Umberto-Eko-Nulti-broj

S ital​ i​jans​ kog pre​vel​ i
Mir​ el​ a Rad​ o​sav​ lje​vić i Aleks​ and​ ar Levi

Naz​ iv ori​gin​ a​la:
Umb​ er​to Eco - NUM​ E​RO ZERO

Za Anit​ u

Only conn​ ect!
E. M. For​ster

I

Subota, 6. jun 1992, 8 h

Jutros voda iz slavine nije potekla.
Blop, blop, kao da je novorođenče dvaput podrignulo, a potom ništa.
Pokucao sam kod komšinice: kod njih u stanu sve je u redu. Možda ste za-

tvorili glavni ventil, rekla mi je. Ja? Ne znam ni gde je, nedavno sam se
doselio, znate, a kući se vraćam tek uveče. Ali zaboga, kad odlazite od kuće
na nedelju dana, zar ne isključujete vodu i plin? Ne ja. Baš ste neoprezni,
pustite me da uđem, pokazaću vam.

Otvorila je ormarić ispod lavaboa, nešto je pomerila i voda je potekla.
Vidite? Zatvorili ste ga. Oprostite mi, baš sam rasejan. Eh, vi što živite
singl! Ode komšinica, koja, kao i svi, uveliko već koristi engleske reči.

Treba da smirim živce. Kućni duhovi ne postoje, osim u filmovima. A ja ne
hodam u snu, jer čak i da mesečarim, ne bih znao da postoji taj glavni ven-
til, inače bih ga zatvorio i kad sam budan, pošto mi tuš kaplje i lako može
da se desi da ne sklopim oka celu noć, slušajući dobovanje tih kapi, kao da
sam u Valdemosi. Doista, često me to probudi, ustanem i odem da zatvorim vra-
ta kupatila, kao i vrata koja iz predsoblja vode u spavaću sobu, da ne bih
čuo to prokleto kapanje.

To nije moglo da se desi zbog, šta ja znam, nekog električnog kontakta
(ručka ventila, kao što joj ime kaže, mora se okrenuti ručno), pa čak ni
miš, koji bi tuda protrčao, ne bi imao snage da je pomeri. To je starinski
gvozdeni točkić (sve je u ovom stanu staro najmanje pedeset godina), a uz to
je i zarđao. Dakle, za to je bila potrebna neka ruka. Nalik na čovečju. A
nemam dimnjak kroz koji bi mogao da uđe onaj Poov majmun iz ulice Morg.

Hajde da razmislimo. Svaka posledica mora imati svoj uzrok, tako barem
kažu. Da odmah odbacimo božje čudo, ne vidim zašto bi se Svevišnji zamajavao
mojim tušem, nije to Crveno more. Dakle, prirodna posledica mora imati priro-
dan uzrok. Sinoć, pre odlaska na spavanje, uzeo sam jednu tabletu stilnoksa i
popio čašu vode. To znači da je do tog trenutka još bilo vode. Jutros je
više nije bilo. Elem, dragi moj Votsone, ventil je neko zatvorio tokom noći
- a taj neko nisi bio ti. Neki čovek ili nekoliko ljudi bili su u mom stanu
i plašili se da ću se probuditi, ne toliko zbog buke koju su pravili (bili
su gotovo nečujni), koliko zbog tog kapanja, koje je čak i njima zasmetalo,
možda su se i pitali kako je moguće da se već nisam prenuo iz sna. Zato su,
za svaki slučaj, uradili ono što bi učinila i moja komšinica: zatvorili su
vodu.

A potom? Moje knjige su rasute u svom uobičajenom neredu, po njima su mo-

gle da vršljaju tajne službe iz celog sveta i da prelistavaju stranicu po
stranicu a da ja to ne primetim. Nema svrhe da zagledam u fioke, ili da
otvaram ormar u predsoblju. Ako su hteli nešto da pronađu, u današnje vreme
dovoljno je da učine samo jedno: da pretraže moj kompjuter. Možda su, da ne
bi gubili vreme, jednostavno sve presnimili i otišli kući. A tek sada, otva-
rajući i zatvarajući jedan po jedan dokument, verovatno su primetili da u
kompjuteru nema ničega što bi moglo da im bude zanimljivo.

Šta su se nadali da će pronaći? Očigledno je - to jest, ne mogu to druga-
čije da objasnim - da su tražili nešto što se odnosi na novine. Nisu glupi,
sigurno su pomislili da sam pisao beleške o svemu čime se bavimo u redakciji
- pa sam stoga, i da sam, ukoliko nešto znam o zamešateljstvu s Bragadočom,
svakako to negde i zapisao. Sada su već dokučili stvarno stanje, da ja sve
čuvam na jednoj disketi. Razume se, noćas su posetili i kancelariju i nisu
pronašli bilo kakvu disketu. Dakle, upravo izvode zaključak (ali tek sada) da
je verovatno nosim u džepu. Kakve smo samo budale, verovatno se sada vajkaju,
trebalo je da mu pretresemo sako. Budale? Govnari. Da su vispreni, ne bi mo-
rali da se bave tako prljavim zanatom.

Sada će ponovo pokušati. Sposobni su da maznu pismo, poslaće tobožnje dže-
paroše da me napadnu na ulici. Moram, dakle, da požurim pre nego što se vra-
te, da pošaljem disketu na neku post restant adresu, a posle ću već videti
kad je bezbedno da je podignem. Ma kakve mi to budalaštine padaju na pamet,
ovi su već ubili čoveka, a Simei je netragom nestao. Njima nije bitno da sa-
znaju da li ja nešto znam, niti šta ja to znam. Ubiće me iz čiste predostro-
žnosti, i gotova stvar. Ne mogu ni da razglasim u štampi kako ja o tom zame-
šateljstvu ne znam ništa, jer čim to kažem, dajem do znanja da ipak nešto
znam.

Kako sam dospeo u ovu papazjaniju? Mislim da je za sve kriv profesor Di
Samis, kao i činjenica da znam nemački.

Zašto sam se setio Di Samisa i tih događaja koji su se zbili pre četrdeset
godina? Zbog toga što sam od tada neprestano živeo u uverenju da je Di Samis
kriv što nikada nisam diplomirao, a u ovu gužvu sam upao upravo zato što ni-
kada nisam diplomirao. Uostalom, Ana me je ostavila posle dve godine braka
zato što je shvatila, kako je sama kazala, da sam neizlečivi gubitnik - ko
zna kakve sam joj bajke pre toga napričao, da se prikažem u što lepšem sve-
tlu.

A nisam nikada diplomirao zato što znam nemački. Moja baka je bila iz Ju-
žnog Tirola i još u detinjstvu me je naučila da govorim taj jezik. Već od
prve godine fakulteta, da bih se izdržavao tokom studija, prihvatio sam da
prevodim knjige sa nemačkog. U to doba je znanje nemačkog, samo po sebi, već
bilo zanimanje. Čitali smo i prevodili knjige koje ostali ne razumeju (a tada
su ih smatrali značajnim), i bili smo plaćeni bolje od prevodilaca s francu-
skog, pa čak i s engleskog. Mislim da je to danas slučaj s onima koji znaju
kineski ili ruski. Kako bilo, moglo se ili prevoditi s nemačkog, ili diplomi-
rati, nije se moglo postići i jedno i drugo. Kad se prevodi, naime, to znači

da se ostaje kod kuće, zimi u toplom, leti u svežem prostoru, rad u papuča-
ma, a pre svega, nauči se gomila toga novog. I zašto onda pohađati predavanja
na fakultetu?

Iz lenjosti, odlučio sam da i na fakultetu upišem nemački. Neću morati
mnogo da učim, razmišljao sam, ionako već znam sve. Šef katedre u to vreme
bio je profesor Di Samis, koji je, kako su studenti govorili, svoje orlovsko
gnezdo svio u oronulom baroknom zdanju, gde je veliko stepenište vodilo do
prostranog predvorja. S jedne strane su se nalazile prostorije Di Samisove
katedre, a s druge strane svečana sala, kako ju je Di Samis pompezno nazivao,
a zapravo je to slušaonica s pedesetak mesta.

U prostorije katedre moglo je da se ulazi samo s natikačama. Na ulazu ih
je bilo dovoljno samo za asistente i za još dva-tri studenta. Ko bi ostao
bez natikača, čekao je ispred da na njega dođe red. Sve je bilo navošteno,
verujem, čak i knjige na policama po zidovima. I lica asistenata, već sasvim
ostarelih, koji su ko zna otkad čekali da na njih dođe red da postanu profe-
sori.

Sala je imala veoma visok lučni svod i gotičke prozore (nikako mi nije
bilo jasno otkud oni u baroknom zdanju) sa zelenim vitražima. Tačno na vreme,
to jest petnaest minuta posle zakazanog termina, u pratnji vremešnog asisten-
ta koji je išao za njim, na metar odstojanja, i mlađih asistenata, koji još
nisu napunili pedeset godina, na dva metra odstojanja. Vremešni asistent no-
sio mu je knjige, a mlađi magnetofon - magnetofoni su krajem pedesetih godina
bili ogromni, ličili su na rols-rojs.

Di Samis je onih deset metara, koji su prostorije katedre delili od sluša-
onice, prelazio kao da ih ima dvadeset: nije išao pravolinijski, već je kri-
vudao, ne znam da li sledeći neku parabolu, ili elipsu, glasno ponavljajući
„evo nas, evo nas”, potom bi ušao u salu i seo na nekakav isklesani podijum
- gotovo se moglo očekivati da će otpočeti nastup rečima: zovite me Išmael.

Staklo vitraža bojilo je svetlost u zeleno te je njegovo zlobno nasmešeno
lice izgledalo mrtvački dok su asistenti uključivali magnetofon. Potom bi ot-
počeo: „Nasuprot onome što je nedavno rekao moj uvaženi kolega profesor Bo-
kardo…”, i tako bi nastavio naredna dva sata.

Zbog te zelene svetlosti obuzimala me je nekakva vodnjikava pospanost, ka-
kva se ogledala i u očima asistenata. Znao sam za njihovu muku. Po isteku ta
dva sata, dok bismo mi studenti pohrlili napolje, profesor Di Samis bi im na-
ložio da vrate magnetofonsku traku na početak, sišao bi s podijuma, demokrat-
ski seo u prvi red s asistentima, te bi svi zajedno iznova preslušavali dvo-
satno predavanje, dok bi profesor zadovoljno odobravao svaki deo koji mu se
činio ključnim. A valja napomenuti da je tema kursa bio Luterov prevod Bibli-
je na nemački jezik. Prava poslastica, govorile su moje kolege kolutajući
očima.

Na kraju druge godine, vrlo retko pohađajući nastavu, odvažio sam se da
tražim odobrenje da napišem rad o ironiji kod Hajnea (činio mi se utešnim
njegov stav prema nesrećnim ljubavima, koji je, kako je meni izgledalo, odi-
sao zasluženim cinizmom - pripremao sam se za lična ljubavna iskustva). „Vi

mladi, vi mladi”, neutešno mi je rekao Di Samis, „vi biste odmah da pređete
na savremenike…”

Shvatio sam, kao u nekom trenutku prosvetljenja, da mogu da se oprostim od
pisanja rada kod Di Samisa. Onda sam pomislio na profesora Ferija, bio je
mlađi, uživao je ugled zbog svoje blistave inteligencije, a bavio se romanti-
zmom i njemu bliskim periodima. Ali starije kolege su me upozorile da će mi u
diplomskoj komisiji svakako biti i Di Samis, kao drugi član, te da ne smem
zvanično da se obratim profesoru Feriju, jer bi to Di Samis odmah saznao i
omrznuo me za sva vremena. Moraću da krenem zaobilaznim putem, da bi ispalo
kao da je Ferio zatražio da kod njega napišem rad, pa će se Di Samis nalju-
titi na njega, a ne na mene. Di Samis je mrzeo Ferija iz prostog razloga što
ga je on lično doveo na katedru. Na univerzitetu (tada, a verujem i danas)
sve je obrnuto u odnosu na običan život: nisu sinovi ti koji mrze očeve, već
očevi mrze sinove.

Mislio sam da ću moći da se približim Feriju tobože slučajno, tokom nekog
od seminara koje je Di Samis organizovao jednom mesečno u svojoj svečanoj
sali, a posećivale su ih mnoge kolege zato što mu je polazilo za rukom da do-
vede slavne naučnike.

Međutim, to se ovako odvijalo: odmah posle predavanja usledila bi debata,
a tu su glavnu reč vodili samo profesori, potom bi svi izašli napolje, jer
su predavača vodili na ručak u restoran La Tartaruga, najbolji u tom delu
grada, u stilu sredine XIX veka, s konobarima koji nose frak. Da bi se od
orlovog gnezda stiglo do restorana, trebalo je da se prođe kroz široku ulicu
s porticima, potom da se pređe preko starog trga, da se skrene iza ugla ve-
ličanstvene palate i, najposle, da se pređe preko još jednog manjeg trga. E,
sada, dok se povorka kretala ispod portika, govornik je prolazio okružen re-
dovnim profesorima, vanredni i docenti pratili su ih na rastojanju od metar,
asistenti na rastojanju od dva metra, a najodvažniji studenti na razumno ve-
ćem rastojanju. Kada bi stigli do starog trga, studenti su se opraštali od
povorke, na uglu veličanstvene palate odlazili su asistenti, vanredni profe-
sori i docenti prelazili su preko manjeg trga, ali su se pozdravljali ispred
restorana, u koji su ulazili samo gost i redovni profesori.

Tako profesor Ferio nikada nije saznao da postojim. U međuvremenu mi se
ogadila ta akademska sredina, više nisam odlazio ni na predavanja. Prevodio
sam kao mašina, ali tu nema biranja posla, tako da sam na Danteov stilnovi-
stički jezik prebacivao trotomno delo o ulozi Fridriha Lista u stvaranju ono-
ga što se zove Zollverein - Nemačka carinska unija. Jasno je zbog čega sam
tada prestao da prevodim s nemačkog, ali je već bilo kasno za povratak na
studije.

Nevolja je u tome što ne možete da se pomirite s tom idejom: i dalje se
živimo u ubeđenju da ćemo danas-sutra položiti preostale ispite i odbraniti
diplomski rad. A kada živimo gajeći lažne nade, već smo gubitnici. Kada to
napokon shvatimo, tada smo se već predali.

U početku sam našao posao kao kućni nastavnik jednom malom Nemcu u Engadi-
nu, koji je bio previše glupav da bi išao u školu. Klima izvrsna, usamlje-

nost podnošljiva, izdržao sam godinu dana pošto je bilo dobro plaćeno. A
onda, jednoga dana, dečakova majka pripila se uz mene na hodniku, nagovešta-
vajući da joj ne bi bilo mrsko da se poda (meni). Zubi su joj štrčali, a i
nausnica joj je bila osenčena brkovima, te sam joj uljudno dao do znanja da
ne pristajem. Tri dana posle toga dobio sam otkaz, zato što dečak nije na-
predovao.

Potom sam životario baveći se piskaranjem. Mislio sam da ću pisati za
ozbiljne novine, ali sam naišao na razumevanje tek u nekoliko lokalnih listo-
va, gde sam objavljivao pozorišne kritike provincijskih predstava i gostova-
nja putujućih pozorišnih trupa. Još uvek je bilo varijetea pa sam za pišljivi
honorar pisao prikaze tih revijalnih predstava, gvireći iza zavese u igračice
obučene u mornarsku odeću, očaran njihovim celulitom, a potom sam im pravio
društvo u mlečnom restoranu, gde su uz belu kafu - kad nisu bile švorc - ve-
čerale jaje na maslacu. Tu sam stekao i svoja prva seksualna iskustva s jed-
nom pevačicom, u zamenu za blagonaklonu belešku - za neki list iz Saluca, ali
njoj je i to bilo dovoljno.

Bio sam bez stalnog boravišta, živeo sam u različitim gradovima (stigao
sam u Milano tek na Simeijev poziv), radio sam korekture rukopisa za najmanje
tri izdavačke kuće (uglavnom fakultetske knjige, ali i za velike izdavače),
za jednu od njih uradio sam reviziju odrednica u nekoj enciklopediji (trebalo
je proveriti datume, naslove dela, i tako dalje), sve su to bili poslovi u
kojima sam stekao ono što je Paolo Vilađo u jednom trenutku nazvao čudovišnom
kulturom. Gubitnici, kao i samouki, uvek poseduju mnogo šira znanja od pobed-
nika, ali ko želi da bude pobednik, mora da ovlada samo jednom oblašću, a ne
da gubi vreme da ih sve upoznaje, dok je zadovoljstvo erudicije prepušteno
gubitnicima. Što više toga neko zna, to mu sve manje toga ide kako treba.

Nekoliko godina proveo sam čitajući rukopise koje su mi davali izdavači
(katkad čak i oni značajni), jer kod njih niko nema želju da čita rukopise
koje im šalju. Plaćali su mi pet hiljada lira po rukopisu, proveo bih ceo
dan ležeći u krevetu i munjevito čitajući, a potom bih napisao svoj sud, na
dve šlajfne, puštajući na volju vlastitom sarkazmu kako bih sahranio nepromi-
šljenog autora, a u izdavačkoj kući svima bi laknulo, odgovorili bi drzniku,
sa žaljenjem, da moraju da odbiju njegov rukopis, i idemo dalje. Čitanje ru-
kopisa koji nikada neće biti objavljeni takođe može postati zanat.

U međuvremenu desila se i ta veza s Anom, koja se završila onako kako je
bilo neminovno. Od tada više nisam uspeo (ili nisam žarko želeo) da se
ozbiljno zainteresujem za neku ženu, jer sam se plašio da ću ponovo neslavno
proći. Za seks bi se pobrinuo u terapeutskom vidu, poneka usputna avantura,
gde nema bojazni da ću se zaljubiti, jedna noć i zbogom, hvala, bilo je pri-
jatno, povremeno i plaćeni snošaj, da me žudnja ne bi opsedala (zahvaljujući
onim igračicama, celulit mi nije smetao).

Za to vreme sanjao sam ono što sanjaju svi gubitnici: da jednoga dana na-
pišem knjigu koja će mi doneti slavu i bogatstvo. Da bih naučio kako se po-
staje veliki pisac, bio sam čak i crnac (ili ghost writer, kako se to danas
kaže, da budem politički korektan) jednog autora kriminalističkih romana,

koji se i sam, kako bi se knjige bolje prodavale, potpisivao američkim pseu-
donimom, poput glumaca u špageti vesternima. Ali bilo je lepo raditi u senci,
skriven iza dvostrukog paravana (Drugi autor, i drugo ime Drugog autora).

Pisao sam tuđi krimić s lakoćom, bilo je dovoljno da podražavam Čandlerov
ili, u najgorem slučaju, Spilejnov stil, ali kada sam pokušao da sastavim ne-
što svoje, primetio sam da pri opisima nekoga ili nečega upućujem na knjiška
poređenja: nisam bio kadar da kažem da neko odlazi u šetnju tog sunčanog i
vedrog popodneva, već sam govorio kako je nebo iznad šetača „kao na Kanaleto-
vim platnima”. Shvatio sam da je i D’Anuncio tako pisao: da bi rekao kako
izvesna Konstanca Landbruk poseduje određene vrline, pisao je da je nalik na
ženske portrete Tomasa Lorensa, za Elenu Muti napominjao je da njene crte
lica podsećaju na profile kakve je Moro slikao u mladosti, dok Andrea Spereli
liči na portret nepoznatog plemića iz Galerije Borgeze. I tako, ko bi hteo da
pročita roman, morao bi da prelistava i ilustracije u nekoj istoriji umetno-
sti sa kioska.

Ako je D’Anuncio bio loš pisac, to ne znači da i ja treba da budem takav.
Kako bih se oslobodio rđave navike da citiram, odlučio sam da se okanem pisa-
nja.

Ukratko, nije to bio neki naročit život. A kada sam prevalio pedesetu,
stigao mi je Simeijev poziv. Zašto da ne? Na kraju krajeva, hteo sam i to da
probam.

Šta sada da radim? Ako promolim nos iz stana, biću u opasnosti. Odgovara mi
da sačekam ovde, u najgorem slučaju, oni su ispred i čekaju da izađem. A ja
neću izaći. U kuhinji ima nekoliko pakovanja krekera i mesnog nareska. Od si-
noć mi je ostalo i pola flaše viskija. To može da mi potraje dan-dva. Nasuću
sebi malo viskija (a posle možda još malčice, ali tek po podne, jer se od
jutarnjeg pića pobrljavi) i pokušaću da se vratim na početak ove pustolovine,
nema čak ni potrebe da pogledam disketu, jer se svega jasno sećam, barem za-
sad.

Strah od smrti daje krila pamćenju.

II

Pon​ e​del​ jak, 6. april 1992.

Si​mei je imao lice kao da je neko dru​gi. Na​im​ e, nik​ a​da ne upamt​ im ime kad se neko zove Rosi, Bram​bi​la
i Ko​lomb​ o, pa čak i Ma​cin​ i ili Manc​ on​ i, jer to pre​zim​ e nosi i neko drug​ i, tako da pamt​ im je​din​ o da se taj
čo​vek zove kao i neko drug​ i. E pa dob​ ro, Si​me​ij​ ev​ o lice nije se mo​glo upam​ti​ti jer je bilo na​lik na neč​ i​je
tuđe. U stva​ri, nje​gov​ o lice bilo je na​lik na bilo koje dru​go.

„Knjig​ a?” upit​ ao sam ga.
„Knjig​ a. Mem​ oa​ r​ i jedn​ og no​vin​ ar​ a, prip​ ov​ est o go​din​ u dana rada na pri​pre​mi dnevn​ og li​sta koji nik​ a-​
da neće biti ob​jav​ ljen. A opet, te nov​ i​ne treb​ a da se zovu Sut​ ra, što liči na slog​ an bilo koje naše vlad​ e: na
to ćemo se vra​tit​ i sut​ ra. Dak​ le, nas​ lov knji​ge sva​kak​ o će biti Su​tra: juče. Lepo, zar ne?”
„I že​li​te da tu knji​gu ja nap​ i​šem? Zaš​ to je sami ne nap​ i​šet​ e? No​vin​ ar ste, zar ne? Bar​ em su​de​ći po
tome da se sprem​ a​te da bu​det​ e ured​nik dnev​nog lis​ ta…”
„To što je neko uredn​ ik nov​ in​ a ne znač​ i nuž​ no da ume i da piše. Ako je neko min​ is​ tar odb​ ra​ne, to ne
zna​či nu​žno da ume da baca ruč​ne bomb​ e. Raz​ um​ e se, to​kom cele na​redn​ e god​ i​ne pre​tre​sa​ćem​ o knjig​ u iz
dana u dan, vi ćete mor​ at​ i da je stils​ ki uob​ lič​ i​te, da joj date kol​ or​ it, ali kada je reč o glav​nim cr​tam​ a, za
to ću biti za​du​žen ja.”
„Ho​će​te da kaž​ e​te da ćemo oboj​ i​ca pot​pis​ a​ti knji​gu, ili će to biti Sim​ e​ij​ ev in​terv​ ju koji je ura​dio Ko-​
lon​ a?”
„Ne, ne, dra​gi moj Kol​ o​na, knji​ga će biti ob​ja​vljen​ a pod mo​jim ime​nom, a vi, poš​ to je bu​det​ e nap​ i​sa​-
li, mo​rać​ e​te da iš​če​znet​ e. Vi ćete biti, bez uvre​de, pi​sac iz senk​ e, nègre, što bi re​kli Franc​ uz​ i. I za Dimu
su ta​kvi pis​ a​li pa ne znam za​što ne bi mo​gli i za mene.”
„ A zaš​ to ste izab​ ra​li baš mene?”
„Zato što ima​te spi​sat​ eljs​ kog dara…”
„Hva​la.”
„… ali to još niko nije opa​zio.”
„E baš vam hva​la.”
„Izvin​ i​te, do sada ste ra​dil​ i samo za lo​kal​ne dnevn​ e lis​ tov​ e, obav​ ljal​ i ste cr​nač​ki po​sao u oblas​ ti kul​-
tu​re za po​jed​ in​ e iz​da​vač​ke kuće, nap​ is​ al​ i ste je​dan ro​man u tuđe ime (ne pit​ aj​te kako, ali dop​ ao mi je
šaka, i može da se čita, rit​ am je do​bar) i premd​ a ima​te ped​ e​se​tak go​din​ a, po​hrl​ il​ i ste k meni čim sam vam
ja​vio da mož​ da imam neki pos​ ao za vas. Da​kle, ume​te da pi​šet​ e, zna​te šta je knji​ga, ali je​dva živ​ o​ta​rit​ e.
Ne treb​ a da se sti​di​te. Eto i ja, poš​ to sam sprem​ an da ure​đuj​ em nov​ i​ne koje nik​ a​da neće izać​ i, jas​ no je da
ni​ka​da nis​ am bio kand​ i​dat za Pu​li​ce​ro​vu nag​ ra​du, bio sam samo ured​nik ne​kog sport​skog ne​deljn​ ik​ a i jed-​
nog mes​ eč​nog čas​ o​pi​sa za mu​škar​ce, ili, da tako kaž​ em​ o, za usa​mlje​ne mu​škarc​ e…”
„Mog​ ao bih do​sto​jan​stven​ o da vas od​bij​ em.”
„Neć​ et​ e to učin​ it​ i jer vam nu​dim šest mil​ io​ n​ a me​seč​no to​kom go​di​nu dana, na crno.”
„To je mnog​ o za prop​ al​ og pis​ ca. A pot​ om?”
„A po​tom, kada mi pred​ a​te knjig​ u, re​cim​ o u roku od šest me​sec​ i na​kon za​vrš​ et​ka ek​spe​rim​ ent​ a, još
des​ et mi​lio​ n​ a, na ruke, u kešu. I to ću vam dati iz vlas​ tit​ og džep​ a.”

„A pot​ om?”
„A pot​ om je to vaša stvar. Ako ne spi​skat​ e sve na žene, konj​ske trke i šam​pa​njac, za god​ in​ u i po dana
za​ra​di​će​te više od osamd​ e​set mi​li​o​na, bez odb​ it​ka za por​ ez. Moći ćete na miru da odluč​ it​ e šta ćete da-​
lje.”
„Samo da razj​ as​ ni​mo. Ako mene plać​ at​ e šest mil​ i​o​na, ko zna ko​lik​ o ćete vi dob​ i​ti, izvin​ ja​vam se, a
pot​ om, biće još ured​ni​ka, i tro​ško​va za štam​pan​ je i dis​ trib​ u​cij​ u, a vi mi tvrd​ i​te da je neko, pretp​ os​ tav​ ljam
neki izd​ av​ ač, spre​man da go​din​ u dana pla​ća za taj ek​spe​rim​ ent, a da on sam od toga ni​šta ne dob​ i​je?”
„Nis​ am rek​ ao da on od toga neće dob​ i​ti niš​ ta. Biće da i on ima svo​ju ra​čun​ i​cu. Ali ja je ne​mam ako
nap​ os​ let​ku nov​ i​ne ne budu izl​ a​zil​ e. Raz​ um​ e se, nije isk​ ljuč​ en​ o da izd​ a​vač nak​ on tih go​di​nu dana odluč​ i da
zbil​ ja počn​ e s ob​ja​vljiv​ a​njem tih no​vi​na, ali to će u tom tren​ utk​ u pos​ ta​ti krup​ an za​lo​gaj i pit​ am se da li će
htet​ i da to i nad​ al​ je bude pod mo​jim ruk​ ov​ od​stvom. Zato se pri​prem​ am da prih​ va​tim či​nje​nic​ u da će na
kraj​ u go​din​ e iz​da​vač zak​ lju​čit​ i da mu je ek​spe​ri​ment urod​ io plod​ om, u skla​du s oček​ iv​ a​nji​ma, i da može
da zat​ a​ra​bi du​ćan. Tako ću biti spre​man: ako sve drug​ o pad​ne u vodu, ob​ja​vić​ u knjig​ u. Biće to pra​va
bomb​ a i imać​ u mas​ nu zar​ a​du od au​tor​skih pra​va. Ili će, a to je tek pret​pos​ tavk​ a, neko pož​ e​let​ i da spre​či
njen​ o obj​ a​vlji​va​nje i is​plat​ ić​ e mi odre​đe​nu svo​tu. Bez od​bitk​ a za por​ ez​ e.”
„Shva​tam. Ali ako žel​ it​ e da vam bu​dem odan sa​rad​nik, mož​ da tre​ba da mi kaž​ et​ e ko plać​ a, za​što po-​
sto​ji pro​je​kat dnev​nog lis​ ta Su​tra, zbog čega ve​ro​vat​no neće uspe​ti i o čemu ćete gov​ or​ i​ti u knjiz​ i koju ću,
bu​di​mo otvo​re​ni, ja na​pis​ at​ i “
„Ova​ko: pla​ća nas kom​ en​da​tor Vim​ erk​ at​ e. Ver​ o​vat​no ste čuli za nje​ga…”
„Poz​ nat mi je Vim​ er​kat​ e, s vrem​ en​ a na vre​me to ime osva​ne u štam​pi: ima u vla​sniš​ tvu des​ et​ in​ e hot​ el​ a
na ja​drans​ koj obal​ i, broj​ne star​ ač​ke dom​ ov​ e za pen​zi​o​ner​ e i in​va​li​de, pod nje​gov​ om ša​pom je či​tav niz
sum​njiv​ ih po​slo​va o koj​ im​ a se mnog​ o go​vork​ a, nek​ o​li​ko lok​ al​nih TV sta​ni​ca koje emi​tu​ju pro​gram od je​-
dan​ a​est uve​če, i to is​ključ​ i​vo rek​ lam​ e, tel​ eš​ o​po​ve i tu i tamo pon​ ek​ u razg​ o​lić​ e​nu zab​ avn​ u emi​sij​ u…”
„I dvad​ e​se​tak nov​ ins​ kih iz​dan​ ja.”
„Žuta štamp​ a, čini mi se, tra​če​vi o estradn​ im zvez​ da​ma, tipa Oni, Iza kul​ is​ a, kao i ča​sop​ i​si o suds​ kim
is​trag​ a​ma, na prim​ er Ilu​strov​ an​ i zloč​ in, Šta se kri​je u po​za​din​ i, sme​će, treš.”
„Ne, ima tu i spe​ci​ja​li​zo​van​ ih re​vij​ a, o baš​ to​vans​ tvu, pu​to​van​ jim​ a, au​to​mo​bi​lim​ a, jed​ re​nju, pa Le​kar
u vaš​ em domu. Prav​ o car​stvo. Lepa je ova kanc​ e​lar​ ij​ a, zar ne? Ima čak i fi​kus, kao kod onih glavn​ ih baja
na drž​ avn​ oj te​lev​ iz​ ij​ i. A na ras​po​lag​ an​ ja su nam i ve​li​ka pro​sto​ri​ja, open spa​ce što bi rek​ li Amer​ ik​ an​ci,
za čla​no​ve red​ ak​cij​ e, je​dan so​bič​ ak za vas, mali ali pris​ toj​ an ka​bi​net, i još jed​na pros​ tor​ ij​ a za ar​hi​vu.
Sve besp​ latn​ o u ovoj po​slovn​ oj zgrad​ i gde su smeš​ ten​ e i sve drug​ e ko​men​dat​ o​ro​ve fir​me. Za sve dru​go,
pri​prem​ u i štam​pan​ je na​ših nul​tih broj​ e​va, kor​ i​sti​ćem​ o opre​mu nam​ en​ jen​ u ostal​ im čas​ o​pis​ im​ a, tako da su
tro​ško​vi ek​sper​ i​ment​ a sve​de​ni na pri​hvat​ lji​vu meru. I prakt​ ič​no smo u cent​ ru, a ne kao oni vel​ ik​ i dnev​ni
li​sto​vi do čij​ ih red​ akc​ ij​ a mor​ aš da kor​ i​stiš dve lin​ ij​ e met​ roa i još jed​nu au​to​bu​sku prid​ e.”
„A šta ko​men​da​tor oče​kuj​ e da mu ovaj ek​spe​rim​ ent don​ e​se?”
„Kom​ end​ a​tor želi da se dom​ og​ne vrh​ uš​ ke u fi​nan​sij​skim kru​gov​ i​ma, u bank​ a​ma, a mo​žda i u ozbilj​nim
dnev​nim no​vin​ a​ma, i to po​mo​ću pretn​ je da će ob​jav​ lji​va​ti novi list, u koj​ em će se izn​ o​sit​ i istin​ a o svem​ u.
Dvan​ a​est nult​ ih broj​ e​va, re​cim​ o 0/1, 0/2 i tako dal​ je, štam​pan​ ih u veo​ m​ a ma​lom tir​ až​ u za mali krug ljud​ i,
koje će kom​ end​ at​ or najp​ re pro​ce​nit​ i, a pot​ om se po​star​ a​ti da ih vidi ko treb​ a. Kada kom​ end​ at​ or bude po-​
kaz​ ao da može da dov​ e​de u ne​pri​lik​ u vrh​ u​šku u fi​nan​sijs​ kim i pol​ it​ ičk​ im kru​gov​ i​ma, vrlo je mog​ uć​ e da će
ga za​mol​ i​ti da se okan​ e te ide​je, on će odu​sta​ti od izd​ a​van​ ja lis​ ta Sut​ ra i tako će ste​ći ulaz​ nic​ u za vr​hu-​
šku. Uzm​ it​ e, na pri​mer, samo dva po​sto ak​cij​ a u nek​ im od vo​deć​ ih dnev​nih nov​ i​na, u nek​ oj ban​ci, ili ka​-
kvoj znač​ ajn​ oj TV mre​ži.”
Oteo mi se zvi​žduk: „Dva po​sto je ogromn​ a svo​ta! Ima li on nov​ca za tak​ av po​du​hvat?”
„Ne iz​i​gra​vaj​te nev​ i​naš​ ce. Go​vo​ri​mo o fi​nan​sij​ a​ma, ne o tr​gov​ in​ i. Naj​pre kup​ iš, a pos​ le ćeš već naći

i no​vac da to plat​ iš.”
„Shvat​ io sam. A shvat​ am i da bi ek​spe​ri​ment treb​ al​ o da uspe samo ukol​ ik​ o kom​ end​ a​tor ne bude rek​ ao

da no​vi​ne na kraj​ u uopš​ te neće izać​ i. Svi treb​ a da pov​ er​ u​ju kako njeg​ ov​ a roto-štamp​ a radi pun​ om pa​rom,
da tako ka​žem…”

„Na​rav​no. Kom​ end​ at​ or čak ni meni nije rek​ ao da no​vin​ e neće izać​ i, ja to samo po​doz​ rev​ am, za​pra​vo,
si​gu​ran sam u to. A za to neće sme​ti da zna​ju ni naši sa​rad​nic​ i, s koj​ im​ a ćemo se su​tra sas​ tat​ i: oni treb​ a da
rade u uve​ren​ ju da grad​ e vla​stit​ u bu​duć​nost. Za taj det​ al​ j zna​mo samo vi i ja.”

„Ali šta će biti s vama ako po​tom ob​jav​ i​te šta ste sve rad​ il​ i tih go​din​ u dana, s cil​ jem da omo​gu​ćit​ e
ko​men​dat​ o​ru da ucen​ ju​je.”

