Umberto-Eko-Nulti-broj

dim​ a još bilo svež​ e. Poč​ el​ a je da pali kam​ in, a čim su se poj​ av​ il​ i prvi ži​vah​ni pla​mičc​ i, ustal​ a je i upu​til​ a
mi za​dov​ o​ljan po​gled. Lice joj je još uvek bilo crv​ en​ka​sto od vat​ re. „Baš sam… za​do​volj​na”, kaz​ a​la je, a
uprav​ o to nje​no za​dov​ olj​stvo me je osvo​jil​ o.

„I ja sam… za​dov​ o​ljan”, re​kao sam, a onda dod​ irn​ uo njen​ a ra​me​na i go​to​vo ne​sves​ no je po​lju​bio.
Oset​ io sam kako se pri​vi​ja uz mene, ta​na​na kao gran​či​ca. Bra​ga​do​čo nije bio u prav​ u: imal​ a je gru​di,
male ali čvr​ste, ose​ćao sam ih. Pes​ ma nad pe​sma​ma: kao dva lan​ et​ a bliz​ anc​ a, koji pasu među ljil​ jan​ im​ a.

„Za​dov​ oljn​ a sam”, pon​ o​vi​la je.
Po​ku​šao sam da pruž​ im po​sledn​ ji otp​ or: „Jesi li sve​sna da bih mo​gao otac da ti bud​ em?”
„Ka​kav di​van in​cest”, rek​ la je.
Sela je na kre​vet i za tren oka ve​štim pok​ re​ti​ma sto​pa​la zav​ rl​ jač​ il​ a cip​ el​ e. Mo​žda je Bra​ga​doč​ o bio u
pra​vu da je luda, ali me je taj gest nat​ er​ ao na pre​da​ju.
Pre​sko​čil​ i smo ruč​ ak. Bili smo u nje​nom ku​ćer​ku do uveč​ e, nije nam ni na pa​met pa​da​lo da se vrat​ im​ o
u Mil​ a​no. Bio sam zar​ ob​ ljen. Či​ni​lo mi se da imam dva​de​set god​ i​na, ili bar​ em samo trid​ e​set, kao ona.
„Majo”, re​kao sam joj sled​ e​ćeg jut​ ra tok​ om po​vratk​ a kući, „mo​ram​ o da ostan​ e​mo da ra​dim​ o sa Si​me-​
i​jem dok ne sku​pi​mo malo para, a onda ću te iz​vuć​ i iz tog zve​rin​ jak​ a. Izd​ rž​ i još malo. A onda ćemo da vi-​
dim​ o, mo​žda bis​ mo mog​ li da ode​mo u neke da​le​ke egz​ o​tič​ne kraj​ ev​ e.”
„Či​sto sum​njam, ali baš je lepo maš​ ta​ti o tome, Tus​ it​ a​la. Za sada, ako bud​ eš uz mene, is​trp​ e​ću čak i
Si​me​i​ja i sas​ tav​ lja​ću hor​ os​ kop.”

XI

Pet​ ak, 8. maj

Tog 5. maja uju​tro Si​mei je del​ o​vao uz​buđ​ en​ o. „Imam jed​ an zad​ a​tak koji treb​ a da pov​ e​rim ne​kom od vas,
rec​ im​ o Pa​la​tin​ u, koji je tre​nut​no slob​ od​ an. Ver​ o​vatn​ o ste pro​čit​ al​ i da je tok​ om pro​tek​ lih nek​ o​li​ko me​se​ci
- što zna​či da je u fe​brua​ r​ u to bila svež​ a vest - jed​ an sud​ i​ja iz Ri​mi​ni​ja otp​ oč​ eo is​trag​ u o upra​vljan​ ju i
pos​ lov​ a​nju u iz​ves​ nom bro​ju star​ ačk​ ih dom​ o​va. Sen​za​ci​on​ aln​ a tema po​sle slu​čaj​ a Pio Alb​ erg​ o Tri​vul​cio.
Nij​ ed​ an od tih dom​ ov​ a nije u vlas​ niš​ tvu naš​ eg izd​ a​vač​ a, ali zna​te da on pos​ ed​ u​je dru​ge sta​rač​ke do​mo​ve,
ta​ko​đe u pre​de​lu gde se na​la​zi i Ri​min​ i, na jad​ ran​skoj obal​ i. Mo​glo bi se dog​ od​ i​ti da, pre ili kas​ nij​ e, taj
su​di​ja iz Rim​ i​nij​ a počn​ e da za​bad​ a nos i u kom​ end​ at​ o​rov​ e pos​ lo​ve. Zato će na​šem iz​da​va​ču biti dra​go da
vidi kako se na to su​dij​sko njuš​ kal​ o može bac​ i​ti sen​ka sum​nje. Imaj​te u vidu da da​nas za od​ba​ci​va​nje
neke op​tuž​ be nije ne​op​hod​no da do​kaz​ u​jet​ e nev​ in​ ost, do​voljn​ o je da ocr​nit​ e onog​ a koji vas op​tu​žuj​ e. Sto-​
ga ću vam kaz​ a​ti ime i prez​ im​ e tog tipa, a Pal​ at​ in​ o će skokn​ ut​ i do Rim​ i​nij​ a, oprem​ ljen ka​set​ of​ on​ om i foto-
apar​ at​ om. Pra​ti​te tog pre​poš​ te​nog drž​ avn​ og služ​ be​nik​ a, a znam​ o da ne pos​ to​ji sto​po​stot​no po​šte​na osob​ a,
mo​žda nije ped​ of​ il, nije ubio svo​ju babu, nije pri​mao mito, ali neš​ to ne​uo​ ​bič​ a​je​no si​gur​no je urad​ io. Ili,
ako mi dop​ us​ ti​te da se tako iz​raz​ im, ono​me što taj sva​kod​nevn​ o čini prid​ o​dać​ e​te ni​jan​su neu​ ​o​bi​čaj​ en​ og.
Pa​la​tin​ o, pus​ ti​te ma​šti na vol​ ju. Je​smo li se raz​ u​me​li?”

Nak​ on tri dana Pa​la​tin​ o se vrat​ io i do​neo pri​ličn​ o soč​ne ve​sti. Snim​ io je su​dij​ u kako sedi na klu​pi u
nek​ om par​kić​ u, nerv​ o​zno pali ci​gar​ e​tu za cig​ ar​ e​tom, kraj nje​gov​ ih stop​ al​ a vide se des​ et​ i​ne opu​ša​ka. Pal​ a-​
tin​ o nije znao da li to može da bude zan​ im​ ljiv​ o, ali Sim​ ei​ j​ ev odg​ ov​ or bio je po​tvrd​ an: od tog čo​ve​ka oče​-
kuj​ em​ o od​me​re​nost i objekt​ ivn​ ost, a on odaj​ e uti​sak nek​ a​kvog nerv​čik​ a i, što je još gore, ner​ adn​ ik​ a koji,
umes​ to da oka​pa nad služ​ be​nim spi​si​ma, gubi vrem​ e lenč​ a​re​ći po park​ i​ćim​ a. Pa​la​ti​no ga je snim​ io i kroz
izlog kako ruča u nek​ om kin​ e​skom res​ tor​ an​ u. I to štap​ i​ćim​ a.

„Sjaj​no”, rek​ ao je Sim​ ei, „naš či​ta​lac ne odlaz​ i u ki​ne​ske re​sto​ran​ e, mož​ da ih tamo gde on sta​nu​je i
nema, i ne bi mu ni​kad​ a palo na pam​ et da jede šta​pi​ći​ma, kao div​ ljak. Šta tra​ži ovaj tip među tim Kin​ e​zi​-
ma, za​pi​ta​će se naš či​ta​lac. Ako je če​sti​ti sud​ i​ja, za​što ne po​je​de neko pec​ i​vo ili ta​njir špa​get​ a, kako do​li​-
kuj​ e?”

„Da je samo to, pa još i nek​ a​ko”, do​dao je Pa​lat​ in​ o, „nosi i čar​ a​pe u boji, smar​ agdn​ e, čini mi se, ili
zel​ e​ne kao trav​ a, i pat​ ik​ e.”

„No​sio je ten​ i​si​ce! I zel​ e​ne čar​ ap​ i​ce!”, odu​še​vljen​ o je usk​ lik​nuo Si​mei. „Taj tip je kic​ oš, ili tru​li hi-​
pik, kako se ne​kad​ a gov​ o​ri​lo. Lako bi ga bilo zam​ i​slit​ i i kako zav​ i​ja džo​int. Ali to neć​ em​ o mi reći, do tog
zak​ ljučk​ a či​tal​ ac mora sam da dođe. Po​rad​ it​ e na tim čin​ i​o​ci​ma, Pal​ at​ in​ o, neka kraj​nji re​zul​tat bude su​di-​
jin por​tret pre​pun za​tam​njen​ ih osenč​ en​ ja, i tog čo​vek​ a smo po​sta​vil​ i na svoj​ e me​sto. Iz ne​če​ga što nije ni-​
kak​ va vest iz​vuk​ li smo prav​ u vest. I niš​ ta nis​ mo slag​ al​ i. Ver​ uj​ em da će ko​mend​ a​tor ce​nit​ i vaš trud. I trud
svih nas, ra​zu​me se.”

Umeš​ ao se Lu​či​di: „Ozbiljn​ e nov​ in​ e treb​ a da imaj​ u ar​hi​vu.”
„U kom smi​slu?”, zap​ i​tao je Sim​ ei.
„Neš​ to po​put unap​ red pri​prem​ ljen​ ih čla​na​ka, ono što Amer​ i​kan​ci zovu kro​ko​di​lim​ a. No​vins​ ka red​ ak​-
cij​ a ne srne sebi da doz​ vol​ i da bude za​teč​ en​ a kada u de​set uveč​ e stign​ e vest da je prem​ in​ ul​ a neka znač​ aj​-

na ličn​ ost, ne sme da se dog​ od​ i da niko nije ka​dar da u roku od pola sata sas​ tav​ i nek​ ro​log koji sa​drž​ i sve
bit​ne pod​ at​ke. Sto​ga se una​pred prip​ rem​ i na de​set​ in​ e ne​krol​ o​ga, eto, to su kro​ko​di​li, tako da kad neko iz-​
ne​na​da umre, već imam​ o spre​man nek​ ro​log, treb​ a samo da se doda tač​no vre​me i da​tum smr​ti.”

„Ali za naše nul​te broj​ ev​ e mi ne mo​ra​mo o tak​ vim dog​ ađ​ a​jim​ a da piš​ em​ o ist​ og dana. Ako pri​pre​ma-​
mo broj za odre​đe​ni dat​ um, do​volj​no je da po​tra​ži​mo šta su no​vi​ne obj​ a​vlje​ne tog dana za​be​le​ži​le i eto
nam krok​ od​ il​ a”, rek​ ao sam.

„Osim toga, uba​ci​ćem​ o ne​krol​ og samo ako je reč o smr​ti nek​ og min​ is​ tra, ili šta ti ga ja znam, ne​kog
krupn​ og in​dus​ tri​jal​ca”, zak​ lju​čio je Si​mei, „a ne tamo ne​kog be​zna​čaj​nog pes​ nik​ a za kog naši čit​ ao​ c​ i nisu
nik​ a​da ni čuli. Ta​kvi slu​že za pop​ un​ ja​va​nje stra​ni​ca po​sveć​ en​ ih kult​ u​ri, na koj​ im​ a znač​ aj​ni lis​ to​vi mo​raj​ u
sva​kodn​ evn​ o da ob​jav​ ljuj​ u bes​ mis​ len​ e ve​sti i osvrt​ e.”

„Ostaj​ em pri svom​ e”, kaz​ ao je Luč​ i​di, „kro​ko​dil​ i su bili tek prim​ er, ali arh​ i​va je važ​ na, kako bi​smo o
nek​ oj lič​no​sti imal​ i sve ind​ is​ kretn​ e po​dat​ke koji mogu da pos​ luž​ e za ra​zlič​ i​te vr​ste član​ a​ka. To bi nas po​-
šted​ e​lo jur​njav​ e za ta​kvim saz​ na​nji​ma u po​sledn​ jem tren​ utk​ u.”

„Ra​zum​ em”, re​kao je Sim​ ei, „ali to je luks​ uz koji sebi mogu da pri​u​šte vel​ i​ki dnevn​ i lis​ to​vi. Arh​ i​va
pod​raz​ u​mev​ a go​mi​lu is​tra​ži​van​ ja, a ja ne mogu nik​ o​ga od vas da upregn​ em da sa​ku​plja ta​kve pod​ at​ke po
ceo božj​ i dan.”

„Ama ni sluč​ aj​no”, na​smeš​ io se Luč​ id​ i. „Arh​ i​vu može da sa​sta​vlja i neki stu​dent, koji bi za tri​čav​ i
ho​no​rar pre​gled​ ao zbirk​ e no​vi​na i čas​ op​ is​ a. Ne mi​sli​te valjd​ a da dos​ i​jei, ne samo u no​vin​ a​ma, već i u
taj​nim služ​ bam​ a, sad​ rž​ e neke nep​ oz​ nat​ e pod​ at​ke? Čak ni taj​ne slu​žbe ne mogu da tra​će vrem​ e na tak​ ve po​-
slov​ e. Dos​ ij​ ei sa​drž​ e isečk​ e iz no​vin​ a, odl​ om​ke član​ ak​ a, u ko​ji​ma se izn​ os​ i ono što svi već zna​ju. Ne zna
jed​ in​ o onaj min​ i​star, ili opo​zic​ io​ n​ i vođa, koj​ em su na​me​njen​ i, zato što nik​ ad nema vrem​ en​ a da proč​ i​ta no-​
vi​ne, pa mu ti po​da​ci izg​ le​daj​ u kao dr​žavn​ e tajn​ e. Dos​ ij​ ei sad​ rž​ e ne​pov​ ez​ an​ e ves​ ti, tako da onaj koga to
za​nim​ a tre​ba da ih ob​rad​ i na ta​kav nač​ in da iza​zo​vu sumn​ ju, da po​sta​nu aluz​ i​je. U jedn​ om isečk​ u iz nov​ i​-
na nav​ o​di se kako je taj i taj pre ne​kol​ ik​ o go​di​na plat​ io kaz​ nu zbog pre​brz​ e vož​ nje, u drug​ om da je isti taj
pro​šlog mes​ ec​ a pos​ et​ io neki kamp mla​dih izv​ iđ​ a​ča, a u tre​ćem da su ga juče vid​ el​ i u nek​ oj dis​ kot​ ec​ i. To
je odl​ ičn​ a po​laz​ na osnov​ a za ra​zvij​ a​nje teze da je tu reč o bes​ kru​pu​lo​znom čov​ e​ku koji krši sao​ ​bra​ćajn​ e
prop​ i​se kako bi odlaz​ io na mes​ ta gde se konz​ um​ ir​ a al​koh​ ol, i da mu se pri​tom ve​rov​ at​no, kaž​ em ver​ ov​ at​-
no, ali to je ne​sum​njiv​ o, do​pa​daj​ u deč​ ac​ i. To je dov​ olj​no da mu na​ruš​ im​ o ugled. I to iz​nos​ eć​ i samo su​štu
istin​ u. Osim toga, moć do​si​jea leži i u tome što uop​šte ne mor​ am​ o ni da ga pok​ az​ u​jem​ o: do​voljn​ o je da
nag​ ov​ es​ tim​ o da pos​ to​ji i da sad​ rž​ i po​dat​ke koje bis​ mo mog​ li na​zvat​ i zan​ i​mlji​vim. Taj i taj će saz​ nat​ i da o
nje​mu imam​ o ne​kak​ ve pod​ atk​ e, neće znat​ i kak​ ve, ali sva​ko od nas ima pon​ e​što što želi da sak​ ri​je, i tip je
već u klopc​ i: čim nam od njeg​ a za​treb​ a bilo šta, sa​ra​đi​vać​ e i biće ma​nji od mak​ ov​ og zrna.”

„Sviđ​ a mi se ta ra​bo​ta s do​sij​ e​i​ma”, prim​ e​tio je Si​mei. „Naš​ em izd​ av​ ač​ u bi še dop​ al​ o da se dom​ ogn​ e
oruž​ja po​mo​ću kog bi zau​ ​zdao one koji ga ne vole, ili one koje on ne voli. Ko​leg​ a Ko​lon​ a, bud​ i​te lju​ba-​
zni, sas​ tav​ i​te spi​sak oso​ba koje bi mog​ le imat​ i neka pos​ la s na​šim izd​ av​ ač​ em, nađ​ it​ e nek​ og prop​ a​log stu-​
den​ta bez preb​ i​je​ne pare i dajt​ e mu da sa​sta​vi des​ et​ ak tak​ vih do​sij​ ea, to​lik​ o će za sada biti do​volj​no. Čini
mi se da je to izv​ rs​ tan po​duh​ vat, a ne koš​ ta got​ ov​ o ni​šta.”

„To rade i pol​ i​tič​ a​ri”, zak​ ljuč​ io je Lu​čid​ i, a nje​gov izr​ az lica go​vo​rio je da je čov​ ek koji zna kako
svet funkc​ io​ ​niš​ e.

„ A vi, gos​ pođ​ ic​ e Fre​zi​ja”, za​ki​ko​tao se Sim​ ei, „nem​ ojt​ e da me gle​da​te tako za​prep​ aš​ će​no. Zar mis​ li-​
te da vaši tra​čer​ski ča​so​pis​ i nem​ aj​ u arh​ iv​ u? Mo​žda su vas po​slal​ i da fot​ o​gra​fiš​ e​te neki glum​ ač​ki par, ili
neku starl​ et​ u s te​le​vi​zij​ e u druš​ tvu kak​ vog fud​bals​ kog asa, koji jesu pri​sta​li da se drže za ruke, ali da bi se
po​sti​glo da oni dođu na to određ​ en​ o mes​ to i da se ne bune što ih sli​ka​te, vaš uredn​ ik ih je si​gurn​ o oba​ve​-
stio da će tako iz​be​ći obj​ av​ lji​va​nje naj​int​ im​ni​jih tajn​ i, rec​ i​mo da je de​voj​ka, pre ne​kol​ ik​ o go​din​ a, ra​dil​ a
u agenc​ i​ji za pos​ lov​nu prat​nju.”

Pos​ mat​ ra​ju​ći Maju, Luč​ i​di, koji je mo​žda imao dušu, odluč​ io je da prom​ e​ni temu.
„Da​nas sam ovam​ o do​šao don​ os​ eć​ i vam drug​ e ves​ ti koje, ra​zum​ e se, po​tič​ u iz moje lič​ne arh​ i​ve. Na
dan 5. juna 1990. mar​kiz Ale​san​dro Đe​ri​ni ostav​ io je vel​ i​ko nas​ leds​ tvo fond​ a​cij​ i Đer​ i​ni, crk​ ven​ om udru-​
že​nju pod kont​ ro​lom Sa​lez​ ij​ ans​ kog brat​stva. I dan-dan​ as se ne zna gde je taj nov​ ac za​vr​šio. Neki nag​ o​ve​-
štav​ a​ju da su ga sa​lez​ ij​ an​ci do​bil​ i, ali da se pra​ve ludi kako bi izb​ e​gli pla​ća​nje po​re​za. Veća je ve​ro​vat​-
no​ća da ga još nisu do​bil​ i i šuš​ ka se da isp​ lat​ a zav​ is​ i od ne​kog taj​ an​stve​nog pos​ red​ni​ka, mo​žda nek​ og
advok​ at​ a, koji, na​vodn​ o, zah​ tev​ a pro​viz​ ij​ u koja opas​ no liči na pra​vi prav​ca​ti mito. Ali kol​ aj​ u i glas​ in​ e da
toj rab​ ot​ i idu na​ru​ku i izv​ e​sni kru​go​vi u okvi​ru sa​mog Sa​lez​ ij​ ans​ kog brat​stva, dru​gim re​čii​ ​ma, mog​ la bi
da bude u pit​ an​ ju nez​ ak​ on​ it​ a deo​ b​ a ple​na. Zas​ ad se o tome samo nag​ ađ​ a, ali mo​gao bih da po​kuš​ am da od
nek​ og dru​gog saz​ nam i neš​ to bliž​ e.”
„Slo​bod​no pok​ uš​ ajt​ e”, ka​zao je Si​mei, „ali nem​ oj​te se za​me​rat​ i sa​lez​ i​jan​cim​ a i Va​tik​ an​ u. U naj​bol​ jem
sluč​ a​ju, član​ ak bi mo​gao da ide pod na​slo​vom Sa​lez​ ij​ an​ci žrt​ ve prev​ a​re sa zna​kom pit​ a​nja na kra​ju. Tako
ćemo iz​beć​ i su​kob s njim​ a.”
„A ako bi​smo član​ ak nas​ lov​ ih Sa​le​zij​ an​ci kon​for​mi​sti?”, oglas​ io se Kamb​ rij​ a, po obič​ a​ju, pog​ reš​ nim
pit​ a​njem.
Umeš​ ao sam se odluč​nim to​nom: „Mis​ lio sam da sam bio ja​san. Kon​form​ i​sti su za naše či​ta​oc​ e oni
koji vole luks​ uz, a to može da bude uvre​dljiv​ o za sa​le​zi​jans​ ke ka​luđ​ e​re.”
„Upra​vo tako”, re​kao je Si​mei. „Da mi osta​nem​ o samo pri šir​ e​nju uopš​ ten​ ih sumn​ ji. Tu neko lovi u
mut​nom, i premd​ a ne znam​ o ko je to, sig​ ur​no ćemo ga zap​ la​šit​ i. To nam je dov​ oljn​ o. Doc​ni​je ćemo nap​ la​-
tit​ i taj dug, od​nos​ no, na​pla​ti​će ga naš iz​dav​ ač kada za to kucn​ e čas. Sva​ka čast, Lu​čid​ i, samo na​pred! Uz
naj​ve​će po​što​va​nje prem​ a sal​ e​zi​janc​ im​ a, mo​lim vas, ali malo zort​ a neće ni njim​ a škod​ it​ i.”
„Izvin​ it​ e” sti​dljiv​ o je upi​ta​la Maja, „ali zar naš izd​ av​ ač odo​bra​va ili će odo​brit​ i tu po​li​ti​ku, da je
tako na​zo​ve​mo, pra​vljen​ ja dos​ ij​ ea i sa​ku​pljan​ ja neu​ ​god​nih pod​ a​ta​ka koji izaz​ i​va​ju sumn​ ju? Pi​tam tek
ona​ko, iz ra​do​zna​lo​sti.”
„Mi ne mor​ a​mo iz​da​vač​ u da po​laž​ e​mo ra​ču​ne o naš​ im no​vi​nars​ kim pos​ tupc​ im​ a”, uvre​đen​ o je odb​ ru-​
sio Si​mei. „Ko​mend​ at​ or ni​kad​ a nije po​kuš​ ao da uti​če na mene ni na koji nač​ in. A sad, na pos​ ao, svi na
pos​ ao!”

Toga dana vo​dio sam sa Si​me​ij​ em i jed​ an vrlo po​ver​ljiv razg​ o​vor u če​ti​ri oka. Raz​ u​me se da nis​ am smeo
s uma zbog čega me je tamo dov​ eo, i već sam pret​hod​no skic​ ir​ ao be​leš​ ke za ne​ko​lik​ o po​glav​ lja knjig​ e Su-​
tra: juče. Go​vor​ io sam pret​ ež​ no o re​dakc​ ij​skim sa​stanc​ i​ma koje smo odr​žal​ i, ali sam obr​nuo ulog​ e, to
jest, pri​ka​zao sam Sim​ e​i​ja kao bor​ca koji ne prez​ a od obj​ a​vlji​van​ ja isti​ne, iako mu sa​radn​ ic​ i sav​ et​ uj​ u da
bude oprez​ an. Pom​ iš​ ljao sam čak i da do​dam još jed​no, najs​ ve​žij​ e po​gla​vlje, u koj​ em ga neko sve​šten​ o
lice na vi​so​kom po​lož​ a​ju u cr​kve​noj hij​ e​rar​hi​ji, neko bli​zak sal​ e​zij​ anc​ i​ma, po​ziv​ a tel​ ef​ o​nom i slat​ko​re​či-​
vo moli da se oka​ne te zlo​srećn​ e epi​zod​ e s mark​ i​zom Đe​ri​ni​jem. Da i ne spo​min​ jem drug​ e te​lef​ on​ske po​-
ziv​ e, kada su ga pri​jat​ eljs​ ki upo​zo​ra​val​ i da ne blat​ i Star​ ač​ki dom Pio Al​berg​ o Tri​vulc​ io. A Sim​ ei je uvek,
pop​ ut Hamf​fij​ a Bog​ ar​ta u onom fil​mu, odv​ rać​ ao: to ti je štam​pa, lepi moj, i ti tu ne mož​ eš baš ni​šta!

„Vel​ ič​ ans​ tve​no”, uz​bu​đe​no je usk​ lik​nuo Sim​ ei, „vi ste dra​go​cen sa​radn​ ik, kol​ e​ga Kol​ o​na, treb​ a da na​-
sta​vim​ o u ist​ om tonu.”

Na​rav​no da sam se oset​ io pon​ i​že​nim još i više nego Maja, koja mora da piše hor​ os​ kop, ali u tom tre-​
nutk​ u bio sam u kolu i mo​rao sam da igram. I zbog bu​dućn​ os​ ti u egz​ o​tič​nim kra​je​vi​ma, gde god da su. Ma-​
kar to bio i obli​žnji Lo​a​no - što bi za jed​nog gub​ it​ni​ka mog​ lo biti sas​ vim dov​ oljn​ o.

XII

Po​ne​del​ jak, 11. maj

Nar​ edn​ og pon​ e​deljk​ a Si​mei nas je oku​pio: „Kol​ eg​ a Kos​ tan​ca”, re​kao je, „u člank​ u o pro​stit​ ut​kam​ a ko​ri-​
stit​ e iz​ra​ze kao što su: prav​ i​ti sra​nja, za​jeb, kur​če​nje, a na​vod​ it​ e i reči neke ulič​ ar​ke koja nek​ o​ga tera u
pi​zdu ma​te​ri​nu.”

„Ali to je​ste tako”, pob​ u​nio se Ko​stanc​ a. „Sada se psovk​ e već svud​ a mogu čuti, i na tel​ e​viz​ i​ji, čak se
i otm​ en​ e gos​ pođ​ e me​đus​ obn​ o šal​ ju u piz​ du mat​ e​ri​nu.”

„Kako se po​na​šaj​ u go​spo​đe iz vi​so​kog druš​ tva, to nas ne za​ni​ma. Mi mo​ra​mo da mis​ lim​ o na či​ta​o​ce
koji još uvek zaz​ i​ru od psovk​ i. Ko​ri​sti​te opis​ ne izr​ az​ e. Kol​ o​na?”

Ume​šao sam se: „Može sa​svim lepo da se kaže: gad​no zab​ r​ljat​ i, pre​va​ra, is​praz​ no ra​zmet​ a​nje i nos​ it​ e
se u tri lepe.”

„Ko zna šta rade lju​di kad odu u te tri lepe”, zac​ e​re​kao se Bra​gad​ o​čo.
„E, šta tamo rade, to ne mor​ am​ o da kaž​ e​mo”, od​vra​tio je Si​mei.

Pot​ om smo se ba​vil​ i drug​ im te​mam​ a. Nak​ on sat vre​me​na, po za​vr​šetk​ u sas​ tan​ka, Maja je po​zva​la Bra​ga​-
do​ča i mene u stra​nu: „Ja neću više da se jav​ ljam za reč po​što uvek neš​ to zab​ r​ljam, ali bilo bi lepo da ob​-
ja​vi​mo je​dan spis​ ak pri​god​nih za​me​na.”

