий кўникмасини беғараз, холи-
лигини таъминлаш, суд кадрларини танлаб сона ва тўғри қўллай олиш салоҳиятига эга
олишнинг очиқ ва шаффоф механизмини эканлигини ҳам инобатга олиш лозим.
яратиш бўйича комплекс чора-тадбирлар
амалга оширилди, судьялик лавозимига та- Шунингдек, судья ўзининг мустақил таъ-
йинлаш ва судьяларнинг малакасини оши- лим олишини самарали ташкил эта олиши,
риш тизими ислоҳ қилинди. суд-ҳуқуқ соҳасига оид миллий ва хорижий
юридик адабиётлар ҳамда нашрларни мун-
Ўзбекистон Республикаси Президенти тазам ўрганиб бориши, шу билан бирга қо-
Шавкат Мирзиёев томонидан иродаси мус- нунларни бир хилда қўллаш, низоларни тўғ-
таҳкам, юксак касб ва маънавий фазилатларга ри ва одилона ҳал этиши, ишларни кўришда
эга бўлган суд ходимлари таркибини шакл- эътибор қаратилиши лозим бўлган масала-
лантириш, ўз соҳасини яхши билмайдиган, лар юзасидан қатор қўлланмалар, Пленум
пухта касб ва ҳаёт тажрибасига, юксак маъ- қарорлари, суд амалиётидаги умумлашти-
навий-ахлоқий савияга эга бўлмаган юрист ришлар билан танишиб бориши лозим.
кадрлар ҳеч қачон судья лавозимига тайин-
ланмаслиги кераклиги, адолат ва маънавият Мухтасар айтганда, судья – бу Консти-
– ўзаро чамбарчас боғлиқ тушунчалар бўлиб туция ва қонунга мувофиқ, одил судловни
маънавият бўлмаган жойда ҳеч қачон адо- амалга оширишга ваколат берилган ва ўз
лат бўлмаслиги, шунинг учун ҳам судьялар, мажбуриятларини профессионал даражада
юрист кадрларни тайёрлаш ва судьялик лаво- бажарадиган шахсдир. Унинг зиммасига жа-
зимига тайинлашда бу масалага алоҳида эъ- миятдаги ўта масъулиятли вазифалар, жум-
тибор қаратиш лозимлиги таъкидланган эди. ладан, инсонларнинг тақдирига, фуқаролар
ва юридик шахслар ҳуқуқ ва манфаатларига
Шундан келиб чиқиб, мамлакатимизда таъсир кўрсатадиган қарорларни қабул қи-
судьялар, судьялик лавозимига номзодлар лиш юклатилган. Суд ҳимоясини тўлиқ ва
ва суд ходимларини тайёрлаш ҳамда мала- самарали амалга ошириш, суднинг ҳақиқий
касини ошириш тизими бир қатор самарали «адолат қўғони»га айлантириш учун эса
ислоҳотлар натижасида сезиларли даражада судьянинг лаёқатли бўлиши талаб этилади.
такомиллаштирилди, халқаро миқёсда судь-
ялар, судьялик лавозимига номзодлар ва С. СОЛИЕВ,
суд ходимларини тайёрлаш ва малакасини Зангиота туманлараро
иқтисодий суди раиси
«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

МОЗИЙГА НАЗАР 107

ТУРК ХОҚОНЛИГИ ВА ЭРОН

МУНОСАБАТЛАРИ (VI-VIII АСРЛАР)

Тарихда улкан империя туза олган Турк Турк ҳоқонлигининг Эрон билан алоқа-
ҳоқонлиги ҳақида бизгача ёзма адабиётлар- ларига доир маълумотларни Ўрхун-Энасой
дан етиб келган. Бу давлатнинг қўшни мам- битиктошлари, Л.Н.Гумилевнинг «Қадимги
лакатлар билан ўзаро сиёсий ва иқтисодий турклар», Фирдавсийнинг «Шоҳнома», Та-
алоқалари қай тарзда кечганлиги барчамиз- барийнинг «Зайнул ахбор» каби асарларидан
ни қизиқтириши мумкин. Зеро, тарих бизга олишимиз мумкин. Сосонийлар Эронининг
ҳақиқатлардан сўйлаб беради ва хулоса қи- шарқий ўлкаларда юргизган сиёсати тўғри-
лишимизга имкон яратади. Янги Ўзбекис- сидаги кам, яккам-дуккам маълумотларнинг
тон даврида биз тарих зарварақларини қайта ўзи тадқиқотда бу сиёсат жуда нозик бўлган-
мафкура ва сиёсий тўсиқлардан холи этиб лигига қаноат ҳосил қилиш учун етарлидир.
ёзиш имконига эга бўлдик. Айниқса, давлат- Бироқ, тадқиқотда маълум бўлишича, Турк
чилик тарихи, сиёсий дипломатия, бошқарув ҳоқонлиги Эрон билан муносабатда яққол
шакллари каби муҳим мавзулар қайта ўз тас- устунликка эга бўлган. Турк ҳоқони Бумин
диғи билан ўрганилмоқда. ўзлари қарам бўлиб келган жужанлардан
мустақилликка эришгач (551 йил), Бумин-
Турк ҳоқонлигининг вужудга келиши та- нинг кичик ўғли Муғанхон даврида «Корея
рихда кескин бурилиш даври бўлди, чунки қўлтиғидан Ғарбий денгизгача, Хитой дево-
бунгача Ўрта ер денгизи ва Узоқ шарқ ма- ридан Шимолий денгизгача» бўлган ерларни
данияти гарчи бир-бирининг борлигидан ўз сиёсий ҳукмлари остига олишга муваффақ
бехабар бўлмаса-да, узилган, ажралган ҳол- бўлганлар1. Муғанхон эфталитларга қарши
да мавжуд эди. Поёнсиз чўллар, баланд тоғ курашда жануби-ғарбдаги душманлари сосо-
тизмалари Шарқ ва Ғарбнинг алоқаси учун нийлардан фойдаланмоқчи бўлиб улар билан
тўсиқ бўлиб турарди. Бу тўсиқни турклар ен- яқин муносабатга киришади. Бунинг учун
гиб ўтиб, сўғдлар ёрдамида Европа ва Осиё Муғанхон 554 йилда Эронга элчи юбориб,
давлатлари ўртасида воситачи бўлиб қолди- икки томонлама алоқа ва ишончни мустаҳ-
лар ва айни чоғда, Хитой, Эрон ва Византия камлаш юзасидан амакиси Истамининг қизи
маданиятига муқобил ҳисобланган ўз мада- Аснабекани сосоний Хисрав (531-579)га тур-
ниятини ривожлантиришга ҳам муваффақ мушга беради. Уларни бир мақсад: эфталит-
бўлдилар. Шу маънода Турк ҳоқонлиги Ўрта ларни тор-мор қилиб, унинг ерларини бўлиб
Осиё, жануби-шарқий Европа ва Мўғулистон олиш бирлаштирарди. Хисрав Анушервон
тарихига сиёсий ва маданий таъсир ўтказган иттифоқчисидан олдин ҳаракат бошлаб, 562
Евроосиё империясининг асосчиларига айла- йилда эфталитларни мағлуб этди. Бироқ,
нишди. уруш бу билан тугамаганди.

Туркларда тарихий ёзилмалар сақланма- Турк ҳужумининг биринчи қурбони Чоч
ган, қабр устидаги тошбитиклар эса унинг бўлди. Бу ерда турклар қатлиом уюштириш-
ўрнини боса олмайди. Шунинг учун бошқа ди, кейин Чирчиқ дарёсидан ўтган турклар-
тилдаги манбаларга, уларнинг илмий дои- нинг асосий кучлари Маймурғда ўз илғорла-
раларга олиб кирилган таржималарига суя- ри билан қўшилади2.
нишга тўғри келади. Лекин, турли манбалар-
да берилган маълумотлар бир хил эмас. Шу Бир пайтнинг ўзида ҳоқоннинг хати ва Ча-
туфайли ҳам танқидий тарих томонидан тек- ғониён беги Фағонишнинг тобелик ҳақидаги
ширилганлиги, XIX-XX юз йилликлар олим- таклифини олган Хисрав на унга ва на бунга
лари томонидан таҳлил этилганлиги боис жавоб берди. Арбобларнинг ғарбий чегара-
замона хатоларидан холи ишончли хабарлар лар бўш қолишидан чўчиб қаршилик қили-
ҳисобланади. шига қарамай, Хисрав ўзи бошчи бўлиб бу-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

108 МОЗИЙГА НАЗАР

тун қўшини билан Хуросонга юрди. Умумий мижоз – Византияга сотишдан манфаатдор
душман бартараф қилингач, иттифоқчилар эди. Хисрав Анушервон 570 йилда Яманни
душманга айландилар. босиб олгандан кейин византияликлар учун
Қизил денгиз ва Ҳинд океани орқали Шарққа
Умумий душманни йўқ қилиш зарурати чиқишнинг барча эшиклари тақа-тақ ёпилди.
туфайли ҳоқонлик ва Эрон ўртасидаги ке- Ана шундай бир кезда тарихий сиёсий саҳнага
лишмовчиликлар очилиб қолди. Бу келиш- янги шерик – Турк ҳоқонлиги чиқди. Хонлар
мовчиликлар чуқур бўлиб, ҳатто чиқишти- Хитойдан оладиган ипак матолар билан чо-
риб бўлмас даражада эди. дирларини ўраганига қарамай, улар олинган
барча ипакни ишлата олмас эдилар. Масала
Гап шундаки, Византияга сув ва ҳаводай ипакни Византияга етказишда қолган бўлиб,
зарур бўлган ипакни турклар ҳомийлиги- бунинг учун форслар шоҳи билан келишиш
да сўғдлар орқали етказишда карвон йўли керак эди. Шунинг учун Истами ўз яқинлари
Эроннинг шимолий қисмидан ўтар, Сосоний манфаатлари билан уйғун тушган янги фу-
ҳукмдорлар эса карвон савдосини бир лаҳза қаролари – сўғдларнинг истагини бажариш
ҳам назардан четда қолдирмас эди. Ипак хом учун Маниахни ўз таклифига биноан Хусрав
ашёсининг катта қисмини қайта ишлаш учун Анушервон ҳузурига ишбилармон сўғдлар
ўзларига олиб қоладиган Эрон ишбилармон- қўлида йиғилиб қолган ипакларни Эрон орқа-
лари маҳсулотларини Ғарбий мамлакатларга ли ўтишига рухсат сўраш учун юборилишига
ўзлари истаган нархларда сотар эдилар. Ви- рози бўлди. Элчи форс шоҳига ҳатто ўзи ҳам
зантия империясини кучсизлантириш учун савдода иштирок этиб, улардан харид қилиб,
форслар товар айланмасини кучайтиришга Ғарбга устама нарх қўшиб сотишни таклиф
эмас, ипак нархини оширишга интиларди- этади. Суғдлар бу тижорат амалиётида бироз
ларки, натижада бу Византия империясининг нархда ютқазса-да, товар айланмасини кўпай-
пулларини сўриб олиш билан унинг сиёсий тириш ҳисобига ютардилар. Ўз-ўзидан Форс
ва ҳарбий салоҳиятини сустлаштирарди. Ви- ҳукумати бунга кўнмас эди, чунки у ипакнинг
зантия ипакка қўшилган ҳар қандай юқори ҳаммасини ўтказиб юборса, бир неча йилдан
нархни Оврўпа бозорида қоплаб, яна фой- сўнг Фрот дарёси бўйи Византиянинг ёллан-
да кўра олар ва бу унинг ҳарбий қувватини ма аскарлари билан тўлиб-тошиб, Эрон бу-
янада ошириб борарди. Шунинг учун форс- тун кучларини жамлаганда ҳам уни бартараф
лар ипакка юқори нарх қўйишдан ташқари, қила олмасди. Ипакни ички бозорда қолди-
Ғарбга олиб кетиладиган ипак миқдорининг рай деса, Эрон аҳолисининг харид қобилияти
қатъий меъёрини белгилаб қўйишар ва буни ниҳоятда паст бўлиб, уни сотиб ололмас эди.
назорат ҳам қилишар эди3. Шоҳ ипакни сотиб олиш билан айнан нарх-
даги сиёсатини юргизишда зарур бўладиган
Табиийки, Византия ва Турк ҳоқонлиги ҳам олтинини йўқотарди. Бу эса Византия импе-
мавжуд ҳолат билан келиша олмас эди. Визан- раторининг Ғарб сиёсатида ипакни йўқотиши
тия ипакни катта нархда сотиб олишдан Эрон- билан бир хил ҳолат эди.
нинг кучайишига ҳисса қўшган бўлиб чиқса,
Турк ҳоқонлиги Хитой давлатларидан ўлпон
сифатида оладиган ипакни энг серхаридор

АННОТАЦИЯ

Мақолада VI-VIII асрларда Турк ҳоқонлигининг Эрон ҳукмдорлари билан ўзаро сиёсий ва
иқтисодий муносабатлари, дипломатик алоқаларнинг ривожланиши ҳамда таназзули маълум
бир босқичларда кечган тарихий жараён ёзма манбалар асосида холислик, тарихийлик метод-
лари орқали таҳлил этилди.

