Den Braun-Izgubljeni simbol

Moloh je hodio zemljom kao bog. Njegovo ime, Andros je kasnije nauèio, kada
se prevede na drevni jezik, postaje Malak.

Tako ãu i ja.
Kao i sve velike promene, i ova mora da poène žrtvom… ali ne žrtvom
pacova ili ptice. Ne, ova transformacija je iziskivala pravo žrtvovanje.
Postoji samo jedna valjana žrtva.
Odjednom, sve mu bi jasno, kao nikada dotad u životu. Èitava njegova
sudbina uoblièila se pred njim. Èitava tri dana je crtao po ogromnom
komadu papira. Kada je završio, stvorio je nacrt onoga što ãe postati.
Okaèio je crtež u prirodnoj velièini na zid i gledao u njega kao u
ogledalo. Ja sam remek-delo.
Sledeãeg dana je odnio svoj crtež u studio za tetoviranje. Bio je spreman.

 250 

POGLAVLjE 78

Masonski spomenik Džordžu Vašingtonu postavljen je na vrhu Šaterz hila u

Aleksandriji, u Virdžiniji. Sagraðena na tri jasno omeðena nivoa koje

karakteriše sve veãa arhitekturalna složenost – sa odlikama dorskog,

jonskog i korintskog stila – ovo zdanje stoji kao fizièki simbol

intelektualnog pregnuãa èoveèanstva. Kao model za izgradnju ovog vrtoglavo

visokog tornja, na èijem je kraju egipatska piramida sa završetkom u obliku

buktinje, poslužio je Faros, drevni svetionik u egipatskoj luci

Aleksandriji.

U spektakularnom mramornom foajeu stoji stamena bronzana figura

Džordža Vašingtona okiãena svim masonskim simbolima, ukljuèujuãi i ašov
Kripta,
kojim je položio kamen temeljac za izgradnju Kapitola. Iznad foajea uzdiže zavetnog

se devet spratova i svaki nosi posebno ime, kao recimo Peãina,

Kapela vitezova templara. Razlièita su blaga pohranjena u tim prostorijama,

preko dvadeset hiljada svezaka masonskih spisa, divotna replika

kovèega, pa èak i model prestone dvorane u Solomonovom hramu.

Agent CIA Simkins pogleda na sat dok je helikopter, modifikovana

verzija modela UH-60, u niskom letu prelazio preko reke Potomak. Šest

minuta do njihovog voza. Izdahnuo je i zagledao se kroz prozor u osvetljen

masonski spomenik na horizontu. Mora priznati da je osvetljeni toranj isto

tako impresivan kao i graðevine na Nacionalnom bulevaru. Simkins još

nikad nije bio unutra, a neãe ni veèeras. Ukoliko se sve bude odvijalo po

planu, Robert Langdon i Ketrin Solomon uopšte neãe ni izaãi iz podzemne

železnice. „Tamo!“ prodera se Simkins pilotu, pokazujuãi dole na King

strit stanicu podzemne železnice, preko puta spomenika. Pilot nakrenu

helikopter i spusti ga na travnjak u podnožju Šaterz hila.

Prolaznici su iznenaðeno posmatrali kako Simkins i njegov tim izlaze iz

helikoptera, trèe preko ulice, a potom se velikom brzinom spuštaju u
stanicu podzemne železnice. Putnici koji su se peli priljubiše se uz zid
stepenica, dok je borbena jedinica u punoj opremi tutnjala pored njih.

Stanica podzemne železnice King strit bila je prostranija no što je

Simkins oèekivao, oèito se na njoj ukrštalo nekoliko linija – plava, žuta i
Amtrak. Pritrèao je mapi na zidu podzemne stanice, pronašao Trg slobode i
direktnu liniju podzemne železnice koja vodi do ove stanice.

„Plava linija, peron ka jugu!“ proderao se Simkins. „Siðite i ispraznite
peron!“ Svi operativci odjuriše u tom pravcu.

Simkins pritrèa šalteru za prodaju karata, pokaza legitimaciju i

prodera se na službenicu. „Sledeãi voz sa stanice Metro centar – kad
stiže?“

Žena iza stakla delovala je preplašeno. „Nisam sigurna. Plava linija
prolazi svakih jedanaest minuta. Vreme nije fiksirano.“

„Kad je poslednji put prošao voz?“

„Možda pre pet… Šest minuta? Ne više.“

Terner izraèuna u glavi. Savršeno. Sledeãi voz mora biti Langdonov.