„Zam​ e​na za šta”, upi​tao je Brag​ a​doč​ o.
„Pa za psov​ke o ko​ji​ma smo go​vor​ i​li.”
„Ali o tome smo raz​gov​ ar​ a​li pre sat vre​me​na!”, ozloj​ e​đe​no je rek​ ao Bra​ga​doč​ o, do​ba​civ​ši mi zna​ča-​
jan po​gled, kao da mi po​ru​ču​je: vi​diš, ona to stal​no radi.
„Pus​ ti sad to”, re​kao sam mu pom​ irl​ jiv​ im to​nom, „ako je ona već raz​mi​šlja​la o tome… Haj​de, Majo,
ot​krij nam svo​je naj​skrov​ i​tij​ e mi​sli.”
„Dak​ le, bilo bi lepo da pred​ lo​ži​mo da se, svak​ i put kad nas ne​što ne​pri​jat​no iz​nen​ ad​ i ili že​li​mo da
izr​ az​ im​ o nez​ a​do​voljs​ tvo, umes​ to e, do kur​ca, kaž​ e​mo e, do muš​ kog or​ga​na za oba​vljan​ je poln​ og čina i
mok​ ren​ je, koji se sa​stoj​ i od kor​ e​na, tela i gla​vić​ a, a sač​ in​ jav​ aj​ u ga tri sunđ​ e​ra​sta tki​va, izm​ eđ​ u ko​jih se
na​laz​ i mo​krać​na cev, ukra​do​še mi novč​ a​nik!”
„Ama, ludi ste kao struj​ a”, re​kao joj je Brag​ ad​ o​čo. „Ko​lo​na, da li bi mog​ ao da dođ​ eš do mog sto​la,
hoću da ti pok​ až​ em neš​ to.”

Po​šao sam za Brag​ a​do​čom, nam​ ign​ uvš​ i Maji, čiji su me au​ti​stičn​ i is​pad​ i, ako bi se tako mog​ li na​zva​ti,
sve više oča​rav​ a​li.

Svi su već otiš​ li, smr​ka​va​lo se, a na svet​ lu sto​ne lam​pe Brag​ ad​ o​čo je li​stao neki sve​žan​ j fo​tok​ o​pi​ja.
„Ko​lo​na”, ot​poč​ eo je, čvr​sto stež​ u​ći svo​je be​lež​ ni​ce na grud​ i​ma, kao da želi da ih sa​kri​je od bilo či-​

jeg po​gled​ a, „po​gle​daj ove do​ku​men​te koje sam pro​naš​ ao u arh​ i​vu. Sut​ ra​dan pos​ le izl​ a​ga​nja na Lor​ et​-
skom trgu, Mus​ ol​ i​ni​jev leš preb​ ač​ en je na univ​ erz​ i​tets​ ku kli​ni​ku za sud​sku med​ i​cin​ u, radi aut​ op​si​je, i evo
le​kar​skog nal​ az​ a. Čit​ aj: Za​vod za suds​ ku me​dic​ in​ u i osi​gu​ra​nje Kra​ljevs​ kog uni​verz​ i​te​ta u Mi​la​nu, pro​-
fe​sor Ma​rio Ka​ta​ben​ i, obd​ uk​cio​ ​ni za​pi​snik br. 7241, sač​ i​njen 30. april​ a 1945. god​ i​ne, kada je obav​ lje-​

na ob​duk​cij​ a leša Be​nit​ a Mus​ o​li​nij​ a, prem​ in​ ul​ og 28. apri​la 1945. Telo je pri​pre​mljen​ o, na​la​zi se na
obd​ ukc​ i​on​ om stol​ u i bez ode​će je. Tež​ i​na iz​nos​ i 72 kg. Vi​sin​ u je mog​ u​će samo pri​bli​žno odred​ i​ti i iz​no​-
si oko 166 cm, a ta nep​ re​ciz​ nost je izaz​ va​na obimn​ im tra​u​mam​ a glav​ e. Lice je izo​ b​ lič​ en​ o usled sve​ob​ u-​
hvat​nih pov​ red​ a na​stal​ ih po​mo​ću vat​ ren​ og oružj​ a, kao i zbog kont​ u​zi​ja, zbog čega su crte bez​mal​ o ne-​
pre​po​znat​ ljiv​ e. Ne mogu se obav​ i​ti an​trop​ om​ et​ rij​ski pre​gled​ i glav​ e jer je izo​ b​ lič​ e​na po​men​ u​tom frak-​
tur​ om kos​ ti​ju lica i lob​ an​ je… Da pre​skoč​ im​ o malo i ide​mo dal​ je: Glav​ a, iz​ob​ lič​ e​na usled zdro​bljen​ o​sti
cel​ o​kup​nog skel​ e​ta zbog du​bo​kog ulu​bljen​ ja u čit​ a​vom te​me​no-pot​ i​ljačn​ om pred​ e​lu s leve stran​ e i na-​
gnječ​ i​ne u pre​de​lu očne du​plje sa iste stran​ e, gde je očna ja​buč​ i​ca zgnječ​ e​na i is​pu​cal​ a, tako da je is​-
cur​ il​ a sva tečn​ ost iz sta​klas​ tog tela; ma​sno tki​vo očne du​plje već​ im de​lom ogo​ljen​ o usled šir​ ok​ e ras​ce-​
pin​ e, u nje​ga nije pro​dr​la krv. U sred​ i​šnjem čeo​ n​ om pred​ e​lu i u le​vom tem​ e​no-čeo​ ​nom delu dve šir​ ok​ e,
nep​ rek​ idn​ e braz​ de vla​siš​ ta, s po​der​ o​tin​ a​ma na ivic​ a​ma, svak​ a od njih oko 6 cm ši​ri​ne, prek​ ri​va​ju ske​-
let lo​ba​nje. U pot​ i​ljačn​ om pre​de​lu s de​sne stran​ e u odn​ os​ u na sre​diš​ nju razd​ eln​ u li​ni​ju nal​ az​ e se dva
otvor​ a na mal​ oj uzaj​ am​noj udal​ je​nos​ ti, sa ispupč​ en​ ji​ma na ivic​ a​ma, ne​pra​vil​nog oblik​ a, čiji preč​nik
iz​nos​ i, prib​ liž​ no, najv​ i​še 2 cen​ti​me​tra, a na nji​hov​ oj pov​ r​ši​ni pom​ a​lja se pot​pu​no zdrob​ lje​no kaš​ a​sto
mo​žda​no tki​vo, bez trag​ o​va krvn​ ih po​dliv​ a. Da li shva​taš? Pot​pun​ o zdro​blje​no ka​šas​ to mož​ dan​ o tkiv​ o!”

Brag​ ad​ oč​ o got​ o​vo da je bio obl​ iv​ en zno​jem, drht​ a​le su mu ruke, niz do​nju usnu kliz​ il​ e su mu kap​ ljic​ e
pljuv​ ač​ke, iz​gle​dao je po​put ne​kog uz​bu​đen​ og žder​ on​ je koji je nan​ juš​ io poh​ o​van​ i mo​zak, ili por​cij​ u
škem​bić​ a u saft​ u, ili mas​ ni gu​laš. I na​stav​ io je s čit​ a​njem.

Na po​tilj​ku, na mal​ oj udal​ je​no​sti od de​snog dela sre​diš​ nje raz​del​ne lin​ i​je, pros​ tran​ a puk​ o​tin​ a s
otvor​ om čiji preč​nik iz​no​si got​ ov​ o 3 cent​ im​ e​tra sa ispup​čen​ ji​ma na ivi​cam​ a i bez krv​nih pod​ li​va. U
pred​ el​ u des​ ne slep​ oo​ čn​ ic​ e, dva okrug​ las​ ta otvo​ra je​dan do dru​gog blag​ o raz​de​ran​ ih ivi​ca i bez krvn​ ih
po​dli​va. U pre​del​ u leve slep​ o​očn​ i​ce ši​rok​ a rupa s ivic​ a​ma koje štrč​ e, na či​joj se po​vrš​ in​ i po​mal​ ja
zdro​bljen​ o ka​ša​sto mož​ dan​ o tkiv​ o. Pros​ tra​ni izl​ a​zni otvor uhod​ a na lev​ oj ušnoj školjk​ i spo​ljaš​ njeg
uha: i ove dve preth​ odn​ o na​ve​den​ e po​vre​de iz​gle​da​ju kao ti​pičn​ e pov​ red​ e na​ne​se​ne nak​ on smr​ti. Na
nos​ nom kor​ e​nu mali otvor sa ogu​ljo​tin​ om i par​čić​ im​ a zdrob​ ljen​ ih ko​stij​ u koje štrč​ e, sa ne​znat​nim krv​-
nim pod​ liv​ i​ma. Na de​snom obra​zu gru​pis​ a​na tri otvor​ a na koje se na​stav​ lja braz​ da koja ide u du​bin​ u,
pro​tež​ u​ći se una​zad, blag​ o isk​ oš​ e​na una​trag i blag​ o isk​ o​še​na uvis, sa ivic​ am​ a levk​ as​ tog oblik​ a, okre​-
nut​ im ka unu​tra, bez krv​nih pod​ li​va. Vi​še​struk​ i prel​ om gor​nje vi​lič​ne kos​ ti, sa ši​ro​kim raz​de​ro​ti​nam​ a
me​kog i koš​ tan​ og tki​va gor​njeg nepc​ a, koje pred​stav​ lja​ju po​vred​ e na​ne​se​ne nak​ on smrt​ i. Sada ću opet
pres​ koč​ i​ti je​dan deo, jer su to nal​ az​ i koji se od​no​se na pol​ o​žaj rana, a nas ne za​ni​ma gde i kako su ga po-​
god​ i​li, dov​ oljn​ o nam je da zna​mo da su ga ustrel​ il​ i. Na skel​ e​tu lob​ an​ je na​laz​ i se mnoš​ tvo vi​še​struk​ ih
prel​ om​ a, te je on usitn​ jen i ned​ os​ taj​ u brojn​ i od​lom​ ljen​ i par​čić​ i, tako da se može dir​ ektn​ o do​pret​ i do lo-​
banjs​ ke čau​ r​ e. Deb​ ljin​ a lo​banjs​ kog krov​ a je nor​mal​na. Tvrd​ a mo​ždan​ ic​ a ima na​gnječ​ en iz​gled, s pro-​
stran​ im razd​ e​rot​ in​ a​ma u pred​njem delu i nema tra​gov​ a bilo ka​kvog epid​ u​ral​nog ili hi​pod​ u​raln​ og krv​ a-​
ren​ ja. Mo​zak i prod​ už​ en​ u mož​ di​nu nije mog​ uć​ e u pot​pun​ os​ ti odvo​ji​ti od lob​ a​nje jer su mali mo​zak, mo​-
žda​ni most, sred​nji mo​zak i don​ ji deo mož​ da​nih kom​ or​ a zdrob​ ljen​ i i ka​ša​sti, a na njim​ a nema tra​gov​ a
po​dliv​ a nas​ ta​lih usled krv​ a​ren​ ja… ”

Svak​ i put je po​nav​ ljao reč kaš​ ast, koju je prof​ es​ or Kat​ a​ben​ i prek​ o​mer​no kor​ is​ tio - očig​ led​no opč​ i-​
njen zdro​blje​no​šću tog leša - i to ga je po​nav​ ljao mal​ten​ e na​sla​đuj​ u​ći se, a po​vrem​ e​no bi ga iz​gov​ or​ io
kao ka​a​aš​ ast. Pod​se​ćao me je na Da​ri​ja Foa, kada je u kom​ ad​ u Sme​šna taj​na glum​ io se​ljak​ a koji za​mi​-
šlja kako utol​ ja​va glad je​lom o koj​ em odu​ v​ ek san​ ja.

„Ide​mo da​lje. Ostao je či​tav samo veći deo ispupč​ en​ ih pred​ el​ a mož​ dan​ ih ko​mo​ra, dok žul​ je​vit​ o telo
i deo baze vel​ ik​ og moz​ ga: ar​ter​ i​je baze ve​li​kog moz​ ga uoč​ljiv​ e su samo de​lim​ ič​no usled odl​ o​ma nas​ ta-​
lih pril​ i​kom vi​šes​ tru​kih pre​lom​ a ceb​kupn​ e lob​ anj​ske čau​ r​ e, i del​ i​mičn​ o su još uvek po​ve​zan​ e sa mo​-
žda​nom ma​som: tako uoč​lji​ve kort​ ik​ al​ne gran​ e, među koj​ im​ a su i pred​nje mož​ da​ne art​ e​ri​je, ima​ju oču​-

van​ e, zdrav​ e zid​ ov​ e… I mi​sliš li da bi neki lek​ ar, koji je, uo​sta​lom, ubeđ​ en da se pred njim nal​ a​zi Duč​ e-​
ov leš, bio ka​dar da pre​poz​ na čija je ta gom​ il​ a zdro​bljen​ ih ko​stij​ u i splje​ska​nog mesa? I kako je uop​šte
mo​gao na miru da radi u toj ogrom​noj pro​stor​ i​ji (pis​ a​lo se o tome) dok ne​pre​kidn​ o ulaz​ i i izl​ a​zi koj​ e​ka-​
kav svet, nov​ in​ a​ri, par​ti​za​ni, nap​ a​lje​ni ra​doz​ nal​ci? Drug​ i su prič​ al​ i da je utro​ba lež​ al​ a za​bor​ av​ ljen​ a u
uglu ob​duk​cio​ ​nog stol​ a, a da su dva boln​ ič​ ar​ a igra​la ston​ i ten​ is s tim unut​ raš​ njim or​gan​ i​ma, do​bac​ uj​ u​ći se
ko​ma​dić​ i​ma dži​ger​ ic​ e, to jest plu​ća?”

Dok je to go​vo​rio, Brag​ a​doč​ o je bio na​lik na ma​čo​ra koji je mun​ jev​ i​to sko​čio na te​zgu u nek​ oj me​sa​ri.
Da je imao brk​ o​ve, na​ko​streš​ il​ i bi mu se i pod​ rht​ a​va​li bi.

„A ako na​stav​ iš da čit​ aš, vid​ e​ćeš da na žel​ uc​ u nisu pro​na​đe​ni nik​ ak​ vi tra​gov​ i čira, prem​da svi zna​mo
da je Mus​ o​lin​ i pat​ io od te bol​ es​ ti, ne po​mi​nju se ni trag​ ov​ i si​fi​lis​ a, iako su svi šu​škal​ i da je pok​ ojn​ ik bo​-
lo​vao od te poln​ e bol​ es​ ti u poo​ dm​ ak​ lom stad​ i​ju​mu. Prim​ e​ti, zat​ im, da je Georg Cah​ ar​ i​je, ne​mačk​ i le​kar
koji je le​čio Duč​ ea u Sal​ ou, ned​ u​go pos​ le ovog ob​dukc​ i​on​ og na​la​za sve​doč​ io da je njeg​ ov pac​ i​jent imao
niz​ ak krvn​ i pri​tis​ ak, anem​ i​ju, uveć​ an​ je je​tre, gr​čev​ e u že​luc​ u i crev​ im​ a, kao i hro​ničn​ i za​tvor. Me​đut​ im,
prem​ a ovom ob​duk​ci​on​ om na​laz​ u, sve je u redu, obim i izg​ led jet​ re, kako na pov​ rš​ ins​ kom slo​ju, tako i u
pres​ ek​ u, uo​bi​ča​jen, žuč​ni ka​nal​ i zdra​vi, bub​ rez​ i i nad​bub​ re​žne žlez​ de ne​oš​ teć​ e​ni, mok​ raćn​ i kan​ al i ge​nit​ a-​
lij​ e nor​mal​ni. I be​leš​ ka na kraj​ u: moz​ ak, to jest njeg​ ov​ i pre​o​stal​ i de​lo​vi, uron​ jen je u for​mal​ in radi da-​
ljih anat​ om​skih i his​ to​pat​ o​lo​ških isp​ it​ i​van​ ja, deo mož​ da​ne kore, na zah​ tev Zdravs​ tven​ e služ​ be Kom​ an​-
de Pete ar​mij​ e (Kalv​ in S. Draj​ er) ustu​pljen je dr Vin​fred​ u H. Overh​ ols​ e​ru iz Psi​hi​ja​trij​ske boln​ i​ce Sve​-
te Eliz​ a​be​te u Vaš​ ingt​ on​ u. Čiča miča i go​tov​ a prič​ a.”

Či​tao je, gu​sti​ra​juć​ i svak​ i re​dak, kao da je leš pred njeg​ o​vim oči​ma, kao da može da ga dod​ ir​ne, kao
da je u krčm​ i Mo​riđ​ i, i ume​sto da se slad​ i svinj​skom kol​ en​ i​com s kis​ e​lim kup​ us​ om, ba​la​vi nad onim pre-​
de​lom očne du​plje u koj​ em se na​la​zi zgnje​če​na i po​der​ an​ a očna jab​ u​či​ca iz koje je isc​ ur​ i​la ce​lo​kup​na sta-​
kla​sta tečn​ ost, kao da kuša mož​ da​ni most, sred​nji mo​zak, do​nji deo mo​ždan​ ih čau​ ​ra, kao da uži​va u tom
mo​ždan​ om tkiv​ u, got​ o​vo pret​ vo​ren​ om u kašu, koje se po​mal​ ja.

Obu​ ​zel​ a me mučn​ i​na, ali mo​ram pri​znat​ i da sam u isti mah bio oča​ran nji​me i tim iz​muč​ en​ im le​šom
koj​ im se na​sla​điv​ ao, kao kad ne​kog ju​na​ka ro​man​ a iz XIX veka hip​no​ti​še zmijs​ ki pog​ led. Kako bih okon-​
čao to njeg​ ov​ o oduš​ ev​ ljen​ je, nap​ om​ en​ uo sam: „Ko zna čiji je to ob​dukc​ io​ ​ni nal​ az.”

„Tač​no. Vi​diš da je moja pretp​ os​ tav​ka bila isprav​na: Mus​ ol​ in​ i​jev​ o telo uop​šte nije Mu​so​lin​ ij​ ev​ o, a
sva​ka​ko da niko nije smeo da se zak​ un​ e da je​ste nje​gov​ o. Sada mogu da bud​ em spok​ oj​ an u vezi s onim što
se deš​ av​ a​lo od 25. do 30. april​ a.”

Te več​ e​ri sam oset​ io istin​sku po​tre​bu za pro​či​šćen​ jem u Ma​ji​nom zag​ rl​ ja​ju. A da bih njen lik iz​dvo​jio iz
re​dakc​ i​je, odluč​ io sam da joj kaž​ em isti​nu, to jest da list Sut​ ra neće ni​ka​da ugled​ a​ti sve​tio dana.

„I bol​ je je što je tako”, kaz​ a​la je Maja, „neću više pat​ it​ i zbog vlas​ ti​te bu​dućn​ o​sti; Izd​ r​žać​ em​ o ne​kol​ i​-
ko mes​ ec​ i, za​rad​ ić​ em​ o tu cr​ka​vi​cu, tu pro​klet​ u šaku do​lar​ a, jes​ te da ih je malo, ali ćemo ih se doč​ ep​ at​ i
odm​ ah, a onda ćemo se otis​ nu​ti put eg​zot​ ič​nih kra​jev​ a.”

XIII

Kraj maja.

Moj živ​ ot se tada već odv​ i​jao na dva ko​los​ ek​ a. Dan​ ju pon​ iž​ av​ a​ju​ći rad u red​ ak​ci​ji, noću Maj​ in, a katk​ ad
i moj stan. Sub​ o​tom i ne​de​ljom na Orti. Več​ er​ i su za oboj​ e bile uteh​ a za dane prov​ ed​ en​ e sa Si​mei​ j​ em.
Maja je odus​ tal​ a od izn​ oš​ en​ ja pre​dlog​ a koji će biti odb​ i​jen​ i, za​dov​ ol​ ji​la se time da ih daje meni, iz ra​zo​-
no​de, ili za ute​hu.

Jed​ne ve​čer​ i pok​ az​ a​la mi je sve​šči​cu s brač​nim oglas​ i​ma. „Čuj kak​ va je to div​ ot​ a”, rek​ la mi je, „jed​ i-​
no bih vol​ e​la kada bih mog​ la da ih obj​ a​vim zaj​ edn​ o s tu​mač​ e​njim​ a.”

„U kom smi​slu?”
„Slu​šaj: Zdrav​ o, zov​ em se Sam​ an​ta, imam 29god​ in​ a, za​vr​ši​la sam sredn​ ju škol​ u, dom​ ać​ ic​ a, ra​zve​-
den​ a, bez dece, tra​žim zgodn​ og ali pre sveg​ a ved​ rog i za​bav​nog muš​ kar​ca. Tu​mač​ en​ je: bliž​ im se trid​ e​-
set​ oj i, po​što me je muž osta​vio, s ovom di​plo​mom sredn​ je eko​nom​ske, koju sam ste​kla na je​dvit​ e jade,
ni​sam naš​ la pos​ ao, i sada se​dim u kući skrš​ ten​ ih ruku po ceo božj​ i dan (ne​mam čak ni mus​ a​ve klinc​ e da
se o nji​ma star​ am), tra​žim mu​škarc​ a, ne mora da bude lep, samo da me ne osta​vi na ce​dil​ u kao onaj ne-​
srećn​ ik za kog sam bila uda​ta. Ili: Kar​ ol​ in​ a, 33 god​ in​ e, ne​ud​ at​ a, zav​ r​šen fak​ ul​tet, sa​mo​staln​ a pred​ u​zet-​
ni​ca, pre​fi​nje​na, crn​ka, vitk​ a, sam​ o​uv​ er​ e​na i iskre​na, voli sport, film, po​zo​ri​šte, put​ ov​ a​nja, knji​ge,
ples, otvor​ en​ a za mo​guć​ e nove oblas​ ti in​te​res​ o​van​ ja, rado bi upoz​ nal​ a pri​vlačn​ og i kar​ ak​ter​nog mu-​
škar​ca, škol​ o​va​nog i na dob​ rom pol​ ož​ aj​ u, struč​nja​ka, funkc​ i​o​ne​ra, ili ofic​ i​ra, star​ os​ ti naj​vi​še do 60
go​di​na, radi bra​ka. Tu​mač​ en​ je: nap​ u​nil​ a sam trid​ es​ et i treć​ u, a još mi nije uspe​lo da ne​kog​ a ulov​ im, mo-​
žda zato što sam suva kao pritk​ a i nik​ ak​ o mi ne po​la​zi za ruk​ om da pos​ tan​ em pla​vuš​ a, ali na​sto​jim da ne
raz​mi​šljam o tome; ne​ka​ko sam se do​ko​trl​ jal​ a do te di​plo​me na svets​ koj knji​žev​nos​ ti, ali nisu me pri​mi​li
ni na jedn​ om kon​kurs​ u za po​sao, sto​ga sam otvo​ril​ a malu ra​dio​ n​ i​cu gde za mene na crno rade tri Alb​ anc​ a
i proi​ ​zvod​ im​ o sok​ne koje prod​ aj​ em​ o po se​li​ma i var​ o​ši​ca​ma kad su pij​ ač​ni dani; nem​ am pojm​ a šta mi se
u stva​ri dop​ ad​ a, po​mal​ o gled​ am te​le​vi​zi​ju, odla​zim u lo​kaln​ i bios​ kop ili po​zo​riš​ te s dru​ga​ric​ om, čit​ am
no​vin​ e, na​roč​ i​to zbog bračn​ ih oglas​ a, vo​lim da igram, ali niko me ne vodi na igrank​ e, i samo kad bih na-​
šla bilo ka​kvog muža, bila bih spremn​ a da zav​ ol​ im bilo šta drug​ o, samo kad bi on bio sit​ u​i​ran i kad bih
mo​gla da se rat​ o​sil​ jam ovih sokn​ i i Al​ba​na​ca; prih​ vat​ il​ a bih i ne​kog mat​ orc​ a, pož​ eljn​ o nek​ og ko​merc​ i​jal​ i​-
stu, ali može da prođ​ e i slu​žbe​nik u ka​ta​stru, ili neki pu​kovn​ ik. Još jed​ an: Pat​ ric​ i​ja, 42go​di​ne, ne​ud​ at​ a,
trg​ o​vac po zan​ im​ a​nju, crnk​ a, vitk​ a, blag​ a i ose​ćaj​na, želi da upoz​ na odan​ og, čes​ ti​tog i iskre​nog mu-​
škarc​ a, nije bi​tan brač​ni sta​tus, samo ako je vol​ jan za druž​ e​nje. Tu​mač​ en​ je: maj​ku mu, imam če​tr​de​set
dve god​ i​ne (i nem​ oj​te sad da me pod​se​ća​te da bih, po​što se zo​vem Pat​ ric​ ij​ a, mo​gla imat​ i i pu​nih ped​ es​ et,
kao i sve dru​ge žene s tim imen​ om), a nije mi po​šlo za ru​kom da se udam i živ​ ot​ ar​ im ra​deć​ i u pi​ljarn​ i​ci
koju sam na​sle​di​la od si​rot​ e pok​ oj​ne mame, pom​ al​ o sam ano​reks​ ič​na i u suš​ ti​ni neu​ r​ ot​ ičn​ a; po​stoj​ i li mu​-
ška​rac koji bi me od​veo u kre​vet, i baš me brig​ a da li je ožen​ jen, samo nek me dob​ ro izb​ umb​ e​ca? I ovaj:
Još uvek ni​sam iz​gu​bio nadu da pos​ toj​ i žena koja je kad​ ra da istin​ski voli, neo​ ž​ en​ jen sam, ban​kars​ ki
služ​ be​nik, 29 go​din​ a, ver​ u​jem da sam do​pa​dljiv​ og izg​ led​ a i ve​om​ a živ​ ah​ne na​rav​ i, tra​žim lepu, ozbilj​-
nu i obra​zov​ an​ u de​vojk​ u koja bi že​lel​ a sa mnom da ostva​ri ljub​ av​nu vezu iz snov​ a. Tum​ a​čen​ je: baš sam
smot​ an s dev​ ojk​ am​ a, i one ma​lob​ rojn​ e s koj​ im​ a sam bio, bile su običn​ e krav​ e koje za​ni​ma je​di​no da ulo​-

ve muža, mož’ mi​sli​ti što ću ja od ove bedn​ e plat​ i​ce da iz​dr​žav​ am još i nju; a po​sle kažu da sam živ​ ahn​ e
nar​ a​vi kad ih poš​ a​ljem u me​sto ro​đen​ ja; dak​ le, ni​sam za ba​can​ je, ima li ne​gde neka kr​šna riba koja mi
neće odm​ ah reći more, marš, želj​na do​brog kres​ a​nja bez obav​ ez​ a? A pron​ aš​ la sam i ovaj oglas, koji nije
brač​ni, ali je ča​rob​ an: Poz​ or​ i​šna tru​pa tra​ži glum​ce, stat​ i​ste, šmin​ker​ a, red​ i​te​lja i kroj​ ač​ ic​ u za nar​ ed​nu
sez​ on​ u. I koga uopš​ te ima u toj tru​pi, mo​žda gle​da​la​ca?”

Maja za​is​ ta tra​ći svoj ta​len​ at u naš​ oj re​dak​cij​ i: „Ne oče​kuj​ eš valj​da da bi Sim​ ei tako neš​ to obj​ av​ io?
Oglas​ i bi mo​žda i mo​gli da pro​đu, ali tvo​ja tu​ma​čen​ ja ni u kom sluč​ a​ju!”

„Znam, znam, ali mogu ba​rem da sa​nja​rim.”
Pot​ om, pred spav​ a​nje, re​kla mi je: „Ti sve znaš, a da li znaš za​što se kaže pi​jan kao majk​ a i lupa kao
maks​ im po div​ iz​ i​ji?”
„Ne, ne znam. Pi​taš me tako neš​ to u glu​vo doba noći?”
„E, ali ja znam, tačn​ i​je, proč​ it​ al​ a sam pre neki dan. Ovo prvo se kor​ i​sti za ne​ko​ga ko je treš​ ten pi​jan i
po​stoj​ e dva obj​ a​šnje​nja nje​go​vog po​rek​ la. Prem​ a jed​nom, lek​ ar​ i su u dav​no doba, u ne​do​statk​ u ane​ ​ste​tič-​
kih sreds​ tav​ a, za olak​ša​van​ je po​rođ​ ajn​ ih bol​ ov​ a žen​ a​ma dav​ al​ i rak​ i​ju, pa su čes​ to, pred sam por​ ođ​ aj, bi-​
va​le prop​ is​ no nac​ vrc​ an​ e. Prem​ a drug​ om, po meni uver​ljiv​ ij​ em obj​ a​šnje​nju, na​rod je pod maj​kom pod​ra​-
zu​mev​ ao Maj​ku Ze​mlju, koja mora da bude do​bran​ o na​top​ lje​na da bi rađ​ al​ a plo​dov​ e. Drug​ i izr​ az kor​ i​sti-​
mo kada ho​ćem​ o da kaž​ em​ o da neko gov​ o​ri glu​po​sti, ali malo ko zna da maks​ im nije neki voj​nik Mak​sim,
već zap​ ra​vo mi​tra​ljez na​zvan po brit​ ans​ kom kons​ trukt​ or​ u i pron​ a​la​za​ču ame​rič​kog por​ e​kla, Haj​ram​ u Sti​-
ven​su Maks​ im​ u. Poč​ eo je da se ko​ris​ ti u Prv​ om svet​skom ratu, a ispal​ ji​vao je šests​ to me​tak​ a u min​ u​ti, da​-
kle, kos​ io je cele div​ iz​ ij​ e. U por​ e​đe​nju sa sav​ re​men​ im mi​tra​ljez​ im​ a, bio je pret​ e​žak i glom​ az​ an, čak če​tir​ i
voj​ni​ka mor​ al​ a su da ga ops​ luž​ u​ju: pune mun​ i​ci​jom, do​no​se vodu za hla​đe​nje, ci​ljaj​ u metu, i još jed​ an
koji je puc​ ao iz nje​ga.”
„Kak​ vo blag​ o ja imam kraj sebe! Kada te za​nim​ a​ju ova​kvi ku​ri​oz​ i​tet​ i, kako si go​din​ am​ a mog​ la da se
bav​ iš onim sent​ i​men​taln​ im vez​ am​ a?”
„Zbog para, pro​kle​tih para. Biva to kad si gub​ it​nik.” Pri​bi​la se uz mene: „Ali sada više nis​ am tol​ i​ki
gu​bitn​ ik, poš​ to sam tebe osvoj​ il​ a kao pre​mij​ u na lu​trij​ i.”
Šta od​gov​ or​ it​ i tak​ voj šaš​ a​vi​ci, reči su suv​ i​šne, pre​o​staj​ e samo da pon​ o​vo vo​dim lju​bav s njom. Pre​-
pus​ tivš​ i se tom por​ iv​ u, oseć​ ao sam se go​tov​ o kao pob​ ed​nik.

