Knjiga srpski

| 101

KARAKTERISTIKE

Tradicionalni dizajn enterijera obično se definiše kao predvidljiv, a
istovremeno i udoban. Prostor koji je dizajniran u tradicionalnom stilu
često će imati sledeće osobine:

Detaljno rezbarena stolarija Sofisticiranost

Drvo-javor,hrast trešnja Simetrija
(tamnije drvo)
Floralni štofovi
Čvrst nameštaj
Osnova u neutralnoj paleti od
Graciozne linije svtele bele, bež, do braon

Uokvireni zidni ukrasi u Akcentovane boje najvise-
reljefnim ramovima tamna plava, crvena, zelena
Umetnost-pejzaži, mrtve
Elegantne draperije od tkanine
prirode, itd.
Mekani jastuci sa naglaskom
udobnost

Kada je ovaj stil u pitanju, trudimo se da izbegavamo jako
starinske komade namestaja i crnog drva. Biramo više mod-
erniji izgled tradicionalnog enterijera.

| 102

INSPIRACIJA

| 103

| 104

| 105

| 106

| 107

| 108

| 109

| 110

| 111

| 112

| 113

| 114

| 115

| 116

| 117

| 118

| 119

| 120

| 121

6

SKANDINAVSKI

Skandinavski stil je odličje nordijske jed-
nostavnosti. Nastaje sredinom 19.veka.
Kao što ime govori, ovaj stil potiče iz Skan-
dinavije, koja obuhvata Dansku, Norvešku
i Švedsku, a po nekima i Finsku, Island i
Farska ostrva. Ovaj stil se može opisati
kao spoj minimalizma, pažljivo odabranih
boja i prirodnih materijala. On predstavl-
ja odličan izbor za enterijere svih veliči-
na. Lepota skandinavskog dizajna nije
bila primećena sve do 1950-ih, ali od tada
ovaj minimalistički evropski dizajn postao
je slavan i voljen. Skandinavci su osmislili
nameštaj unikatnog izgleda i jedinstveno
uređenje doma. Karakteristike ovog stila su
elegancija, jednostavnost, toplina, svežina,
senzualnost i čistota. Kuća uređena u skan-
dinavskom stilu je moderna, minimalistič-
ka i prozračna.

| 122

Skandinavski stil enterijera postaje sve pop- Ova kombinacija boja skoro da predstavlja
ularniji trend kada razmišljamo o opremanju samostalan brend skandinavskog dizajna i
enterijera. Definišu ga tri glavne karakteris- jedna je od najvećih inspiracija. Međutim, u
tike - FUNKCIONALSNOST, JEDNOSTAVNOST, poslednje vreme, skandinavski dizajneri ne
ESTETIKA. pridržavaju se samo uzdržanih i smirenih ni-
jansi; oni koriste i smele, snažne boje i razno-
Boja - bela bojne grafičke printove. Osim zidova i plafo-
na, ovom bojom se tretiraju i vrata, a neretko
Zime u Skandinaviji su duge, tako da nije se bira i beli nameštaj. Jasno je da je motiv taj
iznenađujuće da u njihovim domovima pre- što bela površina najbolje reflektuje svetlost.
ovlađuju svetle boje kojima se nadoknađuje Za veće površine u prostoru koriste se i svet-
nedostatak dnevne svetlosti. Zbog toga je lo sivi ili bež tonovi. Zanimljivo, posle bele,
paleta boja jednostavna: od snežno bele do možda najviše se koristi crna boja, najčešče
prljavo bele, bež, svetlo sive i svetlo plave kroz detalje, mada ni crni komadi namštaja
boje. Ponekad postoje i tragovi blage zelene nisu retkost. Na taj način ostvaruje se znača-
boje. Skandinavski stil najviše karakteriše jan kontrast u prostoru.
široka upotreba bele boje u enterijeru.
| 123

Paleta boja

| 124

Zavese ili ne postoje, ili su bele, lagane i
transparentne kako ne bi zaklanjale drago-
cenu svetost. Dužina zavesa - do poda.Treba
izbegavati venecijanere i rolo zavese. Iz istog
razloga, prostor se ne pretrpava nameštajem,
već se oprema samo neophodnim komadima.
Dobro osvetljen prostor deluje prostrano i po
malo prazno.

