99
27. Шефер Э. Золотые персики Самарканда. Книга о чежеземных
диковинах в империи Тан. – Москва: Наука, 1981. – С. 69-70.
28. Шмидт П. Корейцы / в сб. «Азия». – Москва: 1908. – С. 61.
29. Шониёзов К. Қанғ давлати ва қанғлилар. – Тошкент: Фан, 1990. – Б.
4-6.
30. Шювен П. О Византийских посольствах к первым Тюркским
правителям Согда (проблемы ономастики и топонимики) / Пер. с
французского М.И. Филанович // ОНУ. – 1995. – № 1-3
31. Abdullaev K. Uneimage Bouddhique de’couverte a Samarkand //
Archeology Asiatic. – 2000. – T. 55. – P. 173-176.
32. Benveniste E. Vessantara Jataka. Text sogdien ed., trad. et com. – Paris,
1946. – P. 7.
33. Huber Moritz. Lives of Sogdians in Medieval China. – Wiesbaden:
Harrassowitz Verlag, 2020. – P. 32-37.
34. Humbach H. Die Soghdischen inschriftenfunde vom oberen Indus
(Pakistan) // Algemeine und vergleichende Archaologie – Beitrage. Bd 2. –
Munchen: 1980. – P. 201-228.
35. Kageyama Etsuko. A Chinese way of depicting foreign delegates
discerned in the paiting of Afrasiob / SI. – №. – Paris, 2002.
36. Ledyard, Gari. The Korean Language reform of 1446. – Seoul: Shingu
munhwasa, 1998; Ledyard, Gari. The international Linguistic Background of the
Correct Sound for the instruction of the Peoole / In Young-Key Kim-Renaud, ed.
The Korean Alphbet: its History and Structure. – Honolulu: University of Hawai’i
Press, 1997. (Қаранг: http://ru.m.wikipedia.org/wiki/Хангыль)
37. Livsic V. The Sogdian Wall Inscriptions on the Site of Afrasiab // Royal
Nauruz in Samarkand Proceedings of the Conference Held in Venice on the Pre-
Islamik Paintings at Afrasiab. Rivista Degli Studi Orientali, Nuova Serie Vol.
LXXVIII, Supple mento N. 1 (2004). Ed. M. Comparetti, E. de la Vaissiere. –
Pisa-Roma: 2006. – Р. 62.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
100
38. Marshak B.I., Rasporova V.I. Buddhist icon from Panjikent // Silk Road
art and Archeology. 5. – Kamakara. 1997. – P. 98
39. Mori M. Soğdlularin Orta Asya’daki Faaliyetleri. TTK, Belleten, Ocak. –
Ankara: 1983. – S. 341-345.
40. Reischauer E.O. Ennin’s Travels i T’ang China. – New York, 1955. – Р.
225.
41. Sims-Williams N., “The Sogdian Inscriptions of the Upper Indus. A
Preliminary Report,” in K. Jettmar, ed., Antiquities of Northern Pakistan / Reports
and Studies, Mainz, 1989
42. Trembley Xavier. Pour une histoire de la Serinde (Le manicheisme parmi
les peuples et relegions d’Asie Centrale d’apres les sources primaires). WIEN:
DER ӦSTERREICHISCHEN AKADEMIE DER WISSENSCHAFTEN, 2001. –
Р. 98-110.
43. Vaissière de la É. Sogdian traders: a history. – Leiden-Boston: 2005. – Р.
120-125.
Yoshida, Yutaka & T. Moriyasu. A Sogdian sale contract of a female slave from
the period of the Gaochang kingdom under the rule of Qu clan” [in Japanese] /
Studies on the Inner Asian Languages, IV. 1988. – Р. 1-50
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
101
ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИДА
СЕҲРУ ЖОДУНИНГ
БАДИИЙ ТАЛҚИНИ
Ҳаким ЖЎРАЕВ,
Шароф Рашидов номидаги
Самарқанд давлат университети
мустақил илмий тадқиқотчиси.
(99) 068-48-25
Аннотация: Жуда қадим замонларда
инсонларнинг илк тасаввурлари, аввало табиат кучлари билан боғланган.
Шунга қараб атроф-муҳит ҳақида, табиат ва борлиқ ҳақида турли хилдаги
фикрлар юзага келган. Тафаккур тиниқлашиб боргани сари фикрлар ҳам
мукаммаллашган. Аста-секинлик билан инсон онгида борлиқ ҳақидаги
тушунчалар, тасаввурлар умумлашиб миф ва асотирлар юзага келган.
Одамлар сеҳру жодуга, мўъжизага ишонишган. Бу инсониятнинг бутун
ҳаётига, маънавий оламига, халқларнинг урф-одат ва анъаналарига, таъсир
этиб, ёзма ва халқ оғзаки ижодида ҳам ўз аксини топиб борган. Мақолада
ўзбек адабиёти ҳамда халқ оғзаки ижодида қадимий миф ва асотирлар,
афсона ва ривоятлар асосида сақланиб келаётган сеҳргарик, диний ривоят
ҳамда афсоналар, шомонликка оид турли тилсимлар, магия - сеҳргарликка
оид сюжетлар ҳамда уларнинг бадиияти, тасвири ва асар мазмун-
моҳиятини, ғоясини очиб беришдаги ўрни ҳақида фикр юритилади.
Калит сўзлар: миф, сеҳргарлик, тилсим, афсона, Скандар, Фарҳод,
Фаррух, Баҳром, Маллу.
Annotation: In ancient times, the first ideas of people were primarily
associated with the elements of nature. Depending on this, different ideas about the
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
102
environment, nature and existence arose. Little by little, the concepts and notions
of existence in the human mind turned into myths and legends. People believed in
magic and miracles. It influenced the whole life of mankind, the spiritual world,
the customs and traditions of the peoples, and was reflected in the written and oral
works of the people. The article analyzes magical, religious tales and legends
preserved in Uzbek literature and folklore based on ancient myths and legends.
Key words: myth, witchcraft, talisman, legend, Skandar, Farhad, Farrukh,
Bahram, Mallu.
Аннотация: В древности первые представления людей прежде всего
были связаны Со стихиями природы. В зависимости от этого возникли
разные представления об окружающей среде, природе и существовании.
Мало-помалу концепции и представления о существовании в человеческом
сознании превратились в мифы и легенды. Люди верили в волшебство и
чудеса. Оно влияло на всю жизнь человечества, духовный мир, обычаи и
традиции народов, нашло свое отражение в письменных и устных
произведениях народа. В статье анализируются магические, религиозные
сказания и легенды, сохранившиеся в узбекской литературе и фольклоре на
основе древних мифов и легенд.
Ключевые слова: миф, колдовство, талисман, легенда, Скандар,
Фархад, Фаррух, Бахрам, Маллу.
Қадимги одамларнинг тафаккури равшанлашиб, тасаввури кенгайиб
бориши натижасида сеҳргарликдан иборат афсоналар, асотир ва мифлари
юзага келди. Бу мифлар одамзоднинг кейинги ҳаётини, шодлигу қувончини,
қайғу ва ғамини, ишонч эътиқодини, орзу-интилишларини белгилаб берди.
Асрлар давомида бу жараён такомиллашиб борди. Динлар вужудга келгунга
қадар такомилига етиб борди.