„Ne po​min​ jit​ e reč ucen​ a. Mi ćemo ob​jav​ ljiv​ a​ti ve​sti, kao što kažu u Nju​jork tajms​ u, all the news
that's fit to print…”

„… a mo​žda i još pon​ ek​ u pri​de. ”
„Vi​dim da me ra​zum​ e​te. A da li će ko​mend​ a​tor pos​ le da ko​ri​sti naše nul​te bro​je​ve da ne​ko​ga zas​ traš​ i,
ili da njim​ a bri​še zad​nji​cu, to je nje​go​va, a ne naša stvar. Najv​ až​ nij​ e je da u moj​ oj knjiz​ i neće biti reči o
tome ka​kve smo odluk​ e don​ o​sil​ i na red​ ak​cijs​ kim sa​stanc​ i​ma, za to mi vi ne bis​ te bili po​trebn​ i, dov​ o​ljan
bi bio i ka​set​ of​ on. U knji​zi će mo​rat​ i da se do​čar​ a potp​ u​no dru​gač​ i​ji list, da se pok​ až​ e kako sam god​ in​ u
dana mu​ko​trpn​ o rad​ io da na​prav​ im no​vi​ne na te​mel​ ji​ma prof​ es​ io​ n​ aln​ og no​vi​nar​stva koje je imun​ o na sve
pri​tis​ ke, na​gov​ e​šta​vaj​ u​ći da se po​du​hvat ne​slavn​ o za​vrš​ io zato što nije bilo mog​ u​će da jed​no slo​bod​no
glas​ i​lo za​živ​ i. Zbog toga mi je po​treb​no da vi pu​stit​ e maš​ ti na vol​ ju, da idea​ ​liz​ uj​ et​ e, da na​piš​ et​ e epo​pe​ju,
ne znam da li sam jas​ an…”
„U knji​zi će biti pri​ka​za​no upra​vo su​protn​ o od ono​ga što se dog​ od​ il​ o. Sjaj​no. Ali rask​ rink​ a​će vas.”
„Ko? Kom​ end​ at​ or, koji bi mor​ ao da kaže da to nije istin​ a, da je je​din​ a svrh​ a cel​ og proj​ ek​ta bilo uce​-
njiv​ a​nje? Bol​ je mu je da osta​vi lju​de u uve​ren​ ju da je mo​rao da odus​ ta​ne jer je i on bio izlo​žen prit​ is​ ci​-
ma, da mu je bilo dra​že da ugas​ i no​vi​ne nego da pos​ ta​nu gla​si​lo, što se kaže, koje se pov​ ij​ a kako moć​ni
vet​ ro​vi duv​ a​ju. Ili će nas mož​ da ras​krin​kat​ i član​ o​vi naše re​dakc​ ij​ e, koji će u knjiz​ i biti pred​sta​vlje​ni kao
no​vi​nar​ i s in​te​grit​ et​ om? Moja knji​ga će biti bets​ e​ler”, baš tako je iz​gov​ o​rio tu reč, kao i svi dru​gi, „i niko
neće hte​ti ni umet​ i da joj prot​ ivr​ e​či.”
„U redu, po​što smo oboj​ i​ca ljud​ i bez kva​li​te​ta, izvin​ it​ e što cit​ ir​ am Muz​ i​la, pri​hva​tam po​godb​ u.”
„Vol​ im da sa​rađ​ u​jem s loj​ aln​ im lju​dim​ a koji gov​ or​ e ono što im je na duši.”

III

Uto​rak., 7. april

Prvi su​sret s ko​le​ga​ma iz re​dak​cij​ e. Ima ih šes​ to​ro, čini se da je to dov​ oljn​ o.
Sim​ ei me je upo​zo​rio da neću mo​rat​ i da jur​ im okol​ o to​bož​ e trag​ aj​ uć​ i za ve​sti​ma, već da tre​ba uvek da

se​dim u re​dakc​ i​ji i prat​ im sve što se do​ga​đa. A evo kako je, preds​ ta​vlja​ju​ći me, opravd​ ao moje pris​ u-​
stvo: „Gos​ po​do, da se upoz​ na​mo. Ovo je kol​ eg​ a Kol​ o​na, čov​ ek s vel​ i​kim no​vin​ ar​skim is​kus​ tvom. Biće
mi de​sna ruka - i zato ćemo mu do​de​lit​ i tit​ ul​ u po​moć​ni​ka glav​nog uredn​ ik​ a; njeg​ ov naj​važ​ nij​ i zad​ at​ ak biće
da red​ i​gu​je sve vaše član​ke. Svi vi ste do​šli ovam​ o s raz​ li​čit​ im radn​ im is​ku​stvom, jed​no je kad se radi za
neki list ek​stremn​ e le​vic​ e, a sas​ vim drug​ o kad se is​kus​ tvo sti​če u, rec​ im​ o, nov​ in​ a​ma koje se zovu Nov​ os​ ti
sa de​pon​ ij​ e, a bud​ u​ći da smo (kao što vid​ it​ e) spar​tan​ski ma​lob​ roj​ni, onaj ko se preth​ od​no ba​vio či​tul​ jam​ a
mo​žda će mor​ at​ i da piše osvrt na kri​zu vlad​ e. Pot​ reb​no je, dak​ le, da se stil ujedn​ a​či, pa ako se nek​ o​me
omak​ne da u član​ku upot​ reb​ i reč apot​ eo​ ​za, Ko​lon​ a će vam reći da to ne može i pre​dlož​ i​ti od​go​va​raj​ u​ću
za​men​ u.”

„Prek​ om​ er​no ve​li​čan​ je”, kaz​ ao sam ja.
„Eto to. A ako neko, kako bi opi​sao osob​ u koja voli udobn​ ost, nap​ iš​ e da je kon​for​mis​ ta, pret​po​sta​-
vljam da će kol​ e​ga Kol​ on​ a biti dov​ oljn​ o sa​ves​ tan da mu pred​ oč​ i kako svi je​zič​ki stručn​ ja​ci is​ti​ču da ta
reč označ​ av​ a čov​ e​ka koji se pri​klan​ ja nor​mam​ a njem​ u va​žne druš​ tven​ e grup​ e, da​kle, opor​tu​ni​stu, a ne lju-​
bi​tel​ ja kom​fo​ra.”
„Ne, ko​le​ga Sim​ ei”, umeš​ ao sam se, „u tom slu​ča​ju reći ću da treb​ a da upot​ re​bi upra​vo reč kon​form​ i-​
sta, jer uopš​ te nije va​žno šta tvrd​ e jez​ ičk​ i stručn​ jac​ i, naš či​tal​ ac to ne zna, a konf​ or​mis​ tu će odm​ ah pov​ e-​
zat​ i s ne​kim ko bi da se val​ ja u luk​suz​ u. Tako su ga na​u​či​li štam​pa i tel​ e​vi​zij​ a. Jedn​ ak​ o kao što su ga ube-​
di​li da se kaže Au​strâli​ja i đak​ uz​ i, a pra​vil​no bi bilo Aùstrālij​ a i dža​kuz​ i.”
„Odl​ ič​na ide​ja, ko​leg​ a Kol​ o​na, tre​ba da se obra​ća​mo či​ta​o​ci​ma nji​ho​vim je​zi​kom, a ne je​zik​ om int​ e-​
lek​tu​al​ ac​ a koji će i obi​čan pas​ oš naz​ va​ti put​nom is​pra​vom. Osim toga, čini mi se da je naš iz​da​vač jed-​
nom re​kao da je pro​seč​ an uzr​ ast gled​ al​ a​ca nje​go​vih TV ka​nal​ a (reč je o ment​ aln​ om uz​ra​stu) dva​na​est go​-
di​na. To se ne odn​ os​ i na naše čit​ a​o​ce, ali nije na​od​met da im pri​pi​še​mo određ​ en​ u star​ o​snu dob: naši bi
treb​ al​ o da su prev​ a​li​li ped​ e​se​tu, ve​ro​vat​no su uzorn​ i i čes​ ti​ti gra​đan​ i željn​ i vla​da​vin​ e za​ko​na i reda, ali i
glad​ni trač​ ev​ a i ot​krić​ a o raz​nim vid​ o​vim​ a ner​ e​da. Poći ćemo od na​če​la da nisu ono što bi​smo naz​ val​ i
stra​snim čit​ ao​ ​ci​ma, na​pro​tiv, ve​ći​na naj​ver​ ov​ at​nij​ e u kući nema ni​jed​nu knjig​ u, prem​da, kada to bude ne-​
oph​ odn​ o, go​vo​ri​ćem​ o i o nek​ om po​pu​lar​nom rom​ a​nu, nek​ om koji se u ce​lom svet​ u prod​ a​je u mil​ io​ ​ni​ma
pri​me​ra​ka. Naš či​tal​ ac ne čita knjig​ e, ali voli da za​mi​šlja kako pos​ toj​ e vel​ ik​ i umet​ni​ci koji su čud​ a​ci i
mil​ ij​ ard​ e​ri, kao što nik​ ad​ a neće vid​ e​ti izb​ li​za neku dug​ o​nog​ u films​ ku zvez​ du, a ipak žudi da sa​zna sve o
nje​nim tajn​ im ljub​ av​ i​ma. Ali vrem​ e je da se ostal​ i pred​sta​ve. Sami. Da počn​ em​ o od jed​ i​ne dame, go​spo-​
đic​ a, ili gos​ po​đa…”
„Maja Frez​ ij​ a. Ne​ud​ at​ a, ili de​voj​ka, ili singl, kako god ho​će​te. Dva​de​set i osam god​ i​na, za​ma​lo di-​
plo​mi​ra​la na svet​skoj knji​ževn​ os​ ti, mor​ a​la sam da na​pu​stim stud​ i​je iz po​rod​ ič​nih raz​ lo​ga. Ra​dil​ a sam pet
go​di​na u jed​nom trač​ er​skom čas​ o​pis​ u, mo​ral​ a sam da se šun​ jam po sve​tu estrad​ e i da na vre​me na​nju​šim
ko će se s kim smuv​ a​ti, da poš​ a​ljem fo​to​gra​fe da ih vre​baj​ u u zas​ ed​ i; još če​šće sam bila prin​ u​đe​na da na-​

go​vor​ im nek​ og pev​ a​ča, ili glu​mi​cu, da izm​ is​ le novi flert s ne​kim, te da ih po​ša​ljem na sas​ tan​ ak s pa​pa​ra-​
ci​ma, to jest da se proš​ e​taj​ u dr​že​ći se za ruke, ili čak da se to​bo​že kri​šom cmok​nu. U po​četk​ u mi se po​sao
svi​đao, ali mi je sada već do​jad​ il​ o da pri​čam baj​ke.”

„A zaš​ to ste, dušo, prih​ va​til​ i poz​ iv da uče​stvu​je​te u na​šoj pus​ to​lo​vi​ni?”
„Mis​ lim da će se dnev​ni list ba​vi​ti ozbiljn​ i​jim te​mam​ a i da ću ima​ti pril​ ik​ u da se dok​ až​ em u is​tra​ži-​
vačk​ om nov​ in​ ar​stvu koje nema veze s lju​bav​nim skand​ al​ i​ma. Rad​ o​znal​ a sam i mi​slim da imam dob​ ar
njuh.” Bila je vitk​ a i go​vor​ i​la je sa uz​dr​ža​nim po​let​ om.
„Odl​ ič​no. Vi?”
„Rom​ a​no Brag​ a​doč​ o.”
„Neo​ b​ ič​no ime, odak​ le ste?”
„Zna​te, to ime je jed​ an od mo​jih mno​gih živ​ otn​ ih ma​ler​ a. Izg​ led​ a da na en​gles​ kom ima neko pog​ rdn​ o
zna​če​nje, ali na svu sre​ću, ne i u drug​ im jez​ i​cim​ a. Moj deda je bio na​ho​če, a kao što zna​te, u tom sluč​ a​ju
ime de​tet​ u daje opš​ tin​ski ćata. Kad je sa​dis​ tič​ki na​stroj​ en, može da poč​ a​sti i ne​kim prez​ i​me​nom kao što je
Ne​per​gać​ a, na prim​ er, ali moj deda je na​let​ eo na ćatu koji je bio samo do​nek​ le sa​dis​ tič​ki nas​ tro​jen, a i
obraz​ o​van, po​zna​vao je eng​ les​ ku knjiž​ ev​nost… Kada je reč o meni, moja spec​ i​jaln​ ost su skan​da​loz​ na ot-​
kri​ća i ra​dio sam upra​vo za jed​ an čas​ o​pis naš​ eg iz​dav​ a​ča, za Šta se kri​je u poz​ ad​ i​ni. Ali rad​ io sam samo
ho​nor​ ar​no, plać​ ao me je po obj​ a​vlje​nom član​ku.”
Što se tiče preo​ s​ ta​le čet​ vo​ri​ce, Kam​brij​ a je pro​vod​ io noći po če​ka​o​ni​cam​ a dež​ ur​nih boln​ i​ca i pol​ ic​ ij-​
skih sta​nic​ a, lov​ e​ći friš​ ke ve​sti o hapš​ e​nji​ma, ili o žr​tvam​ a vra​to​lomn​ ih sa​ob​ ra​ćaj​nih ne​sre​ćam​ a auto-
putu, i nije mu po​šlo za ru​kom da se prob​ ij​ e; Lu​či​di je na prvi pog​ led uli​vao pov​ e​re​nje, ali rad​ io je za li​-
sto​ve za koje niko ni​kad nije čuo; Pa​lat​ in​ o je dugi niz god​ i​na ra​dio u ned​ eljn​ i​cim​ a koji su ob​jav​ lji​val​ i
ukrš​ te​ne reči i reb​ us​ e; Ko​stanc​ a je bio lek​tor u ne​ko​lik​ o dnev​nih li​stov​ a, ali su no​vin​ e s vre​me​nom imal​ e
sve veći broj stran​ i​ca, niko nije uspe​vao da proč​ it​ a baš sve pre odl​ as​ ka u štam​pu, sada se već i u naju​ ​-
gled​ni​jim dnevn​ im no​vi​nam​ a poj​ a​vlju​ju Sim​ on de Bu​voa​ r, Bod​ lrr i Riz​ velt, i lek​tor je pos​ tao suv​ i​šan, po​-
put Gut​ emb​ er​gov​ e štamp​ ars​ ke pres​ e. Niko među mo​jih šes​ tor​ o sap​ utn​ ik​ a u ovoj avan​tu​ri nije imao neko
za​div​ lju​ju​će is​kus​ tvo. Kao li​kov​ i u rom​ a​nu Most Svet​ og kral​ ja Luja Tornt​ o​na Vajl​der​ a. Kako ih je Si​mei
isk​ op​ ao, ne​mam poj​ma.
Kada je za​vrš​ io preds​ tav​ lja​nje, Si​mei je u grub​ im crt​ am​ a pob​ ro​jao osnovn​ e kar​ ak​ter​ i​sti​ke naš​ ih nov​ i​-
na.
„Da​kle, prav​ ić​ e​mo dnevn​ e nov​ in​ e. Za​što Su​tra? Zato što su dnev​ni li​sto​vi odu​ v​ ek pre​nos​ i​li, a na​ža-​
lost i da​nas pre​no​se, ono što se de​sil​ o preth​ od​ne ve​če​ri, zato se i zovu Cor​ri​e​re dell​ a Sera, Eve​ning
Stand​ ard ili Le Soir. Međ​ u​tim, da​nas smo ono što se do​go​di​lo preth​ odn​ og dana već vid​ e​li na te​lev​ i​zi​ji
juče u osam uveč​ e, da​kle, u nov​ in​ a​ma se piše o ono​me što već znam​ o, zbog toga se sve sla​bi​je pro​da​ju.
Te ves​ ti, koje su se već uba​jat​ il​ e po​put sta​rog hle​ba, treb​ a da pre​nos​ i i naš list Sut​ ra, ali sa​žet​ o i u vidu
pod​set​nik​ a, a za to je do​vol​ jan krat​ ak stu​bac koji se proč​ it​ a za pet mi​nu​ta.”
„ A o čemu će onda te no​vi​ne pi​sa​ti?” upi​tao je Kam​brij​ a.
„Sada su dnevn​ e no​vi​ne osu​đe​ne da sve više liče na ne​deljn​ i čas​ op​ is. Pi​sa​će​mo o onom​ e što bi mog​ lo
da se do​go​di sut​ ra, ob​ja​vljiv​ a​ćem​ o ana​li​tičk​ e dan​ke, do​dat​ne is​trag​ e, ne​o​če​kiv​ a​ne pro​gnoz​ e… Daću pri​-
mer. U če​ti​ri ek​splod​ ir​ a bomb​ a i to su​tra​dan već svi znaj​ u. E pa lepo, mi ćemo od čet​ i​ri do pon​ oć​ i, pre
nego što list ode u štam​pu, mor​ a​ti da is​ko​pa​mo nek​ o​ga ko tvrd​ i neš​ to potp​ un​ o novo o mog​ uć​ im kriv​ci​ma,
neš​ to što još ne zna ni pol​ i​ci​ja, i da sa​stav​ i​mo sce​na​rio dog​ a​đaj​ a izaz​ van​ ih tim atent​ at​ om, koji će se odv​ i​-
jat​ i to​kom na​red​nih ned​ e​lja…”
Bra​ga​doč​ o: „ Ali da bis​ mo ta​kva is​tra​ži​va​nja oba​vi​li u roku od osam sati, treb​ a​lo bi da ima​mo de​set
puta veću re​dakc​ i​ju nego što je ova i pra​vu ri​zni​cu veza, po​znans​ tav​ a, obav​ eš​ taj​ a​ca išta ti ga ja znam čega
još…”

„Tačn​ o, i kada nov​ i​ne budu zbi​lja poč​ el​ e da izl​ a​ze, tako će i biti. Ali sada, tok​ om ovih god​ in​ u dana,
treb​ a samo da pok​ a​žem​ o da se to može izv​ es​ ti. A može se zato što nul​ti broj može da nosi bilo koji dat​ um,
te tako može da bude sav​ rš​ en prim​ er kako bi nov​ i​ne izg​ led​ al​ e pre ne​kol​ ik​ o mes​ e​ci, na prim​ er kad je ba-​
če​na bom​ba. U tom sluč​ a​ju mi već zna​mo šta se pot​ om deš​ a​va​lo, ali ćemo pis​ a​ti kao da čit​ a​lac to još ne
zna. Dak​ le, sva naša ot​krić​ a za​do​bić​ e priz​ vuk ne​čuv​ en​ og, iz​nen​ a​đuj​ uć​ eg i, usud​ io bih se da ka​žem, pro​-
roč​kog. Odn​ os​ no, naš​ em nar​ uč​ i​o​cu tre​ba da por​ u​či​mo: eto kako bi iz​gle​dao list Su​tra da je ob​ja​vljen
juče. Je l’ ja​sno? I ako nam se proht​ e, čak i da niko ni​kad​ a nije ba​cio bom​bu, mog​ li bis​ mo mir​ne duše da
na​prav​ im​ o jed​ an broj u stil​ u šta bi bilo kad bi bilo.”

„Ili da sami ba​cim​ o bom​bu ako nam tako od​go​var​ a”, nac​ e​rio se Brag​ ad​ o​čo.
„Ne gov​ or​ it​ e glu​pos​ ti”, upoz​ o​rio ga je Sim​ ei. A po​tom, kao da se pre​do​mis​ lio, do​dao je: „A ako baš
ho​ćet​ e da je bac​ it​ e, to meni ni sluč​ ajn​ o ne​moj​te reći.”

Po zav​ rš​ et​ku sa​stank​ a ob​reo sam se na ste​pen​ i​cam​ a za​jedn​ o sa Bra​ga​do​čom. „Zar se nas dvoj​ ic​ a ni​smo
već ran​ ij​ e upo​zna​li?”, upi​tao je. Rek​ ao sam mu da mi se čini da nis​ mo, a on je, po​ma​lo sum​nji​čav​ o, od-​
vra​tio da je ve​rov​ at​no tako, i od​mah mi se obrat​ io na ti. U re​dak​cij​ i je Si​mei ne​po​sredn​ o pre toga usta​no-​
vio pers​ ir​ a​nje, a i ja se običn​ o dr​žim na di​stan​ci, po princ​ ip​ u: ni​smo ovce zaj​ edn​ o ču​val​ i, ali je Brag​ a​do-​
čo, očit​ o, hteo da nag​ la​si da smo ko​le​ge. Ni​sam hteo da is​pad​ne kako di​žem nos samo zato što me je Si​-
mei preds​ tav​ io kao ured​ni​ka, ili tako neš​ to, S drug​ e stra​ne, ovaj lik po​bu​dio je moju rad​ o​zna​lost i ni​sam
imao pa​met​ni​jeg pos​ la.

Uhvat​ io me pod​ru​ku i rek​ ao da ide​mo na piće, zna jedn​ o sjaj​no mes​ to. Osmeh​ iv​ ao se mes​ nat​ im usna​-
ma i po​ma​lo vol​ ovs​ kim oči​ma, tako da mi se uči​nio od​vrat​nim. Će​lav kao Fon Štroh​ ajm, po​til​ jak mu se
spuš​ tao pra​vo na vrat, ali lik​ om je bio pljun​ ut​ i Teli Sa​va​las, pra​vi ins​ pek​tor Ko​džak. Eto, opet ja s ci​ta​ti-​
ma.

„Lep​ u​ška​sta je ova Maja, zar ne?”
Bilo mi je nep​ rij​ at​no što mor​ am da pri​znam da je nis​ am čes​ tit​ o ni po​gle​dao - kao što sam već rek​ ao,
dr​žim se po​da​lje od žena. On me mu​nuo u rame: „Nem​ oj da glum​ iš fin​ o​ću, Kol​ o​na. Vi​deo sam te kako je
kri​šom pos​ ma​traš. Po meni, ona bi pris​ tal​ a, taj je tip. U stva​ri, sva​ka će pri​sta​ti, samo ako umeš da joj
po​go​diš žicu. Pre​viš​ e je mr​šav​ a za moj ukus, čak nema ni grud​ i, ali sve u sve​mu, mog​ la bi da prođ​ e.”
Sti​gli smo do Tor​ ins​ ke uli​ce, a kad smo bili bliz​ u crk​ ve, re​kao mi je da skre​ne​mo des​ no, da bi​smo po-​
tom ušli u neku zav​ oj​ it​ u, slab​ o osvet​ ljen​ u ulič​ ic​ u, s ne​kol​ ik​ o bog te pita kada za​ka​tan​če​nih kap​ ij​ a, ni​gde
ni​jedn​ e prod​ avn​ i​ce, kao da je dav​no na​puš​ te​na. Čin​ i​lo se da u va​zdu​hu lebd​ i neki ustaj​ a​li zad​ ah, ali to je
ja​mačn​ o bila po​sled​ i​ca zbr​kan​ ih čuln​ ih utis​ ak​ a, zbog olju​šten​ ih fas​ a​da pre​kriv​ e​nih iz​ble​del​ im gra​fi​ti​ma.
U vis​ i​ni je štrč​ al​ a neka cev iz koje je kul​ jao dim, ali se nije mo​glo vi​de​ti oda​kle po​tič​ e jer su i proz​ or​ i na
gor​njim spra​to​vim​ a bili za​tvo​ren​ i, kao da tamo više niko ne stan​ u​je. Mo​žda je i cev pri​pad​ a​la ne​koj dru​-
goj zgrad​ i, koja gle​da na drug​ u ulic​ u, te je stan​ a​re bilo baš bri​ga što dim odla​zi u nap​ u​šten​ u uli​cu.
„Ovo je ulic​ a Ban​ jer​ a, naj​už​ a u Mil​ a​nu, premd​ a nije tako uska kao Ša ki peš u Par​ i​zu, gde dva čo​vek​ a
te​ško mogu da pro​đu za​jed​no. Zovu je sad ulic​ om Ba​njer​ a, a nek​ a​da je bila sok​ ak, a još ran​ ij​ e sok​ ak Ba​-
nja​ri​ja, zbog ne​kol​ i​ko jav​nih ku​pat​ il​ a iz rims​ kog doba.”
U tom tren​ utk​ u iza ugla se po​jav​ il​ a žena s dečj​ im ko​lic​ im​ a. „Nes​ mot​ re​na, ili nije do​bro obav​ e​šten​ a”,
prim​ et​ io je Brag​ a​do​čo. „Da sam žens​ ko, ne bih ovud​ a prol​ az​ io, po​got​ ov​ o ne po mra​ku. Može neko da te
izb​ od​ e no​žem kao od šale. Bilo bi šte​ta, jer ova luft​ ik​ a nije za bac​ an​ je, pra​va mam​ i​ca koja jed​ va čeka da
je kre​sne vod​ oi​ ns​ ta​la​ter. Okre​ni se, po​gled​ aj kako samo vrck​ a dup​ enc​ et​ om. Ovde su iz​vr​še​ni krv​ av​ i zlo-​
čin​ i. Ove kap​ i​je su sada za​ka​tan​če​ne, ali iza njih sig​ ur​no još uvek po​sto​je na​puš​ te​ni po​dru​mi, a mo​žda i
taj​ni prol​ a​zi. Ovde je u XIX veku izv​ e​sni An​to​nio Boda, neki ni​ko​go​vić, na​mam​ io u je​dan tak​ av po​drum
ra​ču​no​vo​đu, to​bo​že da pro​ver​ i ra​čun​ske knji​ge, i kle​pio ga sek​ i​rom. Žrt​ va je uspe​la da se izba​vi, Boda je

uhap​šen, pro​glas​ il​ i su ga lu​dim i str​pa​li u ludn​ i​cu gde je prov​ eo dve go​di​ne. Ali čim su ga pu​stil​ i na slo-​
bo​du, na​stav​ io je da lovi na​iv​ne bog​ at​ e lju​de, nam​ a​mio bi ih u pod​ rum, opljač​kao, ubio i sah​ ra​nio na licu
me​sta. Se​rijs​ ki ubi​ca, kako bi se da​nas re​klo, ali neo​ ​prez​ an se​rij​ski ubi​ca, jer je osta​vljao tra​gov​ e svo​jih
trg​ ov​ ačk​ ih ra​bo​ta sa žr​tva​ma i nap​ os​ letk​ u su ga uhaps​ i​li, po​li​cij​ a je prek​ op​ a​la nje​gov pod​ rum, pron​ a​šla
pet-šest le​še​va i Boda je za​vr​šio na ve​šal​ im​ a ne​gde u bli​zin​ i Lud​ ov​ i​ko​ve ka​pij​ e. Nje​gov​ a glav​ a pre​dat​ a
je ana​tom​skom ka​bin​ et​ u Glav​ne boln​ i​ce - bilo je to doba kada su Lom​broz​ o i drug​ i nau​ čn​ ic​ i iz​uč​ a​va​li
oblik lo​ba​nje i crte lica sma​tra​juć​ i da su to obel​ ežj​ a nas​ led​ne zloč​ in​ ačk​ e prir​ od​ e. Čini se da je po​tom
gla​va sah​ ra​nje​na na gro​blju Muz​ o​ko, ali ni​kad se ne zna, tak​ vi po​smrtn​ i osta​ci bili su pra​va pos​ la​stic​ a za
okul​ti​ste i sat​ a​ni​ste svak​ a​kve fele… Pri​meć​ u​je se i dan​ as da je ovde pris​ ut​no se​ćan​ je na Bodu, kao da
smo u Lond​ on​ u iz vrem​ e​na Džek​ a Trb​ o​se​ka, ne bih vo​leo da se noću nađ​ em ovde, ali me ipak priv​ lač​ i.
Če​sto na​vra​ćam, kat​kad se sa​sta​jem s mut​nim tip​ o​vim​ a baš ovde.”

Kada smo pro​šli kroz Ban​ jer​ u, izb​ il​ i smo na Ment​ an​ski trg i Bra​gad​ oč​ o me odv​ eo u neku Mor​ i​đij​ ev​ u
ulic​ u, koja je tak​ ođ​ e bila pri​lič​no mračn​ a, ali se u njoj nal​ az​ i​lo nek​ o​li​ko pro​dav​ni​ca i kap​ ij​ e na zgrad​ a​ma
bile su lepe. Doš​ li smo do plat​ oa s pro​stra​nim park​ in​gom okru​žen​ im ru​še​vi​nam​ a. „Pog​ led​ aj”, re​kao mi je
Brag​ ad​ o​čo, „ono levo su osta​ci rim​skih građ​ e​vi​na, go​to​vo da se niko više i ne seća da je Mi​la​no bio je​-
dan od glavn​ ih grad​ ov​ a Rims​ kog car​stva. Da​kle, te ruš​ e​vin​ e su za​štić​ e​ne, iako niko ne daje ni pet para za
njih. Ali tamo iza park​ ing​ a, ono su ostac​ i kuća por​ uš​ e​nih u bomb​ ard​ ov​ a​nji​ma to​kom Dru​gog svet​skog
rata.”

Te sruš​ e​ne zgrad​ e nisu odi​sal​ e drevn​ im spo​ko​jem, pop​ ut onih an​tičk​ ih osta​ta​ka, već pom​ ir​ en​ ih sa
smrć​ u, nego su nji​ho​vi pat​ rljc​ i zlo​kobn​ o zjap​ il​ i i tuž​ no zu​ri​li, kao oph​ rv​ an​ i nek​ om te​škom bo​le​šću.

„Nije mi ja​sno zbog čega niko nije pok​ u​šao da ovde neš​ to izg​ rad​ i”, rek​ ao je Brag​ ad​ o​čo, „mož​ da je
za​šti​će​na zona, ili se vlas​ ni​ci​ma više isp​ lat​ i da drže park​ ing nego da sa​zi​daj​ u zgrad​ e sa sta​no​vim​ a za iz​-
dav​ an​ je. Ali za​što su ostav​ lje​ni ovi tra​gov​ i bom​bar​do​va​nja? Meni ove ru​šev​ i​ne uliv​ aj​ u veći strah nego
Ba​njer​ a, premd​ a je lepo što su tu, pok​ az​ u​ju mi kak​ av je Mil​ an​ o bio pos​ le rata, a u ovom gra​du ima malo
mes​ ta koja sve​doč​ e kako je iz​gled​ ao pre bez​mal​ o ped​ e​set go​di​na. A to je onaj Mi​lan​ o koji po​ku​ša​vam da
ot​krij​ em, grad u koj​ em sam pro​veo det​ injs​ tvo i deč​ aš​ tvo, rat se za​vr​šio kada mi je bilo de​vet go​din​ a, s
vrem​ en​ a na vre​me noću mi se pri​čin​ ja​va da još čuj​ em pra​sak bom​bi. Ali nisu sač​ u​van​ e samo ruš​ e​vin​ e:
po​gled​ aj, na sa​mom poč​ etk​ u Mo​ri​đi​jev​ e, onaj tor​ a​nj iz XVII veka, ni bom​be ga nisu sru​šil​ e. A malo da​lje,
pođi za mnom, još uvek je tu ova krč​ma s poč​ et​ka veka, piše Mor​ igg​ i, ne pi​taj me otk​ ud to da je naz​ iv
uli​ce Mo​rig​ i, s jedn​ im g, a krč​me sa dva, mora da su op​štin​ a​ri po​greš​ i​li kada su po​sta​vlja​li tab​ lu s naz​ i-​
vom ulic​ e; krč​ma je sta​rij​ a, ver​ ov​ at​no je tu ime ispravn​ o na​pis​ a​no.”

Ušli smo u pros​ to​ri​ju sa zid​ o​vi​ma oboj​ en​ im u cr​ven​ o, s oljuš​ ten​ e tav​ an​ ic​ e vis​ io je star​ ins​ ki lu​ster od
kov​ an​ og gvo​žđa, šank je kra​si​la gla​va je​le​na, stot​ in​ e pra​šnjav​ ih vins​ kih boca duž zid​ o​va, običn​ i drv​ e​ni
stol​ o​vi (nije još vrem​ e za več​ er​ u, obj​ as​ nio mi je Bra​gad​ oč​ o, te još nema stoln​ ja​ka, ka​sni​je će stav​ i​ti one
ti​pič​ne crv​ e​he ka​ri​ran​ e, a jelo se po​ruč​ u​je s male ta​ble, isp​ i​san​ e ru​kom, kao u fran​cus​ kim krčm​ am​ a). Za
stol​ o​vim​ a su se​de​li stu​dent​ i, pok​ oj​ i pred​stavn​ ik star​ e bo​ems​ ke bra​ti​je, s dug​ om ko​som, ali ne kao ona ka-​
kvu nose hi​pi​ci, već kao pes​ ni​ci, oni što su ne​kad​ a nos​ il​ i šeš​ i​re sa šir​ o​kim obod​ om i svil​ en​ u maš​ nu ume​-
sto krav​ a​te, kao i pon​ e​ki pij​ an​ i starč​ ić, te se nije ra​za​znav​ al​ o da li su to prež​ i​ve​li prim​ er​ci s po​čet​ka
veka, ili ih novi vla​snic​ i unaj​mlju​ju kao sta​ti​ste. Prez​ al​ og​ aj​ i​li smo nji​hov​ o me​šan​ o pred​je​lo: malo sira,
šunk​ e i sla​nin​ e iz Kol​ o​na​te, a za​hval​ i smo ga zbi​lja iz​vrs​ nim mer​lo​om.

„Divn​ o, zar ne?”, kaz​ ao je Brag​ ad​ oč​ o. „Kao da smo iz​van vre​me​na.”
„Što te priv​ lač​ i ovaj Mil​ a​no koji bi treb​ al​ o da je ne​stao?”
„Re​kao sam ti, hoću da vid​ im ono što mi je u seć​ a​nju go​tov​ o izb​ led​ e​lo, Mi​lan​ o u koj​ em su živ​ el​ i moj
deda i moj otac.”
Isp​ i​jao je vino, oči su mu se za​cak​ lil​ e, pa​pirn​ om sal​ve​tom obris​ ao je kru​žni trag koji je čaša ostav​ il​ a

na stol​ u od izl​ iz​ an​ og dr​vet​ a.
„Isto​rij​ a moje por​ od​ i​ce je ruž​ na. Deda mi je bio glav​ eš​ in​ a mr​skog re​ži​ma, kako se to običn​ o kaže. I

25. apri​la jed​ an part​ i​zan ga je prep​ o​znao kada je pok​ uš​ ao da strug​ne, ne​da​lek​ o odav​de, u ulic​ i Kap​ u​čo:
uhva​ti​li su ga i stre​lja​li na licu mes​ ta, tamo na uglu. Moj otac je za to doz​ nao tek kas​ ni​je jer se, kao vern​ i
sled​ben​ ik de​din​ ih idej​ a, ’43. pri​jav​ io u Des​ e​tu podm​ orn​ ič​ko-torp​ ed​nu flot​ i​lu. Nje​ga su uhap​si​li u Sal​ ou i
strp​ a​li u lo​gor u Kolt​ a​nu, gde je prov​ eo god​ i​nu dana. Izv​ u​kao se za dlak​ u, nisu pron​ aš​ li dov​ olj​no čvr​ste
dok​ az​ e za po​diz​ a​nje opt​ u​žni​ce, a osim toga, Tol​ jat​ i je već ’46. dao mig za sve​opš​ tu amn​ e​sti​ju, tak​ ve su te
istor​ ijs​ ke prot​ iv​reč​no​sti, kom​ un​ i​sti reh​ a​bil​ i​tuj​ u fa​šis​ te, ali To​lja​ti je mo​žda bio u pra​vu, tre​ba​lo je poš​ to-
poto da se usp​ os​ tav​ i norm​ aln​ o stan​ je. Međ​ u​tim, nor​maln​ o stan​ je bilo je da moj otac, zbog vla​stit​ e proš​ lo-​
sti, i zbog ljag​ e koju je na njeg​ a bac​ i​la de​di​na faš​ i​stičk​ a ka​rij​ er​ a, nije mo​gao da nađe pos​ ao, pa ga je iz-​
drž​ a​va​la moja maj​ka, koja je bila kroj​ ač​ i​ca. Tako je on po​lak​ o pro​pa​dao, odao se piću, tako da sam ga
upamt​ io samo kao čo​vek​ a vodn​ ji​ka​vih očij​ u, s li​cem išar​ a​nim cr​ven​ im ži​li​ca​ma, koji mi je prip​ o​ve​dao o
onom​ e što ga je ops​ e​da​lo. Nije pok​ uš​ av​ ao da nađe opravd​ a​nja za fa​ši​zam (više nije imao idea​ l​ a), ali je
go​vo​rio da su ant​ if​ a​ši​sti, kako bi ocrn​ il​ i fa​šiz​ am, is​pred​ al​ i si​jas​ et jez​ iv​ ih pri​ča. Nije ve​rov​ ao da je šest
mil​ io​ ​na Jev​ rej​ a uguš​ e​no u ga​snim ko​mo​ra​ma kon​cen​trac​ i​o​nih log​ o​ra. Za​prav​ o, iako nije bio od onih što i
dan​ as tvrd​ e da nije bilo pog​ ro​ma Je​vre​ja, nije imao pov​ e​re​nja u prič​ u koju su kon​stru​i​sa​li oslob​ od​ io​ ​ci.
Sva ta sved​ o​čan​stva su preu​ v​ el​ ič​ an​ a, go​vor​ io mi je, proč​ it​ ao sam kako ne​ko​li​ci​na pre​ži​vel​ ih lo​gor​ a​ša
tvr​di da su na​sred log​ or​ a bile hrpe odeć​ e ubij​ e​nih vi​sok​ e pre​ko sto met​ ar​ a. Sto met​ ar​ a? Ali da li shvat​ aš,
gov​ or​ io mi je, da bi se na​slag​ a​la hrpa vis​ i​ne sto met​ ar​ a, to bi mo​ra​la da bude pir​ am​ id​ a, čija bi osno​va
bila veća od ce​lo​kupn​ e po​vr​ši​ne log​ o​ra?”