Materijali - drvo

Nije teško primetiti da skandinavski dizajn,
bilo da se radi o nameštaju ili enterijeru, ne
može da prođe bez upotrebe prirodnog drve-
ta. Najčešće se koriste drvo javora i bora kojeg
u severnoevropskim šumama ima u izobilju
ali su i breza, jasen i hrast u širokoj upotre-
bi. Podovi su gotovo uvek upravo drveni,
najčešće svetlih boja. Tepisi koji utopljavaju
prostor su obavezni aksesoar. Takođe vuna se
često može naći u prostoru, bilo u vidu te-
piha ili prekrivača na foteljama. Od tekstilnih
materijala najviše se koriste prirodni materi-
jali kao pamuk, lan i vuna što ističe potrebu
da prostor bude u skladu sa prirodom.U zad-
nje vreme za skandinavski stil se dosta ko-
riste i materijali kao što su plastika ili metal ,
naprimer za stolice, barske, klub stočiće…

| 125

| 126

| 127

Lagan nameštaj. Jednostavne forme.
Minimalistički dizajn je karakterističan po up-
otrebi “sirovih” neobrađenih materijala, geo-
metrijskih oblika u unutrašnjosti i crne i bele
boje. U skladu sa duhom prostora, svetlim i
belim površinama i slobodom kojom odiše
skandinavski enterijer, nameštaj mora bit pre
svega lagan, skladan i ergonomičan. Komadi
mogu imati zaobljenu ili geometrijsku formu
ali su linije uvek svedene a boje uglavnom
umerene.

| 128

| 129

| 130

Nameštaj je najčešće podignut sa poda
tankim nogarima bilo drvenim ili metalnim.
Ako želite da vaš prostor zaliči na domove sa
severa, u dnevnoj sobi ne sme da izostane bar
jedna stolica ili fotelja koja jeste, ili makar ve-
oma podseća na čuvene dizajn ikone iz 50ih i
60ih godina prošlog veka. Stolić u dnevnom
boravku može biti četvrtast ali je sve češće
okrugao i sa 3 nogara a neretko su pojavlju-
ju i setovi od 2 ili 3 stola sličnog dizajna, ali
različitih dimenzija koji u kombinaciji prave
savršenu formu i krajnje su praktični. Nama
su prve asocijacije na skandinavski stil pro-
davnice poput Ikee i Jyska.

| 131

| 132

| 133

Detalji Iako su velike površine i komadi nameštaja
Akcenat najčešće svedenih boja, to nikako ne znači
Kontrast da su prostori uređeni skandinavskim stilom
dosadni. Detalji, kao što su jastučići na gar-
niturama za sedenje, najčešće su jarkih bo-
ja,pastelnih sa geometrijskim šarama i jakim
kontrastima. Tepisi su često jednobojni, ali
u poslednje vreme, trend geometrijskih pa-
terna na tepisima je sve dominantniji. Svetli
zidovi, najčešće su ukrašeni mnogobrojnim
slikama, ili fotografijama, sa tankim crnim ili
belim ramovima. Cveće i sveće su obavezni
detalji koji prostor utopljavaju i čine ga još
prijatnijim.

| 134

| 135

| 136

Tipično je da vidite veliki broj lustera, zidnih i
stonih lampi. Sijalice imaju jednostavan oblik
i često su crne ili neke druge jake boje. Svećn-
jaci i sveće takođe se često koriste i planski
se raspoređuju po kući. Ukrasi od stakla kao
što su vaze i činije jednostavnog su oblika i
pravilnih linija i pružaju čist i prozračan izgled.

