Увод у џез солфеђо 99 поређаних по висини. Свака скала има посебан редослед степена и полустепена, тј. специфичне распореде интервала између тонова. Луис Морган, (eng. Morgan Lewis, 1906–1968) - композитор џез стандарда How High the Moon (1940). Левис је овом композицијом извшио утицај на многе џез ствараоце (Charlie Parker Ornithology, Miles Davis Solar, John Coltrane Satellite, Jimmy Giuffre Bright Moon). М Мјузикл (eng. musical) - музичко-сценско, вокално-инструментално дело настало почетком 20. века у Њујорку, на Бродвеју. Овај жанр у филмској и позоришној уметности представља комбинацију песме, говорног дијалога, глуме и плеса. Музичке тачке имају карактеристике америчке забавне и џез музике. Композитори који су најзначајнији у развоју овог жанра су: Ирвинг Берлин (Irving Berlin, 1888–1989), Кол Портер (Cole Albert Porter, 1891–1964), Џорџ Гершвин (George Gershwin, 1898– 1937), Ричард Роџерс (Richard Charles Rodgers, 1902–1979), Оскар Хамерстејн (Oscar Hammerstein,1895–1960), Леонард Бернштајн (Leonard Bernstein, 1918–1990). У Европи, први мјузикли су се појавили средином педесетих година 20. века. Модуси - староцрквене лествице. Основни модуси су: јонски, дорски, фригијски, лидијски, миксолидијски, еолски и локријски. У џез музици, модуси су заступљени делимично кроз бибап скале (дорски и локријски) и у узлазном мелодијском молу (дорски, лидијски прекомерни, лидијски доминантни, миксолидијски, локријски и суперлокријски или алтеровани). Монк Телонијус (Thelonius Sphere Monk, 1917–1982) - амерички клавириста и композитор са значајним утицајем на развој џеза шездесетих година двадесетог века. Мост (eng. bridge) - средњи део теме (В). Њ Њу Орлеанс (NewOrleans, USA) - колевка џез музике је Њу Орлеанс. Такође, предствник је хронолошког периода у развоју музичког стила. Најбољи корнетиста и трубач Њу Орлеанса из раног џеза био је Бади Болден (Charles Joseph „Buddy“ Bolden, 1877–1931). Један од најзначајнијих музичара тог времена је Луј Армстронг (Louis Daniel Armstrong „Pops“, „Satchmo“, 1901–1971). Њупорт (eng. Newport) - најчувенији светски џез фестивал. О Оф-бит (eng. оff-beat) - користи се и израз backbeat. Означава наглашавање слабијих делова такта који су у европској традиционалној и уметничкој музици ненаглашени - у четвороделном такту друга и четврта доба, а у троделном такту друга доба – ово је карактеристика која прати џез кроз све епохе. Метричка, ритмичка и мелодијска акцентуација не поклапа се са основном ритам секцијом. Мелодијске линије су ван основног, пулсирајућег ритма. П Пентатонска лествица - низ од 5 тонова. Прогресија – в. акордска прогресија.