Dva​de​set i tre​ćeg maja uve​če ni​smo gled​ al​ i tel​ e​vi​zij​ u i tek sut​ rad​ an smo proč​ it​ al​ i u nov​ in​ a​ma o atent​ a​tu
na sud​ i​ju Falk​ on​ ea. Nas dvoj​ e bili smo zap​ re​paš​ će​ni, a i ostal​ i u re​dak​cij​ i tog ju​tra bili su do​nek​ le uz​ne​-
mir​ en​ i.

Kos​ tan​ca je upit​ ao Sim​ e​i​ja da li tre​ba da prip​ rem​ im​ o broj o tom slu​čaj​ u. „Haj​de da to razm​ o​trim​ o”,
sumn​ ji​čav​ o je odv​ rat​ io Si​mei. „Ako go​vor​ im​ o o Fal​kon​ e​o​voj smr​ti, mor​ a​mo da po​men​ e​mo maf​ i​ju, da ja​-
dik​ u​je​mo što nem​ am​ o do​voljn​ o org​ an​ a reda i tome slič​no. Tako bis​ mo jed​nim udar​cem na sebe nav​ u​kli
bes pol​ ic​ i​je, kar​ a​bi​nje​ra i maf​ i​je. Ne znam da li bi se sve to dop​ al​ o ko​men​da​to​ru. Kada bud​ em​ o pri​pre​-
mal​ i pra​ve nov​ in​ e, ako neko bude ba​cio bom​bu i neki sud​ ij​ a odl​ e​ti u vaz​ duh, sva​kak​ o ćemo mor​ a​ti da pi​-
šem​ o o tome, ali ako odm​ ah izv​ e​šta​va​mo o tome, po​sto​ji opas​ nost da ćemo iz​ne​ti pret​pos​ tavk​ e koje će
nar​ ed​nih dana biti opo​vrg​nu​te. To je ri​zik koji svak​ e pra​ve no​vin​ e mor​ aj​ u da sno​se, ali zaš​ to bis​ mo mo​ra-​
li i mi? I kada je reč o prav​ im nov​ i​na​ma, obič​no je najm​ u​dri​je reš​ e​nje da se ak​ce​nat stav​ i na sent​ i​ment​ al​-
nu stra​nu sluč​ aj​ a, da se int​ er​vju​i​šu rođ​ a​ci, koji će isk​ az​ a​ti svo​ja oseć​ a​nja. Ako pa​žljiv​ ij​ e pog​ le​dat​ e, vi​de​-
će​te da se tako radi na te​lev​ iz​ ij​ i, kada rep​ or​ter odla​zi da zvon​ i na vrat​ a majk​ e čij​ eg su de​set​ og​ od​ iš​ njeg
sina po​li​li ki​sel​ in​ om: Gos​ pođ​ o, kako se oseć​ a​te zbog sin​ ov​ ljev​ e smrt​ i? Gle​da​oc​ im​ a će oči biti pune suza
i tako će svi biti sreć​ni i za​do​voljn​ i. Ima ona lepa ne​mačk​ a reč za to: Sc​ha​denf​ re​ud​ e, uživ​ a​nje u tu​đoj ne​-
sre​ći. To je oseć​ a​nje koje svak​ e no​vin​ e tre​ba da poš​ tuj​ u i poth​ ra​njuj​ u. Ali mi za​sad nis​ mo prin​ uđ​ e​ni da se

ba​vim​ o tim tri​cam​ a, a gnev i ogorč​ en​ je pre​pu​šta​mo lev​ ič​ ar​skim gla​sil​ i​ma, koja su za to pra​vi stručn​ jac​ i.
Osim toga, atent​ at na Falk​ on​ ea i nije to​li​ko pot​ res​ na vest. Su​di​je su ubij​ al​ i i ran​ ij​ e, a ubi​jać​ e ih i ubu​du​-
će. Uka​zać​ e nam se još pril​ i​ka. Ovog puta ćemo to pres​ koč​ i​ti.”

Po​što je Fal​ko​ne tako li​kvi​di​ran i po drug​ i put, pos​ ve​ti​li smo se ozbilj​nij​ im tem​ am​ a.

Kas​ ni​je mi je pri​šao Brag​ ad​ oč​ o i mu​nuo me lak​tom: „Jesi li vid​ eo? Jas​ no ti je da i ova ra​bo​ta po​tvr​đuj​ e
moju prič​ u.”

„Ka​kve to veze ima, po​bo​gu?”
„E, pa to još ne znam tač​no, ali neke veze si​gur​no ima. Sve živo uvek ima veze sa svim​ e dru​gim, ako
umeš prav​ iln​ o da tum​ a​čiš šare koje nap​ rav​ i ka​fen​ i ta​log u šol​ ji. Daj mi samo malo vre​men​ a.”

XIV

Sred​ a, 27. maj

Jed​no​ga ju​tra, prob​ ud​ iv​ši se, Maja je kaz​ a​la: „Ipak, on mi se ne dop​ ad​ a.”
Već sam se bio priv​ ik​ ao na to po​i​gra​van​ je nje​nih si​nap​si. „Gov​ o​riš o Brag​ ad​ oč​ u…”, re​kao sam.
„Na​ravn​ o, o kome bih dru​gom?” A po​tom, kao da joj je ne​što si​nu​lo: „A kako si ti znao da mi​slim na

njeg​ a?”
„Duš​ i​ce, što bi rek​ ao Sim​ ei, pos​ to​ji ukupn​ o šest osob​ a koje poz​ na​jem​ o i ti i ja, raz​mis​ lio sam ko je

od njih naj​dr​ski​ji prem​ a tebi i iz​bor je pao na Bra​ga​doč​ a.”
„Ali mog​ la sam da go​vo​rim o, šta znam, pred​sedn​ i​ku Ko​sig​ i.”
„Mog​ la si, ali nisi, go​vo​ri​la si o Bra​gad​ oč​ u. I eto ti sad, jed​nom u letu shva​tim šta ho​ćeš da kaž​ eš, a ti

ne​što kom​plik​ u​ješ!”
„Uvi​đaš li da poč​ in​ ješ da mis​ liš isto što i ja?”
Dođ​ a​vo​la, bila je u prav​ u.

„Ped​ er​ i”, re​kao je Si​mei tog ju​tra, tok​ om uob​ ič​ aj​ en​ og dnev​nog re​dak​cij​skog sa​stank​ a. „Ped​ e​ri su tema
koja uvek priv​ la​či pa​žnju.”

„Više se ne kaže ped​ er”, odvaž​ il​ a se da izn​ es​ e prim​ edb​ u Maja. „Kaže se gej, zar ne?”
„Znam, du​ši​ce, znam”, od​vra​tio je prek​ orn​ o Sim​ ei, „ali naši či​tao​ ​ci ih i da​lje zovu pe​der​ im​ a, ili bar
tako mi​sle o nji​ma, i za njih ima smis​ la da se upot​ re​bi baš ta reč. Znam da se više ne kaže cr​nja, već is-​
ključ​ iv​ o cr​nac, ne kaže se da je neko slep​ ac, već da je ošte​ćen​ og vida. Ali kako god okren​ eš i crn​ ac je
crn kao ugal​ j, a i ovaj ošteć​ e​nog vida i da​lje ne vidi ni prst pred okom, jad​ni​čak. Ne​mam ja niš​ ta pro​tiv
pe​de​ra, kao ni prot​ iv crn​ ja, meni su oni potp​ u​no u redu sve dok su kod svoj​ e kuće.”
„A za​što onda treb​ a da se ba​vi​mo gej​ e​vim​ a ako oni ne bodu oči naš​ im čit​ a​oc​ i​ma?”
„Ne mi​slim ja uopš​ ten​ o na pe​de​re, duš​ ic​ e, ja sam za slo​bo​du, neka radi ko šta hoće. Ali ima ih i među
po​lit​ ič​ ar​ im​ a, u parl​ a​men​tu, pa čak i u vlad​ i. Obi​čan svet mis​ li da su pe​de​ri samo neki pi​sci i ba​le​ta​ni,
dok nam po​je​di​ni kroj​ e kapu a da to i ne pri​me​ćuj​ em​ o. Oni su pra​va maf​ i​ja i me​đus​ ob​no se pot​po​ma​žu. A
to već može da bode oči naš​ im čit​ ao​ ​cim​ a.”
Maja nije odus​ ta​ja​la: „Ali vrem​ e​na se me​nja​ju, mož​ da će neko za de​set go​di​na moći javn​ o da kaže da
je gej a da to ni​ko​ga ne po​tres​ e.”
„Kroz de​set go​din​ a će biti onak​ o kako mora da bude, svi znam​ o da da​na​šnji obi​ča​ji pos​ taj​ u sve na​ka​-
radn​ ij​ i. Ipak, za sada, naš či​tal​ ac je ose​tljiv na tu temu. Lu​či​di, vi imat​ e gom​ i​lu zan​ i​mlji​vih izvo​ra, šta bi-​
ste mog​ li da nam ka​žet​ e o ped​ e​ri​ma u pol​ it​ i​ci - ali vo​di​te ra​čun​ a - nem​ oj​te nav​ o​di​ti ime​na, nije nam cilj
da zav​ rš​ i​mo na sudu, treb​ a samo da ubac​ i​mo tu buvu, ona​ko neo​ d​ ređ​ en​ o, le​luj​ av​ o, da čit​ a​oc​ e obu​ ​zme
jeza, oseć​ aj nel​ ag​ od​ e…”
Luč​ i​di je ka​zao: „Ako ho​ćet​ e, mogu da vam nav​ e​dem mnog​ a imen​ a. Ali kao što ste rek​ li, ako treb​ a da
se iza​zo​ve jeza, mog​ la bi da se plas​ ir​ a pri​ča, u vidu gla​si​na koje ko​laj​ u, o iz​ve​snoj knjiž​ a​ri u Rimu, u ko-​
joj se sa​sta​ju ho​mos​ ek​su​alc​ i na vis​ o​kim pol​ o​ža​jim​ a, a niko to ne pri​me​ćuj​ e, jer u knji​ža​ru već​ in​ om dol​ az​ i
sas​ vim obič​ an svet. A za neke je to čak me​sto gde mogu da pri​ba​ve ke​sic​ u koke, uzm​ eš neku knjig​ u, odn​ e​-

seš je na kasu, neki tip uzme tvo​ju knji​gu da je zap​ ak​ uj​ e i u omot ubac​ i ke​si​cu. Zna se da onaj… do​bro,
nije va​žno koji, što je čak bio i min​ is​ tar - ne samo da je hom​ o​sek​sua​ l​ ac nego i šmr​če. To svi zna​ju, ili bo​-
lje reč​ en​ o, zna sva​ko ko je iole znač​ aj​ an, ne za​la​zi tamo gol​ o​guz​ i​ja koja voli da se kre​še u bul​ ju, pa čak
ni ba​let​ a​ni, čije bi upad​ lji​vo žen​ska​sto vrck​ a​nje pri​vlač​ il​ o než​ e​ljen​ u paž​ nju.”

„Sjajn​ a je idej​ a da se go​vo​ri o glas​ in​ am​ a, ali treb​ a ubac​ it​ i i po​nek​ i sočn​ i de​ta​lj, to​bož​ e da bi se bol​ je
do​ča​ral​ a tam​ oš​ nja at​mos​ fer​ a. U stvar​ i, to može da bude na​čin da se nag​ o​ves​ ti i po​ne​ko ime. Na prim​ er,
mož​ e​te da ka​žet​ e kako je to jedn​ a ugledn​ a knji​ža​ra u koju do​la​ze iz​uz​ et​no uvaž​ e​ne lič​nos​ ti, i tu nab​ a​ca​te
ime​na jedn​ o sed​ am-osam pis​ ac​ a, nov​ in​ a​ra i sen​ a​to​ra, čiji je ugled van svak​ e sumn​ je. Samo što ćete među
tim imen​ i​ma na​ves​ ti i dvo​jic​ u-tro​ji​cu koji su za​is​ ta pe​de​ri. Niko neće moći da kaže da smo nek​ og​ a okle-​
vet​ al​ i, jer se ta imen​ a nav​ o​de upra​vo kao prim​ er ugledn​ ih ličn​ o​sti. Sto​ga, slo​bod​no ubac​ it​ e i nek​ og​ a ko je
poz​ nat kao vel​ i​ki žens​ ka​roš, kome se čak zna​ju i ime​na lju​bavn​ i​ca. A mi smo u tom zam​ e​ša​teljs​ tvu po​slal​ i
ši​fro​va​nu po​ruk​ u, ko hoće da shva​ti, shva​ti​će, a po​ne​ko će valj​da ispravn​ o pro​tu​mač​ i​ti da bis​ mo, samo
kad bi​smo htel​ i, mo​gli da na​pi​šem​ o i mno​go više.”

Maja je bila ubij​ en​ a u poj​ am, dok su se svi ostal​ i zag​ rej​ al​ i za taj plan i, poz​ na​ju​ći Lu​čid​ ij​ a, una​pred
su se slad​ il​ i iš​ček​ u​juć​ i njeg​ ov otrov​ni član​ ak.

Maja je izaš​ la iz red​ ak​ci​je pre ostal​ ih, mahn​ uvš​ i mi ru​kom, kao da kaže: izvi​ni, več​ er​ as mor​ am da bud​ em
sama, da pop​ ij​ em ta​blet​ u stil​nok​sa i zas​ pim. Tako me je Bra​ga​do​čo ščep​ ao u svo​je kand​ že i nas​ tav​ io mi
svoj​ u prič​ u, us​put, dok smo še​ta​li i, ka​kve li sluč​ ajn​ os​ ti, sti​gli baš u Ban​ je​ru, a to tur​ ob​no mes​ to bilo je
kao stvor​ e​no za njeg​ ov​ u mrt​ vač​ku pri​po​vest.

„Čuj sad ovo, ovde sam se upet​ ljao na​let​ evš​ i na čit​ av niz dog​ ađ​ a​ja koji bi mog​ li da opov​ rg​nu moju
tezu, ali vi​deć​ eš da nije tako. Elem, Mu​sol​ i​ni​jev​ e rasp​ ar​čan​ e ostatk​ e skrp​ il​ i su na​vrat-nan​ os i zaj​ ed​no s
Klar​ et​ om i ostal​ om bra​tij​ om za​kop​ a​li ih na gro​blju Mu​zo​ko, ali u bezi​ ​me​noj grobn​ ic​ i, kako ne bi mog​ li da
je obil​ a​ze no​stalg​ ič​ni pro​fa​ši​stičk​ i ho​doč​ as​ nic​ i. To je ver​ o​vat​no bila i že​lja ono​ga ko je pra​vom Mu​so​li​-
nij​ u omog​ uć​ io da po​beg​ne, to jest da se o nje​gov​ oj smr​ti ne rasp​ re​daj​ u nep​ ot​ rebn​ e pri​če. Raz​ u​me se, tu
nije bilo osno​va da se gra​di le​gend​ a, po​put one o caru Frid​ ri​hu Barb​ a​ros​ i, pos​ le čije smr​ti se pron​ o​sio
glas da nije umro, već da je neg​ de skriv​ en; to je mog​ lo da prođ​ e i za Hi​tle​ra, jer se nije znal​ o ni šta se
do​god​ i​lo s nje​gov​ im le​šom ni da li je stvar​no mrt​ av. Ali uz​i​maj​ u​ći zdrav​ o za got​ ov​ o da Mu​sol​ i​ni jes​ te
mr​tav (a par​tiz​ an​ska bra​ti​ja i dal​ je je slav​ i​la Lo​rets​ ki trg kao kruns​ ki tre​nu​tak oslo​bođ​ en​ ja), va​ljal​ o je
lju​de prip​ rem​ it​ i na pom​ is​ ao da će se pok​ oj​nik jedn​ o​ga dana mož​ da po​nov​ o poj​ av​ i​ti - kao ne​kad, i bo​lji
nego ikad - što kaže ona pe​smic​ a. A ne mož​ eš da ga vas​ krs​ neš iz one spljes​ ka​ne kaše. Me​đut​ im, u tom tre-​
nutk​ u na scen​ u stu​pa ona šep​ rt​ lja Leč​ iz​ i.”

„Čini mi se da se se​ćam, onaj što je is​ko​pao Du​čeo​ v leš?”
„Tako je. Onaj žut​ ok​ ljun​ ac, bilo mu je dva​des​ et i šest god​ in​ a, pos​ ledn​ ji ta​las fa​šis​ ta iz Sal​ oa, pre​pun
idea​ ​la, a bez ijedn​ e ja​sne ide​je u glav​ i. Žel​ eo je da svog idol​ a dos​ tojn​ o sa​hran​ i, ili bar da iza​zov​ e skan-​
dal zbog kog će se uda​ri​ti na sva zvo​na da je na pom​ o​lu neo​ f​ aš​ i​zam; skle​pao je nek​ ak​ vu ban​du bu​da​la,
ka​kav je i sam bio, i jed​ne april​ske noći 1946. go​di​ne oti​šli su na grob​ lje. Ma​lob​ roj​ni noć​ni ču​var​ i spa​-
val​ i su sve u še​sna​est, čini se da je ban​da otiš​ la pra​vo do grobn​ i​ce, jer je ja​sno da im je neko dol​ a​nuo
gde se tač​no na​la​zi, is​kop​ a​li su telo u stan​ ju rasp​ a​da, još gor​ em nego kada je strp​ a​no u san​duk - a od tada
je pro​šlo go​di​nu dana, pa mo​žeš da za​mis​ liš šta je preo​ s​ ta​lo - i mic po mic, vuci-teg​ li, izn​ el​ i ga s grob​ lja,
kako-tako, po​se​jav​ši tu i tamo duž grob​ ljan​skih sta​za pok​ oj​ u gru​dvi​cu ras​padn​ ut​ e or​gans​ ke ma​te​ri​je, na
jedn​ om me​stu čak i dva član​ka od pr​stij​ u. Pa ti vidi kak​ vi su to bili smot​ a​ni lik​ ov​ i.”
Imao sam utis​ ak da bi se Brag​ ad​ o​čo is​to​pio od mi​li​ne da je mo​gao da uče​stvuj​ e u tom morb​ id​nom
pren​ o​še​nju leša, ali sam tada već znao da se od njeg​ ov​ e ne​krof​ il​ ij​ e niš​ ta bo​lje i ne može oček​ i​vat​ i. Pu​stio
sam ga da na​sta​vi svoj​ u pri​ču.

„Skan​dal, ogrom​ni na​slo​vi u nov​ in​ am​ a, po​li​ci​ja i ka​ra​bin​ jer​ i ubi​še se pre​če​šlja​va​ju​ći ter​ en na sve
stran​ e či​ta​vih sto dana, a od pos​ mrtn​ ih osta​ta​ka ni tra​ga ni gla​sa, a zbog zad​ a​ha trul​ e​ži koji su ši​ri​li oko
sebe, i te kako su mor​ a​li da za sob​ om seju mio​ m​ i​ris​ ni trag duž cel​ og puta koji su prev​ al​ i​li. Kako bilo,
sve​ga nek​ ol​ ik​ o dana na​kon ot​mi​ce leša, uhvać​ en je je​dan član te ra​zbojn​ ič​ke druž​ i​ne, izv​ es​ ni Rana, a po​-
tom su po​hva​ta​li, jed​nog po jedn​ og, i osta​le sau​ č​ e​sni​ke, tako da je kra​jem jula uhapš​ en i sam Leč​ iz​ i. I ot​-
kri​li su da je telo neko vre​me bilo sak​ ri​ven​ o u Ra​nin​ oj kući u Val​te​lin​ i, a pot​ om su ga u maju pred​ al​ i ocu
Cuki, sta​re​šin​ i fra​nje​vač​kog man​ a​stir​ a Sve​ti An​đeo u Mil​ a​nu, koji je leš zaz​ id​ ao u treć​ em brod​ u svoj​ e cr-​
kve. A otac Cuka i njeg​ ov pom​ oć​nik otac Pa​rin​ i, oni su tek pos​ ebn​ a prič​ a; jed​ni su smat​ ral​ i da su oni du​-
hov​ni ču​va​ri onog čes​ tit​ og rea​ kc​ io​ n​ arn​ og Mi​la​na, koji su čak pro​tu​ra​li fal​sif​ i​ko​van​ e nov​čan​ ic​ e i drog​ u
ne​of​ aš​ i​stič​kim krug​ o​vim​ a, a dru​gi, opet, za du​šev​ne mon​ ah​ e koji nisu mo​gli da izb​ eg​nu duž​ nost svak​ og
vr​log hri​šćan​ i​na, da po​kojn​ i​ma sve opros​ ti, par​ce sep​ ult​ os, ali ni to me got​ o​vo uopš​ te ne za​ni​ma. Za​ni​ma
me, me​đut​ im, či​nje​nic​ a da je vlad​ a, uz sa​gla​snost kar​din​ a​la Šus​ ter​ a, po​hi​ta​la da telo sa​hra​ni u ka​pe​li ka-​
pu​cins​ kog man​ a​stir​ a u mes​ tu Čero Mađ​ or​ e, gde će se na​la​zi​ti od 1946. do 1957. god​ in​ e, pun​ ih jed​ a​na​est
god​ i​na, a da ta tajn​ a nije do​pr​la do jav​nos​ ti. Ja​sno ti je da je to ključ​ni mom​ e​nat za ceo po​du​hvat. Zbog te
bu​da​le Leč​ i​zij​ a dvoj​nik​ ov leš izaš​ ao je na sve​tlo dana, do​duš​ e, u tak​ vom sta​nju da nek​ a​kvu ozbiljn​ u po​-
novn​ u ob​dukc​ ij​ u niko ne bi mog​ ao da oba​vi, ali za svak​ i sluč​ aj, za one koji su pov​ la​čil​ i kon​ce tog po​du-​
hvat​ a s Mus​ ol​ i​nij​ em, bilo je bol​ je da se cela stvar zat​ aš​ ka, da se sve prek​ rij​ e ve​lom za​bo​rav​ a i da se o
tome što ma​nje go​vor​ i. Dog​ od​ il​ o se, me​đu​tim, da je Le​či​zi (poš​ to je dvad​ es​ et i je​dan mes​ ec od​le​žao u za-​
tvo​ru) nap​ rav​ io sjajn​ u ka​rij​ er​ u kao pos​ lan​ ik u par​lam​ en​tu, dok je Adon​ e Coli, novi pred​sed​nik vla​de, koji
je na vlast doš​ ao zah​ va​ljuj​ uć​ i glas​ ov​ im​ a ne​o​fa​ši​sta, zau​ z​ vrat odo​brio da se Mus​ o​li​nij​ ev​ i pos​ mrt​ni osta​ci
vrat​ e por​ o​di​ci i da bude sa​hran​ jen u rod​nom Pred​ ap​ i​ju, a nje​gov​ a grob​nic​ a po​stal​ a je ne​što nal​ ik na sve-​
til​ iš​ te gde se i dan​ as oku​pljaj​ u star​ i nos​ tal​gič​ an i novi fan​ a​tic​ i, u cr​nim ko​šul​ ja​ma, s vi​sok​ o is​pruž​ en​ om
ru​kom u znak po​zdrav​ a. Ve​ru​jem da Coli nije bio obav​ eš​ ten da je prav​ i Mu​sol​ i​ni živ, tako da mu nije
smet​ a​lo ta​kvo obo​ža​van​ je dvojn​ ik​ a. Ne znam, mož​ da se sve i dru​gač​ ij​ e odi​ g​ ra​lo, ali iza tog zam​ e​šat​ elj​-
stva s dvoj​nik​ om mož​ da uopš​ te i nisu staj​ al​ i ne​o​fa​ši​sti, već neko dru​gi, neki neu​ p​ o​red​ iv​ o moćn​ ij​ i li​kov​ i.”

„Ali izvi​ni, ka​kva je onda ulo​ga Mus​ ol​ i​nij​ e​ve po​rod​ i​ce? Ili nisu znal​ i da je Duče živ, što mi se čini
ne​mo​guć​ im, ili su pri​hvat​ i​li da u vlas​ ti​toj kući ču​vaj​ u leš nek​ og tuđ​ inc​ a.”

„Vidi, nis​ am još prok​ ljuv​ io koje je tač​no bilo stan​ je s por​ od​ i​com. Po meni, znal​ i su da je njih​ ov muž i
otac još živ i gde se nal​ a​zi. Ako se skri​vao u Vat​ ik​ an​ u, teš​ ko da su mog​ li da ga viđ​ aj​ u, do​la​sci ne​kog čla-​
na por​ od​ ic​ e Mus​ o​li​ni u Va​tik​ an sig​ ur​no ne bi proš​ li ne​za​paž​ en​ o. Uverl​ jiv​ ij​ e de​luj​ e pretp​ os​ tav​ka da je bio
u Ar​gent​ in​ i. Šta nas nav​ od​ i na to? Vi​tor​ io Mus​ ol​ i​ni, na pri​mer. Izb​ e​gao je čistk​ u po​sle oslob​ ođ​ en​ ja, pis​ ao
je scen​ ar​ ij​ a i sin​ ops​ is​ e za film​ ov​ e, a po​sle rata je dugo bo​rav​ io u Arg​ en​ti​ni. U Ar​gent​ i​ni, raz​ u​meš? Da bi
bio uz oca? To ne mož​ em​ o da tvrd​ i​mo, ali zaš​ to je išao baš u Ar​gent​ in​ u? I po​sto​je fot​ og​ ra​fi​je Ro​man​ a
Mus​ o​lin​ i​ja i dru​gih lič​no​sti kako na aerod​ ro​mu u Čam​pin​ u is​prać​ aj​ u Vi​tor​ i​ja koji leti za Bu​en​ os Aj​res.
Zbog čega prid​ aj​ u tak​ vu važ​ nost put​ ov​ a​nju brat​ a koji je još pre rata odlaz​ io čak i u Sje​di​nje​ne Amer​ ič​ke
Drž​ av​ e? A Ro​ma​no? Po​sla rata se pro​slav​ io kao džez pij​ an​ i​sta, drž​ ao je konc​ ert​ e i u inos​ trans​ tvu, ra​zu​me
se da se isto​rij​ a ne bavi Ro​man​ ov​ im umet​nič​kim tur​ne​jam​ a, ali da nije i on svrać​ ao u Arg​ ent​ in​ u? A su​pru-​
ga Ra​ke​la? Imal​ a je punu slo​bod​ u kre​tan​ ja, niko nije mog​ ao da joj zab​ ran​ i da skok​ne, rec​ i​mo, do Žen​ ev​ e
ili Pa​riz​ a, kako ne bi iza​zval​ a sum​nju, a odat​ le prav​ ac Bu​en​ os Aj​res. Ko to zna? Kada su, pot​ om, što Le​-
či​zi, što Coli, nap​ ra​vi​li br​ljo​ti​nu o ko​joj već sve zna​mo, i po​ro​di​ci iz​ne​na​da is​po​ruč​ il​ i ostatk​ e onog leša,
niko od njih nije smeo da obz​ nan​ i da su to po​smrt​ni ostac​ i ne​kog dru​gog, već se mire sa sudb​ i​nom i pri​-
ma​ju ga u kuću, po​služ​ ić​ e kao čuv​ ar fa​šis​ tič​kog pla​ma i žala u sr​cim​ a por​ a​žen​ ih nos​ tal​gi​čar​ a, sve do po​-
vrat​ka pra​vog Duč​ ea. Kako bilo, prič​ a o po​rod​ ic​ i me ne za​nim​ a, jer tu po​či​nje drug​ i deo moje is​tra​ge.”