 251 

U vagonu brze podzemne železnice Ketrin Solomon se nameštala na

neudobnom sedištu od tvrde plastike. Jaka fluorescentna svetlost sa
na
plafona štipala joj je oèi i ona se borila sa nagonom da spusti kapke, makar

na tren. Langdon je sedeo pored nje u praznom vagonu, pogleda prikovanog

torbu kraj nogu. I njegovi kapci su delovali otežano, kao da ga je ritmièno

ljuljanje vagona u pokretu prenosilo u stanje slièno transu.

Ketrin je pokušavala da vizualizuje neobièni sadržaj Langdonove torbe.

Zašto je CIA toliko stalo do piramide? Belami je rekao da Sato možda
želi da je se domogne jer zna kakav je njen stvarni potencijal. Pa èak i kad bi
piramida mogla nekako da pokaže gde su sakrivene drevne tajne, Ketrin
nikako nije mogla da dokuèi zašto bi CIA trebalo da se zanima za mistiènu
iskonsku mudrost.

S druge strane, setila se da je CIA u nekoliko navrata uhvaãena kako

sprovodi parapsihološke ili psi programe koji su bili bliski drevnoj

magiji i misticizmu. 1995. godine izbio je takozvani Stargeit/Skeneit

skandal kada je obelodanjeno da je CIA tajno koristila tehniku zvanu

„gledanje na daljinu“ – neku vrstu telepatskog prenošenja koje je omoguãavalo

„gledaèu“ da se mentalno prenese na bilo koju lokaciju na zemlji i tamo

posmatra šta se dešava, a da pri tom nije i fizièki prisutan. Naravno,

takve tehnike ne predstavljaju nikakvu novinu. Mistièari su je nazivali

astralnom projekcijom, a jogini vantelesnim iskustvom. Na nesreãu,

užasnuti Amerikanci, od èijeg su se poreza finansirali takvi projekti,

nazvali su ih apsurdnim i program je obustavljen. Barem za javnost.

Da ironija bude veãa, Ketrin je prepoznala neverovatne sliènosti izmeðu
propalih programa CIA i sopstvenih otkriãa u oblasti noetièke nauke.

Ketrin je silno želela da se javi u policiju i pita da li su otkrili nešto

na Kalorama hajtsu, ali ni ona ni Langdon više nisu imali telefon, a osim
toga, verovatno bi i bilo pogrešno javljati se; nikada se ne zna dokle sve
dosežu pipci Inoe Sato.

Budi strpljiva, Ketrin. Za nekoliko minuta stiãi ãe na bezbedno mesto,

koje im je kao utoèište ponudio èovek koji tvrdi da može da pruži odgovore
na sva njihova pitanja. Ketrin se nadala da ãe ti odgovori, ma kakvi bili,
moãi da joj pomognu da spase brata.

„Roberte“, prošaputala je, gledajuãi naviše u mapu podzemne železnice.

„Sledeãa stanica je naša.“

Langdon se polako vraãao iz stanja omamljenosti. „Dobro, hvala“ Dok je voz

tutnjao prema njihovoj stanici, on podiže torbu i baci zabrinut pogled
prema Ketrin. „Nadajmo se da ãe naš dolazak proãi nezapaženo.“

Kada se Terner Simkins sjurio i pridružio svojim ljudima, peron

podzemne železnice bio je veã potpuno rašèišãen, a operativci njegovog

tima razilazili su se i zauzimali položaje iza potpornih stubova duž
èitavog perona. Udaljena buka zaèula se u tunelu sa druge strane perona i

kako se pojaèavala, tako je dospevao i talas zagušljivog toplog zraka koji se

širio svud oko Simkinsa.

Nema ti spasa, gospodine Langdon.

 252 

Simkins se okrenu prema dvojici operativaca pozvavši ih da mu se

pridruže na peronu. „Izvadite legitimacije i oružje. Vozovi su

automatizovani ali u njima je kondukter koji otvara vrata. Naðite ga.“

U dnu tunela zasvetleše farovi i zaèu se prodorna škripa koènica. Voz

se naglo pojavi u stanici i poèe da usporava, a Simkins i njegova dva
operativca nagnuše se preko šina mašuãi znaèkama i pokušavajuãi da
uspostave kontakt s kondukterom pre no što on uspe da otvori vrata.