Калит сўзлар. Турк ҳоқонлиги, Эрон, форслар, Истамихон, турклар, эфталитлар, Ишбара-
хон, Яздигард, Жабғухон, Хисрав Парвез, Кубод Шеруя, Тўн Ябғу, Византия, Хурмузд, Сава,
Пармуда, Баҳром Чубин, Амударё.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

МОЗИЙГА НАЗАР 109

Хисрав бундан чиқиш йўлини топди. У олди ва ниятлари холис эканлигининг тасди-
Катулф эфталитнинг маслаҳати билан олиб ғи сифатида Эронга юриш бошлаган лашкар-
келинган ипакларни сотиб олди ва элчи кўз лари билан бирга кетишга таклиф қилди.
ўнгида ёқиб юборди. Бу мавжуд вазиятни
ўзгартиришга форслар йўл қўймаслигининг Хисравга эса уруш керак эмасди. Талас
сўғдларга бир намойиши эди. Хон зиддият- дарёси водийсида турк аскарлари Эрон эл-
ни бартараф этишга ҳаракат қилди ва Эронга чилиги билан учрашди. Бироқ, хон Земархни
туркийлардан иборат янги элчилик жўнатди. намойишкорона Эрон элчисидан тўрга ўт-
Бироқ, бу элчилик ҳам ҳеч нарсага эриша ол- қазди ва унинг кўз ўнгида форс элчиларига
мади. Шундан кейин турк элчилигининг кўп- дашном берди. Форс элчилари Эронга уруш
чилик аъзолари номаълум касалликдан вафот ҳақидаги хабар билан қайтдилар. Бошлан-
этишди, уч ёки тўрт нафаригина қайтиб кел- ган урушнинг расмий баҳонаси Истамихон-
дилар, холос. нинг «форслар эфталитларга тўлаган тўло-
вини энди менга берсин» деган талаби эди.
Турк ҳоқонлиги Эрон билан муносабат- Талабнинг рад этилиши сўзсиз эди, шунинг
да яққол устунликка эга бўлган. Буни Эрон учун ҳам таваккал қилди. Турк суворийлари
шоҳи Хисрав турк элчиларининг ўзига бут- Амударёдан тезда ўтиб аввал форсларга те-
кул ёқмайдиган таклифига кескин қаршилик гишли бўлган Журжондаги «сирлар» (Хитой
билдириш ўрнига муроса билан ипакни со- билан ипак савдосида воситачи савдогарлар
тиб олиб сўнг ёқиб юборгани ва шундан ке- сирлар деб аталган5)нинг тижорий шаҳарла-
йин ҳам қайта туркларга элчилар жўнатгани- ри ва бандаргоҳларини босиб олди6. Аммо,
дан ҳам сезиш мумкин. форслар эфталитларга қарши қурган истеҳ-
комлари тизмасидан ўтишга туркларнинг
Ипакни Каспийни айланиб Кавказ орқали қурби етмади. Ҳужум тўхтатилди ва 569 йил-
олиб ўтиш қийин ва хатарли эди. Турк найза- даёқ турклар Сирдарёга қайтдилар. Истами
ларига орқа ўгириб қочганлар савдо карвони- шаҳаншоҳнинг янги ўргатилган мунтазам
ни талон-торож қила олардилар. Эрон орқа- қўшини билан дуч келишни истамади. Ви-
ли ўтадиган йўл қисқа ва енгил эди. Шунинг зантия Месопатамияда урушни бошламоқ-
учун Истами муаммони қилич билан ечишга чи бўлиб турганлигини билган хон эфталит
қарор қилди. У элчиларни заҳарланган деб меросини бўлишиш ҳақида келишиб олишга
эълон қилди ва қасос олиш учун отланганли- интилди. 571 йилги шартномага кўра, Хисрав
гини маълум қилди4. Бошланажак урушнинг Анушервонга Синд, Бўст, Ар-Рохаж (Арапо-
қанчалик жиддий эканлигини фаҳмлагач, хон зия) Забулистон, Тохаристон, Дардистон, Қо-
иттифоқчилар излашга шошилди. Византия булистон тегди. Бундан ташқари, форсларга
императори Юстиниан билан тижорат шарт- эфталит беги Фағонишнинг меросий улуши
номаси ва Эронга қарши ҳарбий иттифоқ ту- Чағониён ўтди. Туркларга эса Сўғдиёна бе-
зиш топшириғи билан яна Маниахни Конс- рилди. Тинчлик битимининг тузилиши Хис-
тантинополга юборди. У Константинополга рав Анушервон учун катта ҳодиса – омад эди.
Кавказ орқали кетди. Биринчидан, у подшолиги чегарасини Шарқ-
қа қараб шу даражада кенгайтирдики, ундан
Византия учун Эрон билан уруш қайтадан аввал ҳеч бир Эрон шоҳи бунга эришмаган
бошланмаслигининг иложи йўқ эди. Бундай эди. Иккинчидан, у ўз лашкарларини Ғарбда
вазиятда қудратли бир иттифоқчини Худо- уруш қилиш учун бўшатиб олди. Бу ерларда
нинг ўзи етказган эди. Шунинг учун ҳам им- арманлар қўзғолон кўтарган, грузинлар Ви-
ператор турк элчисини ниҳоятда яхши қабул зантияга сотилган, Арабистонда ҳабашлар
қилди ва иттифоқчиликнинг тасдиғи сифати- кўтарилган бўлиб, ниҳоят 572 йилда Визан-
да 568 йилнинг августида қайтиб кетаётган тия қўшини ҳужумга ўтиб Низибни қамал
Маниахга Шарқий шаҳарларнинг саркардаси қилган эди. Таълим кўрган қўшинни Ғарбга
Киликиялик Земархни қўшиб юборди. Ис-
тамихон ҳам Византия элчисини илиқ кутиб

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

110 МОЗИЙГА НАЗАР

ташлаган Хисрав аскарий ҳаракатларда кес- томонидан урушга қулай жой танланганлиги
кин бурилиш ясаб, 573 йилдаёқ Даруни қўлга ва Баҳромнинг ўз қўшинига сўзлаган оташин
киритди7. Аслида Хисравнинг бу зафарлари нутқлари жангга ўз таъсирини кўрсатди. Бу-
сабабчиси Турк ҳоқонининг Эрон йўллари- нинг устига форслар камондан узоқ масофа-
даги мажбурий ҳаракатсизлиги эди. Турклар- га хатосиз ўқ отиш малакасига эга эдиларки,
нинг ашаддий душмани – Аварлар Савадан камон ўқларидан яраланган турк филлари ўз
то Донгача бўлган чўл минтақаларини босиб қўшинини янчиб ташлади. Филлардан қуту-
олгандан сўнг Истамихоннинг ҳужумни жа- лиш саросимасида турк қўшини сафлари бу-
нубдан Ғарбга йўналтиришдан бошқа чораси зилиб, қўл жангига ўтган форсларга керакли
йўқ эди. 567-571 йилларда турклар шимолий даражада қаршилик кўрсата олмади. Турклар
Кавказни тўлиқ эгаллаб8, Босфор ёнида Ви- мағлуб бўлди. Сава эса Баҳром Чубин томо-
зантия империясининг чегараларигача етиб нидан ўлдирилди10.
келди.
Ўлжаларни шаҳаншоҳ ва жангчилар ора-
Яхлит Турк давлати икки қисмга бўлиниб сида тақсимлашга Баҳром Ҳиротда бир ой
кетгач, (603) уларнинг йўллари ва манфаатла- вақт сарфлади. Шу вақт мобайнида ўлдирил-
ри ҳам икки хил йўлдан кетди. Ҳатто, улар қа- ган Саванинг ўғли Пармуда тор-мор этилган
рама-қарши коалиция аъзосига айландилар. қўшин қолдиқларини тўплаб қаршилик қи-
Бир томондан Хитой, Ғарбий Турк ҳоқонли- лишга уринди. У кўчманчиларнинг ҳужум
ги, Византия империяси, иккинчи томондан усули – тўсатдан кечаси ҳамла қилишни қўл-
Шарқий турклар, Эрон ва Аварлар салтана- лади. Бир мартасида Баҳром Чубинни қўл-
ти. Лекин, ҳозирча Эрон ёлғиз эди. Пайтдан га туширишига сал қолди. Лекин, мунтазам
фойдаланиб қолиш учун аввалги кўнгилсиз- лашкар ҳужумини партизанлик ҳаракати би-
ликлар туфайли Ғарбий Турк ҳоқонлиги ва лан тўхтатиб бўлмасди. Тунги жангда турк-
Византия ўртасида воситачи Гуржи подшоҳи лар яна енгилди. Пармуда хотини томонидан
Гуарам Баградит кўмагида 589 йилда Эронга қариндоши ҳисобланмиш Хурмузд ҳузурига
қарши икки томон кучлари мувофиқлашти- жўнатилди. Хурмузд уни дабдабали кутиб
рилди. олади ва тинчлик ҳақида келишиб, ҳурмати-
ни жойига қўйиб кузатиб қўяди.
Эрон тўрт томондан душман қуршовида
қолди. Аввалига Византия аскарлари Эрон Шу тариқа Хурмузд билан Турк шаҳзода-
қўшинларининг бир қисмини банд қилиш си – Пармуда ўртасида тинчлик сулҳи тузи-
учун ғарбий томонга тез-тез ҳужум уюшти- либ, уруш 583 йилдаёқ тугалланганди. Турк
риб турдилар. Мақсад Ўрта Осиёдан бости- шаҳзодаси ўз мамлакатига қайтиб то вафоти-
риб келаётган ва асосий зарбани бериши ло- гача – 603 йилгача ўз улусини идора этади.
зим бўлган туркларга енгиллик яратиш эди.
Эрон фалокатга етиб келган эди, бироқ
589 йилнинг август ойида Қора Чурин- Ҳирот ёнидаги жанг унинг умрини яна эллик
нинг кенжа ўғли Янг Соух Шарқий Эронга йилга чўздию, йигирма йил давомида турк-
бостириб кирди. Чегараларни қўриқловчи лар Эрон чегараларини бузиб ўтишга ботина
70 минглик форс қўшини тум-тарақай қочиб, олмади.
туркларга Хуросон, Толиқон, Ҳирот ва Баг-
дик каби таянч қалъалари бўлган Бақтрияга Турклар оғир мағлубиятдан кейин ҳам
йўл очиб берди9. мустақиллигини тўлиқ сақлаб қолишган ва
шаҳаншоҳнинг дипломатик босими Турк ҳо-
Турклар ҳужумини қайтариш учун Эрон қонига мутлақо таъсир қилмаган. Амударё
кенгаши парфиянларнинг микрон уруғи- ҳали ҳам Эроннинг таъсир доираси чегараси
дан Арманистон ва Озарбайжон марзбони бўлиб қолаверган. 593 йилги тинчлик битими
Баҳром Чубинни юборди. Шу билан бирга ҳоқонлик яхлитлигини расман тасдиқлади.
Хурмузд туркларга (Савага) чалғитувчи сулҳ
таклиф қилган элчиларни юборди. Форслар 603 йилда эфталитларнинг авлодлари қўз-
ғолон кўтаришди ва ёрдамга туркларни ча-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

МОЗИЙГА НАЗАР 111

қиришди. Улар яна Эронга зафарли юришла- олиндигина эмас, вайрон қилиниб, аҳолиси
рини бошлаб, Эроннинг Рай, Исфахонигача қиличдан ўтказилди. Лекин, иттифоқдошлар
вайрон қилишдию, бироқ мамлакатнинг ичи- Тифлис қамалини охирига етказмай орқасига
да нотинчлик бўлгани учун ортга қайтишга қайтиб кетишди.
мажбур бўлдилар.
627 йил кузида Византия саркардаси Ирак-
603-604 йилларда форслар анча енгил лий дам олган лашкарини қамалдан олиб му-
тортди. Хитойлар туркларни икки қисмга бў- холифининг ҳудудлари бўйлаб қийин сафар-
либ заифлаштириб қўйдилар. Хисрав Парвез га отланди. Ниневия харобалари ортида форс
лашкари турклар ожиз вақтидагина Ғарбда саркардаси Рахзоданинг қўшинини тор-мор
бирин-кетин зафар қучишга муваффақ бўл- келтирди. 628 йил январида юнонлар Ктесе-
ди. Бундан шундай хулоса келиб чиқадики, фон теварагидаги шоҳнинг қасрларини ёқа
Эронда ички вазиятдан кўра унинг шарқий бошладилар. Форсларнинг уларни тўхтатиш
чегараларидаги воқеалар форсларнинг Ғарб- учун қуввати етмади.
га ҳужумга ўтиш имкониятига кўпроқ таъсир
қилган. Ғарбда Византиянинг қаршилигига Эроннинг ички имкониятлари адо бўлиб,
дуч келаётган Хисрав Парвезда турклар хони 628 йил 29 февралдаги тўнтариш натижаси-
Тўн Ябғунинг қуввати ошиб боришига ха- да Хисрав тахтдан туширилди. Унинг ўрнига
лақит берадиган куч йўқ эди. Бунинг устига ўғли Кавад – Шеруя тахтга ўтқазилиб, Ирак-
шарқий чегараларни қўриқлаш ишониб топ- лий билан тинчлик сулҳи тузилди. Турклар
ширилган арман шаҳарлари туркларга соти- эса эски душмани устидан ғалаба қилиш
либ, форсларга қарши урушда қатнашади. фурсатини қўлдан чиқаришни хоҳламаганли-
620 йилдан 630 йилгача Эроннинг шарқий ги учун Эрон билан яккама-якка қолиб уруш-
чегараси ҳимоясиз қолганига қарамай, турк- ни давом эттирдилар. Шеруя тахтга ўтирга-
лар Кавказда фаол ҳаракат бошлаб юборгани нида, Ираклий билан тинчлик сулҳи шартини
учун Эронга шарқдан ҳамла қилмайди. айтиб турган бир пайтда Жабғу Кавказортига
кириб Тбилиси деворларига етиб келди. Бу
Лекин, тижоратчиларнинг Эронга қарши гал у чўзиб ўтирмади. Қисқа қамалдан кейин
урушга ундашлари оқибатида турклар Тур- аскарларини ҳамлага буюрди. Қиличларини
кистон ва Арманистонни форслардан тортиб кўтариб девор томон интилишди. Бечора ша-
олади. Шу билан бирга, 603 йилда турклар ҳар аҳолиси устига офат ёғилди. Улар мағлуб
билан Эронга қарши курашган эфталитлар- этилиб, девордан чекиндилар ва қирғин бош-
нинг ерлари ҳам 20 йил ўтгач, Ғарбий ҳоқон- ланди. Асир олинган форс саркардаси турк
ликка қўшиб олинади. Жабғуси ҳузурида қийноққа солинди. Шаҳар
талон-торож натижасида шип-шийдам ҳолга
Худди шу вақтдан бошлаб, Эрон Ғарбий келди.
турклар ва Византия исканжасида ёлғиз
қолмаслик учун уларнинг умумий душмани Тбилисини талаб Жабғухон келган томо-
аварлар билан битим тузди. Шу билан бирга, нига кетди, ўғли Бўришодга эса «Йўлбошчи
ғарбий туркларнинг шарқий турклар билан эрлардан» қолдириб, Агванияни босиб олиш-
душманлигидан фойдаланган бўлиши эҳти- ни тайинлади. Бу сафар Жабғу мамлакат-
молдан холи эмас11. ни талаш учун эмас, балки уни ўз ерларига
қўшиб олиш мақсадида келган эди. Турклар
Аварлар ва форслар 626 йил ёзида Конс- билан ипакни Константинополга Хуросон
тантинополга бошлаган ҳужумлари турклар орқали эмас, балки Каспий денгизи ва Кавказ
ва византияликларнинг бирлашган кучла- орқали ҳам етказиб савдони йўлга қўйишни
ридан зарбага учраб, Сурияга чекиндилар. кўзда тутишган. Шунинг учун Агванияга то-
Бундан ташқари, форслар Кавказорти йўлла- белик билдириш тўғрисида Жабғухоннинг
рини тўсиб турадиган ўтиб бўлмас Дарбанд хати жўнатилди. Бунга жавобан Агваниядаги
истеҳкомларига ишонганлиги учун турклар- форс волийси ултиматумни рад этди ва Эрон-
га кўп эътибор беришмади. Натижада қалъа