„Šta se tada dog​ o​di​lo?”
„Već je proš​ lo vre​me za ve​čer​ u, a ne​dos​ ta​je mi još ne​ko​li​ko kam​ enč​ ić​ a da upot​pu​nim svoj moz​ a​ik.

Nas​ tav​ ić​ e​mo ovaj razg​ o​vor kas​ nij​ e.”

Nije mi bilo jas​ no da li je Brag​ ad​ o​čo nev​ er​ o​vatn​ o dob​ ar pi​sac tril​ e​ra, koji mi svoj rom​ an prep​ rič​ av​ a u
nas​ tav​ci​ma, na ka​ši​čic​ u, te hot​ i​mičn​ o sva​ki deo pre​kid​ a na naj​na​pet​ ij​ em mes​ tu, ili zbil​ ja još grad​ i za​plet
te pri​če, sku​plja​juć​ i de​lić po de​lić. Kako bilo, ni​sam hteo da na​va​ljuj​ em, jer mi je u me​đuv​ rem​ en​ u to se-​
lja​kan​ je is​tru​le​lih smrd​ ljiv​ ih pos​ mrtn​ ih ostat​ a​ka ta​moa​ ​mo iza​zva​lo prav​ u mučn​ in​ u. Oti​šao sam kući i mo​-
rao sam i ja da uz​mem ta​blet​ u stiln​ oks​ a.

XV

Če​tvrt​ ak, 28. maj

„Za broj 0/2 tre​ba da smis​ lim​ o uvod​ni čla​nak o po​šten​ ju”, kaz​ ao je tog jut​ ra Si​mei. „Već se zna da je u
part​ ij​ a​ma za​vla​dao ološ i da svi ma​žnja​vaj​ u mito, treb​ a da damo do znan​ ja da bi​smo mog​ li da ot​poč​ne​mo
haj​ku na po​li​tičk​ e par​tij​ e, na​rav​no, kada bis​ mo hte​li. Tre​ba​lo bi da se osmis​ li jed​na par​tij​ a poš​ te​nih lju​di,
part​ i​ja građ​ a​na koji bi bili kad​ ri da gov​ o​re o potp​ un​ o dru​ga​čij​ oj po​lit​ ic​ i.”

„Da ne pret​ e​ruj​ e​mo s tim”, rek​ ao sam, „zar to nisu bili pol​ az​ ni stav​ o​vi i Front​ a obič​nog čo​vek​ a?”
„Taj pos​ le​rat​ni po​kret i pol​ i​tič​ku part​ i​ju pro​gut​ a​la je i raz​vod​ni​la De​moh​ ri​šćans​ ka part​ i​ja, u to vre​me
ve​om​ a moć​na i veo​ ​ma luk​ av​ a. Sada su, međ​ u​tim, isti ti dem​ o​hri​šćan​ i pol​ jul​ jan​ i, ovo više nisu he​roj​ska
vre​me​na, to je sad običn​ a band​ a ku​lov​ a. A osim toga, naši či​tao​ ​ci ne​maj​ u poj​ma šta je Front obič​nog čo​-
vek​ a, to je bilo pre če​tr​des​ et i pet go​di​na”, rek​ ao je Sim​ ei, „naši čit​ a​oc​ i se više ne se​ća​ju ni šta se des​ il​ o
pre des​ et god​ in​ a. U jed​nom vel​ ik​ om dnev​nom li​stu, u član​ku po​vod​ om pro​sla​ve go​di​šnjic​ e Oslob​ o​dil​ ač​-
kog pok​ re​ta, vi​deo sam ma​loč​ as dve fo​tog​ ra​fij​ e, na jed​noj je ka​mio​ n s part​ iz​ a​nim​ a, a na drug​ oj sku​pi​na
ljud​ i u faš​ is​ tič​kim unif​ or​ma​ma, koji po​zdrav​ lja​ju vis​ o​ko is​pru​že​nom ru​kom, a is​pod je ob​ja​šnjen​ je da su
to skva​dri​sti, prip​ ad​ni​ci fa​ši​stičk​ og odre​da. Ma ka​kvi skva​dri​sti, oni su pos​ toj​ a​li tok​ om dvad​ e​se​tih god​ i-​
na ovog veka i nisu no​si​li tak​ ve uni​for​me, na toj fot​ og​ raf​ ij​ i su prip​ ad​ni​ci fa​šis​ tič​kih dob​ rov​ o​ljačk​ ih tru​pa
iz trid​ e​set​ ih i s poč​ et​ka če​trd​ es​ et​ ih go​di​na, neš​ to što očev​ i​dac po​put mene i moj​ ih is​pi​snik​ a lako pre​po-​
znaj​ e. Ne oček​ u​jem da po re​dakc​ ij​ am​ a rade samo očev​ i​ci koji su moji vr​šnja​ci, ali ja umem sa​vr​šen​ o da
uo​čim ra​zli​ku izm​ e​đu uni​for​mi bers​ al​ je​ra ge​ner​ a​la La Mar​mor​ e i voj​nik​ a u trup​ a​ma gen​ e​ra​la Fjor​ enc​ a
Bave Bek​ a​ri​sa iz XIX veka, iako sam ro​đen kada su i jedn​ i i drug​ i već odavn​ o bili po​koj​ni. Ako i naše
kol​ eg​ e ima​ju tako sla​bo pam​ćen​ je, mo​žet​ e tek mis​ li​ti kol​ ik​ o se naši či​ta​oc​ i se​ća​ju Fron​ta običn​ og čo​ve​ka.
Ali da se vrat​ im​ o na moju zam​ i​sao: nova part​ ij​ a poš​ te​nih mog​ la bi da zab​ ri​ne mnog​ e ljud​ e.”

„Liga poš​ ten​ ih”, rek​ la je Maja, smeš​ eć​ i se. „Tako gla​si nas​ lov jedn​ og sta​rog ro​ma​na Đo​van​ i​ja Mo​ske,
predr​ at​no štiv​ o, ali bi i da​nas bilo zab​ av​no za čit​ a​nje. Reč je o pos​ ve​će​nom udru​že​nju čes​ tit​ ih ljud​ i, čija
je na​mer​ a bila da se uvuk​ u u re​do​ve ne​po​šte​nih, kako bi ih ras​krin​ka​li, ili bar​ em pre​o​bra​til​ i u poš​ te​nja​či​-
ne. Ali da bi ih ne​poš​ ten​ i prih​ vat​ i​li, član​ ov​ i lige mo​ral​ i su i sami da po​stu​paj​ u nep​ oš​ ten​ o. Mo​že​te i sami
da za​mis​ lit​ e šta je usle​dil​ o, mic po mic, liga poš​ ten​ ih pre​tvo​ril​ a se u ligu nep​ o​šte​nih.”

„To je knji​ževn​ ost, duš​ ic​ e”, prek​ i​nuo ju je Sim​ ei, „i ko se više uop​šte seća ko je taj Mo​ska? Vi pre​vi-​
še čit​ a​te. Na stra​nu vaš Mo​ska, ali ako vam je ovo odv​ rat​no, to io​nak​ o neće biti vaša brig​ a. Ko​le​ga Ko​lo​-
na, po​moć​ i ćete mi da nap​ iš​ em je​dan uboj​ it uvodn​ i član​ ak. I če​stit.”

„Nema prob​ le​ma”, od​vrat​ io sam. „Ape​lo​van​ je na poš​ ten​ je uvek se iz​vr​sna pro​da​je.”
„Liga po​šten​ ih lup​ e​ža”, zac​ er​ e​kao se Brag​ ad​ oč​ o gle​da​ju​ći u Maju. Odis​ ta, to dvoj​ e su bili dva sve​ta.
A ja sam sve više žal​ io što je ljup​ka si​ćuš​ na že​nic​ a, pra​vi majd​ an nau​ ​ke i znan​ ja, zar​ ob​ lje​na u Si​mei​ ​je-​
vom svinjc​ u. Ali ni​sam znao šta bih u tom tren​ utk​ u mo​gao da uči​nim da bih je oslob​ od​ io. Taj pro​blem po-​
čeo je da prer​ a​sta u moju glavn​ u bri​gu (a mož​ da je is​tom bri​gom bila op​sed​nu​ta i ona?) te mi se i sve
osta​lo do​pad​ al​ o mno​go ma​nje nego pre.
Na pa​u​zi za ruč​ ak, dok smo sil​ a​zi​li niz step​ e​ni​ce idu​ći da kup​ i​mo sen​dvi​če, re​kao sam joj: „Hoć​ eš li

da raz​bu​cam​ o ovaj osin​ jak, da odem​ o i ras​krin​ka​mo ovu prl​ jav​ u ra​bo​tu i ocrn​ i​mo Si​me​ij​ a i ostal​ u ba​-
gru?”

„A gde da ih ras​krink​ aš?”, upit​ a​la me je. „Kao prvo, ne smeš upro​pa​sti​ti svoj​ u ka​rij​ er​ u zbog mene,
kao dru​go, kome ćeš otk​ rit​ i ovu pr​ljav​ u ra​bot​ u kad sve no​vi​ne, to pol​ ak​ o uvi​đam, funkc​ io​ n​ iš​ u na isti ka-​
lup? Me​đu​sobn​ o se štit​ e…”

„Nem​ oj sad i ti kao Bra​ga​doč​ o, koji svud​ a oko sebe vidi samo za​ver​ e. U sva​kom slu​ča​ju, izvin​ i. Go-​
vo​rim tako zato što…” nije mi po​laz​ il​ o za ru​kom da iz​raz​ im šta mi​slim, „zato što ver​ uj​ em da te vol​ im.”

„Znaš li da si mi to sada prvi put re​kao?”
„Lud​ i​ce, zar ni​smo poč​ el​ i isto da mi​slim​ o?”
Ali njen​ a opas​ ka bila je tačn​ a. Pro​te​klo je najm​ an​ je trid​ e​set go​di​na otk​ a​ko nis​ am iz​gov​ or​ io niš​ ta slič​-
no. Bio je maj i po​sle tri​des​ et go​din​ a ose​ćao sam pro​le​će u kos​ ti​ma.

Za​što su mi baš ko​sti pale nap​ am​ et? Zato što mi je Bra​gad​ oč​ o, seć​ am se, pred​ lož​ io da se tog ist​ og po​pod​-
ne​va nađ​ em​ o na Verc​ i​jer​ eu, is​pred Crk​ ve Svet​ og Ber​nard​ in​ a na Kos​ tim​ a. Ulaz u crk​ vu nal​ a​zio se na uglu
jedn​ e uli​či​ce koja izl​ a​zi na Trg Svet​ og Ste​fan​ a.

„Lepa crk​ va”, gov​ o​rio mi je Bra​gad​ oč​ o dok smo ula​zil​ i u nju, „sag​ ra​đe​na je na ovom mes​ tu još u
sred​njem veku, ali što zbog ruš​ en​ ja, što zbog po​žar​ a i ostal​ ih ne​po​go​da, tek je u XVII​ I veku pon​ ov​ o izg​ ra-​
đe​na u ovom obli​ku. Pod​ ig​nut​ a je da bi se u njoj čuv​ al​ e ko​sti s grob​ lja gu​ba​va​ca, koje se nek​ a​da na​la​zi​lo
ned​ a​lek​ o odavd​ e.”

Pa da​bom​ e. Po​što je za​vrš​ io s Mus​ ol​ in​ ij​ ev​ im le​šom, koji više neće moći da isk​ op​ a, Bra​gad​ oč​ o se
dao u pot​ ra​gu za no​vim po​grebn​ im na​dah​nuć​ i​ma. I odis​ ta, iz jedn​ og hod​ni​ka ušli smo u ko​sturn​ i​cu. U oda-​
ji nije bilo ni žive duše, ako se izu​ ​zme neka sta​ric​ a na klup​ i u pr​vom redu, koja se mol​ il​ a po​gnu​te glav​ e.
Mr​tvač​ke gla​ve sta​jal​ e su nat​ r​pan​ e u vi​sok​ im niš​ a​ma iz​me​đu po​lus​ tub​ o​va, ku​ti​je pre​pu​ne kos​ ti​ju, lo​ba​nje
po​re​da​ne u obli​ku kr​sta, uglav​ ljen​ e u moz​ a​ik bel​ i​ča​stih kam​ enč​ i​ća, u stvar​ i drug​ ih ko​sti​ju, mož​ da del​ ić​ a
kičm​ en​ og stu​ba, ručn​ ih i no​žnih zglo​bov​ a, ključn​ jač​ a, grud​nih ko​stij​ u, lo​pat​ ic​ a, trt​ ičn​ ih ko​sti​ju, za​pe​šća i
kos​ tij​ u šaka, ko​le​ničn​ ih ča​ši​ca, kor​ en​ a stop​ a​la, glež​ njač​ a i šta ti ga ja znam čega. Svud​ a oko​lo štrč​ al​ e su
te hrpe ko​sti​ju duž koj​ ih se pog​ led uz​di​zao do svod​ a osli​ka​nog u Ti​je​po​lov​ om stil​ u, bleš​ ta​vog, raz​drag​ a-​
nog, u iz​ma​gli​ci ru​ži​čas​ tih, pah​ ul​ ja​stih oblak​ a među ko​jim​ a lete kril​ at​ i an​đel​ i i bla​že​ne duše. Na jed​noj
vo​do​ravn​ oj pol​ ic​ i, iz​nad sta​rih zag​ ra​đen​ ih vra​ta, po​put por​ce​lans​ kih ćup​ o​va u apot​ e​kar​skom orm​ ar​ u, bile
su por​ e​đan​ e lo​ba​nje praz​ nih očn​ ih dup​ lji. U niš​ a​ma koje su se po​se​tio​ ​ci​ma na​laz​ il​ e na​do​hvat ruke, za​šti​-
ćen​ e krup​nom reš​ et​kom kroz koju se mogu prov​ u​ći pr​sti, kos​ ti i lo​ba​nje bile su sjaj​ne i uglač​ a​ne vi​še​ve-​
kovn​ im mi​lo​van​ jem šaka, koje su prip​ a​dal​ e ver​ni​cim​ a i nek​ ro​fi​li​ma, po​put stop​ al​ a kipa Svet​ og Pe​tra u
Rimu. Lo​ba​nja je, po moj​ oj proc​ e​ni, bilo najm​ an​ je hil​ ja​du, sitn​ ij​ e kos​ ti nisu se mog​ le pre​broj​ at​ i, na pol​ u​-
stu​bo​vim​ a su sta​jal​ i Hri​stov​ i inic​ i​ja​li nač​ i​njen​ i od ce​van​ ic​ a, koje kao da su skin​ u​te s pi​rat​skih za​sta​va gu-​
sa​ra s Tor​tug​ e.

„Nisu to samo ko​sti gu​bav​ ac​ a”, gov​ o​rio mi je Bra​gad​ oč​ o, kao da je to najl​ ep​ša stvar na svet​ u. „Ima tu
i kos​ tur​ a koji pot​ ič​ u s drug​ ih grob​ al​ ja u oko​li​ni, pog​ ot​ ov​ o le​še​va osu​đen​ i​ka, kao i bo​les​ nik​ a koji su umr​li
u boln​ i​ci Del Brol​ o, onih ko​ji​ma je odr​ u​blje​na glav​ a, rob​ i​jaš​ a koji su skon​ča​li u tamn​ ic​ i, ver​ o​vat​no i lo-​
po​va i raz​ boj​ni​ka koji su do​laz​ il​ i u crk​ vu da umru, po​što nisu imal​ i gde na miru da otegn​ u pap​ke - Ver​ci​-
je​re je ne​ka​da bio ozlo​gla​šen​ a čet​ vrt… Sme​šno mi je što se ona sta​ri​ca ovde moli kao da je ovo grob​ni​ca
ne​kog svec​ a, krc​ at​ a pres​ vet​ im re​li​kvij​ am​ a, a za​prav​ o su to pos​ mrtn​ i osta​ci ubic​ a i ra​zboj​nik​ a, ukle​tih
duša. Ipak, sta​ri kal​ u​đer​ i ima​li su više mi​los​ ​rđa od onih što su za​kop​ a​va​li i otk​ o​pa​val​ i Mus​ o​li​ni​ja, pog​ le​-
daj kako su briž​ ljiv​ o, s kol​ ik​ o lju​ba​vi pre​ma umetn​ os​ ti - pa čak i s kak​ vim ci​niz​ mom - sla​ga​li ove kos​ ti,
kao da su viz​ ant​ ij​ski mo​za​i​ci. Star​ ic​ u su zav​ e​li ti priz​ or​ i smrt​ i za koje po​greš​ no ve​ruj​ e da su pri​zor​ i sve-​
tos​ ti, i prem​da ne mogu više da odre​dim gde tačn​ o, ali neg​ de isp​ od onog ol​tar​ a treb​ al​ o bi da se vidi go​to​-

vo mum​ i​fic​ i​ra​no telo neke de​vojč​ ic​ e, koja, kažu, u noći mr​tvih, zaj​ ed​no s drug​ im ko​stur​ im​ a, iz​la​zi da od​i​-
gra mr​tvačk​ i ples.”

Mo​gao sam da zam​ is​ lim da je to vra​go​las​ to derl​ e uhvat​ i​lo svo​je koš​ ča​te drug​ a​re za ruku i odv​ el​ o ih
čak u Ban​ je​ru, ali ni​sam to glas​ no izr​ ek​ ao. Viđ​ ao sam i drug​ e, jed​na​ko jez​ iv​ e kos​ tur​nic​ e, po​put Ka​puc​ in-​
ske kript​ e u Rimu i uža​snih ka​tak​ om​bi u Pa​lerm​ u, sa cel​ im mum​ i​fi​cir​ a​nim tel​ i​ma ka​pu​cin​ a, stra​šnim u
svo​jim pod​ er​ a​nim odo​ra​ma, ali su Brag​ a​doč​ u, očit​ o, bili dov​ oljn​ i i mil​ ans​ ki kos​ tu​ri.

„Na​vodn​ o pos​ toj​ i i pu​tri​dar​ ij​ um, a do njeg​ a se sil​ az​ i nek​ im mal​ im step​ en​ iš​ tem is​pred glav​nog ol​ta​ra,
ali bis​ mo mo​ra​li da na​đe​mo cr​kve​nja​ka, i da on bude dob​ re vo​lje. Ka​lu​đe​ri su leš​ e​ve svoj​ e sab​ ra​će po-​
stav​ ljah na kam​ e​ne ska​mi​je, da se rasp​ ad​nu i is​tru​le, te su se tela lag​ an​ o su​šil​ a, tečn​ ost je istic​ a​la iz njih i
tako su fino ostaj​ al​ i kos​ turč​ ić​ i, blis​ ta​vo beli po​put zuba u re​klam​ a​ma za zub​nu pa​stu. Ned​ av​no sam pom​ i​-
šljao kako bi ovo bilo ide​al​no skrov​ iš​ te za Mu​so​lin​ i​jev leš pos​ le Le​či​zi​je​ve otm​ i​ce, ali na​ža​lost, ne pi-​
šem ro​man, nego re​kon​strui​ ​šem isto​rij​ske do​gađ​ a​je, a istor​ ijs​ ka je čin​ jen​ ic​ a da je Du​če​o​vo telo sa​hran​ je-​
no na dru​gom me​stu. Štet​ a. Ali eto zbog čega sam, u po​sledn​ je vrem​ e, če​šće nav​ rać​ ao na ovo mes​ ta​šce,
gde me je prič​ a o tim pos​ mrt​nim ostac​ im​ a pod​stak​ la na tol​ ik​ o prij​ at​nih razm​ iš​ ljan​ ja. Ima lju​di koji nad​ ah​-
nu​će nal​ az​ e, šta ja znam, pos​ mat​ ra​ju​ći Dol​ o​mi​te ili jez​ e​ro Ma​đor​ e, a ja ga na​laz​ im ovde. Tre​ba​lo je da
bu​dem ču​var u ne​koj mr​tvač​ni​ci. Biće da je to zbog se​ća​nja na mog dedu, čija je smrt bila tako gro​zna,
pok​ oj mu duši.”

„Ali za​što si mene dov​ eo ovam​ o?”
„Onak​ o, stvarn​ o mo​ram ne​kom​ e da isp​ ri​čam o saz​ nan​ jim​ a od koj​ ih mi klju​ča moz​ ak, ina​če ću po​lud​ e​-
ti. Kada si je​di​ni koji zna isti​nu, od toga ti se za​vrt​ i u glav​ i. A ovde ni​kad​ a niko ne zal​ a​zi, osim što katk​ ad
za​lu​ta pon​ ek​ i stran​ ac koji poj​ma nema gde se ob​reo. Stvar je u tome da sam ko​nač​no stig​ ao do stay-be​-
hind-a.”
„Kak​ av sad stej?”
„Elem, seti se da je tre​bal​ o da odluč​ im šta da se radi s Duč​ e​om, onim što je ostao živ, kako ne bi
ostao da tru​ne u Ar​gent​ i​ni ili u Vat​ i​ka​nu i naj​zad pos​ tao niko i niš​ ta, pop​ ut nje​go​vog dvoj​nik​ a. Šta ćemo s
Du​če​om?”
„Šta ćemo s njim?”
„Elem, sav​ ez​ ni​ci ili onaj ko je del​ o​vao u nji​ho​vo ime žel​ e​li su ga ži​vog, da bi ga u po​god​nom tre​nut​ku
vra​ti​li na sve​tlo dana, da bi se odup​ r​li ko​mu​ni​stič​koj re​vo​luc​ ij​ i ili sov​ jets​ kom na​pa​du. To​kom Dru​gog
svets​ kog rata Eng​ lez​ i su upra​vljal​ i po​kre​tim​ a otp​ or​ a u zem​ ljam​ a koje su oku​pi​ra​le sile Oso​vin​ e, po​moć​ u
mre​že na čij​ em čelu je bio ogran​ ak brit​ ans​ ke oba​veš​ tajn​ e slu​žbe, tzv. Spec​ i​al Ope​rat​ io​ ns Exec​ ut​ i​ve, koji
je po okonč​ a​nju rata uki​nut, ali su ga po​četk​ om ped​ e​se​tih go​din​ a pon​ o​vo ak​ti​vir​ a​li, kao jez​ gro nove org​ a-​
ni​za​cij​ e čiji je za​da​tak bio da se u nek​ ol​ ic​ in​ i evrop​skih zem​ al​ ja sup​ rot​stav​ i in​va​zij​ i Cr​ve​ne ar​mij​ e, ili lo​-
kaln​ im kom​ u​ni​sti​ma koji bi po​ku​ša​li da izv​ r​še drž​ avn​ i udar. De​lov​ an​ jem ogran​ka uprav​ ljal​ a je vr​hov​na
ko​mand​ a sa​vez​ nič​kih snag​ a u Evro​pi, i tako je nas​ tao stay-beh​ ind („osta​li u po​za​di​ni”, ili „ostal​ i iza bor-​
be​nih li​nij​ a”) u Belg​ ij​ i, Eng​ le​skoj, Fran​cu​skoj, Za​padn​ oj Nem​ ač​koj, Hol​ an​dij​ i, Luk​semb​ urg​ u, Dan​skoj i
Norv​ eš​ koj. Tajn​ a par​ av​ oj​na mre​ža. U Ita​lij​ i je nje​no stva​ran​ je po​če​lo još 1949. god​ i​ne, a 1959. ital​ ij​ an-​
ska obav​ eš​ taj​na služ​ ba pos​ ta​je čla​ni​ca Ko​mi​tet​ a za plan​ i​ra​nje i koo​ rd​ in​ ac​ i​ju, i nap​ o​kon, 1964. zvan​ ičn​ o
je stvor​ e​na or​ga​ni​zac​ i​ja Glad​ ij​ us, koju je fi​nan​sir​ al​ a CIA. Gla​dij​ us - tre​ba​lo bi da ti je ja​sno na šta taj
na​ziv upu​ću​je, jer je bio oružj​ e rim​skih leg​ io​ n​ a​ra, pa kad kaž​ eš gla​dij​ us, kao da si pri​zvao faš​ is​ tič​ki am​-
blem ili neš​ to slič​no. Tak​ av na​ziv mog​ ao je da pri​vuč​ e penz​ i​o​nis​ an​ e ofic​ i​re, pus​ tol​ o​ve i fa​šis​ te nos​ tal​gi-​
čar​ e. Rat se za​vrš​ io, ali mnog​ i su i dal​ je uzd​ i​sal​ i seć​ a​ju​ći se her​ oj​skih dana, kada se na ne​pri​ja​telj​ske
bunk​ e​re nad​ ir​ a​lo s dve​ma bomb​ a​ma u ruk​ am​ a i cvet​ om među zu​bi​ma, kada se raf​ al​no tu​klo iz mi​tra​lje​za.
Bih su to bivš​ i funk​cio​ ​ner​ i faš​ is​ tič​ke rep​ ub​ lik​ e iz Sa​loa, ili pak še​zde​set​ og​ od​ iš​ nja​ci opij​ en​ i fa​šis​ tič​kim
ide​al​ i​ma, kao i kat​ o​li​ci, uža​snut​ i opa​sno​šću od naj​ ez​ de ko​za​ka koji će poj​ it​ i svo​je ko​nje u krs​ tio​ n​ ic​ a​ma

Baz​ i​lik​ e Svet​ og Pet​ ra, ali i va​tren​ e pris​ tal​ i​ce ukin​ u​te mo​narh​ i​je, neki kažu da je bio umeš​ an čak i Ed​gar-​
do Son​ jo, prem​da je bio ko​man​dant par​ti​zan​skih brig​ a​da u Pij​ em​ ont​ u, he​roj, ali mo​narh​ i​sta do srži i stog​ a
odan kul​tu jed​nog iš​če​zlog svet​ a. Re​gru​te su sla​li u voj​ni log​ or za obu​ku na Sard​ i​nij​ i, gde su ih obuč​ av​ al​ i
(ili ih pod​seć​ a​li kako se to radi) da mi​nir​ aj​ u mos​ tov​ e, ruk​ uj​ u vat​ ren​ im oruž​jem, da noću nap​ a​daj​ u ne​pri-​
jat​ elj​ske čete s no​žem u zu​bi​ma, da vrše sab​ ot​ a​že i ger​ il​ske na​pad​ e… ”

„Ma to su ver​ ov​ at​no bili penz​ i​on​ is​ a​ni pu​kov​nic​ i, bol​ eš​ lji​vi kar​ a​bi​njer​ i, rah​ it​ ič​ne knjig​ ov​ o​đe, ne
mogu da ih zam​ i​slim kako se veru po stub​ ov​ i​ma dal​ e​kov​ od​ a, kao u film​ u Most na reci Kvaj.”

„Da, ali bilo je i mla​dih neo​ f​ aš​ i​sta, želj​nih da se ogled​ aj​ u u borb​ i, i odvaž​ nih pus​ tol​ o​va razn​ o​raz​ nih
fela, li​še​nih po​li​tič​kih ide​al​ a.”