Voz je sada punom brzinom ulazio u stanicu. U treãem vagonu, Simkins je

konaèno ugledao zabrinuto lice konduktera koji oèito nije shvatao zašto tri
èoveka u crnim odelima mašu svojim znaèkama u njegovom pravcu. Simkins
pritrèa vozu, taman kad je poèeo da se zaustavlja.

„CIA!“ prodera se Simkins, držeãi svoju legitimaciju visoko u ruci. „NE

otvaraj vrata!“ Dok je voz usporeno prolazio pored njega, on priðe
kondukterovom vagonu i dalje se deruãi. „Ne otvaraj vrata. Jesi li razumeo?!
NE otvaraj vrata!“

Voz se sada potpuno zaustavio, a zaprepašãeni kondukter samo je klimao
glavom. „Šta se desilo?“ upita kroz prozorèiã sa strane.

„Ne dozvoli da voz ponovo krene“, viknu Simkins. „I nemoj otvarati

vrata.“

„U redu.“

„Da li možeš da nas pustiš u prvi vagon?“

Kondukter klimnu glavom. Preplašen, izašao je iz voza i zatvorio vrata

za sobom. Poveo je Simkinsa i njegove ljude do prvog vagona, i tamo im ruèno

otvorio da uðu.

„Zatvori iza nas“, kaza Simkins, izvlaèeãi pištolj. Simkins i njegovi
ljudi uskoèiše brzo u jarko osvetljen prvi vagon. Kondukter zatvori vrata za
njima.

U prvom vagonu bila su samo èetiri putnika – tri tinejdžera i jedna

starica – naravno, svi su delovali uznemireno kad su videli kako ulaze tri
naoružana muškarca. Simkins podiže legitimaciju. „Sve je u redu.
Nastavite da sedite.“

Simkins i njegovi ljudi poèeše da èešljaju vagone, jedan po jedan, kreãuãi

se prema zadnjem delu voza – kada je bio u centru za obuku to se zvalo

„istiskivanje paste iz tube“. U vozu je bilo sasvim malo putnika, prošli su

veã polovinom dužine voza, a da nisu naišli ni na koga ko bi makar

izdaleka lièio na Roberta Langdona i Ketrin Solomon. I pored toga,

Simkins nije gubio samopouzdanje. U vagonima podzemne železnice ne

postoji mesto gde bi se èovek mogao sakriti. Nema toaleta, nema ostava i

nema alternativnih izlaza. Èak i ako su ih osobe koje traže videle kako

ulaze i pobegle do zadnjeg vagona, nikako nisu mogle iz njega izaãi. Bilo je

skoro nemoguãe na silu otvoriti vrata, osim toga Simkins je postavio ljude

kako na perone, tako i na oba kraja voza.

Samo strpljivo.

Meðutim, kad je stigao do pretposlednjeg vagona, Simkins poèe da se oseãa

nelagodno. U njemu je bio samo jedan putnik – Kinez. Simkins i njegovi ljudi

prolazili su vagonom i pomno tražili mesto na kome bi se begunci mogli

kriti. Nisu ništa našli.

 253 

„Poslednji vagon“, reèe Simkins, nišaneãi pištoljem dok su svi zajedno
ulazili u njega. A kad su zakoraèili, sva trojica momentalno stadoše kao
ukopani i zaprepašãeno se zgledaše.

Majku mu…?! Simkins se stušti do kraja praznog vagona, zagledajuãi iza
svakog sedišta. Onda se okrete prema svojim ljudima, kljuèajuãi od besa. „Kud
su, u vražju mater, nestali?!“

 254 

POGLAVLjE 79

Trinaest kilometara severno od Aleksandrije, Robert Langdon i Ketrin
Solomon lagano su koraèali preko širokog, injem prekrivenog travnjaka.

„Trebalo je da budeš glumica“, nasmeši se Langdon, još uvek

impresioniran Ketrininim brzim razmišljanjem i veštinom

improvizacije. „Ni ti nisi bio loš“ Uzvrati mu ona s osmehom.

Isprva, Langdona su zbunile Ketrinine iznenadne reakcije u taksiju. Bez

upozorenja zatražila je da ih taksista odveze na Trg slobode na osnovu nekih

otkriãa vezanih za jevrejsku zvezdu i Veliki peèat Sjedinjenih Država.

Setila se dobro poznate teorije zavere i iscrtala je na novèanici od jednog

dolara, nakon èega je naterala Langdona da malo bolje pogleda mesto koje je

pokazivala.