“Қадимги одамнинг турмуш тарзи, деҳқончилик ва чорвачилик билан
шуғулланиш эҳтиёжи осмон ёритгичларининг ҳолатини мунтазам кузатиб
боришни тақазо этар эди. Улар ой, қуёш, юлдузлар ҳаракатини кузатиш
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
103
асосида вақт ҳисобини юргизишнинг илк усулларини ўйлаб топганлар.
Чорвадорлар янги яйловларга кўчиш муддатини, деҳқонлар эса дала
юмушларини бажариш вақтларини осмон ёритгичларининг ҳолатига қараб
белгилашган.
Табиийки, само ёритқичлари, ёмғир, қор, дўл, камалак, чақмоқ, шамол,
ой ва қуёш тутилиши, момақалдироқ, юлдуз учиши, ер қимирлаши, қуюн
каби табиат ҳодисалари, кун билан тун алмашиниши аждодларимизга ғоят
сирли бўлиб туюлган. Улар оламнинг тузилиши, ибтидоси ва интиҳосини
ўзларича изоҳлашга, тушунтиришга ҳаракат қилганлар. Шу тариқа, дунёнинг
пайдо бўлиши ва мавжуд ҳолати тўғрисидаги энг қадимий эътиқодий
қарашлар силсиласи — само жисмлари ҳақидаги комсогоник мифлар юзага
келган. Оламнинг яратилиши хусусидаги қадимги мифологик тасаввурлар
ибтидоий одам дунёқарашининг шаклланишида жуда муҳим роль ўйнаган”.
[1.3-б].
“Миф - эртак эмас. Эртак ўйлаб топилган бадиий ижод, сеҳр -
фантастик элементлар билан бойитилган, анъанавий бошланма ва
тугалланмаларга эга бўлган хаёлот маҳсулидир. Моҳиятан инсонни орзулар
дунёси сари етаклаган, доим шундай тушунилиб келинган. Мифдаги бадиий
тўқима ҳақиқат асосида қурилади. Эртак кейинги даврлар маҳсули. Миф —
қадимгироқ. Унга маълум бир сюжет, образ ёки деталга шубҳа билан қараш
ёт. Мифни яратган инсон ҳақиқатнинг мутлақ билимини англатгандек,
тасвирлагандек бўлади...
... Миф инсон қиёфасида кўринган табиат ҳодисалари жараёнларининг
диний бўёқдор тасвирларида намоён бўлади. Унда табиат ва инсон ҳаётининг
ҳақиқат элементлари парчаларидан тикланган метафизик боғлиқликдаги
тасвирлари акс этади. Илоҳий ва метафизик кучлар, рамзлар ва
ҳодисаларнинг моҳияти реал тушунчаларда эмас, балки образларда
кўринади”. [2.35-36-б.]
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
104
Мифлар аста-секинлик билан одамзоднинг ҳаёт тарзига бутунлай
сингиб кетди ва иймон-эътиқодига айланди. Кейинчалик мифлар асосида
халқларнинг миллий маънавияти, маданияти, адабиёти, санъати, илм-фани,
архитектураси вужудга келди. Мифлар натижасида узоқ йиллар давомида
ўзига хос маданий қатлам, урф-одат ва анъаналар шаклланди. Бу жараён ер
юзида дин пайдо бўлгунга қадар давом этди. Диний қарашлар мифлардагига
нисбатан мукаммал ва асосли бўлганлиги боис мифлар аста-секинлик билан
инсоният ҳаётидан чиқиб кета бошлади. Айрим ёзма адабиётлар, фольклор ва
халқ оғзаки ижоди, эртак ва достонлар, афсона ва ривоятлар, қадимий
архитектура ёдгорликларини истисно қилмаганда мифлар ўз ўрнини динга
бўшатиб берди.
Яккахудоликни тарғиб қилган барча динлар эса миф ва асотирларни,
уларда тараннум этилган кўпхудолик ҳамда сеҳру жодуни қоралаган. Дин
маънавий-маърифий омиллар ҳамда қурол кучидан фойдаланган ҳолда миф
ва асотирларга қарши уруш эълон қилди. Жумладан, аждодларимиз ислом
динини қабул қилгач, миф ва асотирларни хотирадан чиқаришган, тўғрироғи,
мажбуран хотирадан ўчиртирилган, ёзма адабиётлар куфрдан, сеҳру
жодудан, кўпхудоликдан сўзлагани боис, қораланган ва ўтда ёқилган, йўқ
қилинган. Ўша даврнинг саводли инсонлари ҳам қатағонга, қувғинга учраган.
Шу боис ислом динигача бўлган давр адабиёти, ёзма ёдгорликлари,
маданияти бизгача етиб келмаган.
Сеҳр билан шуғулланадиганлар кеч бўлмасдан, ўлим ёқасидан
тутмасдан туриб, тезда тавба қилишлари керак, дейишади ислом динида
диндорлар.
Ҳанафий уламоларимиз сеҳргар сеҳр амалини қилиши билан диндан
чиқади, дейдилар. Бу эса, Аллоҳ паноҳ берсин, дўзахда абадий қолиш
деганидир. Аллоҳ таоло бу ҳақда шундай дейди:
“Уни (Аллоҳ китобини сеҳрга) алмашганларга охиратда насиба
йўқлигини ҳам яхши билар эдилар. Ўз (насиба)ларини қанчалик ёмон нарсага
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
105
сотиб юборганларини билсалар эди!”. [3]Қуръони Карим (Бақара сураси 102-
оят).
Абу Мусо розийаллоҳу анҳу айтадилар: “Расулуллоҳ соллаллоҳу
васаллам дедилар: “Уч тоифа одам жаннатга кирмайди: маст қилувчи нарсага
одатланиб қолган кимса, қариндош-уруғлар билан алоқани узган кимса ва
сеҳрни тасдиқловчи кимса”. (Аҳмад Ибн Ҳиббон, Ҳоким ривояти).
“Сеҳргарлик, жодугарлик — халқ эътиқодига кўра, айрим одамларнинг
зиён етказиш ёки ундан халос этиш, касалликларни тузатиш борасидаги
мўъжизавий қобилияти. Сеҳргарликнинг пайдо бўлиши ибтидоий дин
шакллари — анимизм, фетишизм, аждодлар руҳига сиғиниш ва бошқалар
билан боғлиқ. Сеҳргарликка ишониш деярли ҳамма халқларга хос.
Этнографлар фикрича, зиён етказадиган сеҳргарликнинг ижтимоий
асоси қабилалар ўртасидаги ўзаро душманликдан келиб чиққан. Бошқа
қабила кишисига касаллик, ўлим тилаб афсун ўқиш, ёвуз раҳбарларга
эътиқод қилишнинг манбаларидан бири бўлган. Сеҳргарликка ишониш
буддизм, христианлик, ислом динида ва бошқа динларда сақланиб қолган,
қисман улар билан аралашиб кетган. Ўрта асрларда Европада христиан
черковида сеҳргарлик — иблис хатти-ҳаракатидир, деган қараш мавжуд
бўлган. Черков ва дунёвий ҳокимият сеҳргарликда шубҳа қилинган барча
кишиларни қаттиқ таъқиб этган.
Исломда сеҳргарлик билан шуғулланиш оғир гуноҳ ҳисобланади”. [4.
598-б].
