EPILOG Dar Al Džihad, 2311. godine Dno kratera je ljigavo i hladno. Tupi udarci unaokolo. Prasak iz daljine. Dve rupe dalje je neko koga poznajem, ali se ne mogu setiti imena. Povremeno nešto dobacuje, ali odavde ga nikako ne razumem. Pomišljam da se prebacim u sledeći krater, ali noge ne slušaju. Ukočile se odjutros. Valjda znaju kakvi su mi izgledi. Pa čak i da tamo stignem živ, šta će se promeniti? Pogled na krajolik? Avioni dolaze sa juga. Štepanje unaokolo prestaje. Snajperisti ih primetili, pritajili se. Piloti izbacuju bombe, pa se okreću, ali su mi obezbedili minut zatišja kao stvoren za bekstvo. Iskačem iz rupe i bežim ka šumi. Trčim, trčim, trčim... - Milivoje! Milivoje! Milivoje! Otvaram oči i susrećem se sa Mileninim očima. Sedi u postelji nagnuta nadamnom i pridržava mi glavu. Oči joj isijavaju zabrinutost. Čujem hodžino zapevanje. Jutro je. - Opet? - pita Milena tiho. Telo mi se kupa u znoju i protresam glavu zbacujući suprugine ruke sa sebe. Odakle takve nepodobštine u glavi lojalnog azapa kao što sam ja? Pa ratovi se nisu vodili već stotinama godina! Sve je delovalo toliko stvarno... - Da - drhtavo odgovaram pokušavajući da se prilagodim stvarnosti. - O, jadni moj Milivoje - iritirao me je njen majčinski ton. - Hoćeš kahvu? - zapita i poljubi me u obraz. Klimnuh glavom, na šta ona ustade, ogrte kućni haljetak i odgega se do kuhinje trupkajući pufnastim papučama. Osluškivao sam šuštanje slavine i zveket džezve, posmatrajući kredenac na kome se u plišanoj kutijici blistao srebrni polumesec sa zelenom lentom. Milena ga je povazdan glancala i briskala. Valjda da se ne bruka pred gostima. - Ti ne veruješ da se ja bojim tvojih reakcija, zar ne? – kaže, pošto je postavila rahatlokum i kahvu. Podigoh pogled na nju. Delovala je uplašeno. - Nisam stvoren za život u dvoje. Možda i jesi u pravu - odgovorih nevoljno. - Toliko te volim, želim... Ne dam da nas svađe udalje. Zaboga, čoveče, voli me! - stade da galami Milena. Ostavih sve i tresnuh vratima, razmišljajući kako je vreme da prihvatim islam i uzmem par mlađih žena, da bi samo malo kasnije sedeo u svojoj kancelariji i pokušavao da se probijem kroz suvoparne podatke. Posvuda su se provlačili tragovi agenata ruske carevine, ali nije bilo ničega što bi se dalo bezbedno iskoristiti. Imovina Uprave Za Džihad je nestala, a nestala je i ona mala kradljivica. Kako god bilo, Alahova Oštrica je preglomazna da bi se neuočeno transportovala predaleko, pa je više no izvesno da je još uvek u blizini džamije iz koje je ukradena. Pitanje je bilo zašto i kako je Ana Ranitijević odatle iznela oružje i šta namerava da uradi sa prokletim balističkim projektilom? Bilo je više no izvesno da se sada Alahova Oštrica nalazi u nekoj hrišćanskoj podzemnoj jazbini, ali kako ga oni mogu upotrebiti? Pa nije to puška ili jatagan nego interkontinentalno raketno oružje! Šta god bilo i kako god misle da ga detoniraju, moje je dupe na rešetu. Nijedan dahija nije bio poznat po blagonaklonosti prema beznačajnom kaurinu poput mene, pa sam krenuo da sve iščitam od početka. Po svemu sudeći, hrišćanska pobuna, koja tek što nije pukla, biće jako duga priča...