Langdon je na kraju shvatio da Ketrin ne pokazuje na novèanicu veã na

maleni svetleãi indikator na zadnjoj strani vozaèevog sedišta. Sijalica je

bila toliko prljava da je nije èak ni primetio. Meðutim, kad se nagnuo

napred, video je da je upaljena i sija prigušenim crvenim sjajem. Ugledao je i

dve jedva vidljive reèi odmah ispod nje.

INTERKOM UKLjUÈEN

Zbunjen, Langdon pogleda u Ketrin, èije ga je mahnito pokazivanje nateralo
da pogleda na prednje sedište. Posluša je, kradomice pogledavši kroz
pregradni zid. Taksistin telefon bio je na instrument tabli, potpuno
otvoren, osvetljen i okrenut prema zvuèniku interkoma. Samo trenutak
kasnije, Langdon je shvatio Ketrinine postupke.

Znaju da smo u ovom taksiju… prisluškuju nas.

Langdon nije imao predstavu koliko ãe vremena imati pre nego što taksi
bude zaustavljen i opkoljen, ali je znao da moraju brzo da delaju. Istog
trenutka, prihvatio je njenu igru, shvativši da Ketrinina želja da ide na Trg
slobode nema nikakve veze sa piramidom veã sa tim što se tamo nalazila
velika stanica podzemne železnice – Metro centar – odakle su mogli da
krenu crvenom, plavom ili narandžastom linijom u bilo kom od šest moguãih
smerova.

Iskoèili su iz taksija na Trgu slobode i Langdon preuze improvizaciju na
sebe, ostavljajuãi jasan trag da se kreãu prema Masonskom spomeniku u
Aleksandrija pre nego što su strèali u stanicu metroa. Prošli su
platformu plave linije, nastavili prema crvenoj, konaèno seli u voz i
otišli u suprotnom smeru.

Prošavši šest stanica na sever prema Tenlitaunu, izašli su potpuno
sami u tiho i otmeno susedstvo. Njihovo odredište, najviša graðevina u
preèniku od nekoliko kilometara, namah je bila vidljiva na horizontu, na
prostranom negovanom travnjaku, odmah do Avenije Masaèusets.

Buduãi da su se bili „iskobeljali“, kako je Ketrin to nazvala, njih dvoje su
slobodno koraèali po vlažnoj travi. S njihove desne strane nalazila se
srednjovekovna bašta, poznata po svojim prastarim ružama i Kuãi senki.
Prošli su pored nje, pravo prema velièanstvenoj zgradi u koju su pozvani.

 255 

Utoèište u kom se nalazi deset kamenova sa planine Sinaj, jedan sa samih
nebesa i jedan s likom Lukovog mraènog oca.

„Ovde nikad nisam bila noãu“, reèe Ketrin, gledajuãi u jarko osvetljene
tornjeve, „Izgledaju spektakularno.“

Langdon se složi, jer je zaboravio koliko je impresivno ovo mesto, remek-

delo neogotske arhitekture u severnom delu Embasi roua. Nije ovde bio

godinama, još otkad je pisao èlanak za deèji magazin, nadajuãi se da ãe u

mladim Amerikancima probuditi želju da doðu i vide ovo znamenito

obeležje. Njegov èlanak – „Mojsije, Me-seèeve stene i Ratovi zvezda – deo je

turistièke literature veã godinama,

Vašingtonska Nacionalna katedrala, pomislio je Langdon, imajuãi neki
neoèekivani predoseãaj nakon što se posle toliko godina vratio na ovo
mesto. Gde bih se mogao bolje raspitati o Jednom Istinskom Bogu?

„U ovoj katedrali se stvarno nalazi deset kamenova sa planine Sinaj?“
upitala je Ketrin, još uvek gledajuãi u dva visoka zvonika.