Қадимий юртимизга ислом дини кириб келгунга қадар бўлган давр
ёзма ёдгорликлари юқорида таъкидлаганимиздек муносабатда бўлингани
боис улар ҳақида бирор нарса деёлмаймиз. Аммо халқ оғзаки ижоди ва
фольклори намуналарида, эртак, ривоят ва достонларда, ҳамда халқимизнинг
айрим урф-одат ва анъаналарда мифлардан, шомонликдан, тангричиликдан
ўтиб келган сеҳр ва сеҳргарликка оид қарашлар, урф-одат ва анъаналар ўз
аксини топган. Масалан, келинни олов атрофидан айлантириш
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
106
оташпарастликдан, болага кўз текканда қилинадиган кинна, беморни
даволашда шомонликка оид бахши-табибнинг доира ёрдамидамидаги хатти-
ҳаракатлари. Аёлларнинг “Мушкул кушод” ва “Биби сешанба” тадбирлари,
фолбинлик ва бошқалар шулар жумласидандир.
Шуни таъкидлаш жоизки ўзбек мифларининг алоҳида сақланиб қолган
вариантлари йўқ, борлари ҳам саноқлидир.
Юқорида айтилгандек, сеҳргарлик – магиядан ўзбек халқ оғзаки
ижодида, хусусан эртак ва достонларимизда кенг фойдаланилган. Алвасти,
Ажина, Дев, Аждарҳо, Ялмоғиз кампир, Пари, Пир, Анқо, Ҳумо қуши,
Семурғ ва бошқа сеҳрли образлар эртак ва достонларимизда кўп учрайди.
Бунга мисол қилиб “Алпомиш” достонида тасвирланган Шоҳимардон
пирни келтириш мумкин. Достонда фарзандли бўлиш орзусида бўлган
Бойбўри билан Бойсари Яратган Аллоҳдан фарзанд сўраш ўрнига
Шоҳимардон пирнинг зиёратгоҳига бориб, пирнинг руҳига илтижо
қилишади. Маълумки, Кўк тангрига сиғинадиган қадимги турклар аждодлар
руҳидан имдод олишган, аждодлар руҳидан ёрдам, куч-қувват, ғалаба, ризқ-
насиба сўрашган. Достонда ана шу жараённи кўришимиз мумкин.
“... Шунда бу гап бийларнинг икковига ҳам маъқул тушиб, бир-бирига:
“рост айтасан”, — деб нарзи ниёзни олиб, бийлар иккови Шоҳимардон
пирнинг равзасига қараб жўнамоқчи бўлиб, минди бедов отди, нарзи-ниёзни
олиб, уч кун тинмай йўл тортди. Уч кун йўл юриб, Шоҳимардон пирнинг
равзасига етди, олиб борган нарзи-ниёзини шайхларга бериб, бийлар равзани
тунаб ётди. Орадан бир кам қирқ кун ўтди, бир кам қирқ кун деганда,
равзадан овоз келди: “Эй, Бойбўриман. Бойсари, сен бир кам қирқ кундан
бери тунаб ётибсан. Худонинг яратган шери мен бўлсам, бир кам қирқ
кундан бери бир оёғим билан туриб, сизлар учун орага тушиб, яратган
худоларингдан фарзанд тилайман, яратган худоларинг фарзанд бермайман,
деди”. Бийлар бу овозни эшитиб: “Бизлар бир кам қирқ кундан бери келиб,
сизни тунаб ётсак, худонинг яратган шери сиз бўлсангиз, бизлар учун орага
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
107
тушиб, бирор фарзанд тилаб олиб бермасангиз, бизга пирлигингиз ёлғон,
худога шерлигингиз ёлғон. Бор, шундай бўлса, биз ҳам дунёнинг баҳридан
ўтдик” — деб таппа тушиб, равзада турбатнинг остида ётди. Қирқ кун
ўртадан аниқ ўтди, боз равзадан овоз келди: “Бойбўри, сенга худойим бир
ўғил, бир қиз берди, ёлғиз эмас, эгиз берди: Бойсари, сенга худойим бир қиз
берди, эгиз эмас, ёлғиз берди. Бундан борсанг фарзандларни кўрасанг,
халойиқни йиғсанг, тўй-томошалар берсанг, тўйда қаландар бўлиб бориб,
болаларингнинг отини ўзим қўйиб келаман”.
Бу сўзни эшитиб, бийларнинг жуда вақти хуш бўлиб, “тилаганимиз
қабул бўлди”, — деб кўнгли тўлиб, минди бедов отди, қистаб манзилига
қараб йўл тортди”. [5. 15-б].
Юқорида таъкидлаганимиздек, Шоҳимардон пирнинг ёрдами билан
Ҳакимбек ўтда ёнмас, сувда чўкмас, қилич ўтмас Алпомишга айланади.
Ундаги бу хислату фазилатлар душманларини жуда қаттиқ ташвишга солди.
Бу достонда ўзига хос маҳорат билан тасвирланган.
“Алпомиш энадан туғилган вақтда Шоҳимардон пири борган эди,
Шоҳимардон пири этагига солган эди, отини Ҳакимбек қўйиб, ўнг эйнига
беш панжа урган эди, Шоҳимардон пирнинг тарбият қилганидан ўтга солса,
куймас эди, қилич солса ўтмас эди, милтиқ отган билан ўқи ботмас эди, ул
сабабни қалмоқлар билмасдан, қандай балога дучор бўлиб қолдик, деб
аланглашиб қолган эди.
Сурҳайил мастон туриб айтди: — Сен подшосан, нима қилсанг,
ҳукминг етади. Муна Мурод тепанинг қаватидан чуқур — зиндон қаздирсанг,
олиб бориб зиндонга ташласанг, зах ерда беш кун, ўн кун, бир ой, бир йил
ётар, чириб ўлиб кетар. Бу сўзи қалмоқ юртининг ҳаммасига маъқул тушди”.
[6] (225-бет).
Ўзбек классик адабиёти намуналарида сеҳргарлик, сеҳру жоду билан
боғлиқ эпизодлар, саҳналар, тасвирлар оз бўлсада учрайди. Буюк шоҳ ва
шоир Заҳириддин муҳаммад Бобур ўзининг мемуар асари – “Бобурнома”да
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
108
ўғли Ҳумоюннинг касал бўлиб қолганини, унинг шифо топиши жуда қийин
кечганини тасвирлар экан. Не-не табиблар дардига шифо тополмаган
фарзанти Ҳумоюн соғайиб кетиши учун Бобур ўз жонини ўғлига садқа
қилган ҳолатини таъсирли қилиб тасвирлайди. Ўз даври тарихини ҳеч қандай
муболаға ва бўрттиришларсиз, ёлғону бўҳтонларсиз реал ёритган Бобурга
диндорлар Ҳумоюннинг шифо топиши учун бирор қимматбаҳо нарсани
садақа қилишини маслаҳат беришади. Иброҳим Лўди билан жангдаги
ғалабадан сўнг қўлга киритилган қимматбаҳо олмос садақа қилиши шама
қилинади. Бобур тош ўрнига ўз жонини садақа қилади ва фарзанди соғайиб
кетади.