„Čini mi se da sam neš​ to či​tao o tome, pre dve god​ i​ne otp​ ri​li​ke.”
„Na​ravn​ o, Gla​dij​ us je ostao strog​ o ču​van​ a taj​na od svr​šet​ka rata nao​ v​ am​ o, za org​ a​ni​za​ci​ju su znal​ i
samo oba​veš​ tajn​ a služ​ ba i voj​ni vrh, koji su o nje​nom po​stoj​ a​nju re​dom obav​ e​šta​val​ i pred​sedn​ ik​ e vlad​ e,
mi​nis​ tre odb​ ra​ne i pred​sed​nik​ e re​pu​blik​ e. Pot​ om, po​sle rasp​ ad​ a SSSR-a, ta or​ga​niz​ a​cij​ a pos​ tal​ a je prak​-
tičn​ o nep​ o​treb​na, ve​ro​vat​no i pres​ kup​ a, pa se upra​vo preds​ edn​ i​ku Ko​sig​ i tob​ ož​ e omak​ lo da o tome oba-​
ve​sti jav​nost 1990. god​ in​ e, a iste go​di​ne je i An​dreo​ ​ti, preds​ edn​ ik vlad​ e, zva​nič​no iz​jav​ io da Glad​ i​jus je-​
ste pos​ toj​ ao, oko toga ne tre​ba prav​ it​ i vel​ i​ku buku, ta or​ga​niz​ ac​ i​ja bila je neo​ p​hodn​ a, ali sada je to zav​ r-​
še​na prič​ a i ne tre​ba više šir​ it​ i ko​je​ka​kve gla​si​ne. I niko nije po​dig​ ao uzb​ u​nu zbog toga, got​ o​vo da su svi
za​bor​ av​ i​li tu pri​ču. Ne​kak​ va par​lam​ ent​ ar​na is​trag​ a pok​ re​nu​ta je samo u Ital​ ij​ i, Bel​gij​ i i Švaj​ e​ars​ koj, ali
je Džordž H. V. Buš odb​ io da ko​men​tar​ i​še, bu​du​ći da su pri​pre​me za Zal​ ivs​ ki rat bile u jeku i nije hteo da
kal​ ja ugled NATO pak​ta. Stvar je za​taš​ kan​ a u svim zem​ ljam​ a koje su bile čla​ni​ce oper​ a​cij​ e Stay-beh​ ind,
a bilo je sve​ga ne​ko​lik​ o za​ne​marl​ ji​vih in​ci​den​ a​ta; u Fran​cu​skoj se odav​no zna​lo da su zlog​ la​snu OAS,
taj​nu or​ga​niz​ ac​ i​ju franc​ us​ kih dos​ e​lje​nik​ a u Alž​ i​ru, zap​ rav​ o osno​val​ i čla​nov​ i franc​ us​ kog stay-beh​ ind
ogrank​ a, ali po​sle neu​ ​speš​ nog po​kuš​ a​ja dr​žavn​ og uda​ra u Alž​ i​ru, De Gol je te od​metn​ ik​ e dov​ eo u red. U
Nem​ ačk​ oj je bilo po​zna​to da je bomb​ a koja je 1980. go​din​ e ek​splod​ i​ral​ a na Ok​tob​ erf​ e​stu u Minh​ en​ u bila
na​pra​vlje​na od ek​splo​zi​va koji je pot​ ic​ ao iz tajn​ og skla​di​šta nem​ ač​kog stay-be​hind ogran​ka; u Grč​koj je
pos​ toj​ a​la čit​ a​va stay-beh​ ind voj​ska, voj​na for​ma​ci​ja za vr​še​nje upad​ a, koja je i pok​ ren​ u​la onaj drž​ av​ni
udar grčk​ ih pu​kovn​ i​ka; u Por​tug​ al​ i​ji je tajn​ a or​gan​ iz​ ac​ ij​ a Ažin​ter pres staj​ a​la iza ubi​stva Edua​ rd​ a Mon​-
dlan​ ea, vođe Oslob​ od​ i​lač​kog fron​ta Moz​ amb​ i​ka. U Špan​ i​ji, god​ in​ u dana nak​ on Frank​ o​ve smrt​ i, dvoj​ i​cu
pris​ tal​ ic​ a Hu​a​na Kar​los​ a ubil​ i su te​ror​ is​ ti ek​strem​ne des​ nic​ e, a god​ in​ u dana ka​snij​ e stay-be​hind je na​pra​-
vio ma​sakr u Mad​ rid​ u, u advo​kat​skoj kan​ce​lar​ i​ji po​ve​za​noj s Kom​ u​nis​ tičk​ om part​ i​jom; u Švajc​ ars​ koj, pre
samo dve go​din​ e, puk​ ov​nik Abot, biv​ši ko​mand​ ant lok​ al​nog ogrank​ a stay-beh​ ind org​ a​ni​za​cij​ e, u po​verl​ ji-​
vom pi​smu upu​ćen​ om Min​ i​star​stvu od​bra​ne iz​ja​vljuj​ e da je sprem​ an da otk​ rij​ e punu istin​ u, a po​tom je
pron​ ađ​ en mrt​ av u svo​joj kući, izb​ od​ en vlas​ ti​tim ba​jo​ne​tom. U Tur​skoj je za stay-be​hind ve​zan​ a ult​ ran​ ac​ i​-
o​na​li​stič​ka org​ a​ni​zac​ ij​ a Sivi vuk​ ov​ i, koji će pot​ om biti ume​ša​ni u atent​ at na papu Jo​va​na Pav​ la II. Mog​ ao
bih da nas​ tav​ im, pro​čit​ ao sam ti tek ne​ko​li​ko be​lež​ a​ka, ali kao što vid​ iš, sve su to tri​ča​ri​je, tu i tamo po​-
nek​ o ubis​ tvo, koje za​vr​ši u cr​noj hron​ i​ci, a pot​ om odla​zi u za​bor​ av. Suš​ tin​ a je u tome da nov​ in​ e ne slu​že
za šir​ e​nje, već za pri​kri​va​nje ve​sti. Desi se taj i taj dog​ a​đaj, ne mož​ eš da ne go​vor​ iš o nje​mu, ali to će
dov​ es​ ti u nep​ ri​li​ku mnoš​ tvo va​žnih lik​ o​va, zato ćeš u is​tom bro​ju ob​ja​vit​ i krupn​ im slo​vim​ a bom​ba​stičn​ e
nas​ lov​ e od ko​jih se diže kosa na glav​ i - majk​ a za​klal​ a čet​ vor​ o dece, sav naš no​vac na štedn​ ji u ban​kam​ a
mo​žda će poj​ es​ ti mrak, ot​kri​ve​no Ga​rib​ al​dij​ ev​ o pis​ mo Ninu Biks​ ij​ u, sab​ orc​ u u bor​bi za ujed​ i​nje​nje Ita​li​-
je, koje vrvi od uvred​ a - i buć, tvoj​ a neu​ ​godn​ a vest utop​ ić​ e se u tom moru in​for​mac​ ij​ a. Mene, me​đut​ im,
za​nim​ a šta je Gla​di​jus sve poč​ in​ io u Ital​ ij​ i od šez​ de​se​tih do 1990. go​di​ne. Mora da je tu bilo sve​ga i sva​-
če​ga, ve​rov​ atn​ o je bio uplet​ en i u del​ o​van​ je te​ro​ris​ tič​kih grup​ a eks​ trem​ne de​sni​ce, imao udel​ a u atent​ a​tu
na Trgu fon​ta​ne ’69, a od tada - u doba stud​ ent​skih prot​ es​ ta še​zdes​ e​to​sma​ša i vruć​ ih je​se​ni radn​ ičk​ ih po​-
bu​na i štraj​ko​va - nek​ o​me je si​nul​ o da može da pod​stič​ e te​ror​ i​stič​ke aten​tat​ e za koje će se pot​ om okriv​ it​ i

le​vic​ a. A pri​ča se da je svo​je prs​ te ume​ša​la i zlo​gla​sna Loža P2 Liča Đel​ ij​ a. Ali zaš​ to bi se org​ a​ni​zac​ i​ja
koja je imal​ a za cilj da se bori pro​tiv So​vjets​ kog Sav​ ez​ a ba​vi​la samo ter​ or​ is​ tičk​ im na​pad​ im​ a? I tako sam
iz​no​va otk​ rio celu prič​ u o Ju​nij​ u Va​le​ri​ju Borg​ ez​ eu.”

Tu me je Brag​ ad​ o​čo pod​se​tio na mno​ge ve​sti koje smo čit​ a​li u nov​ in​ a​ma, po​što se šez​ de​set​ ih god​ i​na
mnog​ o go​vor​ i​lo o voj​nim dr​žavn​ im uda​rim​ a, o zvec​ka​nju sab​ lja​ma, i pris​ e​tio sam se go​vor​ka​nja o pri​-
željk​ iv​ an​ om (ali neo​ s​ tvar​ e​nom) dr​žav​nom uda​ru ge​ner​ a​la De Lo​renc​ a. A Brag​ a​do​čo me je upra​vo pod​se-​
ćao i na udar po​znat i pod na​zi​vom Šu​mar​ski. Zap​ ra​vo, sme​ho​tre​sna prič​ a, čini mi se da je o tom do​gađ​ a-​
ju sni​mljen i sa​ti​rič​ni film. Jun​ io Val​ er​ io Bor​ge​ze, zvan​ i još i Crni Princ, bio je ko​mand​ ant De​se​te torp​ ed-​
ne flo​te. Gov​ or​ i​lo se da je odva​žan čov​ ek, fa​ši​sta od glav​ e do pete, ra​zu​me se da se prid​ ruž​ io i Ital​ i​jan​-
skoj Soc​ ij​ al​noj Rep​ ub​ li​ci u Sa​lou, i ostal​ o je ne​ja​sno kako mu je poš​ lo za ru​kom da 1945, kada su fa​šis​ ti
stre​ljan​ i bez mil​ os​ ti, iz​vuč​ e živu gla​vu i sa​čuv​ a ore​ol neo​ ​ka​ljan​ og bor​ca, s na​kri​vlje​nom voj​ničk​ om be-​
retk​ om, mi​tra​lje​zom oka​čen​ im o rame, pant​ al​ o​nam​ a sa puf-no​ga​vi​ca​ma, tip​ ičn​ im za nje​go​vu jed​ i​ni​cu,
džem​pe​rom bez okov​ ratn​ i​ka, premd​ a mu je izr​ az lica bio tu​pav - da su ga vi​de​li kako ide ulic​ om obuč​ en
kao neki slu​žbe​nik, niko ga ne bi pri​met​ io.

A Bor​gez​ e je 1970. go​di​ne smat​ rao da je kuc​nuo čas da se iz​vrš​ i drž​ av​ni udar. Brag​ ad​ o​čo je mis​ lio
da je Borg​ e​ze imao u vidu či​nje​nic​ u da će Mus​ ol​ in​ i, ako je za​is​ ta plan​ i​ran nje​gov po​vra​tak iz iz​gnans​ tva,
uskor​ o na​pun​ i​ti osam​des​ et se​dam go​din​ a, i da se od nje​ga ne može bog​zna šta oček​ i​vat​ i, jer je još ’45.
del​ ov​ ao pril​ ičn​ o oro​nu​lo.

„Pon​ ek​ ad mi je žao”, gov​ o​rio je Brag​ ad​ oč​ o, „tog jadn​ ič​ka, po​mi​sli, još i ne​kak​ o ako je bio u Ar​gent​ i​-
ni, gde je - iako nije smeo da jede one tam​ oš​ nje ogrom​ne šnicl​ e zbog svog čira - ba​rem mog​ ao da pos​ ma​-
tra bes​kraj​ne pam​pe (mož​ eš samo da za​mi​sliš kak​ av je to prov​ od, cel​ ih dva​des​ et i pet god​ i​na), ali tim
gore ako je ostao u Vat​ ik​ an​ u, tu naj​viš​ e ako je mog​ ao da ode u več​ er​nju šet​nju i da kusa čor​bic​ e koje mu
je don​ o​si​la brk​ a​ta čas​ na se​stra, dok razm​ i​šlja o tome kako je, osim Ital​ ij​ e, iz​gu​bio i ljub​ av​nic​ u, kako ne
može da zag​ r​li svoj​ u decu, i mož​ da je već pom​ a​lo i še​nuo sed​ e​ći u fo​tel​ ji po ceo dan i pri​seć​ aj​ uć​ i se mi​-
nul​ e slav​ e, dok je do​ga​đaj​ e u sve​tu mo​gao da pra​ti je​din​ o prek​ o te​le​vi​zi​je, s cr​nob​ e​log ekra​na; nje​gov
već za​mag​ lje​ni um, ali pods​ takn​ ut si​fi​lis​ om, vrać​ ao se trij​ um​faln​ im go​vor​ i​ma s bal​kon​ a Pa​la​te Ven​ ec​ ij​ a,
lut​ ao po onim let​ im​ a kada je go​log po​prs​ ja žeo žito, cma​kao deč​ i​cu u nar​ učj​ u us​trep​tal​ ih maj​ki, koje su
mu, bal​ av​ e​ći, lju​bil​ e ruke, ili po onim pop​ odn​ e​vi​ma u Dvor​ a​ni s ma​pom sve​ta, gde mu je so​bar Nav​ ar​ a
dov​ od​ io us​pa​lje​ne go​spođ​ e, a on bi ih, je​dva da i rask​ op​ča šlic svoj​ ih jah​ a​ćih pant​ al​ on​ a, obor​ io na pi​sać​ i
sto i udri, oplo​dio bi ih za ne​kol​ i​ko se​kund​ i, dok bi one skič​ al​ e kao kuje u te​ran​ ju, mr​mljaj​ uć​ i: oh, Duče
moj, Duče moj… I dok se on pris​ e​ćao, ba​la​već​ i, sa već omli​ta​ve​lim do​kom u gać​ a​ma, neko mu je u glav​ u
uliv​ ao idej​ u o bli​skom pov​ ratk​ u na vlast - sad mi pade na pa​met onaj vic o Hi​tle​ru, gde je i on u iz​beg​ li​-
štvu u Ar​gent​ i​ni, a ne​o​nac​ is​ ti ga na​gov​ ar​ aj​ u da se vra​ti na sce​nu i osvoj​ i svet; on dugo okle​va i pre​miš​ lja
se, jer i njeg​ a pri​tis​ kaj​ u go​di​ne, ali nap​ o​sletk​ u odluč​ i i kaže: dob​ ro, u redu, ali ovaj put… nema ze​za​nja,
zar ne?”

„Ukratk​ o”, nas​ tav​ io je Brag​ ad​ o​čo, „sve je uka​ziv​ al​ o da bi te 1970. go​di​ne puč mo​gao da uspe, na
čelu taj​ne služ​ be bio je gen​ e​ral Mi​če​li, još jed​ an pri​padn​ ik Lože P2. Ne​ko​li​ko go​din​ a kas​ ni​je pos​ tao je
po​sla​nik prof​ a​ši​stič​kog Ital​ ij​ an​skog soc​ i​jal​nog pok​ re​ta - obrat​ i​te pa​žnju da je bio pod ist​ ra​gom upra​vo
zbog afe​re Bor​ge​ze, ali se iz​vuk​ ao pa je bez​briž​ no živ​ eo sve do smrt​ i, do pre dve go​di​ne. A iz pou​ z​ da​nih
izvor​ a sam sa​znao da je dve god​ i​ne po​sle Borg​ ez​ e​ov​ og pok​ uš​ a​ja dr​žavn​ og uda​ra on do​bio osams​ to hi​lja​-
da dol​ ar​ a od amer​ ičk​ e amb​ a​sa​de, ne zna se ni za šta ni zbog čega. Borg​ e​ze je, da​kle, mog​ ao da ra​ču​na na
sna​žnu po​drš​ ku u sam​ om vrhu, kao i na Glad​ i​jus, i na bivš​ e prip​ ad​ni​ke fal​ an​gis​ tič​kih sna​ga iz Špans​ kog
gra​đans​ kog rata, na ma​sons​ ke kru​go​ve, šu​škal​ o se čak da je i maf​ i​ja pos​ ta​la deo igre, a kao što i sam
znaš, ona je uvek pris​ ut​na. A u senc​ i, kao i uvek, Ličo Đeli, koji je hu​škao ka​ra​bin​ je​re i vojn​ u vr​huš​ ku, io​-
na​ko već kr​cat​ u mas​ on​ im​ a. Po​slu​šaj prič​ u o Liču Đe​lij​ u jer je od ogro​mnog znač​ aj​ a za moju pret​po​stavk​ u.

Dak​ le, Đeli je uče​stvov​ ao u ratu u Špa​nij​ i, a to ni sam nije ne​gi​rao, bio je ve​ran i Ital​ i​jans​ koj Soc​ ij​ aln​ oj
Rep​ u​blic​ i, ra​dio je kao ofic​ ir za vezu sa SS trup​ am​ a, ali je ist​ ov​ rem​ e​no održ​ av​ ao i kon​tak​te s part​ iz​ an​ i-​
ma, a po za​vrš​ etk​ u rata vrb​ ov​ al​ a ga je CIA. Oso​ba s ta​kvom po​zad​ i​nom sva​ka​ko je mo​ral​ a da bude uple-​
te​na u Gla​dij​ us. No slu​šaj ovo: u julu 1942. god​ i​ne, kao ins​ pek​tor​ u Nac​ io​ n​ aln​ e fa​ši​stičk​ e par​ti​je po​ver​ en
mu je za​dat​ ak da pre​nes​ e u Ita​lij​ u bla​go jug​ os​ lov​ en​skog kra​lja Pe​tra II Ka​rađ​ or​đe​vić​ a, šez​ des​ et tona zlat-​
nih pol​ ug​ a, dve tone star​ ih novč​ ić​ a, šest mil​ i​o​na do​la​ra, dva mil​ i​o​na fun​ti (pre​ma po​dac​ i​ma Oba​ve​štajn​ e
vojn​ e služ​ be). Go​din​ e 1947. bla​go je ko​načn​ o vra​će​no, ali je dva​de​set tona zlatn​ ih po​lu​ga ne​tra​gom ne-​
stal​ o, pri​ča se da ih je Đeli pre​bac​ io u Ar​gen​ti​nu. U Arg​ en​tin​ u, ra​zum​ eš? Đeli je tamo imao prij​ at​ eljs​ ke
kon​tak​te s Pe​ron​ om, ali i sa gen​ er​ a​li​ma po​put Vid​ el​ e, od Arg​ ent​ in​ ac​ a je do​bio i di​plom​ ats​ ki pas​ oš. A ko
je još uplet​ en u sumn​ ji​ve ra​bo​te u Arg​ ent​ in​ i? Njeg​ o​va de​sna ruka, Umb​ ert​ o Or​to​lan​ i. On je, izm​ e​đu osta​-
log, bio i Đe​lij​ e​va veza s nadb​ i​sku​pom Mars​ in​ka​som. Da​kle? Dak​ le, sve nas to vodi u Ar​gent​ in​ u, u koj​ oj
se na​laz​ i Duče i u ko​joj se pri​prem​ a nje​gov pov​ rat​ ak, a za to su, na​rav​no, neo​ p​hodn​ i nov​ ac, do​bra or​ga​ni​-
za​cij​ a i pom​ oć lok​ a​lac​ a. Eto zbog čega je Đeli kruc​ i​ja​lan za Bor​ge​ze​ov plan.”

„Na​rav​no da, kada se ne​što ova​ko izlož​ i, izg​ led​ a pril​ ič​no ubed​ ljiv​ o…”
„Tačn​ o. A to se nim​ al​ o ne kosi s či​njen​ ic​ om da je Bor​ge​ze za​pra​vo sa​stav​ io vojs​ ku s koca i kon​ op​ca,
gde su kraj no​stalg​ ič​nih de​di​ca (i sam Bor​gez​ e je tada imao više od šez​ de​set god​ i​na) bili i pri​padn​ ic​ i po​-
je​di​nih dr​žav​nih služ​ bi, uklju​ču​juć​ i i Sekt​ or za za​štit​ u šuma, ne pi​taj me za​što baš on, mog​ uć​ e je da su za-​
pos​ len​ i zbog po​sle​ratn​ og krč​ e​nja šuma se​del​ i skrš​ te​nih ruku. Pa ipak, ta bu​lu​men​ta je bila spos​ ob​na da
ostvar​ i zlo​či​nač​ke pla​nov​ e. Iz ka​snij​ ih ist​ ra​žnih do​ku​men​ a​ta vidi sa da je Ličo Đeli bio za​du​žen za ot​mi​cu
pred​sed​ni​ka re​pu​blik​ e, a to je tada bio Sa​rag​ at, i da je jed​ an bro​do​vla​snik iz Čiv​ it​ av​ ek​ ij​ e sta​vio na ras-​
po​la​gan​ je svo​ju trg​ o​vačk​ u flot​ u kako bi se na Li​pars​ ka ostr​va pre​ba​cil​ e oso​be koje bi puč​ is​ ti zar​ ob​ il​ i.
Ne​ćeš po​ve​rov​ a​ti ko je bio uplet​ en u samu ope​ra​ci​ju. Oto Skorc​ en​ i, koji je oslob​ od​ io Mu​sol​ in​ ij​ a na pla-​
ni​ni Gran Saso 1943. god​ i​ne. On je još bio u igri, jed​ an od onih koje su žes​ to​ke pos​ ler​ at​ne čistk​ e zao​ ​bi-​
šle, imao je kon​takt​ e sa CIA, pa je usp​ eo da pos​ tig​ne dog​ o​vor s Ame​ri​kan​ci​ma da neće osu​dit​ i dr​žavn​ i
udar ako se na čelu vojn​ e hunt​ e nađu snag​ e dem​ o​krat​skog cent​ ra. Da ne po​ve​ru​ješ ko​lik​ a je lic​ em​ e​most
tak​ ve for​mu​lac​ ij​ e. Ali ono što ka​sni​je is​trag​ e nisu uspel​ e da odg​ o​netn​ u je​ste čin​ jen​ i​ca da je Skor​cen​ i oči-​
to ostao u kon​tak​tu s Mu​so​li​nij​ em, koji je bio nje​gov du​žnik, pa je mog​ uć​ e da je imao i zad​ už​ e​nje da se
po​bri​ne za Duč​ e​ov dol​ a​zak iz iz​gnan​stva, a he​rojs​ ke slik​ e tog čina bile su i više nego pot​ rebn​ e sa​mim
pre​vrat​ni​cim​ a. Ceo puč je zav​ is​ io od Mu​sol​ in​ i​je​vog trij​ umf​ al​nog po​vrat​ka Sad me do​bro slu​šaj, plan​ ov​ i
za drž​ avn​ i udar pa​žlji​vo su pra​vlje​ni još 1969. god​ i​ne, obra​ti pa​žnju, to je god​ i​na bom​baš​ kog atent​ a​ta na
Trgu font​ an​ e, bez sumn​ je osmiš​ ljen​ og kako bi sum​nja pala na lev​ ic​ u, a jav​no mnjen​ je bilo psi​hol​ oš​ ki pri​-
pre​mlje​no na pot​ on​ je usp​ os​ tav​ lja​nje javn​ og reda i mira. Borg​ ez​ e je plan​ ir​ ao Zau​ ​zim​ an​ je Min​ is​ tars​ tva
unut​ ra​šnjih pos​ lov​ a, Mi​ni​star​stva od​bra​ne, se​diš​ ta drž​ avn​ e tel​ e​viz​ i​je i te​lek​ om​ u​nik​ a​cij​ a (rad​ i​ja i te​lef​ o​-
na) i dep​ ort​ ac​ i​ju par​lam​ en​tarn​ ih opoz​ i​ci​o​nih pos​ lan​ i​ka. To nije moja puka maš​ ta jer pos​ toj​ i ne​gde i pro-​
glas koji je Borg​ ez​ e tre​ba​lo da proč​ i​ta na ra​di​ju, a u kome se ot​pril​ i​ke tvr​di da je naj​zad doš​ lo do du​goo​ -​
ček​ i​van​ og pol​ i​tič​kog za​o​kret​ a, pol​ it​ ič​ a​ri koji su uprav​ ljal​ i Ita​lij​ om če​tvrt veka dov​ el​ i su zem​ lju na ivi​cu
eko​nom​skog i mor​ al​nog ras​pa​da, voj​ska i snag​ e javn​ og reda po​drž​ a​vaj​ u puč​ i​ste u pre​u​zim​ an​ ju vlas​ ti. Ita-​
lij​ a​ni, tre​bal​ o je da za​klju​či Bor​ge​ze, dok po​nov​ o pred​ aj​ e​mo slav​nu tro​boj​ku u vaše ruke, poz​ i​vam​ o vas
da na sav glas usk​ lik​net​ e našu himn​ u ljub​ a​vi! Ži​vel​ a Ita​li​ja! Ti​pičn​ a mu​sol​ in​ i​jevs​ ka ret​ or​ ik​ a.”
Iz​me​đu 7. i 8. de​cemb​ ra (pods​ et​ io me je Brag​ ad​ oč​ o) u Rim se slil​ o više stot​ in​ a za​ver​ e​nik​ a, po​če​la je
i po​de​la oružj​ a i mu​nic​ i​je, dva ge​ne​ral​ a za​u​zel​ a su pol​ o​žaj kraj Mi​nis​ tars​ tva odb​ ran​ e, gru​pa na​or​ u​žan​ ih
šu​mar​ a opk​ o​li​la je se​diš​ te dr​žavn​ e tel​ ev​ i​zij​ e RAI, dok je u Mil​ an​ u pla​nir​ an​ o za​uz​ i​ma​nje Se​sto San Đo​va​-
ni​ja, tra​dic​ io​ n​ al​nog upor​ iš​ ta kom​ un​ i​sta.
„I šta se iz​ne​na​da de​ša​va? U tren​ utk​ u kada je iz​gle​dal​ o da će se ceo plan isp​ un​ i​ti i kada su zav​ er​ e​nic​ i
prak​tič​no imal​ i Rim u šaci, Borg​ ez​ e ja​vlja svim​ a da se oper​ ac​ i​ja obus​ tav​ lja. Ka​snij​ e se prič​ a​lo da su se

poj​ e​din​ e dr​žav​ne struk​tur​ e ipak us​prot​ i​vil​ e za​ver​ i, no u tom slu​ča​ju su mog​ li da uhap​se Bor​ge​zea i dan
ra​ni​je, a ne da ček​ a​ju da u Rim nah​ rup​ e uni​for​mis​ an​ i šu​mar​ i. U svak​ om slu​čaj​ u, sve je izv​ ed​ e​no u krajn​ joj
tajn​ o​sti, puč​ i​sti su se bez ikak​ vog inc​ id​ en​ta po​vuk​ li, Borg​ ez​ e je po​be​gao u Špan​ ij​ u, a samo je nek​ o​li​ko
kret​ e​na uhap​še​no, ali svi​ma je odre​đen pri​tvor u pri​vatn​ im klin​ i​ka​ma, gde ih je pos​ et​ io Mi​čel​ i i obeć​ ao
im za​štit​ u u zam​ e​nu za njih​ ov​ o ćut​ a​nje. Sve se sve​lo na ne​kol​ ik​ o ist​ ra​ga u Par​lam​ ent​ u, o koj​ i​ma je štamp​ a
slab​ o pi​sal​ a, šta​vi​še, javn​ o mnje​nje je upoz​ nat​ o s do​gađ​ aj​ i​ma tek tri mes​ e​ca ka​snij​ e. Ne za​nim​ a me zbog
čega je to bilo tako, ali go​rim od že​lje da saz​ nam za​što je tako bri​žljiv​ o is​plan​ ir​ an drž​ avn​ i udar opo​zvan
za nek​ ol​ ik​ o sati, i od jedn​ e ozbiljn​ e ak​cij​ e po​stao fars​ a. Zaš​ to?”