„On očig​ ledn​ o nije imao u vidu da se sva​ko ko pri​sus​ tvu​je nek​ om uža​snom do​gađ​ a​ju, kada ga se po-​
tom pri​se​ća, služ​ i hi​per​bo​la​ma. Ako vi​diš neki sao​ b​ ra​ćajn​ i udes na auto-putu i po​tom is​prič​ aš da je bilo
krvi do ko​len​ a, ne žel​ iš da svo​je slu​ša​o​ce ubed​ iš da je tek​ la reka krvi, već na​pro​sto da im doč​ ar​ aš da je
bilo puno krvi. Sta​vi se u kožu ne​kog​ a ko gov​ or​ i o najt​ ra​gič​nij​ em is​ku​stvu u ži​vot​ u…”

„Ne por​ i​čem, ali me je otac nau​ č​ io da ves​ ti ne prih​ vat​ am zdrav​ o za go​to​vo. No​vin​ e lažu, isto​ri​ča​ri
lažu, te​lev​ iz​ ij​ a i dan​ as laže. Zar nisi vid​ eo u in​form​ at​ ivn​ im emis​ i​jam​ a pre go​din​ u dana, za vrem​ e Za​liv-​
skog rata, onog korm​ o​ra​na s perj​ em sle​pljen​ im kat​ ran​ om, kako lips​ av​ a u mu​kam​ a u Pers​ ij​skom zal​ iv​ u? A
po​sle je is​pal​ o da u to doba god​ in​ e uop​šte nema kor​mor​ a​na u Zal​ iv​ u, da su ti snim​ci na​prav​ ljen​ i pre osam
god​ i​na, za vrem​ e irans​ ko-iračk​ og rata. Ili, kako su neki tvr​di​li, uzel​ i su kor​mo​ra​ne iz zo​ol​ o​škog vrta i po-​
lil​ i ih naf​tom. Ne​što sličn​ o ura​dil​ i su i sa faš​ i​stič​kim zlo​či​ni​ma. Obrat​ i pa​žnju, nis​ am ja pri​gr​lio ide​je
svog oca ili dede, niti žel​ im da se pret​ var​ am da Je​vre​ji nisu ubij​ an​ i. Osim toga, nek​ o​li​ko mo​jih naj​bol​ jih
pri​ja​te​lja su Jev​ re​ji, da​kle, ja​sno ti je. Ali više ne​mam po​ver​ e​nja ni u šta. Da li su Ame​ri​kanc​ i stvarn​ o
slet​ e​li na Me​sec? Nije is​klju​če​no da su sve sni​mil​ i u stud​ i​ju, ako paž​ lji​vo osmo​triš sen​ke astro​nau​ ​ta na
Me​se​cu, ne del​ u​ju uver​lji​vo. A Zal​ ivs​ ki rat, da li se stvar​no dog​ o​dio, ih su nam samo pri​kaz​ a​li star​ e ar​-
hiv​ske snim​ke? Živ​ im​ o u laži, a kada znaš da te obm​ a​njuj​ u, mor​ aš da sum​njaš u sve živo. Ja sumn​ jam, ne-​
pres​ ta​no sumn​ jam. Jed​ i​no isti​nit​ o, u šta mogu lič​no da se uver​ im, jes​ te taj Mi​lan​ o od pre mno​go de​ce​ni​ja.
Bomb​ ar​do​van​ je se zbi​lja dog​ o​dil​ o, i uz​gred, bomb​ e su ba​ca​li En​gle​zi, ili Ame​ri​kanc​ i.”

„A šta je pos​ le bilo s tvo​jim ocem?”
„Umro je kao al​koh​ ol​ ič​ ar kada mi je bilo tri​nae​ st god​ in​ a. Da bih se oslo​bod​ io ter​ e​ta tih usp​ o​men​ a,
kada sam odr​ as​ tao, po​ku​šao sam da se pri​klon​ im sup​ rotn​ oj stran​ i. Prem​da sam ’68. već bio pre​val​ io tri​-
de​se​tu, pus​ tio sam kosu, nos​ io vij​ etn​ am​ku i džem​per i prik​ ljuč​ io se ne​koj pro​ki​nes​ koj kom​ u​ni. Doc​ni​je
sam saz​ nao da je Mao pob​ io više lju​di nego Stal​ jin i Hi​tler zaj​ edn​ o, i ne samo to, već i da su prok​ in​ es​ ki
agit​ at​ or​ i ver​ o​vat​no bih prov​ o​ka​to​ri koje je ubac​ il​ a tajn​ a slu​žba. I po​sve​tio sam se samo svom po​zi​vu no-​
vi​nar​ a koji raz​otk​ ri​va za​ver​ e. Tako sam izb​ e​gao (a imao sam gom​ i​lu opas​ nih poz​ na​ni​ka) da kas​ nij​ e upad-​
nem u klopk​ u cr​ven​ ih ter​ or​ i​sta. Više ni u šta nis​ am bio si​gu​ran, znao sam je​di​no da nam neko iza leđa

uvek spre​ma neku pre​va​ru.”
„A sada?”
„A sada, ako ove nov​ i​ne za​ži​ve, mož​ da sam na​šao me​sto gde će moja izv​ es​ na otk​ rić​ a biti ozbiljn​ o

shvać​ e​na… Na​let​ eo sam na prič​ u koja… Osim nov​ in​ a, iz toga bi mog​ la da se iz​ro​di i knji​ga. A tada…
Ali da za​stan​ em, vra​ti​ćem​ o se na to kada bu​dem sak​ u​pio sve po​datk​ e… Samo što mo​ram da pož​ ur​ im, tre-​
baj​ u mi pare. Ovaj sit​niš što nam nudi Si​mei nije na​od​met, ali nije do​voljn​ o.”

„Za živ​ ot?”
„Ne, da kup​ im kola; ra​zu​me se da ću po​di​ći kred​ it, ali i rate ću sva​kak​ o mo​rat​ i da pla​ćam. Osim toga,
mor​ ao bih odm​ ah da se dom​ ogn​ em aut​ om​ ob​ il​ a, treb​ a mi za moja ist​ ra​ži​va​nja.”
„Izvi​ni, ali ti kaž​ eš da ho​ćeš da zgrn​ eš lovu na tom ist​ ra​živ​ an​ ju kako bi ku​pio kola, a kola ti treb​ a​ju da
do​vrš​ iš to is​traž​ iv​ a​nje.”
„Da bih rek​ ons​ tru​is​ ao niz do​gađ​ a​ja, mor​ ao bih da put​ uj​ em, da obiđ​ em mno​ga mes​ ta, mož​ da i da in​ter​-
vju​i​šem neke lju​de. Poš​ to nem​ am kola i mo​ram da do​laz​ im u red​ ak​ci​ju svak​ i dan, mo​ra​ću sve da re​kon-​
strui​ ​šem po se​ćan​ ju, da upreg​nem samo mo​zak. I kamo sre​će da je to jed​ i​ni pro​blem.”
„A koji je ključn​ i pro​blem?”
„Čuj, nis​ am ja ne​o​dlu​čan, ali da bi raz​ u​meo šta že​lim da ura​dim, mo​ram da pov​ ež​ em sve pod​ atk​ e.
Sam po sebi neki po​da​tak ne kaz​ u​je niš​ ta, tek svi pod​ a​ci zaj​ ed​no pok​ a​za​će ono što se na prvi po​gled nije
vid​ el​ o. Treb​ a da obra​tiš pa​žnju baš na ono što pok​ uš​ av​ aj​ u da sak​ rij​ u.”
„Gov​ o​riš o tom tvo​jem ist​ ra​živ​ an​ ju?”
„Ma ne, go​vor​ im o izb​ o​ru aut​ o​mo​bi​la.”
Umoč​ io je prst u vino i po stol​ u is​crt​ ao mno​štvo tač​ ak​ a, kao u enig​mat​skim ča​sop​ i​sim​ a, gde te tač​ke
tre​ba da se pov​ ež​ u kako bi se vi​deo crt​ ež.
„Au​tom​ ob​ il mora da bude brz, odre​đen​ e klas​ e, sva​ka​ko ne traž​ im mala i jeft​ in​ a kola, osim toga, po
meni: ili pred​nja vuča, ili ni​šta. Po​mi​šljao sam na lanč​ u, mod​ el Tema, tur​bo 16v, spad​ a među naj​sku​plje,
go​tov​ o še​zdes​ et mi​li​o​na. Mog​ ao bih da se odluč​ im za nju, 235 km/h, ubrz​ a​nje od 0 do 100 km/h za 7,2 se​-
kun​de. Got​ ov​ o sa​vr​šen​ o.”
„Skup je.”
„I ne samo to, već treb​ a da ot​krij​ eš po​da​tak koji skri​vaj​ u od tebe. Ako rek​ lam​ a za au​to​mob​ il ne laže,
onda neš​ to preć​ utk​ uj​ e. Tre​ba da izb​ i​striš ta​be​le s teh​nič​kim pod​ a​cim​ a u auto-čas​ op​ i​sim​ a pa ćeš ot​krit​ i da
je ši​ri​na lanč​ e teme 183 cen​tim​ et​ ra.”
„Zar to nije lepo?”
„Ni ti ne obra​ćaš paž​ nju, u rek​ lam​ am​ a uvek is​tič​ u du​žin​ u, koja je svak​ a​ko va​žna za par​ki​ran​ je, ih za
pres​ tiž, ali retk​ o nav​ o​de šir​ i​nu, koja je ključn​ a ako imaš malu ga​ra​žu, ili još uže par​king-me​sto, da i ne
po​min​ jem da staln​ o mor​ aš da kruž​ iš kao luđ​ ak ne bi li pron​ aš​ ao neki pro​stor da se ude​neš. Šir​ i​na je ključ​-
na. Tre​ba tra​ži​ti ne​što uže od sto sed​ amd​ e​set cent​ i​me​ta​ra.”
„Ima ih, pretp​ o​stav​ ljam.”
„Na​rav​no, ali u kol​ i​ma šir​ ok​ im sto se​dam​des​ et cent​ i​met​ ar​ a biće ti tes​ no ako neko sedi po​red tebe, ne-​
ćeš ima​ti do​voljn​ o pro​stor​ a za de​sni lak​ at. Osim toga, nem​ aš sve one po​god​nos​ ti koje kras​ e pros​ tra​na
kola, gde su mno​ge kom​ an​de nad​ oh​ vat de​sne ruke, bli​zu men​ ja​ča.”
„I onda?”
„Tre​ba vod​ i​ti ra​čun​ a da na ins​ tru​ment-ta​bli ima do​volj​no po​dat​ a​ka, da kom​ and​ e budu na vo​lan​ u, kako
ne bi mo​rao mno​go da po​me​raš des​ nu ruku. I eto kako mi je za​pao za oko sab 900 turb​ o, 168 cent​ im​ et​ a​ra,
maks​ im​ aln​ a brz​ i​na 230 km/h, a cena je niža, ped​ es​ et mi​li​o​na.”
„To su kola za tebe.”
„Da, je​di​no što ne​gde u ćoš​ ku na​pi​šu da ubr​zan​ je od 0 do 100 km/h dos​ ti​že za 8,5 sek​ un​di, a ide​al​no

bi bilo bar za sed​ am, kao ro​ver 220 turb​ o, čet​ rd​ es​ et mi​li​on​ a, šir​ in​ a 168, maks​ im​ al​na br​zin​ a 235, ubrz​ a​nje
od 0 do 100 za 6,6, prav​ i bo​lid.”

„Znač​ i, tome tre​ba da te​žiš…”
„Ne, zato što tek u dnu tab​ e​le nav​ od​ e da mu je vi​sin​ a 137 cen​tim​ e​tar​ a. Su​viš​ e je ni​zak za krupn​ og čo-​
vek​ a po​put mene, go​to​vo kao trk​ ač​ki auto za pic​ op​ evc​ e koji hoće da iz​i​grav​ a​ju sport​ske tip​ ov​ e, dok je
lan​ča vi​sok​ a 143, a sab 144, i u njih ula​ziš kao go​spo​din čo​vek. I kamo sreć​ e da je to sve, ako si pi​cop​ e​-
vac, ne​ćeš ni da gle​daš tehn​ ičk​ e pod​ at​ke, koji su na​lik na ne​že​lje​na dej​stva na onim la​žljiv​ im uput​stvim​ a
za upot​ reb​ u lek​ o​va, isp​ i​san​ a sitn​ im slovc​ im​ a, kako bi ti prom​ ak​ la či​njen​ ic​ a da ćeš umret​ i sut​ ra​dan po​što
ih po​pij​ eš. Te​ži​na ro​ver​ a izn​ o​si sve​ga 1.185 kil​ o​gram​ a: to je malo, ako nal​ e​tiš na​ve​li​ki kam​ i​on, splje​ska​-
će te kao od šale, tako da tre​ba bi​rat​ i teže aut​ om​ ob​ i​le, sa če​lič​nim oja​čan​ ji​ma; ne gov​ or​ im o volv​ ou koji
je pra​vi tenk, ali je pres​ por, već o ro​ve​ru 820 Ti, pe​de​se​tak mi​li​on​ a, 230 km/h i 1.420 ki​lo​gra​ma.”
„Ali pretp​ o​stav​ ljam da ot​pa​da zato što…”, pre​ki​nuo sam ga, jer je već i mene ob​uz​ el​ a par​ a​no​ja.
„Zato što ubrz​ a​nje od 0 do 100 km do​stiž​ e tek za 8,2 sek​ und​ e: pra​vi puž, uopš​ te nije star​tan. Baš kao i
mer​ced​ es C 280, čija je ši​rin​ a na​vod​no 172, ali osim što koš​ ta še​zdes​ et se​dam mil​ io​ n​ a, brz​ i​nu od 100
km/h po​stiž​ e za 8,8 se​kun​di. A još im treb​ a cel​ ih pet mes​ e​ci za isp​ o​ru​ku. A i taj po​da​tak val​ ja uvr​sti​ti u
ra​ču​ni​cu jer za neke od mo​de​la koje sam ti na​bro​jao rok isp​ o​ru​ke je dva me​se​ca, a neke isp​ or​ uč​ u​ju od-​
mah. A zaš​ to ih isp​ or​ u​ču​ju odm​ ah? Zato što ih niko neće! Tu ne smeš da bud​ eš la​ko​ve​ran. Izg​ le​da da od​-
mah is​po​ru​čuj​ u opel kal​ i​bru 16v, 245 km/h, pog​ on na sva čet​ ir​ i toč​ka, ubrz​ a​nje od 0 do 100 km/h za 6,8
se​kun​di, šir​ in​ a 169 cen​tim​ e​tar​ a, cena pe​de​set mi​lio​ ​na i ku​sur.”
„Ide​aln​ o, re​kao bih.”
„ A, ne, zato što joj je tež​ i​na sve​ga 1.135 kg, su​viš​ e je lag​ an​ a, a vis​ i​na iz​nos​ i samo 132 cen​ti​met​ ra,
niža je od svih ostal​ ih, ide​al​na je mo​žda za nek​ og bo​gat​ og pat​ uljk​ a. A kamo sreć​ e da su to je​di​ni prob​ le-​
mi. Nisi uzeo u obz​ ir pr​tljaž​ nik. Naj​pros​ tran​ i​ji ima lanč​ a tema 16v tur​bo, ali nje​na ši​ri​na je 175 cen​tim​ e-​
tar​ a. Među užim mo​del​ i​ma pri​vuk​ la mi je pa​žnju lanč​ a de​dra 2.0 LX, s vel​ i​kim pr​tljaž​ ni​kom, ali ne samo
da br​zin​ u od 0 do 100 km/h do​sti​že za 9,4 sek​ un​de, već je i teš​ ka sve​ga ne​što malo više od hi​ljad​ u dves​ ta
ki​lo​gram​ a i maks​ im​ aln​ a brz​ i​na joj je samo 210 km/h.”
„I onda?”
„Onda ne znam više gde mi je glav​ a. Već sam do guše obu​ ​zet tom is​tra​gom, a noću se bud​ im i upor​ e-​
đuj​ em mo​del​ e aut​ o​mo​bil​ a.”
„A znaš sve po​datk​ e na​pam​ et?”
„Na​pra​vio sam tab​ e​le, ali nev​ o​lja je u tome što sam ih na​u​čio nap​ am​ et, a to je ne​podn​ o​šljiv​ o. Još ću
po​ver​ o​va​ti da se aut​ o​mo​bil​ i na​mern​ o prav​ e tako da ja ne mogu da ih kup​ im.”
„Zar tak​ va sum​nja nije pret​ e​ran​ a?”
„Sum​nje nik​ ad​ a nisu pret​ e​ran​ e. Sum​njat​ i, nep​ re​stan​ o sum​nja​ti, je​din​ o tako ćeš doći do istin​ e. Zar i na-​
uk​ a ne tvrd​ i da tako po​stu​pa?”
„To tvrd​ i, a tako i pos​ tup​ a.”
„Ko​ješ​ ta, i nau​ ​ka laže. Vidi šta se dog​ o​di​lo s hladn​ om fu​zij​ om. La​gal​ i su nas mes​ e​ci​ma, a onda je is-​
pal​ o da je u pit​ a​nju pre​va​ra.”
„Ali prev​ ar​ a je ot​kri​ve​na.”
„Ko ju je otk​ rio? Pen​ta​gon, koji je mo​žda hteo da zat​ aš​ ka neku nep​ ri​jat​nu isti​nu. Mo​žda su oni što su
tvrd​ i​li da im je uspel​ a hladn​ a fu​zij​ a bili u prav​ u, a sla​gal​ i su nas ovi što su nam re​kli da su oni prvi lag​ a-​
li.”
„Pent​ ag​ on i CIA, hajd​ e de, neć​ eš valj​da da ka​žeš kako svi čas​ op​ i​si o aut​ om​ o​bi​liz​ mu za​vi​se od tajn​ ih
slu​žbi jud​ eo-amer​ ičk​ e plut​ o​krat​ i​je?” Pok​ uš​ ao sam da ga osves​ tim.
„ A je li?”, rek​ ao mi je gork​ o se osmehn​ uv​ši. „I ti čas​ o​pis​ i su vez​ an​ i za krup​nu ame​ričk​ u in​du​strij​ u, i

za se​dam ses​ tar​ a naftn​ e ind​ u​strij​ e, a to su iste one što su ubil​ e En​ri​ka Ma​tei​ ​ja, što me mo​žda uop​šte ne
do​ti​če, ali to su isti oni koji su ubil​ i mog dedu jer su part​ iz​ an​ i bili nji​ho​vi plać​ e​nic​ i. Vid​ iš kako se sve
uklap​ a?”

Ali kon​ ob​ a​ri su već pre​kri​va​li sto​lov​ e ka​rir​ a​nim stol​njac​ im​ a, daj​ uć​ i nam do znan​ ja da je oni​ma koji
bi samo da pop​ i​ju koju čašu vina is​te​klo vre​me.

„Nek​ ad​ a si, uz par čaša vina, mo​gao da se​diš do dva po pon​ o​ći”, uzd​ ahn​ uo je Brag​ a​doč​ o, „ali sada i
ovde hoće da im muš​ te​rij​ e budu par​ aj​lij​ e. Mo​žda će ovo jedn​ o​ga dana pos​ tat​ i di​skot​ ek​ a sa stro​bos​ kop-​
skim osvet​ ljen​ jem. Ovde je još uvek sve aut​ ent​ ič​no, da se ra​zum​ e​mo, ali već poč​ i​nje da zau​ d​ a​ra, kao da
je sve laž​ no. Mož​ eš li da zam​ i​sliš, čuo sam da su vla​sni​ci ove mi​lans​ ke krčm​ e već odav​no neki To​skanc​ i.
Nem​ am ni​šta prot​ iv To​skan​ ac​ a, valj​da su i oni lju​di, ali se​ćam se, kad sam bio mali, prič​ al​ o se o kće​ri
ne​kih prij​ a​tel​ ja koja se loše udal​ a, a neki naš rođ​ ak je na to nap​ om​ en​ uo kako bi juž​ no od Fir​ enc​ e tre​ba​lo
pod​ i​ći zid. A moja maj​ka će na to: ma ka​kva crna Fi​ren​ca, juž​ no od Bol​ o​nje!”

Dok smo ček​ al​ i da nam don​ es​ u rač​ un, Bra​ga​do​čo me je go​to​vo šap​ a​tom upit​ ao: „Da li bi mo​gao da mi
daš malu po​zajm​ i​cu? Vrat​ i​ću ti za dva mes​ e​ca.”

„Ja? Nem​ am ni kin​te, kao i ti.”
„Ako tako kaž​ eš. Ne znam kol​ i​ko ti daje Si​mei i nije moje da znam. Pi​tao sam te tek onak​ o. Uo​stal​ om,
ti ćeš pla​ti​ti rač​ un, zar ne?”
Tako sam upo​znao Brag​ a​doč​ a.

IV

Sred​ a, 8. april

Na​redn​ og dana odr​ža​li smo prvi prav​ i re​dakc​ ij​ski sa​stan​ ak. „Ura​dić​ em​ o jed​ an broj no​vi​na”, ka​zao je Si​-
mei, „broj za 18, fe​brua​ r ove god​ i​ne.”

„Zaš​ to baš 18. fe​brua​ r?” upi​tao je Kamb​ ri​ja, za kog će se kas​ ni​je is​po​stav​ it​ i da je onaj što staln​ o po-​
sta​vlja najg​ lu​plja pi​ta​nja.

„Zato što su zi​mus 17. feb​ ru​ar​ a kar​ a​bin​ je​ri ušli u kan​ce​lar​ i​ju Ma​ri​ja Kjez​ e, di​rek​to​ra Sta​račk​ og doma
Pio Al​berg​ o Triv​ ul​cio, kao i istakn​ ut​ og čla​na mi​lan​skog ogran​ka Soc​ i​ja​lis​ tičk​ e par​tij​ e. To svi znat​ e: Kje​-
za je pri​lik​ om sklap​ an​ ja ugov​ or​ a za​tra​žio mito od jedn​ og pre​du​ze​ća za odr​žav​ an​ je či​sto​će iz Monc​ e, ceo
po​sao vred​ eo je sto čet​ rd​ e​set mi​li​on​ a, a on je tra​žio des​ et pos​ to, i eto, vi​dit​ e kako i tri​ča​vi sta​račk​ i dom
može da bude sas​ vim lepa kra​va muz​ ar​ a. I to mu sig​ ur​no nije bila prva muža, jer je vla​sni​ku tog pre​duz​ e​-
ća za odr​ža​van​ je či​stoć​ e doj​ a​dil​ o da pla​ća i prij​ av​ io je Kje​zu. Tako je otiš​ ao kod njeg​ a da mu isp​ la​ti
prvu ratu od do​go​vor​ en​ ih če​tr​na​est mil​ i​on​ a, ali opre​mljen skri​ven​ im mik​ ro​fon​ om i kam​ er​ om. Čim je Kje-​
za prim​ io sve​ža​nj novč​ a​ni​ca, u kan​ce​la​rij​ u su ba​nu​li kar​ ab​ i​nje​ri. Kjez​ a je u pa​nic​ i zgrab​ io iz fio​ ​ke još je​-
dan, deb​ lji svež​ a​nj, koji je pret​hodn​ o izm​ uz​ ao od ne​kog drug​ og, i jur​nuo u to​a​let, u na​me​ri da nov​čan​ i​ce
uba​ci u klo​zets​ ku šol​ ju, ali nije mu bilo spa​sa; pre nego što je uni​štio sve te nov​čan​ i​ce, već je bio u li​si-​
ca​ma. To je do​ga​đaj, ver​ o​vat​no ga se se​ćat​ e, a vi Kamb​ ri​ja sada zna​te o čemu treb​ a da go​vo​ri​mo u bro​ju
koji izl​ az​ i sut​ rad​ an. Idi​te u ar​hiv​ u, paž​ ljiv​ o išč​ it​ aj​te sve ve​sti o tom danu i na​piš​ i​te nam kratk​ i uvod​ni stu-​
bac, u stvar​ i ne, nap​ i​šit​ e lep članč​ ić, poš​ to, ako se ne var​ am, ni u jedn​ om TV dnev​ni​ku te več​ e​ri nije bilo
izv​ e​šta​ja o tom do​gađ​ a​ju.”

„OK, šefe. Odoh.”
„Če​kajt​ e, zato što uprav​ o tu stup​ a na scen​ u prav​ a mi​sij​ a naš​ eg li​sta Sut​ ra. Ver​ ov​ at​no se seć​ a​te kako
su nar​ ed​nih dana svi nas​ to​jal​ i da zat​ aš​ ka​ju taj sluč​ aj, pos​ le će šef So​cij​ a​lis​ tičk​ e part​ ij​ e Kraks​ i reći je da
je taj Kje​za običn​ a prot​ uv​ a i iz​bac​ i​će ga iz stran​ke, ali 18. fe​brua​ r​ a či​ta​lac još nije mo​gao da zna da će
su​dij​ e nas​ tav​ it​ i s is​tra​gom i da u prvi plan iz​bij​ a pra​vi pas trag​ ač, onaj sud​ ij​ a Di Pjet​ ro, za kog sada svi
znaj​ u, ali u feb​ rua​ r​ u niko nije imao poj​ma da on pos​ to​ji. Di Pje​tro se svom si​li​nom obru​šio na Kjez​ u, ot-​
krio njeg​ o​ve rač​ u​ne u Švaj​cars​ koj, pri​mor​ ao ga da priz​ na da nije usa​mljen slu​čaj, te je po​lak​ o iz​bi​ja​la na
vid​ e​lo čit​ av​ a mre​ža pol​ it​ ič​ke ko​rupc​ ij​ e, koja je obuh​ vat​ a​la sve stran​ke, a prve po​sle​dic​ e isp​ ol​ jil​ e su se
uprav​ o to​kom prot​ ek​ lih dana, vid​ el​ i ste da su Dem​ o​hriš​ ćan​ska i So​cij​ al​ i​stičk​ a par​tij​ a na iz​bor​ im​ a iz​gu​bi​-
le brdo gla​sov​ a, dok je oja​čal​ a Liga za sev​ er, koja na ta​las​ u omra​že​no​sti do​sa​daš​ njih vlad​ a u Rimu uspe-​
va da pre​brod​ i skand​ al. Već plju​šte hapš​ e​nja, part​ ij​ e po​lak​ o tonu u ra​su​lo i neki tvrd​ e da po​sle pada Ber​-
lins​ kog zida i rasp​ ad​ a So​vjet​skog Sa​vez​ a Ame​rik​ an​cim​ a više nisu po​tre​be strank​ e koj​ i​ma mogu da ma​ni-​
pul​ iš​ u, te su ih pred​ a​li u ruke pravd​ e - ili mo​žda, mog​ li bis​ mo da pretp​ o​stav​ im​ o, su​di​je po​stup​ aj​ u po sce​-
nar​ i​ju koji im dikt​ i​ra amer​ ičk​ a tajn​ a slu​žba, ali da za sada ne pret​ er​ uj​ e​mo. Tak​ va je si​tu​a​ci​ja dan​ as, ali
18. fe​brua​ r​ a niko nije mog​ ao da pretp​ os​ tav​ i šta će se do​go​dit​ i. Me​đu​tim, pret​pos​ ta​vić​ e​mo mi, i u na​šem
li​stu Sut​ ra iz​ne​će​mo čit​ av niz predv​ iđ​ an​ ja. A taj čla​nak s pret​pos​ tavk​ am​ a i ins​ i​nua​ ​cij​ am​ a po​ve​rić​ u vama,
Luč​ i​di, i mo​rać​ et​ e da bud​ e​te do​volj​no veš​ ti da o svem​ u gov​ o​rit​ e kor​ i​steć​ i reči mo​žda i ver​ o​vat​no, a da
zap​ rav​ o is​prič​ at​ e ono što će se po​tom zai​ ​sta do​god​ it​ i. Spo​men​ it​ e i po​nek​ og po​li​tič​ ar​ a, vod​ i​te ra​ču​na da

budu za​stu​pljen​ e sve par​ti​je, da obuh​ va​tit​ e i lev​ ic​ u, nag​ o​ves​ tit​ e da naš list prik​ u​plja nove do​kaz​ e, a ta na-​
tukn​ i​ca tre​ba da bude ta​kva da sled​ i krv u žil​ a​ma i onim​ a koji će či​tat​ i naš broj 0/1, znaj​ uć​ i vrlo dob​ ro šta
se do​god​ i​lo tok​ om ova dva me​sec​ a nak​ on 17. fe​bru​a​ra, ali će se za​pit​ a​ti kako bi mog​ ao da izg​ le​da je​dan
ta​kav nult​ i broj lis​ ta na da​naš​ nji dan… Jas​ no? A sad na pos​ ao.”

„Za​što ste meni pov​ er​ il​ i taj za​dat​ ak?”, pit​ ao je Lu​čid​ i.
Sim​ ei mu je uput​ io za​ču​đen po​gled, kao da bi njem​ u tre​ba​lo da bude ja​sno ono što nama nije. „Zato
što mi se čini da ste vi iz​uz​ et​no spos​ ob​ni da do​zna​te glas​ in​ e i do​ja​vi​te ih kome tre​ba.”

Ka​sni​je, u če​tir​ i oka, upit​ ao sam Sim​ ei​ j​ a šta je time hteo da kaže. „Ne​mojt​ e to da pre​nos​ i​te ostal​ im​ a”, re-​
kao mi je, „ali po meni Luč​ id​ i radi za obav​ e​štajn​ u služ​ bu i nov​ i​nar​stvo je za nje​ga samo pa​ra​van.”

„Tvrd​ i​te da je on zap​ rav​ o špi​jun? A šta će vam špij​ un u red​ akc​ ij​ i?”
„Zato što uopš​ te nije bitn​ o što će Špij​ un​ i​rat​ i nas. Šta bi mog​ ao da doj​ a​vi osim onog​ a što bi tajn​ a slu-​
žba i sama od​lič​no ra​zum​ e​la čit​ aj​ uć​ i bilo koji od na​ših nult​ ih broj​ ev​ a? Ali može da nam pren​ es​ e ve​sti do
koj​ ih je do​šao špij​ u​nir​ aj​ uć​ i drug​ e.”
Sim​ ei ver​ o​vatn​ o nije vel​ ik​ i nov​ i​nar, pom​ i​slio sam, ali u svom fahu je prav​ i ge​ni​je. I na pa​met mi je
pala do​set​ka koja se prip​ i​su​je onom dir​ ig​ ent​ u pog​ an​ og jez​ ik​ a, koji je za nek​ og mu​zič​ a​ra gov​ o​rio: „U
svom fahu taj je car. Samo što mu je fah sra​nje.”

V

Pe​tak, 10. april

Dok smo i da​lje raz​mi​šljal​ i šta sve da na​pi​šem​ o za broj 0/1, Sim​ ei je na​du​gač​ko rasp​ re​dao o nek​ ol​ i​ko te-​
meljn​ ih na​čel​ a za rad svih nas.

„Ko​lon​ a, nav​ ed​ i​te naš​ im kol​ e​gam​ a prim​ er​ e kako mo​žem​ o da poš​ tuj​ e​mo, tač​ni​je, da se pret​ var​ am​ o da
po​štu​jem​ o te​melj​no na​če​lo nov​ i​nars​ tva u de​mok​ rat​skom dru​štvu: odva​jan​ je či​njen​ i​ca od lič​nih sta​vo​va. U
naš​ im nov​ in​ am​ a sve će vr​ve​ti od ličn​ ih sta​vov​ a, koje ćemo kao tak​ ve i be​le​ži​ti, ali kako da po​ka​žem​ o da
u dru​gim član​ci​ma nav​ od​ i​mo samo či​nje​nic​ e?”

„Vrlo jed​no​stavn​ o”, od​vra​tio sam. „Po​gle​dajt​ e vel​ i​ke an​glos​ ak​son​ske li​sto​ve. Ako iz​ve​šta​vaj​ u, re​ci​-
mo, o nek​ om po​ža​ru ili o sa​ob​ ra​ćajn​ oj ne​sreć​ i, očit​ o ne sme​ju da iz​no​se vlas​ ti​ti sud o dog​ a​đa​ju. Zato u
čla​nak ubac​ uj​ u, pod na​vodn​ ic​ i​ma, izj​ av​ e sve​do​ka, ne​kog pro​la​zni​ka, obič​nog čov​ e​ka, preds​ tavn​ ik​ a jav​-
nog mnje​nja. Kad se sta​ve pod na​vodn​ ik​ e, te tvrdn​ je po​staj​ u či​nje​ni​ce, to jest čin​ jen​ ic​ a je da je taj i taj
izn​ eo to i to miš​ ljen​ je. Međ​ ut​ im, mog​ li bis​ mo ste​ći uti​sak da no​vin​ ar na​vod​ i izj​ av​ e samo onih koji dele
nje​gov​ o vlas​ tit​ o mi​šljen​ je. Zato uvek treb​ a na​ves​ ti dva uza​jam​no pro​tivr​ eč​na mi​šlje​nja, kako bi se pok​ a​-
zal​ o da je či​nje​nic​ a da o tom do​ga​đa​ju pos​ toj​ e ra​zli​či​ta mi​šljen​ ja - a nov​ in​ e be​le​že tu ne​sporn​ u čin​ je​nic​ u.
Zvrč​ka je u tome što se naj​pre na​ve​de neč​ i​je ba​naln​ o mi​šlje​nje, a po​tom još jedn​ o, vis​ pren​ ij​ e, koje veo​ ​-
ma pods​ e​ća na stav sam​ og no​vin​ ar​ a. Tako čit​ a​lac ima utis​ ak da je sa​znao dve či​nje​ni​ce, a u stva​ri ga no-​
vin​ ar nav​ o​di da usvo​ji samo jedn​ o miš​ ljen​ je, kao naju​ ​ver​lji​vi​je. Daću prim​ er: sruš​ io se neki nadv​ o​žnjak,
ka​mi​on se sur​vao u pro​va​lij​ u, a voz​ ač pog​ in​ uo. U člank​ u, poš​ to je ver​no pre​neo čin​ je​ni​ce, nov​ in​ ar na​vod​ i
i: razg​ o​var​ a​li smo s go​spo​di​nom Ros​ ij​ em, 42 go​di​ne, koji radi u no​vi​nar​nic​ i na uglu. Šta se tu može, to je
sudb​ in​ a, re​kao je, žao mi je tog ne​srećn​ ik​ a, ali od sudb​ i​ne se ne može po​be​ći. Odm​ ah pot​ om, iz​ves​ ni
go​spo​din Bjank​ i, 34 god​ in​ e, zi​dar s obli​žnjeg gra​di​li​šta, izj​ a​vljuj​ e: Za sve je kriv​ a op​štin​ a, odavn​ o se
zna da je taj nadv​ ož​ njak kli​mav. S kim će se čit​ a​lac poi​ ​stov​ e​ti​ti? S onim ko okri​vljuj​ e ne​kog​ a ili ne​što,
ko upir​ e pr​stom u na​dle​žne i odg​ o​vor​ne. Je li to ja​sno? Stvar je u tome šta i kako nav​ od​ i​mo. Da to malo
prov​ e​žbam​ o. Po​če​ćem​ o od vas, ko​leg​ a Ko​stanc​ a. Eks​ plo​dir​ al​ a je bom​ba na Trgu fon​ta​ne.”

Kos​ tanc​ a je malo razm​ is​ lio, a pot​ om po​čeo: „Gos​ pod​ in Rosi, star 41 go​din​ u, op​štins​ ki služ​ ben​ ik, koji
se na​vodn​ o za​te​kao u banc​ i u tre​nut​ku ek​splo​zij​ e bomb​ e, re​kao nam je: Bio sam ned​ al​ e​ko oda​tle i čuo ek​-
sploz​ ij​ u. Užas! Iza ovo​ga stoj​ i neko ko lovi u mutn​ om, ali nik​ ad​ a ne​će​mo sa​znat​ i koje to. Gos​ po​din
Bjank​ i (ped​ es​ e​to​go​diš​ njak, ber​ber​ in) ta​ko​đe je pro​la​zio ne​dal​ e​ko od trga u tren​ ut​ku ek​splo​zi​je, seća se da
je pra​sak bio za​glu​šuj​ uć​ i i je​ziv, i dod​ a​je: Tip​ i​čan na​pad ana​ rh​ is​ ta, nema sumn​ je.”