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

112 МОЗИЙГА НАЗАР

га қараб қочиб кетди. Лекин, Католикос Виро бўлган Мануй мамлакатда бошланиб кетган
музокараларни чўзади. Натижада турклар норозиликни олдини олиш учун айбни турк-
Агванияни вайрон қила бошлади. ларга тўнкади ва Яздигард учун ўч олиш
баҳонасида Балх ва Ҳиротни қўшиб олиб,
Туркларга Агваниянинг ўзи камлик қи- Бухоро, Самарқанд ҳамда Шошни ишғол
ларди. 630 йил апрелида Арманистонга уни қилмоқчи бўлди. Турк ҳоқони Ирбис Шегуй-
тобе қилиш учун ҳужум уюштирилади. Бу хоннинг заиф ҳукумати душман сулоланинг
қўшинга Чўрпон тархон бошчилик қилиб, сўнгги шоҳи ўлдирилишига нафақат бефарқ
унга қарши Эроннинг мустабиди бўлиб қол- ҳатто ҳамдард бўлиб ёндашди.
ган Шахрвароз Гўнанг бошлиқ қўшин юбо-
ради. Чўрпон тархон форс жангчиларини Ишбарахон Эрондаги тўнтариш ҳақидаги
битта қўймай қириб ташлади. Бироқ, мамла- хабарни эшитиши билан Мануйнинг қасри-
кат ичидаги нотинчлик ва қарама-қаршилик- га «шоҳ учун ўч олиш» шиори билан уруш
лар яна Эронни қутқариб, Бўришод зафарла- бошлайди. У Жайхундан ўтиб Мануй билан
ри самарасини йўққа чиқарган ходисаларни биринчи тўқнашувдаёқ уни мағлуб этади ва
юзага келтирди. Шундан кейин йигирма йил- азоблаб ўлдиради. Бу туркларнинг форслар
лик хотиржамлик ҳукм сурган ҳоқонликнинг билан сўнгги тўқнашуви бўлиб қолди. 651
жанубий чегараларида безовталик аломатла- йилда Эроннинг йирик шаҳарлари Араб ха-
ри кўзга ташлана бошлади. Араблар Эрон тў- лифалигига бўйсундирилиши билан Турк
сиқларини ғарбдан бошлаб шиддатли тарзда ҳоқонлиги ва Эрон ўртасидаги алоқаларга
улоқтириб ташларди. 637 йилда Кадесияда якунловчи нуқта қўйилди. Шу билан Турк
шаҳаншоҳ Яздигард IIIнинг лашкари ер тиш- ҳоқонлиги Хитой таъсирида муваффақият-
латилди, сўнг Ктесефон қўлдан чиқди. Шоҳ сизликларни бошдан кечираётганлиги учун
арконлари билан Шарққа чекиниб, шу тарз- арабларга қарши курашда ғолиб бўла олма-
да ўз мулкининг чеккаси Марвга етиб келди. дилар.
Марв марзбони Мануй Сури Яздигард IIIга
шаҳар дарвозасини очиб берди. Шоҳ билан Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки,
шахсий қўриқчилардан иборат кичик бир бў- йирик империя даражасига кўтарилган Турк
линма ва тож-тахт хазинаси карвони ҳам кел- ҳоқонлиги тарих силсиласида ўзининг йи-
ган эди. Мануй Сури эса шоҳ хазинасини ўз- рик мағлубияти ва таназзул поёнига етиши
лаштириш учун унинг қўриқчиларига ҳужум сабаблари атрофлича таҳлил этилиши ушбу
қилишга ботина олмай, ёрдам сўраб турклар- жиҳатнинг нечоғлик муҳим эканлигидан да-
га мурожаат қилди. Мануйнинг чақириғига лолат беради. Тарих ҳақиқатлари кейинги ав-
Сўғдда яшаб келган нушиби оқсоқолларидан лод учун дарс ва намунадир.
бири – Бижин Тархон жавоб берган. У аскар-
лари билан келиб шоҳ қўриқчиларини қириб З. ЮНУСОВА,
ташлади. Шундан кейин шоҳ хазинасига эга мустақил изланувчи

1 Малов С.Е. Памятники древнетюркской письменности. //1951.
2 Ф. Византийский летопис. М. 1987.
3 Фирдавсий. Шоҳнома.//312-b.
4 Л.Н. Гумилев.Қадимги турклар. Ўзб ФА. Фан. 2007.
5 Л.Н.Гумилев.Динлинская проблема.
6 Ф. Византийский летопис. М. 1987.
7 М.И. Артамонов. История Хазар.// М. 1962.
8 Кулаковский Ю. История Византии. М.1968.
9 Манандян М.Я. Маршруты.
10 Табарий.Зайнул ахбор.// Т.
11 История Ирана и древнейший времена до XVIII в. М. 1958. 59.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

СУД ОЧЕРКИ 113

ТАЪМАГИРНИНГ

НАЙРАНГИ

Фирибгарлик ва порахўрлик ҳақи- Судланувчилар ўзларининг ҳаракат-
да қанча кўп куйиниб гапирмайлик, лари билан Ўзбекистон Республикаси
ёзмайлик, афсуски, бу иллатга бери- ЖКнинг 25,168-моддаси 2-қисми «б»
лаётган шахсларнинг ўз хизмат ва- банди, 28,211-моддаси 1-қисмида на-
зифасидан фойдаланган ҳолда, ушбу зарда тутилган жиноятларни қасддан
жиноятга қўл ураётганликлари ғоятда содир этган.
ачинарлидир.
Судланувчи Ҳ.М. ҳақиқатан ҳам
Ана шундай кимсалардан ҳисоблан- «Hayot Harakati Avtomaktabi» МЧЖда
ганлар орасида судланувчи Д.А. ва йўл ҳаракати қоидалари фанидан ўқи-
Ҳ.М. олдиндан жиноий тил бириктир- тувчи бўлиб ишлагани, 2020 йил 24
ган ҳолда, алдаш йўли билан, ўзганинг январь МЧЖ қоровули Д.А. кириб, то-
мулкини қўлга киритиш мақсадида ўз ғасини икки нафар ўғлига ҳайдовчилик
хизмат ваколатлари доирасига кирмай- гувоҳномаси кераклигини, эвазига кат-
диган ҳаракатларни амалга оширишга та миқдорда пул беришини, ўғилларига
– суиқасд ҳамда пора беришга далолат ҳайдовчилик гувоҳномаси олишида ёр-
қилиш жиноятларини содир этишган. дам беришини сўраганлигини айтади. У
Д.нинг таклифига рози бўлади. 2020 йил
Хусусан, судланувчилар, фуқаро 28 январь куни мижозга қўнғироқ қи-
И.У.га 6 000 000 сўм эвазига икки на- либ, айтилган пулларни ва ҳужжатларни
фар ўғилларига «В,С» тоифадаги ҳай- тайёрлаб қўйганлигини билдиради ва
довчилик гувоҳномасини қисқа муд- соат 13.00 ларда ишхонага келиб, дип-
датда танишлари орқали олиб беришни лом билан фуқаролик паспортлари нус-
ваъда қилган. У 2020 йил 28 январь хасини қабул қилиб олади. Мижоз унга
куни соат 13:00 ларда Гулистон шаҳ- жами 6 000 000 сўм олиб келиб беради.
ри ҳудудида ўтказилган тезкор тадбир Бу пулларни олиб автомактаб биносида-
давомида кимёвий ишлов берилган 6 ги столни остига солиб қўяди. Шундан
000 000 сўмни Гулистон шаҳрида жой- кейин фуқаролик кийимида бўлган бир
лашган «Hayot Harakati Avtomaktabi» нечта одамлар келиб, ўзларини ИИБ хо-
МЧЖ биносида И.У.дан олаётган вақт- димлари эканлигини айтиб, фуқаронинг
да ашёвий далил билан қўлга олинган. аризасига асосан тезкор тадбир жараё-
нида ушланганлигини ундан 6 000 000
Судга оид кимёвий экспертизанинг сўмни олганликда гумонланаётганлиги-
2020 йил 30 январдаги хулосасида, ни маълум қилишади. ИИБ ходимлари
тақдим этилган умумий қиймати 6 000 пулларни қаерда эканлигини сўрашга-
000 сўм пулларнинг сиртида, гумон- нида, уларга ушбу пуллар стол остидаги
дор Х.М.нинг ва Д.А.нинг қўл излари
бўлган.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

114 СУД ОЧЕРКИ

тортмани ичида турганлигини айтади. мон эканлигини, оилада ягона боқувчи
Ушбу пуллар рўйхат билан солиштирил- эканлигини инобатга олиб енгиллик
ганда бир хил чиқиб, мутахассис томо- беришни сўрайди.
нидан автомактабнинг ўқиш синф хона-
сида махсус ёритиш мослама ёрдамида Судланувчилар ўзларининг айбла-
ёритилиб кўрилганида уларда сарғиш рига иқрорлик билдириб берган кўр-
яшил рангда товланган кимёвий кукун газмаларидан ташқари, гувоҳларнинг
доғлари мавжудлиги аниқланади. кўрсатувлари ва бошқа далиллар би-
лан ҳам жинояти тўлиқ ўз тасдиғини
Ҳ.М. айбига тўлиқ иқрорлигини, қил- топади. Судланувчиларниг ҳар бирига
ган ишидан чин кўнгилдан пушаймон- содир этган жиноятига муносиб жазо
далигини билдириб, енгилик беришни тайинланади.
сўради.
И. ҚОРАБОЕВ,
Судланувчи Д.А. ҳам воқеани худ- жиноят ишлари бўйича
ди шундай кечганлигини тасдиқлайди.
Қилган ишидан чин кўнгилдан пушай- Гулистон шаҳар суди
судьяси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

СУД ОЧЕРКИ 115

«ОБОД МАҲАЛЛА» БАРБОД БЎЛДИ

Даъвогар Кадастр агентлиги Самарқанд ми бошлиғи, судга хат билан мурожаат қилиб,
вилоят бошқрмаси жавобгар Зокиров Зокир унда жавобгарлар З.Зокиров ва бошқаларга
ва бошқаларга (фамилияси исми ўзгарти- нисбатан ўзбошимчалик билан эгаллаб олин-
рилган) нисбатан ноқонуний равишда қу- ган ер майдонида қурилган биноларни бузди-
рилган қурилишни бузиш ва ер майдонини риш ҳақидаги даъво аризаси ФИБ Ургут ту-
қайтариш ҳақидаги даъво ариза билан фу- ман судига киритилганлиги, Ваткан Қўзибек
қаролик ишлари бўйича Ургут туман судига маҳалласида яшовчи юқоридаги номлари кўр-
мурожаат қилган. сатилган фуқаролар томонидан амалга оши-
рилган қурилишлар жойига чиққан ҳолда қай-
Даъво аризани судга бериш учун асос си- та ўрганилганда, Ўзбекистон Республикаси
фатида Туман қурилиш бўлими бошлиғи, Ка- Президентининг 2021 йил 2 апрелдаги «Обод
дастр агентлиги Ургут туман бўлими ҳамда ва қишлоқ» ва «Обод маҳалла» дастурини амал-
Туман ҳокимига берилган бир нечта маълу- га ошириш бўйича қўшимча-чора тадбирлари
мотномалар ва далолатномалар кўрсатилган. тўғрисида»ги ПҚ-5048-сонли қарорига асо-
сан, «Обод қишлоқ» дастурига киритилган-
Ушбу маълумотномаларда Ургут тумани лиги, дастур асосида ободонлаштириш, қури-
Ваткан Қўзибек маҳалласида яшовчи бир лиш-пудрат ишлари олиб борилаётганлигини
гуруҳ фуқаролар, шу жумладан, Зокиров инобатга олиб, ушбу фуқароларга тегишли
Зокир ҳеч бир ҳужжатларсиз ўзбошимчалик биноларга нисбатан қонуний қарор қабул қи-
билан ноқонуний равишда савдо дўконлари лишни сўраганлиги кўрсатилган.
қурилиши ишларини амалга оширганлиги
ва шу сабабли қонуний чора кўриш учун суд Аммо, суд учун даъвогарнинг даъво ари-
органларига даъво ариза киритишга амалий засини қаноатлантиришни рад этиш учун
ёрдам бериш сўралган. Туман қурилиш бўлимининг хатини ўзи
кифоя бўла олмаслиги сабабли суд даъво-
Суд ушбу даъво аризаларни суд мажлиси- гарнинг даъво аризасини асосли деб топиб,
да кўрар экан, суд мажлисида сўралган жа- яъни жавобгарлар томонидан қурилган сав-
вобгар З.Зокиров ва бошқалар ўзларининг до дўконларига ҳеч қандай ҳуқуқий ҳужжат
тушунтиришларида ушбу савдо дўконлари- бўлмаганлиги сабабли даъво аризаси қа-
ни улар ўзбошимчалик билан эмас, аксинча ноатлантирилган.
Ваткан Қўзибек маҳалласи Обод маҳалла
дастурига кирганлиги, шу боис ваколатли Энг ачинарлиси шуки, фуқаролар ушбу
идораларнинг топшириғига асосан ушбу сав- савдо дўконларини ўзбошимчалик билан
до дўконларини қуришни бошлаганликла- қурган эмас экан, Савдо дўконлари «Обод
рини, баъзилари қўлида пули бўлмаганлиги қишлоқ», «Обод маҳалла» дастури доира-
сабабли автомашинисини сотиб, ушбу савдо сида қурилган экан, лекин нимгадир жавоб-
дўконларини қурганлигини кўрсатганлар. гарларнинг иши судга тушганда ваколатли
идораларнинг биронтаси уларнинг тарафи-
Бироқ, суд мажлисида жавобгарлар томо- ни ҳам олмади ва ҳужжат тақдим қилма-
нидан савдо дўконларини қуриш учун рухсат ди. Савдо дўконлари ҳанузгача ноқонуний
берувчи бирон-бир ҳуқуқий ҳужжат (туман қурилган қурилма сифатида тан олиняпти.
ҳокиминг қарори ва бошқа ҳужжат) тақдим «Обод маҳалла» дастури нима бўлади?
қилинмади. Сабаби, савдо дўконларини қу-
риш ҳақидаги топшириқни ваколатли идора- Ф. МУХТАРОВ,
лар оғзаки айтганлиги, бироқ шундан сўнг Фуқаролик ишлари бўйича
ушбу ишларни ҳужжатлаштириш ҳеч кимни
хаёлига келган эмаслиги маълум бўлди. Ургут туман суди судьяси

Суд мажлиси куни Туман қурилиш бўли-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

116 СУД ОЧЕРКИ

ЭСИЗ «УЧАСТКАВОЙ»ЛИК!..

Х.М. профилактика инспектори вазифаси- манфаатларига жиддий зиён етказган.
да бинойидек ишлаб келмоқда эди. Маоши- Судланувчи Ж.Э ўзининг юқоридаги ҳара-
нинг салмоқли эканлигини айтмайсизми?!
Шундай бўлса-да, қонун ҳимоячиси бўла ту- катлари билан ЖК 205-моддасининг 1-қисми,
риб, қонунни бузишга, осонгина мўмай даро- 209-моддаси 2-қисмининг «а» бандида назар-
мад топишга уринди. да тутилган жиноятларни содир этган.