„Pa valj​da to ja tebe tre​ba da pi​tam?”
„Izg​ led​ a da sam ja je​di​ni koji se za​pi​tao za​što se tako od​i​gral​ o, a bez sumn​ je sam jed​ in​ i koji je pro​na​-
šao odg​ ov​ or jas​ an kao dan: te iste noći stig​ la je vest da je Mu​so​lin​ i, koji je mo​žda već stu​pio na ital​ ij​ an​-
sko tlo, spre​man da se po​ja​vi pred nar​ o​dom, iz​nen​ a​da pre​mi​nuo, što s obz​ i​rom na go​di​ne i čin​ jen​ i​cu da su
ga prem​ e​štal​ i tamo-amo uopš​ te nije ne​mog​ uć​ e. Puč je opoz​ van jer je nje​gov ha​riz​ ma​tič​ni simb​ ol nap​ u​stio
ovaj svet, ovog puta zai​ ​sta, dva​de​set i pet go​di​na po​sle na​vodn​ e smr​ti.”
Brag​ ad​ oč​ o​ve oči su se ca​klil​ e, kao da je usp​ eo da razr​ e​ši tajn​ u kri​stal​ne lob​ a​nje, ruke su mu drh​ta​le,
a bela plju​vač​ka prek​ riv​ a​la usne. Zgrab​ io me je za ram​ en​ a: „Shvat​ aš li, Ko​lon​ a, evo, to je moja rek​ on​-
strukc​ i​ja do​ga​đaj​ a!”
„Ali ako se dob​ ro seć​ am, bilo je i neko suđ​ en​ je…”
„Či​sta fars​ a, And​ reo​ ​ti je sa​rađ​ i​vao samo da bi sve pri​krio, u za​tvo​ru su zav​ r​šil​ i be​znač​ aj​ni li​kov​ i. Či-​
njen​ i​ca je da je sve ono što smo znal​ i bilo la​žno ili izo​ ​blič​ e​no, sle​de​ćih dva​des​ et god​ i​na ži​vel​ i smo u za-​
blud​ i. Rek​ ao sam ti da ni​kad​ a ne tre​ba ver​ ov​ at​ i u ono što nam pri​čaj​ u…”
„I to je kraj tvo​je prič​ e…”
„A ne, tu poč​ in​ je drug​ a pri​ča, mož​ da mi ona i ne bi bila int​ e​re​santn​ a da ono što se dog​ od​ i​lo nije bila
di​rekt​na po​sled​ ic​ a Mu​so​lin​ ij​ e​ve smrt​ i. Lo​gičn​ o bi bilo da, kada je Duče na​pu​stio ži​vot​nu poz​ or​nic​ u, Gla​-
dij​ us izg​ u​bi svrh​ u svog pos​ to​jan​ ja, tim pre što je sov​ jet​ska inv​ a​zi​ja pre​sta​la da bude pret​nja, bu​du​ći da se
malo-po​ma​lo spre​mao ras​pad Sov​ jet​skog Sa​ve​za. Me​đu​tim, org​ an​ iz​ a​ci​ja Gla​di​jus nije ras​puš​ te​na, štav​ i​-
še, pos​ taj​ e zai​ ​sta ope​rat​ ivn​ a tek nak​ on Mu​sol​ i​nij​ ev​ e smrt​ i.”
„A kako?”
„Po​što nova vlast nije mog​ la više da se us​po​sta​vi ruš​ e​njem vla​de, Gla​di​jus se prik​ lju​čuj​ e svim onim
prik​ ri​ven​ im sna​gam​ a čiji je cilj bio da se Ita​lij​ a de​stab​ i​li​zu​je, kako bi se spreč​ il​ o da se le​vi​ca doč​ e​pa
vla​sti i kako bi se stvo​ri​li uslo​vi za nove vrs​ te re​pre​si​je koje bi no​sil​ e peč​ at le​gal​no​sti. Da li si sves​ tan
da je broj atent​ a​ta, po​put onog na Trgu font​ an​ e, pre Bor​gez​ e​ov​ og puča bio veo​ ​ma mali, ali upra​vo te go-​
din​ e su na​sta​le Cr​ven​ e bri​ga​de, a tok​ om sled​ e​ćih go​di​na poč​ i​nje se​ri​ja krv​ a​vih do​gađ​ a​ja? Go​din​ e 1973.
ruč​na bom​ba usmr​til​ a je nek​ o​li​ko ljud​ i u ulic​ i is​pred Pol​ ic​ ijs​ ke uprav​ e u Mi​lan​ u, a god​ i​nu dana ka​sni​je
ek​splo​ziv​na nap​ rav​ a po​stav​ ljen​ a u kon​tej​ner za đu​bre po​sej​ a​la je smrt na Trgu Lođe u Bre​ši, da bi te iste
god​ i​ne u vozu Ita​li​kus na lin​ ij​ i Rim-Minh​ en ra​zor​na bomb​ a po​bil​ a dva​nae​ ​sto​ro, a ran​ i​la čet​ r​des​ et osmor​ o
ljud​ i, i ne za​bo​rav​ i da je i Aldo Moro treb​ a​lo da pu​tu​je tim voz​ om, ali je u po​sled​nji čas mor​ ao da siđe
kako bi potp​ i​sao neka hitn​ a do​kum​ ent​ a koja su mu don​ e​li fimk​ci​on​ er​ i iz min​ i​star​stva. A des​ et god​ in​ a ka-​
sni​je slič​ an dog​ a​đaj se po​no​vio u brz​ om vozu Nap​ u​lj-Mi​lan​ o. Da i ne po​min​ jem slu​čaj Mora, ni dan-da​-
nas ne znam​ o šta se tu za​pra​vo de​si​lo. I to nije kraj, u sep​tem​bru 1978. god​ i​ne, samo me​sec dana poš​ to je
iza​bran za papu, mi​ste​ri​oz​ no umir​ e Alb​ i​no Lu​čan​ i. Tvr​dil​ i su da je uz​rok smr​ti bio in​farkt ili mo​ždan​ i
udar, ali zaš​ to su onda iz njeg​ o​ve sobe nes​ tal​ i svi lič​ni pred​met​ i, na​oč​ ar​ e, pap​ u​če, be​le​žnic​ a i fla​ši​ca
efort​ il​ a, koju je sta​rac kor​ is​ tio zbog ni​skog pri​tis​ ka? Zaš​ to je sve to net​ rag​ om nes​ tal​ o? Mo​žda zbog toga
što nije pila vodu pri​ča da je srčk​ a stre​fil​ a osob​ u koja je pa​ti​la od hi​pot​ en​zi​je? A za​što je prva važ​ na lič​-
nost koja je ušla u sobu nep​ o​sredn​ o po​sle smrt​ i bio kar​din​ al Vijo? Reći ćeš da je to nor​maln​ o, bu​du​ći da

je on bio vat​ ik​ an​ski dr​žavn​ i se​kre​tar, ali pos​ toj​ i knjig​ a Dejv​ i​da Ja​lo​pa, u ko​joj je opi​san stvar​ni tok do​ga-​
đaj​ a: papa je do​šao do sa​zna​nja o pos​ toj​ an​ ju cr​kven​ o-ma​son​ske kli​ke, čiji su prip​ ad​nic​ i, osim Vi​joa, bili
i mons​ in​ jor Agos​ ti​no Ka​zar​ o​li, za​me​nik ured​ni​ka li​sta Oserv​ a​tor​ e rom​ an​ o, di​rekt​ or Rad​ io Vat​ i​kan​ a, i na-​
ravn​ o, svep​ ri​sutn​ i mon​sin​ jor Mar​sink​ as, koji je ved​ rio i oblač​ io u va​ti​kan​skoj banc​ i IOR, a ka​snij​ e se is-​
po​sta​vi​lo da je po​dr​žav​ ao uta​ju po​rez​ a i pra​nje novc​ a. U ostal​ im sum​njiv​ im pos​ lov​ i​ma po​mag​ al​ i su mu i
Ro​ber​to Kalv​ i i Mi​ke​le Sind​ on​ a, koji su, gle čuda, stra​da​li - pr​vog su pro​na​šli obe​še​nog isp​ od mos​ ta u
lon​dons​ kom Blekf​fa​jar​su, dok je dru​gi otro​van u za​tvor​ u. Na pis​ a​ćem stol​ u pape Luč​ a​ni​ja pron​ a​đen je
pri​me​rak ne​delj​ni​ka Il mon​do otvor​ en upra​vo na stran​ ic​ i na ko​joj se na​la​zio član​ ak o ist​ ra​živ​ a​nju pos​ lo-​
va​nja va​tik​ ans​ ke ban​ke. Jal​ op sumn​ ji​či šest oso​ba za ubi​stvo: Vij​ oa, kar​din​ al​ a i nad​bis​ ku​pa Čik​ a​ga Džo​-
na Kod​ i​ja, Mar​sin​kas​ a, Sind​ o​nu, Kal​vi​ja i nez​ ao​ b​ i​la​znog vel​ ik​ og maj​stor​ a Lože P2 Liča Đel​ ij​ a. Ti bi na
ovo mog​ ao da mi od​gov​ or​ iš da to sve nema ni​ka​kve veze sa Glad​ i​jus​ om, ali obra​ti pa​žnju da su ti isti lju​-
di po​vez​ an​ i i s dru​gim prič​ a​ma, a Vat​ i​kan je bio uplet​ en u spaš​ a​va​nje i skriv​ an​ je Mus​ ol​ in​ ij​ a. Mož​ da je
Lu​ča​ni otk​ rio upra​vo to, iako je pro​šlo nek​ ol​ i​ko god​ i​na od prav​ e Duč​ eo​ ​ve smr​ti, pa je hteo da se obr​ a​ču​-
na s tom ban​dom koja je spre​mal​ a dr​žav​ni udar još od kraj​ a II svets​ kog rata. A mo​ram da do​dam i da je
pos​ le Luč​ an​ i​jev​ e smrt​ i stvar do​spe​la i u ruke sle​de​ćeg pape, Jov​ a​na Pav​ la II, koji je tri god​ i​ne ka​snij​ e
umal​ o stra​dao u aten​tat​ u koji su org​ an​ iz​ o​va​li tur​ski Sivi vuk​ ov​ i, koji su, kao što sam ti već rek​ ao ran​ ij​ e,
bili zad​ už​ e​ni za stay-be​hind ope​ra​cij​ u u svoj​ oj zem​ lji. Papa ka​sni​je opra​šta svom aten​tat​ o​ru, a on se, dir​-
nut tim či​nom, pok​ a​jao tok​ om iz​drž​ a​van​ je kaz​ ne, ali ga nije za​nim​ a​lo da ra​svet​ li te taj​ne, izm​ eđ​ u ostal​ og,
i zato što nje​mu do Ita​lij​ e i nije bilo bog​zna kako sta​lo, čini se da je mno​go više bri​nuo kako da se obr​ a​-
ču​na sa pro​te​stant​skim sekt​ am​ a u ze​mlja​ma Treć​ eg svet​ a. Zbog toga su ga i osta​vil​ i na miru. Da li su ti
ove pod​ ud​ ar​nos​ ti do​volj​ne?”

„ A da to nije mo​žda tvo​ja sklo​nost da svud​ a vid​ iš za​ve​re, pa sve trp​ aš u isti koš?”
„Ja? Pa reč je o suds​ kim do​ku​ment​ im​ a, a može da ih nađe svak​ o ko ume da tra​ži po arh​ iv​ i​ma, samo
što su ih, među siln​ im ve​stim​ a, svi prev​ i​del​ i. Uzm​ i​mo za pri​mer sluč​ aj Pe​te​an​ o. U maju 1972. god​ in​ e ka​-
rab​ in​ je​ri​ma je ja​vljen​ o da se ne​dal​ e​ko od Gor​ i​ce, na putu u Pe​tea​ n​ u, u prav​cu Sav​ o​nje, nal​ az​ i na​pu​šten fi-​
jat 500 s dve rupe od met​ka u šo​ferš​ ajbn​ i. Tro​ji​ca kar​ a​bi​nje​ra otiš​ la su do mes​ ta na ko​jem se voz​ il​ o na​la-​
zi​lo, ali kad su po​kuš​ al​ i da otvor​ e ge​pek, eks​ plod​ i​ral​ a je bomb​ a koja ih je usmr​til​ a. Neko vrem​ e su svi
mis​ li​li da je to ma​slo Crv​ e​nih bri​gad​ a, ali se po​sle više go​din​ a oglas​ io izv​ e​sni Vin​čen​co Vinč​ i​gve​ra. Čuj
šta je taj tip rek​ ao: zbog neke prl​ jav​ e rab​ o​te mo​rao je da pob​ egn​ e u Špan​ ij​ u kako bi izb​ e​gao da zav​ rš​ i u
za​tvor​ u, a utoč​ i​šte mu je pruž​ il​ a međ​ un​ ar​ od​na an​ti​ko​mun​ i​stičk​ a mre​ža pod okri​ljem nov​ in​ske agenc​ ij​ e
Ažint​ er pres. Tu, zah​ va​lju​juć​ i kont​ ak​tim​ a sa Stef​ an​ om Dele Kjaj​ e​om, još jedn​ im des​ ni​čars​ kim te​ro​ris​ tom,
pri​stup​ a pro​faš​ is​ tičk​ oj or​ga​niz​ ac​ ij​ i Na​ci​on​ aln​ a avan​gar​da, da bi se pot​ om sklo​nio u Čile i u Arg​ ent​ in​ u,
ali je 1978. god​ in​ e, uvi​devš​ i da je cela nje​go​va bor​ba prot​ iv dr​žav​ e besk​ or​ is​ na, od sil​ne dob​ ro​te re​šio da
se pre​da ital​ ij​ ans​ kim vlas​ tim​ a. Samo da na​glas​ im, on se nije pok​ a​jao, i da​lje je smat​ rao da je sve što je
urad​ io do tada bilo ispravn​ o, a ti ćeš se s prav​ om za​pit​ a​ti: a zaš​ to se onda pre​dao? A ja ću ti odg​ ov​ o​rit​ i
da mu je bio neo​ ph​ od​ an pu​blic​ i​tet, po​sto​je ubi​ce koje se vra​ćaj​ u na mes​ to zloč​ in​ a, kr​vol​ o​ci koji pos​ le
ma​sak​ ra šal​ ju do​ka​ze pol​ ic​ ij​ i jer im je že​lja da budu uhva​ćen​ i, inač​ e neće zav​ rš​ i​ti na nas​ lovn​ im stra​ni​ca​-
ma no​vin​ a. Od tog tren​ utk​ a Vin​či​gver​ in​ a priz​ nan​ ja su pros​ to su​stiz​ al​ a jed​no dru​go. Pre​uz​ eo je odg​ ov​ or​-
nost za atent​ at u Pet​ e​a​nu, ali je sta​vio na grdn​ e muke is​tra​žne org​ a​ne pri​znan​ jem da su ga drž​ avn​ e strukt​ u-​
re zaš​ ti​ti​le. Tek 1984. go​di​ne su​dij​ a Fel​ i​če Kas​ on ustan​ o​vio je da je ek​sploz​ iv koji je kor​ iš​ ćen u Pet​ ea​ n​ u
po​ti​cao iz Gla​di​ju​sov​ og sklad​ i​šta oruž​ja, a za to sklad​ iš​ te sa​znao je - mogu da se kla​dim da nik​ ad ne bi
pog​ o​dio - od An​dre​ot​ i​ja, koji je, da​kle, sve znao, ali je drž​ ao je​zik za zub​ im​ a. Jed​ an struč​njak koji je ra​-
dio za ital​ ij​ an​sku pol​ ic​ i​ju (a is​tov​ re​men​ o bio član prof​ a​šis​ tičk​ og No​vog por​ et​ka) pos​ le na​vod​nog ve​šta​-
če​nja usta​no​vio je da je kor​ iš​ ćen eks​ ploz​ iv is​to​ve​tan onom koji su ko​ris​ ti​le Crv​ e​ne brig​ ad​ e, ali je Ka​son
dok​ az​ ao da je kor​ iš​ ćen C-4 koji su tad u svom​ e ar​se​nal​ u imal​ e samo NATO tru​pe. Ukratk​ o, sve je zam​ r​-

šen​ o, ali kao što vid​ iš, bez obz​ ir​ a na to da li je reč o prip​ ad​nic​ i​ma Cr​ven​ ih bri​ga​da ili NATO-u, niš​ ta ne
može da prođ​ e bez Gla​dij​ us​ a. Is​trag​ om je do​kaz​ an​ o i da je Novi po​red​ ak sar​ ađ​ iv​ ao sa SID-om, ita​lij​ an-​
skom voj​nom oba​veš​ taj​nom služ​ bom, a ako vojn​ i oba​ve​štaj​ci, kao što mo​žeš da zam​ is​ liš, bomb​ om usmrt​ e
tri kar​ a​bin​ je​ra, to ni​ka​ko nije zbog mr​žnje prem​ a vojs​ ci, već da bi kriv​ i​ca pala na mil​ it​ antn​ e ak​ti​vis​ te
kraj​nje le​vic​ e. Skrat​ i​ću prič​ u, pos​ le mnog​ ih is​trag​ a i pro​tiv​ is​ trag​ a, Vinč​ i​gver​ a ja osuđ​ en na dož​ iv​ ot​nu ro​-
bij​ u, ali je iz zat​ vor​ a nas​ tav​ io da ot​kriv​ a na​čel​ a stra​te​gij​ e stvar​ an​ ja na​pet​ os​ ti. Pom​ e​nuo je i ma​sakr na že​-
le​znič​koj stan​ ic​ i u Bol​ o​nji 1980. god​ in​ e (kao što vid​ iš, svi ti kr​vav​ i aten​tat​ i bili su me​đu​sob​no pov​ e​za​ni,
to nije moja puka ma​šta), a za atent​ at na Trgu font​ an​ e 1969. god​ in​ e iz​ja​vio je da je is​pla​ni​ran kako bi ta​-
da​šnji pred​sedn​ ik vlad​ e Mar​ i​jan​ o Ru​mor prog​ las​ io van​redn​ o sta​nje. Rek​ ao je još i ovo, proč​ i​ta​ću ti: Ne​-
mog​ u​će je skriv​ a​ti se bez para. Ne​mog​ uć​ e je skriv​ at​ i se bez pod​ rš​ ke. Ja sam mog​ ao da izab​ e​rem put
koji su mnog​ i iza​bra​li, da nađ​ em uhle​blje​nje, na pri​mer, u Ar​gent​ i​ni, u obav​ e​štajn​ oj služ​ bi. A mo​gao
sam da izab​ e​rem i put krim​ i​nal​ a. Ali ja ni​sam že​leo da bud​ em do​uš​ nik oba​veš​ taj​ne služ​ be niti da bu-​
dem pre​stupn​ ik. Pos​ toj​ ao je samo je​dan nač​ in pom​ oć​ u kog sam mog​ ao po​no​vo da se do​mog​nem svo​je
slob​ od​ e. Da se pred​ am. I to sam i učin​ io. Očig​ ledn​ o je to log​ i​ka jed​nog lu​dog eg​zi​bi​cio​ n​ is​ te, ali taj lu-​
đak ima po​u​zda​ne inf​ orm​ a​cij​ e. I evo moje pot​pun​ o rek​ ons​ trui​ ​sa​ne pri​če: Mu​so​li​ni​jev​ a sena, bu​du​ći da su
ga svi sma​tra​li pok​ ojn​ im, nad​no​si​la se nad svim zbi​van​ ji​ma u Ital​ i​ji od 1945. god​ i​ne pa sve do dan​ as, a
njeg​ o​va stvar​na smrt ozna​či​la je po​če​tak najg​ or​ eg pe​rio​ d​ a u istor​ ij​ i ove ze​mlje, čiji su sa​stav​ni deo bili
stay-beh​ ind snag​ e, NATO, CIA. Glad​ ij​ us, P2, ma​fi​ja, oba​ve​štajc​ i, voj​na kom​ and​ a, prem​ ij​ e​ri po​put An-​
dreo​ ​ti​ja, preds​ edn​ ic​ i kao Kos​ ig​ a, i nar​ avn​ o, dob​ ar deo te​ror​ i​stičk​ ih org​ a​niz​ a​cij​ a krajn​ je lev​ i​ce, ves​ to
man​ i​pul​ i​sa​ne i sa gom​ i​lom krt​ ic​ a. Da i ne po​min​ jem to da je Moro otet i li​kvi​dir​ an zato što je neš​ to znao i
bio spre​man da prog​ ov​ or​ i. A tome mo​žeš prid​ o​dat​ i i či​tav niz ma​njih zlo​či​na, koji na prvi po​gled nisu
imal​ i nik​ ak​ vu po​li​tičk​ u po​za​din​ u…”

„Da, zver iz Ulic​ e San Greg​ or​ i​ja, sa​pun​džij​ka iz Ko​ređ​ a, čud​ o​viš​ te iz Ne​ro​le…”
„Ne budi sar​ka​stič​ an, mo​žda ti prvi pos​ ler​ atn​ i sluč​ a​je​vi nisu imal​ i ni​ka​kve veze, ali sve ostal​ o se
može sag​ le​da​ti mno​go prak​tič​nij​ e, kako se kaže, kao jed​ in​stve​na prič​ a koj​ om je dom​ i​ni​rao virt​ ue​ l​ni lik, i
upra​vljao svim zbi​van​ jim​ a s bal​ko​na Pa​lat​ e Ven​ e​cij​ a, iako je bio ne​vi​dljiv. Kos​ tu​ri”, re​kao je upir​ uć​ i pr​-
stom u naše neme dom​ a​ći​ne oko nas, „mogu uvek noću da izađ​ u i za​poč​nu svoj mr​tvač​ki ples. Ima mnog​ o
toga na nebu i zem​ lji o čemu vaša mud​ rost i ne sa​nja itd, kao što i sam znaš. Nema ni​ka​kve sumn​ je da je
Glad​ i​jus, poš​ to je so​vjet​ska pretn​ ja pre​stal​ a, za​vrš​ io na ta​va​nu, pa su Ko​sig​ a i An​dre​o​ti o toj org​ an​ i​zac​ i​ji
pri​ča​li da bi iz nje ist​ er​ al​ i zle duh​ o​ve, kako bi je pred​stav​ i​li kao ne​što naj​nor​mal​ni​je, što se odi​ ​gra​va​lo
uz odob​ ren​ je vlas​ ti i svih pa​trio​ t​skih sna​ga, neš​ to sličn​ o taj​nom dru​štvu karb​ o​nar​ a s po​četk​ a XIX veka.
Ali da li je sve zai​ ​sta go​tov​ o ili su neke ot​porn​ e grup​ e na​stav​ i​le da del​ a​ju iz sen​ke? Mi​slim da nas čeka
sve i svaš​ ta.”
Na​mrš​ ten​ og čela po​gled​ ao je oko sebe: „Bol​ je je da sad izađ​ e​mo, ne do​pa​da mi se ona gru​pa Jap​ an​ a​-
ca koja ula​zi. Špij​ u​ni s Dal​ ek​ og istok​ a svu​da su se razm​ i​lel​ i, Kina je tak​ ođ​ e ušla u igru, a osim toga, ra​zu​-
mej​ u sve jez​ i​ke.”
Dok smo izl​ a​zil​ i i pon​ o​vo pu​nim pluć​ i​ma udi​sa​li svež va​zduh, upit​ ao sam ga: „Jesi li pro​ve​rio sve
to?”
„Raz​go​var​ ao sam s osob​ a​ma koje su upu​će​ne u raz​na deš​ av​ a​nja, a po​traž​ io sam sav​ et i od na​šeg ko​le​-
ge Lu​či​di​ja. Mož​ da ne znaš, ali on je po​vez​ an s oba​ve​štajn​ om služ​ bom.”
„Znam, kako da ne znam. Me​đu​tim, zar mu ve​ru​ješ?”
„Spad​ a u ljud​ e koji znaj​ u da drže jez​ ik za zu​bi​ma, ne brin​ i. Pot​ reb​no mi je još nek​ o​lik​ o dana da pri​ku​-
pim neke nep​ o​bit​ne do​ka​ze, po​na​vljam ne​po​bit​ne, a onda ću otić​ i do Si​me​i​ja i preds​ tav​ i​ti mu rez​ ul​tat​ e
svo​je is​trag​ e. Dva​nae​ st nas​ tav​ a​ka za dvan​ ae​ st nul​tih bro​jev​ a.”

Te več​ er​ i, da bih za​bor​ a​vio ko​stu​re iz Sve​tog Ber​nard​ in​ a, izv​ eo sam Maju u je​dan re​sto​ran u koj​ em se
jede pod sve​ća​ma. Nar​ av​no, nis​ am joj pri​čao o Glad​ ij​ us​ u, iz​beg​ a​vao sam jela u koj​ i​ma je treb​ a​lo uklo-​
njat​ i kos​ ti i po​la​ko iza​šao iz svo​je pop​ odn​ ev​ne more.

XVI

Su​bot​ a, 6. jun

Bra​gad​ o​čo je nar​ ed​nih nek​ ol​ ik​ o dana pos​ ve​tio sređ​ iv​ a​nju utis​ a​ka, a u čet​ vr​tak je prov​ eo celo jut​ ro u Si-​
mei​ j​ e​voj kanc​ e​lar​ i​ji. Dok je iz​laz​ io, ne​gde oko 11 sati, Si​mei mu je re​kao: „Mo​lim vas, prov​ er​ it​ e taj po-​
dat​ ak još jed​nom, hoću da idem​ o na si​gurn​ o.”

„Sva​kak​ o”, od​go​vo​rio mu je Brag​ ad​ oč​ o, koji je nap​ ros​ to odis​ ao do​brim ras​ pol​ ož​ e​njem i op​tim​ i​-
zmom. „Ve​če​ras treb​ a da sretn​ em oso​bu u koju imam po​ver​ e​nja, pa ću izv​ r​ši​ti po​sledn​ ju prov​ er​ u.”

Osta​tak re​dakc​ ij​ e marl​ ji​vo je rad​ io na po​pu​njav​ an​ ju stal​nih rub​ ri​ka na stran​ ic​ a​ma prv​ og nult​ og broj​ a:
sport, enig​mat​ i​ka, pi​sma čit​ al​ ac​ a, hor​ o​skop, či​tul​ je.

„Ma kol​ ik​ o da se upi​nje​mo”, re​kao je u jed​nom tren​ ut​ku Kos​ tan​ca, „čini mi se da ne​ćem​ o uspe​ti da is​-
pun​ i​mo dva​de​set i čet​ ir​ i stra​ni​ce. Po​treb​no nam je još ves​ ti.”

„U redu”, rek​ ao je Si​mei, „mo​lim vas da i vi pom​ ogn​ e​te, Ko​lo​na.”
„Nije ne​op​hodn​ o izm​ iš​ ljat​ i ve​sti”, izj​ av​ io sam, „mo​že​mo i samo da ih vra​ti​mo u opt​ ic​ aj.”
„Kako?”
„Lju​di ima​ju krat​ko pam​će​nje. Ako ho​će​te, evo jedn​ og ban​ aln​ og prim​ e​ra, svi zna​ju da je Ju​li​je Ce​zar
ubi​jen na mart​ ovs​ ke ide, ali su se​ća​nja zbrk​ a​na. Dov​ olj​no je pot​ ra​ži​ti neku no​vij​ u knji​gu na en​gles​ kom, u
koj​ oj se po​min​ je prič​ a o Cez​ ar​ u, a onda se sta​vi bomb​ as​ tič​ni nas​ lov: Ne​ver​ ov​ atn​ o ot​kri​će na​učn​ i​ka iz
Kemb​ ri​dža, Ce​zar je zai​ s​ ta ubij​ en na mar​tovs​ ke ide, a onda se sve lepo pre​prič​ a i do​bij​ e se iz​u​zetn​ o či-​
tljiv čla​nak. Nar​ avn​ o da sam s pri​čom o Cez​ a​ru malo pret​ e​rao, ali kada se po​men​ e Pio Alb​ erg​ o Triv​ ul​-
cio, svak​ a​ko da se po ana​log​ ij​ i može po​me​nu​ti i skan​dal u koji je bila uvu​če​na Rim​ska bank​ a. Ona je pro-​
pa​la kra​jem XIX veka, te nema ni​ka​kve veze s da​naš​ njim do​gađ​ aj​ i​ma, ali jed​ an skand​ al vuče dru​gi, do-​
volj​no je u neke stav​ke ubac​ it​ i određ​ en​ e alu​zi​je pa da se kol​ aps te ban​ke pri​kaž​ e kao da se odi​ g​ rao juče,
Uver​ en sam da bi Lu​či​di iz toga mo​gao da izv​ u​če odl​ ič​ an član​ ak.”
„Sav​ rš​ e​no”, rek​ ao je Sim​ ei, „a šta hoć​ et​ e vi da ka​žet​ e, Kamb​ ri​ja?”
„Uprav​ o sam proč​ i​tao agenc​ ij​sku vest, još jedn​ a Bo​go​rod​ ic​ a po​čel​ a je da lije suze u nek​ om mal​ om
me​stu na jugu Ita​li​je.”
„Sjajn​ o, na​pra​vi​te sen​zac​ io​ ​nal​ is​ tič​ki član​ ak od toga!”
„O tome kako pra​zno​ver​je staln​ o izb​ ij​ a na vid​ e​lo?”
„Ta​man pos​ la! Mi nis​ mo al​man​ ah atei​ s​ ta i rac​ io​ ​nal​ i​sta. Lju​di žele čuda, a ne skept​ i​ciz​ am kak​ av im
nude lev​ ič​ ars​ ki fo​lir​ an​ti. Ako po​men​ e​mo to čudo u člank​ u, nik​ a​ko ne znač​ i da mo​ra​mo da se kom​prom​ it​ u-​
jem​ o stav​ om da naše no​vin​ e ve​ruj​ u u njeg​ a. Do​volj​no je izv​ e​stit​ i o do​gađ​ a​ju ili reći kako mu je neko pri-​
su​stvov​ ao. A nas se ne tiče da li Bo​gor​ o​di​ce zai​ s​ ta liju suze ili ne. Za​ključ​ ak treb​ a da iz​vu​če či​tal​ ac, a
ako je ver​nik, svak​ ak​ o će pov​ e​ro​vat​ i. Na​slov neka ide na više stu​ba​ca.”
Svi su se zduš​ no ba​cil​ i na pos​ ao. Proš​ ao sam kraj Ma​jin​ og stol​ a, bac​ il​ a se sa žar​ om na čit​ u​lje. Re​kao
sam joj: „Ne​moj da za​bor​ av​ iš, por​ o​dic​ a je ne​u​teš​ na.”
„Pra​zni​na u srcu ostaj​ e zbog tvog prer​ a​nog odl​ a​ska, tvo​ji najm​ i​lij​ i: su​prug​ a Pal​mir​ a, ćerk​ a Se​ren​ a i
zet Pa​skva​le”, od​go​vo​ri​la je ona.
„Mo​žda je bol​ je da ćerk​ a bude Dže​sik​ a ili Dže​ni​fer.” Nas​ me​šio sam joj se da je ohra​brim i otiš​ ao.