„Od​ličn​ o. Go​spođ​ ic​ e Frez​ i​ja, stig​ la je vest da je umro Na​pol​ e​on.”
„Pa, re​kla bih da gos​ pod​ in Blanš, za​mi​slim​ o neko doba star​ o​sti i zan​ i​ma​nje, kaže da je mo​žda bilo
nep​ rav​ ed​no što su tog ion​ a​ko po​raž​ en​ og čo​vek​ a prog​ na​li na ono ostr​vo, jad​nič​ ak, i on je imao por​ o​di​cu.
Gos​ pod​ in Manc​ o​ni, par​don, me​sje Man​so​ni, rek​ ao nam je: Nap​ us​ tio nas je čov​ ek koji je pro​me​nio svet
od Manz​ an​ ar​ es​ a do Raj​ne - ve​lik​ an.”
„Dob​ ar vam je štos to na​vođ​ en​ je reke Manz​ an​ a​res”, na​smeš​ io se Sim​ ei. „Ali ima još nač​ in​ a da se lič​-
ni stav​ ov​ i neo​ p​ a​žen​ o pro​tu​re. Kako bis​ mo zna​li o čemu ćemo pi​sat​ i u naš​ em lis​ tu, tre​ba da, kako se to
obič​no u red​ akc​ ij​ a​ma kaže, utvrd​ i​mo vla​sti​ti plan rada. Na ovom sve​tu ima bez​broj ve​sti koje se mogu

pren​ os​ i​ti, ali za​što tre​ba da ob​jav​ i​mo da se dog​ od​ i​la sa​o​brać​ ajn​ a ne​sre​ća u Ber​gam​ u, a da za​ne​ma​rim​ o
onu koja se do​go​dil​ a u Mes​ i​ni? Ve​sti ne pra​ve nov​ i​ne, već obratn​ o, no​vi​ne su one koje pra​ve ve​sti. Kada
ume​te da pov​ ež​ et​ e če​tir​ i nez​ a​vi​sne ve​sti, to zna​či da čit​ a​o​cu nu​dit​ e novu, petu vest. Evo, imam ovde
dnevn​ e no​vi​ne od pre​kju​če i čit​ am na jed​noj ist​ oj stran​ i: Mi​la​no, ba​cil​ a no​vor​ o​đenč​ e u kloz​ et​sku šol​ ju;
Pe​ska​ra, Re​nat​ ov brat nema ni​kak​ ve veze s nje​gov​ om smr​ću; Amalf​ i, maj​ka opt​ u​žuj​ e za pre​var​ u psi​ho​log​ a
kome je pov​ e​ril​ a leč​ en​ je ano​reks​ ičn​ e ćerk​ e; Bu​ska​te, po​sle čet​ r​nae​ st god​ in​ a pu​šten iz pop​ rav​nog doma
mla​dić koji je u pet​nae​ s​ toj ubio osmo​god​ i​šnjeg deč​ ak​ a. Sve ove ve​sti su na is​toj stran​ i, u čij​ em zag​ lav​ lju
piše Druš​ tvo - Deca - Na​sil​ je. Očig​ led​no je reč o nas​ i​lju koje je po​ve​za​no s nek​ im ma​lol​ et​nik​ om, ali u
ovim ves​ tim​ a reč je o me​đus​ ob​no ra​zli​či​tim poj​ av​ am​ a. Samo u jedn​ om sluč​ aj​ u (ubi​stvo det​ e​ta) reč je o
nas​ il​ ju ro​di​tel​ ja nad de​com, ova vest o psi​ho​lo​gu čini mi se da se ne od​no​si na malu decu, po​što se ne na-​
vod​ i ko​lik​ o ano​rek​sič​na ćerk​ a ima go​di​na, u sluč​ aj​ u iz Pes​ kar​ e nije reč o nas​ i​lju, Re​na​to je strad​ ao ne-​
srećn​ im sluč​ aj​ em, i na​po​sletk​ u, sluč​ aj iz Bu​ska​tea, ako ga malo paž​ lji​vij​ e proč​ it​ a​mo, odn​ o​si se bez​mal​ o
na tri​de​se​tog​ od​ i​šnjak​ a, a prav​ a vest pot​ i​če od pre če​tr​nae​ st god​ in​ a. Šta su ovi iz nov​ in​ a htel​ i da nam po​-
ruč​ e ovom stra​nic​ om? Mož​ da i nisu imal​ i neku pos​ eb​nu nam​ e​ru, nego su čet​ ir​ i sitn​ e agenc​ ijs​ ke ve​sti do​-
pal​ e šaka nek​ oj ured​ničk​ oj lenš​ ti​ni, ko​joj se uči​nil​ o da je zgodn​ o da ih ob​ja​vi tako spoj​ e​no, jer će del​ o​-
vat​ i upe​čat​ lji​vi​je. Ali u stva​ri, no​vi​ne nam na​me​ću određ​ en​ u idej​ u, daju nam znak za uzb​ un​ u, opo​mi​nju
nas - ne​što u tom smis​ lu… Kako bilo, po​mis​ li​te na čit​ a​o​ca; kada bi sva​ku od ove čet​ ir​ i ve​sti prel​ et​ eo po-​
nao​ ​sob, ostao bi ravn​ o​du​šan, a kada su ovak​ o spoj​ en​ e, to će ga pri​ko​vat​ i za stra​nic​ u. Je li ja​sno? Znam da
se stal​no pop​ uj​ e o čin​ je​nic​ i da nov​ i​ne uvek pišu kako je neki radn​ ik iz Ka​la​brij​ e na​pao ko​le​gu na pos​ lu, a
nik​ ad​ a da je to učin​ io neki radn​ ik sa sev​ er​ a, na prim​ er iz Kun​ ea, u redu, to jes​ te ra​si​zam, ali zam​ i​slit​ e
stra​ni​cu na koj​ oj bi pi​sa​lo kako je rad​nik iz Kun​ ea i tako dal​ je, i tome sličn​ o, kako je penz​ io​ ​ner iz Udi​na
ubio ženu, kako je pro​dav​ ač nov​ i​na iz Bo​lon​ je izv​ rš​ io sam​ o​u​bis​ tvo, zi​dar iz Đe​nov​ e potp​ i​sao ček bez po​-
kri​ća, šta bri​ga či​ta​oc​ a oda​kle su ti ti​pov​ i? Međ​ u​tim, ako gov​ or​ im​ o o radn​ i​ku iz Kal​ a​brij​ e, o pen​zi​on​ er​ u
iz Mat​ e​re, o pro​dav​cu no​vi​na iz Fođe i o zid​ a​ru iz Pal​ er​ma, onda ćemo izaz​ va​ti zab​ ri​nut​ ost zbog po​ra​sta
kri​min​ a​la na jugu zem​ lje, a to je pra​va vest… Naš list izl​ a​zi u Mil​ an​ u, a ne u Kat​ a​ni​ji, i treb​ a da vod​ i​mo
rač​ un​ a o onom​ e na šta je oset​ ljiv mil​ an​ski či​ta​lac. Pa​zit​ e, prav​ ljen​ je ves​ ti je baš do​bar izr​ az, mi pra​vi​mo
vest i mo​ra​mo da znam​ o kako da je plas​ ir​ am​ o iz​me​đu re​do​va. Kol​ eg​ a Ko​lo​na, sa​stan​ i​te se u slob​ odn​ o
vre​me s na​šim sa​rad​ni​ci​ma, pre​li​stajt​ e agen​cijs​ ke ves​ ti i sa​stav​ i​te nek​ o​li​ko te​mat​skih stran​ ic​ a, vež​ bajt​ e
da kon​stru​i​šet​ e vest tamo gde je nema, ili gde niko nije umeo da je otk​ ri​je, samo nap​ red.”

Dru​gi važ​ an pred​met razg​ ov​ or​ a bio je de​mant​ i. Naše nov​ i​ne još nisu imal​ e či​ta​o​ce i zato, ma ka​kvu vest
da nap​ iš​ e​mo, nema ko da je dem​ ant​ u​je. Ali moć jedn​ og lis​ ta meri se i na osno​vu njeg​ ov​ e spo​sob​no​sti da
iza​đe na kraj s de​mant​ ij​ i​ma, pog​ ot​ ov​ o kad je reč o no​vi​na​ma koje se očit​ o ne libe da zag​ a​ze u mutn​ e
vode. Kako bi​smo se prip​ rem​ i​li za vrem​ e kada će se po​jav​ i​ti pra​vi dem​ ant​ i​ji, bilo nam je od kor​ is​ ti da
sas​ ta​vi​mo ne​ko​li​ko to​bož​ njih pi​sa​ma či​ta​la​ca, a da ih pot​ om opov​ rg​nem​ o. S ci​ljem da na​šem nal​ og​ od​ av​-
cu po​ka​žem​ o od kak​ ve smo sort​ e.

„Juče sam o tome raz​gov​ ar​ ao s kol​ eg​ om Kol​ o​nom. Kol​ o​na, ho​će​te li da nam, da tako kaž​ em, održ​ it​ e
jedn​ o lepo pre​da​va​nje o teh​nic​ i de​man​ti​ja.”

„Do​bro”, odv​ ra​tio sam, „nav​ e​šće​mo je​dan škol​ski pri​mer, koji ne samo da je izm​ i​šljen, već je i pre​u​-
vel​ i​čan. To je par​ o​dij​ a dem​ an​ti​ja, koja je pre ne​ko​li​ko god​ i​na obj​ a​vlje​na u ča​sop​ is​ u L’Espre​so. U čas​ o-​
pis je, tob​ ož​ e, stig​ lo pi​smo koje potp​ i​sao izv​ e​sni Pravd​ is​ lav Pri​ši​pet​ lja, i sada ću vam ga pro​či​ta​ti:

Poš​ to​van​ i ured​nič​ e, u vezi sa član​kom „Kad su bile mart​ ovs​ ke ide, on niš​ ta ne vide”,
koji je obj​ a​vljen u pro​šlom broj​ u vaš​ ih nov​ in​ a, a potp​ i​sao ga je Istin​ o​ljub Klep​ e​ta​lo, slo-​
bod​ an sam da pri​met​ im sle​deć​ e. Nije isti​na da sam pris​ us​ tvov​ ao ubi​stvu Jul​ ij​ a Ce​zar​ a.

Kao što se i sami mo​že​te uve​ri​ti iz pri​lož​ e​nog izv​ o​da iz mat​ ičn​ e knji​ge rođ​ e​nih, ja sam se
rod​ io u Molf​ e​ti, 15. mar​ta 1944, što zna​či mno​go vek​ o​va nak​ on tog nem​ il​ og dog​ a​đaj​ a, koji
sam, uo​sta​lom, od​uv​ ek osu​điv​ ao. Go​spod​ in Kle​pe​tal​ o ver​ ov​ at​no je po​greš​ no shva​tio kada
sam mu re​kao da s ne​kol​ ic​ in​ om pri​ja​tel​ ja svak​ e go​din​ e pro​slav​ ljam 15. mart ’44.

Isto tako nije tač​no da sam ja do​tičn​ om Brut​ u re​kao: „Vi​de​ćem​ o se kod Fi​lip​ a” Na​po-​
min​ jem da ni​kad​ a ni​sam bio u kont​ akt​ u s go​spo​di​nom Bru​tom, do juče ni​sam ni znao da se
tako zove. To​kom naš​ eg kratk​ og tel​ e​fons​ kog razg​ ov​ or​ a zap​ ra​vo sam go​spo​din​ u Kle​pe​tal​ u
rek​ ao da ćemo se usko​ro vi​det​ i s Fi​lip​ om, op​štins​ kim se​kre​ta​rom za sa​o​bra​ćaj, a tu re​če​ni​-
cu sam iz​gov​ or​ io u kont​ ek​stu razg​ o​vo​ra o pro​blem​ i​ma sa​o​bra​ćaj​ a u moj​ oj čet​ vr​ti. U nav​ e​-
den​ om kont​ eks​ tu nis​ am nik​ a​da rek​ ao da ću po​sla​ti plać​ en​ e ubi​ce da uklon​ e tog su​ma​nu​tog
iz​daj​ni​ka Jul​ i​ja Cez​ ar​ a, već da „upra​vo nas​ to​jim da ube​dim sek​ ret​ ar​ a da se ukin​ e sao​ b​ ra-​
ća​nje put​ničk​ ih voz​ il​ a sa Trga Jul​ i​ja Ce​za​ra. “Zah​ va​lju​jem vam i srd​ ač​no vas poz​ dra​-
vljam, vaš Prav​di​slav Pri​šip​ et​ lja.

Kako da rea​ ​guj​ e​mo na ovak​ o pre​ciz​ an dem​ ant​ i a da se ne obru​ka​mo? Evo val​ ja​nog odg​ o​vor​ a.

Skreć​ em pa​žnju da gos​ po​din Priš​ i​pet​ lja uop​šte ne por​ i​če či​nje​nic​ u da je Ju​li​je Cez​ ar
ubi​jen u aten​tat​ u koji se do​god​ io na mart​ ovs​ ke ide 44. god​ in​ e. Tak​ ođ​ e skre​ćem pa​žnju na
či​njen​ ic​ u da gos​ pod​ in Priš​ i​pet​ lja svak​ e go​din​ e s prij​ a​te​ljim​ a sla​vi ju​bi​lej 15. mart​ a 44.
go​di​ne. U svom član​ku uprav​ o sam žel​ eo da skre​nem pa​žnju na taj čud​ni obi​čaj. Gos​ po​din
Priš​ ip​ e​tlja mož​ da ima lič​ne ra​zlo​ge da baš taj dan pros​ lav​ lja uz obil​ at​ o iće i piće, ali ne
može da por​ ekn​ e da je ta po​dud​ ar​nost u najm​ an​ ju ruku neo​ ​bič​na. Osim toga, on će se sva-​
kak​ o se​tit​ i da je to​kom dug​ og i sad​ rž​ aj​nog te​le​fons​ kog in​ter​vjua koji mi je dao, izg​ o​vo​rio i
reč​ e​ni​cu: „Po mom mi​šlje​nju, dajt​ e caru ca​rev​ o, a Bogu bož​je.” A iz izvo​ra ve​om​ a blis​ kih
go​spod​ in​ u Priš​ i​pe​tlji - u koje nem​ am nik​ ak​ vih ra​zlo​ga da sumn​ jam - do mene su do​pr​le
tvrd​nje da je Priš​ ip​ et​ lja tu mis​ lio na Cez​ a​ra, a da je Ce​zar dob​ io svo​je, to jest dvad​ es​ et i
tri ubo​da no​žem.

Is​tič​ em da u svom pis​ mu gos​ po​din Priš​ ip​ e​tlja do sa​mog kraj​ a izb​ e​gav​ a da nam kaže
koje te ubod​ e za​dao. Kada je reč o smuš​ e​noj is​prav​ci koja se od​nos​ i na Bit​ku kod Fil​ i​pa,
pred so​bom imam be​lež​ ni​cu u ko​joj crno na bel​ om piše da je go​spo​din Pri​ši​pet​ lja rek​ ao
„Vid​ e​ćem​ o se kod Fi​lip​ a”, a ne „Vid​ eć​ em​ o se s Fil​ i​pom”.

Uver​ av​ am vas da to isto važi i za pretn​ ju upuć​ en​ u Ju​li​ju Cez​ a​ru. U svoj​ u bel​ e​žnic​ u,
koju ovog časa drž​ im pred sob​ om, vrlo prec​ i​zno sani za​pi​sao: „Uprav​ o na..ojim da ub. i
uklon… Ju​lij​ a Ce​za​ra.” Pri​ča​njem baj​ki i iz​vr​ta​njem reči ne može se izb​ eć​ i od​go​vorn​ ost
niti ućut​ka​ti štamp​ a.

Sled​ e ini​cij​ a​li Istin​ o​ljub​ a Klep​ et​ al​ a. Da​kle, šta je ubo​ji​to u ovom dem​ an​tij​ u de​mant​ i​ja? Kao prvo, na​-
pom​ e​na da je no​vin​ ar ono što je zab​ e​le​žio saz​ nao iz izvo​ra bli​skih Priš​ ip​ et​ lji. To uvek pali, ne na​vod​ i se
koji su to izvor​ i, ali se nag​ o​ve​štav​ a da nov​ i​ne ima​ju svo​je ek​sklu​zivn​ e izvor​ e, koji su mo​žda pou​ z​ dan​ ij​ i
od Priš​ ip​ et​ lje. Po​tom se prib​ e​gav​ a no​vin​ a​rev​ oj bel​ ež​ nic​ i. Tu be​le​žni​cu niko neće vi​de​ti, ali zam​ is​ ao da
se be​le​ška na licu me​sta pren​ o​si uli​va po​ver​ en​ je u no​vi​ne, stič​ e se uti​sak da sve može da se dok​ u​men​tuj​ e.
Na​po​slet​ku se po​nav​ lja​ju nat​ ukn​ ic​ e koje same po sebi ne znač​ e niš​ ta, ali bac​ a​ju senk​ u sum​nje na Pri​ši​pe-​
tlju. Ne tvrd​ im ja da dem​ ant​ ij​ i tre​ba da izg​ le​daj​ u baš ova​ko, ovo je ipak pa​rod​ ij​ a, ali upamt​ i​te dob​ ro tri
naj​važ​ ni​ja sa​stavn​ a či​nio​ c​ a tek​sta ko​jim se dem​ an​tu​je ne​či​ji dem​ ant​ i: prik​ u​plje​ne gla​sin​ e, bel​ e​ške u not​ e​-
su i ned​ ou​ m​ i​ce ve​zan​ e za po​uz​ da​nost ono​ga koji de​man​tu​je vest iz nov​ i​na. Ja​sno?” „Sav​ rš​ e​no ja​sno”, od-​

gov​ o​ri​li su svi uglas. A sut​ ra​dan su svi do​ne​li prim​ e​re uverl​ jiv​ ij​ ih dem​ an​ti​ja, ne to​li​ko sme​ho​tres​ nih ali
jed​nak​ o de​lo​tvorn​ ih opo​vr​ga​va​nja tih dem​ ant​ i​ja. Mo​jih pe​to​ro uče​ni​ka do​bro je sav​ la​dal​ o lek​ci​ju.

Maja Fre​zi​ja je pre​dlož​ i​la: „Imam​ o na umu ovaj dem​ an​ti, ali is​ti​čem​ o da ono što smo mi pren​ e​li
pot​ ič​ e iz sud​skih spis​ a, to jest iz oba​veš​ te​nja opt​ u​žen​ om da je pro​tiv nje​ga pod​ ig​nu​ta op​tu​žnic​ a. A či-​
tal​ ac nema pojm​ a da je Pri​šip​ e​tlja po​tom u ist​ raž​ nom pos​ tup​ku oslob​ o​đen opt​ už​ be. I ne zna da ti spis​ i ne
sme​ju da dop​ ru u jav​nost, zato ostaj​ e nej​ a​sno kako smo do njih do​šli i da li su ver​ o​do​stojn​ i. Ja sam urad​ i​-
la do​mać​ i, kol​ e​ga Si​mei, ali ako do​zvol​ i​te, ovo mi de​lu​je, da tako ka​žem, kao svin​ jar​ ij​ a.”

„Du​šic​ e”, odv​ rat​ io je Si​mei, „bila bi još veća svi​nja​ri​ja da pri​znam​ o kako naš list nije prov​ e​rio svo​je
izvo​re. Ali slaž​ em se, ume​sto da ob​ja​vlju​je​mo pod​ at​ke koje bi neko mo​gao i da pro​ver​ i, bo​lje je da se
drž​ i​mo ins​ in​ u​ac​ ij​ a. Kada neš​ to tek na​go​ve​šta​vam​ o, to ne znač​ i da tvrd​ i​mo ne​što odre​đe​no, služ​ i nam
samo da ba​ci​mo sen​ku sumn​ je na onog​ a koji nam je nap​ is​ ao de​man​ti. Na prim​ er: rado pri​hva​tam​ o ovu
isprav​ku, ali smo doš​ li do sa​znan​ ja da je go​spod​ in Pri​šip​ e​tlja (uvek pi​ši​te gos​ po​din, ne prof​ es​ or ili in​-
žen​ jer, gos​ pod​ in je u ovoj zem​ lji najv​ eć​ a uvred​ a) - doš​ li smo do saz​ na​nja da je gos​ pod​ in Pri​ši​pe​tlja i
ra​nij​ e slao na de​se​ti​ne dem​ an​ti​ja raz​nim nov​ in​ am​ a. Izg​ le​da da mu je to glav​na zan​ im​ ac​ ij​ a i da se ni-​
čim dru​gim i ne bavi. Na taj nač​ in, ako bi naš Pri​ši​pet​ lja po​slao neki novi dem​ ant​ i, ne bi​smo bili čak ni u
obav​ ez​ i da ga ob​jav​ im​ o, ili bi​smo ga ipak pren​ el​ i, uz na​po​men​ u da go​spod​ in Pri​ši​pe​tlja i da​lje pon​ av​ lja
jed​no te isto. Tako bis​ mo uver​ il​ i čit​ a​o​ce da je reč o nek​ om par​ an​ oi​ k​ u. Uviđ​ a​te koja je pred​nost ins​ i​nua​ c​ i-​
je: kada ka​že​mo da je Pri​ši​pe​tlja i dru​gim li​stov​ i​ma pis​ ao de​man​ti​je, iz​nos​ im​ o samo isti​ni​tu tvrdn​ ju koja
se ne može dem​ ant​ ov​ at​ i. Del​ ot​ vor​na in​sin​ ua​ ​ci​ja jes​ te ona ko​jom sao​ pš​ ta​va​mo či​njen​ ic​ e same po sebi
bezv​ redn​ e, a koje se ne mogu opov​ rgn​ ut​ i jer su tač​ne.”

Poš​ to smo usvoj​ il​ i ove zla​ta vred​ne sa​ve​te, bac​ il​ i smo se - što bi rek​ ao Si​mei - na brejn​storm​ ing. Pal​ a​ti​-
no se pri​set​ io da je do tada rad​ io za enigm​ at​ske čas​ o​pis​ e i pre​dlož​ io da naš list, uz TV pro​gram, vrem​ en-​
sku prog​ no​zu i ho​ro​skop, pola stran​ ic​ e po​svet​ i i enig​mat​ ic​ i.

Sim​ ei ga je prek​ i​nuo: „Hor​ os​ kop, zab​ og​ a, dob​ ro je što ste nas pods​ e​ti​li, to je prva stvar koju će naši
či​tao​ ​ci po​traž​ it​ i! Zap​ rav​ o, go​spo​đic​ e Fre​zij​ a, evo prv​ og zad​ at​ka za vas, prel​ is​ tajt​ e malo no​vi​ne i ča​so​pi-​
se koji obj​ a​vlju​ju ho​ro​skop​ e i iz​vuc​ i​te nek​ ol​ ik​ o naj​če​šćih obra​zac​ a. I uzm​ i​te u obz​ ir samo poz​ i​tiv​na pred​-
viđ​ an​ ja, ljud​ i ne žele da čit​ aj​ u kako će idu​ćeg me​se​ca umre​ti od raka. I sa​sta​vit​ e pred​viđ​ a​nja koja važe za
svak​ o​ga, hoću da ka​žem da še​zde​se​tog​ od​ iš​ nja čit​ at​ elj​ka ne bi pre​po​zna​la sebe u naj​ a​vi da će sre​sti mlad​ i-​
ća koji će biti ljub​ av njen​ og živ​ o​ta, ali ako pro​rek​net​ e, šta ja znam, da će se ro​đen​ i​ma u znak​ u Jarc​ a to​-
kom na​redn​ ih mes​ ec​ i do​go​di​ti ne​što lepo što će ih usreć​ it​ i, to važi za sva​ko​ga, za tin​ ej​džer​ a, ako ikad​ a
bude či​tao naše no​vi​ne, i za mat​ or​ku, kao i za knji​gov​ o​đu koji žudi za po​vi​ši​com. Ali da pre​đe​mo na enig​-
ma​tik​ u, dra​gi kol​ eg​ a Pal​ at​ in​ o. Šta imat​ e na umu? Ukrš​ ten​ e reči, na prim​ er?”

„Ukrš​ te​ne reči”, rek​ ao je Pa​la​tin​ o, „ali na​žal​ ost, mo​rać​ em​ o da po​sta​vlja​mo pi​ta​nja na​lik na: Ko se is​-
kr​cao u Mars​ a​li…”, a daj bože da znaj​ u da je reš​ e​nje Gar​ i​bal​di, za​cer​ ek​ ao se Si​mei. „Dok su u ino​stra-​
nim ukrš​ ten​ i​ca​ma za​dac​ i sami po sebi do​datn​ a zag​ on​ etk​ a. Jedn​ om se u nek​ om franc​ us​ kom lis​ tu poj​ a​vio
za​dat​ ak l’ami de sim​ple, a re​šen​ je je bilo herb​ o​ris​ te, jer sim​ple na franc​ u​skom ne ozna​čav​ a samo pri​pro​-
ste i pros​ tod​ u​šne lju​de, već i le​ko​vit​ o bi​lje.”

„Nije to za nas”, rek​ ao je Si​mei, „naš či​tal​ ac ne samo da ne zna da je simp​ le lek​ ov​ i​to bil​ je na fran​cu​-
skom, nego ne zna ni da je her​bar​ ist učen​ i naz​ iv za tra​va​ra. Može Gar​ ib​ al​di, ili Evin muž, koja je ži​vot​ i-​
nja maj​ka tel​ et​ a, samo tak​ vi zad​ a​ci.”

U tom tre​nut​ku ogla​sil​ a se Maja, ozar​ e​nog lica, s go​tov​ o de​tin​ jim osme​hom na usna​ma, kao da se
spre​ma da iz​ve​de neki nes​ taš​ luk. Ka​zal​ a je da su ukr​šten​ i​ce do​bre, ali da čit​ al​ ac mora da čeka na​redn​ i
broj kako bi saz​ nao da li je njeg​ ov​ o re​šen​ je tačn​ o, kao i da mož​ e​mo da iz​ved​ em​ o kao da smo u pret​hod​-
nim broj​ ev​ i​ma rasp​ i​sa​li konk​ urs s pi​ta​nji​ma na koja čit​ a​oc​ i šal​ ju odg​ ov​ or​ e, a mi obj​ a​vljuj​ e​mo naj​duh​ o​vi-​

ti​je. Rec​ i​mo, rek​ la je, mo​žem​ o da za​mi​sli​mo kako smo traž​ i​li najg​ lup​ lje od​gov​ or​ e na neko pod​jedn​ ak​ o
glu​po pi​ta​nje.

„Nek​ a​da smo se tako na fa​kult​ e​tu za​ba​vlja​li iz​mi​šlja​njem urn​ eb​ es​ no sme​šnih pi​ta​nja i odg​ ov​ or​ a. Za​-
što ban​ a​ne ras​tu na dr​već​ u? Zato što bi ih, kada bi ras​ le na zem​ lji, od​mah po​je​li krok​ o​di​li. Zaš​ to skij​ e kli​-
ze po sne​gu? Zato što bi, kada bi kliz​ il​ e po ka​vij​ ar​ u, zim​ski spor​to​vi bili pres​ ku​pi.”

Pa​la​tin​ o je oduš​ e​vljen​ o pri​hvat​ io: „Zaš​ to je Ce​zar na sam​ r​ti imao vrem​ e​na da izg​ o​vor​ i. Zar i ti, sine
Brut​ e? Zato što nož nije bio u ruci Sci​pi​on​ a Afri​kan​ca. Zaš​ to pi​še​mo slev​ a na​des​ no? Zato što bi u su​prot-​
nom re​če​ni​ca poč​ i​njal​ a tačk​ om. Za​što slon nosi žute čar​ ap​ e? Zato što su mu roze na pran​ ju.”

I osta​li su živ​nul​ i, a u igru se ubac​ io i Bra​ga​do​čo: „Za​što imam​ o des​ et pr​stij​ u? Zato što bi, da ih ima-​
mo šest, pos​ to​ja​lo samo šest božj​ ih za​pov​ e​sti, pa mo​žda ne bi bilo za​bra​njen​ o da se krad​ e. Za​što je Bog
sav​ rš​ en​ o biće? Zato što bi, kada bi bio ne​sa​vrš​ en, li​čio na mog teču Pipa.”

Prid​ ru​žio sam se i ja: „Zaš​ to su Škot​ i izm​ i​slil​ i vi​ski? Zato što bi se, da su ga izm​ i​sli​li Ja​panc​ i, zvao
sake i ne bi mo​gao da se pije sa so​dom. Zaš​ to je more tako ši​ro​ko? Zato što ima pre​viš​ e riba i ne bi se
mo​gle sve strp​ at​ i u Žen​ evs​ ko jez​ er​ o. Zaš​ to se kaže sto pet pa opet? Zato što, kada bi se rek​ lo tri​des​ et i
tri, to bi bio ve​li​ki maj​stor mas​ ons​ ke lože.”

„Ček​ aj​te”, re​kao je Pal​ a​tin​ o, „zaš​ to su čaše odo​ z​ go otvo​ren​ e, a dole zat​ vor​ en​ e? Zato što bi u prot​ iv-​
nom kaf​ an​ e bank​ rot​ i​ral​ e. Za​što je maj​ka uvek maj​ka? Zato što, kada bi po​nek​ ad bila i otac, gi​nek​ ol​ oz​ i ne
bi znal​ i šta da rade. Za​što nok​ti staln​ o rast​ u, a zubi ne? Zato što bi onda nerv​ oz​ ne osob​ e grick​ a​le zube.
Zaš​ to je zadn​ jic​ a dole, a gla​va gore? Zato što bi u su​protn​ om bilo veo​ m​ a komp​ li​kov​ an​ o da se nap​ rav​ i ku-​
pat​ i​lo. Za​što se noge sa​vi​jaj​ u ka unu​tra, a ne ka spol​ ja? Zato što bi to bilo ve​o​ma opas​ no pri pri​nudn​ om
sle​ta​nju avi​o​na. Zaš​ to je Kris​ tif​ or Ko​lum​bo plov​ io pre​ma za​pad​ u? Zato što bi, da je kre​nuo prem​ a istok​ u,
otk​ rio Fro​zin​ on​ e. Zaš​ to prs​ ti imaj​ u nokt​ e? Zato što, kada bi ima​li ze​ni​ce, ne bi bili prs​ ti, nego oči.”

Više ni​smo mo​gli da stan​ e​mo i pon​ ov​ o se ogla​si​la Fre​zi​ja: „Zaš​ to su ta​blet​ e aspir​ i​na dru​ga​čij​ e od
igua​ n​ a? Zato što bi u sup​ rotn​ om bile je​zi​ve. Zaš​ to pas ugin​ e na grob​ u svo​ga ga​zde? Zato što u oko​lin​ i
nema drv​ e​ća, nema gde da piša i pos​ le tri dana mu prs​ ne be​šik​ a. Za​što prav ugao izn​ os​ i de​ve​de​set ste​pe​-
ni? Po​gre​šno pos​ ta​vljen​ o pi​tan​ je, ugao ne izn​ os​ i step​ e​ne, on ih sa​dr​ži.”

„Do​sta”, rek​ ao je Sim​ ei, koji ipak nije mo​gao da sa​krij​ e po​ko​ji smeš​ ak. „Ovo su izm​ ot​ av​ a​nja za stu​-
den​ta​ri​ju. Za​bor​ av​ lja​te da naši či​tao​ ​ci nisu int​ el​ ekt​ u​alc​ i i nisu čit​ al​ i pes​ nik​ e nad​re​a​li​ste, koji su stva​ra​li,
kako su sami gov​ o​ri​li, pre​kra​sne leš​ e​ve. Naši čit​ ao​ ​ci bi sve to ozbilj​no shvat​ i​li i pom​ i​slil​ i da smo po​lu​-
del​ i. Hajd​ e, gos​ pod​ o, mi se ovde za​bav​ ljam​ o, a nije vrem​ e za to. Da se vra​ti​mo na ozbilj​ne pred​ lo​ge.”

I tako je otp​ a​la rub​ rik​ a sme​šnih pit​ a​nja i od​gov​ or​ a. Šte​ta, bila bi zab​ av​na. Ipak, taj dog​ a​đaj me je na-​
veo da pa​žlji​vi​je osmo​trim Maju Fre​zi​ju. Ako je du​hov​ it​ a, onda mora da je i pri​vlač​na. Na svoj na​čin i
je​ste bila zgodn​ a. Za​što na svoj nač​ in? Ni​sam još shvat​ ao koji je to na​čin, ali pob​ ud​ i​la je moju rad​ oz​ na-​
lost.

A Maja je oči​to bila raz​ oč​ a​ran​ a i pok​ u​šal​ a je da pre​dlož​ i ne​što dru​go, što bi njoj le​žal​ o: „Bliž​ i se vrem​ e
kada ćemo znat​ i ko je u užem iz​bor​ u za ovo​god​ i​šnju knjiž​ evn​ u nag​ rad​ u Stre​ga. Zar ne bi tre​ba​lo da po​ne-​
što nap​ iš​ em​ o o tim knji​gam​ a?”, upit​ al​ a je.

„Eh, vi mla​di, samo bis​ te o kult​ ur​ i, i sva sreć​ a da vi ni​ste dip​ lo​mi​ral​ i, ina​če bi​ste mi po​nud​ il​ i da na-​
piš​ et​ e kri​tičk​ i esej od ped​ es​ et stran​ ic​ a…”

„Nis​ am dip​ lom​ i​ral​ a, ali vo​lim da čit​ am.”
„Ne mo​žem​ o pre​viš​ e da se bav​ i​mo kul​tu​rom, naši čit​ a​oc​ i ne či​taj​ u knji​ge, mož​ da pon​ ek​ i sport​ski ča​-
so​pis. Ipak, sla​žem se, no​vi​ne jed​nu stra​nic​ u mo​raj​ u po​svet​ it​ i kul​tur​ i, ali ne samo kul​tu​ri, već kul​tur​ i i
estrad​ i. A zna​čaj​ne kult​ urn​ e dog​ ađ​ aj​ e pri​kaz​ i​va​će​mo kroz in​ter​vjue. In​terv​ ju ne​kog au​to​ra del​ uj​ e umir​ uj​ u​-
će, jer ni​jed​ an pis​ ac ne gov​ o​ri loše o vla​sti​toj knji​zi, tako da naš čit​ al​ ac neće mo​ra​ti da trpi tor​tur​ u žes​ to​-

kih i jet​kih pera vaz​ da na​mrg​ o​đen​ ih knji​žev​nih krit​ i​čar​ a. Na kra​ju kraj​ e​va, sve zav​ i​si od toga ka​kva se pi​-
tan​ ja po​stav​ lja​ju, ne treb​ a pre​te​ran​ o da se rasp​ red​ a o knjiz​ i, već u prvi plan tre​ba da iz​bi​je pis​ ac, ili spi-​
sa​tel​ jic​ a, njih​ o​va po​mal​ o iš​čaš​ en​ a lič​nost, ili sla​bos​ ti. Gos​ pođ​ i​ce Frez​ i​ja, vi ste ste​kli do​bro is​ku​stvo s
to​bož​ njim sen​tim​ ent​ aln​ im ve​za​ma po​znat​ ih. Razm​ iš​ ljajt​ e o nek​ om in​ter​vjuu, raz​ um​ e se, izm​ i​šljen​ om, s ne-​
kim aut​ o​rom koji je dan​ as u žiži paž​ nje, ako je nje​gov ro​man ljub​ av​na prič​ a, na​ve​dit​ e aut​ o​ra da se pris​ e​ti
svo​je prve lju​ba​vi, a mo​že​te i da mu išč​ u​pat​ e ka​kvu zlobn​ u prim​ edb​ u o ri​val​skim pis​ cim​ a. Preds​ ta​vit​ e tu
pro​kle​tu knji​gu kao neš​ to ljuds​ ko, neš​ to što može da ra​zu​me i svak​ a do​ma​ći​ca, da je pos​ le ne griz​ e sav​ est
što je neće proč​ it​ at​ i - a osim toga, ko još čita knji​ge čiji pri​kaz​ i iz​laz​ e u nov​ in​ a​ma, obič​no ih ne čita ni
au​tor pri​kaz​ a, daj bože da je i sam pis​ ac proč​ it​ ao svo​ju knjig​ u - kad čo​vek pa​žlji​vi​je pog​ led​ a po​jed​ i​ne
knjig​ e, kat​kad mu se čini da ih stvar​no ni sam pi​sac ni​kad nije pro​či​tao.”