“Ва Муҳаммад Ҳумоюн Санбалғаким, анинг жойгири эрди, рухсат
берилди. Олти ойгача анда эди: зоҳиран ани ер ва суйи ҳушёқмади. Иситма
тутар экандур, бора-бора узоққа тортар. Тонаки биз эшиттук, фармон
берилдиким. Деҳлиға келтириб, Деҳлидин кемаға солиб келтурсунким,
ҳакими ҳозиқлар кўруб, дардиға даво қилсунлар. Бир неча кунда дарё йўли
билан келтурдилар ва табиблар ҳар неча дору дармон бердилар, яхши
бўлмади. Мир Абулқосимким, улуғ киши эрди, арзга еткурдиким, ушмундоқ
дардларға дармон будурким, яхши нимарсалардан тасаддуқ қилмоқ керак.
Тоинки тенгри таоло сиҳҳат бергай. Менинг кўнглимга келдиким. Муҳаммад
Ҳумоюн(нинг) мендин ўзга яхшироқ нимарсаси йўқ. Мен ўзим тасаддуқ
бўлайин, худой қабул қилсун. Хожи Ҳалифа, ўзга муқарраблардин арзға
тегурдиларким, Муҳаммад Ҳумоюн сиҳҳат топар, сиз бу сўзи нечун
тилингизга келтирасиз. Ғараз будурким, дунё молидин яхшисини тасаддуқ
қилмоқ керак. Бас ўшал олмоским, Иброҳимни урушида тушуб эрди.
Муҳаммад Хумоюнға иноят қилиб эрдингиз, тасаддуқ қилмоқ керак. Тилга
келдиким, дунё моли анинг “вазига нечук бўлғай, мен анинг фидоси
қилурменким, ҳол анга мушкул бўлубтур. Ва андин ўтубдурким, мен анинг
бетоқатлиғини тоқат келтурғаймен. Ўшал ҳолатта кириб, уч қатла бошидан
ўргулиб, дедимким, мен кўтардим ҳар не дардинг бор. Ўшал замон мен оғир
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
109
бўлдум, ул енгил бўлди. Ул сиҳҳат бўлиб қўпти. Мен нохуш бўлиб йиғилдим.
Аъёни давлат ва аркони мамлакатни чорлаб, байъат қўлларини Ҳумоюнни
қўлиға бериб, жойнишинлиғига ва валиаҳдлиғига насб қилдим. Ва тахтни
анга топширдум. Ва Хожа Ҳалифа ва Қанбар Алибек ва Турдибек ва
Ҳиндубек ва ўзга халойиқ ҳам бу насойиҳда бор эрдилар, бориси қабул қилиб
банд бўлдилар”. [7. 355-б.].
Шундай сеҳргарлик – магия саҳналари Алишер Навоийнинг “Ҳамса”
туркумидаги достонларда ҳам кўзга ташланади. Асар мазмун-моҳиятини,
қаҳрамонлар характерини очишда Алишер Навоий сеҳру жоду, турли
хилдаги сеҳрли тилсимлар, уларнинг одамзот бошига солаётган кулфатлари
ҳамда достон қаҳрамонларининг саъй-ҳаракати билан халқнинг рўшноликка
чиқиши эпизотларини моҳирона, адабий бўёқлардан фойдаланган ҳолда
тасвирлаган, энг муҳими асарнинг гўзал ва бетакрор чиқишида бу эпизотлар
муҳим рол ўйнаган.
Масалан, “Садди Искандарий” достонида Искандарнинг Кашмирга
етгач Маллунинг тилсим қўрғонидин Кашмирдан ел билан оловни
ўғирлагани ва Афлотуннинг бу тилсимни очгани бобидаги қуйидаги парчага
эътибор қаратайлик.
Танур ўлмайин кундуз оташфишон,
Кеча шамъда шуъладин йўқ нишон.
Ажаб ишки, чун елдин эрди фароғ,
Недин қолмади ўчмайин бир чароғъ.
Исиғдин назар шамъиға хиралиқ,
Совуғдин ёнар шамъға тийралиқ.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
110
Ул уч кунда эл бўлди андоқ забун
Ки, бўлди энгакларга қўллар сутун.
Филотун ҳаримиға юз қўйди шоҳ,
Анингдек шаҳ, борча хайл-у сипоҳ.
Филотун қилиб азм даргоҳға,
Тилаб хилват ўлди яқин шоҳға.
Бу сўзни билиб арз қилмоғни фарз,
Бурундин ниҳоятғача қилди арз.
Шаҳ англаб, бўлуб ҳайратойин анга,
Деди айлаб эҳсон-у таҳсин анга.
Ки: “Бу иш бутарга топилди жиҳат,
Не навъ эмди доно кўрар маслаҳат?”
Дуо айлабон сурди доно мақол,
Ки: “Эй шавкатингға фалак поймол!”
Скандар аларни кўруб бўлди шод,
Ҳамул шодлиқда қилиб Ҳақни ёд...
Ики лавҳни тепти ул навъ руст,
Ки, емрулди-ю ташқари чиқти чуст.
Иков тиктилар кўзни қўрғон сари,
Не қўрғон сари, сунъи Яздон сари.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
111
[8. 124-126-б.].
Ушбу жараёнда Маллунинг ёвуз ва золимлиги, Искандарнинг жасур ва
мардлиги, Афлотуннинг донолиги маҳорат билан, ишонарли қилиб битилган.
Алишер Навоийнинг “Ҳамса”сидан ўрин олган навбатдаги достон -
“Сабъаи Сайёр”да турли иқлимлардан келтирилган мусофирларнинг афсона
ва ривоятларида сеҳру-жоду, яъни ғайб олами билан боғлиқ жиҳатларга кенг
ўрин ажратилган. Мусофир ҳикоя қилаётган қаҳрамоннинг орзу-ҳаваслари,
умид-ишончи, ривоятнинг воқеалар ривожи, тугун, кульминацион нуқта ва
ечим ана шундай ғайриоддий ҳодисотлар - магия туфайли рўёбга чиқади.
“Аввалғи иқлим йўлидин кетурган мусофирнинг фасона демаги”га
эътибор қаратадиган бўлсак ҳикоя қаҳрамони Фаррухнинг тоат-ибодат яъни
саждадан сўнг ухлаб қолиши туш кўриши, тушида Қуддус қиради. Унга туши
орқали Қуддусга бориши тўғрисида ғайб оламидан хабар келади. Уйқудан
уйғонган Фаррух тушида кўрганларидан хулоса чиқариб Қуддус сари йўлга
отланади. Шу билан унинг саргузаштлари бошланади. Мусофирнинг
афсонасидаги воқеалар ривожи шунга қараб давом этади.
Бир кеча бор эди ибодат аро
Нурдин матлаи саодат аро.
Субҳ чун саждаи ниёз этти,
Кўзига уйқу турктоз этти.
Жилва қилғоч хаёли руҳони,
Минг сувар зоҳир ўлди пинҳони:
Ўзини кўрди бир биёбонда
Ким, улус беҳисоб эди онда.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
112
Борча кўч аҳлию сафар хайли,
Бир тараф лек борчанинг майли.
Бор эди ул арода бир маҳмил,
Бухтию чарх ўлуб анга ҳомил.
Маҳмил устида махмили мушкин,
Мушк сочиб нечукки нофаи Чин.
Мутаҳаррик бўлуб насими сабо,
Чунки маҳмилдин ўлди пардарабо.
Ул аморида худ пари эрди,
Не пари, меҳри ховари эрди.
Ул қуёш ламъаси кул айлади пок,
Нотавон жисмин ўйлаким хошок.
Боқти Фаррух чу ул тараф бетоб,
Тўлин ойни ёшурди тийра саҳоб.