| 137

Dobar primer skandinavskog dekora su za-
nimljivi lusteri, uramljene crno-bele fotografi-
je, raznobojni jastučići, vaze od stakla raznih
boja ili bele keramike i zanimljivi svećnjaci…

Biljke/sukulenti- fikus, filadendron, sanseveri-
ja, zamija, kaktusi, figa, drvo banane i druge.

| 138

KARAKTERISTIKE

Svetle boje Jednostavnost Priordni materijali-pamuk,
vuna, krzno, ratan, drvo
Pastelne boje Čiste linije Tepisi -pleteni, jednostavni
za akcentovanje Geometrija na geometrisjki, od morske trave
Svetlo drvo paternima Tanki ramovi na slikama

Zelenilo Drvene klupice Pletene korpe, saksije

| 139

INSPIRACIJA

| 140

| 141

| 142

| 143

| 144

| 145

7 MODERN

Korene vuče iz nemačke i skandinavske ar-
hitekture i dizajna. Često se naziva onim od
1920-ih do 1950-ih. Pokret modernog stila
nastavio je da raste u popularnosti tokom
prve polovine 20. veka, a kasniji derivati ovog
stila poznati su kao moderni vek i postmod-
erna. Modernizam je nikao krajem 1800-ih
kao reakcija na preterano ukrašene i veštačke
enterijere, arhitekturu i umetnost.

| 146

Modernizam je trebalo da bude antiteza Ovaj princip je video pojavu modernog diza-
pređašnjim popularnim stilovima, poput jna i stila koji prepoznajemo i koji i danas ko-
renesansnog ili viktorijanskog, koji su se ristimo. Od oštrog belog izgleda minimaliz-
odlikovali kitnjastim teksturama, rezbarijama ma, industrijalizma i skandinavskih enterijera
i drvenastim tonovima. Zato njegove kom- do bogatijih, smelijih oblika rustikalnog mod-
ponente teže svemu suprotnom – čiste, geo- ernog, maksimalizma, sredine veka i glamura.
metrijske, jasne linije, bez suvišnih detalja. On
se može opisati u jednoj reči – praktičnost. Ovaj stil, je često pogrešno pomešan sa savre-
menim stilom. Nameštaj i dekor u modernom
Pokret modernizma počeo se razvijati kako stilu zastupa prirodne materijale, neutralne ili
se odmaknuo od upotrebe tradicionalnih zemljane boje i eliminisanje nepotrebnih de-
građevinskih i dizajnerskih materijala poput talja. Iako u savremenom stilu možete videti
drveta, kamena i cigle i umesto toga počeo niz boja, moderni stilovi bi imali jednoličnije
se fokusirati na industrijske materijale, uk- boje.
ljučujući staklo, čelik i beton. Najpriznati-
ju i najuticajniju filozofiju dizajna stvorila je
nemačka škola dizajna Bauhaus 1920-ih, čija
je dizajnerska estetika bila usredsređena na
uverenje da forma treba da se kombinuje sa
funkcijom.

| 147

Jedno od ključnih uverenja iza pokreta mod-
ernog dizajna je ideja da „forma prati funkci-
ju“. Drugim rečima, dizajn celog nameštaja i
ukrasnih predmeta treba da odražava njeg-
ovu namenu, a ako nameštaj, dekor ili ukras-
ni detalji nemaju praktičnu namenu, onda se
mogu eliminisati. Savremeni dizajn enterijera
oblikovan je nasleđem čistih linija, geometri-
jske forme, čistih prostora, funkcionalnosti i
zasnovan na konceptima jednostavnosti. Sve
u sobi mora imati svrhu.

| 148

| 149

MOTO “manje je više“-Nema nereda-Jedno je
jasno kada pogledate moderne ideje za diza-
jn enterijera: nered nije dobrodošao. To znači
da su dodaci i dekoracija malobrojni. Diza-
jneri ne samo da drže dekor na minimumu,
već i uravnotežuju prazne i zauzete prostore.

| 150