„Jao, majk​ o moja”, iz​us​ ti​la je Maja Frez​ ij​ a, preb​ led​ ev​ši, „ni​ka​da se neću oslo​bo​di​ti prok​ lets​ tva sen​-
ti​ment​ al​nih veza…”

„Ne mis​ lit​ e valj​da da sam vas ovam​ o do​veo da pi​šet​ e člank​ e o eko​no​mi​ji ili o me​đun​ ar​ odn​ oj pol​ i​ti​-
ci.”

„Pret​po​stav​ lja​la sam da je tako. Ali nad​ a​la sam se da nis​ am upra​vu.”
„De, de, ne​mojt​ e se že​sti​ti, pok​ u​šajt​ e,da smi​slit​ e štog​ od, svi ima​mo ogrom​no po​ve​re​nje u vas.”

VI

Sred​ a, 15. april

Se​ćam se dana kada je Kamb​ rij​ a rek​ ao: „Čuo sam na rad​ i​ju da su neka is​tra​živ​ an​ ja pot​ vrd​ i​la da zag​ a​đe​-
nje vaz​ du​ha utič​ e na vel​ i​či​nu pe​nis​ a mlađ​ eg na​raš​ taj​ a, a taj prob​ lem, po mom miš​ ljen​ ju, ne po​ga​đa samo
si​nov​ e, već i oče​ve koji uvek pon​ o​sno prič​ a​ju o vel​ i​čin​ i piše svo​ga sina. Seć​ am se da sam u odel​ je​nju za
nov​ or​ o​đen​čad u po​rod​ i​li​štu, poš​ to su mi don​ el​ i tek rođ​ en​ og sina, rek​ ao da ima ve​lik​ a muda i odm​ ah otr-​
čao da to isp​ rič​ am svim svo​jim kol​ e​ga​ma.”

„Sva​ko no​vo​rođ​ en​če ima ogrom​ne tes​ ti​se”, re​kao je Sim​ ei, „i svi očev​ i pri​čaj​ u isto. A osim toga, zna-​
te da po boln​ i​ca​ma če​sto brk​ aj​ u ozna​ke sa ime​nim​ a, pa to mo​žda uop​šte nije bio vaš sin, uz du​žno po​što​-
va​nje va​šoj su​pruz​ i.”

„Ali vest je dir​ ektn​ o po​vez​ a​na s očev​ i​ma jer će štet​ni efekt​ i imat​ i pog​ ub​ an utic​ aj i na re​prod​ ukt​ iv​ne
or​gan​ e odr​ as​ lih”, usp​ rot​ i​vio se Kam​brij​ a. „Ako poč​nem​ o da ši​ri​mo idej​ u da zag​ ađ​ e​nje ne pog​ a​đa samo
kit​ o​ve, već ugrož​ av​ a, izvin​ it​ e na iz​raz​ u, i ma​čor​ e, mog​ lo bi da dođe do mo​men​taln​ og zao​ k​ re​ta u shva​tan​ ju
eko​lo​gi​je.”

„Zan​ im​ lji​vo”, re​kao je Sim​ ei, „ali ko nam gar​ ant​ uj​ e da su ko​men​da​tor i nje​go​vi bli​ski sar​ adn​ ic​ i za​in​-
te​re​sov​ an​ i da se za​gađ​ e​nje vaz​ du​ha sma​nji?”

„Ali tako bi​smo na sva zvon​ a uzb​ u​nil​ i javn​ ost”, rek​ ao je Kam​brij​ a.
„Mož​ da, ali mi ni​smo zvo​no za uzb​ un​ u”, rea​ g​ ov​ ao je Sim​ ei, „tre​ba li da seč​ e​mo gran​ u na ko​joj se​di-​
mo? Zar da ugro​zi​mo gas​ o​vo​de, naf​tu, ind​ us​ trij​ u čel​ i​ka? Pa ni​smo mi gla​si​lo ze​len​ ih. Ne tre​ba da podb​ u​-
nju​jem​ o, već da umi​ruj​ e​mo svoj​ e čit​ ao​ c​ e.” A onda je, pos​ le nek​ ol​ ik​ o se​kun​di razm​ iš​ ljan​ ja, dod​ ao: „Jed​ i-​
no ako je tvo​rac tih mat​ e​ri​ja koje šte​te pen​ is​ u neka far​ma​ceu​ t​ska kuća koja je ko​men​dat​ or​ u stal​ a na žulj.
To mo​ram​ o da sag​ led​ am​ o od slu​čaj​ a do sluč​ aj​ a. No, ako ima​te neku idej​ u, slob​ odn​ o je izlož​ i​te, a ja ću
kas​ nij​ e odluč​ it​ i da li ćemo je raz​rad​ i​ti ili ne.”

Sut​ ra​dan je Lu​či​di ušao u re​dak​ci​ju s prak​tičn​ o na​pi​sa​nim člank​ om. Prič​ a je bila sled​ eć​ a. Je​dan njeg​ ov
poz​ na​nik prim​ io je pi​smo sa zag​ lav​ ljem na koj​ em je staj​ al​ o Suv​ e​ren​ i red Svet​ og Jov​ an​ a u Jer​ us​ a​li​mu -
Mal​te​ški vi​te​zo​vi - Eku​men​ski pri​o​rat Svet​ o Trojs​ tvo u Vild​ jeu - Glav​ni štab u Va​le​tu - Prio​ ​rat Kve​bek,
u ko​jem mu je po​nu​đen​ o da po​stan​ e prip​ adn​ ik Reda malt​ e​ških vit​ ez​ o​va, ali tek po​što se dob​ ro isp​ r​si za
tro​škov​ e uram​ lji​van​ ja sert​ if​ i​ka​ta, ord​ en, lent​ u i koj​ ek​ ak​ ve trič​ ar​ i​je. Luč​ i​di je do​bio žel​ ju da malo pro​če​-
prk​ a po vit​ e​škim red​ o​vi​ma i doš​ ao je do nev​ e​rov​ at​nih ot​krić​ a.

„Čujt​ e, tu je neg​ de i pol​ i​cijs​ ki iz​ve​štaj, ne pi​taj​te kako sam ga se do​kop​ ao, u kome su pob​ roj​ an​ i neki
od laž​ nih mal​teš​ kih re​do​va. Ima ih šes​ na​est i treb​ a vo​di​ti ra​ču​na da ih ne po​br​kam​ o s au​ten​tičn​ im Su​ve​re-​
nim vojn​ im i hos​ pi​taln​ im red​ om Sve​tog Jo​van​ a iz Je​rus​ a​lim​ a, sa Ro​dos​ a i Malt​ e, čije je se​di​šte u Rimu.
Svi ima​ju, sa nek​ im mi​nim​ aln​ im va​rij​ ac​ ij​ am​ a, got​ ov​ o isti naz​ iv, sva​ko sebe sma​tra je​din​ im izvor​nim re-​
dom i neg​ i​ra sve osta​le. God​ i​ne 1908. gru​pa Rusa je u Sje​di​nje​nim Amer​ ič​kim Drž​ av​ am​ a osno​va​la red na
či​jem je čelu to​kom po​sled​njih god​ in​ a Nje​gov​ o kral​ jev​sko vi​soč​ an​stvo princ Ro​bert​ o Pa​tern​ o Ajerb​ e
Ara​go​na, voj​vo​da od Perp​ i​njan​ a, glav​ ar ara​gon​ske kral​ jevs​ ke loze i pret​ end​ ent na pres​ to Ara​gon​ a i Ba​-
kars​ kih ostr​va, vel​ ik​ i maj​stor Vi​te​škog reda ko​lar​ a Svet​ e Aga​te iz Pat​ er​na i Kral​ jevs​ ke kru​ne Ba​kar​skih

ostr​va. Od te grup​ ac​ i​je se 1934. go​di​ne odvo​jio jed​ an Da​nac, koji je osnov​ ao novi red na čije čelo je po-​
stav​ ljen princ Pet​ ar od Grč​ke i Dan​ske. Še​zde​set​ ih god​ i​na ot​padn​ ik rus​ ke frak​cij​ e, pu​kovn​ ik Pol de Gra-​
ni​je de Kas​ a​njak, u Franc​ u​skoj stvar​ a novi red, a bivš​ eg jug​ o​slo​vens​ kog kral​ ja Pet​ ra II Kar​ ađ​ orđ​ ev​ i​ća
imen​ uj​ e vrh​ ov​nim zaš​ titn​ ik​ om reda. No, nak​ on su​ko​ba sa Ka​sa​njak​ om Pet​ ar II u Nju​jor​ku stvar​ a novi red,
čiji ve​li​ki pri​or pos​ ta​je Pe​tar od Grčk​ e i Dans​ ke. God​ i​ne 1966. za vel​ ik​ og se​kret​ a​ra tog reda pos​ ta​vljen
je izv​ es​ ni Ro​bert Ba​sa​ra​ba fon Bran​kov​ an Himčj​ ač​ vi​li, a kada je ne​što ka​sni​je sme​njen, on osniv​ a Eku-​
mens​ kih red vit​ ez​ o​va Malt​ e, gde je ti​tul​ u preu​ z​ viš​ endg cars​ kog zaš​ tit​nik​ a po​neo En​ri​ko III Kon​stant​ in di
Vigo Las​ ka​ris Pa​le​o​log Ale​ram​ ik del Monf​ er​ at​ o, sa​mo​zva​ni princ Te​sal​ i​je i nas​ ledn​ ik viz​ an​tijs​ kog pre​-
sto​la, koji po​tom osni​va još jed​ an malt​ eš​ ki red. Treb​ a po​men​ ut​ i još jed​ an red s viz​ ant​ ijs​ kim pe​ča​tom, koji
je osnov​ ao princ Ka​rol Mirč​ ea, naj​sta​rij​ i sin rum​ un​skog kral​ ja Ka​ro​la II, koji je pre osniv​ an​ ja vlas​ tit​ og
reda bio ve​li​ki majs​ tor u Ka​san​ jak​ o​voj frak​ci​ji, kao i Ve​li​ki prio​ ​rat na Malt​ i, koji je Pe​tar II osnov​ ao u
vre​me kada je bio vrh​ ov​ni zaš​ tit​nik Ka​sa​njak​ ov​ og reda. On je za pog​ la​var​ a pos​ ta​vio mal​te​škog pro​fe​so​ra
Gas​ to​na Tonu Bart​ let​ a. Po​sle smr​ti Pe​tra II, princ And​ rej Ka​rađ​ orđ​ e​vić je naj​pre bio vel​ ik​ i majs​ tor u
redu koji je osnov​ ao nje​gov pok​ ojn​ i brat, da bi kas​ ni​je tu istu funk​cij​ u imao i u Ru​skom pri​or​ at​ u, pot​ om
prei​ m​ e​nov​ an​ om u Vel​ i​ki kral​ jevs​ ki prio​ ​rat Malt​ e i Evrop​ e. Po​stoj​ i i je​dan red koji su se​dam​des​ et​ ih god​ i​-
na osno​val​ i Oto Adrij​ an Šo​bert po​znat i kao ba​ron De Šo​ab​ er i Sic​ il​ i​ja​nac Vit​ or​ io Buza, alij​ as Vikt​ or Ti-​
mur II, prav​ os​ lav​ni arh​ i​ep​ i​skop Bjal​ i​sto​ka, Slob​ od​nog Gra​da Dan​cin​ga (Gdanj​ska) i Dem​ ok​ rats​ ke Rep​ u​-
blik​ e Bel​ or​ u​si​je, kao i vel​ i​ki kan Ta​tar​ a i Mon​gol​ a. Tu je i Ve​li​ki me​đun​ a​rod​ni pri​or​ at koji su 1971. go​di​-
ne osnov​ al​ i ra​nij​ e pom​ en​ u​to Nje​gov​ o kra​ljevs​ ko vi​so​čans​ tvo Ro​bert​ o Pa​tern​ o i mal​teš​ ki ba​ron Vela Ha-​
ber, mark​ iz​ om od Alar​ oa. Vr​hovn​ i zaš​ titn​ ik tog reda je 1982. go​di​ne pos​ tao još jed​ an po​to​mak loze Pat​ er-​
no, princ Hugo Hose To​ma​si​ni Pat​ ern​ o, po​sled​nji izd​ an​ ak kral​ jev​ske loze Leo​ p​ ar​di To​mas​ in​ i iz Kon​stan-​
tin​ op​ ol​ ja, pret​ en​dent na pres​ to Istočn​ og rims​ kog car​stva i po​glav​ ar Kat​ o​lič​ke apos​ tol​ske ort​ o​doks​ ne cr​-
kve vi​zant​ ijs​ kog obre​da, mark​ iz od Mon​te​ap​ ert​ a i vi​cek​ ra​lj poljs​ kog pre​stol​ a. God​ in​ e 1971. na Malt​ i se
po​ja​vlju​je Suv​ er​ en​ i red Sve​tog Jov​ an​ a iz Je​rus​ a​lim​ a (od koga sam i kre​nuo), nak​ on rask​ o​la u Ba​sa​ra​bin​ oj
frak​cij​ i, a pod vrh​ ovn​ om zaš​ ti​tom Ales​ an​dra Li​ka​stra Gri​mald​ i​ja La​ska​ri​sa Kom​nen​ a Vent​ im​ il​ je, vojv​ o​de
od La Ša​stra, za​kon​ i​tog na​sledn​ ik​ a mar​ki​za od Deo​ ​la. Ve​li​ki majs​ tor ovog reda sada je Karl​ o Stiv​ al​ a de
Flav​ in​ ji, koji je na upra​žnjen​ o me​sto pos​ le Li​kas​ tro​ve smr​ti pos​ ta​vio Pje​ra Pa​sloa. On je pre​u​zeo sve Li-​
kas​ tro​ve ti​tul​ e i njim​ a pri​do​dao zvan​ ja po​glav​ ar​ a Belg​ ijs​ ke ort​ o​doks​ ne ka​tol​ ičk​ e cr​kve, vel​ i​kog majs​ tor​ a
Su​ver​ e​nog vojn​ og reda Jer​ u​sal​ im​skog hra​ma i ve​lik​ og majs​ tor​ a i hij​ e​ro​fan​ta Univ​ er​zal​nog ma​son​skog
reda drevn​ og i pr​vo​bit​nog memf​ i​sko-mi​sir​skog obred​ a. Uma​lo da zab​ o​ra​vim, za one koji prat​ e po​sled​nje
tren​do​ve, po​sto​ji i mog​ uć​nost da se pos​ ta​ne član Si​ons​ kog pri​or​ at​ a, a sa​mim tim i pot​ o​mak Isus​ a Hri​sta i
nje​gov​ e sup​ rug​ e Ma​rij​ e Mag​dal​ en​ e, koji su za​čel​ i lozu Me​ro​vin​ga.”

„Već i sama imen​ a tih lju​di su vest po sebi!”, rek​ ao je Si​mei, koji je ush​ i​ćen​ o hva​tao bel​ eš​ ke. „Kako
div​no zvuč​ e, gos​ pod​ o dra​ga, Pol de Gre​nij​ e de Ka​sa​njak, Li​ka​stro (kako ono bese?) Grim​ ald​ i La​skar​ is,
Komn​ en, Vent​ i​mi​lja. Karl​ o Stiv​ al​ a de Fla​vi​nji…”

„… Ro​bert Bas​ ar​ ab​ a fon Bran​ko​van Himčj​ ač​ vil​ i!”, pods​ e​tio je Lu​čid​ i lik​ u​juć​ i.
„Ve​ru​jem”, do​dao sam ja, „da su mnog​ i od naš​ ih či​tal​ a​ca do​bij​ a​li sličn​ e po​nu​de, pa ćemo na ovaj na-​
čin spre​či​ti da ih neko na​sam​ a​ri.”
Si​mei se na tre​nu​tak zam​ is​ lio i re​kao da mora još da por​ a​zmis​ li o sve​mu. Sut​ ra​dan nam je sa​op​štio da
se ras​pi​tao i sa​znao da naš​ eg izd​ av​ a​ča svi zovu ko​men​dat​ or​ om bu​du​ći da mu je to zva​nje dod​ el​ i​la Ko​-
mend​ a Svet​ e Mar​ i​je Vi​tle​jems​ ke. „Is​pos​ ta​vil​ o se da je i tu reč o čis​ toj pre​var​ i, bud​ u​ći da je to nep​ ri​zna​ti
red. Aut​ en​tič​ni pri​zna​ti red je Red Sve​te Ma​rij​ e Je​ru​sa​lims​ ke, ili pu​nim imen​ om Or​dof​ rat​ rum dom​ us ho​-
spit​ al​ is Sanct​ ae Ma​ri​ae Teu​ ​to​nic​ or​ um in Je​rus​ al​ em, i samo se on pom​ in​ je u zva​ničn​ om va​tik​ an​skom go-​
di​šnja​ku. Do​du​še, po​sle svih skan​da​la koji su pot​ res​ li Vat​ ik​ an, čak ni to nije ga​rant, ali je si​gur​no da je
zva​nje kom​ en​dat​ o​ra Sve​te Mar​ ij​ e Vi​tle​jems​ ke isto što i zvan​ je grad​ o​na​čel​nik​ a Dem​be​li​je. A vi bis​ te hte​li

da ob​jav​ im​ o član​ ak koji bi ba​cio sen​ku sumn​ je, ili još gore, iz​vrg​nuo rug​ lu kom​ en​du naš​ eg ko​men​dat​ or​ a?
Ma ostav​ i​mo lju​de da se uljulj​kuj​ u u vla​sti​tim zab​ lu​da​ma. Žao mi je, Luč​ i​di, ali vaš lepi čla​nak mo​rać​ e
da za​vrš​ i u kan​ti za ot​patk​ e.”

„Da li to znač​ i da ćemo za sva​ki član​ ak mo​rat​ i da pro​ver​ av​ a​mo da li je po kom​ en​dat​ or​ o​voj vo​lji?”,
upit​ ao je Kamb​ rij​ a, ve​či​ti stručn​ jak za glu​pa pit​ an​ ja.

„Oba​ve​zno”, od​gov​ or​ io je Si​mei. „On je naš, kako se ono kaže, re​per za sve.”
U tom tren​ utk​ u je Maja sku​pil​ a hrab​ rost i izlo​žil​ a svo​ju idej​ u o jedn​ oj mo​guć​ oj is​traz​ i. Prič​ a je bila
sle​deć​ a. Neg​ de u bliz​ i​ni Tič​ ins​ ke kap​ ij​ e, u kra​ju koji je sva​kim da​nom priv​ lač​ io sve više tu​ri​sta, nal​ a​zi se
res​ to​ran-pi​ce​rij​ a Slam​ a i seno. Maja, koja živi ne​dal​ e​ko oda​tle u star​ om delu grad​ a, koji zbog ka​nal​ a
zovu Na​vi​lji, prol​ a​zi god​ i​na​ma kraj te pi​cer​ i​je. A ta pros​ tra​na pi​ce​ri​ja, kroz čiji se izlog vi​de​lo bar​ em
stot​ i​nak mes​ ta, sve to vrem​ e je zvrj​ a​la praz​ na, tek bi tu i tamo po​nek​ i tur​ i​sta pop​ io kafu za stol​ ov​ im​ a na-​
pol​ ju. No, to nik​ ak​ o nije pro​pal​ i lok​ al. Maja je jed​nom pri​li​kom, iz či​ste znat​ i​žel​ je, ušla u res​ to​ran, u ko​-
jem je osim nje bila još samo jed​na por​ od​ i​ca udal​ jen​ a dva​de​se​tak sto​lo​va. Nar​ u​či​la je upra​vo spe​cij​ al​ it​ et
po kome je res​ to​ran i dob​ io ime, kom​bi​na​cij​ u sve​žih tan​kih rez​ an​ ac​ a, pola žu​tih, a pola zel​ e​nih, če​tvrt li​-
tra be​log vina i tor​tu od jab​ uk​ a. Sve je bilo odl​ ič​no, cene pris​ tu​pač​ne, a kon​ o​bar​ i prel​ jub​ a​zni. Či​njen​ ic​ a
je da bi bilo koji vlas​ nik re​sto​ran​ a s tako vel​ i​kim lo​ka​lom, u koji go​din​ a​ma niko ne za​laz​ i i s broj​nim
osob​ ljem i kuh​ in​ jom, ako ima i mrve moz​ ga, na svak​ i nač​ in pok​ uš​ ao da ga se reši. Međ​ u​tim, re​stor​ an Sla​-
ma i seno otvar​ a svo​ja vra​ta sva​kog dana, mož​ da sada ima tome već i des​ et go​di​na, da​kle, ma​nje-više tri
hi​ljad​ e šests​ to ped​ e​set dana.
„Tu pos​ toj​ i neka taj​na”, pri​met​ io je Ko​stanc​ a.
„Pa i nije bogz​ na ka​kva”, od​vrat​ i​la je Maja. „Obj​ a​šnjen​ je je oči​gledn​ o, reč je o lo​kal​ u koji prip​ ad​ a
ne​koj tri​jad​ i, ma​fi​ji ili Ka​mo​ri, ku​pljen je prl​ ja​vim novc​ em i jas​ no je kao dan da je to dob​ ra inv​ e​sti​ci​ja.
Vi ćete reći da su pare dob​ ro ulo​že​ne s ob​zir​ om na vred​nost lo​kal​ a i da bi bilo nor​maln​ o da ga drže za​-
tvo​re​nim, kako ne bi uza​lud tra​ćil​ i nov​ ac. Ali ne, on radi. Zaš​ to?”
„Za​što?”, pi​tao je, kao i uvek, Kam​brij​ a.
Odg​ ov​ or je po​ka​zao da Ma​ji​ne mož​ dan​ e vi​jug​ e funk​ci​on​ i​šu pri​lič​no do​bro. „Lok​ al je otvo​ren kako bi
se svak​ odn​ ev​no prao no​vac koji tu ne​pres​ ta​no pri​sti​že. Ti svak​ og dana lepo po​služ​ iš ono malo muš​ ter​ i​ja
koje tu zab​ a​saj​ u, a sva​ke noći odš​ tamp​ aš gom​ il​ u ra​čun​ a, kao da si imao stot​ i​ne kli​jen​ at​ a. Poš​ to ob​ra​ču​naš
dnev​ni pa​zar, upla​ćuj​ eš no​vac u bank​ u - a da ne bi priv​ u​kao paž​ nju na siln​ i keš, bu​du​ći da go​tov​ o niko
nije pla​tio kre​dit​nom kar​ti​com, otvar​ aš rač​ un u dvad​ es​ et raz​ li​či​tih ban​ a​ka. Na taj prih​ od, koji je tako po​-
stao leg​ al​ an, mora da se plat​ i i po​rez, na​ravn​ o, nak​ on što se odb​ ij​ u svi tro​ško​vi upra​vljan​ ja i snabd​ e​va​nja
(na​bav​ it​ i la​žne fak​tu​re ne pred​stav​ lja nik​ a​kav pro​blem). Dob​ ro je poz​ nat​ o da se pri​li​kom pra​nja novc​ a
običn​ o gubi neg​ de oko ped​ es​ et pos​ to. S ova​kvim si​stem​ om, gu​bit​ ak je da​le​ko ma​nji.”
„Ali kako to dok​ a​za​ti?”, pi​tao je Pal​ a​tin​ o.
„Jed​nos​ tav​no”, od​gov​ or​ i​la je Maja, „do​voljn​ o je da na ve​čer​ u odu dva ins​ pek​to​ra iz ode​ljen​ ja za fi​-
nans​ i​je, naj​bo​lje mu​ška​rac i žena koji liče na bračn​ i par, i da dok jedu, po​sma​tra​ju si​tua​ c​ i​ju oko sebe, i na
kraj​ u, na prim​ er, usta​no​ve da su uz njih te več​ e​ri bile još samo dve muš​ te​rij​ e. Dan kas​ ni​je u res​ tor​ an ule​ti
fin​ ans​ ijs​ ka ins​ pekc​ i​ja da pro​ve​ri rač​ un​ e, i otk​ rij​ e na stot​ i​ne ra​čun​ a od preth​ odn​ e več​ e​ri. Baš bih vo​lel​ a
da vid​ im šta bi na to odg​ ov​ or​ il​ i.”
„Nije to baš tako jedn​ o​stavn​ o”, pri​met​ io sam ja, „rec​ i​mo da je par in​spekt​ o​ra otiš​ ao na ve​če​ru u
osam, i ma ko​li​ko da spor​ o jedu, tre​ba​lo bi da za​vrš​ e po​sle dev​ et, kako ne bi pob​ u​dil​ i nič​ i​ju sumn​ ju. Jer
ko bi mog​ ao da dok​ a​že da sto​ti​ne muš​ ter​ ij​ a nisu doš​ le baš u per​ io​ ​du iz​me​đu dev​ et i pon​ oć​ i? Da​kle, mor​ a-​
li bi da poš​ a​lju najm​ a​nje tri ili čet​ i​ri para in​spekt​ or​ a kako bi po​kri​li celo veče. A šta će se des​ it​ i ako sle​-
de​ćeg ju​tra pro​ve​re stvar​no sta​nje? Fin​ an​sijs​ ka ins​ pek​ci​ja lik​ uj​ e kada ot​kri​je da neko ne pri​jav​ lju​je ceo
prom​ et, ali šta da urad​ i kada otk​ ri​ju da ima i prev​ iš​ e ra​čun​ a? U re​stor​ an​ u uvek mogu da se izv​ a​de da je

do​šlo do ne​kog kvar​ a na kasi, da se sve zbr​kal​ o. I šta onda? Da pon​ o​vo kont​ ro​li​šu? Ali ni u re​sto​ran​ u nisu
sis​ a​li ves​ la, sad već znaj​ u kako izg​ led​ aj​ u in​spek​to​ri, pa kad oni pon​ o​vo dođu, neće ku​cat​ i la​žne rač​ u​ne.
Dak​ le, fi​nans​ ijs​ ki ins​ pekt​ o​ri mo​ra​li bi da ih kon​trohš​ u iz ve​čer​ i u veče tako što bi sla​li či​tav​ u ar​mij​ u ljud​ i
da se pre​žder​ av​ a pi​cam​ a, tol​ i​ko da bi na kra​ju res​ tor​ an zai​ ​sta pro​pao, ali je mno​go ver​ ov​ at​nij​ e da bi in​-
spek​tor​ i brzo odus​ tal​ i od sve​ga, bud​ uć​ i da imaj​ u va​žnij​ a pos​ la.”

„Ukrat​ko”, od​go​vo​ri​la je uvređ​ en​ o Maja, „time bi fi​nans​ ij​ska pol​ ic​ ij​ a mo​ra​la da razb​ i​ja gla​vu. Naše
bi bilo samo da ukaž​ em​ o na pro​blem.”

„Dušo”, rek​ ao je do​bro​du​šno Si​mei, „reći ću vam šta bi se de​sil​ o kad bis​ mo obj​ av​ il​ i tu is​trag​ u. Kao
prvo, nav​ u​kli bis​ mo na leđa fi​nans​ ij​sku po​li​cij​ u ko​joj ste vi zam​ e​ri​li da god​ i​nam​ a nije prim​ e​ti​la tu pre​va-​
ru - a ti ljud​ i i te kako do​bro zna​ju kako da se osve​te, ako ne nama, onda sig​ urn​ o ko​mend​ a​tor​ u. A osim
toga, kao što vi kaž​ e​te, u to su umeš​ an​ e trij​ ad​ e, Kam​ o​ra, Ndran​ge​ta ili šta ja znam ko. Mis​ lit​ e li da će oni
se​de​ti skr​šten​ ih ruku? A mi ćemo ovde mir​no ček​ a​ti da nam pod​metn​ u neku bomb​ u. A zna​te li šta ću vam
još reći? Naši čit​ a​oc​ i bi bili oduš​ e​vlje​ni idej​ om da jef​ti​no jedu u lo​kal​ u do​stoj​nom kri​min​ al​nih rom​ an​ a.
Slam​ u i seno bi za tili čas pre​plav​ il​ i im​bec​ il​ i pa bis​ mo im mi na kra​ju zap​ ra​vo učin​ i​li uslu​gu. Da​kle, pre-​
dlog se odb​ a​cu​je. Ni​šta ne brin​ i​te, samo se vi lepo vrat​ it​ e hor​ o​sko​pim​ a.”

VII

Sre​da, 15. april, veče

Maja je bila to​lik​ o zap​ re​pa​šće​na kad sam je su​sti​gao dok je iz​laz​ il​ a. Uhvat​ io sam je pod​ru​ku a da ni sam
nis​ am bio sves​ tan toga.

„Ne se​ki​rajt​ e se zbog toga, Majo. Hajd​ e, ot​pra​ti​ću vas kući i us​put ćemo neš​ to pop​ i​ti.”
„Ži​vim bli​zu kan​ al​ a, a tu sve vrvi od kaf​ ić​ a. Znam jed​ an u koj​ em prav​ e odl​ ič​ an bel​ i​ni, moj omi​ljen​ i
kok​tel. Hval​ a.”
Ušli smo u uli​cu Ripa Ti​čin​ e​ze i ja sam po prvi put vi​deo kan​ a​le. Nar​ av​no da sam čuo pri​ču o njim​ a,
ali sam bio ubeđ​ en da su ih sve odre​da zat​ rp​ a​li ze​mljom, a ume​sto toga, čin​ il​ o mi se da se na​laz​ im u Am-​
sterd​ am​ u. Maja mi je s izv​ es​ nom do​zom pon​ os​ a re​kla da je nek​ ad​ a dav​no Mi​la​no zai​ ​sta lič​ io na Am​ster-​
dam, bio je is​pre​sec​ an ka​nal​ im​ a čak i u sam​ om cent​ ru. Mora da je bio iz​uz​ etn​ o lep, zato se Sten​da​lu to​li-​
ko i do​pa​dao. Kas​ nij​ e su ih iz hig​ ij​ en​skih ra​zlog​ a zat​ rp​ al​ i, je​din​ o su pre​os​ ta​li u tom delu grad​ a, ali je
voda u njim​ a ustaj​ a​la i pr​ljav​ a, dok su ne​ka​da na njih dol​ az​ i​le i pral​ je. Ali ako se kre​ne malo ka unu​tra-​
šnjo​sti, može se nal​ et​ e​ti na ulič​ ic​ e u koj​ im​ a još pos​ to​je zgra​de s ta​ko​zva​nim zaj​ edn​ ič​kim balk​ o​nom opa​-
sa​nim kov​ a​nom ograd​ om.
I one su za mene bile naj​o​bič​nij​ i flat​ us voc​ is, fot​ og​ raf​ ij​ e iz ped​ es​ e​tih koje sam pro​na​šao u vre​me
kada sam ure​đi​vao enc​ i​klop​ ed​ i​je, pa sam mor​ ao da nav​ ed​ em ins​ ce​na​ci​ju Ber​to​lac​ i​jev​ e pred​stav​ e El nost
Mi​lan u Pik​ o​lo te​a​tru. Čak i tada sam mis​ lio da je to neš​ to iz XIX veka.
Maja se na​sme​ja​la: „Mil​ an​ o je i dal​ je pun ta​kvih zgrad​ a, samo one nisu više za sir​ om​ aš​ ne. Po​đi​te sa
mnom, po​kaz​ ać​ u vam.” Ušli smo u jedn​ o unut​ ra​šnje dvor​ i​šte: „Ovde u pri​ze​mlju je sve re​nov​ ir​ a​no, tu su
an​ti​kvar​ni​ce nadm​ en​ ih sta​ri​na​ra, s pap​ re​nim cen​ a​ma, i ate​ljei slik​ a​ra želj​nih slav​ e. Najo​ b​ ičn​ i​ja pre​va​ra
za tur​ is​ te. Ali tamo gore, ona dva sprat​ a izg​ le​daj​ u baš kao ne​kad​ a.”
Vid​ eo sam da gorn​ ji spra​tov​ i imaj​ u vra​ta koja izl​ az​ il​ e na bal​kon s ne​zao​ ​bi​la​znom gvo​zde​nom ogra-​
dom. Pi​tao sam da li neko tu još uvek osta​vlja ru​blje da se suši.
Maja je pras​ nu​la u smeh: „Ni​smo u Nap​ u​lju. Skor​ o sve je ren​ o​vir​ an​ o, nek​ a​da su step​ en​ i​ce vo​di​le di-​
rekt​no do bal​kon​ a, tako se tad ulaz​ il​ o u kuću, a na kra​ju se na​laz​ io samo je​dan zaj​ edn​ ičk​ i klo​zet, i to čuč​ a-​
vac, kup​ a​ti​lo i tuš mo​gao si samo da san​ jaš. Sad je sve preu​ r​ e​đe​no za bo​ga​taš​ e, u ne​kim sta​no​vim​ a pos​ to​-
je čak i hi​dro​mas​ až​ ne kade, a cene su im da se smr​zneš. Osim u delu gde ja ži​vim. Stan​ uj​ em u dvo​sobn​ om
stan​ u kroz čije zi​dov​ e curi voda, ali nebu hva​la, is​kop​ al​ i su rupe za kloz​ et​sku šol​ ju i tuš. Ipak, ja obož​ a​-
vam svoj kraj. Me​đut​ im, si​gur​na sam da će uskor​ o i tamo kre​nu​ti s re​nov​ ir​ an​ jem pa ću mor​ a​ti odand​ e da
odem jer neću moći da plać​ am sta​nar​ i​nu. Osim ako Sut​ ra ne počn​ e uskor​ o da iz​la​zi i ja dob​ ij​ em stal​ni
rad​ni od​nos. Zbog toga i tr​pim sva ona po​niž​ en​ ja.”
„Ne prim​ ajt​ e to pre​vi​še k srcu, Majo, oči​gled​no je da još is​pip​ a​va​mo te​ren, tre​ba shvat​ it​ i o čemu va​-
lja pi​sat​ i, a o čemu ne. A s dru​ge stran​ e, Si​mei ima od​gov​ orn​ ost, kako prem​ a no​vi​nam​ a, tako i pre​ma iz​-
da​va​ču. Mo​žda je u vrem​ e kada ste se bav​ i​li sent​ im​ en​tal​nim vez​ a​ma mo​glo da prođ​ e sve i sva​šta, ali
ovde je drug​ a​čij​ e, mi tek treb​ a da nap​ ra​vim​ o dnev​ni list.”
„Pa uprav​ o zbog toga sam se pon​ ad​ al​ a da sam uspel​ a da se oslo​bod​ im tog bljut​ a​vog sent​ im​ en​tal​nog
đu​bre​ta, hte​la sam da pos​ ta​nem ozbi​ljan no​vi​nar. Ali mo​žda sam ja rođ​ e​ni gu​bit​nik. Nis​ am dip​ lom​ ir​ al​ a

jer sam pom​ a​gal​ a svoj​ i​ma sve do nji​ho​ve smrt​ i, a onda je bilo pre​ka​sno da se po​nov​ o okren​ em knjiz​ i.
Sad ži​vim u rupi i ni​ka​da neću po​stat​ i spec​ ij​ aln​ i iz​veš​ tač u, na prim​ er, Zal​ iv​skom ratu… Šta rad​ im? Pra-​
vim ho​ro​skop​ e, vuč​ em nai​ v​čin​ e za nos. Zar to nije potp​ u​ni prom​ aš​ aj?”

„Tek smo poč​ el​ i, kada se malo zah​ ukt​ a​mo, no​vin​ ar kao vi ima​će više pros​ to​ra da se raz​mahn​ e. Do
sada ste dali sjajn​ e pred​ log​ e, meni su se dop​ a​li, a mi​slim da su se dop​ a​li i Si​me​ij​ u.”

Ose​ćao sam da je la​žem, tre​bal​ o je da joj kaž​ em da se za​glib​ il​ a u bla​to do kol​ en​ a, da je nik​ ad​ a ne​će​-
mo pos​ la​ti na Bli​ski istok i da je bol​ je da pob​ eg​ne pre nego što bude pre​ka​sno, ali nis​ am mo​gao da je još
više rast​ u​žim. Spon​tan​ o mi je palo na pa​met da joj sa​op​štim isti​nu, ali da, ume​sto o njoj, pri​čam o sebi.

Po​što sam se sprem​ ao da po​put pe​snik​ a ogol​ im svoj​ e srce, poč​ eo sam da joj se obrać​ am na ti a da to
ni​sam ni prim​ et​ io.