Улча етти қулоққа халқ дери,
Бу эдиким: “Эрур бу Қудс ери”.
Фаррух уйғонди секриб уйқудин,
Кўзидин уйқу ўчти қайғудин.
Ҳар замон печу тоби ортар эди,
Кўнглининг изтироби ортар эди.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
113
Кўрдиким фикре етмаса нофеъ,
Ишқ зулми ани қилур зоеъ:
Кўнглига айлади сафарни жазм,
Айламак Қудс дашти сори азм.
[9. 101-102-б.].
“Фарҳод ва Ширин” достонида сеҳргарлик, афсона ва ривоятларга оид
саҳналар, эпизодлар анчагина. Масалан, достоннинг ХХII бобида
Фарҳоднинг аждарҳосимон отга миниб, аждаҳо водийсига боргани, аждар
билан учрашиб, уни ўлдиргани ва аждар ғоридан Афридун хазинасини топиб,
уни отаси билан қўшинига совға қилгани ҳақида ҳикоя қилинади.
Аждарҳо домидан чиққан олов атрофни куйдириб кул қилганди. Шу
кул сабаб аждарҳонинг макони томон от чоптириб бораётган Фарҳоднинг оти
тўриқ рангдан қорага айланади, унинг нафаси сассиқ (заҳарли) шамол
сингари атрофга ёйилиб дўзахий ҳид таратарди. Бу ҳаводан нафас олган
қўшиндаги кўпчилик ҳушсиз йиқилади. Ушбу тасвирларга эътибор
қаратадиган бўлсак Алишер Навоий аждарҳони ўз кўзи билан кўрган-у, ўша
воқеаларга шахсан ўзи гувоҳ бўлгандек тасаввур уйғонади кишида.
Аждарҳонинг оғзидан чиққан олов бутун ён-атрофни куйдириб, кул қилган,
баҳайбат бу ёвуз махлуқнинг нафаси шу даражада заҳарлики, ундан нафас
олган инсонлар ҳушсиз йиғилишмоқда. Бу воқеа ва ҳодисалар муаллиф
тасаввурида пайдо бўлиб, унинг қалами билан қоғозга кўчгани Навоий
тасаввури, дунёқараши, ижодкор сифатидаги маҳорати нечоғлик юксак
эканини кўрсатади:
Ботиб кул ичра рахши қилғоч оҳанг,
Қилиб ул гард гулгунини шабранг.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
114
Етишти бир уфунатлиқ насиме,
Ки қилғай атри жаннатни жаҳиме.
Кўп эл ул атрдин ис тарки қилди,
Черикнинг кўпрағи отдин йиқилди.
Қилиб Фарҳод берк ўз бағриға тиш,
Ўзин солмай, чу тушмиш бошиға иш.
Кўрунгач аждаҳонинг тийра ғори,
Азимат қилди онинг ғори сори.
Етишгач эл насими аждаҳога,
Ажал гўйи синон урди балоға.
Маҳобат бирла чиқти ғор ичидин,
Балодек гунбази даввор ичидин.
Томуғнинг шуъласидек изтироби,
Ҳамул ўт дуди янглиғ печу тоби.
Дамидин шуъла секриб пора-пора,
Ки ондин олам ўртаб ҳар шарора.
Тутун янглиғ дами абри касофат,
Шарарлар анда ҳарбир барқи офат.
Тани ранжу балонинг кўҳсори,
Ва лекин оғзи ул кўҳсор ғори.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
115
Ўту печида дуд ул ғор ичинда,
Анингдекким, ўзи кўҳсор ичинда.
Узолғон тоғдек андоми онинг,
Вале йўқ сайлдек ороми онинг.
Ўзи худ тоғу тумшуғдек анга бош,
Вале тумшуғким ул бўлғай қаро тош.
Бўлуб икки кўзи наззора чоғи
Нечукким нафтнинг ўтлуғ булоғи.
Тешуклар бурнида ваҳшат танури,
Танури йўқки, нафт ўтиға мўри.
Не ўтким оғзидин тортиб забона,
Бўлуб нафти ёрутқондин нишона.
Фалакпайкар тани кўҳи балое,
Қўлу бут ҳар бири бир аждаҳое.
Ажал сарпанжасидек тўрт панжа,
Берурдек ётти гардунға шиканжа.
Бўлуб ҳар панжанинг тирноғи беш дос,
Ки ҳиддат ичра ҳар дос ўлғай олмос.
Келиб хокистари аъзоси ранги,
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
116
Кемурдек нуқталар бирла паланги.
Чиқориб қуйруғин гардунға ҳардам,
Анингдек берк уруб ҳомунға ҳардам.
Ки тийра айлабон оламни гарди,
Бўлуб кўҳли сипеҳри ложиварди.
Бу ҳайъат бирла чиқти ғордин тез,
Тиши хунрезу оғзи оташангез.
Кўзи тушкан замон шаҳзода сори,
Ғазабдин қолмайин сабру қарори.
Юз урди ул сори андоғ ғазабнок,
Ки жон касдиға аждарҳойи афлок.
Очиб оғзин бало дарвозасидек,
Томуғ оташгаҳи андозасидек.
Дами ўт сочмоқ этти ошкоро,
Ки аввал туъмасин қилғай муҳарро.
Чу пишти айлағай бир луқмаи хом,
Бериб ўз луқмагоҳи ичра ором.
Муни туз тотмоқ онглаб иштаҳоси,
Кейин, қолғон черик бўлғай ғизоси.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
117
Чу ўтдин йўқ эди шаҳзодаға бийм,
Ҳамул янглиғки топмиш эрди таълим.
[10. 93-95 – б.].
“Фарҳод ва Ширин” достонининг ХIХ бобида ҳоқон ўғли Фарҳодни
хазиналар томошасига келтиргани, Фарҳоднинг кўзи Искандар ойнасига
тушиб, кўзгу тилсимида ажиб суратларни кўргани, ХХIII бобда Фарҳоднинг
Аҳраман дев яшайдиган ўрмонга бориб, уни ўлдиргани ва у ердан Сулаймон
узугини топиб олгани, ХХIV бобда Фарҳоднинг Суқрот тоғи тилсимини
очишга аҳд қилгани, булоқ бошида Ҳизр билан суҳбати, Хизрдан олган
таълим билан тилсимни очиб, дунёни кўрсатадиган жомни қўлга киритгани,
ХХV бобда Суқротнинг Фарҳод келажагидан берган хабари, тилак гавҳарини
қўлга киритишгани, ХХVI бобда Фарҳоднинг кўзгу орқали Шириннинг
жамолини кўргач, “оҳ” уриб йиғилгани ажойиб бадиий воситалар ёрдамида
тасвирланган.
Ушбу боблардаги Фарҳоднинг сирли-сеҳрли олам узра кечган
саргузаштлари ўқувчида достонни катта қизиқиш ва қониқиш билан мутолаа
қилишга рағбат ҳосил қилиши билан бирга Алишер Навоийнинг ижодкор
сифатидаги маҳоратини намоён этади.
Хулоса ўрнида айтишимиз мумкинки, қадим замонлардан
аждодларимиз онгу тасаввурида пайдо бўлган шомонлик, тангричилик, миф
ва асотирлар, афсона ва ривоятлар инсон камолоти, унинг келажаги учун
хизмат қилган. Даврлар ўтиши билан ушбу қадимий бойлик халқимиз оғзаки
ижодида, эртак ва достонларида, халқимиз турмуш тарзида, урф-одат ва
анъаналарида, мумтоз классик адабиётимизда яшаб келган.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
118
_________________________________________
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати.