2019 йил 6 сентябрь куни соат 17:00 лар- У ўз ҳамтовоқлари билан 2020 йил 28
да Гулистон тумани, «Зарбдор» маҳалласидан ноябрдан 29 ноябрга ўтар кечаси соат 00:50
ўтган йўлнинг четида турган «Спарк» Ж.нинг да Гулистон шаҳри «Баҳор» МФЙ, Тошкент
диққатини ўзига тортди. Қараса автомашина йўли кўчасида жойлашган «Сафина» кафе-
салонида фуқаро Ғ.Э. нотаниш қиз билан гап- сида спиртли ичимлик истеъмол қилиб, маст
лашиб ўтиришибди. Бизнинг «участкавой»- ҳолатда жанжал чиқаришгани қайд этилган.
нинг феъли айниди, ҳаракатларида ҳуқуқбу- Ҳодиса жойига жанжални бартараф этиш
зарлик аломати бўлмаса-да, нималаргадир учун етиб келган ҳамкасбнинг жанжал кў-
шаъма қилиб, Ғ.Э.нинг автомашинасини би- тармаслик ва фуқароларнинг тинчлигини буз-
рон-бир ҳужжат расмийлаштирмасдан, Гулис- маслик бўйича берган қонуний талабларига
тон шаҳридаги «Avto diagnostic centr» ХКга бўйсунмасдан, шериклари билан унга фаол
қарашли 1-сонли жарима майдончасига олиб қаршилик кўрсатиб, ўз хизмат вазифасини
борди. Ғ.Э.нинг фуқаролик паспортини олиб, бажараётган ҳокимият вакилининг шаъни ва
паспортга шикаст етказилмаган бўлса-да, қадр-қимматини беодоблик билан қасддан
фуқаролик паспортини қасддан яроқсиз ҳо- таҳқирлаб, ҳақорат қилиб, танасининг турли
латга келтирганликда, аҳоли пунктларининг жойларига уриб-тепиб, эгнида бўлган хизмат
ҳудудларини ободонлаштириш қоидаларини кийимларини йиртиб, погонларини юлиб таш-
бузганликда, жамоат жойида алкоголь маҳсу- лаб, телефон аппаратини тортиб олиб, синди-
лотини истеъмол қилганликда айблаб, маъму- риб, қасддан яроқсиз ҳолга келтириб, ҳушсиз
рий баённомалар тузган ва бу баённомаларга ҳолатда ётган жабрдийданинг оғзига спиртли
Ғ.Э.нинг номидан ўзи имзо қўйиб, қатъий ичимлик қуйиб, таҳқирлашади. Буларнинг
ҳисобда турувчи мазкур ҳужжатларни сохта- бари ашёвий далиллар, гувоҳлар кўрсатмала-
лаштирди. Шу асосда жами 1 003 500 сўмни ри ва ўша жанжал айбдорлари иқрори асосида
махсус ҳисоб-рақамга мажбуран тўлаттирга- ўз тасдиғини топади.
нидан сўнг, жарима майдонида икки кун тур-
ган автомашинасини чиқаришга рухсат бериб, Суд судланувчи К.Мга 1 йил мансабдорлик
фуқаронинг қонун билан қўриқланадиган ҳу- ва моддий жавобгарлик ишларида ишлаш ҳу-
қуқ ва манфаатларига жиддий зиён етказди. қуқидан маҳрум қилинган ҳолда 3 йил 6 ой
муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси
Бу шаввознинг фаолиятидаги оддийгина тайинлади. Кафедаги жанжалкаш ҳамтовоқ
бир ҳолат. Тергов ва судлов жараёнларида ҳам ўзқилмишига яраша жазоланди. Хизмат
судланувчи К.М. шу тарзда 2019 йил 20 июн- фаолияти давомида фуқаролардан ноқоуний
да И.Ҳ.га, М.Ҳ.га, С.А.га, 2019 йил 19 майда равишда ундирилган жарима маблағлари фу-
Ш.М.га ҳамда 2018 йил 19 майда Х.М.нинг ҳа- қароларга ундириб бериладиган бўлди.
бардорлигисиз, уларни МЖтКнинг 123-мод-
дасида назарда тутилган ҳуқуқбузарлик содир И. ҚОРАБОЕВ,
этишганлиги ҳақида сохта маъмурий ҳуқуқ- Гулистон шаҳар суди судьяси
бузарлик ишлари юритиб, бу фуқароларнинг
ҳам қонун билан қўриқланадиган ҳуқуқ ва

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

СУД ОЧЕРКИ 117

ҚАРЗДОРЛИК БАЛОСИ

Одам ўзбошидан кечирган аччиқ сабоқ- дасига асосан тўланмаган 73 500 000 сўм
дан, ҳатто бундай тақдир зарбаси қайталан- жарима жазосини бошқа турдаги жазога ал-
ган тақдирда ҳам, ўзига тегишли хулоса чи- маштириш сўралган.
қармаса, тўғри йўлга тушмаса қийин экан.
Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 44-мод-
1991 йилда Боёвут туманида туғилган Ху- дасида «Агар ҳукм қилинган шахс жазо та-
дойберди Шодмонов дастлаб жиноят ишла- риқасида тайинланган жаримани мажбурий
ри бўйича Мирзаобод туман судининг 2017 ижро этиш учун белгиланган муддатларда
йил 07 августдаги ҳукмига кўра, 3 йил муд- тўлашдан бўйин товласа ёхуд қарздорда ун-
датга муайян ҳуқуқдан маҳрум этилиб, 1 йил дирув қаратилиши мумкин бўлган мол-мулк
6 ой муддатга ахлоқ тузатиш ишлари жазо- мавжуд эмаслиги туфайли мажбурий ижро
си билан «сийланган» эди. Жазо муддатини этиш учун белгиланган муддатлар мобайни-
тўлиқ ўтаб, озодликка чиқди. Аммо кўп ўт- да жаримани ундиришнинг имкони бўлмаса,
май унга, жиноят ишлари бўйича Гулистон худди шунингдек кечиктириш муддати туга-
шаҳар судининг 2021 йил 15 октябрдаги ганидан кейин жарима тўланмаган ёки жари-
ҳукмига кўра, икки йил муддатга давлат ор- мани бўлиб-бўлиб тўлаш шартлари бузилган
ганларида мансабдорлик ва моддий жавоб- тақдирда, суд жариманинг тўланмаган миқ-
гарлик билан боғлиқ лавозимларда ишлаш дорини мажбурий жамоат ишлари, ахлоқ ту-
ҳуқуқидан маҳрум этилган ҳолда, 73.500.000 затиш ишлари, хизмат бўйича чеклаш, озод-
сўм жарима жазоси тайинланди. Ўша пайт- ликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш
да Ўзбекистон Республикаси Савдо-Саноат тариқасидаги жазо билан алмаштиради. Бун-
палатаси Сирдарё ҳудудий бошқармаси ҳу- дай ҳолда мажбурий жамоат ишларининг
зуридаги «Тадбиркорликка кўмаклашиш икки ярим соати базавий ҳисоблаш миқдо-
маркази» унитар корхонаси Гулистон шаҳар рининг бир баравари миқдоридаги жаримага
бўлинмаси бошлиғи лавозимида ишлаб кел- тенглаштирилиб, тўрт юз саксон соатдан кўп
моқда эди, аммо қонунбузарлиги унинг ўзи- бўлмаган муддатга, ахлоқ тузатиш ишлари-
ни мансабидан мосуво қилди. нинг, хизмат бўйича чеклашнинг, озодликни
чеклашнинг ёки озодликдан маҳрум қилиш-
Ҳақиқатан ҳам Мажбурий ижро бюроси нинг ҳар бир ойи базавий ҳисоблаш миқдори-
Гулистон шаҳар бўлими бошлиғининг тақ- нинг ўн олти баравари миқдоридаги жарима-
димномасида, жиноят ишлари бўйича Сир- га тенглаштирилиб, уч йилдан кўп бўлмаган
дарё туман судининг 2021 йил 18 майдаги муддатга тайинланади.» деб кўрсатилган.
ҳукмига кўра қарздор Х.Шдан давлат фой-
дасига 73.500.000 сўм жарима ундириш тўғ- Шу тариқа суд Мажбурий ижро бюроси
рисидаги ижро ҳужжати юзасидан 2021 йил Гулистон шаҳар бўлими бошлиғининг тақ-
11 ноябрь куни ижро иши қўзғатилиб, қарор димномасини қаноатлантирди ва сўм жари-
нусхаси қарздорга ўша куни топширилган- ма жазоси 1 йил 8 ой муддатга озодликдан
лиги, жаримани ихтиёрий тўлаш учун ҳукм маҳрум қилиш жазосига алмаштирди.
қонуний кучга кирган кундан бошлаб бир
ой муддат берилганлиги, қарздор Х.Шдан Айтинг-айтинг, ҳеч ким қарз ботқоғига
бир ойлик ихтиёрий ижро этиш ва икки ой- ботмасин, қарз бўлиб қолдими, унинг вақ-
лик мажбурий ижро этиш муддати давомида тида узилишини таъминласин. Йўқса, бу
жарима жазоси ундирилмаганлиги сабабли муаммо жиддий оқибатларга дучор этиши
Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 44-мод- ҳеч гап эмас.

М. ОМОНОВ,
Гулистон шаҳар суди судьяси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

118 СУВРАТ ВА СИЙРАТ

ГУЖУМ УМРИ

Вилоят суди биносига кираверишда ўзи- отам оқлангани учун тазйиққа ҳам учрабсиз.
миз гувоҳ бўлган бир ғайри оддий воқеа Яқинда у киши оламдан ўтдилар. Ўлими ол-
орадан неча ўн йиллар ўтса-да, ҳали-ҳамон дидан дилдаги армонини тилига чиқардилар
кўз ўнгимизда гавдаланади. Биласиз,чет ки- ва шу топгача амалга оширишга истиҳола
шилар, айниқса, оддий одамларнинг суд дар- қилиб келган ўша орзуини бажо келтиришни
гоҳига гул кўтариб келиши кўнгилга эриш менинг зиммамга юкладилар, сизни албатта
туюлади. Аммо, ушбу манзарага ўшанда излаб топиш ва ўз номидан миннатдорчилик
чиндан ҳам дуч келган: бир нотаниш одам- билдиришимни тайинладилар».
нинг маҳкама биносига гулдаста кўтарганча
кириб келганига гувоҳ бўлганмиз. Гулдаста эгасига топширилди. Бу ерда ҳо-
зир бўлганлар шу топ уни қабул қилиб олган
Бино эшиги олдида навбатчилик қилаёт- кишининг қалб-кўзи бир вақтнинг ўзида ҳам
ган қоровуллик хизмати ходими гулни кўриб бир олам қувонч, ҳам бир уммон ёш маржон-
ажабланса-да, ғайри табиий тарзда ташриф ларига тўлганлигини пайқамай қолишмади.
буюрган одамни хушламайгина қарши олди.
Бирпаслик суҳбат асносида гул шу идора Инсон муҳит таъсирида камолга етади.
раҳбарига аталганлигини илғаб ҳам етди. Ота-она ва чор-атрофдагилар ўша муҳитни
Бироқ, барибир пинак бузмади. Шу орада яратувчилардир. Ўктам ака камолга етган
яна бир ғалати воқеа рўй берди. Нотаниш Хоразм заминида бир ибратли нақл бор:
кишининг одатдан ташқари ташрифидан яхшидан яхшилар дўрайди. Чиндан ҳам
хабар топган суд раиси уни ҳузурига ўтка- шундай: қобилу-қодир ва комил инсонлар–
зиб юборишларини тайинламади. Аксинча, яхшиларнинг ёдгори. Ушбу қиёсни пировар-
ҳузурига ўзи тушиб келди. Урганч тума- дида бутун юртга таниқли алломасифат ин-
ни қишлоқларининг биридан келган ўша сон Ўктам оғани камолга етказган хонадон
киши гулни «ёшулли»га тақдим қилаётиб, соҳиблари: ҳазорасплик оддий деҳқон, узоқ
10 йиллар чамаси муқаддам ўша туманда йиллар собиқ жамоа хўжалиги пахтачилик
бўлиб ўтган бир суд мажлиси тафсилотини бригадасини бошқарган Рахимберган ота
ёдга олди: «Ўшанда пахта хирмонида қоро- ва ипакчилик бригадасига раҳбарлик қил-
вул бўлиб ишловчи кекса отамни раиснинг ган уста пиллакор Зулайҳо она, шунингдек
ҳаром луқмасига шерикликда айблаб суд туғишган опаси, хотин-қизлар орасидан ети-
қилишган, аммо айби йўқлиги маълум бўл- шиб чиққан илк зиёли ҳамда фаоллардан
гач қўйиб юборишган, судья отам ва гувоҳ- бири Уллибиби аяларга нисбатан ҳам кел-
ларни сўроқ қиларкан, «пахта иши» бўйи- тириш мумкин. Ҳаёт оддий ва оғир турмуш
ча шуғулланаётган ғайридин терговчининг шароитида тирикчилик қилган оилалардан
қаршилигига қарамай, арзимасгина маош қобилу-қодир, меҳнаткаш, заҳматкаш, чи-
эвазига рўзғор тебратаётган оддий хирмон дамли ва бардошли кишилар, чин истеъдод
қоровули тамомила ноҳақ айбланганлиги- соҳиблари, интилувчан, ҳалол ва пок инсон-
ни илғаб етган ва «қонун посбони»нинг лар кўпроқ етишиб чиқишини аллақачон-
қатъияти туфайли оқланиб, жазодан халос лар исботлаган. Ўктам ака ҳалол ва фидоий
этилган эди, – деди гулдаста келтирган йи- меҳнат, чин инсоний фазилатлар нафаси кез-
гит суд раҳбарига бўлган самимий ҳурмати ган оиланинг зурриёди. Пировардида ўғил
ва ташаккурини баён эта туриб ва қўшимча насли ва насабига тортди. Тўғри, падари ва
қилди: – Падаримнинг юрагида яхши инсон волидаи-муҳтарамаси каби белу-кетмонга
сифатида ўчмас из қолдирган ўша адолатли кўпам ёпишиб олмади, аксинча ота-она ва
судья сиз бўласиз, Ўктам оға. Кейин билсак, опа ўгитига қулоқ тутиб, жисми-жонини яна
бир оғир жабҳа–рутубатли ақлий меҳнатга