Langdon klimnu. „Blizu glavnog oltara. Oni simbolišu Deset zapovesti
koje su Mojsiju date na Sinaju.“

„A tu je i kamen s Meseca?“

Kamen sa samih nebesa. „Da. Jedan od vitraža zove se Svemirski prozor, a u
njega su ugraðeni i deliãi meseèeve stene“

„Dobro, ali sigurno nisi ozbiljan za ovo poslednje,“ Ketrin ga pogleda, a u
njenim lepim oèima se ogledao skepticizam. „Statua… Darta Vejdera?“

Langdon se nasmeja. „Mraèni otac Luka Skajvokera? Apsolutno. Vejder je

jedna od najpopularnijih grotesknih figura u Nacionalnoj katedrali“ On
pokaza visoko prema zapadnom tornju. „Teško ãemo ga videti po mraku, ali tu
je.“

„Šta, za ime sveta, Dart Vejder traži na vašingtonskoj Nacionalnoj

katedrali?“

„Takmièenje za decu prilikom kog je trebalo da isklešu gargojla koji
predstavlja olièenje zla. Dart je pobedio.“

Stigli su do monumentalnog stepeništa pred glavnim ulazom, koje je bilo

smešteno ispod dvadeset èetiri metara visokog luènog prolaza, odmah ispod

rozete od kojeg je èoveku zastajao dah. Kako su poèeli da se penju, Langdonov

um se prebaci na misterioznog stranca koji ih je pozvao. Bez imena, molim…

Recite mi, da li ste uspeli da zaštitite mapu koja vam je poverena?

Langdona su ramena bolela od nošenja teške piramide, i radovao se što ãe je

konaèno spustiti. Utoèište i odgovori.

Na vrhu stepeništa, doèeka ih par impozantnih drvenih vrata. „Hoãemo
li samo da pokucamo?“ upita Ketrin.

Langdon je sebi postavio isto pitanje, ali jedna od dvoja vrata bila su
odškrinuta.

„Ko je tamo?“ upita krhak glas. Uvelo lice starca pojavi se u dovratku.
Nosio je sveštenièku odoru i upitno ih je pogledao. Oèi su mu bile mutne i
bele, zamagljene kataraktom,

„Moje ime je Robert Langdon“, odgovori. „Ketrin Solomon i ja tražimo
utoèište.“ Slepi èovek s olakšanjem izdahnu. „Hvala bogu. Oèekivao sam
vas.“

 256 

POGLAVLjE 80

Voren Belami oseti traèak nade. Direktorka Sato upravo je u Džungli

primila poziv od operativca na terenu i istog trena krenula sa tiradom.

„Ako je tako, jebeno se potrudite da ih pronaðete“ vrištala je u telefon.

„Vreme nam istièe!“ Iskljuèila je telefon i koraèala krupnim koracima

tamo-amo ispred Belamija, kao da pokušava da smisli šta dalje da radi.

Konaèno se zaustavi taèno ispred njega i okrenu. „Gospodine Belami,

pitaãu vas ovo samo jednom, ali zaista samo jednom.“ Zagledala mu se duboko u
oèi. „Odgovorite sa da ili ne – imate li ikakvog pojma kuda je mogao otiãi
Robert Langdon?“

Belami je naravno imao pojma, ali zatrese glavom. „Ne.“

Sato nije skretala svoj prodorni pogled sa njegovih oèiju. „Na vašu
nesreãu, deo mog posla jeste da pogodim kad ljudi lažu.“

Belami tada skrete pogled. „Žao mi je, ali ne mogu da vam pomognem.“

„Arhitekte Belami“, reèe Sato, „veèeras, nešto posle sedam sati, veèerali
ste u restoranu van grada i tada ste primili telefonski poziv od jednog
èoveka koji vam je rekao da je kidnapovao Pitera Solomona.“

Belami istog trenutka oseti jezu i vrati pogled prema njoj. Otkud biste vi
to mogli znati?!

„Taj vam je èovek“, produži Sato, „rekao da je uputio Roberta Langdona u

zgradu Kapitola i dao mu jedan zadatak… koji on ne može ispuniti bez vaše

pomoãi. Upozorio vas je da ãe, ukoliko Langdon ne ispuni zadatak, vaš

prijatelj Piter Solomon umreti. U panici, vi ste zvali Pitera na sve moguãe

brojeve, ali niste uspeli da ga dobijete. Sasvim razumljivo, vi ste onda

odjurili do Kapitola.“

Belami nije mogao da pojmi otkud Sato zna za telefonske pozive.