„Po​gled​ aj me, ja sam onak​ av ka​kvog me vid​ iš, ni ja ni​sam dip​ lo​mir​ ao, uvek sam rad​ io neke treć​ e​ra​-
zred​ne po​slov​ e, a dnevn​ ih nov​ in​ a sam se dok​ op​ ao s pu​nih ped​ es​ et god​ in​ a. Ali znaš li kada sam poč​ eo da
se oseć​ am kao gub​ it​nik? Od tre​nut​ka kada sam po​čeo da mis​ lim da sam gu​bitn​ ik. Da ta mi​sao nije poč​ e​la
da mi se vrz​ ma po gla​vi, sig​ ur​no bih i ja ostva​rio po​be​du bar​ em na jedn​ om pol​ ju.”

„Pu​nih ped​ e​set go​di​na? Izg​ le​dat​ e mla​đe. To jest, izg​ le​daš mla​đe.”
„Dala bi mi samo čet​ r​de​set de​vet?”
„Ne, izvi​ni, ti si zgo​dan čo​vek, i kada drž​ iš pri​dik​ u, vidi se da imaš smi​sla za hu​mor, a to ukaz​ u​je na
sve​ži​nu, mla​dost…”
„Pre bih rek​ ao da je to znak mud​ ro​sti, a sa​mim tim i sede gla​ve.”
„Ne, vidi se da ne ve​ruj​ eš u to, ali si oči​to pri​hva​tio da ulet​ iš u ovu avan​tur​ u i to čin​ iš s cin​ iz​ mom…
kako da ka​žem… pu​nim rad​ os​ ti.”
Pu​nim rad​ o​sti? Ona je bila me​ša​vin​ a rad​ os​ ti i mel​ anh​ ol​ i​je i gle​da​la me (kao što bi rek​ ao neki loš pi​-
sac?) sr​neć​ im očim​ a.
Sr​ne​ćim? Ma dajt​ e, jedn​ os​ tavn​ o me je, hod​ a​juć​ i, po​gle​da​la odo​ ​zdo, bud​ u​ći da sam viši od nje. To je
sve. Svak​ a žena koja gle​da odo​ ​zdo liči na Bamb​ i​ja.
U me​đuv​ rem​ e​nu smo sti​gli do njen​ og ka​fi​ća, ona je pi​juck​ al​ a svoj be​li​ni, a ja spok​ oj​no is​pi​jao vis​ ki.
Pos​ le du​žeg vrem​ en​ a pred so​bom sam opet imao ženu koja nije pro​sti​tutk​ a i ose​ćao se got​ o​vo podm​ la​đe​-
nim.
Ne znam da li je na to uti​cao alk​ oh​ ol, ali sam joj u pot​pun​ os​ ti otvo​rio svo​ju dušu. Od kada se ni​sam
ni​kom pov​ er​ io? Isp​ ri​čao sam joj da sam ne​ka​da bio u bra​ku i da me je žena na​pus​ ti​la. Ona me je osvo​jil​ a
jer mi je jed​nom pri​lik​ om, na sam​ om poč​ etk​ u naše veze, kada sam ja po​ku​šao da opravd​ am neku glup​ ost
koju sam nap​ rav​ io, i zam​ o​lio je da mi opro​sti zato što sam glup, re​kla da me voli iako sam glup. Ta​kve iz-​
jav​ e mogu lu​đač​ki da rasp​ lam​sa​ju ljub​ av, ali je kas​ ni​je ver​ ov​ atn​ o uvid​ el​ a da je moja glup​ ost pre​maš​ il​ a
sva​ki prag njen​ e to​ler​ an​cij​ e i tako se naša prič​ a za​vr​šil​ a.
Maja se smej​ al​ a („Kak​ va divn​ a iz​ja​va lju​bav​ i: vol​ im te iako si glup!”), a onda mi je isp​ rič​ a​la da je i
ona, prem​da je bila mlađ​ a i nik​ ad​ a nije po​mi​sli​la da je glu​pa, ima​la svo​je tu​žne pri​če, mož​ da zbog toga
što nije mo​gla da pod​nes​ e tuđu glup​ ost, ili zbog toga što su joj svi vr​šnja​ci, pa i oni ne​što sta​ri​ji, iz​gled​ a​li
nez​ rel​ o. „Kao da sam ja zre​la. I eto tako, imam skor​ o trid​ e​set go​di​na, još sam i use​de​li​ca. A to je zato što
ni​ka​da ne mo​žem​ o da se zad​ o​vo​lji​mo onim što imam​ o.”
Tri​de​set god​ i​na? U Bal​zak​ ov​ o doba žena od trid​ es​ et go​di​na bila bi već pre​cval​ a. A Maja bi iz​gled​ al​ a
kao dva​de​set​ o​god​ i​šnja​ki​nja da nije nek​ o​li​ko mal​ ih tank​ ih bora oko oči​ju, kao da je če​sto pla​ka​la, ili mo-​
žda ne podn​ os​ i sve​tlost pa staln​ o žmirk​ a na sunc​ e.
„Nema već​ eg uspeh​ a od pri​jat​nog su​sret​ a dvo​je gu​bitn​ ik​ a”, re​kao sam, a čim sam to iz​re​kao, ose​tio
sam go​tov​ o strah.
„Ble​sav​ko”, rek​ la mi je ljup​ko. A onda se po​sti​đen​ o izvin​ il​ a zbog tol​ i​ke prek​ o​mern​ e blis​ ko​sti. „Nema

pot​ re​be, šta​vi​še, mor​ am da ti za​hval​ im”, re​kao sam joj, „niko me nije naz​ vao bles​ avk​ om tako za​no​sno.”
Oti​šao sam i kor​ ak dal​ je. Sreć​ om, ona je hi​tro prom​ e​ni​la temu. „Vo​le​li bi da liče na Har​ ij​ ev bar u Ve​-

nec​ ij​ i”, rek​ la je, „a nisu u stan​ ju ni da po​re​da​ju flaš​ e s pi​ćim​ a. Po​gled​ aj, džin Gor​don je za​vr​šio među vi-​
ski​jem, dok su Bomb​ aj sa​fir i Tank​ er​ ej na dru​goj stra​ni.”

„Šta, gde?”, pit​ ao sam, gled​ a​ju​ći isp​ red sebe, gde su se na​laz​ i​li je​din​ o dru​gi stol​ o​vi. „Ne tamo”, rek​ la
mi je, „pog​ le​daj ka šan​ku.” Okre​nuo sam se, bila je u pra​vu, ali kako je samo mo​gla da po​mi​sli da ja
mogu da vi​dim isto što i ona? To je bio samo na​go​veš​ taj ot​krić​ a do kog ću ka​sni​je doći za​hva​ljuj​ u​ći onom
br​blji​vom Bra​gad​ o​ču. U tom tren​ ut​ku tome ni​sam pri​da​vao zna​čaj i is​ko​ri​stio sam pril​ ik​ u da zat​ raž​ im ra-​
čun. Rek​ ao sam još nek​ ol​ i​ko ute​šnih reč​ e​ni​ca i ot​pra​tio je do ka​pi​je, oda​kle se vid​ eo hodn​ ik u kome se
nal​ a​zi​la jorg​ and​ žij​ska rad​nja. Iz​gled​ a da još uvek ima dos​ ta jorg​ an​dži​ja, prem​da je te​le​vi​zi​ja prep​ lav​ lje​-
na re​kla​ma​ma s du​šec​ im​ a na fe​de​re. Zah​ val​ i​la mi je: „Sad se oseć​ am mno​go bo​lje”, nas​ me​ši​la se pruž​ ivš​ i
mi ruku. Bila je to​pla i za​hvaln​ a.

Vrat​ io sam se kući šet​ a​juć​ i kraj kan​ a​la star​ og Mi​la​na, koji je bio mnog​ o pri​jatn​ i​ji od Bra​gad​ oč​ ov​ og. Za​i​-
sta bih mo​rao bo​lje da upoz​ nam ovaj grad, pre​pun je raz​nih iz​ne​nađ​ en​ ja.

VIII

Pe​tak, 17. april

Tok​ om sle​de​ćih dana, dok je svak​ o od nas ra​dio do​mać​ i za​da​tak (tako smo to zval​ i) kod kuće, Si​mei nam
je gov​ o​rio o pro​jekt​ im​ a koji mo​žda i neće biti neo​ p​hod​ni za sam poč​ et​ ak, ali o ko​ji​ma treb​ a malo por​ a​-
zmi​slit​ i.

„Još ni​sam sig​ ur​ an da li to treb​ a da ide u broj 0/1 ili u 0/2, prem​da i u bro​ju 0/1 još uvek ima​mo do​-
sta pra​znih stran​ i​ca, ne kaž​ em da je nu​žno da kre​nem​ o sa še​zde​set stran​ a, kao Kor​ ij​ e​re dela sera, ali mo​-
ra​mo da na​prav​ im​ o bar​ em dva​de​set če​tir​ i. Na​rav​no, pon​ e​ku ćemo pop​ un​ it​ i re​kla​mam​ a, nije važ​ no što ih
niko neće zat​ raž​ it​ i, preu​ ​ze​ćem​ o ih iz drug​ ih no​vi​na i prav​ i​ti se kao da su plać​ en​ e - a tako ćemo stvo​ri​ti
pov​ e​ren​ je kod ko​mi​ten​ a​ta, što bi u bu​dućn​ os​ ti mo​gao da nam bude znač​ aj​ an izvor prih​ od​ a.”

„Ne sme​mo nik​ ak​ o da iz​os​ tav​ i​mo čit​ ul​ je”, rek​ la je Maja, „i one su čist no​vac. Do​pu​stit​ e da ih ja iz​mi​-
slim. Obo​žav​ am da usmr​tim oso​be s čudn​ im ime​nim​ a i ne​ut​ eš​ nim por​ o​dic​ a​ma, a pos​ eb​no vol​ im ucvel​ jen​ e
po zad​ atk​ u, koj​ ih uvek ima kada pre​min​ e neka va​žna lič​nost. Njim​ a nije stal​ o ni do po​kojn​ i​ka ni do njeg​ o​-
ve por​ o​dic​ e, već ko​ri​ste či​tul​ ju za name drop​ping, kao da hoće da kažu: vi​dit​ e, i ja sam ga poz​ na​vao.”

Kao i uvek, dom​ i​šlja​ta. Ali pos​ le one šetn​ je dr​žao sam se malo po​dal​ je, a i ona je bila uz​drž​ an​ a, obo-​
je smo se oseć​ a​li nez​ a​štić​ en​ o.

„Slaž​ em se za či​tu​lje”, rek​ ao je Sim​ ei, „ali prvo zav​ rš​ i​te hor​ o​skop. Ja sam, međ​ ut​ im, raz​mi​šljao o ne​-
čem drug​ om. O jav​nim kuć​ a​ma, ili da upot​ reb​ im dru​gu reč, kako ne bi doš​ lo do zbr​ke, bud​ u​ći da po​stoj​ e
mnog​ e jav​ne in​sti​tuc​ i​je otvo​ren​ e za pos​ et​ io​ ​ce, o kup​ le​raj​ im​ a. Ja ih se seć​ am, bio sam zreo mu​škar​ ac kada
su ih zat​ vo​ril​ i 1958. go​di​ne.”

„A ja sam već bio pun​ o​let​ an”, re​kao je Bra​gad​ o​čo, „te sam se pro​muv​ ao po ne​ki​ma.”
„U Kjar​ a​vals​ koj uli​ci nal​ a​zio se prav​ i prav​ca​ti bor​del, s pis​ o​a​rim​ a na ula​zu, kako bi se kli​jen​ti​ma
omo​guć​ il​ o da se olakš​ aj​ u pre nego što uđu…”
„… i ma​tor​ e dro​ce koje su par​ ad​ i​ral​ e obli​zu​juć​ i usta pred vojn​ ic​ i​ma i uplaš​ e​nim prov​ inc​ ij​ al​cim​ a,
dok je mat​ ro​na vi​kal​ a: ajmo, go​spo​do, nis​ te na tramv​ ajs​ koj stan​ ic​ i…”
„Mo​lim vas, Bra​ga​do​čo, s nama je i jedn​ a dama.”
„Mo​žda bi​ste, u slu​ča​ju da treb​ a da pi​šet​ e o tome”, re​kla je ni​mal​ o zbun​ jen​ a Maja, „mog​ li da ka​že​te
da su kur​tiz​ an​ e u zre​lim god​ in​ a​ma gipk​ o ho​dal​ e i la​scivn​ om mi​mik​ om ma​mi​le muš​ te​rij​ e koje su iz​gar​ al​ e
od žud​nje…”
„Sjajn​ o, Frez​ ij​ a, ne baš tim re​čim​ a, ali sva​ka​ko bi bilo neo​ ph​ odn​ o pi​sa​ti ist​ anč​ a​nim je​zi​kom. Izm​ eđ​ u
osta​log i zbog toga što su mene odu​šev​ lja​va​li otm​ e​ni​ji bord​ el​ i, po​put onog u Uli​ci San Đov​ an​ i​ja sul
Mura, pred​ iv​no zdan​ je se​ces​ io​ n​ i​stičk​ e ar​hit​ ekt​ u​re i prep​ un​ o int​ e​lek​tua​ l​ a​ca koji su tu dol​ a​zi​li (kako su
sami go​vor​ i​li) ne zbog sek​sa, već zbog isto​rij​ e umet​no​sti…”
„Ili bor​del u uli​ci Fjor​ i Kja​ri, čist art deko, s raz​no​bojn​ im zidn​ im plo​čic​ a​ma”, re​kao je Brag​ ad​ oč​ o
no​stalg​ ič​nim gla​som. „Ko zna ko​li​ko se naš​ ih čit​ a​lac​ a seća njih.”
„ A oni koji u to doba nisu bili pu​nol​ etn​ i vi​de​li su ih u Fel​ i​ni​jev​ im film​ ov​ i​ma”, pod​se​tio sam ja, „jer
kad u vlas​ tit​ om pam​ćen​ ju ne​ma​mo seć​ a​nja, preu​ ​zim​ am​ o ih iz umet​no​sti.”
„Pre​uz​ mi​te taj za​da​tak, Bra​gad​ o​čo”, za​klju​čio je Sim​ ei, „na​piš​ it​ e mi ži​vo​pis​ an čla​nak u sti​lu: baš su

bila do​bra ta star​ a vre​men​ a.”
„Ali za​što izv​ la​či​ti ku​pler​ a​je iz naf​ta​lin​ a?”, upit​ ao sam ob​u​zet sum​njom. „Ako bi to i raz​ga​li​lo vre​me-​

šnu go​spod​ u, zas​ ig​ urn​ o bi sa​blaz​ nil​ o go​spo​đe u go​di​nam​ a.”
„Kol​ o​na”, re​kao je Sim​ ei, „otk​ rić​ u vam ne​što. Po​što su ’58. za​tvo​re​ni bord​ e​li, neko je nek​ o​li​ko god​ i​-

na ka​sni​je kup​ io zda​nje u ulic​ i Fjo​ri Kjar​ i i u njem​ u otvo​rio šik re​stor​ an, sa sve onim razn​ ob​ oj​nim ploč​ i​-
ca​ma. Me​đu​tim, odlu​čio je da sač​ u​va nek​ ol​ i​ko so​bi​čak​ a i da po​zlat​ i bi​dee. Ne mo​že​te ni da zam​ is​ lit​ e ko​-
lik​ o je uz​buđ​ en​ ih gos​ po​đa tra​žil​ o od mu​že​va da ih vode u te ću​me​ze, kako bi ra​zum​ e​le šta se tamo de​ša​-
val​ o u sta​ra vre​me​na… Nar​ av​no, to je bud​ i​lo zna​ti​žel​ ju samo neko krat​ko vre​me, po​tom su se i go​spo​đe
umor​ i​le, ili pak ku​hi​nja nije bila na za​do​vo​lja​va​juć​ em niv​ ou, tek, re​sto​ran je zat​ vor​ en i kraj prič​ e. No,
slu​šaj​te do​bro, raz​mi​šljam i o jedn​ oj te​mat​skoj stran​ ic​ i. S leve stra​ne bio bi Brag​ a​do​čov da​nak, a s de​sne
re​port​ až​ a o prop​ a​da​nju bul​ e​va​ra na per​ i​fe​rij​ i, do ko​jeg je doš​ lo zbog pop​ la​ve pro​sti​tutk​ i od koj​ ih ne mo-​
že​te da prođ​ e​te uli​com s de​com. Ne bis​ mo ima​li ni​ka​kav ko​ment​ ar koji bi po​ve​zao te dve poj​ a​ve, ostav​ i​-
će​mo či​tao​ ​cu da sam zak​ lju​či, no znam da su u dub​ i​ni duše svi za pov​ rat​ ak na star​ e do​bre kup​ le​raj​ e, žene
zato što mu​škar​ci ne bi mo​ra​li da se zau​ s​ tav​ lja​ju kraj puta da bi po​kup​ i​li neku dro​cu i zap​ at​ il​ i mi​ris jef​ti-​
nih par​fe​ma u svo​jim kol​ im​ a, a mu​škar​ci zato što bi mog​ li da šmugn​ u u jed​ an od onih hodn​ ik​ a, pa ako ih
neko i vidi, uvek mogu da kažu da ih in​te​res​ uj​ e unu​traš​ njost lo​ka​la, na pri​mer, se​ce​sio​ n​ iz​ am. Ko će se po​-
zab​ av​ it​ i član​kom o pro​stit​ ut​ka​ma?”

Kos​ tan​ca je rek​ ao da bi on to rado preu​ z​ eo na sebe i svi su se slož​ il​ i s tim: prov​ es​ ti ne​ko​lik​ o noći duž
bu​le​var​ a znač​ i po​pril​ ič​nu po​troš​ nju ben​zin​ a, a pos​ to​jao je i riz​ ik da se na​let​ i na pa​tro​lu Odel​ jen​ ja za su-​
zbi​jan​ je pros​ tit​ u​ci​je.

Te ve​čer​ i je Maj​ in po​gled osta​vio du​bok utis​ ak na mene. Kao da je shvat​ i​la da je ušla u osin​ je gne​zdo.
Zbog toga sam, ne obaz​ i​ru​ći se na pos​ lo​vičn​ u oprez​ nost, sa​ček​ ao da iza​đe, zat​ im za​stao na tro​toa​ ​ru nek​ o​-
li​ko min​ u​ta, rek​ av​ši drug​ im​ a da mor​ am da ostan​ em u cen​tru kako bih skok​nuo do neke apot​ ek​ e. Znao sam
ko​jim se pu​tem vra​ća pa sam je su​stig​ ao na pola puta.

„Odlaz​ im, mor​ am da odem”, re​kla mi je, dr​šću​ći, go​tov​ o plačn​ im glas​ om. „U ka​kve sam to nov​ i​ne do-​
spe​la? Oni moji lju​bavn​ i trač​ ev​ i nik​ o​me nisu na​no​sil​ i zlo, šta​viš​ e, po​ma​gal​ i su fri​zer​ im​ a da po​ve​ćaj​ u za-​
rad​ u, bu​duć​ i da su mno​ge gos​ pođ​ e išle kod njih kako bi pre​lis​ tal​ e moje žens​ ke ča​sop​ is​ e.”

„Majo, ne uzi​ m​ aj sve to su​viš​ e k srcu. Si​mei zap​ ra​vo spro​vo​di psi​hol​ o​ške ogled​ e, ne zna​či da zai​ s​ ta
želi sve to da ob​ja​vi. Nal​ az​ im​ o se u fazi razm​ iš​ lja​nja, iz​nos​ e se pretp​ o​stavk​ e, razm​ a​traj​ u mo​gu​ći sce​nar​ i​-
ji, to je jed​no lepo isk​ u​stvo, a sem toga, niko nije od tre​be tra​žio da se proš​ e​taš bul​ ev​ a​rom obuč​ en​ a kao
pros​ tit​ ut​ka kako bi int​ er​vjui​ s​ al​ a neku od njih. No, več​ er​ as ti sve ide nao​ p​ ak​ o, mo​raš da odag​ naš te mi​sli.
Šta kaž​ eš na bio​skop.”

„U onom se daje film koji sam već gle​dal​ a.”
„Na koji bios​ kop mis​ liš?”
„Onaj por​ ed kog smo upra​vo pro​šli, s dru​ge stra​ne ulic​ e.”
„Ali ja sam te dr​žao za ruku i po​smat​ rao, ni​sam gled​ ao na dru​gu stra​nu uli​ce. Znaš li da si baš lepa?”
„Ti ni​ka​da ne vi​diš ono što ja vi​dim”, re​kla je. „U sva​kom slu​ča​ju, jes​ am za bio​skop, haj​de da kup​ i-​
mo no​vi​ne i vi​di​mo šta se daje u bliz​ in​ i.”
Oti​šli smo da po​gled​ am​ o film koji uopš​ te nis​ am upamt​ io bud​ uć​ i da je ona i da​lje drht​ al​ a, pa sam je u
jed​nom tre​nut​ku uhvat​ io za ruku, koja je pon​ o​vo bila vruć​ a i za​hvaln​ a. Bili smo pop​ ut zal​ jub​ lje​nog para,
ali iz vre​me​na Ar​tu​rov​ ih vi​tez​ ov​ a, sa sve onim ma​čem pos​ tav​ lje​nim u kre​ve​tu iz​me​đu muža i žene.
Dok sam je pra​tio kući - malo se razv​ e​dril​ a - po​lju​bio sam je brats​ ki u čelo i štip​nuo za ob​raz, kao da
smo sta​ri pri​ja​te​lji. Na kraj​ u kraj​ ev​ a (pom​ i​slio sam) mo​gao bih joj biti otac.
Ili go​tov​ o otac.

IX

Pet​ ak, 24. april

Te sedm​ i​ce pos​ lo​vi su se odv​ i​ja​li s ogromn​ im pa​uz​ am​ a. Niko, pa čak ni Sim​ ei, nije bio oran za rad. S
drug​ e stran​ e, dva​nae​ st broj​ e​va za god​ i​nu dana svak​ ak​ o ne znač​ e je​dan broj dnevn​ o. Ja sam išč​ i​ta​vao prve
verz​ ij​ e čla​na​ka, ujed​nač​ a​vao stil, po​ku​ša​vao da izb​ ac​ im kić​ e​ne izr​ az​ e. Sim​ ei je to odob​ ra​vao. „Go​spo​do,
mi se ba​vim​ o nov​ in​ ars​ tvom, a ne knjiž​ ev​no​šću.”

„Kad smo već kod toga”, ogla​sio se Ko​stan​ca, „mo​biln​ i tel​ e​fo​ni se sva​kim dan​ om sve više i više upo-​
treb​ lja​vaj​ u. Juče je neko u vozu, na se​di​štu kraj mene, vod​ io dugi te​lef​ ons​ ki raz​gov​ or sa služ​ ben​ ic​ om iz
neke bank​ e, sa​znao sam sve o nje​go​vom ma​ter​ ij​ al​nom sta​nju. Čini mi se da svet pos​ ta​je sve luđi i luđi.
Mož​ da bi​smo mog​ li da po​sve​ti​mo jed​ an član​ ak toj poj​ a​vi?”

„Što se tiče mob​ il​nih tel​ e​fon​ a”, uz​vra​tio je Si​mei, „nji​ma će brzo odz​ vo​ni​ti. Kao prvo, skup​ i su kao
đavo i samo mali broj ljud​ i može da ih priu​ š​ ti. A osim toga, lju​di će ubrz​ o shvat​ i​ti da nije ne​op​hod​no te​-
lef​ o​nir​ at​ i svak​ o​me u bilo kom tre​nutk​ u, po​če​će da im ned​ o​staj​ e lič​ni kont​ akt, li​cem u lice, a na kra​ju me​-
se​ca ot​krić​ e da je rač​ un pap​ ren. Ta moda proć​ i će za god​ i​nu dana, mak​sim​ al​no dve. Za sada su mo​bil​ni
tel​ ef​ o​ni ko​ri​sni je​di​no prel​ jubn​ i​cim​ a, da mogu da ugov​ o​re sas​ tan​ke a da ne kor​ is​ te kućn​ i tel​ e​fon, a mo​žda
i vod​ o​in​stal​ a​te​ri​ma, kako bi mo​gli da ih zovu u sva​kom tre​nut​ku dok su na te​re​nu. I ni​kom dru​gom. Dak​ le,
već​ i​ni na​ših či​ta​la​ca, koji mob​ il​ne te​lef​ o​ne ne​maj​ u ta​kav član​ ak uop​šte ne bi bio in​te​res​ ant​ an, dok bi oni-​
ma koji ga ima​ju bilo ma​nje-više svej​ ed​no. Čak bi mog​ li da po​mi​sle da smo mi nek​ ak​ vi snob​ o​vi i po​mo​-
dar​ i.”

„I ne samo to”, ume​šao sam se ja, „uz​mi​te u obz​ ir da Anje​lij​ u, Rokf​ e​le​ru i pred​sed​ni​ku Sje​din​ je​nih
Ame​rič​kih Drž​ av​ a mob​ il​ni tel​ ef​ on nije pot​ reb​ an jer imaj​ u go​mi​lu se​kre​tar​ a i sek​ re​tar​ ic​ a koji se bri​nu za
sve što treb​ a. Da​kle, usko​ro će svi pri​met​ i​ti da ga kor​ i​ste je​di​no šuše, bed​ni​ci koji mo​ra​ju biti dos​ tup​ni
kako bi im bank​ a sao​ pš​ til​ a da su ule​tel​ i u min​ us, i oni koje šef stal​no muš​ tra i uvek mor​ aj​ u da su mu na
uslu​zi. Tako će mob​ il​ni tel​ e​fon po​stat​ i simb​ ol niže vred​nos​ ti na druš​ tve​noj les​ tvic​ i i niko više neće htet​ i
da ga ima.”

„Ni​sam baš si​gurn​ a u to”, re​kla je Maja, „to mu dođe kao cas​ u​al look, na prim​ er komb​ in​ a​cij​ a ma​jic​ e,
farm​ erk​ i i ma​ra​me: ovu odeć​ u u stand​ ard​ iz​ ov​ an​ im vel​ i​čin​ a​ma mogu sebi da priu​ š​ te i prip​ ad​nic​ e vis​ o​kog
dru​štva i običn​ e rad​ni​ce, s tim što po​to​nje neće biti u sta​nju da do​bro ukomb​ in​ u​ju ra​zlič​ i​te de​lov​ e, ili će
in​si​sti​rat​ i na tome da farm​ er​ke mor​ aj​ u da budu nove nov​ca​te, a nik​ ak​ o po​der​ an​ e na ko​le​nim​ a, ih će ih no-​
si​ti sa štik​ la​ma, pa će se iz avio​ ​na vi​de​ti da nije reč o pri​pad​ni​ci krem druš​ tva. Ali ona to neće prim​ et​ i​ti i
na​stav​ i​će za​dov​ olj​no da nosi svo​ju lošu kom​bi​nac​ ij​ u odeć​ e, i ne slu​te​ći da uprav​ o to odaj​ e njen druš​ tven​ i
sta​tus.”

„A poš​ to će mo​žda pro​či​tat​ i Su​tra, mi ćemo joj sa​op​šti​ti da ona nije nik​ ak​ va go​spođ​ a, a da je njen
muž šuša ili pre​ljubn​ ik. A osim toga, mo​žda je ko​mend​ at​ or Vim​ er​ka​te za​int​ er​ e​so​van za kup​ o​vi​nu neke te​-
lef​ ons​ ke kom​pan​ i​je pa bis​ mo mu tim člank​ om učin​ i​li med​ veđ​ u uslug​ u. Dak​ le, ta tema je ili potp​ un​ o ne​bit-​
na, ili pre​viš​ e škak​ ljiv​ a. Bol​ je da je bat​ al​ i​mo. To je isto kao i prič​ a o komp​ ju​te​ri​ma. Kom​ en​dat​ or nam je
doz​ vo​lio da sva​ko ima svoj, zgod​ni su za pi​sa​nje i ču​va​nje pod​ at​ ak​ a, ali ja sam čo​vek sta​rog kova i ni​kad
ne znam šta s njim da ra​dim. A već​ i​na na​ših či​ta​la​ca je na​lik na mene i ne​ma​ju pot​ re​bu za komp​ jut​ e​ri​ma

jer ne​maj​ u ni​kak​ ve pod​ atk​ e koje bi na nje​mu čuv​ a​li. Ne treb​ a da stva​ra​mo kod naš​ ih čit​ al​ ac​ a komp​ leks
niže vred​no​sti.”

Poš​ to smo se okan​ u​li elek​tron​ ik​ e, tog dana smo se okren​ u​li iš​čit​ a​va​nju jedn​ og član​ka koji sam ko​ri​gov​ ao.
Brag​ ad​ oč​ o je prim​ et​ io: „Gnev Mos​ kve? Zar nije ba​nal​no ko​ris​ ti​ti uvek iste iz​ra​ze, tipa nav​ u​ći gnev Mo​-
skve ili gnev penz​ i​on​ e​ra?”

„Ne”, odg​ ov​ or​ io sam, „čit​ a​lac uprav​ o oček​ uj​ e te iz​raz​ e, na njih su ga nav​ i​kle sve no​vin​ e. Či​ta​lac će
shvat​ i​ti šta se de​šav​ a samo ako kaž​ e​mo da je doš​ lo do po​la​riz​ ac​ i​je u dru​štvu, da vla​da na​jav​ ljuj​ e boln​ e
rez​ ov​ e, da još uvek pos​ to​ji tra​čak nade, da je na​ru​šen preds​ edn​ ik​ ov kred​ ib​ il​ i​tet, da su naj​ a​vljen​ e mere
pu​ca​nja u pra​zno, da se uspe​šno hva​ta​mo u koš​ tac s go​ruć​ im prob​ le​mim​ a, da je ekon​ oms​ ka sit​ u​ac​ i​ja alar-​
mantn​ a, da je pe​valj​kin put do uspe​ha bio po​sut tr​njem, da se dikt​ at​ or ogluš​ io o apel, da se go​lo​bra​di
mla​dić upis​ ao u li​stu strel​ ac​ a. Po​li​ti​ča​ri se nik​ ad​ a ne pri​klju​čuj​ u dru​goj stran​ci ili pre​la​ze u nju, već pre-​
le​ću, dok po​lic​ ijs​ ke snag​ e svoj zad​ a​tak uvek obav​ ljaj​ u krajn​ je pro​fe​si​on​ al​no.”

„Da li baš uvek mor​ am​ o da pom​ e​nem​ o taj pro​fes​ io​ ​na​liz​ am?”, ume​ša​la se Maja. „Sva​ko obav​ lja svoj
za​dat​ ak pro​fe​si​on​ al​no. Nar​ avn​ o da je nad​zorn​ ik grad​ il​ i​šta za​duž​ en za zid​ ov​ e pro​fes​ i​on​ al​no obav​ io svoj
za​da​tak ako se oni ka​snij​ e ne sru​še, ali to je pot​pu​no nor​mal​no, pred​met naše pa​žnje mog​ ao bi da bude je-​
di​no nem​ arn​ i nad​zor​nik čiji će se zi​do​vi kas​ ni​je sruš​ it​ i. Na​rav​no da ću vod​ o​ins​ tal​ a​ter​ u, kog sam po​zval​ a
da mi otp​ u​ši la​va​bo, na kraj​ u pos​ la srd​ ač​no za​hval​ it​ i, ali ga sig​ urn​ o neću poh​ val​ it​ i da je pro​fe​sio​ ​naln​ o
oba​vio svoj pos​ ao. Da nije mo​žda treb​ al​ o da po​stup​ i kao la​žni in​sta​lat​ er maj​stor Stam​ en​ko u jedn​ oj od
epiz​ od​ a Mi​kij​ a Mau​ s​ a? To staln​ o pom​ in​ jan​ je prof​ e​si​on​ aln​ og oba​vlja​nja po​sla, kao da je reč o ne​če​mu
neu​ ​ob​ i​ča​jen​ om, može da nav​ e​de na po​mis​ ao da ljud​ i ina​če ota​lja​vaj​ u svoj po​sao.”

„Upra​vo to”, nas​ tav​ io sam, „čit​ al​ ac mis​ li da ljud​ i po pra​vil​ u ota​ljav​ a​ju po​sao pa zato treb​ a na​glas​ it​ i
prof​ es​ i​o​na​li​zam, to je tehn​ ič​ki na​čin da se kaže da je sve ura​đe​no kako tre​ba. Pol​ ic​ i​ja je uhva​ti​la kra-​
dljivc​ a ko​ko​šak​ a? Pro​fes​ io​ n​ aln​ o su oba​vi​li zad​ at​ ak.”

„Pa to je isto kao i papa do​brič​ in​ a. Nav​ od​ i na pom​ is​ ao da su pape pre nje​ga bili nek​ a​kvi mr​gud​ i,”
„Mo​žda su ljud​ i zai​ ​sta tako mi​sli​li, inač​ e dot​ ič​nog papu ne bi tako na​zval​ i. Jes​ te li ika​da vid​ e​li fo​to​-
gra​fi​ju Pija XII? U film​ ov​ i​ma o Džejms​ u Bond​ u ga​rant​ o​van​ o bi dob​ io ulog​ u šefa ter​ or​ i​stič​ke org​ a​ni​zac​ i​je
Spek​tra. ”
„Ipak, no​vin​ e su te koje su papi Jo​van​ u XXII​ I dod​ el​ i​le ti​tu​lu dob​ rič​ in​ e, a običn​ i ljud​ i su se samo po​-
ve​li za tim.”
„Tako je. No​vin​ e tre​ba da obu​če čit​ ao​ c​ e kako da mi​sle”, umeš​ ao se Si​mei.
„Da li no​vin​ e tre​ba da sle​de sklo​no​sti lju​di ili da ih stva​raj​ u?”
„I jedn​ o i drug​ o, gos​ po​đic​ e Frez​ ij​ a. Ljud​ i u poč​ et​ku ne zna​ju kak​ ve su im sklo​nos​ ti, naš je za​da​tak da
im uka​žem​ o na njih, a oni će tek onda shva​tit​ i da ih već imaj​ u. Ne tre​ba prev​ i​še da fil​ oz​ o​fi​ra​mo, već da
pro​fe​si​on​ aln​ o obav​ ljam​ o zad​ at​ke. Hajd​ e, Ko​lon​ a, na​sta​vit​ e.”
„U redu”, odg​ ov​ o​rio sam, „zav​ rš​ ić​ u svoj spis​ ak: ne mo​žem​ o imat​ i i jare i pare, vel​ i​ki cen​tri moći,
mo​bi​li​san​ je svih mo​gu​ćih res​ ur​sa, za​suk​ a​ti ruk​ av​ e, pre​lomn​ i tre​nut​ ak, vera u bo​lje sut​ ra, doći na po​zi​tiv​-
nu nulu, ključ sta​bil​no​sti, is​pi​tat​ i na​vo​de, ni​čij​ a nije go​re​la do zore, prvi sunč​ an​ i dan iz​ma​mio še​tač​ e, sa-​
ob​ rać​ ajn​ i kol​ aps u cen​tru, do​bij​ a​nje trans​pa​rent​nih pod​ a​ta​ka, adek​ vat​no re​še​nje, iz​bij​ an​ je nov​ ih ne​red​ a,
dug​ o​god​ i​šnja agon​ i​ja, pre​da​no rade na ukla​njan​ ju kva​ra, dati ja​san sig​nal, spus​ ti​ti gard, isk​ or​ e​nit​ i sta​re
na​vi​ke, oslu​šnu​ti trž​ iš​ te, sna​žan zao​ k​ ret, vra​ti​ti se na pra​vi put, izv​ es​ ti pred lice pravd​ e, trn u oku vla​sti​-
ma, go​mil​ an​ je trup​ a na gran​ i​ci, pres​ ud​ni meč u borb​ i za op​sta​nak, na​ruš​ e​ni kred​ ib​ il​ i​tet, lid​ er pao u Nap​ u​-
lju, nez​ a​pamć​ en​ o div​ ljan​ je nav​ i​jač​ a, nas​ ta​vlja se pot​ ra​ga za prež​ i​ve​lim​ a, odla​zak pos​ ledn​ jeg ve​lik​ a​na, na
lice me​sta pris​ tig​ le spas​ i​lačk​ e eki​pe, brut​ al​no pret​ u​čen, najz​ ad stao na ludi kam​ en, ki​lom​ et​ ars​ ke kol​ on​ e
na pre​la​zi​ma… A pre sveg​ a, izvin​ jav​ a​ti se. Ang​ lik​ ans​ ka cr​kva izvi​nja​va se Darv​ i​nu, Vir​dži​ni​ja se izvi​-

njav​ a žrt​ va​ma sur​ ov​ ih ro​bo​vlas​ ni​ka, elekt​ rod​ is​ tri​bu​ci​ja se izvin​ jav​ a zbog pre​kid​ a u isp​ or​ u​ci struj​ e, ka-​
nads​ ka vla​da se zva​nič​no izvin​ il​ a Inu​it​ im​ a. Ne tre​ba nik​ ad​ a reći da je crk​ va prom​ en​ i​la svo​je stav​ o​ve o
Ze​mljin​ oj ro​ta​cij​ i, već da se papa izvi​njav​ a Gal​ i​lej​ u.”