100 Татјана Гердец Мрђа Прекомерна лествица - низ од шест тонова у којој се интервал прекомерне секунде смењује са интервалом мале секунде. Р Рефрен, (eng. chorus) - в. корус. У џез музици, рефрен или корус представља основу за импровизацију. Регтајм (eng. ragtime) - клавирски стил са почетка 20. века. Проистиче из кејк-вока и кун-песама са европском хармонским основом. Заснован на 2/4 такту маршевског карактера, изразито синкопирана музика, лаганог или брзог темпа. Први публиковани регтајм издат је 1897. године, када је почео да излази и часопис о овом жанру. Процват регтајма трајао је до 1920. године. Најпознатији представник регтајм музике био је Скот Џоплин (Scott Joplin, 1868–1917). С Секвенца (lat. sekventia, следити) - понављање једног мотива на различитим ступњевима, узлазно или силазно. Секција - група музичара у оркестру која свира исти инструмент. Синкопа - са грчког језика значи пререзати, ритмичка фигура састављена из три ритмичка трајања која својим нотним вредностима померају места класичних нагласака. Скет (eng. scat) - стил певачке импровизације у којој су речи замењене одређеним ономатопејама. Овај стил потиче од Луја Армстронга. Соул (eng. soul) - појам који има више значења. Шездесетих година прошлог века соулом је називана музика коју су изводили Хорас Силвер, Боби Тимонс и Кенонбол Едерли. У тој музици се чује јак утицај духовне музике Афроамериканаца. Касније, соулом се означава музика извођача као што је Џејмс Браун (James Brown, 1933–2006) који је увео елементе госпела и духовне музике у савремену музику. Соло - написана или импровизована солистичка деоница коју изводи један члан оркестра или ансамбла. Свинг (eng. swing) - љуљање и њихање у ритму. Свинг је ритмички карактер и симбол џез музике, али и синоним за посебан ритам који је најчешће субјективног доживљаја, па је основни естетски карактер и главни сентимент џез музичара. Реч свинг има два значења: ако је написана великим словом „С“, означава период у историји џеза од 1930. до 1944. Ако је написана малим словом „с“, тада свинг означава ритмичку особину џеза. Једино џез музика третира посебан осећај и схватање свинга као свинг осећај („swing feeling“). в. џез осмине. Композиција Каунта Бејсија Swingin’ the Blues (в. Канзас Сити), настала је на почетку ере свинга. На примеру композиције „Дјука“ Елингтона (Edward „Duke“ Ellington, 1899–1974) Ништа не вреди ако нема свинга (It Don’t Mean A Thing If It Ain’t Got That Swing), написане 1931. и снимљене 1932. године, може се посматрати суштина ритма у џез музици. Ова Елингтонова нумера једна је од првих вокалних џез песама која користи реч свинг. Композиција је прихваћена као џез мото, а до данас у свету, песма је обрађена и налази се на више десетине трајно забележених аудио и видео записа. Џез музичари су у периоду свинга свирали у великим оркестрима и морали да читају аранжмане, па је то подразумевало и одређено музичко образовање. Музичари који су обележили еру свинга су Бени Гудмен (Benjamin David Benny Goodman, 1909–1986) и Глен Милер (Glenn Alton Miller, 1904–1944).
Увод у џез солфеђо 101 Т Темпо (lat. tempus што значи време) - брзина извођења музичког дела која условљава и карактер композиције. Тетрахорд - низ од четири тона који је основа за конструкцију лествице. Свака лествица, од седам различитих тонова, има два тетрахорда. Транспозиција - преношење музичког текста из једног тоналитета у други. У Умањена лествица - састоји се од 4 цела степена и 4 полустепена који се наизменично смењују. Ф Фанки (eng. funky) - начин свирања са елементима блуза и госпела. Фјужн (eng. fusion) - стил у џез музици који побухвата период од 1970–1980. године. Фри или прогресивни џез (eng. free) - стил у џез музици који обухвата период од 1960–1970. године. Х Хармонија (grč. harmonia) - усклађеност кретања акорада. Хроматика - низ тонских висина поређаних по полустепенима. Хроматска лествица - лествица која садржи све полустепене унутар једне октаве и има 12 полустепена. Хроматски тон - вештачки повишен или снижен тон у односу на основни. Ховард, Барт (Bart Howard, 1915–2004) - амерички композитор који је написао чувени џез стандард Fly me to the Moon (1954). Композиција је првобитно насловљена као Another word.1964. године. Френк Синатра (Frank Sinatra, 1915–1998) снима верзију ове песме која је уско била повезана са мисијом полетања свемирске флоте Аполо 10 на Месец, као касније и са Аполом 11, у част помена на Нила Армстронга (Neil Alden Armstrong. 1930–2012), као и у филму Свемирски каубоји (Space Cowboys, 2000). Ч Чарлстон (eng. charleston) - игра америчких Црнаца из двадесетих година прошлог века која је својом популарношћу постала глобални феномен. Карактерише је синкопирани ритам (потиче од поделе такта од 4/4 или 2/4 на 3+3+2 осмине). Прототип ове игре је истоимена композиција Џејмс Пи Џонсона (James P. Johnson, 1894–1955) која је била инспирисана плесом црних исељеника који су из града Чарлстона у Јужној Каролини дошли у Њујорк. Чикаго стил (eng. Chicago style)- период развоја џез музике (1925–1935) и везује се за име белог трубача Бикс Бајдербека (Leon Bismarck ’Bix’ Beiderbecke, 1903–1931).