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

СУВРАТ ВА СИЙРАТ 119

бахшида этди. Эл оғизидаги «Полвон одам кўнгил эътиқодига содиқ қолди. Юртимиз
бирни, олим одам эса мингни енггади», де- узра озодлик ва ҳурлик эпкинлари ела бош-
ган ҳикматли нақлни кўпчилик билади. Қаҳ- лаган айёмда янада жўшиб ва тошиб ишла-
рамонимизнинг ҳаётини айнан шунга менг- ди. Хайрият, собиқ тузум даврида рағбат ва
замоқ жоиз. мукофот ўрнига «ҳайфсан»га ҳам рўпара
келган инсонни ниҳоят истиқлол замонаси
Қонун даъвати, унга бўлган итоаткор- «кашф» этди. Ҳалол ва фидоий меҳнатининг
лик ва садоқат туйғуси, эл-юрт хизматига рағбати-роҳатини топди. Истиқлолимиз-
камарбасталик ҳисси, кўпдан-кўп инсоний нинг иккинчи йилиёқ «Ўзбекистонда хиз-
фазилатлар Ўктам акага ўхшаган ҳалол ва мат кўрсатган ҳуқушунос»фахрий унвони,
покдомон юртдошларимиз ҳаёти ҳамда орадан яна икки йил ўтгач эса 3-даражали
фаолиятининг мезонига айланди. Яна таъ- Адлия давлат маслаҳатчиси хизмат унвони-
кидламоқ жоиз: бир муҳитда яшаб, меҳнат га сазовор бўлди. Ўктам оғанинг «рекорди»
қилган кишининг бошқа бир муҳитга рўпара шунинг ўзидангина иборатмас. Одатда судь-
келиши ва унга кўникиб, мослашиб кетиши ялик рутбасига ҳуқушунослик жабҳасида
доимо қийин ва мураккаб кечади. Виждони «суяги қотган«ларнигина лойиқ кўришади.
пок, иймони бутун комил инсонлар эса бун- «1955 йили ўзим эмас, балки бошқалар ҳам
дай синовлардан дадилона ўтишади. Шун- мутлақо кутмаган бир вазиятда, камина –
дайлар сафига аввал замонада мафкурадан куни кеча пойтахтдан дорилфунун таълими-
кўра қонунга кўпроқ итоат этган, ҳаётнинг ни олиб қайтган собиқ талабани яна қаерга
қалтис ва долғали дамларида ҳам иймон- денг: унча-мунча кишига раво кўрилмай-
эътиқоди, ўзи ва ўзлигини дахлсиз сақлаб, диган юқори лавозим – вилоят суди судья-
истиқлол айёмини ёруғ юз, дадил қадамлар лигига йўллашди. Бу пайтда ҳали 23 ёшни
билан кутиб олган, бу ажойиб замонада ҳам ҳам тўлдириб улгурмагандим», – ўтмишни
жўшиб-тошиб ишлаётган пок виждонли, ҳа- хотирларкан, деди у.
лол ва меҳнаткаш инсонларни қўшмай бў-
ларканми? Шу-шу, у ҳуқуқшунослик жабҳасига
боши билан шўнғиди. Ҳазораспдан чиққан
Ўктам ака Раҳимовни совет даврининг генерал ва хизмат кўрсатган ҳуқуқшунос ви-
сўнгги, Ўзбекистон истиқлолининг эса даст- лоят судидаги 5 йиллик фаолиятини инобат-
лабки айёмида камолга етган Хоразм ҳуқуқ- га олмаганда оддий судья лавозимида ортиқ
шунослик мактабининг азиз устозларидан ишламади, аниқроғи бундай ишларга уни
бири, отахони, деса ўринли бўлади. Инсон- қайта йўллашмади. Бир муддат Урганч шаҳ-
ни, энг аввало, сидқидилдан қилинган меҳ- ри суди раислигидан сўнг қаторасига 8 йил
нати улуғлайди. Қаҳрамонимиз Ўктам оға давомида вилоят судига раҳбарлик қилди.
шундайлар тоифасига мансуб инсон. Авва- Кейинчалик адлия соҳаси ... Бу ерда у маз-
лига ота-она қанотида деҳқончилик, пилла- кур тизимнинг вилоят бўғинини бошқарди.
чилик, уй-рўзғор юмушларини иштиёқ би- Бир муддат ушбу маҳкамада бошлиқ ўрин-
лан ўрганган ва уни бажо келтиришда ҳам босари вазифасида ҳам ишлади, сўнгра яна
ўзини кўрсатган қишлоқ боласи, гал ўқиш суд тизимига қайтиб, Урганч туман судига
ва илм олиш ҳамда уни амалда қўллашга раислик қилди. Мамлакат мустақиллигини
келганида тағинда ёрқинроқ чақнади. Ҳу- ёруғ юз ва пок виждон билан қарши олган
қуқшунослик илми ва амалиётини кечмиш устоз ҳуқуқшуносни ёши гарчи пенсия пал-
асрнинг 50 йилларида воҳа ёшлари орасида ласига яқинлаб қолган эса-да, тезора яна
биринчилардан бўлиб ўрганди. Ўрганганла- адлия бўғинига қайтаришди. Зиммасига ви-
рини узоқ йиллар мобайнида адлия ва суд лоят Адлия бошқармаси бошлиғи вазифаси-
тизими соҳасида моҳирона қўллади, тер тў- ни юклашди.
киб ишлади. Аммо, қаерда ва қай вазифада
фаолият кўрсатмасин, доимо виждон амри, Баъзилар инсонни ёш ўтган сайин сўниб

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

120 СУВРАТ ВА СИЙРАТ

боради, дейишади. Бўлмаган гап. Ўктам оға- садан устун қўядилар ва уни одамларнинг
дан мисол. Юқорида бир неча бор такрорла- қисмати эмас, бахти-иқболи санайдилар,
ганимиз: хизмат кўрсатган ҳуқушунос ва ге- адолат ва ҳақиқатга доимо ҳамроҳ ва пеш-
нерал унвонлари у кишига умрининг айнан возлар. Истиқлол айёмида кенг расм бўлган
шу палласи, яъни истиқлол айёми–эслатил- бағрикенглик, кечиримлилик ва дарёдиллик
ган раҳбарлик вазифасини ғайрат ва шижоат тамойилларини йўлини топиб, ҳатто истиб-
билан ўтаётган чоғда, мураббийилик бурчи- дод замонасида ҳам канда қилмай қўллаган,
ни адо этиш соҳасидаги фидоий хизматлари, собиқ маҳкумнинг гулдастасига сазовор
ватан равнақи йўлидаги узоқ йиллик сама- бўлган одам ҳам шу киши бўладилар. Бироқ,
рали меҳнати, чуқур билим ва малакаси эва- таъкидлаш ўрни: Ўктам оға ҳукм таъсири
зига берилганлигини эсласак, гап ёшдамас, калтак кучидан кам бўлган жойда қинғир-
бошда эканлиги кундай равшан тортади. ликлар газак олишини ҳам яхши биладилар.

«Иш билганга минг тилло». Бу ўгитнамо Мухтасар айтганда, унинг тоифасидаги-
нақлни айни пайтда меҳнатнинг рағбати, му- лар – айни замонамиз кишилари. Бундай-
кофотига ҳам йўйса бўлади. Бироқ, уни иш ларнинг ҳаётини мангу машъалага менгза-
билганлар йўлига эл-улус доимо кўз тики- моқ даркор. Бинобарин, ўзи ва ўзгалар учун
ши, бу тоифадаги одамлар қаерда ва қай му- очилган йўлнинг оҳанрабоси бор. У мисоли
ҳитда ишламасин, ҳамиша ардоқ ва эъзозда машъала янглиғ порлайди, ўзгалар йўлини
эканлигини ҳам назарда тутмоқ даркор. ёритади ва эзгулик излаганларнинг барини
ўшу йўлга чорлайди, нурафшон манзиллар-
Ўктам ака чорак аср муқаддам узоқ йил- га элтади. Бу тоифадаги инсонлар пойқада-
лик машақатли меҳнат ва раҳбарлик заҳмат- ми боис халқимизнинг толеи баланд, ризқи
ларидан сўнг кексалик пенсиясини ихтиёр бутун, юртнинг эса истиқболи порлоқ.
этди. Бироқ, кетишга йўл, изн беришмади.
Нафақадаги қариянинг хонадонидан «хари- Хоразмда гужум аталмиш бир арғувон
дор»лар аримай қолди. Тўғрида, иш билган- дарахт ҳам ўсади. Яйраб-яшнаб, узоқ-узоқ-
га, касби ва инсонийлик фарзу-қарзларига ларга шох ташлаб ўсади ва зарур келса, бу-
камарбаста кишига ҳордиқ қайда, пенсия тун бир элни бемалол ўз сояси, паноҳига
қайда дейсиз. Хулласи, ёши 70га яқинлаган олади. Уни минг йил умр кўради, дейишади.
отахон ҳуқушуносни бир неча минг киши- Воҳа аҳли умрини эзгуликка бахшида этган
лик меҳнат жамоаси – юртимиз ҳудудла- кишиларни айнан шу дарахтга ўхшатади. Ва
ри ва узоқ-яқин хорижий элларга «зангори гужум янглиғ узоқ яша, дея дуога қўл очади.
аланга» узатувчи «Урганчтрансгаз » кор- Элу-юртнинг бу янглиғ дуосидан баҳраманд
хонаси «илиб кетди», зиммасига номдор бўлганлар қатида Ўктам ота ҳам бор. Минг
корхонанинг юридик хизматини бошқариш шукр. Гужум умрини яшамоқда, у киши ва
вазифасини юклади. Номдор ҳуқуқшунос- ушбу нурафшон кунларда ўз таваллудининг
нинг сўнгги 20 йиллик мазмунли ҳаёти шу 90 йиллигини нишонламоқда. Эл аҳли, сони
даргоҳда кечди. Ҳақиқий меҳнат майдонида минг шогирд-у, сафдошлар, маслакдошлар-
кечган умрнинг салмоғи эса 70 йилдан ҳам нинг дил қутловлари у кишининг шаънига.
зиёдроқни ташкил этди. Шу янглиғ ҳазрати инсонлар сони ва сафи
янада ортаверса, нақадар яхши-а!?
Пиру-бадавлат бу инсонни эндиликда
бутун эл танийди. Отанинг одамийлик фази- А. СОБИРОВ,
латлари бисёр. Истиқлол йиллари ҳур диё- «Ўзбекистон Республикасидахизмат
римизда яралган эзгу тамойиллар, Консти-
туция ва қонунлар, кўпдан-кўп ҳуқуқий ва кўрсатган журналист».
меъёрий ҳужжатларга доимо ҳурмат ва таво-
зе – Ўктам оғага хос ажойиб фазилат. Қонун-
га хизмат ва унга нисбатан итоатни ҳар нар-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 9 / 2022

ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ

9/2022 ISSN 2181-8991

ПРАВОСУДИЕ
Правовое, научно-практическое издание

Учредитель: Главный редактор
Верховный суд Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ
Республики Узбекистан

РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Отв. секретарь
Бахтиёр ИСЛАМОВ Муталиф СОДИКОВ
Робахон МАХМУДОВА
Халилилло ТУРАХУЖАЕВ АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ:
Икрам МУСЛИМОВ 100097, г. Ташкент,
Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ
Холмумин ЁДГОРОВ Чиланзар, ул. Чупонота, 6
Ибрагим АЛИМОВ Р/с 20210000300101763001
Олим ХАЛМИРЗАЕВ
Замира ЭСАНОВА Филиал Ташкент
Омонбой ОКЮЛОВ ЧАБ «Трастбанк»
Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ МФО 00850, ИНН 201403038

ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96,
278-25-96; ФАКС: 273-96-60

K Реклама и материалы, размещенные E-mail: odilsudlov.oliy@sud.uz
на коммерческой основе. Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz
Telegram: https://t.me/ODsud
Мнение редакции может не совпадать с мнением
ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909
авторов публикуемых статей.
Зарегистрировано в Агентстве ин-
Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируют- формации и массовых коммуни-
каций при Администрации Пре-
ся и не возвращаются. зидента Республики Узбекистан
от 27.07.2021 г. Регистрационный №
При перепечатке ссылка на издание «Одил суд- 0026. Издается с 1996 года.

лов» ‒ «Правосудие» обязательна.

Постановлением Президиума Высшей ат-
тестационной комиссии при Кабинете Ми-
нистров Республики Узбекистан от 30 ап-
реля 2022 г. электронная версия журнала
включена в список по представлению публика-
ций научных статей на соискание ученой степени
доктора философии (PhD) и доктора наук (DSc)
в области права.

C «Правосудие»

122 ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ

О ВОПРОСАХ ПРИМЕНЕНИЯ МЕДИАЦИИ
ПО КОЛЛЕКТИВНЫМ ТРУДОВЫМ СПОРАМ:
ОПЫТ ЗАРУБЕЖНОГО И НАЦИОНАЛЬНОГО

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

В доктрине зарубежных стран трудовые менялись уже в начале XIX в. В 1838 году. Пре-
споры принято разделять в зависимости от их зидент США Мартин Ван Бюрен выступил в
предмета на два вида: конфликты интересов качестве посредника для урегулирования конф-
(экономические) и споры о правах (юридичес- ликта, приведшего к забастовке работников су-
кие). достроительной верфи. Считается, что это был
первый случай использования процедуры ме-
Конфликты интересов возникают при от- диации для разрешения коллективного трудо-
сутствии соглашений или иных формаль- вого спора. Идея внедрения примирительных
но-юридических оснований для притязаний процедур активно пропагандировалась в 1940-
между сторонами. Обычно они связаны с тре- е годы, когда в некоторых трудовых арбитра-
бованиями установления новых или измене- жах процесс рассмотрения спора был больше
ния существующих условий труда. Споры о похож на медиацию, чем на судебное разбира-
правах, напротив, вытекают из нарушения сог- тельство.
лашений или законов и касаются применения
или толкования норм, установленных право- В 1960 году. Верховным судом США было
выми актами или договорами. Соответственно, рассмотрено три дела по заявлению профсоюза
индивидуальные трудовые споры чаще всего «Объединенные рабочие сталелитейной про-
являются спорами о правах, а коллективные – мышленности Америки» (United Steelworkers
конфликтами интересов. of America), вошедших в историю как «Трило-
гия» работников сталелитейной промышлен-
В теории трудового права зарубежных ст- ности (Steelworkers Trilogy), в результате ко-
ран рассмотренная классификация имеет боль- торых было определено место и ведущая роль
шое значение, так как вид спора во многом арбитража в разрешении коллективных трудо-
обусловливает механизм его урегулирования. вых споров.
В частности, конфликты интересов традицион-
но разрешаются посредством примирительных С принятием Национального закона о тру-
процедур, в том числе медиации, а юридичес- довых отношениях 5 июля 1935 г., а также пос-
кие споры, обычно рассматриваются в юрис- ле завершения громких судебных процессов в
дикционных органах. Верховном суде США в 1960 году, иницииро-
ванных профсоюзом «Объединенные рабочие
В зарубежной юридической литературе сталелитейной промышленности», арбитраж
вопрос о возможности проведения медиации был официально признан основным институ-
по коллективным трудовым спорам о правах том урегулирования индивидуальных и кол-
долгое время оставался дискуссионным. В сов- лективных трудовых споров. Посредничество
ременных научных работах он разрешается по- по трудовым делам не исчезло, но этот метод
ложительно. В частности, А. Глэдстоун отме- отошел на второй план по сравнению с более
чает, что во многих спорах о правах, например, формальным институтом арбитражного разби-
связанных с толкованием положений коллек- рательства. Впоследствии, сходство арбитража
тивного договора, возможно компромиссное с судебным процессом привело к появлению
решение. Кроме того, применение процедуры проблем, свойственных американской судеб-
медиации служит, в том числе, цели информи- ной системе: длительные сроки разбирательст-
рования сторон об их правах и обязанностях, ва и высокие издержки. В качестве альтернати-
устраняя тем самым необходимость обраще- вы была предложена медиация, огромную роль
ния в суд. в возрождении и развитии которой сыграли

Отдельные элементы посредничества при-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ 123