Maja je pljes​ nul​ a ru​kam​ a i rek​ la: „To je tač​no, ni​kad ni​sam ra​zum​ el​ a da li je ta po​plav​ a izvi​njav​ a​nja
na svak​ om kor​ a​ku pos​ led​ i​ca ne​ka​kve pon​ i​zno​sti ili bezo​ b​ ra​zlu​ka, ti lepo urad​ iš ne​što što ne bi smeo, a
onda se fino izvin​ iš, i ni​kom niš​ ta. Pade mi na pa​met jed​ an sta​ri vic. Jaše kau​ b​ oj kroz pre​ri​ju kad u jed​-
nom tren​ utk​ u zač​ u​je glas koji mu reče da ode u Abi​lin, a kada je tamo sti​gao, glas mu reče da uđe u sal​ un i
ulož​ i sve što ima na broj pet na ru​le​tu. Kau​ ​boj, opij​ en ne​bes​ kim gla​som, tako i uči​ni, ali se kug​ lic​ a za​u-​
sta​vi na broj​ u osamn​ a​est. Glas mu onda pro​šap​ta: Baš štet​ a, izg​ u​bi​li srno.”

Nas​ mej​ al​ i smo se, a onda pre​šli na dru​ga pi​tan​ ja. Tre​bal​ o je išč​ it​ at​ i i prod​ i​sku​to​vat​ i Luč​ i​dij​ ev član​ ak o
afe​ram​ a u vezi sa Sta​račk​ im dom​ om Pio Alb​ erg​ o Triv​ ulc​ io, a ra​sprav​ a je po​traj​ a​la go​tov​ o pola sata. Na
kra​ju, kada je Sim​ ei, u nap​ ad​ u ne​ver​ ov​ at​ne ve​li​ko​du​šno​sti, po​ru​čio kafu za sve iz ka​fea isp​ od nas, Maja,
koja je se​del​ a iz​me​đu mene i Bra​ga​doč​ a, pre​dlož​ il​ a je: „Ja bih ura​di​la uprav​ o obr​nut​ o, ako su naše no​vi-​
ne nam​ en​ jen​ e pub​ lic​ i sa is​tanč​ an​ im ukus​ om, vol​ el​ a bih da imam rub​ rik​ u u ko​joj bi sve bilo is​kaz​ a​no obr-​
nu​to.”

„Obrn​ ut​ o od ono​ga što je re​kao Luč​ i​di?”, upit​ ao je sumn​ ji​ča​vo Bra​gad​ o​čo.
„Ma ne, po​gre​šno ste me raz​ um​ e​li. Obr​nu​to u odn​ os​ u na op​šta mes​ ta.”
„Pob​ og​ u, pa mi smo o tome i prič​ al​ i pre pola sata”, re​kao je Brag​ ad​ oč​ o.
„U redu, ali meni se to i dal​ je mota po gla​vi.”
„ A nama se ne mota”, proc​ e​dio je Brag​ ad​ oč​ o.
Maju ta opas​ ka nim​ al​ o nije pog​ o​dil​ a, gle​dal​ a nas je kao da nam je svrak​ a po​pi​la moz​ ak: „Obrn​ u​to od
jas​ nog sig​na​la i vla​di​nog snaž​ nog za​ok​ ret​ a. Na prim​ er Ven​ e​cij​ a je Ju​žni Am​sterd​ am, po​nek​ ad ma​šta nad​-
maš​ u​je stvarn​ ost, pre sve​ga mor​ am da na​po​me​nem da sam ja ras​ i​sta, uživ​ a​oc​ i teš​ kih drog​ a vrlo lako
mogu da po​stan​ u zav​ is​ ni​ci od ma​rih​ ua​ ​ne, uspeh me je u potp​ u​nos​ ti pro​me​nio, Ital​ ij​ an​ i pro​pag​ and​ om po​-
mut​ i​li pam​ et Mu​so​lin​ i​ju, Par​ iz je ruž​ an grad, ali su Par​ iž​ an​ i izu​ ​zet​no ljub​ az​ ni, u Ri​min​ i​ju su pla​že staln​ o
krc​ at​ e, a dis​ ko​te​ke zvr​je praz​ ne, za mene je arap​ski jez​ ik mat​ em​ a​tik​ a, po​zna​ti glum​ ac po​beg​ ao od por​ e-​
skog pa​kla u Mont​ e Kar​lu.”
„Da, a jedn​ a po​rod​ ic​ a otrov​ al​ a celu peč​ urk​ u. Ma gde se na​pa​ja​te tak​ vim bu​dal​ a​štin​ a​ma?”, upit​ ao je
Brag​ a​doč​ o pop​ ut ren​ e​san​snog me​cen​ e koji se obrać​ a svom štić​ en​ ik​ u.
„Neke od njih sam pro​čit​ al​ a u jedn​ om prir​ učn​ ik​ u koji je ned​ avn​ o ob​jav​ ljen”, rek​ la je Maja. „Sva​ka​ko
da nisu do​voljn​ o dob​ re za naše no​vi​ne. Hoću li ja bar jedn​ om da ubo​dem neš​ to? Mož​ da je vrem​ e da se
ide kući.”

„Sluš​ aj”, rek​ ao mi je pot​ om Brag​ a​doč​ o, „kre​ni sa mnom, umir​ em od žel​ je da ti neš​ to is​prič​ am. Pući ću
ako ti to odm​ ah ne is​pri​čam.”

Pola sata ka​sni​je po​nov​ o smo se ob​rel​ i u krčm​ i Mo​riđ​ i, ali dok smo išli ka njoj, Brag​ a​do​čo nije hteo
ni da zuc​ne o svom otk​ rić​ u. Umes​ to toga, sao​ p​štio mi je: „Jesi li prim​ et​ io od čega zap​ rav​ o bo​lu​je Maja?
Ona je au​ti​stičn​ a.”

„Au​ti​stičn​ a? Pa oni su za​tvo​re​ni u sebe, ne kom​ u​ni​cir​ a​ju sa osta​li​ma. Zaš​ to bi bila au​ti​stič​na?”
„Čit​ ao sam o jed​nom ist​ ra​živ​ an​ ju o prv​ im simp​tom​ i​ma au​ti​zma. Na pri​mer, u jedn​ oj sobi na​laz​ i​mo se
ti, ja i Pje​rin​ o, aut​ is​ tič​ni deč​ ak. Ti mi kaž​ eš da neg​ de sak​ ri​jem jedn​ u ku​gli​cu i da po​tom iza​đem. Ja je sta-​
vim u neku ćasu. Kada ja na​pu​stim pro​sto​rij​ u, ti vad​ iš ku​gli​cu iz ćase i sta​vljaš je u fi​ok​ u. Po​tom pi​taš
Pje​ri​na: gde će gos​ po​din Bra​gad​ o​čo tra​žit​ i kug​ lic​ u kad se bude vrat​ io? A Pjer​ i​no će ti od​gov​ o​ri​ti: u fio​ c​ i,
zar ne? Dak​ le, Pje​ri​nu ne do​pi​re do moz​ ga da je za mene kug​ lic​ a još uvek u ćasi, jer je u njeg​ ov​ om mo​zgu

ona već u fio​ c​ i. Pje​rin​ o ne ume da se stav​ i u tuđu kožu, mi​sli da svi u gla​vi ima​ju isto što i on.”
„Ali to nije au​ti​zam.”
„Ne znam šta je, mo​žda je to blaž​ a form​ a aut​ i​zma, baš kao što je raz​draž​ lji​vost prvi stad​ i​jum par​ a​no-​

je. Bilo kako bilo, Maja ne ume da shva​ti tuđe tačk​ e gled​ iš​ ta, mi​sli da su svi​ma u gla​vi iste mis​ li kao i
njoj. Zar nisi prim​ e​tio kako je pre neki dan u jed​nom tre​nut​ku re​kla da on nema nik​ ak​ ve veze s tim, a taj
on bio je osob​ a o koj​ oj smo prič​ a​li sat ran​ i​je? Ona je nas​ tav​ i​la da razm​ i​šlja o nje​mu, pa je u jedn​ om tre​-
nut​ku on pon​ ov​ o po​čeo da joj se vr​zma po gla​vi, no nije joj palo na pam​ et da on, naj​ve​ro​vat​nij​ e, više ne
za​ok​ up​ lja naše mis​ li. Ona je, u najm​ an​ ju ruku, luda, mo​gao bih to da pot​pi​šem, A ti je i dal​ je gle​daš dok
gov​ o​ri i gu​taš svak​ u nje​nu reč kao da je neko pro​ro​čan​stvo.”

Uči​nil​ o mi se da lu​pe​ta pa sam skra​tio prič​ u jed​nom do​setk​ om: „Svi koji pror​ i​ču su zap​ rav​ o ludi.
Mož​ da je ona pot​ o​mak Ku​man​ske Si​bil​ e.”

Sti​gli smo do krč​me i Bra​gad​ o​čo je poč​ eo da prič​ a: „Imam eks​ kluz​ iv​nu vest koja bi pom​ og​ la da se Su​tra
prod​ a u sto hil​ ja​da pri​mer​ ak​ a da je već na traf​ ik​ a​ma. Šta​vi​še, tre​ba mi sa​vet. Da li svo​je ot​krić​ e da pre​-
dam Sim​ ei​ j​ u ili da ga prod​ am nek​ om od ozbilj​nih lis​ tov​ a? Reč je o pra​voj bomb​ i, a tiče se Mu​so​lin​ i​ja.”

„Pa, ne bih re​kao da je to neka akt​ u​el​na prič​ a.”
„Pa, ne​što je svak​ a​ko akt​ u​eln​ o u tome kada se ot​krij​ e da nas je neko do dana dan​ a​šnjeg vu​kao za nos,
i to gom​ il​ u lju​di, bol​ je re​čen​ o sve nas.”
„U kom smis​ lu?”
„Prič​ a je izu​ ​zetn​ o duga, za sada je reč samo o pret​po​stavc​ i. Bez kola ne mogu da odem tamo gde bi
treb​ al​ o, kako bih isp​ i​tao prež​ iv​ el​ e sve​do​ke. Ipak, da se pods​ e​ti​mo čin​ je​ni​ca koje svi znam​ o, a po​tom ću ti
reći za​što moja pretp​ o​stav​ka ima osno​ve.”
Bra​gad​ o​čo mi je ukratk​ o saž​ eo ono što je on na​zvao ra​šir​ e​nim ve​rov​ a​njem, koje je po njem​ u su​viš​ e
jed​no​stavn​ o da bi bilo istin​ it​ o.
Dak​ le, sav​ e​zni​ci su prob​ i​li Gots​ ku lin​ i​ju i kre​nul​ i na sev​ er ka Mi​lan​ u, rat je već izg​ u​bljen, pa je Mu-​
so​lin​ i 18. april​ a 1945. go​di​ne na​pu​stio jez​ er​ o Gar​da i stig​ ao u Mi​lan​ o. U zgra​di okru​žnog na​čeln​ i​ka pos​ a-​
ve​tov​ ao se sa svoj​ im min​ is​ tri​ma o mo​guć​ em otp​ o​ru u dol​ i​ni Valt​ e​li​na, na gran​ i​ci sa Švajc​ ars​ kom, ali se
već pom​ ir​ io sa sud​bin​ om. Dva dana kas​ nij​ e dao je po​sledn​ ji int​ er​vju je​di​nom pre​o​stal​ om odan​ om no​vi​-
nar​ u Ga​et​ an​ u Ka​be​li, ured​ni​ku re​žims​ kih nov​ i​na Il pop​ ol​ o di Ale​san​dri​ja. Dvad​ e​set i drug​ og apri​la odr​-
žao je po​sled​nji go​vor ofi​cir​ im​ a Nac​ i​on​ al​ne gard​ e. Tom pril​ ik​ om nav​ odn​ o je re​kao da „živ​ ot nema smi-​
sla ako je otadžbin​ a izg​ u​bljen​ a”.
Sle​deć​ ih dana Sav​ e​znic​ i su ušli u Parm​ u, oslob​ od​ i​li su i Đe​nov​ u, a tok​ om ju​tra tog pres​ ud​nog 25.
apri​la rad​ni​ci su zau​ ​zel​ i fa​bri​ke u Ses​ to San Đov​ a​nij​ u. Is​tog po​podn​ ev​ a Mus​ ol​ i​ni je, na po​ziv kar​di​nal​ a
Šu​ste​ra, s ne​kol​ i​ko svo​jih ofi​ci​ra, među ko​jim​ a je bio i gen​ e​ral Grac​ i​ja​ni, otiš​ ao u Nadb​ is​ kup​sku pal​ at​ u,
kako bi se sa​stao sa de​leg​ a​ci​jom Oslo​bod​ il​ ačk​ og pok​ ret​ a. Prič​ a se da se na kraj​ u sas​ tan​ka San​dro Per​ti​ni,
koji je ka​snio, mi​mo​iš​ ao s Mus​ ol​ in​ ij​ em na step​ en​ i​štu, ali mo​žda je to samo leg​ en​da. Oslob​ o​di​lačk​ i po​kret
zah​ te​vao je bez​u​slovn​ u pre​da​ju, uz tvrdn​ ju da su čak i Nem​ci po​če​li da preg​ o​va​ra​ju s njim​ a. Fa​ši​sti (po-​
sledn​ ji su uvek i naj​ve​ći očaj​nic​ i) nisu prih​ va​til​ i tu sram​nu pre​da​ju, već su za​traž​ i​li do​dat​no vrem​ e da o
sve​mu por​ a​zmis​ le, a pot​ om su nap​ us​ ti​li sa​stan​ ak.
Vođe Oslob​ od​ il​ ačk​ og pok​ re​ta nisu mo​gle dugo da če​ka​ju na od​gov​ or ne​pri​ja​tel​ ja, pa su te iste ve​če​ri
iz​da​le na​re​đe​nje za opš​ ti ob​ra​čun. U tom tren​ utk​ u, Mu​so​lin​ i je već bež​ ao ka Komu, za​jedn​ o s konv​ oj​ em
pre​os​ tal​ ih oda​nih sledb​ e​nik​ a.
U Komo je pri​sti​gla i su​prug​ a Ra​kel​ a sa sin​ om Ro​man​ om i ćer​kom Anom Ma​ri​jom, ali je Mu​so​li​ni, iz
neo​ b​ jaš​ njiv​ ih ra​zlo​ga, od​bio da se sret​ne s njim​ a.
„Zaš​ to?”, pit​ ao je Brag​ ad​ oč​ o gle​da​ju​ći me zna​čaj​no. „Mož​ da zbog toga što je ček​ ao da mu se prid​ ruž​ i

ljub​ avn​ ic​ a Klar​ e​ta Pet​ a​či? Ali šta bi ga koš​ ta​lo da je des​ et min​ ut​ a prov​ eo sa svoj​ om por​ o​dic​ om kada ona
još nije ni sti​gla? Obra​ti paž​ nju na ovaj do​gađ​ aj jer mi je upra​vo on uba​cio crv sumn​ je.”

Komo se Mu​sol​ i​nij​ u uči​nio kao si​gur​no uto​čiš​ te, bud​ uć​ i da se šuš​ kal​ o da u nje​go​voj okol​ in​ i nema
mno​go par​tiz​ a​na, te bi tu mo​gao da se skri​va sve do do​las​ ka sa​vez​ nik​ a. U suš​ tin​ i, Mus​ ol​ i​nij​ ev glav​ni pro​-
blem bio je da ne do​pad​ne šaka par​tiz​ an​ i​ma, već da se pred​ a sav​ e​zni​ci​ma, koji bi mu omo​gu​ći​li po​šte​no
suđ​ en​ je, a onda kom oboj​ci kom opanc​ i. A mož​ da je i smat​ rao da iz Koma lako može da dođe do Val​tel​ i-​
ne, bu​duć​ i da su mu odan​ i sledb​ en​ i​ci, pop​ ut Pa​vol​ i​nij​ a, sao​ pš​ ti​li da s ne​kol​ i​ko hi​ljad​ a lju​di mogu da pru-​
že jak ot​por.

„Ali upra​vo tada se on odr​ e​kao Koma. Ne pada mi ni na kraj pa​me​ti da prou​ č​ av​ am kuda se taj uklet​ i
kon​voj po​tu​cao, bu​du​ći da za moje is​traž​ iv​ a​nje nije va​žno kuda su se kret​ al​ i i gde su svrać​ al​ i. Pretp​ os​ ta-​
vi​mo da im je cilj bio da dođu do Men​ a​đa, kako bi se event​ ua​ ln​ o dok​ op​ al​ i Švajc​ ar​ske. Konv​ oj je stig​ ao u
Kar​dan​ o, gde im se prik​ lju​čil​ a Pe​ta​čij​ ev​ a, a poj​ av​ il​ a se i nem​ ač​ka pratn​ ja koja je dob​ il​ a nar​ ed​bu od Hi-​
tle​ra da pom​ ogn​ e nje​go​vom pri​ja​tel​ ju Mus​ ol​ i​nij​ u da se dok​ op​ a Nem​ ačk​ e (mog​ uć​ e je da je u Kjav​ e​ni tre​-
bal​ o da ga čeka avi​on i odv​ e​de ga na si​gur​no u Bav​ ar​sku). Ali pre​vlad​ al​ o je mi​šljen​ je da je do Kjav​ en​ e
nem​ o​gu​će doći pa se kol​ o​na vrat​ il​ a u Men​ ađ​ o, a tok​ om ve​če​ri pri​klju​čio im se i Pa​vol​ in​ i, koji je treb​ a​lo
da sa so​bom do​ved​ e ozbiljn​ o poj​ a​čan​ je, a ume​sto toga se po​jav​ io sa sve​ga se​dam ili osam prip​ adn​ i​ka
Na​ci​on​ aln​ e gard​ e. Du​čeu je poč​ el​ o da izm​ i​če tlo pod no​gam​ a, kak​ av crni otp​ or u Val​tel​ i​ni, preo​ ​sta​lo mu
je jed​ in​ o da se, sa osta​lim gla​veš​ in​ am​ a i nji​ho​vim por​ o​di​cam​ a, prik​ ljuč​ i ne​mač​kom kon​vo​ju koji je pok​ u-​
šav​ ao da se pro​bij​ e pre​ko Alpa. Bio je sa​sta​vljen od dvad​ es​ et osam ka​mio​ ​na pun​ ih nem​ ač​kih voj​nik​ a, sa
po jed​nim mit​ ral​ je​zom na sva​kom voz​ il​ u, i kol​ o​ne Ita​li​ja​na koju su či​nil​ e jed​na born​ a kola i de​set​ ak obič​-
nih aut​ om​ o​bi​la. Ali nad​ om​ ak Dong​ a, u Musu, kol​ on​ a je nal​ e​tel​ a na is​tu​ren​ i odred Đank​ ar​lo Pu​ek​ er iz 52.
Gar​ i​bal​di​jev​ e bri​ga​de. Zap​ ra​vo je to bila samo šaka jada, na či​jem čelu se na​laz​ io kom​ and​ ant Pe​dro, od​-
no​sno grof Pjer Lu​iđ​ i Bel​ i​ni dele Stel​ e, dok je pol​ it​ ič​ki ko​mes​ ar bio Urb​ an​ o La​za​ro s rat​nim ime​nom Bil.
Smel​ i Pe​dro odluč​ io se iz oča​ja​nja na blef. Ube​dio je Nemc​ e da su pla​ni​ne oko njih krc​ a​te par​ti​zan​ i​ma i
za​pre​tio da će ih zas​ ut​ i vat​ rom iz min​ o​ba​ca​ča (premd​ a su zap​ rav​ o samo Nemc​ i ima​li art​ il​ jer​ i​ju). Prim​ e​tio
je da je ko​man​dant sprem​ an na ot​por, ali da su se vojn​ i​ci uplaš​ i​li - oni su jed​ i​no žel​ el​ i da sač​ uv​ a​ju gla​vu
na ram​ e​nim​ a i vrat​ e se kući, pa je poč​ eo da viče sve jače i jače… Sve u svem​ u, pos​ le mno​go po​vu​ci-po​-
teg​ni nap​ or​nih preg​ ov​ o​ra, čij​ ih ću te de​tal​ ja po​šted​ e​ti, Ped​ ro ne samo da je usp​ eo da ubed​ i Nem​ce da se
pred​ a​ju, već i da na​pus​ te Ital​ ij​ an​ e koje su vo​dil​ i sa so​bom. Re​čen​ o im je da će tek onda moći da prod​ u​že
ka Don​gu, gde će mo​ra​ti da se za​us​ tav​ e radi det​ alj​nog pre​tre​sa. Ukrat​ko, Nem​ci su se pon​ e​li kao kuk​ a​vi​ce
i ostav​ il​ i na ce​di​lu svoj​ e sav​ ez​ ni​ke, ali svak​ o čuva svo​ju poz​ a​din​ u.”

Ped​ ro nije tra​žio da mu ostav​ e Ital​ i​ja​ne samo zato što je bio ubeđ​ en da su u kon​vo​ju fa​šis​ tič​ke gla​ve​-
ši​ne, već i zbog toga što se pro​šir​ io glas da je među njim​ a i Mu​sol​ i​ni ličn​ o. Ped​ ro je del​ om ve​rov​ ao u to,
a de​lom i nije, pa je poč​ eo da pre​gov​ ar​ a s Ba​rak​ u​om, vođ​ om born​ ih kola, pods​ ek​ re​tar​ om preds​ ed​niš​ tva
vlad​ e (u po​čiv​šoj Ita​li​jans​ koj So​cij​ aln​ oj Rep​ ub​ li​ci), nos​ io​ ​cem or​de​na za hrab​ rost i rat​nim in​va​lid​ om,
koji je na njeg​ a ostav​ io dob​ ar uti​sak. Ba​ra​ku je hteo da kren​ e ka Trs​ tu kako bi spas​ ao grad od ju​gos​ lov​ en​-
ske in​va​zij​ e, na šta mu je Pe​dro ljub​ a​zno sa​opš​ tio da je lud. Ne samo da neće moći ni da stig​ne do Tts​ ta,
već bi, i kad bi ga se ne​kim čud​ om dok​ o​pao, mor​ ao da ga sa šač​ i​com ljud​ i bra​ni od ogrom​ne Ti​to​ve voj​-
ske. Bar​ ak​ u je onda za​tra​žio da mu se omo​gu​ći da se vra​ti i da se, pit​ aj boga gde, spo​ji sa Gra​cij​ a​ni​jem.
Ped​ ro mu je na kraj​ u (poš​ to je pret​ ra​žio born​ a kola i vi​deo da se u nji​ma ne nal​ a​zi Mu​sol​ in​ i) do​zvol​ io da
se vra​ti naz​ ad, jer ni​kak​ o nije že​leo da uđe u oru​ža​ni suk​ ob, poš​ to bi u tom sluč​ aj​ u čak i Nem​ci mog​ li da
se okren​ u na​le​vo krug. Sprem​ ao se da se poz​ ab​ av​ i drug​ im stva​ri​ma, ali je iz​dao nar​ edb​ u svo​jim​ a da pro-​
ver​ e da li se bor​na kola vrać​ aj​ u na​zad, jer ako prod​ už​ e samo još koji met​ ar da​lje, neće oklev​ at​ i da otvo​ri
va​tru. Born​ a kola su, ipak, uz paljb​ u nas​ tav​ i​la dal​ je, a mog​ u​će je da je to zap​ ra​vo bio samo ma​nev​ ar kako
bi se lak​še okre​nul​ a na​lev​ o krug, ko zna kako se to zai​ ​sta zbi​lo, uglavn​ om, part​ iz​ a​ni su se uner​vo​zil​ i i po​-

čel​ i da pu​caj​ u. Pos​ le krat​ke razm​ e​ne va​tre po​gin​ u​la su dvo​ji​ca faš​ i​sta, dok su part​ i​za​ni imal​ i dvoj​ i​cu ra-​
nje​nih. Na kra​ju su uhaps​ il​ i ne samo putn​ ik​ e iz bor​nih kola nego i one iz obič​nih voz​ i​la. Pav​ o​lin​ i je pok​ u-​
šao da po​begn​ e: skoč​ io je u je​zer​ o, ali su ga uhva​ti​li i mok​ rog do gole kože pri​ključ​ il​ i preo​ ​stal​ im zar​ o-​
blje​ni​cim​ a.

U tom tre​nutk​ u Ped​ ro je dob​ io por​ u​ku od Bila iz Dong​ a. To​kom pre​tre​sa jedn​ og od ka​mi​on​ a, part​ i​zan
Đu​zep​ e Ne​gri rek​ ao mu je da je u nje​mu „šac​nuo ćup​ urd​ u”, što bi na nor​mal​nom ita​lij​ an​skom znač​ il​ o da
je ugled​ ao glav​ o​nju, od​nos​ no da je, po nje​go​vom mi​šljen​ ju, jed​ an ču​dan vojn​ ik sa šlem​ om na gla​vi i na​o-​
čar​ i​ma za sunc​ e, s vi​sok​ o pod​ ign​ u​tom krag​nom šin​ jel​ a, za​prav​ o Mu​so​lin​ i. Bil je oti​šao da pro​ver​ i, čud​ni
voj​nik se pra​vio da niš​ ta ne ra​zu​me, ali je na kra​ju ipak ras​krink​ an, bio je to zai​ s​ ta Duče, a Bil je po​ku​šao
- ne znaj​ uć​ i šta tačn​ o da ura​di - da bude na vis​ in​ i istor​ ijs​ kog za​datk​ a, te mu je re​kao: „Haps​ im vas u ime
ital​ i​jans​ kog na​rod​ a!” Po​tom ga je odv​ eo u zgrad​ u opš​ ti​ne.

U me​đu​vrem​ en​ u, u Musu, među ko​li​ma u ko​ji​ma su se na​laz​ il​ i Ital​ i​jan​ i, ot​kriv​ en​ a su i jed​na u koj​ im​ a
su bile dve žene, dvoj​ e dece i neki čo​vek koji je tvrd​ io da je špans​ ki kon​zul i da mora što pre da se do​-
mog​ne Švajc​ ars​ ke kako bi se sa​stao s nek​ im, podj​ ed​nak​ o taj​ ans​ tven​ im, en​gle​skim agent​ om, ali izg​ led​ a da
su mu is​pra​ve bile laž​ ne, pa je upr​kos glas​ nim prot​ e​stim​ a za​dr​žan u prit​ vor​ u.

Ped​ ro i njeg​ o​vi ljud​ i isp​ i​si​val​ i su isto​ri​ju, ali kao da u poč​ etk​ u toga nisu bili sve​sni, jed​ i​no im je bilo
važ​ no da održ​ e jav​ni red i izb​ egn​ u linč, kako za​ro​bljen​ i​cim​ a ne bi fa​li​la ni dla​ka s gla​ve kada ih budu
pred​ a​li ita​lij​ an​skim vla​sti​ma, to jest čim budu stup​ i​li u kont​ akt s nji​ma. I za​is​ ta, tok​ om pop​ odn​ e​va 27.
april​ a Ped​ ro je usp​ eo da pren​ es​ e vest o hap​šen​ ju zva​ničn​ i​cim​ a u Mi​lan​ u. Na scen​ u je tada stup​ io Oslob​ o-​
dil​ ačk​ i po​kret, koji je upra​vo pri​mio sa​ve​zničk​ i te​le​gram u kome je zat​ ra​že​no iz​ru​čen​ je Duč​ ea i svih čla​-
nov​ a vlad​ e Ita​lij​ ans​ ke Soc​ i​jal​ne Rep​ u​bli​ke, u sklad​ u s jedn​ om tač​kom mir​ ovn​ og spo​raz​ um​ a koji su 1943.
pot​pis​ a​li Ba​dol​ jo i Aj​zen​ha​u​er (u sluč​ aj​ u da se Ben​ it​ o Mus​ ol​ in​ i i član​ o​vi faš​ i​stič​ke vr​huš​ ke u ne​kom tre​-
nutk​ u zat​ ekn​ u na te​ri​to​rij​ i pod kon​tro​lom Sa​vez​ nič​ke vojn​ e kom​ and​ e, oni mor​ aj​ u biti uhap​šen​ i i pre​da​ti
jed​ i​nic​ am​ a Uje​din​ jen​ ih na​ci​ja). Prič​ al​ o se da svak​ og tren​ a na aero​drom u Bre​su tre​ba da sle​ti avi​on za
pre​ba​civ​ an​ je dikt​ a​tor​ a. Oslo​bod​ il​ ačk​ i pok​ ret bio je ube​đen da bi se Mus​ ol​ i​ni izv​ u​kao ako bi dop​ ao šaka
sa​vez​ nic​ i​ma, mož​ da bi koju go​di​nu od​le​žao u nek​ om za​tvor​ u, a onda bi po​no​vo stu​pio na scen​ u. Lu​i​đi
Lon​go (pred​stav​nik kom​ u​ni​sta u Kom​ i​te​tu) bio je mi​šlje​nja da Mus​ o​li​nij​ a tre​ba od​mah, bez mil​ o​sti, po​gu​-
bi​ti, bez ikak​ vog su​đen​ ja i istor​ ijs​ kih go​vo​ra. Ve​ćin​ a član​ o​va ko​mit​ et​ a bila je sve​sna da je zem​ lji pot​ re​-
ban sim​bol, kon​kre​tan sim​bol u vidu Du​čeo​ v​ og leša, znam​ en​ je da je okonč​ an​ a dva​de​set​ og​ od​ iš​ nja ti​ran​ ij​ a
fa​ši​sta. Osim toga, po​red strah​ a da bi Mu​so​li​ni mo​gao da za​vrš​ i u ru​ka​ma sav​ e​zni​ka, po​stoj​ a​la je i bo​ja-​
zan da bi, u slu​ča​ju da lju​di ne saz​ na​ju šta se s njim na kra​ju dog​ o​dil​ o, njeg​ ov​ o best​ e​le​sno pris​ us​ tvo mo​-
glo bi da po​sta​ne teš​ ko bre​me, bud​ u​ći da bi, po​put leg​ end​ e o Barb​ ar​ os​ i uto​nul​ om u san u peć​ i​ni, mog​ ao
da pos​ lu​ži za rasp​ i​ri​van​ je razn​ ih idej​ a o pov​ ratk​ u u pro​šlost.

„I vrlo brzo će se is​po​stav​ i​ti da su lju​di u Mi​la​nu bili u prav​ u… Međ​ u​tim, nisu svi de​lil​ i isto mi​šlje​-
nje. Je​dan od čla​nov​ a Ko​mi​tet​ a, gen​ er​ al Ka​dorn​ a, smat​ rao je da treb​ a udov​ ol​ ji​ti sa​ve​znic​ im​ a, ali je bio u
ma​nji​ni, pa je do​ne​ta odluk​ a da se u Komo poš​ al​ je voj​na jed​ i​nic​ a sa za​datk​ om da po​gu​bi Mus​ o​lin​ ij​ a. Nju
su, pre​ma nar​ odn​ om pre​dan​ ju, predv​ o​di​li va​tren​ i kom​ un​ is​ ti puk​ ovn​ ik Va​ler​ io i pol​ i​tičk​ i ko​mes​ ar Aldo
Lam​pre​di.

Poš​ ted​ e​ću te drug​ ih pretp​ os​ tav​ki, po​put one pre​ma ko​joj iz​vr​šil​ ac za​prav​ o nije bio Val​ e​rio, već neko
dru​gi, mnog​ o va​žni​ji od njeg​ a. Šu​škal​ o se čak i da je ulo​gu dže​la​ta na sebe pre​u​zeo Mat​ eo​ ​ti​jev sin, ili da
je na Mus​ o​li​nij​ a puc​ ao Lam​pred​ i, prav​ i mo​zak te oper​ ac​ ij​ e… itd. Ali da prih​ vat​ im​ o da je istin​ i​to ono što
je ot​kri​ven​ o 1947, da je Val​ er​ io za​prav​ o knji​gov​ o​đa Val​ter Aud​ i​zio, koji će kao he​roj ući u Par​lam​ ent kao
pos​ la​nik Ko​mun​ i​stičk​ e part​ ij​ e. Što se mene tiče, bez ob​zir​ a na to da li je reč o Val​ e​ri​ju ili ne​kom drug​ om,
suš​ tin​ a se ne men​ ja, pa ću i u nas​ tavk​ u prič​ e pom​ in​ ja​ti Va​ler​ ij​ a. Da​kle, on je sa svoj​ im vo​dom kren​ uo za
Don​go. U međ​ u​vrem​ en​ u, Pe​dro je odluč​ io, ne zna​ju​ći da Val​ e​rio pri​stiž​ e, da sa​kri​je Duč​ ea, u stra​hu da bi

neka gru​pa​cij​ a ra​su​tih fa​šis​ tič​kih tru​pa mog​ la da po​kuš​ a da ga oslob​ od​ i. A kako bi osig​ ur​ ao da me​sto gde
se nal​ az​ i zar​ o​blje​nik ostan​ e tajn​ o, Pe​dro je odluč​ io da ga uz mere krajn​ je opre​zno​sti pre​ba​ci u zal​ eđ​ e, u
po​lic​ ij​sku stan​ i​cu u Đerm​ az​ i​nu, pob​ ri​nuvš​ i se da se glas o toj ope​ra​cij​ i ipak proš​ ir​ i. Opet, te iste noći
plan​ ir​ ao je da Duč​ ea pre​me​sti na dru​go mes​ to, za koje nije znao got​ ov​ o niko, neg​ de u pravc​ u Koma.”

U Đer​ma​zin​ u je Ped​ ro imao pri​li​ku da por​ a​zgov​ ar​ a s uhapš​ e​nim, koji ga je zam​ o​lio da pre​nes​ e po-​
zdra​ve jedn​ oj od žena koje su se nal​ az​ i​le u ko​lim​ a sa špan​skim kon​zu​lom, a pos​ le upor​nog odb​ ij​ an​ ja, na
kraj​ u je pri​znao da mi​sli na Pe​ta​čij​ ev​ u. Ped​ ro je po​tom sreo i Kla​ret​ u Pet​ a​či, koja je najp​ re tvrd​ il​ a da je
ona neka drug​ a žena, ali na kraj​ u je po​pu​sti​la i dala sebi odu​ška prič​ om o ži​vot​ u kraj Duč​ ea. Zam​ o​li​la je
da joj se kao po​sledn​ ji čin mil​ os​ ​rđa omo​guć​ i da se prid​ ru​ži svom ljub​ av​nik​ u. Pe​dro je bio zbu​njen, ali je,
pos​ le kon​sul​ta​ci​ja sa svoj​ im sa​radn​ ic​ i​ma, to do​zvol​ io, dir​nut ljud​skom dra​mom. Pet​ ač​ i​je​va je, da​kle, pri​-
su​stvov​ a​la noćn​ om pre​ba​ci​van​ ju Mu​so​li​ni​ja u dru​gi pri​tvor, ali on tamo ni​kad​ a nije stig​ ao, bu​duć​ i da je
pris​ ti​gla vest da su sa​vez​ ni​ci već ušli u Komo i da je otp​ or preo​ ​sta​le šač​ i​ce fa​ši​sta got​ o​vo slo​mljen. Zato
je ko​lo​na sas​ tav​ lje​na od dva aut​ om​ ob​ i​la pon​ o​vo kre​nu​la na sev​ er. Kola su se zau​ ​stav​ i​la u Aca​nu, a pos​ le
krać​ eg put​ o​va​nja pe​šic​ e, grup​ a je stig​ la do kuće loj​ al​ne por​ o​di​ce De Mar​ i​ja, u koj​ oj su Mu​so​lin​ i i Pe​tač​ i-​
je​va sme​šten​ i u jed​nu malu sobu s brač​nim kre​ve​tom. Pe​dro nije znao da više nik​ a​da neće vi​det​ i Mu​sol​ i​-
nij​ a. Po pov​ rat​ku u Don​go, na trgu je za​te​kao ka​mio​ n pun nao​ r​ už​ a​nih vojn​ i​ka s ganc-no​vim uni​form​ a​ma,
koje su dras​ tičn​ o odud​ a​ra​le od po​hab​ an​ e, ko zna kako nap​ a​birč​ en​ e odeć​ e njeg​ ov​ ih part​ iz​ a​na. Pri​sti​gli
voj​ni​ci su se po​stroj​ il​ i isp​ red op​štin​ e. Njih​ ov vođa pred​sta​vio se kao pu​kov​nik Val​ er​ io, vojn​ i izas​ la​nik
Vrh​ ov​ne ko​man​de Do​brov​ o​ljačk​ og oslo​bo​dil​ ač​kog korp​ u​sa, i pred​ ao ne​po​bitn​ e do​ka​ze o svom ident​ i​te​tu.
Sa​op​štio je da su ga pos​ la​li da strel​ ja sve zar​ ob​ ljen​ ik​ e. Pe​dro je po​kuš​ ao da se us​pro​ti​vi i zat​ ra​žio da se
za​tvo​re​nic​ i pred​ a​ju ins​ tit​ uc​ ij​ i koja će biti u mo​guć​no​sti da im omog​ u​ći po​šten​ o su​đen​ je, ali je Val​ er​ io is​-
ko​ris​ tio svoj viši pol​ ož​ aj kako bi preu​ z​ eo spi​sak uhap​šen​ ih, a po​tom je kraj svak​ og imen​ a stav​ io crni kr-​
stić. Pe​dro je shva​tio da se među osu​đen​ im na smrt na​šlo i ime Kla​re​te Pet​ a​či i us​pro​tiv​ io se njen​ oj egz​ e-​
ku​cij​ i, bud​ uć​ i da je ona samo dikt​ a​to​ro​va ljub​ av​ni​ca, ali Val​ e​rio je re​kao da je ta​kvo na​re​đen​ je do​bio od
ko​man​de u Mi​la​nu.