102 Татјана Гердец Мрђа Ц Целостепена скала - низ од 6 целих степена. Постоје само две целостепене скале. Џ Џајв (eng. jive) - синоним за свинг и некад за џез у контексту „свирати добар џез“. Џез (eng. jazz) - „Премда је порекло речи неразјашњено, ова музика се развила као мешавина различитих елемената на музичкој разноврсној сцени крајем XIX и почетком XX века Њу Орлеанса“ (Британика, 2005: 164). Идеја о џез музици и колективној импровизацији нема тачан временски оквир. Колевка џез музике је Њу Орлеанс (New Orleans, USA). Џез, као музички стил развио се на југу Сједињених Америчких Држава, доласком робова из Западне Африке на амерички континент. Џез музика је настала почетком 20. века. Као синтеза више утицаја и стилова (црначке духовне и световне музике, госпела, маршева, музике за игру, латино ритмова, регтајма и блуза који је остао доминантан до данашњих дана), на свом почетку, џез је био популарна музика јер је због своје пулсације означавао музику за игру и иницирао плес. Џез музику дефинишу три главна периода: традиционални џез или Њу Орлинс стил, свинг или мидл-џез и бибап-стил. У извођењу џез музике, циљ свих музичара извођача је да у заједничком музицирању кроз размену идеја створе ново музичко дело које се заснива на мелодијским и хармонским елементима композиције јер представља основу за импровизацију. Тако се може рећи да је џез музика посебна и изазовна врста музичке комуникације. Пошто џез техника произилази из искуства, индивидуализације извођача у заједничком музицирању чине укрштање различитих стилова интерпретације унутар колективног. Реч џез први пут се појављује у штампи 1916. године. Прва џез плоча је снимљена 1917. године. Томас „Фетс“ Волер (Thomas ’Fats’ Waller, 1904–1943) био је први образовани џез композитор са нумерама који су остали вечити џез стандарди. Мортон, Џели Рол (Jelly Rol Morton, 1885–1941), амерички клавириста, композитор, вођа оркестра и један од првих солиста, начинио је први аудио снимак о историји џеза истовремено урадивши илустрацију одсвираним примерима на клавиру. Прва књига записаних сола Луја Армстронга, издата је 1927. године. Првa џез школа у Америци основана је 1945. године у Бостону, под називом Berklee College of Music. Први школски џез оркестри оснивају се почетком ’50. година, док је прави просперитет у ширењу општег џез образовања достигнут ’60. година 20. века. Данас је џез концертна уметност. Аутентична и прва група џез музичара у Србији, рођених између два рата су: Боривоје Симић (1920–2001), Предраг Ивановић (1930–2010), Војислав Симић (1924), Младен Гутеша (1923), Душан Гојковић (1931), Бора Роковић (1925-2006), Дарко Краљић (1920–1998), Александар Нећак (1928–1994), Василије Белошевић (1936–2002), Војислав Ђоновић (1921–2008), Едуард Сађил (1928–1999) и други. Прво Удружење џез музичара основано је у Београду 1953. године. Први концерт организован је 1956. године, гостовањем Дизи Гилеспија. 1960. године основан је Џез клуб; издају се први новински чланци о џезу код нас и у свету; снимају се плоче домаћих извођача и телевизијске серије о џезу. Период краја прве половине двадесетог века означен је стасавањем прве генерације професионалних џез музичара који су оставили значајни траг на будућност српске џез културе. На првом месту, споменуће се Џез оркестри. У Београду, после Другог светског рата, први велики џез оркестар основан је 1946. године, да би се 1948. године трансформисао у оркестар Радио Београда. 1960. године оркестар Радија мења име у Џез оркестар Радио Београда и постиже светску славу. 1959. године формиран је Плесни оркестар Радио Новог Сада. Педесетих и шездесетих година било је више диксиленд оркестара. 1971. године основан је џез фестивал под називом Њупорт у Београду, да би, стекавши озбиљан, светски реноме променио име у Београдски џез фестивал, који још увек траје. 1991. године Михаило Блам (1947-2014) оснива Summertime jazz Festival.