профессора Северо-Западного Университета По данным ежегодных отчетов FMGS в 2010 г.
(штат Иллинойс) Стефан Голдберг и Джейнн Службой проведено 5329 медиаций по спорам,
Бритт. возникшим в ходе коллективных переговоров,
из них в 86% случаев стороны достигли согла-
Следует отметить, что за много лет приме- шения, в 2020 г. – 1753 медиациb по спорам,
нения в зарубежных странах процедуры ме- возникшим в результате нарушения условий
диации по коллектиным трудовым спорам до- коллективного договора, из них в 74 % случаев
казала свою эффективность в отношении этой стороны достигли соглашения (в 2020 г. – 1728
категории дел. Например, в США медиация по медиаций, из них 75% завершены достижением
коллективным трудовым спорам оформилась соглашения).
как самостоятельный вид медиации (collective
bargaining mediation) наравне с примиритель- Опыт США в области альтернативного
ными процедурами по урегулированию жалоб разрешения коллективных трудовых споров
работников (grievance mediation). был во многом воспринят в Великобритании.
Английским аналогом Федеральной службы
В Канаде медиация является обязательным посредничества и примирения является Служ-
элементом урегулирования коллективного тру- ба консультации, примирения и арбитража
дового спора. Федеральная служба медиации и (Advisory Conciliation and Arbitration Service,
примирения Канады не только проводит про- ACAS), созданная на основании Закона «Об
цедуры медиации, но и оказывает услуги по обеспечении занятости» 1975 года в качестве
предупреждению спора, проводя тренинги по самостоятельного органа, призванного ока-
ведению коллективных переговоров и по сов- зывать содействие в урегулировании индиви-
местному урегулированию конфликтов. При дуальных и коллективных споров посредством
возникновении спора министр труда может альтернативных методов, в том числе медиа-
назначить медиатора в любое время по своей ции. По общему правилу любая жалоба, по-
инициативе либо по требованию одной или данная в Трудовой трибунал (основной орган
обеих сторон. Почти во всех случаях медиация по рассмотрению трудовых споров в Англии,
обеспечивается сотрудниками Федеральной Уэльсе и Шотландии), регистрируется и авто-
службы медиации и примирения Канады. матически направляется в ACAS. После полу-
чения копии жалобы, медиатор, назначенный
Следует отметить, что в зарубежных стра- Службой, обращается к участникам спора с
нах также распространена практика создания предложением начать процедуру медиации.
специализированных государственных орга-
низаций и органов, осуществляющих урегу- Если спор не может быть разрешен с по-
лирование споров, вытекающих из трудовых мощью примирительной процедуры, дело нап-
правоотношений. равляется обратно в Трудовой трибунал. При
этом, так как жалоба была ранее зарегистриро-
Например, в США данными вопросами зани- вана, вне зависимости от продолжительности
мается Федеральная служба посредничества и процедуры медиации стороны не опасаются
примирения (Federal Mediation and Conciliation истечения установленного законом трехмесяч-
Service; FMGS) и Научный и образовательный ного срока на обращение в юрисдикционный
проект в сфере медиации (Mediation Research & орган за защитой нарушенных прав. Участ-
Education Project, Inc., MREP). В соответствии ники спора могут добровольно инициировать
с данными FMGS и MREP процедура посред- процедуру медиации без предварительного
ничества востребована и эффективна. Так, сог- обращения в Трудовой трибунал. В этом слу-
ласно статистическому отчету MREP за период чае течение вышеупомянутого срока не приос-
с 1980 г. по 2007 г. в Корпорации рассматрива- танавливается. В соответствии с Законом «О
лось 3570 споров, из них 3061 (85,7 %) урегу- занятости» 2002 года работник и работодатель
лированы в медиации, 447 (12,5 %) разрешены обязаны предпринять попытки урегулировать
в арбитраже, 62 (1,7%) не завершены. В 2007 спор мирным путем, причем Трудовой три-
году рассматривалось – 45 споров, из них 40 бунал наделен правом применять санкции к
(88,9 %) урегулированы в медиации, 0 (0%) раз-
решено в арбитраже, 5 (11,1%) не завершены.

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

124 ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ

стороне, необоснованно отказавшейся от сот- Интересен опыт КНР. Постоянным комите-
рудничества либо проявившей излишнее уп- том Всекитайского собрания, народных предс-
рямство в процессе достижения соглашения. тавителей 29 декабря 2007г. был принят Закон
«О медиации и арбитраже трудовых споров»,
В странах континентальной Европы медиа- который вступил в действие 1 мая 2008 г. Дан-
ция по трудовым спорам применяется значи- ный нормативно-правовой акт разработан в
тельно реже, чем, например, в Великобритании целях справедливого и своевременного раз-
и США. Во многом это обусловлено наличием решения трудовых споров, защиты интересов
достаточно эффективной системы трудовой юс- сторон, а также содействия стабильности и
тиции. В то же время суды по трудовым спорам гармонии отношений. В соответствии со стать-
также ориентированы на скорое и взаимовы- ей 10 Закона «О медиации и арбитраже трудо-
годное урегулирование рассматриваемых дел. вых споров» в КНР создана трехступенчатая
Например, в соответствии с Трудовым процес- система органов, компетентных проводить
суальным кодексом Германии, суд обязан предп- медиацию: на уровне организации – комитет
ринять попытки примирить стороны. Как прави- предприятия по медиации трудовых споров; на
ло, данную функцию выполняет председатель в базовом уровне (в наименьшей административ-
предварительном слушании, и только в случае но-территориальной единице региона) и на во-
если невозможно достичь договоренности, суд лостном уровне (уровне квартального управле-
собирается в полном составе (два непрофессио- ния) – организации по проведению медиации.
нальных судьи, каждый из которых представляет
соответственно работодателей и профсоюзы, и Закон КНР «О медиации и арбитраже тру-
один профессиональный судья – председатель) довых споров» регулирует наиболее общие
и рассматривает дело по существу. вопросы, касающиеся примирительной проце-
дуры. В нем установлено, что по результатам
В Финляндии вся система разрешения тру- медиации, стороны оформляют письменное
довых конфликтов направлена на поддержание соглашение, обязательное для исполнения.
производственного мира. При этом примени- Если такое соглашение не достигнуто в тече-
мые способы урегулирования обусловлены ви- ние 15 дней с момента принятия заявления,
дом трудового спора. Специальные посредни- либо при неисполнении достигнутого соглаше-
ческие процедуры предусмотрены в отношении ния, стороны вправе обратиться в арбитраж. В
коллективных трудовых конфликтов интересов. соответствии со статьей 16 Закона КНР «О ме-
диации и арбитраже трудовых споров» в случае
В соответствии с действующим законо- невыполнения работодателем в установленный
дательством в Финляндии создана система срок договора, касающегося задержки опла-
органов – Национальный примиритель и Ре- ты труда, медицинских расходов по лечению
гиональные примирители, входящие в состав производственных травм, экономических суб-
Министерства труда. Также допускается обра- сидий и компенсаций, работник может обра-
зование примирительного совета для расс­ мот- титься в народный суд с ходатайством о взыс-
рения отдельного случая- (ad hoc) или назна- кании платежей. Народный суд обязан вынести
чение временного примирителя. Отдельные соответствующий приказ.
медиационные техники применяются Трудо-
вым судом при разрешении коллективных спо- Согласно статье 51 Закона КНР «О медиации
ров о правах и гражданскими судами при расс- и арбитраже трудовых споров» соглашение о
мотрении индивидуальных жалоб работников медиации либо определение арбитражного ор-
и работодателей. гана, вступившее в силу, должно быть выполне-
но в установленный срок. В случае невыполне-
Во многих Европейских странах созданы ния одной из сторон соглашения (определения)
организации, сходные с британской ACAS или в установленный срок, другая сторона может
американской FMGS, например, Федеральный обратиться в народный суд с ходатайством о вы-
суд примирительного производства в Австрии, полнении на основании соответствующих поло-
Национальное бюро мировых посредников и жений Гражданского процессуального кодекса
Ассоциация адвокатов в Финляндии, Нацио-
нальное бюро по примирению в Швеции и т. д.

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ 125

КНР. Народный суд, принявший ходатайство к из зарубежного опыта было бы целесообраз-
рассмотрению, должен согласно закону обра- ным принять в Узбекистане Закон «О медиа-
тить соглашение (определение) к исполнению. ции по коллективным трудовым спорам», регу-
лирующий порядок организации и проведения
В Республике Узбекистан складывается процедуры медиации по данной категории дел.
иная ситуация. В соответствии с частью пер- В нем следовало бы закрепить определение
вой статьи 3 Закона Республики Узбекистан понятия медиации по коллективным трудовым
от 3 июля 2018 года № ЗРУ-482 «О медиации» спорам, принципы и правила осуществления
процедуры медиации могут проводиться по процедуры медиации, а также основные тре-
спорам, возникающим из индивидуальных бования к медиаторам.
трудовых правоотношений, за исключением
коллективных трудовых споров. Однако дан- Представляется, что вопросы организации,
ная норма представляется весьма спорной, контроля, аккредитации медиаторов по кол-
потому что исторически медиация появилась лективным трудовым спорам можно включить
в качестве специальной процедуры урегулиро- в компетенцию Министерства занятости и
вания именно коллективных трудовых споров. трудовых отношений Республики Узбекистан.
При этом следует обеспечить подготовку соот-
Не вызывает никаких сомнений, что поря- ветствующих квалифицированных кадров,
док организации и проведения медиации по способных проводить медиацию по коллектив-
коллективным трудовым спорам обладает ря- ным трудовым спорам.
дом особенностей, которые обусловлены мно-
гоаспектностью предмета примирительной Ф. ИБРАТОВА,
процедуры, множественностью на каждой из и.о.профессора Ташкентского
сторон, высокой социальной значимостью кол- государственного юридического
лективных споров и их последствий, а также университета, доктор юридических наук
многими другими факторами.

На основании вышеизложенного и исходя

1. Gladstone A; Settlement of Disputes over Right. В кн.: Roger Blanpain, Jim Baker. Comparative
labour law and industrial relations in industrialized market economies. Kluwer Law International, – 2004.
– P.597.

4. A Timeline of events in modern American labor relations. Follow the progress of modern mediation
and conflict resolution// http://www.fscs.gov/intemet/ itemDetail.asp?categoryID^21 &itemlD= 15810

5. Adrienne Е. Eaton, Jeffrey H. Keefe. Employment dispute resolution and worker rights in the changing
workplace. - Cornell University Press, 1999. - P. 188.

6. Adrienne Е. Eaton, Jeffrey H. Keefe. Employment dispute resolution and worker rights in the changing
workplace. - Cornell University Press, 1999. - P. 189.

7. Collective Bargaining. Employment and Social Development Canada // Government of Canada.
URL: https:// www.canada.ca/en/employment-social-development/services/labour-relations/ collective-
bargaining.html

8. 2020 MREP Grievance Mediation Report // http://vvww.mrep.org/costs_results.htm.
9. Sixty-First Annual Report, 2008, Federal Mediation and Conciliation Service // http://vvvvw.fincs.
gov/internet/itemDetail.asp?categoryID=228&itemlD=17315.
10. Захорка X. Ю. Примирительные процедуры в трудовых отношениях в зарубежных стра-
нах. Что можно почерпнуть из опыта Северной Америки и ЕС?// http://www.trudsud.ru/ru/docs/
publications/arbitration_procedure.
11. Забрамная Е.Ю, Шмелева Н.С. Обзор систем разрешения трудовых споров, применяемых в
развитых странах //http://mvw.tradsud.rU/ru/docs/publications/4.
12. Лехтинен Л. «Сравнительный анализ: разрешение трудовых споров в Финляндии и в Россий­
ской Федерации»// Государство и право. - 2001. № 5. - С. 44-45.
13. https://chinahelp.me/work/zakon-knr-o-mediatsii-i-arbitrazhe-trudovyih-sporov

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

126 ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ

РОКОВАЯ СТРАСТЬ
ГРАФИНИ ТРИГОНЫ

Хроника начала 1910-х годов красноречиво Пятая дочь принцессы Джованны Куто Фи-
свидетельствует о крайней нестабильности и ланджиери и эксцентричного художника, графа
разнородности итальянского общества. С од- Джованни Лучио Таска Ланца, Джулия Триго-
ной стороны – голод и эпидемии, стихийные на была любимой фрейлиной королевы Елены
бедствия и множество жертв. С другой – рос- – супруги императора Виктора Эммануила III.
кошные салоны и виллы, полные пафоса пись- Черногорская принцесса Елена (в девичестве –
ма, роковые адюльтеры и мелодраматические Петрович-Негош, или Елена Де Монтенегро)
убийства, столь любимые поэтами и кинема- сама не чужда была романтических настрое-
тографом. ний и вышла за итальянского императора, сме-
нив против воли родителей вероисповедание с
25 сентября 1910 года появились сообщения православия на католицизм. Ей импонировал
о вспышке холеры в Неаполе. Через месяц, 24 страстный характер фрейлины Джулии, одна-
октября 1910-го, побережье Амальфи было раз- ко она неоднократно предупреждала молодую
рушено сильным наводнением, и пропитанная женщину от опрометчивых романов.
водой лава начала сползать на город. Здания
рушились от порывов бури, как карточные до- В 15 лет Джулия вышла замуж за полити-
мики. Поток, образовавшийся на склонах Везу- чески активного графа Ромуальдо и к 30 годам
вия, уничтожал поселки, на дороги и садовые имела двух дочерей, что не мешало ей вести ак-
хозяйства обрушился град камней и грязи. Де- тивную светскую жизнь. Главной причиной ее
ревни острова Искья оказались полностью раз- романов была обида на многочисленные инт-
рушены огромными валунами, скатившимися с рижки ее мужа-политика.
горы Чито, дома и улицы снесены полностью,
200 человек погибли, многие остались без кро- Утром 2 марта 1911 года графиню из ревнос-
ва. ти зарезал в гостиничном номере ее любовник
– кавалерийский лейтенант барон Винченцо
Но нищета никого не интересовала, в ней Патерно. Сам убийца сразу попытался покон-
не было романтизма. И газеты, стремясь прив- чить с собой, но пуля, которую он выпустил
лечь внимание невзыскательной и скучающей себе в голову, застряла у основания черепа, и
массы, гонялись за адюльтерами и кровавыми он остался жив.
сенсациями, создавая культ эстетизма в арис-
тократических домах Палермо, где «всё дышит Услышав стоны, в номер вошли служащие
атмосферой прекрасной эпохи, начавшейся отеля. Их ожидала жуткая картина, достойная
вместе с закатом Европы, но сохранившей свои кинематографической мелодрамы: зарезанная
живительные корни на Сицилии, где она прев- графиня лежала на кровати рядом с окровав-
ратилась в стиль жизни». ленным бароном, который был еще жив.

