Чипеталићи

Часопис за ученике IV разреда
ОШ „Вук Караџић“ Шабац

БРОЈ 1—НОВОГОДИШЊИ СПЕЦИЈАЛ
ЈАНУАР 2019.

Писали смо најслађем деки на свету

‫ ׀‬СТРАНА 2 ‫׀‬

„С Деда Мразом око света“

‫ ׀‬СТРАНА 3 ‫׀‬

Спретне руке, мало маште и ...

‫ ׀‬СТРАНА 3 ‫׀‬

„Моја школа“

‫ ׀‬СТРАНА 4 ‫׀‬

БРОЈ 1—НОВОГОДИШЊИ СПЕЦИЈАЛ ‫ ׀‬СТРАНА 2 ‫׀‬
ЈАНУАР 2019.
,,И НЕ ЗАБОРАВИ
Има једна школа стара, САДА СМО IV2 !“
Добре ђаке она ствара,

Али једном одељењу
Нигде,нигде нема пара.

У том одељењу седе
Добра деца,деца фина,
Добри ђаци и другари,
Познаници моји стари.
Имена им кратка,лепа,
Све их лако памтим ја:
Стефа,Лена,Тина,Мина,
Срки,Мирослав,Софија.
Има ту још и две Анђе,
Каћа,Ниџа,Лаза,Јана,
Давид,Андреј и Матија,
Емил,Милутин и Вања.
С њима има једна Тања,
Она с њима учи,сања,
Пише,брише,броји,пева,

А и грди кад се зева.
Дружина је сјајна та
Драгица Станковић, родитељ

БРОЈ 1—НОВОГОДИШЊИ СПЕЦИЈАЛ ‫ ׀‬СТРАНА 3 ‫׀‬
ЈАНУАР 2019.

„С Деда Мразом око света“ Спретне руке, мало
маште и ...
Децембар, месец дари- У исто време смо
вaња, традиционално правили ручно рађене
започињемо одаби- честитке. На часовима
ром текста за ново- српског језика смо
годишњу приредбу. Да вежбали правописно коректно
постављање приредбе није писање честитки, као и
тако једноставно, показале адресирање истих. Часове
су бројне читалаче пробе, ликовне културе смо
прве пробе на бини, осми- искористили да од разних
шљавање костима и сцено- материјала, тракица и папира,
графије.
Затим иде прављење Знали смо зашто све
плаката и позивница као и ово радимо: за аплауз,
прво извођење нашим долазак Деда Мраза, за
другарима из других оде- осмехе и речи хвале
љења, али и као дар оних који су нас
бакама, декама, комшијама, гледали, као и оних
родитељима и свима који су који су отварали своје
у празничном расположењу. поштанске сандучиће.

Ручно рађене честитке
шљокица и фломастера,
спроведемо своје креације.
Шетњом до поште, своје
честитке смо упутили на
одабране адресе.

БРОЈ 1—НОВОГОДИШЊИ СПЕЦИЈАЛ „Моја школа“ ‫ ׀‬СТРАНА 4 ‫׀‬
ЈАНУАР 2019.

Основна школа „Вук Караџић“ у Шапцу основана је и почела са радом 1887. године, на
стогодишњицу од Вуковог рођења. Носи име по нашем великану који је преуредио азбуку,
увео народни језик у књижевност, записао народне умотворине, саставио први „Српски
ријечник”. Спада у ред најстаријих образовних установа у Србији. Налази се у ужем центру
града, а током прошлог века извршене су доградње. Одељење IV2 има деветнаест вредних и
радозналих ученика. О самој школи најбоље говоре њихове речи:

„Моја школа, то је једна огромна зграда све више знао и користио своја нова знања. И

са лепим учионицама и великим ходницима. од оног брбљивог дечака из првог разреда

Имамо прелепу салу са позоришном бином. претворио сам се у брбљивца који зна

Сваке године на тој бини изводимо представе одговоре на многа питања.” - Никола

за наше родитеље, другаре, комшије... Сви су Недељковић

добродошли. Међу најстаријим школама је у „То је невисока жута зграда са прозорима који
граду и то је чини још лепшом. У школи доста гледају у школско двориште. Са улице се у
учимо, стичемо нова знања, дружимо се, овим прозорима виде главе паметне и добре
размењујемо искуства, делимо ужине и тајне. деце. Када се огласи звоно за крај часа,
Школа је место
школу греје дечије
које је за сву децу
трчкарање по
као други дом.
ходнику и весела
Доста смешних
ситуација памтим граја. Без дечије
граје и без дечијих
до сад, а било је
корака, ОШ „Вук
понекад и суза. И
Караџић“ је за
то ћу памтити јер
време празника
то су само нека
украшена, али
нова искуства,
усамљена кућа.
која нас чине
Учионице и
јачим.” -Софија
ходници су пусти.
Игњатовић
Столицма фали

„Нисам био много тежина тела, а

срећан што клупама

крећем у школу. многобројне

Муку су ми задавала слова и рачунске свеске и оловке. Зелене табле и креде

операције, али излаза није било. Осећао сам спавају, а сунђери трпе празничну сушу. Све

се као миш у клопци. Дани су одмицали, а ја је мирно и тихо. Школа се досађује без својих

сам само брбљао на часовима и нервирао и станара. Све ће се променити када се мали и

учитељицу и маму. Оне су се трудиле око велики ђаци врате. Школа ће поново

мене и ја сам почео да схватам да сам плакао заблистати у пуном сјају. Основна школа „Вук

учећи слова, а сада сам одједном знао свих Караџић“ је савршено место за срећно

тридесет и да сам уз помоћ слова научио да одрастање, успешно учење и добру забаву са

пишем речи. Схватио сам и да могу да другарима. Зато једва чекам да се празници

прочитам и оно што нису желели или нису заврше да се вратим у ђачке клупе.” -

имали времена старији да ми читају. Милутин Станковић

Одједном је све постало тако лако и имало је Понос и дика сваке школе су овакви ученици,
смисла.Тако су пролазили разреди, а ја сам а има их доста.