Увод у џез солфеђо 103 Други градови који негују џез музику и организатори фестивалских концертних дешавања са традицијом су: Ваљево, Панчево, Ниш, Нови Сад, Суботица, Вршац, Бачка Топола, Бачка Паланка. Први Одсек за џез музику – смер: музички извођач џез музике, отворен је 1993. године у београдској Музичкој школи „Станковић“. 2008. године придружује се Музичка школа у Суботици, а од 2012. године образовање из џез музике стиче се у Музичкој школи „Станислав Бинички“ у Лесковцу и у Музичкој школи „Јосиф Маринковић“ у Вршцу. Исте, 2012. године при Факултету музичке уметности у Београду отворена је Катедра за џез и популарну музику. Из аспекта џез издаваштва, најплоднији писац о џез музици је Светолик Јаковљевић (1926). Остали аутори домаће литературе за потребе џез образовања у нашој земљи припадају плејади реномираних и светски признатих музичких извођача, педагога, музичких писаца и посвећеника џез култури. Svetolik Jakovljević, Rečnik džeza, „Vuk Karadžić“ – Larousse, Beograd, 1980.; Svetolik Jakovljević, DŽEZ -Dvadeset improvizacija, IO „Nota Knjaževac“, 1981.; Mihailo Blam, Majls Dejvis, Nota, Knjaževac, 1987.;Miloš Krstić, Top Bird iliti Glavna Ptica, Nota Knjaževac, 1989.; Svetolik Jakovljević, Duke Ellington, Nota, Knjaževac, 1988.; Svetolik Jakovljević, Džez juče – džez danas, Nota Knjaževac, 1989.; Милош Крстић, Џез практикум, Нота, Књажевац, 1987.; Miloš Krstić, Muzika sevrnoameričkih crnaca, Nota, Knjaževac, 1989.; Драгиша Буха, 557 стандарда, самостално издање; Звонимир Скерл, Џез хармонија, скрипта за интерну употребу музичке школе „Станковић“ у Београду; Милош Крстић, Век џеза – од Сент Луиса до Београда, Теос, Београд, 2001.; Светолик Јаковљевић, Један век џеза – кратки прилози за изучавање џеза у Србији, Жагор, Београд, 2003.; Светолик Јаковљевић, Пут гитаре у џезу, Жагор, Београд, 2005.; Војислав Симић, Сусрети и сећања, Народна књига, Београд, 2005.; Светолик Јаковљевић Бекстејџ сусрети у џезу, Агора, Београд, 2010.; Милош Петровић, Дланом о стопало, ЈП Службенин гласник, Београд, 2010; Војислав Бубиша Симић, Сентиментално путовање, КЛИО, 2011.; Mihailo Blam, Jazz u Srbiji od 1927-1944, Stubovi kulture, Beograd, 2011.; Јадран Ерчић, Књига о џезу, РТС, Београд, 2015.; Војислав Бубиша Симић, Звуци времена, ДЕЛФИ, Београд, 2017.; Душко Гојковић Џез иницијатива, Dusko Gojkovic’s Soongbook, Београд, 2018. Џез осмине - в. свинг. Џез осмине јесу образац за извођење ритма у смислу трајања дуго – кратко или везаних триола. У џезу се ове осмине изводе другачије и синоним су за „свинг осећај“, тј. развијање специфичног осећаја за пулсацију, „триолски доживљај“, као и „свинг грув“ („swing groove“) осећаја који има нагласке супротне „класичним“ законима ритмичких нагласака. Џез стандарди (eng. jazz standards) - избор музичких композиција које су проверене и означене као важан део музичког репертоара историје џез музике. Џез публикације нотних издања представљају оквирни водич и не постоји коначна листа композиција јер се она временом мења. У нашој земљи, самостално издање Драгише Бухе под називом 557 стандарда, Џез практикум Милоша Крстића, као и Dusko Gojkovic’s Songbook, представљају једину званичну домаћу, уџбеничку литературу за рад у образовању џез музике. Џез фестивал - в. џез