DAN POSLE KRAJA Nakon romana Sam, ispod šljive, koji je pobrao fine kritike anrovskih poznavalaca, ž autorski dvojac Stevan ar evi -Lazar Jani nam isporu uje njegov nastavak pod nazivom Š č ć ć č Dan posle kraja, koji predstavlja zavr ni deo tetralogije zapo ete romanima š č Kuća obrasla bršljanom i Veštičje ludilo. Obzirom da je kraj romana Sam, ispod šljive ostao otvoren, bilo je samo pitanje vremena kada e pisci odlu iti da napi u nastavak, te na taj na in dovr iti pri u ć č š č š č o Laki ima. ć Međutim, potencijalnim itaocima romana č Dan posle kraja mora biti jasno da bez pro itanog dela č Sam, ispod šljive ne e uop te mo i da shvate ovaj novi ar evi ev i Jani ev ć š ć Š č ć ć koautorski spisateljski poduhvat. Zbog toga u se u ovom pogovoru ukratko dota i i romana ć ć Sam, ispod šljive. Šljiva je bila odli an antiutopijski SF roman, koji je u nekim svojim delovima imao č određene sli nosti sa Hakslijevim delom č Vrli novi svet. Konkretno, svet Šljive je sli an č Vrlom novom svetu - Belland iz 2311. godine je pod kupolom, u njemu ive klonovi kojima se u ž Jaslicama ve ta ki određuje budu nost, a van kupole obitavaju potomci Srba, koji su pandan š č ć divljacima iz Hakslijevog romana. Svetom Republike, kojoj pripada Belland, upravljaju Besmrtnici, pandani Svetskim upravlja ima č Vrlog novog sveta, koji su svoju neograni enu č mo stekli manipulacijom vremensko-prostornim linijama, zloupotrebljavaju i prostor- ć ć vremenske adaptere koje je u 21. veku izumeo Aleksa Laki Junior. Takođe je va no ć ž napomenuti da su u Šljivi iskori ena dva proro anstva - najbitniji je odlomak iz Kremanskog šć č proro anstva, ali bitan detalj predstavlja navodno majansko proro anstvo o kraju vremena č č 21.12.2012. godine, koje su pisci veoma ve to provukli kroz datum rođenja Alekse Laki a š ć Juniora, to za pri u ima vrlo va an zna aj jer otkri e Alekse Juniora zaista dovodi do kraja š č ž č ć vremena onakvog kakvog ga poznajemo.
Dan posle kraja nastavlja tamo gde je Sam, ispod šljive stao. Radnja romana se odigrava u bli oj budu nosti 2042/43. godine, i daljoj budu nosti 2316. godine. ž ć ć 2043. godine je radnja sme tena u Dar al D ihad, to je istorijski turski naziv za Beograd, š ž š koji je u romanu kao potur eni grad postao sastavni deo Alahovih zemalja, po to su 2022. č š godine islamisti preuzeli vlast u Evropi. Sama Evropa je podeljena na Zapadnoevropski kalifat u kome vlada erijat, nasuprot koga stoje Rusi, koji su u sukobu vaporizovali Ukrajinu. š U takvoj budu nosti, vi estruki doktor nauka Aleksa Laki Junior be i iz Pariza u Dar al ć š ć ž D ihad, gde se od svoje sudbine krije kod starog protagoniste iz ž Šljive - Mileta Deserti a, koji ć se odao alkoholizmu. Borave i u Miletovom domu, Junior sve vi e otkriva svoj telepatski dar, ć š ali i stupa u incestnu vezu sa svojom tetkom, Miletovom enom Magdalenom. ž U potragu za Aleksom i njegovim otkri ima se upu ta Kvark korporacija, iji predstavnici Pjer Leklerk i Alan ć š č de Monjak u Dar al D ihad alju svog manipulativno-sugestivnog pijuna Dezidera ž š š Ajzen trasera, zbog ega je Aleksa prinuđen da bira između islamizovane Evrope (za iju š č č islamizaciju su zaslu ne elite bogatih), i svog vi ebrojnog vanbra nog potomstva, rasutog ž š č širom Evrope… Ono to je va no ista i je da pisci nisu neplanski odabrali 2043. godinu da se u njoj odvija š ž ć deo radnje romana Dan posle kraja. Naime, ve je istaknuto da ar evi i Jani vole ć Š č ć ć proro anstva, pa su u delu č Dan posle kraja veoma uspe no upotrebili proro anstvo bugarske š č proro ice Vange, koje glasi da e upravo 2043. godine biti dovr ena transformacija Evrope u č ć š Islamski kalifat, a Vangino predskazanje se nadovezuje na Nostradamusovo proro anstvo o č tome da e ć kamila piti vodu iz Rajne. Drugi deo radnje je sme ten u 2316. godinu, u kojoj se vodi