Metodicke mogucnosti verske nastave kroy primere dobre prakse u Loznici

https://srpska.pravoslavie.ru/147898.html?fbclid=IwAR1JzUuthVhYM
WZ2UIem91QgxE87RQogqclinlgtrVV-1TctomfoiQ7Obqc

САБОРНОСТ И ПРВЕНСТВО У ПРАВОСЛАВНОJ
ЦРКВИ

Митрополита Калист (Вер)

Кад се говори о саборности, одмах имамо на уму начин на који
црквени сабор треба сматрати евхаристијским догађајем. Већина
сабора се бавила васпостављањем евхаристијског општења када је
оно било прекинуто, питањем ко може или не може бити
припуштен примању светих тајни, а већина сабора (ако не и сви)
окончавани су саслужењем Литургије у којој су служили сви
чланови сабора.

Шта је циљ сваког сабора? Саборним разматрањем постићи
заједнички ум. Ипак, овај заједнички ум није само збир убеђења
различитих учесника. Када смо сабрани у сабору, ми грешници
постајемо нешто више од онога што смо као изоловани појединци;
а ово „нешто више“ је управо присуство сâмога Христа, који делује
међу нама благодаћу Светога Духа. Као што је обећао наш Господ,
„где су двојица или тројица сабрани у моје име, ту сам и Ја међу
њима“ (Мт. 18,20). Овaј изваредни исказ наводи се у одредби
сваког истинског сабора. Није ли значајно што је Параклит сишао
на прве ученике у Јерусалиму, не када се сваки од њих молио
одвојено, већ када су сви били заједно на једном месту (Дела
апостолска 2,1)?