1. Маматқул Жўраев “Ипак йўли халқлари астромифологияси”.
Тошкент “Пачадигма” нашриёти. (3-бет).
2. Эркин Мусурмонов. “Қадимги мифларнинг хитой маданиятидаги
инъикоси” Самарқанд шаҳри. “Буюк ипак йўли хабарчиси” журнали. (35-36-
бетлар).
3. Қуръони Карим (Бақара сураси 102-оят).
4. Ўзбекистон Миллий энқиклопедияси. 7-том 598-бет. Тошкент —
2004 й.
5. “Алпомиш” достони. “Шарқ” нашриёт-матбаа концерни бош
таҳририяти. Тошкент—98. (15-бет).
6. “Алпомиш”. “Шарқ” нашриёт-матбаа концерни бош таҳририяти.
Тошкент—1998 й. (225-бет).
7. Заҳириддин Муҳаммад Бобур. “Бобурнома”. Тошкент — 1989 й.
“Юлдузча” нашриёти. (355-бет).
8. Алишер Навоий “Садди Искандарий” достони. Ғафур Ғулом
номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи. Тошкент-2006 йил.(124-126-
бетлар).
9. Алишер Навоий “Сабъаи сайёр” достони. Ғафур Ғулом номидаги
нашриёт-матбаа ижодий уйи. Тошкент-2006 йил.(101-102-бетлар).
10. Алишер Навоий “Фарҳод ва Ширин” достони Ғафур Ғулом номидаги
Адабиёт ва санъат нашриёти. Тошкент – 1989 йил. (93-95 – бетлар).
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
119
БУЮК ИПАК ЙЎЛИ БАРҲАЁТ СИЙМОЛАРИ
Ҳотам УМУРОВ,
Шароф Рашидов номидаги
Самарқанд давлат университети
профессори, филология фанлари
доктори,
Ўзбекистон Республикасида хизмат
кўрсатган ёшлар мураббийси
САМАРҚАНДНИНГ ЎЗИДАЙ УЛУҒ МУАЛЛИМ!
Ёзгум ғазалу қўшиқ-лапарлар,
Сўзларки – сизни деб чопарлар.
Меҳри дилингизга йўл топарлар,
Завқимга камоли завқ ортарлар.
Воҳид Абдулло
60-йилларнинг бошида устоз Воҳид Абдуллодан “XVIII ва XIX асрнинг
биринчи ярми адабиёти” курсидан маърузалар тингладик. Маърузалар
қизиқарли, таъсирчан, илмийлиги чуқур эди. Илмийликни тўлиқ англаш учун
кўп изланиш лозим бўларди. Айниқса, Алишер Навоий ижодини
ўзлаштирмасдан Паҳлавонқули Равнақ, Муҳаммадниёз Нишотий,
Шермуҳаммад Мунис каби санъаткорлар дунёсининг новаторлигини
тушуниш қийин эди. Яна домла бадиий воситаларга келтирган мисолларнинг
поэзиясини ҳис қилиш учун, албатта, улар (тажоҳилу орифона, тазмин,
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
120
талмеҳ... мутаносиб санъати)нинг қонун-қоидаларини ўрганиш лозим
бўларди. Илмий чуқурлик биз талабаларни излашга, бой адабиёт
кабинетидаги китобларни титкилашга ундарди. Бундай ижодийлик
ҳаммамизга завқ улашарди; топганимизни худди ўзимиз кашф қилгандек
сезардик. Бу устоз берган илҳом самараси эди.
Устоз ўқиган “Паҳлавонқули Равнақ” маъруза матнини (дафтаримни)
варақлар эканман, Устоз тимсоли тирилиб ўз ҳикматларини, кашфиётларини
баён қила бошлайди:
“Равнақ Навоий шеърлари изидан бориб, ўзи яшаган давр ва муҳитнинг
воқеаларини, фикр-ўйларини Навоий традицияларига уйғунлаштиради.
Чунончи, Навоийнинг “Қолмамиш” радифли бир шеърида вафосизликнинг
аламли оқибатлари мана бундай тасвирланади:
Ўйла бузмиш меҳнату ғам хайли кўнглим кишварин,
Ким нишот анда сиғингунча фазоси қолмамиш...
Ёрким қилмас жафога жабр эрмас раҳмдил,
Ким менга кўргузмаган жабру жафоси қолмамиш.
Равнақ ана шу ғазалга мухаммас боғлаб, ўз даврида тортган
жафоларини, ҳол-аҳволини тубандагача чизиб беради:
Оҳким мен чекмаган даврон жафоси қолмамиш,
Кўнглимга андин риоят илтимоси қолмамиш,
Сайри боғ айларга табиим иқтизоси қолмамиш,
Менга энди сарв ила гул муддаоси қолмамиш,
Сари бўйлуқ гулжабинликлар ҳавоси қолмамиш.
Навоийнинг «Яна» радифли бир шеърида инсоннинг бошига тушган
оғир бир фожиа мана бундай тасвирланади:
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
121
Ақл йитти, ҳуш кетти, кўнгул куйди, чиқди жон,
Шукр эт зиди, Навоийки, сабукбор мен яна.
Равнақ бу ғазалнинг ғоявий йўналишини давом эттириб, ўзининг
беморлиги ва дардига даво қидиришини қуйидагача ифодалайди:
Ё раб, бир ойга ошиқи дилдор мен яна,
Тунлар ғамида тошгача бедор мен яна.
Дардим давоси қайдаки, бемор мен яна.
Ҳайҳот кам биров ғамида зор мен яна,
Фарёдким, балога гирифтор мен яна.
Демак, бу истеъдодли шоир ҳам ғоявий мазмун, ҳам бадиий форма
масалалари юзасидан Навоий меросига жуда кўп мурожаат қилган...”
Ушбу мисолнинг ўзиёқ устознинг қувваи-ҳофизаси жудаям кучли
эканига, маърузасининг асосини шеьрий замзамалар (асослар, далиллар,
мисоллар) ташкил қилишига исботдир. Устоз буларни ёддан ўқийдилар.
Конспектларига қарашга эҳтиёж сезмасдилар. Ғазал ва мухаммаслар, туюқ ва
рубоийлар қуюлиб келарди ва мантиқан шундай боғланардики, алал-оқибат,
Навоий лирик даҳосининг буюклиги исботини топарди. Устознинг
нозикфаҳмлиги, билимдонлиги, закийлиги, беғуборлиги, сўзларни,
атамаларни “рақсга” тушириш санъати завққа кўмарди, мумтоз
адабиётимизга бизни ошуфта қиларди. Бу мўъжиза эди. Домламизга насиб
этган бу сеҳр барча талабаларни мафтун қиларди.