*** В груди женщины торчал дешевый охотни-
2 марта 1911 года, ранним утром четверга, чий нож, который убийца купил в соседнем ма-
Италия была отвлечена от стихийных бедст- газине, не забыв при этом получить грошовую
вий и политических событий жестокой кри- скидку, о которой свидетельствовал лежавший
минальной драмой, развернувшейся в отеле на столике чек, впоследствии ставший вещест-
«Rebecchino» напротив железнодорожного венным доказательством обвинения: любовь
вокзала Термини в Риме. Всю страну потрясло и ревность едва ли сочетаются с меркантиль-
убийство первой красавицы Сицилии – графи- ностью.
ни Джулии Тригоны Таска Ди Куто Де Сент-
Элиа. В целом же это преступление носило нас-
только театральный характер, что сразу прев-
ратилось в сенсацию, живо обсуждаемую в об-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ 127

ществе. Скандальную историю освещали все а его пьесы ставились в театре «Метастазио».
газеты страны, уставшие от не столь интерес- В отличие от Пиранделло, барон Патерно
ных жертв холеры и наводнений. «Это кошмар,
видение из дурного сна», – темпераментно пи- пьес не писал. Он писал письма светским кра-
сала на следующий день «Il Corriere della Sera». савицам. В одном из таких напыщенных и пош-
лых писем, адресованных графине Джулии,
Сенсационную окраску этому делу придава- говорилось: «О, радость моих чувств! Ваши
ло еще и то, что в нем были замешаны извест- губы, полные медовой сладости, сводят меня с
ные личности из окружения графини: ее брат ума! Я отдам всё, чтобы быть с вами!» На суде
Алессандро Таска – второй человек в социа- адвокат Патерно представил это письмо как до-
листической фракции парламента; муж, граф казательство истинности чувств обвиняемого.
Ромуальдо – недавний мэр Палермо. И наконец
друг графини – всё тот же скандальный поэт Но в одном защитник просчитался: в качест-
Габриеле Д’Аннунцио, завсегдатай светских ве вещественного доказательства фигурирова-
салонов. Он не пропускал ни одной светской ла и наградная Георгиевская медаль – «безде-
красавицы, и Джулия сразу вызвала у него вос- лушка», с легкостью подаренная бароном своей
торг. Говорили, именно он познакомил жертву с возлюбленной. Адвокат хотел показать, что та-
ее будущим убийцей. кой подарок подчеркивает глубину чувств об-
виняемого. Но поступок Патерно вполне объ-
Первые встречи Джулии и Винченцо состоя- ясняли циничные слова из его дневника: «Всё,
лись в Палермо, в салоне «Villa Igea» – особня- что этот мир называет долгом и честью, мне
ке, где граф Игнацио Флорио давал роскошные кажется трусостью и глупостью». Это настрои-
приемы. Барон Патерно имел репутацию плей- ло суд и общественность против убийцы, лег-
боя и светского льва, хотя и сидел без гроша. комысленно относившегося к наградам роди-
Причиной разорения его семьи стали серные ны. Против Патерно сыграл и тот факт, что он
шахты отца, не приносившие дохода. несколько раз брал у графини деньги взаймы, а
значит – имел корыстные интересы и вёл себя
Для Сицилии рубежа XIX и ХХ веков опро- как альфонс.
метчивая ставка на серные разработки и пос-
ледующее разорение были типичны: аграрный Такие, как лейтенант Патерно, обычно ста-
кризис начала 1890 годов разорил многих вла- новятся не писателями, а музами для писате-
дельцев серных шахт и вынудил их на слия- лей, персонажами романов. Позднее убийца
ние с конкурентами. Так жила и семья Луид- действительно превратился в романтическо-
жи Пиранделло – писателя, будущего лауреата го героя бестселлера Томазиди Лампедуза «Il
Нобелевской премии. Его дед был известный gattopardo» («Леопард»), написанного в 1930
гарибальдиец, мать вышивала гарибальдийс- году и опубликованного после смерти писа-
кие знамена, отец также примкнул к отряду теля. Позднее появилась экранизация этого
тестя. Но когда война Гарибальди закончилась, романа режиссера Лукино Висконти с Бертом
возникла необходимость приспосабливаться к Ланкастером, Клаудией Кардинале и Аленом
гражданской жизни, и отец Пиранделло занял- Делоном в главных ролях.
ся серными шахтами. Его неспособность вести
дела довела семью до банкротства. Луиджи Пи- На страницах книги Лампедузы Патерно
ранделло пришлось согласиться на «matrimonio представал бабником и игроком, блестящим
di convenienza» – несчастливый брак по расче- офицером кавалерийского полка «Фоджа», из-
ту с дочерью отцовского партнера по бизне- вестным буйным нравом и стремительными
су. Жена писателя, неграмотная сицилийская победами, любившим пускаться в сомнитель-
провинциалка, ревновала его к таланту, славе, ные предприятия и привлеченным ярким све-
знаменитым друзьям. Она попала в психиатри- том салона Флорио. Джулия, по словам писа-
ческую клинику из-за попытки убить супруга теля, была «одной из самых красивых женщин
ножом во время сна. Палермо и героиней светской жизни». Общест-
во Палермо «видело в ней лишь доброе, безмя-
Но в тот год, когда происходили описывае- тежное и несколько противоречивое существо.
мые трагические события в римском отеле, Но Джулии этого было мало. Она лелеяла меч-
Пиранделло уже был известным драматургом, ту о великой романтической любви, и ее драма-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

128 ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ

тическая история заставляет думать о ней, как вернулись драматичные сцены со свидетелями.
о сицилийской Эмме Бовари». Особенным успехом пользовался адвокат Сер-
рао – главный советчик графини, возбудивший
Впрочем, в этой истории многое выглядело ревнивые подозрения убийцы.
неромантично. Джулия после родов болела и
упрекала Ромуальдо в холодности и изменах, В газете «Il Giorno» говорилось: «Ка-
а потом сама начала в отместку флиртовать с кие чувства в наибольшей степени вызывает
офицерами. Наконец они оба решили развес- «Ошибка Джулии Тригоны»? Она отдала свою
тись, вопреки воле семьи. Но у известного по- жизнь как молодая женщина и любящая мать,
литика не нашлось денег на бракоразводный она увидела ужасную смерть прямо перед гла-
процесс, и Джулия согласилась продать свой зами. Это для всех большое горе, которое ни-
земельный участок. В юридических делах ей когда не сотрется из нашей памяти. И лишь
помогал адвокат Серрао. Он же открыл ей гла- ниспосланная Богом покаянная молитва за все
за на корыстные мотивы лейтенанта Патерно, невинные души нужна сейчас мученице Джу-
который вовсе не был преданным влюбленным лии Тригоне».
и явно хотел получить доступ к ее счёту. Тогда
графиня и решила порвать с любовником. В 1942 году в возрасте 62 лет барон Винчен-
цо Патерно был помилован. После освобожде-
Патерно не нравился адвокат Серрао, наст- ния он еще успел жениться, имел сына и умер
роивший возлюбленную против него. Лейте- в 1949 году.
нант устроил сцену ревности, кричал, что она
увлеклась адвокатом, и в порыве гнева сорвал Предметы, связанные с убийством – окро-
с ее шеи медальон. Глупо было соглашаться на вавленный платок, локоны графини со шпиль-
«последнее свидание» в номере отеля, но гра- ками и дешевый охотничий нож с ручкой из
финя отличалась сентиментальностью: ей ка- оленьего рога, – оказались в музее кримина-
залось, что отношения надо закончить красиво листики Рима, где и находятся до сих пор…
– трогательным прощанием. В номере между
ними вновь вспыхнула страсть, о которой расс- «Коза ностра» и убийство четы Куоколо
казала горничная, подсматривавшая в замоч- Почти в то же время, когда в Италии раз-
ную скважину. Эта последняя встреча и стала ворачивались две великосветские салонные
для графини роковой. драмы – с Марией Тарновской и Джулией Три-
гоной, – в старинном этрусском городке Витер-
Императрица Елена, узнав о гибели фрей- бо, недалеко от Рима, началось заседание суда
лины, слегла от переживаний. Когда гроб с присяжных по делу об убийстве супругов Куо-
телом графини перевозили из Рима на Сици- коло. Было 10 марта 1911 года. Этого процесса
лию, по всему пути следования поезда стоя- ждали пять лет, и готовился он с беспрецедент-
ли толпы людей. Суд состоялся через год – 17 ными мерами предосторожности. На скамье
мая 1912 года. Он закончился 28 июня выне- подсудимых оказалось 45 человек, и это было
сением приговора о пожизненном заключении бы удивительно, если бы на процессе не проз-
для Патерно. Процесс в Риме наделал много вучало малоизвестное слово «каморра».
шума, против убийцы были настроены средст- Интерес к судебному процессу испытывали
ва массовой информации. Известный психиатр в основном юристы, политики и журналисты,
Филиппо Сапорито обследовал Патерно в су- поскольку именно с дискуссии на суде началось
дебной тюрьме Аверс и признал его нормаль- широкое обсуждение организованной преступ-
ным. Красноречие знаменитого адвоката Веч- ности, которой раньше не придавали значения.
чини, утверждавшего, что его подзащитный Теперь необходимость создания специальных
был ослеплен страстью и ревностью, оказалось комиссий и введения жестких мер по борьбе с
совершенно бессильным. Подсудимому не по- групповыми преступлениями была очевидна,
могла даже попытка самоубийства. Присяжные а процесс Куоколо стал первым судебным раз-
заседатели приветствовали формулировку об- бирательством, на котором обвиняемыми ока-
винения, гласившую, что Патерно хотел вос- зались многочисленные члены неаполитанской
пользоваться активами графини, и его попытка мафии.
самоубийства была лишь инсценировкой. Раз- Преступление было совершено еще 5 июня

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ 129

1906 года. Первым в местечке Торре дель Греко сель. Оттуда на лодке он направился в Нью-
был зверски убит вор в законе Дженаро Куоко- Йорк и по прибытии был восторженно встречен
ло – один из лидеров «коморры», специалист несколькими своими партнерами из Неаполя.
по квартирным кражам и владелец ресторан- Впоследствии он пользовался в США большим
ного бизнеса. На следующий день в Неаполе уважением как признанный авторитет и стал
бандиты расправились с его женой и сообщни- мафиозным «королем» Бруклина.
цей, бывшей куртизанкой Марией Кутинелли.
Существовала также версия, что супруги на Однако летом 1906 года шеф нью-йоркской
самом деле были тайными осведомителями по- полиции Джозеф Петрозино получил из Ита-
лиции, за что и поплатились. Но дальнейшего лии официальное уведомление о том, что об-
подтверждения версия не получила. виняемый в убийстве Альфано находится на
подведомственной ему территории. Петрози-
К 1911 году большая часть населения успе- но также узнал, что Альфано недавно устроил
ла уже позабыть об этом убийстве пятилетней банкет в местном ресторане для своих товари-
давности. К тому же сами жертвы – уголовник щей по преступной группировке и что в обход
и его жена-проститутка – не вызывали такого закона он держит игорный дом в подвале на
горячего сочувствия, как прекрасная графиня улице Малбери. 17 апреля 1907 года Петрози-
Джулия, погибшая из-за любви незадолго до но и его агенты обыскали квартиру Альфано
процесса Куоколо. и арестовали его. Вскоре после этого он был
экстрадирован в Италию, где ему надлежало
Суд по делу Куоколо закончился в 1912 году, предстать перед судом за убийство Куоколо.
и обвинение было предъявлено 26 лицам. Про- До суда дошли слухи о том, что Альфано за эту
цесс освещали множество средств массовой выдачу итальянским властям заочно «приго-
информации, говорилось, что в ходе следствия ворил» шефа полиции Петрозино к смертной
и судебной процедуры были допущены нару- казни. И, когда в 1909 году Петрозино действи-
шения, что полиция в сговоре с преступниками тельно был убит во время посещения Палермо,
и манипулирует свидетелями и доказательства- никто уже не сомневался, что это дело рук лю-
ми. Благодаря показаниям осужденного Джен- дей Альфано.
наро Аббатемаджио удалось доказать преступ-
ный сговор и участие в убийстве двух главарей Слушания дела по убийству Куоколо вызва-
мафии – бруклинского «короля»1 Энрико Аль- ли большой резонанс. Пресса патетически наз-
фано по кличке «Эрриконе» и Джованни Рапи вала суд «Самым крупным уголовным процес-
по кличке «Маэстро». сом века». Альфано отрицал все обвинения. В
ответ на брошенные прокурором слова: «Рыба
В ходе первоначального следствия детекти- гниет с головы!» он произнес знаменитую фра-
вы выяснили, что Альфано и несколько дру- зу: «Я никогда не был ни головой, ни хвостом
гих «авторитетов» ночью, накануне убийства, «каморры»!» Альфано собирались предъявить
посетили ресторан Куоколо. Через пять дней обвинения и в убийстве Петрозино, но не смог-
после убийства сам Альфано, его брат Чиро, а ли представить доказательства. В итоге Аль-
также Дженаро Ибели и Джованни Рапи были фано и его сообщники были приговорены к 30
арестованы по подозрению в убийстве. годам заключения.

Но тут священник Чиро Витоцци, тоже член В 1926 году сотрудничавший с полицией
«каморры», сказал детективам, что слышал на Аббатемаджио под давлением оставшихся на
исповеди другие признания, но связан обетом свободе членов клана отказался от своих пока-
молчания, и арестованных освободили. Это заний против Альфано и Рапи, однако в поли-
может показаться странным, но поведение сле- ции дело пересматривать не стали2.
дователей можно объяснить растерянностью,
вызванной многочисленными местными тра- Покушение на дона Лоренцо
дициями, условностями и религиозными дог- Наряду с салонными драмами и преступной
мами. Очень скоро они поняли свою ошибку, деятельностью «каморры» в предвоенной Ита-
но Альфано уже след простыл. лии практиковались и политические убийства
неугодных политиков, причем в этих преступ-
Едва освободившись, гангстер не стал ждать
дальнейшего развития событий и уехал в Мар- «ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

130 ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ

лениях правительственные структуры охотно лишился возможности заниматься политикой,
опирались на мафию. он ушел в педагогику.

16 мая 1911 года в сицилийском городе Па- Однако к 1910 году его престиж среди ра-
лермо на улице Сан-Стефано был убит 46-лет- бочих Сицилии значительно вырос, посколь-
ний лидер социалистов Лоренцо Панепинто. ку именно к началу Первой мировой войны в
Художник и педагог, Панепинто был активным Италии активизировалось красное движение.
социал-демократом и аграрным синдикалис- Именно в такие моменты политических обост-
том, издавал журнал La Plebe («Плебеи») и рений начинаются устранения наиболее энер-
был горячо любим простым народом. В 1889 гичных лидеров. Нет никакого сомнения в том,
году он стал членом городского совета и пред- что убийство было тщательно организовано и
седателем комитета региональной федерации наемники мафии стали исполнителями чужой
социалистов Агридженто. Его интересова- воли.
ли вопросы аграрной политики и положение
крестьянства. В ночь запланированного убийства, якобы
по ошибке осветителей города, не горели улич-
В 1889 году он основал Fasci Siciliani (Лигу ные фонари, и стояла непроглядная темень. Это
сицилийских рабочих) – сильное, но весь- позволило убийцам близко подойти к жертве.
ма причудливое движение, которое достигло Случайной свидетельницей преступления ста-
своего политического расцвета к 1893 году. ла проститутка, проходившая по улице и ви-
Лига оказалась неоднородной: наряду с защит- девшая преступника в лицо. Она могла бы дать
никами прав сельскохозяйственных рабочих показания, но на следующее утро бесследно
в нее входили религиозные проповедники и исчезла.
революционеры-радикалы, а в штабе Лиги на
стенах соседствовали распятие, красный флаг, На похороны Панепинто собрались все чле-
портреты Гарибальди, Мадзини, Карла Марк- ны Лиги, чиновники города, простые крестья-
са и императора. Эта пестрота объяснялась не. Женщины были в красных одеждах, как они
достаточно просто: социализм рассматривал- обычно одевались на демонстрации. Тогда и
ся сицилийским крестьянством как новая ре- сочинили песню, посвященную дону Лоренцо.
лигия, истинная религия Христа, преданного
священниками, перешедшими на сторону бога- Позднее, уже в 1977 году, ее обработала и
чей. Социалистическая религия предрекала за- исполнила известная сицилийская певица Роза
рождение нового мира, свободного от нищеты Балистрери3. Зонг назывался «Storia Per La
и голода, руководствующегося божьей волей и Morte Di Lorenzo Panepinto» («История смерти
заповедями. Лоренцо Панепинто»)4:

С этим был связан и приток в Лигу большо- Шестнадцатого мая, в первый вечер
го количества религиозных женщин. Демонст- Погашенной луны и фонарей,
рации Лиги носили религиозный, марксистс- Предатели отправились на встречу
кий, иногда милитаристский характер. И ждали вероломно у дверей.
Тогда страна как в омут погрузилась
Но главным вкладом Лоренцо Панепинто в Кругом царит отчаянье, печаль…
дело трудящихся Сицилии было введение за- И дочь его приехала проститься,
кона об охране труда и утверждение первого Ее здесь всем безмерно было жаль.
документа об оплате «ex feudo». Прекратилась Так девочка осталась сиротою,
паразитическая и бессистемная, ничем не огра- Совсем еще ребенок, вот беда.
ниченная эксплуатация сельскохозяйственных Как раньше, окруженный беднотою,
рабочих. Уходит дон Лоренцо навсегда…