rat između Republike i š Zakavkaske Unije. Republika je u tom ratu gotovo pora ena, Belland razru en, a prostor ž š vremenski-adapteri za skakanje po vremenskim osama su svi, osim jednog, uni teni. š Superklon Omega klase Aleksa Laki Junior i Milivoje Jovanovi , u nameri da promene tok ć ć stvari ugovaraju kupovinu poslednjeg adaptera od pla enika Rastislava Jokanovi a, iji ć ć č nadimak Ra a Tudej predstavlja sjajno izvedenu igru re i. Ali, dolazi do izdaje, pa na putu ka š č ugovorenom mestu primopredaje Aleksa biva otet od strane novog klona supermutanta klase A - Ane Simonovi , koja se nalazi u slu bi Besmrtnika. Milivoje se daje u poteru za njima i ć ž prolazi kroz mnoge akcione pustolovine irom uni tenog i okupiranog sveta Republike, š š
iskazuju i hrabrost, odva nost, snala ljivost, kao i privr enost svom prijatelju Aleksi Junioru. ć ž ž ž Kad klon Ane Simonovi opet promeni stranu i udru i se sa Juniorovim klonom, tada se ć ž Besmrtnici, koriste i pla enike okupljene oko verolomnog Ra e Tudeja, daju u besomu nu ć ć š č potragu, koja nakon obra una u hramu Bratstva drveta rezultira povratkom Juniorovog klona č u 2043. godinu i susretom sa pravim Aleksom Laki em Juniorom, to dovodi do furioznog i ć š š š ć č okantnog zavr etka koji e itaoce ostaviti bez daha i teksta. Mra an epilog romana č Dan posle kraja ne daje veru u bolju sutra njicu, i njime su pisci š istakli dilemu - da li je i po emu za slobodni svet bolja Republika, oli ena u dana njoj č č š Evropskoj Uniji, ili Alahove zemlje oli ene u dana njoj Islamskoj dr avi? č š ž U romanu Dan posle kraja se opet sre emo sa pojedinim likovima iz ć Sam, ispod šljive. Pre svih, tu je an Luj Batista, jedan od Besmrtnika, koji aktivno u estvuje u radnji, a Ž č pominju se i njegova polubra a - D on, Mario, Luiđi i Hans, koji je spomenut i u ć ž Šljivi. Š č ć ć ar evi i Jani su veoma efektno predstavili poreklo Besmrtnika, za koje se ispostavlja da su vanbra ni sinovi Alekse Laki a Juniora, dobijeni sa zapadnoevropskim prostitutkama. č ć Njihova vladavina Republikom predstavlja utopiju tehnokrata-Besmrtnika, koji su mo ni telepatski ć dar nasledili od svog oca, a besmrtnost ostvarili manipulisanjem vremenskim osama. U kontekstu njihovog porekla od majki prostitutki i oca koji ih je po rođenju ostavio - postupci Besmrtnika prema Srbima i pekulacije da dopelgengeri nisu ljudska bi a se mogu posmatrati š ć kao osveta Srbima, i mogu se povezati sa pri om o mr nji koju je Vinston er il iskazivao č ž Č č prema Srbima zbog seksualnih odnosa njegove majke i tetke prostitutke sa kraljem Milanom Obrenovi em. ć Takođe, otkriva se i Anino poreklo, te razlozi za to i ona ima vizije i izofrenu š š neuravnote enost, a klju tih odgovora le i u Aleksi Laki u Junioru, i njegovom incestnom ž č ž ć odnosu sa svojojm tetkom Magdalenom. Ponovna pojavljivanja u romanu Dan posle kraja imaju major Ostrogonac (klon A klase, penzionisan jo u š Šljivi, a sada fizi ki oronuo jer klonovi, kao i u č Vrlom novom svetu, nakon kraja radnog veka ubrzano propadaju) koji se ne miri sa svojom mirovinom, kao i pas Adolf,
ovoga puta prikazan kao Anin borbeni pas - borbid (dok je u Šljivi bio napuljski mastif koji je ostao upam en po bestijalnoj sceni sa tada njim Aninim klonom). ć š Svoju ulogu je jo jednom odigralo i Bratstvo drveta, koje je od progonjenog kulta (u kome š se upra njavaju ritualna odsecanja glava devojkama koje itaju odlomak iz Kremanskog ž č proro anstva) preraslo u visokopozicionirano bratstvo. č Sam odlomak iz Kremanskog proro anstva se esto ponavljao u č č Šljivi, da bi ga u romanu Dan posle kraja autori savr eno uklopili u kona no re enje i obja njenje itave zavrzlame. š č š š č Pisci su u svoje novo delo ubacili jo jedan detalj koji podse a na š ć Vrli novi svet, pa su izmislili Afrodita koktel za izazivanje seksualnog