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ 1. Пандуровић Александар, Весна Александровић, Биљана Јелић, Солфеђо за I и II разред четворогодишње и I разред двогодишње основне музичке школе, Београд, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, 1997. 2. Александровић, Весна, Биљана Јелић, Солфеђо за III раазред четворогодишње и IIразред двогодишње основне музичке школе, Београд, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, 2000. 3. Buha, Dragiša, 557 jazz standard swing to bop, Beograd, BATA (rukopis), 1991. 4. Васиљевић, др Зорислава, СОЛФЕЂО. Методски практикум, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1999. 5. Васиљевић, М. Зорислава, МЕЛОДИКА I, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1986. 6. Vasiljević, Zorislava, Teorija ritma, Beograd, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1989. 7. Васиљевић, М. Зорислава, Методика музичке писмености, Београд, Завод зауџбенике, 2006. 8. Doležil, Metod, Intonace a elementarni rytmus. Praha: Vydalo Statni nakladatelstvi krasne literatury, hudby a umeni, n.p., v roce, 1957. 9. Donelian, Armen, Training the air, volume 1., Rottenburg, Advance music, 1992. 10. Група аутора, Историја српске музике. Београд, Завод за уџбенике, 2007. 11. Ерчић, Јадран, Књига о џезу. Београд, РТС, 2015. 12. Јаковљевић, Растко, World music у Србији, Традиције, порекло, развој, Београд, Музичка омладина Србије, 2011. 13. Jakovljević, Svetolik, Rečnik Džeza, Beeograd, Vuk Karadžić/Larousse, 1980. 14. Jakovljević, Svetolik, DŽEZ. Dvadeset improvizacija, Knjaževac, Nota, 1981. 15. Jakovljević, Svetolik, Djuk Elington, Knjaževac, Nota, 1988. 16. Karan, Gordana, Goran, Marinković, SOLFEGGIO I, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2016. 17. Karan, Gordana, Goran, Marinković, SOLFEGGIO II, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2016. 18. Konowitz, Dr Bert, Blues & Jazz Complete! USA, Alfred Publishing Co. Inc.1958. 19. Krstić, Miloš, Džez praktikum, Knjaževac, Nota, 1986. 20. Krstić, Miloš, Vek džeza: od Sent Luisa do Beograda, Beograd, Teos, 2002. 21. Кршић-Секулић, Весна, Клавир као наставно средство у педагогији солфеђа, Београд, Факултет музичке уметности, 2006. 22. Мрђа, Гердец Татјана, Мелодијске етиде – допринос литературе настави солфеђа,
Увод у џез солфеђо 105 Специјалистички рад на ФМУ Београд рукопис, 1999. 23. Мрђа, Гердец Татјана, Дуни ветре са банатске стране, музикалија, НовиСад, ЦИНК, 2012. 24. Олујић, Ана, Развој хармонског слуха, Универзитет уметности уБеограду, 1990. 25. Петровић, Милош, Дланом о стопало, Београд, ЈП Службени гласник, 2010. 26. Radičeva, Dorina, Uvod u metodiku nastave solfeđa, Univerzitet umetnosti, Akademija umetnosti Novi Sad, 1997. 27. Ракочевић, Селена, Вокална традиција Срба у Доњем Банату, Скупштина општине Панчево и Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. 28. Сковран, Душан, Властимир Перичић, Наука о музичким облицима, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1986. Спонзори: AD Nikolinci Mega-Pak doo
CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад ISBN 978-86-81666-63-0 ISMN 979-0-9014182-6-4 COBISS.SR-ID 81926665 CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 784.9 784.087.5 ГЕРДЕЦ-Мрђа, Татјана, 1971- Увод у џез солфеђо [Штампане музикалије] / Татјана Гердец Мрђа ; [нотографија Константин Стефановић]. - Нови Сад : Академија уметности, 2022 (Београд : Gama studio). - 105 стр. : ноте ; 29 cm Тираж 200. - Речник: стр. 95-103. - Библиографија. ISBN 978-86-81666-63-0 ISMN 979-0-9014182-6-4 а) Солфеђо б) Техничке вежбе COBISS.SR-ID 81926665