„Obra​ti paž​ nju na ovaj deo, koji je ja​sno is​kaz​ an u Ped​ ro​vim me​moa​ r​ im​ a, bu​duć​ i da će u razn​ im dru-​
gim ver​zi​jam​ a Va​ler​ io reći da se Pe​ta​či​jev​ a prip​ i​la uz svog čov​ e​ka i da joj je on na​red​ io da se udal​ ji, a
poš​ to ona nije pris​ tal​ a, strad​ al​ a je, mog​ lo bi se reći, čis​ tom greš​ kom, zbog pret​ e​ra​no revn​ os​ nog izv​ r​še​nja
nar​ eđ​ en​ ja. Istin​ a je da je ona za​pra​vo bila osuđ​ en​ a, ali nije ni u tome poe​ nt​ a, bit​no je to što je Va​le​rio
svak​ i čas me​njao pri​ču, te ne mož​ em​ o slep​ o da mu ve​ruj​ e​mo.”

Usle​dil​ o je još ne​ko​li​ko zbrk​ a​nih do​gađ​ aj​ a. Po​što je čuo da je među zar​ ob​ lje​nic​ im​ a nav​ od​no i špan​-
ski kon​zul, Val​ e​rio mu se obra​tio na špans​ kom, a poš​ to taj nije umeo da odg​ ov​ o​ri, bilo je oči​gledn​ o da
uop​šte nije Špa​nac. Val​ er​ io ga je snaž​ no ošam​ ar​ io, a za​tim nar​ e​dio Bilu da ga odv​ ed​ e do oba​le je​ze​ra i
stre​lja, mis​ le​ći da je za​pra​vo reč o Mus​ ol​ i​ni​jev​ om sinu Vi​to​rij​ u. Me​đu​tim, na putu ka jez​ e​ru neko pre​po-​
znaj​ e da je za​prav​ o reč o Mar​čel​ u Pet​ ač​ ij​ u, Kla​re​tin​ om brat​ u, pa ga je Bil vra​tio, no to nije po​mo​glo.
Premd​ a je Pe​tač​ i tvrd​ io da je ra​dio u kor​ ist Ital​ i​je i da je ot​krio tajn​ o oruž​je, koje je sa​krio od Hi​tler​ a,
Val​ er​ io ga je pri​klju​čio spis​ ku osuđ​ en​ ih na smrt.

Ne​dug​ o zat​ im Val​ e​rio je sa svo​jim lju​dim​ a doš​ ao u Don​go kod po​ro​dic​ e De Mar​ i​ja i pre​uz​ eo Mus​ ol​ i-​
nij​ a i Pet​ a​či​je​vu. Ko​lim​ a ih je sprov​ eo do jedn​ e pol​ jan​ e u selu Đul​ in​ o di Me​ceg​ ra, a po​tom im nar​ e​dio da
izađ​ u. Izg​ le​da da je Mus​ o​li​ni u poč​ et​ku mis​ lio da je Val​ e​rio doš​ ao da ga oslo​bo​di, ali je tad shva​tio šta
ga čeka. Va​le​rio ga je gur​nuo ka gvo​zde​noj ogra​di i proč​ i​tao mu pres​ u​du, a po​tom (tako je kas​ nij​ e tvr​dio)
po​kuš​ ao da ga odvoj​ i od Klar​ et​ e, koja se očaj​ničk​ i pri​pil​ a uz svog ljub​ avn​ ik​ a. Val​ er​ io je pok​ u​šao da
puca, ali mu se ma​šin​ka za​glav​ il​ a, te je za​traž​ io dru​gu od Lam​pred​ ij​ a i is​pa​lio pet hit​ ac​ a u osu​đe​nik​ a.
Tvr​dio je da se Pe​ta​či​je​va izn​ en​ ad​ a bac​ i​la, te su meci iz maš​ in​ke, greš​ kom, pok​ os​ il​ i i nju. To se zbi​lo 28.
april​ a.

„Ali sve to zna​mo iz Val​ e​ri​ov​ og sved​ oč​ an​stva. Po nje​gov​ im re​čim​ a, Mu​sol​ in​ i je skonč​ ao kao pas, dok
je po kas​ ni​jim le​gend​ am​ a razd​ rl​ jio oko​vratn​ ik ši​njel​ a, po​ziv​ aj​ uć​ i vojn​ i​ke da mu ni​ša​ne u srce. Šta se zai​ -​
sta dog​ o​di​lo na toj pol​ jan​ i, ne zna niko osim iz​vr​ši​la​ca ka​zne koj​ i​ma je kas​ ni​je ma​nip​ u​li​sa​la Kom​ un​ i​stič​-
ka part​ ij​ a.”

Va​le​rio se vrat​ io u Dong​ o kako bi se po​brin​ uo da se kaz​ na izv​ r​ši i nad preo​ s​ ta​lim glav​ e​šin​ a​ma. Ba​ra-​
ku je za​traž​ io da mu ne puc​ a​ju u leđa, ali mu že​lja nije usli​šen​ a, te je gur​nut sa osta​li​ma. Va​le​rio je gru​pi
pri​klju​čio i Pet​ a​či​ja, ali su svi osu​đen​ i​ci sta​li gla​sno da prot​ e​stuj​ u, jer su ga sma​tra​li iz​dajn​ ik​ om sprem-​
nim na sve i svaš​ ta. Do​net​ a je odlu​ka da on bude stre​ljan za​seb​no. Po​što su svi po​koš​ en​ i, Pet​ a​či je usp​ eo
da se izm​ i​go​lji i opet kren​ uo da beži ka je​zer​ u, na tre​nut​ ak su ga po​no​vo uhvat​ i​li, ali je još jedn​ om usp​ eo
da se oslob​ o​di i skoč​ i u vodu. Nje​gov očaj​ničk​ i pok​ uš​ aj da se spa​se pliv​ an​ jem pre​kin​ ul​ a je kiša me​tak​ a
iz ma​šink​ i i pu​šak​ a. Ka​snij​ e je Pe​dro, koji nije že​leo da njeg​ ov​ i lju​di uče​stvuj​ u u stre​lja​nju, us​peo da iz-​
vu​če nje​go​vo bež​ i​vot​no telo iz jez​ er​ a i po​lož​ i ga u isti kam​ i​on na koji je Va​ler​ io nat​ o​va​rio preo​ ​sta​le leš​ e-​
ve. Ka​mio​ n je kre​nuo ka Đu​lin​ u, gde su prid​ o​dat​ a i tela Duč​ ea i Kla​re​te. A onda pra​vac Mil​ a​no, gde su
29. april​ a tela izlož​ e​na na Lor​ et​skom trgu, na ist​ om mes​ tu gde su ne​kih go​din​ u dana ra​nij​ e osvan​ u​li stre​-
lja​ni par​ti​zan​ i - koje su fa​šis​ ti ceo dan osta​vil​ i na sunc​ u, za​bra​nivš​ i po​rod​ i​cam​ a da preu​ ​zmu pos​ mrt​ne
ostat​ke svoj​ ih naj​mil​ i​jih.”

U tom tren​ ut​ku Bra​ga​do​čo me je šče​pao za ruku tako jako da sam na je​dvi​te jade usp​ eo da je ist​ rgn​ em:
„Izvi​ni”, rek​ ao je, „pri​mi​čem se su​štin​ i pro​ble​ma. Pazi sada: Mus​ ol​ in​ i​ja su lju​di koji su ga poz​ na​va​li po-​
sled​nji put vid​ e​li onog pop​ od​ne​va kada je pri​su​stvov​ ao sas​ tan​ku kod nadb​ i​sku​pa. Od tada je put​ o​vao
sam, sa ša​či​com najb​ liž​ ih sa​radn​ ik​ a, a od tren​ ut​ka kada se prik​ ljuč​ io ne​mačk​ om konv​ oj​ u, a pot​ om i uhap-​
šen od stran​ e part​ iz​ a​na, bio je u kont​ ak​tu s ljud​ i​ma koji ga ni​kad​ a nisu upo​zna​li ličn​ o i koji su ga zna​li
samo sa fot​ o​gra​fij​ a i iz pro​pag​ and​nih film​ o​va, a kada je reč o fot​ og​ raf​ i​ja​ma iz pos​ led​nje dve go​din​ e, na
njim​ a je iz​gle​dao do te mere is​pij​ e​no i mračn​ o da su po​če​le da ko​laj​ u glas​ i​ne, dod​ uš​ e bez ika​kve osnov​ e,
da to više nije on. Spo​men​ uo sam ti po​sled​nji in​ter​vju s Ka​be​lom 20. apri​la, koji je Mus​ o​li​ni proč​ it​ ao i
odob​ rio dva dana kas​ ni​je, se​ćaš li se? Elem, Ka​bel​ a je u svo​jim mem​ oa​ r​ im​ a zab​ el​ ež​ io: Od​mah sarh pri​-
met​ io da je Mus​ o​li​ni zdrav kao dren, prem​da su se is​pred​ a​le drug​ a​či​je pri​če. Svak​ ak​ o da je iz​gle​dao
mnog​ o bo​lje nego po​sledn​ ji put kad sam ga vi​deo, a to je bilo u de​cem​bru 1944. go​di​ne, pri​li​kom nje-​
gov​ og go​vo​ra u jedn​ om mil​ an​skom po​zor​ iš​ tu. A pril​ i​kom pret​hodn​ ih naš​ ih sus​ ret​ a, u fe​bru​a​ru, mar​tu i
dec​ em​bru 1944, nije del​ ov​ ao tako je​dro kao tada. Ten mu je bio zdrav i pre​plan​ uo, oči ži​vah​ne, pok​ re​ti
žus​ tri. Si​gurn​ o je do​bio i neko kilo. U sva​kom sluč​ a​ju, ne​stal​ o je ono mrš​ a​vil​ o koje je na mene ostav​ i​lo
du​bok utis​ ak u fe​bru​ar​ u preth​ odn​ e go​din​ e i koje je uči​nil​ o da nje​gov​ o lice iz​gle​da sa​su​še​no i skroz
usu​ka​no. Pret​pos​ tav​ i​mo da je Ka​be​la to re​kao iz pro​pag​ andn​ ih ra​zlog​ a, hteo je da prik​ až​ e da je Duče pri-​
li​kom in​ter​vjua puc​ ao od snag​ e, ali sluš​ aj sad ovo, hajd​ e da proč​ i​tam​ o Ped​ ro​ve mem​ o​a​re koji se od​no​se
na njeg​ ov prvi su​sret s Duč​ eo​ m po​sle hapš​ e​nja: Se​deo je des​ no od vrat​ a, u bliz​ in​ i nek​ og ve​li​kog sto​la.
Da nis​ am znao da je on u pit​ an​ ju, mo​žda ga ne bih ni pre​poz​ nao. Star je, is​pij​ en, pre​pla​šen. Oči su mu
na pola kop​ lja, ne može ni šir​ om da ih otvo​ri. Nek​ im čud​nim trz​ a​ji​ma okre​će glav​ u levo-des​ no i gle​da
oko sebe kao da ga je strah. U redu, samo što su ga uhap​sil​ i, pri​rodn​ o je da se upla​šio, ali proš​ lo je
samo ne​del​ ju dana od in​terv​ jua, a do pre neki sat bio je ube​đen da će uspe​ti da se doč​ e​pa gran​ ic​ e. Mis​ liš
li da neko može tol​ ik​ o da smr​ša za sed​ am dana? Da​kle, čo​vek koji je raz​gov​ ar​ ao s Kab​ e​lom i čov​ ek koji
je raz​gov​ a​rao s Pe​drom bile su dve raz​ li​či​te osob​ e. Obra​ti pa​žnju na čin​ je​ni​cu da čak ni Va​le​rio, koji je
hic​ im​ a iz ma​šink​ e označ​ io kraj jed​nog mita, sru​šio sim​bol, okonč​ ao živ​ ot čo​ve​ka koji je go​lih prsa žeo
žito i prog​ la​sio po​čet​ ak rata, nije poz​ na​vao Mu​sol​ i​ni​ja.”

„Da​kle, ho​ćeš da kaž​ eš da su po​sto​jal​ a dva Mus​ o​lin​ i​ja?”
„Nas​ tav​ ljam pri​ču. Vest da su tela stre​ljan​ ih do​prem​ ljen​ a na Lo​rets​ ki trg brzo se pro​ši​ri​la po gra​du,
pa je to me​sto go​to​vo odm​ ah pre​pra​vil​ a razd​ ra​ga​na, ali i razj​ a​re​na masa, koja se obru​šil​ a na leš​ e​ve sa že-​

ljom da ih unak​ a​zi, oba​spe po​gr​da​ma, isp​ ljuj​ e i išut​ ir​ a. Jed​na žena je pi​što​ljem isp​ al​ i​la pet hit​ a​ca u Mu-​
so​li​ni​ja kako bi se osve​til​ a za smrt pet​ or​ i​ce si​nov​ a koji su po​gi​nul​ i u ratu, dru​ga je urin​ i​ral​ a na Pe​tač​ ij​ e-​
vu. Na kraj​ u je neko int​ er​ve​ni​sao i spre​čio da le​še​vi budu skroz ras​trg​nu​ti, i to tako što ih je obe​sio za
stop​ a​la na krov​nu kon​strukc​ i​ju jed​ne benz​ in​ske pump​ e. Uprav​ o tako ih prik​ a​zu​ju fot​ og​ raf​ ij​ e iz tog doba,
isek​ ao sam ih iz ta​da​šnjih no​vi​na, evo Lo​ret​skog trga, a tu su i tela Mu​sol​ in​ ij​ a i Klar​ et​ e, fot​ o​gra​fi​je su na-​
pra​vlje​ne nar​ edn​ og dana, kada je jedn​ a part​ iz​ an​ska jed​ i​nic​ a uklon​ il​ a leš​ e​ve i od​ne​la ih u mr​tvačn​ i​cu na
trgu Go​ri​ni. Po​gle​daj dob​ ro te fo​to​graf​ ij​ e. Vide se tela osob​ a čija su lica unak​ až​ e​na naj​pre me​ci​ma, a po-​
tom i zver​skim ga​že​njem, a osim toga, da li si ikad​ a vi​deo lice ne​ko​ga koga su fot​ og​ raf​ i​sa​li nag​ la​vač​ke,
sa očim​ a na me​stu usta, a ustim​ a na mes​ tu oči​ju? Lice po​staj​ e nep​ re​po​zna​tljiv​ o. ”

„Dak​ le, čov​ ek na Lor​ et​skom trgu, čov​ ek koga je Va​le​rio ubio, nije bio Mu​so​lin​ i. Ali Pe​ta​čij​ ev​ a je
mor​ a​la, kada mu se prik​ lju​čil​ a, to da pri​met​ i…”

„Vrat​ i​ćem​ o se na Pet​ a​či​jev​ u. Pu​sti me da raz​ vi​jem svo​ju pretp​ o​stav​ku. Svi dikt​ at​ or​ i, po pra​vi​lu, ima​-
ju dvoj​nik​ a i kor​ is​ te ga, kako bi iz​be​gli atent​ at​ e, pril​ i​kom ne​kih zvan​ ičn​ ih pa​ra​da kada je njih​ ov jed​ i​ni za​-
dat​ ak da iz dal​ jin​ e mašu iz kola. A pretp​ os​ ta​vi​mo sada da je, u nam​ er​ i da se Duč​ eu omog​ u​ći bek​stvo,
kada je vo​zil​ o kren​ ul​ o ka Komu, Mus​ ol​ i​ni​je​vo mes​ to zap​ rav​ o za​u​zeo dvojn​ ik.”

„A gde je onda za​vrš​ io pra​vi Mus​ ol​ in​ i?”
„Samo po​la​ko, stić​ i ću i do nje​ga. Dvoj​nik je go​din​ am​ a vo​dio pov​ u​čen živ​ ot, bio je maž​ en i pa​žen,
tek tu i tamo obav​ io bi pon​ ek​ i za​dat​ ak. Sig​ ur​no se do tada po​i​sto​vet​ io sa Mus​ ol​ i​nij​ em pa nije bilo te​ško
ube​di​ti ga da još jedn​ om pre​uz​ me njeg​ o​vo me​sto, bu​du​ći da se niko, obj​ as​ ni​li su mu, čak i kad bi ga uhva​-
til​ i pre gran​ i​ce, ne bi usud​ io da nau​ d​ i Du​čeu. Treb​ al​ o je da od​i​gra ulo​gu bez pre​te​riv​ an​ ja, sve do dol​ as​ ka
sav​ ez​ ni​ka. Tek tada će moći da ot​krij​ e svoj pra​vi iden​tit​ et i niko neće moći da ga opt​ u​ži ni za šta, u najg​ o​-
rem slu​ča​ju, pro​ve​šće ne​ko​li​ko me​sec​ i u lo​go​ru. Zau​ z​ vrat, u švajc​ ar​skoj ban​ci če​kać​ e ga lepa su​mic​ a.”
„A ostal​ e vođe koje su s njim bile do kra​ja?”
„Oni su pri​stal​ i na igru kako bi omog​ u​ći​li svom vođi da pob​ egn​ e, zna​ju​ći da će, u sluč​ aj​ u da dođe do
sav​ e​znik​ a, po​kuš​ at​ i da spas​ e i njih. A mo​žda su naj​fa​na​tič​nij​ i do pos​ led​njeg tren​ a san​ jal​ i o oru​žan​ om ot-​
po​ru pa im je bila po​trebn​ a uverl​ ji​va sli​ka kako bi uspel​ i da potp​ i​re ono malo očajn​ ik​ a spremn​ ih na bor​-
bu. A mo​guć​ e je da je Mu​so​lin​ i od sa​mog poč​ et​ka put​ o​vao kol​ i​ma s dva-tri najb​ li​ža sar​ ad​ni​ka, a da su ga
sve ostal​ e gla​ve​ši​ne vi​de​le samo iz dal​ jin​ e, s na​oč​ ar​ i​ma za sunc​ e. Ne znam, ali to ne me​nja ni​šta. Pret​po​-
stav​ka o dvoj​ni​ku je jed​ in​ a koja može da ob​jas​ ni za​što je Pse​ud​ o-Mus​ o​li​ni od​bio da se vidi s por​ o​dic​ om
u Komu. Nije mog​ ao da do​pu​sti da se tajn​ a o zam​ en​ i pro​ši​ri na ceo po​rod​ ičn​ i krug.”
„A Pet​ ač​ i​je​va?”
„To je naj​pat​ e​tičn​ ij​ i deo prič​ e. Ona se pri​ključ​ il​ a u nadi da će naći prav​ og Mu​so​lin​ ij​ a, ali ju je neko,
čim je stig​ la, obu​čio da se prav​ i da je dvojn​ ik u stvar​ i prav​ i Mus​ o​li​ni, kako bi pri​ča bila još uver​lji​vij​ a.
Taj za​dat​ ak treb​ a​lo je da obav​ lja do gra​nic​ e, a pos​ le je mo​gla slob​ od​no da ode.”
„A šta ćemo onda s onom za​vrš​ nom sce​nom, gde se ona obav​ i​la oko nje​ga i reš​ i​la da umre za​jed​no s
njim?”
„Pa to zna​mo samo iz prič​ e puk​ ov​ni​ka Va​le​rij​ a. Ja pretp​ o​sta​vljam da se dvojn​ ik, kada se na​šao pred
strel​ jačk​ im vo​dom, usrao od stra​ha i po​čeo da viče kako on nije Mu​so​lin​ i. Ka​kva kuk​ av​ i​ca, pro​dao bi i
ro​đe​nu majk​ u da se iz​vuč​ e, mora da je po​mis​ lio Va​ler​ io pre nego što je sa​suo ra​fal u njeg​ a. Pe​tač​ i​jev​ oj
nije bilo u in​te​res​ u da priz​ na da to nije njen ljub​ avn​ ik, te je sta​la da ga grli, kako bi scen​ a iz​gle​da​la što
uverl​ ji​vi​ja. Nije ni san​ ja​la da će Va​ler​ io pu​cat​ i na nju, a mog​ u​će je, bu​du​ći da su žene po pri​rod​ i his​ ter​ ič​-
ne, da je u tre​nut​ku pot​pun​ o iz​gub​ i​la gla​vu, pa Va​ler​ ij​ u nije preo​ ​stal​ o ni​šta drug​ o nego da me​cim​ a ućutk​ a
razg​ o​rop​ a​đe​nu ženu. A ne bih is​klju​čio ni sled​ eć​ u mog​ uć​nost: Va​le​rio je u tom tre​nutk​ u i sam shva​tio da je
doš​ lo do za​me​ne, ali zar on, koga su od mil​ io​ ​na Ital​ ij​ an​ a iza​bral​ i da lik​ vi​di​ra Mus​ o​lin​ ij​ a, tre​ba da se od​-
rek​ne pred​sto​je​će slav​ e? Da​kle, mo​gu​će je da je i on prih​ vat​ io igru. Ako dvoj​nik liči na ori​gin​ al u ži​vot​ u,

si​gurn​ o će još više li​či​ti na njeg​ a u smrt​ i. Ko bi mo​gao da mu pro​tivr​ e​či? Vođ​ am​ a Oslo​bod​ il​ ač​kog po​kre-​
ta bio je po​tre​ban leš, pa će ga i dob​ i​ti. Ako se nek​ a​da neg​ de i poj​ av​ i pra​vi Mu​sol​ i​ni, ver​ o​vat​no će svi
pom​ i​sli​ti da je to za​pra​vo dvojn​ ik.”

„A šta je bilo s pra​vim Mu​sol​ i​nij​ em?
„Taj deo moje pretp​ os​ tav​ke još nije u pot​pun​ os​ ti ja​san. Mo​ram da ot​kri​jem kako je usp​ eo da pob​ eg​ne
i ko mu je po​mog​ ao. Ipak, u gru​bim cr​tam​ a, stva​ri stoj​ e ovak​ o. Sa​ve​zni​ci nisu žel​ el​ i da Mus​ o​li​ni padn​ e u
šake part​ i​zan​ i​ma, bud​ uć​ i da je mog​ ao da otk​ rij​ e taj​ne koje bi mo​gle da ih kom​prom​ it​ u​ju, na prim​ er pre​pi​-
sku s Čer​či​lom ili neku drug​ u mrl​ ju. I to bi samo po sebi bio dov​ o​ljan raz​ log. Me​đut​ im, još va​žni​je je to
što je s oslob​ ođ​ e​njem Mil​ a​na zap​ o​čeo Hlad​ni rat. Ne samo da su se Rusi prib​ li​ža​val​ i Ber​lin​ u, osvo​jiv​ši
pola Evrop​ e, već su ital​ i​jans​ ki part​ i​zan​ i ve​ćim del​ om bili sa​stav​ ljen​ i od do zuba nao​ r​ už​ a​nih kom​ un​ i​sta,
pa je pos​ toj​ al​ a opa​snost da odi​ g​ raj​ u ulog​ u pete ko​lo​ne i pre​da​ju Rus​ im​ a i Ita​lij​ u. I zbog toga su sa​ve​znic​ i,
a pre sveg​ a Amer​ i​kanc​ i, mor​ al​ i da imaj​ u od​gov​ or na event​ ua​ l​nu pros​ ov​ jets​ ku rev​ o​luc​ ij​ u. A za to su im
bile pot​ rebn​ e čak i pre​o​stal​ e faš​ i​stič​ke snag​ e. Uos​ tal​ om, zar nisu spa​sli nac​ i​stič​ke na​učn​ i​ke pop​ ut Fon
Bra​u​na, tako što su ih odv​ el​ i u Ame​rik​ u i uklju​či​li u rak​ etn​ e prog​ ram​ e? Tajn​ i amer​ ič​ki agent​ i nisu ce​pi​-
dla​čil​ i. Uko​li​ko bi se Mu​so​lin​ i ne​ut​ ral​ is​ ao kao ne​pri​jat​ e​lj, on bi već su​tra mo​gao da pos​ tan​ e kor​ i​sni sa​ve​-
znik. Da​kle, bilo je ne​op​hod​no izv​ es​ ti ga taj​no iz Ital​ i​je i osta​vi​ti ga neg​ de drugd​ e u, kako bi se rek​ lo, sta-​
nju hib​ er​na​ci​je.”
„A kako?”
„Pa po​bo​gu, ko se ume​šao da se sit​ u​a​cij​ a ne bi u pot​pun​ o​sti otel​ a kont​ ro​li? Mi​lans​ ki nadb​ is​ kup. A on
je za​si​gur​no pos​ tup​ ao po nar​ e​đen​ jim​ a iz Va​ti​ka​na. A ko je na kra​ju pom​ o​gao gom​ i​li na​ci​sta i faš​ i​sta da
pob​ egn​ u u Arg​ en​ti​nu? Vat​ i​kan. Sad po​kuš​ aj da zam​ is​ liš kako na iz​la​sku iz Nadb​ is​ kup​ske pa​la​te u Mu​sol​ i-​
nij​ ev​ a kola ukrc​ a​vaj​ u dvojn​ i​ka, dok Mus​ ol​ in​ i​ja, u drug​ im, znatn​ o skromn​ ij​ im, pre​ba​cu​ju u Sforc​ in za-​
mak.”
„A zaš​ to baš tamo?”
„Zato što od Nadb​ i​skups​ ke pa​lat​ e do zam​ka, ako kola prođ​ u kraj Ka​ted​ ral​ e i dođu do trga Kord​ u​zio, a
po​tom pro​duž​ e Dant​ e​o​vom, mogu da stig​nu do tv​rđa​ve za pet mi​nu​ta. To je lak​še nego oti​ći do Koma, zar
ne? A za​mak je i dan-da​nas pun podz​ em​nih prol​ az​ a. Neki su po​zna​ti i služ​ i​li su za odla​ga​nje koj​ ek​ a​kvog
đu​bre​ta, dok su drug​ i kraj​ em rata po​slu​ži​li kao pro​tiv​ av​ io​ ns​ ka sklo​ni​šta. U mno​gim do​kum​ en​ti​ma pis​ al​ o
je da su u ran​ ij​ im vek​ ov​ i​ma pos​ toj​ al​ i kan​ al​ i, pra​vi pravc​ a​ti tun​ e​li koji su spaj​ al​ i tvr​ đav​ u s dru​gim del​ ov​ i-​
ma grad​ a. Šuš​ ka se da je​dan od njih po​stoj​ i i da​nas i da vodi od zamk​ a do man​ a​sti​ra Sant​ a Ma​rij​ a dele
Grac​ i​je. Mus​ ol​ in​ i se tamo krio ne​ko​li​ko dana dok su ga svi naj​pre traž​ il​ i na sev​ e​ru, a po​tom ras​kom​ a​dal​ i
nje​gov​ og dvoj​ni​ka na Lor​ et​skom trgu. Čim se si​tua​ c​ ij​ a u Mi​lan​ u malo pri​mir​ i​la, jed​na kola s dip​ lom​ at-​
skim ta​blic​ am​ a Va​ti​ka​na do​šla su to​kom noći po nje​ga. Put​ e​vi su bili ona​kvi ka​kvi su bili, ali od jed​nog
do drug​ og župn​ og dvo​ra i od jed​nog do drug​ og man​ as​ ti​ra, kola su naj​zad sti​gla i do Rima. Mus​ ol​ in​ i je na​-
šao uto​čiš​ te među va​ti​kan​skim zi​di​nam​ a, a tebi pre​pu​štam da izab​ er​ eš najb​ ol​ je reš​ en​ je: da li je ostao
tamo preo​ b​ uč​ en u nek​ og ostar​ e​log i bol​ es​ nog sveš​ ten​ ik​ a, ili su ga s vat​ ik​ an​skim pas​ o​šem, ili pak kao bo​-
leš​ ljiv​ og fra​tra, že​nom​ rs​ ca s kap​ u​ljač​ om na glav​ i i lep​ om be​lom brad​ om, ukrc​ a​li na brod za Arg​ ent​ i​nu. I
tamo je ostao da čeka.”
„Da čeka šta?”
„To ću ti reći ka​snij​ e, moja pretp​ o​stavk​ a se za sada tu zau​ s​ ta​vil​ a.”
„Ali da bi se razv​ il​ a, pretp​ os​ tavk​ a mora da ima i neke dok​ a​ze.”
„Njih ću imat​ i za nek​ o​lik​ o dana, čim bud​ em zav​ rš​ io pre​trag​ u po nek​ im ar​hiv​ im​ a i no​vin​ a​ma iz tog
doba. Sut​ ra je 25. april, sud​bon​ o​sni dan. Otić​ i ću da se nađ​ em s ne​kim ko o tim da​ni​ma zna sve i svaš​ ta.
Usp​ eć​ u da dok​ a​žem kako leš na Lo​rets​ kom trgu nije bio Mu​sol​ in​ i​jev.”
„Ali zar nisi dob​ io za​dat​ ak da nap​ iš​ eš čla​nak o sta​rim ku​ple​raj​ i​ma?”

„To je ne​što što znam na​pam​ et, sa​sta​vić​ u član​ ak su​tra za sat vre​men​ a. Hval​ a ti što si me sas​ luš​ ao, za​i​-
sta sam mo​rao da po​raz​ gov​ ar​ am s nek​ im.”

Pon​ ov​ o mi je ostav​ io da pla​tim ra​čim, na kra​ju kra​je​va, za​služ​ io je da ga ča​stim. Iza​šli smo, on je po​gle-​
dao oko sebe, kreć​ u​ći se tik uza zid, kao da se pla​ši da ga neko pra​ti.

X

Ne​del​ ja, 3. maj

Brag​ a​doč​ o je bio luđ​ ak. Ali još uvek mi nije rek​ ao ono glav​no, pa sam mor​ ao da se strp​ im. Nje​go​va pri-​
ča je mož​ da i iz​mi​šlje​na, no sva​kak​ o je dos​ tojn​ a rom​ an​ a. Živi bili pa vid​ el​ i.

Ali ako osta​vi​mo po stran​ i lu​dil​ o, ni​sam zab​ o​ra​vio nav​ odn​ i Maj​ in aut​ i​zam. Mis​ lio sam da že​lim da
pro​u​čim bol​ je nje​nu psi​ho​lo​gi​ju, ali sada znam da sam hteo ne​što drug​ o. Te več​ er​ i pon​ ov​ o sam je otp​ ra​-
tio, ali se ni​sam za​us​ ta​vio kod kap​ i​je, već sam zaj​ ed​no s njom proš​ ao kroz dvo​riš​ te. Pod jed​nom oma​-
njom nad​stre​šnic​ om na​la​zio se cr​ven​ i fi​jat 500 u pril​ ičn​ o lo​šem sta​nju. „To je moj jag​ u​ar”, re​kla je Maja.
„Star je go​to​vo dvad​ e​set go​di​na, ali još se kot​ rl​ ja, do​volj​no je da ga odv​ e​zem na serv​ is jedn​ om go​di​šnje,
a ovde u bli​zi​ni nal​ a​zi se je​dan au​to​meh​ an​ ič​ ar koji još uvek ima re​zervn​ e de​lo​ve za nje​ga. Ako bih hte​la
da ga sred​ im tip-top, mor​ a​la bih da pot​ ro​šim go​mi​lu para, ali bi onda po​stao prav​ i an​ti​kvit​ et pa bih mo​gla
pa​pre​no da ga prod​ am. Ja ga kor​ is​ tim samo da se odv​ ez​ em do jez​ er​ a Orta. Ti ne znaš da sam ja bog​ at​ a
na​sledn​ ic​ a. Baka mi je osta​vil​ a ku​ćic​ u gore u brd​ im​ a, neš​ to bo​lju od ko​lib​ e, ne bih se baš ovajd​ il​ a kada
bih je pro​dal​ a, ali sam je malo-pom​ a​lo ure​dil​ a, ima ka​min, tel​ e​vi​zor, dod​ u​še crn​ ob​ e​li, s pro​zo​ra se vidi
je​ze​ro i ostr​vo San Đul​ io. To je moj mali raj, tu prov​ od​ im sko​ro sva​ki vik​ end. Kad smo već kod toga, da
li bi išao sa mnom u ned​ el​ ju? Poš​ li bi​smo rano, u podn​ e bih ti sprem​ i​la ne​što za ru​čak, uop​šte ni​sam loša
ku​var​ i​ca, do ve​če​re bis​ mo već bili u Mil​ an​ u.”

U ne​del​ ju ujut​ ro, u jedn​ om tren​ utk​ u, dok smo se vo​zil​ i kol​ im​ a, Maja, koja je bila za vo​lan​ om, reče: „Jesi
li vi​deo? Sad je u sta​nju ras​pa​da, ali nek​ a​da je bio pred​ iv​ne boje ci​gle.”

„Šta to?”
„Sed​ i​šte kan​ton​ a, levo, upra​vo smo pro​šli kraj njeg​ a.”
„Mili bože, ako je bio s leve stran​ e, samo si ti mog​ la da ga vi​diš, ja odavd​ e mogu da vi​dim samo ono
što je de​sno. U ovom kov​čeg​ u za bebe, da bih vi​deo ne​što što je s tvo​je leve stra​ne, mo​rao bih da se
nagnem nad to​bom i prom​ ol​ im gla​vu kroz proz​ or. Sto mu gro​mo​va, jesi li sve​sna da nis​ am mog​ ao da vi-​
dim tu kuću?”
„Ako ti tako ka​žeš”, re​kla je, kao da sam ja neki ču​dak.
Tre​bal​ o je tada da joj uka​žem šta je za​pra​vo njen ned​ o​sta​tak.
„Stvar​no”, odg​ o​vor​ il​ a mi je kroz smeh, „meni si ti pos​ tao neka vrs​ ta an​đel​ a ču​va​ra pa po inerc​ ij​ i za​-
ključ​ uj​ em da mi​sliš isto što i ja.”
To me je uz​ne​mir​ i​lo.
Ni​sam baš že​leo da pom​ is​ li da su moje mis​ li ist​ o​vet​ne nje​nim​ a. Ipak su mi​sli deo ličn​ e int​ i​me.
Ipak, ist​ o​vre​men​ o me je prep​ lav​ il​ a i neka vrs​ ta ne​žno​sti. Ose​ćao sam da je Maja besp​ om​ oć​na, te se
zbog toga po​vlač​ i u neki svoj unut​ ra​šnji svet, bez žel​ je da vidi šta se deš​ a​va u tuđ​ im svet​ ov​ i​ma, koji su je
ve​rov​ at​no već po​vred​ i​li. Pa ipak, ako je i bilo tako, ona je imal​ a pov​ er​ e​nja u mene, a po​što nije mog​ la ili
mož​ da nije htel​ a da uđe u moj svet, ma​šta​la je da ja mogu da uđem u njen.

Bio sam zbun​ jen kada smo ušli u ku​ćic​ u. Ljupk​ a premd​ a spar​tans​ ka. Tek smo zak​ or​ a​či​li u maj pa je u br​-