nagona, koji po svome dejstvu sli i na č me avinu Hakslijeve some i vaka ih guma na bazi polnih hormona. š ž ć itaocima treba jo napomenuti da je u romanu Č š Dan posle kraja u igri malo druga iji č vremenski tok nego u Sam, ispod šljive, a ta promena je izazvana ve u samoj ć Šljivi - upadima i jurnjavom Aninog klona i Juniorovih klonova po vremenskim linijama. Najo igledniji primer malo druga ijeg vremenskog toka se ogleda u tome to u č č š Šljivi Junior umire 2100. godine, dok na vremenskoj liniji romana Dan posle kraja njegova smrt se de ava š 2067. godine, ali su se pisci vrhunski pobrinuli da ni ta godina ne bude ta na godina njegove č smrti. Pomnim pratiocima i po tovaocima rada Stevana ar evi a svakako ne e proma i da se š Š č ć ć ć kroz Dan posle kraja provla e motivi iz njegovih pri a i novela: č č Groznica, Jedini siguran put, Oktobar, Zašto poštar mrzi kišu, Poslednja Lunova avantura, Viva la Revolucion, Tropikana, Noć kad sam se vratio. Ono to bih posebno izdvojio iz romana š Dan posle kraja je injenica da ar evi i Jani , č Š č ć ć prikazuju i lik i li nost Ane Simonovi , daju odgovor na este primedbe da u SF nema jakih ć č ć č ž ž š š enskih likova, niti dinamike ensko-mu kih odnosa. Jo u romanu Sam, ispod šljive klon Ane Simonovi predstavlja jak enski lik, jer zahvaljuju i njoj Juniorov klon, a zatim i Milivoje ć ž ć Jovanovi postaju preobra enici, svesni svog pravog porekla i pripadnosti. U delu ć ć Dan posle
kraja ona ponovo iskazuje snagu svoje li nosti, i spremna je da zarad ljubavi i vi eg cilja istrpi č š ultimativno poni enje za jednu enu - silovanje, kao i mu enje od strane lanova Bratstva ž ž č č drveta. Sli na stvar u njenom pona anju je viđena i u č š Šljivi, kada je zbog svog plana za dobijanje prostor-vremenskog adaptera, kojim bi promenila vremenski i istorijski tok, bila spremna da istrpi silovanje od strane psa Adolfa. Takođe, pisci su delu Dan posle kraja prikazali dinamiku odnosa između Aninog klona i Juniorovog klona, koji od neprijateljstva, preko sado-mazohisti kog odnosa gospodarice i roba, prerasta u ljubavni odnos sa incestnom č pozadinom. Zbog svega navedenog, mo e se nepobitno konstatovati da su ar evi i Jani , ž Š č ć ć stvaraju i lik Ane Simonovi , stvorili jedan od najja ih i najupe atljivijih enskih likova u ć ć č č ž doma oj fantastici. ć Dan posle kraja je distopijski SF roman, pisan u aktuelnom trenutku globalne dru tvene i š geo-politi ke situacije koja eskalira ve ta ki izazvanim islamizovanjem Evrope, kao i sukobom č š č Rusije i Ukrajine, pa kao takav - Dan posle kraja nosi duboku anti-NSP poruku. Dan posle kraja je dinami no i napeto delo nabijeno akcijom i perverzijama, a pisci su ispo tovali formu č š kratkih i brzo itljivih poglavlja, kao u romanu č Sam, ispod šljive. Dijalozi u Danu posle kraja su kratki i jasni, stil pisanja potpuno izgrađen i uglancan, a pri a je majstorski vođena i č znala ki dovedena do samog kraja. č Š č ć ć ar evi i Jani su u delu Dan posle kraja znala ki odgovorili na svako pitanje koje je u č Šljivi ostalo otvoreno (ili se inilo kao takvo), tako da ne postoji nijedan jedini detalj koji nedostaje č ili koji je nelogi an i ne uklapa se u iru pri u. Ovim romanom e biti zadovoljni kako itaoci, č š č ć č tako i teoreti ari, zato to č š Dan posle kraja ispunjava osnovne karakteristike nau no- č fantasti nog anra: za udnost (jer su sve predstavljene budu nosti drasti no druga ije od č ž č ć č č na eg sveta) i spoznajnost (jer je opisano na koji na in je manipulisano vremenom). š č Svako novo delo predstavlja i novo dokazivanje i novo potvrđivanje za svakog autora. Svojim novim romanom, autorski dvojac ar evi -Jani se ponovo dokazao, ali i potvrdio Š č ć ć svoje vode e mesto na na oj modernoj SF sceni, ostavljaju i ć š ć Dan posle kraja kao njenu esenciju.
Aksentije T2 Novaković