• „Уџбеник Увод у џез солфеђо настао је из потребе, како би се сви материјали које је ауторица дуги низ година креирала и користила у пракси, објединили на једном мјесту и олакшали реализацију предметне наставе. Своју вишегодишњу педагошку праксу и константни непосредни контакт с глазбом кроз репродукцију, импровизацију и инвентивност, ауторица је преточила у јединствено издање, методички врло прегледно и јасно, а засигурно ће многим наставницима омогућити систематичну реализацију наставе солфеђа на одсјеку за џез музику. Ученицима и студентима џез музике омогућити ће да што боље развију способности и вјештине потребне у њиховој будућој професији.“ Проф. мр Лаура Мједа Чуперјани, композиторка, ванредна прпфесорка на Музичкој академији Универзитета ,,Јурја Добриле”, Пула, Република Хрватска • „На крају, двогласне етиде су саме по себи већ увод у идеју о џез аранжирању. Студенту су представљене познате теме којима је ауторка додала други глас, што јасно сугерише вешто сналажење у вишегласју, а уједно и идеју о томе шта радити кад је у питању други џез стандард, аимате бенд са два дувача. Из искуства на часовима аранжирања на ФМУ и шире, много је већипроблем написати, и осмислити само један додати глас, или ткзв. контра мелодију, негопетогласни став. Увод у џез солфеђо је уџбеник који, поред тога што нуди све потребне информације о градиву,заправо и суптилно води студента џез музике кроз суштину мелодије, ритма и хармоније. Поред тога, музички примери својом креативношћу наводе на идеју о томе не само како певати, интерпретирати, него и како писати, обрађивати. Ово је метод који је неопходан за сваког ко иманамеру да се бави џез музиком у било којој форми.“ Проф. мр Владимир Николов, композитор, ванредни професор на Факултету музичке уметности, Београд • „На крају треба истаћи чињеницу да је Увод у џез солфеђо прва уџбеничка публикација на нашем простору, која употпуњује не тако обимну, али значајну лепезу издања џез лектире аутора Душана Бухе, Светолика Јаковљевића, Милоша Крстића и Милоша Петровића. Ова публикација можда јесте првенствено намењена ученицима музичких школа који похађају џез одсек, али је отворила своје корице и за све друге, ученике и наставнике, који су спремни да храбро закораче у један другачији и посве узбудљив Солфеђо.“ Проф. др Наташа Црњански, теоретичарка уметности, ванредна професорка на Академији уметности, Нови Сад • „Увод у џез солфеђо“ аутора Татјане Гердец Мрђе је прва публикација код нас која покрива све горе наведено, јер садржи основну поставку џез ритма кроз вежбе парлата и куцања са изговором, као и џез солфеђа где је основна џез теорије и хармонија обрађена кроз техничке и мелодијске вежбе, мелодијске етиде и хармонске везе. будућности, а нама као инспирацију и потстрек да се придружимо писању својег виђења свега онога чега се аутор дотакао, како би се литература за развој џез ритма и слуха умножавала, обогаћивала и надграђивала за садашње и будуће џез образовање младих нада наше, не баш многобројне џез заједнице. Проф. мр Александар Цветковић, џез бубњар и музички педагог, доцент на Факултету музичке уметности, Београд