Шу туфайли бўлса керак, устознинг ҳар бир маърузасининг ўз оҳанги,
ўз сеҳри, ўз жозибаси бўларди. Бу оҳанг эса муайян шоир ижодининг Домла
кашф қилган поэтик пафосини тайин этарди. Жумладан, Равнақ ижодини
традиция ва новаторлик нуқтаи назаридан таҳлил қилиш жараёнида унинг
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
122
замондан шикоят, адолатсиз ҳукмрон табақалардан норозилик каби
ижтимоий мазмуни ифодасини ёритишга бош диққатини қаратсалар, Мунис
ижодини тарихчи ва шоир нуқтаи назаридан ўрганиб, унинг илмга муҳаббат,
ҳунарга эътиқод, ижодга ҳурмат, виждонли ва вафодор ишқ аҳилларини
ҳимоя қилиши тасвирини очишга асосий эътиборини берардилар. Бу улкан
билимдонлик ва такрорланмас педагогик тажрибанинг уйғунлигидан юзага
келувчи оҳанрабо хислатини ўзида жо этган салоҳият эди.
Талабалик йилларимизда, бизнинг назаримизда, Самарқанддай гўзал
шаҳар, СамДУдай комил университет, факультетимиздай сарвар жамоа йўқ
эди. Устозларимизнинг барчаси ҳам ўз соҳасининг билимдонлари,
фидойилари эдилар. Уларнинг орасида Воҳид Абдулло сардор саналардилар.
У кишини фақатгина Самарқандга, Самарқанднинг донишмандлигига,
алломалигига, улуғлигига, валламатлигига тенглаштирса бўларди. Ҳа,
устозни Самарқанднинг ўзидай катта муаллим санардик. Ана шундай
устоздан маъруза тинглаш, насиҳатларини эшитиш, улардай бўлишни, ҳеч
бўлмаганда “тулпор”лари сафида бўлишни ҳавас қилиш бизларнинг бош
туйғуларимиз эди...
Устоздаги бу хислатлар, ўзига ром этишдаги ва ўзгаларга илм
улашишдаги моҳирлик ҳамон тирик, ҳамон хизматда. Уни баъзан устознинг
шогирдлари – академик Ботирхон Валихўжаев, профессор Раҳмонқул
Орзибеков, жиянлари професор Юсуфжон Абдуллаев маърузаларида
сезганимда қувонаман. Баъзи маърузаларим шогирдларимни ром этганида,
устоз салоҳиятининг таъсиридан дея англайман, уни ҳам кимлардир
ўзлаштираётганидан беҳад севинаман. Устознинг бошқача бир тарзда, яъни
биз шогирдлар ақлу қалбида яшаётганидан, комил инсонларни етиштиришга
ҳисса қўшаётганидан, бу боқий умрни устоз шеърий йўлда башорат
қилганларидан ҳайратланаман:
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
123
“Қайда бўлманг, бу билим даргоҳи-ла бўлсин кўнгил!
Олий таҳсил ҳосилингиз мавжидан тўлсин нуқул!
Баҳри уммони азими маърифатга айланинг!
Устоз Айний бўлинг! Ойбек бўлишга шайланинг!
Кордорга кор осон, дер экан пиру жавон,
Айта олсин вақти бирлан, - Жўражон, кораш калон!
Ҳам «хорошо», ҳамда «олрайту», «данкшён», «бонжур» десин!
Сен ишончни оқладингми, қандингни ур, десин.
Ҳам биродар, Сизда бўлсин Самарқандча самар –
СамДУлик устодлар ҳам, Воҳид муаллим ҳам яшар!”
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
124
BUYUK IPAK YO‘LI XABARNOMASI
MUALLIFLAR DIQQATIGA!
Hurmatli mualliflar, maqola muallif tomonidan qog‘ozda chop etilgan va elеktron shaklda taqdim
qilinishi shart. Maqolada quyidagi bandlar: UDK, ishning nomi (o‘zbеk, rus va ingliz tillarida), maqola
hammualliflarining ro‘yxati (to‘liq familiya, ismi, otasining ismi –o‘zbеk, rus va ingliz tillarida), muallif
haqida ma'lumotlar: ish joyi, lavozimi, telefon raqami, pochta va elеktron pochta manzili; maqola
annotatsiyasi (300 bеlgigacha, o‘zbеk, rus va ingliz tillarida), kalit so‘zlar (57, o‘zbеk, rus va ingliz
tillarida) bo‘lishi lozim.
MAQOLALARGA QO‘YILADIGAN TALABLAR!
Maqolalarning nashr etilishi uchun shartlar nashr etilishi mo‘ljallangan maqolalar dolzarb
mavzuga bag‘ishlangan, ilmiy yangilikka ega, muammoning qo‘yilishi, muallif tomonidan olingan
asosiy ilmiy natijalar, xulosalar kabi bandlardan iborat bo‘lishi lozim; ilmiy maqolaning mavzusi
informativ bo‘lib, mumkin qadar qisqa so‘zlar bilan ifodalangan bo‘lishi kеrak va unda umumiy qabul
qilingan qisqartirishhlardan foydalanish mumkin; “Buyuk ipak yo‘li xabarnomasi” jurnali mustaqil
(ichki) taqrizlashni amalga oshiradi.
MAQOLALARNI YOZISH VA RASMIYLASHTIRISHDA QUYIDAGI QOIDALARGA
RIOYA QILISH LOZIM:
Maqolalarning tarkibiy qismlariga: kirish (qisqacha), tadqiqot maqsadi, tadqiqotning usuli va
obyеkti, tadqiqot natijalari va ularning muhokamasi, xulosalar yoki xotima, bibliografik ro‘yxat. Maqola
kompyutеrda Microsoft Office Word dasturida yagona fayl ko‘rinishida tеrilgan bo‘lishi zarur.
Maqolaning hajmi jadvallar, sxеmalar, rasmlar va adabiyotlar ro‘yxati bilan birgalikda doktorantlar
uchun 0,25 b.t. dan kam bo‘lmasligi kеrak. Sahifaning yuqori va pastki tomonidan, chap va o‘ng
tomonlaridan 2,5 sm; oriyеntatsiyasi kitob shaklida. Shrift Times New Roman, o‘lchami 12 kеgl,
qatorlar orasi intеrvali 1,0; bo‘g‘in ko‘chirish avtomatik. Grafiklar va diagrammalar qurishda
Microsoft Office Excel dasturidan foydalanish lozim. Matndagi bibliografik havolalar (ssilka) kvadrat
qavsda ro‘yxatda kеltirilgan tartibda qayd qilish lozim. Maqolada foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati
kеltirilishi lozim. Bibliografik ro‘yxat alfavit tartibida GOST R 7.0.5 2008 talablariga mos tuziladi.
JURNAL IKKI OYDA BIR MARTA CHIQADI.
“Buyuk ipak yo‘li xabarnomasi”dan ko‘chirib bosish faqat tahririyatning yozma roziligi bilan
amalga oshiriladi.
Mualliflar maqolalardagi faktlar, raqamlarning haqqoniyligi va imloviy-uslubiy jihatlariga
shaxsan mas’uldirlar.
Maqolaga quyidagilar ilova qilinadi:
Yo‘llanma xati.
Ekspеrt xulosasi.
Samarqand davlat universiteti «Buyuk ipak yo‘li xabarnomasi» jurnali manzili: 140104,
Samarqand shahri, Universitet xiyoboni, 15uy.
Тelefon: +99866 240 38 43
+99888 285 88 00
E-mail: Silk-road.samdu.uz (http://silk-road.samdu.uz/).
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
125
REQUIREMENTS FOR ARTICLE DESIGN for the scientific journal "BULLETIN
OF THE GREAT SLICK ROAD"
CONDITIONS FOR THE PUBLICATION OF ARTICLES.