Prov​ eo sam, kao i obič​no u to doba, veče kod Maje, ali smo te več​ e​ri njen sal​ on pre​tr​pan hr​pa​ma nas​ la​-
ga​nih knji​ga pret​ vor​ i​li u naše lju​bavn​ o gne​zdo. U jed​noj gom​ i​li bile su na​slag​ an​ e plo​če koje je nas​ led​ il​ a
od bake i deke, is​klju​či​vo long​plejk​ e klas​ ičn​ e muz​ i​ke. Znal​ i smo pon​ e​kad da lež​ i​mo sa​ti​ma i slu​ša​mo ih.
Te ve​če​ri Maja je sta​vi​la Bet​ o​ven​ o​vu Sedm​ u sim​fon​ ij​ u i sa su​zam​ a u očim​ a mi isp​ ri​čal​ a da bi još od pu​-
ber​te​ta uvek briz​ nul​ a u plač kada bi za​čul​ a dru​gi stav. „To je poč​ el​ o kada sam imal​ a še​snae​ st go​di​na, bila
sam bez para, ali sam, za​hval​ juj​ u​ći jed​nom po​zna​nik​ u, ula​zi​la bes​platn​ o na pos​ led​nju gal​ er​ ij​ u, no nar​ av​-
no, ni​sam ima​la svoj​ e mes​ to, nego sam čuč​ al​ a na ste​pe​niš​ tu, da bih se malo-pom​ al​ o na kraj​ u skroz opru​ži​-
la. Drvo je bilo tvr​do, ali mi to nije sme​tal​ o. A kada bi po​čeo drug​ i stav, po​mi​slil​ a sam kako bih vol​ e​la
da umrem tako i poč​ e​la da pla​čem. Bila sam po​ma​lo luda. Ali na​sta​vil​ a sam da plač​ em i ka​snij​ e, kada
sam se opa​me​ti​la.”

Nik​ a​da ni​sam plak​ ao slu​ša​juć​ i muz​ i​ku, ali sam bio dirn​ ut čin​ je​ni​com da ona to čini. Po​sle ne​ko​lik​ o
mi​nu​ta ćut​ a​nja, Maja je re​kla: „A on je bio ćak​nut.”

Koji on? Šu​man, re​kla mi je Maja, kao da sam ja ko zna gde od​lu​tao u mi​sli​ma. Njen uob​ ič​ a​je​ni aut​ i​-
zam.

„Šu​man ćak​nut?”
„Pa da, sil​ni ro​man​ti​čars​ ki iz​liv​ i, a dru​ga​či​je se nije ni mog​ lo u to doba, ipak, sve je to isk​ ljuč​ i​vo iz
nje​go​vog mo​zga. A kad neko stal​no nap​ re​že mo​zak, na kra​ju odl​ ep​ i. Pot​pu​no mi je ja​sno za​što se nje​go​va
sup​ ru​ga zal​ jub​ i​la u Bram​sa. To je potp​ un​ o drug​ a​či​ja boja zvu​ka, drug​ ač​ ij​ a mu​zik​ a, a prit​ om je bio i ve​se​-
ljak. Ali ne žel​ im da ka​žem da je Rob​ ert bio loš, sva​kak​ o da je imao tal​ en​ta, a nije bio ni od onih ra​zme-​
tlji​vac​ a.”
„Ko​jih?”
„Onaj gal​ amd​ ži​ja List i onaj špicl​ ov Rahm​ an​ ji​nov, oni su komp​ o​nov​ al​ i lošu mu​zik​ u, va​žno im je bilo
samo da ostav​ e utis​ ak, zgr​nu pare, kon​cert za nai​ v​čin​ e u C-duru i sličn​ o. Ako pre​gled​ aš onu hrpu, ne​ćeš
pron​ ać​ i nij​ ed​nu nji​hov​ u ploč​ u. Bac​ i​la sam ih. Više bi ko​ris​ ti bilo da su ko​pa​li u rud​ni​ku.”
„Ali ko je po tebi bol​ ji od Li​sta?”
„Pa Sati, zar ne?”
„Ali ne plač​ eš kada sluš​ aš Sa​ti​ja?”
„Nar​ av​no da ne, samo bi mi još i to treb​ a​lo, plač​ em samo uz drug​ i stav Be​to​ven​ ov​ e Sedm​ e.” A onda,
pos​ le duže pau​ z​ e: „Od pub​ ert​ et​ a plač​ em i uz poj​ ed​ in​ e Šo​pen​ ov​ e kom​po​zic​ ij​ e. Ali sva​ka​ko ne pla​čem dok
sluš​ am nje​gov​ e kon​cert​ e.”
„A za​što ne uz konc​ ert​ e?”
„Zato što se on, kada ga odvoj​ iš od kla​vi​ra i daš mu u ruke ork​ e​star, pot​pun​ o iz​gub​ i. Sve je to zap​ ra​vo
pij​ a​niz​ am za gu​da​če, duv​ a​če i udar​ alj​ke. A da li si mo​žda vi​deo onaj film u ko​jem Šo​pe​na igra Kor​nel
Vajld? Kad mu kap krvi padn​ e na dir​ke? Dok je di​ri​go​vao or​kes​ trom, krv je svak​ ak​ o pr​ska​la po cel​ om or-​
ke​stru.”

Maja nije pres​ taj​ al​ a da me izn​ e​na​đuj​ e, čak i kada bih bio uver​ en da je do​bro po​znaj​ em. S njom sam mo-​
gao čak da nau​ ​čim i da ra​zu​mem muz​ ik​ u. Bar​ em na njen na​čin.

To je bilo po​sled​nje sreć​no veče. Juče sam se ka​sno prob​ ud​ io i do​šao u red​ akc​ ij​ u ne​što pre po​dne​va.
Čim sam ušao, ugle​dao sam uni​form​ i​san​ e lju​de kako pret​ u​raj​ u neš​ to po Brag​ ad​ o​čo​vim fio​ ​ka​ma, a neki tip
u civ​ i​lu isp​ i​ti​vao je pri​sut​ne. Sim​ ei je bio na vra​tim​ a svo​je kan​cel​ a​rij​ e, bled kao krpa.

Kamb​ ri​ja mi se prib​ li​žio i tiho re​kao, kao da mi sao​ p​štav​ a neku taj​nu: „Ubi​li su Brag​ a​doč​ a.”
„Šta? Bra​gad​ oč​ a? Kako?”
„Neki noćn​ i ču​var je ju​tros u šest sati, vrać​ aj​ u​ći se kući bi​cik​ lom, vid​ eo na ploč​ni​ku leš opru​žen​ og

čo​ve​ka s lic​ em nad​ ol​ e i ra​nom na leđ​ im​ a. U to doba bilo mu je pot​ reb​no do​sta vrem​ e​na da pro​nađ​ e neki
otvor​ en kafe da bi po​zvao hitn​ u po​moć i po​lic​ ij​ u. Suds​ ki ve​štak je utvr​dio da je smrt na​stu​pi​la usled jed​-
nog jed​ i​nog sna​žnog ubod​ a nož​ em. Nož nije ostao u telu.”

„Ali gde?”
„U nek​ om so​ka​ku u bliz​ in​ i Tor​ in​ske ulic​ e, kako se beše zove… mis​ lim da je Ba​njar​ a, ili mo​žda Ba​-
njer​ a.”
Onaj čova u civ​ il​ u mi je pri​šao i preds​ tav​ io se u nek​ o​lik​ o reči: in​spekt​ or za jav​nu be​zbedn​ ost. Pi​tao
me je kad sam po​sled​nji put vi​deo Bra​ga​do​ča. „Juče, ovde u kan​ce​lar​ ij​ i”, od​go​vor​ io sam mu, „kao i sve
moje ko​leg​ e, ako se ne var​ am. Čini mi se da je otiš​ ao odav​de sam, ne​što pre osta​lih.”
Upit​ ao me je, zas​ i​gur​no kao i sve ostal​ e, kako sam prov​ eo veče. Rek​ ao sam mu da sam bio na ve​čer​ i s
pri​ja​te​lji​com, a pot​ om oti​šao na spa​van​ je. Očig​ led​no nis​ am imao ali​bi, ali iz​gle​da da ga niko od pri​sut​nih
nije imao, no to nije iza​zva​lo bog​zna kak​ vu poz​ or​nost ins​ pek​tor​ a. To je bilo, kako se kaže u kri​mić​ i​ma,
samo ru​tin​sko pit​ an​ je.
Ta​ko​đe ga je za​ni​mal​ o da saz​ na da li je Bra​ga​do​čo imao nep​ rij​ at​ e​lje i da li se, s ob​zir​ om na to da je
bio no​vin​ ar, upleo u neku opa​snu prič​ u. Nar​ avn​ o da nis​ am niš​ ta zucn​ uo, ne da bih prik​ rio isti​nu, već zbog
toga što sam is​tog tren​ a shva​tio da bi, ako po​ka​žem da bilo šta znam o tome, ne​ko​me mog​ lo da pad​ne na
pa​met da i mene skrat​ i za glav​ u. Ne smem da otk​ rij​ em ni​šta ni po​li​cij​ i, razm​ iš​ ljao sam. Pa zar mi nije i
sam Brag​ a​doč​ o rek​ ao da su u te zav​ r​zla​me svi uplet​ en​ i, pa čak i šu​ma​ri. A ako sam sve do juče sma​trao
da je on obi​čan mit​ om​ an, nje​go​va smrt unel​ a je kre​di​bi​lit​ et u sve što je go​vor​ io.
Znoj​ io sam se, ali ins​ pek​tor to nije pri​me​tio, a ako i jes​ te, to je pri​pis​ ao uz​buđ​ e​nju koje je taj dog​ ađ​ aj
iza​zvao.
„Ne znam”, re​kao sam mu, „šta je tačn​ o prat​ io Bra​gad​ oč​ o ovih dana, mož​ da bi odg​ o​vor na to pit​ a​nje
mo​gao da vam dâ go​spod​ in Si​mei, on određ​ uj​ e ko će ra​di​ti na kom član​ku. Kroz mag​ lu se seć​ am da je tre-​
ba​lo da na​pi​še čla​nak o pros​ tit​ uc​ i​ji, mož​ da bi to mog​ ao da bude trag koji tre​ba sle​dit​ i.”
„Vid​ eć​ e​mo”, re​kao je ins​ pek​tor i kre​nuo da is​pi​tuj​ e Maju, koja je bila u su​za​ma. Nije vol​ el​ a Bra​ga​-
do​ča, mi​slio sam, ali nje​na si​to​ta duš​ ic​ a ni​kom​ e ne bi po​žel​ el​ a da tako skonč​ a. Bilo mi je žao nje, ne Bra​-
ga​do​ča, oči​to da je ose​ćal​ a kri​vic​ u što je gov​ o​ri​la loše o njem​ u.

U tom tren​ u Sim​ ei mi je dao znak da uđem kod njeg​ a u kan​cel​ a​ri​ju. „Ko​lon​ a”, ka​zao mi je sed​ e​ći za svo-​
jim rad​nim stol​ om drht​ av​ ih ruku, „i vi zna​te čime se ba​vio Bra​gad​ o​čo.”

„Pa i znam i ne znam, neš​ to mi je na​tuk​nuo, ali ni​sam sig​ ur​ an da…”
„Ne glum​ it​ e lud​ il​ o, Ko​lon​ a, vi ste već prok​ lju​vil​ i da je Brag​ a​doč​ o dob​ io nož u leđa zato što se spre​-
mao da otk​ rij​ e neke stva​ri. Ne znam šta je od sve​ga toga istin​ a, a šta je on iz​ma​štao, ali je či​nje​ni​ca da su
se njeg​ ov​ a ist​ raž​ iv​ an​ ja usmer​ il​ a na naj​raz​ lič​ i​tij​ a zbi​van​ ja, a iz​gle​da mi da je bar jed​no od njih urod​ i​lo
plod​ om, pa su mo​ral​ i da ga ućut​kaj​ u. Ali poš​ to je juče is​prič​ ao svo​ju prič​ u i meni, i ja znam o čemu se
radi, prem​da mi nije baš sve najj​ as​ nij​ e, i bud​ uć​ i da mi je rek​ ao da se po​ve​rio i vama, i vi ste upuć​ e​ni, da​-
kle, obo​ji​ca smo u opas​ no​sti. I to nije sve, pre dva sata neko je poz​ vao kom​ en​da​tor​ a Vim​ er​kat​ ea. Nije mi
rek​ ao ni ko ni šta mu je sao​ pš​ tio, ali je Vi​merk​ at​ e shva​tio da je či​tav ovaj pro​je​kat s no​vi​na​ma Sut​ ra
uplo​vio u opas​ ne vode, tako da je re​šio da ga stop​ i​ra. Već mi je po​slao če​kov​ e za sve u re​dakc​ ij​ i, svi će u
ko​vert​ i dob​ i​ti dvom​ es​ eč​nu plat​ u i za​hval​nic​ u za sar​ ad​nju. Niko nije imao ugov​ or pa ne može ni da prot​ e-​
stu​je. Vim​ er​kat​ e nije znao da ste i vi u opa​snos​ ti, ali mis​ lim da je za vas bo​lje da ne ide​te u bank​ u da
unovč​ i​te ček, zato ću ga isc​ ep​ at​ i, imao sam neš​ to novc​ a u kasi, pa sam za vas u kov​ er​ at stav​ io plat​ u za
dva me​se​ca u got​ o​vi​ni. Do sut​ ra će i ove kanc​ el​ a​ri​je biti isp​ raž​ njen​ e. Što se tiče nas dvoj​ ic​ e, mor​ ać​ em​ o
da zab​ o​ra​vi​mo i naš dog​ o​vor, vaše za​du​že​nje, knji​gu koju je treb​ al​ o da nap​ i​šet​ e. Sut​ ra umi​re, i to već da​-
nas. Međ​ u​tim, nije do​volj​no što se no​vin​ e gase, vi i ja i da​lje znam​ o prev​ i​še.”

„Ali mi​slim da je Brag​ a​doč​ o o tome pri​čao i s Luč​ id​ ij​ em…”
„Dak​ le, vi baš niš​ ta nis​ te shva​ti​li. To i je​ste bila nje​gov​ a greš​ ka. Luč​ i​di je na​mir​ is​ ao da je naš pok​ oj​-
ni pri​jat​ e​lj mo​gao opa​sno da za​mu​ti vodu pa je oti​šao da to sa​op​šti… kome? Ne znam tačn​ o kome, ali je
taj zas​ ig​ ur​no zak​ ljuč​ io da Bra​gad​ oč​ o zna pre​viš​ e. Niko neće nau​ d​ it​ i Lu​či​dij​ u, on je s dru​ge stra​ne ba​ri​ka​-
de. Ali nama dvo​jic​ i mo​žda i hoće. Reći ću vam šta ću ja. Čim po​li​ci​ja iza​đe, sta​vi​ću u tor​bu osta​tak nov​-
ca iz kase, poh​ it​ a​ti ka stan​ ic​ i i se​sti u prvi voz za Lug​ a​no. Bez pr​tljag​ a. Poz​ naj​ em jed​nog čo​vek​ a koji je u
stan​ ju da bilo kome prom​ e​ni anag​ rafs​ ke pod​ at​ke, do​bić​ u novo ime, novi pas​ oš, novo bo​rav​ iš​ te, još ćemo
da vid​ i​mo gde. Nes​ ta​ću pre nego što Brag​ a​do​čo​ve ubic​ e usp​ ej​ u da me pro​na​đu. Na​dam se da ću ih pred​ u-​
hit​ ri​ti. A Vi​merk​ a​tea sam zam​ o​lio da moju ot​premn​ i​nu upla​ti u do​lar​ im​ a na ra​čun u švajc​ ar​skoj. Što se
tiče vas, ne znam šta da vam sa​vet​ uj​ em, ali svak​ a​ko gle​dajt​ e da se za​klju​ča​te u kuću i nem​ ojt​ e da se mu​-
va​te nap​ o​lju. Na​đi​te nač​ in da is​par​ it​ e odav​de, da sam na va​šem me​stu, oda​brao bih neku od zem​ al​ ja
istočn​ e Evrop​ e, tamo gde stay-beh​ ind nik​ a​da nije pu​stio svo​je pip​ke.”
„Da​kle, vi mis​ lit​ e da je za sve ovo kriv stay-beh​ ind? Pa to su sve opš​ tep​ o​zna​ti pod​ a​ci. Ili mo​žda čan-​
tran​ je o Mu​sol​ in​ ij​ u? Pa ta prič​ a je za​i​sta grot​ eskn​ a, niko ne bi po​ver​ ov​ ao u nju.”
„A šta je s Vat​ ik​ an​ om? Čak i da je sve samo re​kla-kaz​ al​ a, u no​vi​nam​ a bi se poj​ av​ il​ o da je crk​ va omo-​
guć​ i​la Du​čeu da po​begn​ e ’45. i pru​ža​la mu utoč​ i​šte to​li​ko god​ in​ a. Uz sve one ne​vol​ je koje ima​ju sa Sin-​
do​nom, Kal​vi​jem i Mars​ ink​ a​som, pre nego što bi dok​ az​ a​li da je prič​ a o Mu​so​lin​ ij​ u najo​ b​ ič​nij​ a no​vin​ ar​-
ska patk​ a, već bis​ mo či​ta​li član​ke o tome u svim vo​de​ćim svets​ kim no​vin​ am​ a. Ni​kom​ e ne ver​ uj​te, Ko​lo-​
na, zat​ vo​rit​ e se u kuću, mak​ ar več​ er​ as, a onda se pob​ ri​nit​ e da is​pa​rit​ e. Prik​ rij​te se neg​ de na ne​kol​ i​ko me-​
sec​ i, a onda pra​vac Ru​mun​ ij​ a ili neka slič​na zem​ lja, tamo je živ​ ot jef​tin te bi​ste s dvan​ a​est mil​ i​on​ a lira,
ko​li​ko se na​laz​ i u ovoj kov​ ert​ i, mog​ li po​du​že da živ​ it​ e go​spods​ ki, a pos​ le ćete već vi​det​ i. Do​viđ​ en​ ja, Ko​-
lon​ a, žao mi je što se sve za​vr​šil​ o ovak​ o, baš kao u onom vicu koji je is​pri​ča​la naša Maja o ka​ub​ o​ju u
Abi​lin​ u: baš štet​ a, iz​gu​bi​li smo. Do​pus​ tit​ e mi da se spre​mim za odlaz​ ak čim ovi po​li​caj​ci na​pus​ te naše
pro​stor​ ij​ e.”
Hteo sam is​tog tren​ a da nes​ tan​ em, ali onaj prok​ le​ti in​spek​tor nas​ ta​vio je da is​pi​tuj​ e sve žive, iako nije
sa​znao ama baš niš​ ta važ​ no, te tako sti​go​smo i do ve​čer​ i.
Pro​šao sam po​red Lu​či​di​jev​ og pi​sać​ eg stol​ a, on je upra​vo otva​rao ko​vert​ u. „Jes​ te li adek​ vatn​ o nag​ ra-​
đe​ni”, upit​ ao sam ga, a on je sva​ka​ko shvat​ io na šta alu​di​ram.
Pog​ led​ ao me je po​do​zriv​ o i samo upi​tao: „A šta je vama is​pri​čao Bra​gad​ oč​ o?”
„Znam da je is​tra​ži​vao neku prič​ u, ali ni​ka​da nije hteo da mi ot​krij​ e o čemu je reč.”
„Za​is​ ta?” prok​ om​ en​tar​ i​sao je. „Sir​ o​ta luda, ko zna u šta je tu​rio nos.” Po​tom se okren​ uo na drug​ u stra​-
nu.
Čim mi je ins​ pekt​ or do​zvo​lio da odem, uz uo​bič​ aj​ en​ u opa​sku da ću mož​ da biti neo​ p​hod​ an u da​ljoj is​-
traz​ i, šap​nuo sam Maji: „Kre​ni kući i ček​ aj da ti se jav​ im, ali mis​ lim da ti se neću jav​ it​ i do sut​ ra ujut​ ro.”
Prep​ laš​ en​ o me je pog​ led​ a​la: „Ali ka​kve veze ti imaš sa svim tim?”
„Nik​ a​kve, nis​ am uplet​ en u to, šta ti pada na pam​ et, nego sve ovo me je po​mut​ il​ o, valjd​ a je to nor​mal-​
no.”
„ A šta se deš​ a​va? Uru​či​li su mi ko​ver​tu s če​kom i za​hval​ni​cu za moj dra​go​cen​ i rad.”
„No​vin​ e se gase, ob​jas​ nić​ u ti kas​ nij​ e.”
„A što mi ne ob​jas​ niš sada?”
„Kun​ em ti se da ću ti sve reći sut​ ra. Ni​šta ne bri​ni, idi kući. Mo​lim te, pos​ luš​ aj me.”
Pos​ lu​ša​la me je s upitn​ im pog​ le​dom, dok su joj se oči pun​ il​ e su​zam​ a. A ja sam oti​šao bez ijedn​ e do​-
dat​ne reči.
Pro​veo sam veče u kući, nis​ am več​ er​ ao, isp​ io sam pola flaš​ e vi​ski​ja raz​miš​ ljaj​ uć​ i šta bih moga da
urad​ im. A onda sam pot​pun​ o isc​ r​pljen uzeo stiln​ oks i zas​ pao.

A ju​tros voda iz čes​ me više nije cur​ il​ a.

XVII

Subota, 6. jun, 12 h

Evo. Sad sam sve rekonstruisao. Pokušavam da saberem utiske. Ko su oni? Simei
je bio u pravu kada je rekao da je Bragadočo grupisao, ispravno ili pogre-
šno, gomilu činjenica. Koja od tih činjenica je mogla nekoga da zabrine? Slu-
čaj Musolini? A koga bi u tom slučaju trebalo da muči nečista savest? Vati-
kan, neke saučesnike u Borgezeovom puču, koji još uvek imaju važan položaj u
državnom vrhu (hm, posle dvadeset godina verovatno su svi pomrli), tajne slu-
žbe (koje?)? A možda je reč o nekom matorom nitkovu kojem su strah i nostal-
gija hrana za dušu, te je sve sam smislio, a možda se čak osilio i da zapre-
ti Vimerkateu kao da iza sebe ima, na primer, mafiju. Dakle, luđak, ali ako
te neki luđak traži da bi te ucmekao, on je podjednako opasan kao i pametan,
a verovatno čak i opasniji. Bilo da je reč o njima ili o usamljenom luđaku,
očito je da je neko ušao u moj stan noćas. A ako je ušao prvi put, bez pro-
blema može da uđe i drugi put. Dakle, ne smem više da ostanem ovde. Ali da
li su oni ili luđak sigurni da ja zaista nešto znam? Da li me je Bragadočo
pomenuo Lučidiju? Izgleda da nije, ili barem nije rekao sve, sudeći po onih
nekoliko rečenica razmenjenih s tim žbirom. Mogu li se onda smatrati bezbed-
nim? Svakako ne. Bekstvo u Rumuniju odavde ne bi bilo nimalo lako, možda je
bolje da sačekam razvoj događaja i da vidim šta kažu sutrašnje novine. Ako
Bragadočovo ubistvo ne bude pomenuto, onda su moje nade zasigurno jalove, jer
bi to značilo da neko već zataškava celu stvar. U svakom slučaju, neophodno
je da se skrivam barem neko vreme. Ali gde, budući da bi bilo opasno čak i
da promolim nos iz stana?

Pomislio sam na Maju i kućicu kraj jezera. Mislim da moju vezu s Majom
niko nije primetio, te tako ona nije pod prismotrom. Ona nije, ali moj tele-
fon sigurno jeste, te joj ne smem telefonirati iz kuće, a da bih to učinio s
nekog drugog mesta, morao bih da izađem.

Prisetio sam se da se iz mog dvorišta može ući u toalet kafea na uglu. A
sinulo mi je i da se na kraju dvorišta nalaze gvozdena vrata, koja decenijama
niko nije otvarao. O njima mi je pričao vlasnik kuće kada mi je predavao
ključeve stana. Uz ključeve od kapije i ulaznih vrata, nalazio se još jedan
stari ključ prekriven rđom: „On vam nikada neće biti potreban”, rekao je ga-
zda uz smešak, „ali već pedeset godina svaki stanar ima i taj ključ. Vidite,
tokom rata ovde nije postojalo sklonište u koje bi stanari mogli da odu za
vreme bombardovanja, ali je postojalo jedno dobro u kući preko puta, onoj što
gleda na Kvarto del Mile, ulicu koja je paralelna s našom. Upravo zbog toga
je na kraju dvorišta iskopan prolaz, kako bi ljudi mogli brzo da dođu do tog

skloništa u slučaju uzbune. Na ulazu su postavljena vrata koja su se zaklju-
čavala i spolja i iznutra, ali su svi stanari imali po jedan ključ, koji je,
kao što vidite, za ovih pedeset godina zarđao. „Ne verujem da će vam ikada
biti potreban, no taj prolaz je i dalje odličan način za beg u slučaju poža-
ra. Ubacite ga u neku fioku i zaboravite na njega.”

Eto šta je trebalo da uradim. Sišao sam u dvorište, ušao kroz toalet u
kafe, vlasnik me poznaje, već sam i ranije tako ulazio. Pogledao sam oko
sebe, pre podne nije bilo gotovo nikog, za jednim stolom sedeo je stariji
par, jeli su kroasane i bezbrižno ispijali kapučino, nisu ličili na obave-
štajce. Naručio sam dupli espreso, morao sam da se razbudim, i ušao u kabinu
s telefonom.

Maja je odmah odgovorila, bila je izuzetno uzbuđena, rekao sam joj da ćuti
i da me sasluša.

„Molim te, budi oprezna i ništa ne pitaj. U jednu torbu ubaci sve što je
potrebno za nekoliko dana na Orti, a onda sedi u kola. Iza moje kuće, u uli-
ci Kvarto dei Mile, ne znam da ti kažem tačno koji broj, nalazi se kapija,
manje-više u visini moje kuće. Možda je kapija i otvorena, jer mislim da se
u dvorištu iza nalazi nekakav magacin. Možeš da uđeš unutra ili da me sačekaš
ispred kapije. Podesi svoj sat prema mom, a pretpostavljam da ti do mene
treba petnaestak minuta kolima, budi tamo za tačno sat Ako je kapija zaklju-
čana, ja ću te čekati ispred nje, ali dođi na vreme jer ne želim da stojim
dugo na ulici. Molim te, ništa me ne pitaj sada. Uzmi torbu, sedi u kola,
pažljivo proračunaj vreme i dođi. Sve ću ti objasniti kasnije. Ne verujem da
će te neko pratiti, ali za svaki slučaj pažljivo gledaj u retrovizor, pa ako
ti se učini da te neko prati, daj mašti na volju, kreći se bez ikakve logi-
ke, pokušaj da se oslobodiš pratioca, nema šanse da to uradiš dok si kod ka-
nala, ali posle možeš iznenada da skreneš, recimo da prođeš semafor na crveno
u poslednjem času, pa da kola koja te prate moraju da se zaustave. Uzdam se
u tebe, ljubavi “

Maja bi mogla da bude savršen saučesnik u prepadima na banku, budući da je
zadatak obavila do savršenstva, bila je ispred kapije u dogovoreno vreme, na-
peta ali zadovoljna.

Ušao sam u kola, rekao joj gde treba da skrene kako bi se što pre dokopa-
la Čertoskog bulevara, a odande je i sama znala kako da se uključi na auto-
put za Novaru, a još bolje od mene znala je gde treba da skrene za Ortu.

