Задужбине Немањића (Св. Краљ Милутин и Мирослављево јеванђеље)

БАЊСКА

- Код Косовске Митровице
- Најзначајнија задужбина
- Саграђена између 1312. и 1318. године
- Бањску је зидао као свој маузолеј

(гробна црква), па се по опреми и
богатству украса издваја од осталих
Милутинових задужбина
- Посвећена Светом Стефану







• Свети краљ Милутин, био је млађи брат
краља Драгутина, и син краља Уроша и
краљице Јелене.

• Био је лепо васпитан и веома добро
образован човек.

• Био је добар пастир повереног му
народа у својој области, „њихов добри
учитељ и наставник, ненасити градитељ
божанских цркава и манастира, и не
само градитељ, него и обновитељ палих
и порушених“ – животописац, архиепископ
Данило II

• „Сав се био предао божанској служби и
био заузет изградњом цркава и
манастира којих је за свога живота
подигао четрдесет“.

• Солун
• Света Гора
• Цариград
• Света Земља
• У Србији обнавља катедрале и

манастире, метохе...

Грачаница

• Посвећена је Успењу Пресвете Богородице
(Велика Госпојина)



• Налази се на левој обали реке Грачанке на
Косову.

• Подигнута је између 1315. и 1321. године.

• Предање каже да су Грачаницу градила три
брата, неимари са Косова: Ђорђе, Добросав
и Никола.

• По народном предању, краљ Милутин је
заспао пред битку на реци Грачанки, па му се
јавио анђео Господњи рекавши му да ће
победити и да из захвалности Господу Богу, за
помоћ која му је пружена, треба да сагради
цркву чији ће му се облик приказати.
Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели
облак који је имао облик цркве. Пошто је
заиста победио у том боју, одмах је позвао
најбоље мајсторе - градитеље и наредио им да
започну градњу небеске цркве.

• Главнина живописа
грачаничког представља најуспелије
достигнуће Милутинове дворске сликарске
школе и дело је чувених солунских
живописаца Михаила и Јевтихија и скупине
њихових ученика.

• У Грачаници је, први пут у старом српском
сликарству, насликана усправно у виду увис
разгранате лозе устројена лоза Немањића,
са 16 портрета.



• На улазу у цркву налазе се, један насупрот
другом, портрети ктитора краља Милутина
и његове жене Симониде.





• При крају своје владавине, сазидавши
архитектонски драгуљ, манастир Грачаницу,
краљ Милутин је богато обдарио метосима,
земљом и људима, старајући се о њеном
процвату.









• У ђаконикону, просторији која је коришћена
као ризница, изнад улаза исписана је
повеља 1321. године.

• Једна од ретких сачуваних повеља
исписаних на зидовима цркава, почиње
Милутиновим обраћањем Христу и
Богородици за помоћ код Страшног суда.

• Премудрост сазида себи храм за основ има Приче Соломонове
9, 1-5 које се читају на празник Богородичиног рођења и успења
као и на Божић када се велича Божија премудрост. Света
Софија, Премудрост Божја, поистовећује се са Христом, док је
храм сама Богородица. Света Софија приказана је као девојка
обнажених руку, а према речима: „Ходите, једите хлеба мојега
и пијте вина кога сам растворила“ у охридској Перивлепти и
Дечанима се на трпези представљају храна и пиће, са јасном
причесном симболиком. Међутим, у Грачаници само девојке
представљене са страна свете Софије носе посуде са храном,
док Премудрост држи свитак са текстом, док су на столу дивит,
перо и још један свитак. Евхаристички карактер има и оближња
сцена Жртва Аврамова, док је сцена која се налази са јужне
стане истог зида, Гостољубље Аврамово, представа Свете
Тројице, још једна симболичка представа Господа.



• Скинија – шатор сведочанства је представа
обитавалишта Господа, сцена у којој се
сажимају и преклапају Стари и Нови завет,
прошлост и будућност.















• У Ташмајданском парку, у самом центру града,
налази се један од већих храмова у нашој земљи –
Црква Светог Марка саграђена по узору на
Грачаницу.

• У Цркви Светог Марка налази се саркофаг са
моштима цара Душана, које су пренете из
манастира Светих Архангела код Призрена. У њој је
смештена и гробница патријарха Германа. У крипти
цркве налази се и неколико гробова пренетих из
старе цркве, међу којима су похрањени и краљ
Александар и краљица Драга.

















• Богородица Љевишка



• Призрен, некадашње римско и византијско
насеље, од почетка XI века помиње се као
седиште епископије.

• Важно трговачко средиште и чвориште путева
за Пећ, Косово, Тетово, Скопље и Зету, град је
нарочит значај добио у време краља
Милутина и царева Душана и Уроша.

• Неко време је био престоница српске државе.
Под Турцима је био од 1455. до 1912. године,
када је поново ушао у састав Србије.

• Богородица Љевишка је била главна црква
Призрена. Темељно ју је обновио краљ
Милутин уз помоћ призренских епископа
Дамјана и Саве, између 1306-1309. године.

• Архитекта, протомајстор Никола, подигао је
храм са пет купола којем је додата
припрата са спратом, а над њим и звоник
који стреми високо изнад кућа Призрена и
наглашава духовни центар у граду, који је
био један од омиљених обитавалишта
владара, посебно последњег Немањића.
Призренска катедрала била је посвећена
Богородици.

• Богородица Љевишка је
једна од најлепших
српских средњевековних
цркава.

• И по паду Србије под Турке, Саборна црква је
једно време била хришћанска богомоља, о
чему сведочи запис непознатог ученог
муслимана који је, на пажљиво изабраном
месту (на фресци), урезао стих највећег
персијског лирика Хафиза, у којем је изрекао
да се у његовом оку настанила лепота
виђеног: "Зеница ока мога теби је гнездо”.
Емпатију исказану стихом изазвала је управо
Богородица Љевишка, драгуљ међу
двадесетак цркава Призрена.