The materials of the article should correspond to the thematic areas and be submitted in
paper and electronic form. Articles in Uzbek, Russian and English are accepted for publication.
For typing, the Microsoft Word 972019 editor is used, the margins are 2 cm; font Times New
Roman, size – 14 pt; line spacing - 1.5; width alignment; paragraph indent 1.25 cm; sheet
orientation is portrait. Compaction of the interval is not allowed. Pages are not numbered.
Allowed selections in the text are italics. Word hyphenation in the text and intervals between
paragraphs are not allowed. Images used in the article must be in jpg, gif, bmp format. When
making references, be guided by the state standard. Subscript bibliographic references are
allowed. All articles are subject to a mandatory plagiarism check. The originality of the text
should be at least 75% of the volume of the article. Before the title of the article, the author
indicates the UDC classifier. TITLE OF THE ARTICLE in capital letters, alignment in the
center of the line. Next italic font, right alignment: Full name author of the article, academic
degree, academic title, name of the university, subdivision (department), position, country, city,
E-mail (font size 12). If there are several authors of the article, the information is repeated for
each author and separated by a semicolon. Abstract in Russian and English: no more than 500
characters (with spaces). Key words in Uzbek, Russian and English, words are separated from
each other by a semicolon. After 1 line - the text of the article. 1 line after the text of the article
- the title in the center "List of used sources". The first in the list are legal documents and acts.
Bibliographic records should be numbered and placed in alphabetical order. When compiling
the list, the state standard is used. Bibliographic references in the text should be indicated in
square brackets in the order they are listed. The bibliographic list is compiled in alphabetical
order in accordance with the requirements of GOST R 7.0.5 2008. The editorial board reserves
the right to reject materials that: do not meet the requirements for their content and design; -
not checked for plagiarism. Manuscripts of articles are not reviewed and are not returned to the
authors.
THE MAGAZINE IS PUBLISHED EVERY TWO MONTHS.
No information on this site may be reproduced without our written consent. The authors
are personally responsible for the facts in the articles, the accuracy of figures, spelling and
style. THE ARTICLE MUST BE APPLIED TO: Letter of recommendation. Expert opinion.
Address of the journal "Bulletin of the Great Silk Road" of Samarkand State University:
140104, Samarkand, University Avenue, 15.
Phones: +99866 240 38 43
+99888 285 88 00
E-mail: Silk-road.samdu.uz (http://silk-road.samdu.uz/).
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
126
ТРЕБОВАНИЯ К ОФОРМЛЕНИЮ СТАТЬИ для научного журнала “ВЕСТНИК
ВЕЛИКОГО ЩЕЛКОВОГО ПУТИ”
УСЛОВИЯ ПУБЛИКАЦИИ СТАТЕЙ.
Материалы статьи должны соответствовать тематическим областям и быть
представлены в бумажном и электронном виде. К публикации принимаются статьи на
узбекском, русском и английском языках. Для набора текста используется редактор
Microsoft Word 972019, поля по 2 см; шрифт Times New Roman, размер – 14 pt;
межстрочный интервал – 1,5; выравнивание по ширине; абзацный отступ 1,25 см;
ориентация листа – книжная. Уплотнение интервала не допускается. Нумерация страниц не
проставляется. Допустимые выделения в тексте – курсив. Переносы слов в тексте и
интервалы между абзацами не допуска- ются. Используемые в статье изображения должны
быть формата jpg, gif, bmp. При оформлении ссылок руководствоваться государственным
стандартом. Допустимы подстрочные би- блиографические ссылки. Все статьи проходят
обязательную проверку на плагиат. Оригинальность текста должна составлять не менее 75%
от объема статьи. Перед названием статьи автор указывает классифика- тор УДК.
НАЗВАНИЕ СТАТЬИ – прописными буквами, выравнивание по центру строки. Далее –
шрифт курсив, выравнивание по правому краю: Ф.И.О. автора статьи, ученая степень,
ученое звание, название вуза, подраз- деление (кафедра), должность, страна, город, Email
(размер шрифта 12). Если авторов статьи несколько, информация повторяется для каждого
автора и разделяется точкой с запятой. Аннотация на русском и английском языках: не более
500 знаков (с пробелами). Ключевые слова на узбекском, русском и английском языке, слова
отделяются друг от друга точкой с запятой. Через 1 строку – текст статьи. Через 1 строку
после текста статьи название по центру «Спи- сок использованных источников». Первыми
в списке располагаются нормативноправовые документы и акты. Библиографические
записи должны быть пронумерованы и размещены в алфавитном порядке. При оформлении
списка используется государственный стандарт. Библиографические ссылки в тексте
должны быть указаны в квадратных скобках в порядке их пере- числения.
Библиографический список составляется в алфавитном порядке в соответствии с
требованиями ГОСТ Р 7.0.5 2008. Редакционная коллегия оставляет за собой право
отклонять материалы: не соответствующие требова- ниям к их содержанию и оформлению;
не прошедшие проверку на плагиат. Рукописи статей не рецензируются и не возвращаются
авторам.
ЖУРНАЛ ВЫХОДИТ РАЗ В ДВА МЕСЯЦА.
Никакая информаци этого сайта не может быть воспроизведена без нашего
письменного согласия. Авторы несут личную ответственность за факты в статьях, точность
цифр, орфографию и стиль.
К СТАТЬЕ дожны быть ПРИЛОЖЕНЫ: Рекомендательное письмо. Мнение эксперта.
Адрес журнала «Вестник Великого шелкового пути» Самаркандского государственного
университета: 140104, г. Самарканд, проспект Университетский, 15.
Телефоны: +99866 240 38 43
+99888 285 88 00
E-mail: Silk-road.samdu.uz (http://silk-road.samdu.uz/).
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz
127
Sharof Rashidov nomidagi SAMARQAND
DAVLAT UNIVERSITETI
BUYUK IPAK YO‘LI XABARCHISI,
ТHE GREAT SILK ROAD HERALD,
ВЕСТНИК ВЕЛИКОГО ШЕЛКОВОГО ПУТИ
Ma’naviy-ma’rifiy, ilmiy-adabiy,
nazariy-uslubiy jurnal
Mas’ul kotib I. YOQUBOV
Musahhih M. I. ABDURAXMONOVA
Sahifalovchi-dizayner M. I. ABDURAXMONOVA
Bosishga 29.09.2022 yilda ruxsat etildi.
Qog‘oz o‘lchami A4. Nashriyot hisob tabog‘ 5,00.
Buyurtma raqami 248 . Adadi 50 nusxa.
SamDU bosmaxona manzili: 140104, Samarqand viloyati,
Samarqand shahri, Universitet xiyoboni, 15.
Tahririyat manzili: 140104, Samarqand viloyati, Samarqand shahri,
Universitet xiyoboni, 15.
E-mail: Silk-road.samdu.uz Web-sahifa: http://silk-road.samdu.uz/
Telefon: (+998 66) 240-38-43
❗ Maqolalarda keltirilgan ma’lumotlar uchun mualliflar mas’ul.
Jurnaldan ko‘chirib bosilganda manba qayd etilishi shart.
Tahrir hay’ati fikri mualliflar fikridan farq qilishi mumkin.
Bir yilda olti marta chop etiladi.
Buyuk ipak yo‘li xabarchisi / №2 / 2022 / www.silk-road.samdu.uz