Tokom puta nismo progovorili ni reč. Kada smo stigli do kuće, rekao sam joj
da bih, ako joj sve ispričam, mogao da je izložim opasnosti. Da li može da
se zadovolji time što će mi poverovati, a da cela priča za nju ostane samo
tajna? Ni govora, to nije moglo nikako da prođe. „izvini”, rekla je, „još
uvek ne znam koga ili čega se plašiš, ali postoje samo dve mogućnosti: ili
niko ne zna da smo zajedno, pa samim tim nisam ni u kakvoj opasnosti, ili su
već saznali za našu vezu, pa samim tim misle da i ja znam sve. Hajde, razve-
ži jezik, kako inače mogu da mislim isto što misliš i ti?” Neustrašiva. Mo-

rao sam sve da joj ispričam, na kraju krajeva, već je bila telo od moga
tela, kao što veli Postanje.

XVIII

Četvrtak, 11. jun

Prethodnih dana sam se zabarikadirao u kuću, plašio sam se da izađem. „Ma
hajde”, rekla je Maja, „ovde te niko ne poznaje, ko god da su ti ljudi kojih
se bojiš, oni ne znaju da si ovde.”

„Nema veze”, odgovarao sam, „nikad se ne zna.”
Maja Je počela da me leči kao da sam bolestan, kljukala me je anksioliti-
cima i mazila po glavi dok sam sedeo kraj prozora gledajući jezero.
U nedelju ujutro otišla je rano da kupi novine. Bragadočovo ubistvo zavr-
šilo je u crnoj hronici, ali nije izazvalo bogzna kakvo interesovanje. Spome-
nuto je da je ubijen novinar, da je moguće da ga je zbog istrage o prostitu-
ciji uklonio neki makro kome je stao na žulj.
Izgleda da su tu tezu prihvatili na osnovu onoga što sam ja rekao, a očito
ih je i Simei usmerio u tom pravcu. Očigledno im nisu bili važni ostali čla-
novi redakcije, nisu čak ni primetili da smo Simei i ja isparili. S druge
strane, čak i da su otišli do kancelarija, zatekli bi samo prazan prostor, a
onaj inspektor nije čak zapisao ni naše adrese. Alal vera, inspektore Megre.
Ali ne verujem da smo mu u mislima. Teorija da je Bragadočova smrt povezana s
prostitucijom i te kako je pila vodu, uobičajena stvar. Naravno, Kostanca je
mogao da kaže da je on bio zadužen za noćne dame, ali možda se i njemu uči-
nilo da je Bragadočo na neki način povezan s tim krugovima, pa se uplašio i
za vlastitu sigurnost i odlučio da drži jezik za zubima.
Bragadočo je već narednih dana nestao s novinskih stranica. Policija ima
gomilu sličnih slučajeva, a pokojnik je ipak bio samo trećerazredno piskara-
lo. Kao što rekoše u Kazablanki, Round up the usual suspects i kraj priče.

U predvečerje sam, sav tmuran, gledao kako i jezero postaje tmurno. Ostrvo
San Đulio, koje je bilo okupano sunčevom svetlošću, sada je bilo nalik na
Beklinovo Ostrvo mrtvih.

Onda je Maja rešila da me malo razdrma pa me je povela u šetnju po brežuljku
Sakro Monte. Nisam znao da se na njegovim obroncima uzdižu brojne kapele i da
se u njima mogu videti mistične diorame šarenih kipova u prirodnoj veličini,
nasmešeni anđeli, a pre svega scene iz života svetog Franje. Ali avaj, u liku
majke koja je grlila uplakano dete video sam žrtvu nekog davnog atentata, a u
svečanom saboru pape, kardinala i mračnih fratra prizor sednice Vatikanske
banke posvećene mojem zarobljavanju, sve te predivne boje i verske figurice
od gline nisu mogle da me nateraju da mislim na carstvo nebesko, u svemu sam

video perfidno prikrivenu alegoriju sila zla koje u tami kuju paklene plano-
ve. Čak mi je palo na pamet da tokom noći te figure postaju kosturi (na kra-
ju krajeva, štaje ružičasto telo nekog anđela nego lažni omotač koji skriva
skelet, pa makar on bio i nebeski?) i postaju učesnici u zlokobnom plesu mr-
tvaca u Crkvi Svetog Bernardina na Kostima.

Zaista nisam znao da sam toliko plašljiv, stideo sam se što me Maja vidi
u takvom stanju (eto, pomislio sam, sad će mi i ona dati nogu), ali slika
beživotnog Bragadočovog tela, ispruženog potrbuške u Banjeri, stalno mi je
bila pred očima.

S vremena na vreme padalo mi je na um da se zbog iznenadne pukotine u vre-
menu i prostoru (kako je to beše zvao Vonegat? hronosinklastički infundibu-
lum) u Banjeri, usred mrkle noći ponovo materijalizovao Boda, ubica od pre
sto godina, koji je uljeza lišio života. Ali to ne bi moglo da objasni tele-
fonski poziv koji je primio Vimerkate, a upravo to sam potezao kao argument
kada je Maja pokušavala da me ubedi da je možda ipak u pitanju neko bezvezno
ubistvo: Bragadočo je bio napaljeni dripac, bog da mu dušu prosti, možda je
nešto zabrljao s nekom noćnom damom, pa ga je stigla osveta njenog svodnika,
klasičan primer onih slučajeva gde de minimis non curat praetor. „Da”, pono-
vio bih ja, „ali svodnik ne bi telefonirao izdavaču i naterao ga da stopira
novine! ”

„A ko ti garantuje da je Vimerkate zaista primio taj telefonski poziv? Mo-
žda se pokajao što je odlučio da osnuje novi list, troškovi su počeli da ga
pritiskaju, pa je, čim je doznao za smrt jednog od novinara, iskoristio pri-
liku da ugasi Sutra i saradnicima isplati dve mesečne plate, umesto da ih
plaća još godinu dana. A ne isključujem da je, kao što si mi ti rekao, on
želeo da mu Sutra posluži kako bi mu neko rekao: okani se svega i primičemo
te u odabrano društvo. Pa eto, pretpostavimo da je neki lik poput Lučidija
dojavio tom odabranom društvu da se Sutra sprema da objavi feljton koji bi
mnoge doveo u neprijatan položaj, pa je neko iz te elite telefonirao Vimerka-
teu i rekao mu: u redu, gasi to đubre od novina pa ćeš nam se priključiti. A
onda je Bragadočo sasvim bez veze stradao, možda od ruke nekakvog luđaka,
time si s dnevnog reda skinuo problem telefonskog poziva Vimerkateu.”

„Ali luđaka nisam skinuo s dnevnog reda. Ko je onda noću ušao u moj
stan?”

„Tu priču sam čula od tebe. Kako možeš da budeš siguran da je neko ušao?”
„A ko je onda zatvorio vodu?”
„Čekaj malo da ti objasnim. Zar ti nemaš ženu koja ti sprema stan?”
„Ona dolazi samo jednom nedeljno.”
„U redu, a kad je bila poslednji put?”
„Uvek dolazi petkom po podne. Uzgred, upravo smo tog dana saznali za Bra-
gadoča.”
„Dakle? Zar nije ona mogla da zatvori vodu zbog toga što joj je kapanje
iz tuša išlo na nerve?”
„Ali ja sam u petak uveče popio čašu vode kako bih progutao pilulu za spa-
vanje…”

„Popio si pola čaše, jer ti je toliko dovoljno. Čak i kada se zavrne ven-
til, u cevi ostane malo vode, a ti jednostavno nisi obratio pažnju da je to
bila poslednja količina vode koja je izašla iz česme. Jesi li tokom te veče-
ri pio još vode?”

„Ne, nisam ni večerao, samo sam salio pola flaše viskija.”
„Vidiš? Ne kažem da si paranoičan, ali Bragadočova smrt i Simeijeve opaske
uticale su na to da si odmah pomislio da ti je neko tokom noći ušao u stan.
A umesto toga, za vodu se pobrinula tvoja spremačica tog popodneva.”
„Ali Bragadočo je zaista platio glavom!”
„Već smo videli da uzrok njegove smrti može da bude bilo šta. Dakle, mogu-
će je da ti uopšte nisi nikome na udaru.”

Preostala četiri dana proveli smo mozgajući, stvarali smo i odbacivali pret-
postavke, ja sam bivao sve mračniji, a Maja sve uslužnija, stalno je trčkala
od kuće do sela kako bi mi donela sveže namirnice i flašu viskija, jer sam
već iskapio tri. Dva puta smo vodili ljubav, ali je za mene to bilo više iz
besa, kao da želim samo da se ispraznim, bez trunke zadovoljstva. Pa ipak,
osećao sam da svakim danom sve više volim to biće koje se od nejakog vrapči-
ća pretvorilo u vernu vučicu spremnu da rastrgne bilo koga ko bi se drznuo
da mi naudi.

A onda smo te večeri upalili televizor i slučajno naleteli na program Korada
Auđasa: bavio se emisijom Operacija Gladijus koju je dan ranije emitovao BBC.

Gledali smo u čudu, bez ijedne reči.

Sve je ličilo na film čiji je scenarista Bragadočo, ništa od onih njegovih
priča nije izostalo, a bilo je još i novih detalja, s tim što su reči bile
potkrepljene slikama, dokumentima i izjavama poznatih ljudi. Emisija se na
početku bavila svim zlodelima koje je počinio belgijski stay-behind, da bi se
u daljem toku emisije otkrilo da su pojedini predsednici vlade, u koje je CIA
imala poverenja, znali za postojanje Gladijusa, dok drugi, poput Fanfanija i
Mora nisu znali ništa o toj operaciji. Na ekranu su se ređale izjave velikih
špijuna poput: „Prevaru smišlja um, a koristi država.” Tokom cele emisije
(dva i po sata) pojavljivao se Vinčigvera, koji je otkrivao sve i svašta,
čak i da su obaveštajne službe saveznika pre kraja rata već potpisale dogovor
s Borgezeom i njegovom Desetom torpednom jedinicom da će se suprotstaviti so-
vjetskoj invaziji, a mnogi svedoci tvrdili su, bez trunke srama, da je bilo
normalno da se za operaciju kakva je bila Gladijus angažuju bivši fašisti -
uostalom, američki obaveštajci u Nemačkoj jemčili su čak i dželatima kakav je
bio Klaus Barbi da neće biti kažnjeni.

Više puta se pojavio i Ličo Đeli, koji je ležerno izjavljivao da je bio
saradnik savezničkih tajnih službi. Premda ga je Vinčigvera nazvao uzornim
fašistom, Đeli je pričao o svom delanju, svojim kontaktima i izvorima infor-
macija, a da ga pritom ni najmanje nije pogodilo što je svako mogao da shvati
da je sve vreme igrao dvostruku igru.

Kosiga je pričao da su mu 1948. godine, kao mladom katoličkom aktivisti,
dali mašinku i ručne bombe kako bi stupio u akciju u slučaju da Komunistička
partija ne prihvati rezultate izbora. Potom su ponovo prikazali Vinčigveru,
koji je mrtav hladan izjavio da se celokupna ekstremna desnica posvetila
stvaranju napetosti kako bi psihološki pripremila javnost za proglas o uvođe-
nju vanrednog stanja, ali je naglasio da su grupe poput Novog poretka i Naci-
onalne avangarde sarađivale s ljudima iz raznih ministarstava. Senatori koji
su bili na udaru parlamentarne istrage bez uvijanja su govorili da su polici-
ja i obaveštajne službe prilikom svakog atentata uklanjale dokaze kako bi
omele sudske istrage. Vinčigvera je razjasnio da krivci za atentat na Trgu
fontane nisu bili samo Freda i Ventura, neofašisti koji su po mišljenju svih
bili idejni tvorci napada, već da je operacijom rukovodila Kancelarija za
specijalne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova. A potom je ispričao na
koji način su se Novi poredak i Nacionalna avangarda infiltrirali u levičar-
ske grupe i podsticali ih na terorističke akcije. Pukovnik Ozvald Li Vinter,
jedan od rukovodilaca CIA, objasnio je da Crvene brigade nisu samo bile pre-
pune ubačenih ljudi, već i da je njima rukovodio general Santovito iz itali-
janske vojne obaveštajne službe.

U jednom neverovatnom intervjuu, Alberto Frančeskini, jedan od osnivača
Crvenih brigada, koji je među prvima dopao zatvora, zapitao se prestravljeno
da li je možda sve ono što je on iskreno činio zapravo osmislio neko koje
Imao potpuno drugačije ciljeve, a onda je reč ponovo uzeo Vinčigvera i ista-
kao da je Nacionalna avangarda imala zadatak da deli maostičke proglase kako
bi se proširio strah od akcija prokineskih grupacija.

Jedan od komandanata operacije Gladijus, general Incerili, nije se ustezao
da kaže da su se magacini s oružjem nalazili u kasarnama karabinjera, te da
je svako od učesnika te operacije mogao iz njih da uzme šta god mu zatreba
tako što bi, kao u starim jeftinim krimićima, pokazao polovinu pocepane nov-
čanice od hiljadu lira, kao znak za prepoznavanje. Naravno, na kraju se pri-
čalo i o slučaju Moro, naglašeno je da su upravo u vreme otmice u ulici Fani
primećeni i agenti tajnih službi, jedan od njih se pravdao da se tu obreo
zato što ga je neki prijatelj pozvao na ručak, premda nikome nije bilo jasno
zašto je otišao na sastanak u devet ujutro.

Naravno da je Vilijam Kolbi, bivši direktor američke CIA, sve negirao, ali
su neki agenti te obaveštajne službe, bez prikrivanja lica na snimku, pomi-
njali čak i dokumente u kojima se, do poslednjeg centa, navode svote isplaće-
ne učesnicima u krvavim atentatima. Tako je general Mičeli primao pet hiljada
dolara mesečno.

Tokom televizijske emisije rečeno je da je reč o dokaznom materijalu koji
ne bi mogao da se upotrebi za neko suđenje, ali je svakako dovoljan da usta-
lasa javno mnjenje.

Maja i ja smo bili u čudu. Ta otkrića prevazilazila su čak i najsmeliju Bra-
gadočovu maštu. „Pa naravno”, rekla je Maja, „pa i sam Bragadočo ti je rekao
da su sve te vesti već poodavno poznate, ali su izbrisane iz kolektivnog se-

ćanja, bilo je dovoljno pročeprkati po arhivama i novinskim zbirkama i sasta-
viti sve delove slagalice. Čak sam i ja lično, ne samo u vreme dok sam bila
student, već i kad sam se bavila sentimentalnim vezama, čitale novine, zasi-
gurno sam i ja čula za te priče, ali sam ih zaboravila, jer svako novo ot-
kriće briše ono staro. Trebalo je samo izvući sve to iz naftalina, a to su
učinili i Bragadočo i BBC. Sve se lepo pomeša i dobiju se dva savršena kokte-
la, ne možeš da odrediš koji je bolji.”

„Da, ali Bragadočo je dao svoj pečat pričom o Musoliniju i ubistvom pape
Lučanija.”

„U redu, on je bio mitoman i u svemu je video zavere, ali srž problema je
ista.”

„Mili bože”, rekao sam, „jesi li svesna da je pre neki dan neko ubio Bra-
gadoča iz straha da bi neke vesti mogle da isplivaju na površinu, a sad, po-
sle ove emisije, milioni ljudi znaju o čemu je reč?”

„Ljubavi”, rekla Je Maja, „upravo u tome je tvoja sreća. Hajde da pretpo-
stavimo da je neko, bilo da su to oni tvoji oni ili usamljeni luđak, zaista
strahovao da bi ljudi mogli ponovo da se prisete tih stvari i da bi na vldelo
mogao da izađe i neki manji događaj, koji je izmakao čak i nama koji smo
gledali emisiju, a da bi upravo to moglo da u neprijatnu situaciju dovede
neku grupaciju ili pojedinca… Pa dobro, posle ove emisije, ni oni ni luđak
nemaju više potrebu da uklone ni tebe ni Simeija. Kada biste vas dvojica su-
tra otišli da izbrbljate nekim novinama sve što ste saznali od Bragadoča,
gledali bi vas kao da ste pali s kruške, budući da biste samo ponovili ono
što je viđeno na televiziji.”

„Ali možda se neko plaši da bismo mogli da progovorimo o onome o čemu BBC
nije govorio, o Musoliniju, o papi Lučaniju.”

„U redu, hajde da pretpostavimo da bi ti mogao da ispričaš priču o Musoli-
niju. U Bragadočovu verziju je ionako bilo teško poverovati, budući da nije
izneo ama baš nikakve dokaze, sve je samo prazna priča. Reći će ti da si po-
šandrcao, da je BBC-ijeva emisija samo rasplamsala tvoju bujnu maštu. Štavi-
še, idealno ćeš im poslužiti: vidite, reći će oni, sada će svaki smutljivac
da izmisli nešto novo. A poplava takvih informacija dovela bi do toga da bi
se čak i otkrića do kojih je došao BBC pretvorila u najobičniju novinarsku
spekulaciju ili najobičnije buncanje nalik na teorije zavere onih koji tvrde
da se Amerikanci nikada nisu iskrcali na Mesec i da se Pentagon iz sve snage
upire da sakrije postojanje letećih tanjira. Ova emisija svako otkriće čini
nepotrebnim i beskorisnim, jer, kao što i sam znaš (kako beše ona francuska
knjiga) larealite depasse la fiction, a sada više niko ne bi bio u stanju da
još nešto izmisli.”

„Dakle, tvrdiš da sam ja slobodan?”
„Naravno, ko je ono rekao da će nas istina osloboditi? Ta istina će sva
ostala otkrića učiniti lažnim. Na kraju krajeva, BBC im je učinio ogromnu
uslugu. Od sutra neko može da tvrdi da papa ubija decu i potom ih jede za
ručak ili da je bombu u vozu Italikus postavila Majka Tereza, ljudi će samo
reći: Stvarno? Baš zanimljivo. Potom će se okrenuti na drugu stranu i nasta-

viti da gledaju svoja posla. Mogla bih u život da se opkladim da novine sutra
neće ni pomenuti ovu emisiju. Ništa ne može da nas potrese, na kraju krajeva,
ova zemlja je već videla varvarske invazije, pljačku Rima, masakar u Seniga-
liji, šest stotina hiljada mrtvih u Velikom ratu, pakao II svetskog rata, mo-
žeš misliti koliko je važno nekoliko stotina ljudi koji su odletell u vazduh
tokom proteklih četrdeset godina. Zločinačke tajne službe? Mačji kašalj u od-
nosu na Bordžije. Oduvek smo bili narod bodeža i otrova. Pelcovani smo na sve
priče, šta god nam kažu tvrdimo da smo već čuli i za gore, a da pritom možda
ni nova ni stara tvrdnja nisu tačne. Ako su nas lagale Sjedinjene Američke
Države, obaveštajne službe širom Evrope, naša vlada, novine, pa zašto onda to
isto ne bi mogao da uradi i BBC? Jedini problem kojim se vrli građani bave
jeste da izbegnu da plate porez, a oni tamo na vrhu mogu da rade šta god im
se ćefne, ionako svako drpa koliko stigne. I nikom ništa. Vidiš da su bila
dovoljna dva meseca kod Simeija da i ja postanem prepredena.”

„Pa šta onda da radimo?”
„Pre svega moraš da se smiriš, a ja ću sutra mrtva hladna da odem da
unovčim Vimerkateov ček, a ti podigni svoj novac iz banke ako imaš nešto na
računu.”
„Od aprila sam štedeo, Još malo pa sam ušparao dve cele plate, dakle, uz
dvanaest miliona koje mi je pre neki dan dao Sirnei, imam još desetak. Bogat
sam.”
„Divno, i ja sam ostavila nešto sa strane, dakle, dižemo sve i put pod
noge.”
„Put pod noge? Pa zar nismo rekli da sada možemo slobodno da se šetkamo?”
„Da, ali zar ti i dalje Imaš želju da živiš u ovoj zemlji, gde će se uvek
sve odvijati na isti način, gde ćeš se, kada sedneš u neku piceriju, plašiti
da čovek pored tebe radi za obaveštajnu službu ili se sprema da ubije nekog
novog sudiju Falkonea, a da će bomba eksplodirati baš kada ti budeš prolazio
tuda?”
„Ali gde ćemo da odemo, čula si i videla da se slično odigralo u celoj
Evropi, od Švedske do Portugalije, da nećeš možda da odeš u Tursku među sive
vukove ili, ako ti to uopšte dopuste, u Ameriku, gde ubijaju predsednlke i
gde se mafija infiltrirala u obaveštajne službe? Svet je prava mora, ljubavi,
ja sam hteo da siđem, ali su mi rekli da je to nemoguće, mi smo u brzom vozu
bez usputnih stanica.”
„Dragi, potražlćemo neku zemlju u kojoj nema tajni, gde je sve jasno kao
sunce. Postoji brdo takvih zemalja, negde između Južne i Centralne Amerike.
Tamo ništa nije skriveno, zna se ko pripada kom kartelu, a koje vođa revolu-
cionarnih bandi. Ti lepo sedneš u restoran i naletiš na neke svoje prijatelje
koji ti predstave svog drugara, glavnog igrača u švercu oružja, a on sav na-
lickan i doteran, s belom uštirkanom košuljom preko pantalona, kelneri mu se
peze - señor, hoćete ovo, señor, hoćete ono - a komandant žandarmerije mu
ukazuje svoje poštovanje. To su zemlje u kojima nema tajni, sve se odvija
javno, podmićivanje policije je potpuno legalno, prožimanje vladajućih struk-
tura i kriminalaca predviđeno je ustavom, banke žive od pranja novca, a svako

ko ne položi novac sumnjivog porekla može da nadrlja i ostane bez dozvole za
boravak, ubijaju se samo međusobno, a turiste ostavljaju na miru. Mogli bismo
da pronađemo posao u nekim novinama ili nekoj izdavačkoj kući, imam tamo neke
prijatelje koji rade u časopisima posvećenim sentimentalnim vezama - kad malo
bolje razmislim, to je baš lep i častan posao, ti napišeš neku izmišljotinu,
svi znaju da je to samo plod mašte, ali se ludo zabavljaju, a otkrivaš tajne
samo onih koji su već raskrinkani na televiziji. Španski možemo da naučimo za
nedelju dana, pa ćemo se tako, dragi moj Tusitala, domoći egzotičnih krajeva
o kojima smo sanjali”

Nisam u stanju da sam preduzmem neku akciju, ali ako mi neko drugi doda lop-
tu, ponekad i ja mogu da dam gol. Maja je još naivna, a meni su godine done-
le mudrost. Kad znate da ste gubitnik, jedina uteha vam je da mislite da su
i svi oko vas, uključujući i pobednike, gubitnici.

Uzvratio sam Maji.
„Ljubavi, ti nisi uzela u obzir da će malo-pomalo i Italija biti nalik na
te zemlje iz snova u koje bi htela da se preseliš. Ako smo uspeli prvo da
prihvatimo, a onda potpuno zaboravimo sve ono o čemu je pričao BBC, znači da
smo na dobrom putu da izgubimo osećaj stida. Zar nisi videla kako su sagovor-
nici u večerašnjoj emisiji hladnokrvno pričali kako su uradili to i to, kao
da za to treba još i da im se dodeli odlikovanje? Nema više baroknog kjaro-
skura, ili ičega iz kontrareformacije, danas se sve odvija en plein air, kao
na slikama impresionista, podmićivanje je dozvoljeno, mafijaš sedi u Parla-
mentu, u vladi utajivač poreza, dok po zatvorima čame samo sitne jajare iz
Albanije. Pristojan svet će i dalje glasati za ništarije zato što neće pove-
rovati BBC-iju ili zato što neće gledati emisije nalik na ovu večerašnju, po-
što će ih za ekrane prikovati neko đubre, možda će u udarnim terminima biti
Vimerkateov telešop, poneko važno ublstvo, i sahrane uz državne počasti. Ali
mi nećemo biti deo te igre, ja ću se ponovo okrenuti prevođenju sa nemačkog,
a ti se lepo vrati u taj tvoj časopis za frizerske salone i čekaonice stoma-
toloških ordinacija. Uveče ćemo da pogledamo neki lep film, vikende ćemo pro-
voditi ovde na Orti, a za sve drugo zabole nas štikla. Treba samo sačekati:
čim definitivno postanemo Treći svet, život u našoj zemlji postaće izuzetno
prijatan, kao da smo ceo dan na Kopakabani, pa onda samba rumba ča-ča-ča.”

Maja mi je povratila mir, poverenje u sebe ili makar ublažila nepoverenje u
svet koji me okružuje. Život je podnošljiv ako ne tražite previše. Sutra je
(kao što je govorila Skarlet O’Hara, znam da je opet u pitanju citat, ali
odrekao sam se govora u prvom licu, te puštam druge da govore) novi dan.

Ostrvo San Đulio ponovo je blistalo na suncu.

Beleška o knjizi

Nul​ti broj je pre sve​ga ne​gac​ i​ja nov​ i​nar​ske pro​fe​si​je, ali i po​ma​lo grot​ eskn​ a par​ od​ i​ja ne​če​ga što se zai​ s​ ta
odi​ ​gral​ o u mnog​ im ita​li​jan​skim rež​ im​skim no​vin​ am​ a to​kom Dru​ge re​pu​bli​ke. Eko se u naj​nov​ i​jem rom​ an​ u
po​no​vo vra​ća svo​joj omil​ jen​ oj te​mat​ ic​ i - te​o​ri​jam​ a za​ver​ e i la​žnim mi​to​vim​ a, ali ovom pril​ i​kom ne ura-​
nja u dal​ ek​ u pro​šlost, već se okreć​ e nov​ i​joj ital​ ij​ an​skoj istor​ i​ji - tajn​ im lož​ a​ma, perf​ idn​ im pla​no​vi​ma slu​-
žba be​zbedn​ os​ ti, taj​ an​stve​nim dog​ a​đaj​ im​ a. Glav​ni jun​ ak nije ni uče​ni mis​ li​lac po​put Vil​ i​je​ma od Ba​sker-​
vil​ a iz Ime​na ruže ni pre​fri​ga​ni kri​vo​tvor​ it​ el​ j nal​ ik na Si​mo​nin​ ij​ a iz Pra​škog grob​ lja, već (po sop​stve-​
nom pri​zna​nju) pro​pa​li no​vi​nar Kol​ o​na, koji pos​ le duge ka​ri​jer​ e pi​skar​ a​la u lo​kal​nim nov​ i​na​ma na pra​gu
pe​de​set​ e god​ in​ e dob​ ij​ a pon​ ud​ u koja mu može prom​ en​ it​ i ži​vot. Rad​nja najk​ rać​ eg Eko​vog rom​ an​ a odv​ ij​ a se
u Mil​ an​ u, grad​ u u koj​ em je Eko prov​ eo veći deo svog ži​vo​ta i čije taj​ne odl​ ič​no poz​ na​je. Neke od tih taj-​
ni će sa​zna​ti i čit​ ao​ ​ci Nult​ og bro​ja. Premd​ a su glav​na zbiv​ a​nja sme​šte​na u 1992. go​di​nu, ro​man se dot​ ič​ e
brojn​ ih dog​ a​đa​ja iz sed​ am​de​se​tih god​ in​ a XX veka, koje su u Ital​ i​ji ostav​ i​le ne​iz​ bris​ iv trag: od afe​re Gla​-
dij​ us (ak​cij​ e spec​ ij​ al​nih je​di​ni​ca NATO-a), prek​ o ne​u​spel​ og drž​ av​nog uda​ra prof​ a​šis​ tičk​ og vođe Ju​nij​ a
Va​le​rij​ a Borg​ ez​ ea, do zlo​gla​sne ma​sons​ ke lože P2 i ta​jans​ tven​ e smrt​ i pape Jo​va​na Pav​ la I. Svak​ ak​ o da
ova knjig​ a onim​ a koji su pro​ži​vel​ i te go​di​ne može da pos​ luž​ i kao pod​set​nik na ta burn​ a vrem​ en​ a, dok će
no​vim gen​ er​ a​cij​ a​ma prib​ li​ži​ti epoh​ u o ko​joj ne znaj​ u mnog​ o. Najv​ eć​ e zad​ o​volj​stvo Ekov​ im obo​ža​vao​ ​ci​-
ma, uz nje​go​vu uob​ i​čaj​ en​ u vi​spren​ ost i duh​ ov​ i​tost, sva​kak​ o će pru​ži​ti nev​ e​ro​vatn​ a prič​ a o pos​ ledn​ jim da​-
ni​ma Be​nit​ a Mu​sol​ i​nij​ a.