Эти законодательные достижения учителя- Было очевидно, что впервые государствен-
социалиста не могли понравиться ни властям, ные структуры выступили заказчиками, а ма-
ни «каморре». В январе 1894 года правительст- фия – исполнителем. Убийство Панепинто так
во под руководством Франческо Криспи ввело и не было раскрыто, но стало перекрестком,
чрезвычайное положение, разогнало Лигу и соединившим политическую и уголовную ис-
арестовало ее руководителей. Когда Панепинто

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ 131

торию страны на долгие десятилетия. вица мюзик-холла Кора Тёрнер, выступавшая
под сценическим псевдонимом Бель Элмор,
Кровавый доктор Криппен исчезла. Долгое время её судьбой никто не ин-
Великобритания начала ХХ века еще жила тересовался. Лишь 30 июня знакомые Коры –
имперскими идеалами, парламентскими страс- феминистка Кейт Уильямс, актер Нэш и эстрад-
тями и криминальными историями, сделавши- ный пантомимист Пол Мартинелли обратились
ми ее неоспоримой королевой детектива. Анг- в Скотланд-Ярд с очень странной историей.
лийская криминальная драма загадочна уже
тем, что всегда разворачивается за закрытыми Кора, настоящее имя которой было Куни-
дверями, невидимо для общества. Но это и вы- гунда Макамоцки, жила с мужем, американцем
зывает наибольший интерес, потому что перед из Мичигана, в Северном Лондоне. Криппен не
нами увлекательная головоломка. имел британского диплома врача, но практи-
Еще в 1960 году Чарльз Диккенс с азартом ковал стоматологию и гомеопатию. У них был
писал статьи о нашумевшем судебном процес- небольшой дом на улице Хиллтроп-Крисчент.
се т. н. «Убийства на Роуд-Хилл». Подлинная Там 31 января артистку видели в последний
криминальная драма – убийство трехлетнего раз – на вечеринке, где присутствовали Нэш,
ребенка в доме, принадлежавшем большой и Пол Мартинелли и его жена Клара. Они ушли
вполне добропорядочной семье Кентов, обви- в полвторого ночи. С тех пор Бель Элмор никто
нение в убийстве 16-летней гимназистки, сест- не видел. 3 февраля от нее пришло два письма,
ры мальчика – всё это казалось таинственным, в которых она сообщала, что в связи с болезнью
необъяснимым. И великий английский писа- вынуждена уехать в Калифорнию к родным.
тель не мог остаться в стороне. Это туманное Почерк писем показался им подозрительным,
дело, несмотря на признание девушки, так и ос- да и муж Коры, дантист Хоули Криппен, вел
талось не выясненным до конца: существовала себя необычно: начал выводить в свет свою
версия, что Констанс Кент просто покрывала секретаршу Этель Ли Нив, одаривал ее вещами
кого-то другого, поэтому взяла вину на себя. жены – бриллиантовым колье и меховыми на-
Интересно, что больше всех Констанс любила кидками, – а 12 марта поселил её в своем доме
своего 14-летнего брата Сэмюела, который стал № 39 по Хиллтроп-Крисчент.
впоследствии очень известным ученым. После
многолетнего заключения Констанс уехала к «Что всё это значит? – возмутился Марти-
брату в Австралию и дожила там до 100 лет. нелли 24 марта. – Где Кора?»
Последователем Диккенса в описании доку-
ментальных преступлений был и Артур Конан «Произошло несчастье. Кора умерла от
Дойл, сочинивший историю Британии через пневмонии, – ответил доктор. – Мне сообщили
призму расследований сыщика Шерлока Холм- родственники из Лос-Анджелеса».
са. Убийство в закрытом помещении стало и
его коньком. Британцы бдительно охраняют Ответ не удовлетворил, и тогда они отправи-
свое жилище от посторонних. Эта традиция лись в полицию, где их принял инспектор Уол-
перекочевала и в ХХ век. тер Дью. 8 июля Дью посетил дом на Хиллт-
роп-Крисчент и познакомился с Этель Ли Нив.
Сам дантист был на работе, и его хладнокровие
удивило Дью. Казалось, доктор был готов к ви-
зиту полиции.

*** М. Сорвина,
В начале февраля 1910 года лондонская пе- Из книги «100 великих криминальных

драм XX века».

1 «Королем» бруклинской мафии Альфано стал уже после своего бегства в США в 1906 году.
2 Alfano holds stage at Viterbo assizes. NYtimes, 1 April 1911; Arena and Vittozi confront informer.
NYtimes, 7 May 1911.
3 Роза Балистрери (Rosa Balistreri) (21 марта 1927 – 20 сентября 1990) – сицилийская певица и
гитаристка.
4 Перевод с итал. М.С.

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 9 / 2022

ELECTRONIC JOURNAL

9/2022 ISSN 2181-8991

A FAIR TRIAL
Legal, scientific and practical publication

Founder: Editor-in-Chief
Supreme Court of the Kamol Ubaydilloyev
Republic of Uzbekistan
Executive secretary
EDITORIAL BOARD: Mutalif Sodiqov
Bakhtiyor ISLAMOV
Robaxon MAXMUDOVA EDITORIAL ADDRESS:
Xalilillo TURAXUJAYEV 100097, Tashkent city,
Ikram MUSLIMOV
Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Chilanzar district, Choponota street, 6
Xolmumin YODGOROV Account number:
Ibragim ALIMOV
Olim XALMIRZAYEV 20210000300101763001
Zamira ESANOVA Trustbank
Omonboy OKYULOV
Muzaffarjon MAMASIDDIKOV Tashkent branch
MFI 00850, TIN 201403038
K The opinion of the editors may differ
from the opinion of the author. PHONES: 278-96-54, 278-91-96,
278-25-96; FAKS: 273-96-60
Manuscripts and photographs will not be
reviewed or returned. E-mail: odilsudlov.oliy@sud.uz
web-site: www.odilsudlov.sud.uz
The copy must be accompanied by a copy of Telegram: https://t.me/ODsud
"A fair trial".
Duty editor
The journal is joined to the list for publication Mashhura VORISOVA
of scientific articles on the degree of Doctor of
Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) PUBLICATION INDEX ‒ 909
in law by decision of the Presidium of the Higher
Attestation Commission under the Cabinet of Registered with the Agency for Information
Ministers of the Republic of Uzbekistan dated April and Mass Communications under the
30, 2022 Administration of the President of the Republic
of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration
No. 0026. Published since 1996.

C «A fair trial»

INTERNATIONAL PRINCIPLES 133

INTERNATIONAL PRINCIPLES
IN THE IMPLEMENTATION

OF THE INDEPENDENCE OF JUDGES
(Sudyalar mustaqilligini amalga oshirishdagi

xalqaro prinsiplar)

Judicial bodies are important not only in not allow any exceptions».
the domestic national legal system of the The right of a person to a fair consider-
country, but also internationally. Interna-
tional courts known all over the world have ation of a case in court can be observed in
adopted international principles regarding the presence of an independent judge, the
the independence of judicial bodies and state, the judicial system violates its inter-
judges, which have been enshrined through national obligations in the absence of an
international treaties. Below the analysis of independent branch of power. Therefore,
several features of being indepent of judges from this point of view, independence will
provided. apply personally to the judge, and to the ju-
dicial system as a whole.
As the UN General Assembly has re-
peatedly stated, «the priority of law and The basic principles of the UN on the
the proper implementation of fair trial [...] independence of judicial bodies state the
plays a central role in the promotion and necessary aspect of independence as fol-
protection of human rights» and « the sys- lowings:
tem for the implementation of fair justice,
including law enforcement agencies and «The independence of judicial bodies
prosecution authorities, especially with the is guaranteed by the state and enshrined in
addition of independent judicial bodies and the Constitution or laws of the country. All
law enforcement officers, it is important in state and other institutions must respect and
the comprehensive and non-discriminatory comply with the independence of judicial
implementation of human rights with the bodies»[2].
full application of the templates established
in international human rights agreements The recommendations of the Council
and is a component of the processes of de- of the European Union regarding the in-
mocracy and sustainable development» [1]. dependence of judges stipulate that the in-
dependence of judges must be guaranteed
For a fair solution of the case, the in- through the inclusion of specific rules in
dependence of the judge or the court con- the Constitution and other legislative acts,
sidering this or that case must be ensured. and that «branches of executive power and
All international human rights instruments legislative power must ensure the indepen-
provide for the right to fair consideration of dence of judges and prevent the adoption of
the case by «independent and impartial tri- measures that lead to the independence of
bunals». The human rights committee has judges[3].
repeatedly commented on the fact that the
right to an independent and impartial court The Beijing statement on the principles
is considered «an absolute right that does of independence of judicial institutions in
the LAWASIA region in the Asia-Pacific re-
gion («Principles of Beijing») provides for:
«The independence of the judiciary requires

A FAIR TRIAL
№ 9 / 2022

134 INTERNATIONAL PRINCIPLES

that it be resolved on the basis of an impar- es, lawyers, employees of executive and
tial assessment of matters by it, and on the legislative bodies and the general public[5].
basis of a direct or indirect understanding of
the law, regardless of where it comes from, The principles are mainly intended for
without the appropriate impact»[4]. professional judges, however, if necessary,
non-professional judges can also use them
«The Universal Charter of the Judge» equally.
approved by judges from all parts of the
world, establishes that «The independence The principles of independence of judi-
of judges is necessary to carry out impartial cial bodies are determined by the following:
fair conviction in accordance with the law.
It is indivisible. All national or internation- The independence of judicial bodies is
al institutions and authorities must respect, guaranteed by the state and is enshrined in
maintain and protect this Independence. the Constitution or laws of the country. All
government bodies and other institutions
Taking into account the fact that the peo- they must respect and comply with their in-
ples of the world express their readiness dependence;
to create appropriate conditions in the UN
Charter that ensure that justice in relation The judicial authorities resolve the cases
to obligations aimed at promoting and sup- entrusted to them objectively, on the basis
porting respect for Human Rights and free- of facts and in accordance with the law, by
doms is in effect, accordingly, first of all, no party and for no reason, without direct
taking into account the need to consider or indirect restrictions, unlawful influences,
issues regarding the role of judges in the without incitement, coercion, threats or in-
justice system and the importance of their terference;
selection, preparation and procedures, gov-
ernments are required to pay attention and Judicial bodies have powers on all issues
respect within the framework of their na- in relation to the nature of the court, and
tional legislation and practice of the follow- they are given the right to make an unin-
ing basic principles, formulated in order to terrupted decision about the entry into their
assist member-countries in solving the tasks competence, which is established by law by
of ensuring and strengthening the indepen- the case transferred to them;
dence of judicial bodies, and to notify judg-
There should be no unlawful or unautho-
rized interference in the justice process, and
the decisions made by the courts will not be
seen again. This principle does not prevent

ANNOTATION

This article covers the specifics of international principles based on the important aspects of the fact
that judges make an independent decision when considering a court case, do not allow interference in
their activities in any way, ensure that all government bodies are completely independent of officials
and serve to issue a fair trial.

Keywords: independence of judges, being independence, judgment, international principles.
***

Ушбу мақолада судьяларнинг суд ишини кўришда мустақил қарор чиқариши, уларнинг фао-
лиятига аралашишга ҳеч бир тарзда йўл қўймаслик, барча давлат органлари мансабдор шахс-
ларидан мутлақо мустақил бўлишини таъминлаш адолатли суд ҳукми чиқарилишига хизмат
қилишининг муҳим жиҳатларига асосланган халқаро тамойилларнинг ўзига хос жиҳатлари ёри-
тилган.

Калит сўзлар: судялар мустақиллиги, мустақил бўлиш, суд ҳукми, халқаро тамойиллар.

A FAIR TRIAL
№ 9 / 2022

INTERNATIONAL PRINCIPLES 135

the judgments made by the judiciary from principles on the independence of the Unit-
being reconsidered in court in accordance ed Nations judicial system (1985), as well as
with the law or mitigating punishment; other international rules and norms on judi-
cial independence and the right to fair trial,
Everyone has the right to take the case in each court and tribunal has its own charac-
court in ordinary courts or tribunals, where teristics and functions, and on the basis of the
the established legal measures are applied. fact that judges are not fully employed in cer-
The principle of independence of judicial tain instances or the following «Burg-House
bodies gives them a number of rights and principles[6]» of international law were de-
requires them to carry out the proceedings veloped, taking into account the fact that ad
fairly and comply with the equality of rights hoc and ad litem act as judges:
of the parties;
in order to ensure the independence
Each member state is obliged to provide of the judicial system, judges must be in-
the judicial authorities with appropriate dependent of the parties to the cases under
tools that allow them to perform their duties consideration, the countries in which they
at the required level. are citizens or reside, the host countries in

Besides that, taking into account the basic

A FAIR TRIAL
№ 9 / 2022

136 INTERNATIONAL PRINCIPLES

which they serve, the international organi- sions of the Convention and constitutional
zation that intercedes for the formation of principles, for example, by introducing spe-
that court or tribunal; cific rules into the Constitution and other
legislative acts, or by introducing the provi-
the fact that judges must be free from sions of this recommendation into domestic
the inappropriate influence of any source; law.

judges must provide an unbiased solu- Such rules, taking into account the legal
tion of cases based on the evidence of the tradition of each state, can mean, for exam-
same case and the applicable law; ple, the following:

it is necessary that judges do not allow – decisions of judges are not subject to
situations in which any conflict of interest revision in the case other than the complaint
can also be recognized as the cause of some procedures provided for by law;
kind of conflict of interest;
– the term of service of judges and their
judges consider the insistence that they remuneration are guaranteed by law;
restrain themselves from improper conduct
in their court and court-related activities as – no body, except the courts themselves,
principles with the power of common influ- can determine their powers;
ence.
– in addition to decisions on amnesty,
The general principles of the committee pardon or similar issues, the government or
of Ministers of the Council of Europe are administration cannot make decisions that
also adopted for judges of the European cancel court settlement decisions in retro-
Court, which are reflected in: active order.

All measures must be taken to ensure F. NURBOBOEVA,
that the independence of judges is respect- leading consultant at The Research
ed, protected and enforceable. In particular, Institute of Legal Policy under The
the following measures are recommended: Ministry of Justice of the Republic of

а) The independence of judges should be Uzbekistan
guaranteed in accordance with the provi-

1. Resolution 50/181 of December 22, 1995 and resolution 48/137 of December 20, 1993, «human
rights in the implementation of fair trial».

2. The main principles of the United Nations on the independence of judicial bodies («UN Basic
Principles»).

3. European Union, recommendation of the committee of Ministers to member states No. R (94) 12 on
the independence, effectiveness and role of judges, October 13, 1994, 2 (b) principle.

4. The Beijing statement on the principles of independence of judicial institutions in the LAWASIA
region, adopted in 1995 by the chairmen of the Supreme Courts of the LAWASIA region and other judges in
the territory of the Asia-Pacific region, as well as adopted by the LAWASIA Council in 2001, 3.a resolutive
paragraph.

5. International principles on the competence, responsibility of judges, lawyers and prosecutors. Practical
Guide number 1. www.icj.org.

6. International principles on the competence, responsibility of judges, lawyers and prosecutors. Practical
Guide number 1. www.icj.org.

A FAIR TRIAL
№ 9 / 2022




Click to View FlipBook Version