„Dok ste bežali sa Kapitola“, dopirao je glas direktorke Sato iza

užarenog vrha njene cigarete, „poslali ste SMS poruku Solomonovom

otimaèu i obavestili ga da ste vi i Langdon uspeli da se domognete Masonske

piramide.“

Odakle li joj sve te informacije? pitao se Belami. Èak ni Langdon ne zna da

sam poslao tu poruku. Kad su ušli u tunel prema Kongresnoj biblioteci,

Belami je skrenuo u prostoriju sa elektriènim instalacijama da ukljuèi

privremeno osvetljenje. Iskoristio je trenutak kad je ostao sam da pošalje

kratku poruku Piterovom otimaèu u kojoj ga je obavestio da se upetljala Sato,

ali mu je i potvrdio da su on – Belami – i Robert Langdon uspeli da se

dokopaju Masonske piramide i da ãe svakako odgovoriti na njegove zahteve. To

je, naravno, bila laž, ali on se nadao da ãe time dobiti na vremenu, kako da

pomogne Piteru, tako i da sakrije piramidu.

„Ko vam je rekao da sam poslao poruku?“ zatraži Belami odgovor.

Sato baci Belamijev mobilni telefon na klupu pored njega. „Za to nije
bila potrebna velika nauka.“

Belami se sad seti da su mu agenti oduzeli telefon i kljuèeve kad su ga
uhvatili.

 257 

„Što se tièe ostalih informacija“, nastavi Sato, „na osnovu Patriotskog

zakona83imam prava da postavim prislušni ureðaj na telefon svakog

pojedinca za koga mislim da može predstavljati opasnost po nacionalnu

bezbednost. Pošto smatram da Piter Solomon predstavlja takvu opasnost, ja

sam prošle noãi krenula u akciju.“

Belami jednostavno nije mogao da razume šta mu to ona govori. „Vi
prisluškujete Piterov telefon?“

„Da. Tako sam saznala da vas je kidnaper pozvao dok ste bili u restoranu.

Vi ste onda nazvali Piterov mobilni i ostavili mu zabrinutu poruku u kojoj

ste objasniti šta se upravo desilo.“

Belami je shvatio da je ona u pravu.

Takoðe smo presreli poziv koji je Robert Langdon uputio iz zgrade

Kapitola. krajnje uznemiren, pošto je shvatio da je na prevaru doveden tamo.

Ja sam odmah krenula na Kapitol i stigla pre vas, jer sam bila bliže. A što

se tièe toga kako sam znala da treba da pregledam snimak Langdonove torbe,

kada sam shvatila da je Langdon umešan u sve to, zatražila sam od osoblja da

ponovo preslušaju naoko bezazlen poziv Langdonu sa Piterovog mobilnog

telefona. Tom prilikom kidnaper je, predstavljajuãi se kao Solomonov

pomoãnik, ubedio Langdona da doðe i održi predavanje, kao i da donese

paketiã koji mu je Piter poverio. Pošto Langdon nije hteo da saraðuje sa

mnom u vezi sa paketom koji je imao kod sebe, ja sam onda zatražila

rendgenski snimak njegove torbe.

Belami nije bio u stanju da sabere misli. Ruku na srce, sve što je govorila

Sato zvuèalo je suvislo, ali ipak nešto tu nije štimalo. „Ali… kako ste

uopšte mogli pomisliti da Piter Solomon predstavlja opasnost za

nacionalnu bezbednost?“

„Verujte mi Piter Solomon zaista predstavlja ozbiljnu opasnost za
nacionalnu bezbednost“, ljutilo odvrati Sato. „A istini za volju, gospodine
Belami, i vi takoðer.“

Belami se momentalno ispravi na klupi, dok su mu se lisice urezivale u
èlanke na rukama. „Kako, molim?“

Ona se usiljeno osmehnu. „Vi masoni upustili ste se u jednu opasnu igru.
Skrivate veoma, veoma opasnu tajnu.“

Da li to ona govori o drevnim misterijama?

„Hvala bogu, vi ste uvek vodili raèuna da dobro skrijete svoje tajne.

Nažalost, u poslednje vreme postali ste neoprezni, a noãas se može desiti

da se pred svetom obelodani vaša najopasnija tajna. Ukoliko ne budemo

uspeli da to spreèimo, uveravam vas da ãe rezultati biti pogibeljni.“

Belami ju je zaprepašãeno gledao.

„Da me niste napali“, reèe Sato, „uvideli biste da smo vi i ja zapravo u

istom timu.“ U istom timu. Te reèi ponukale su Belamija da pomisli nešto

skoro potpuno nezamislivo. Da nije Sato èlanica Istoène zvezde? Red

Istoène zvezde – obièno smatraju sestrinskom organizacijom masona –

prihvata sliène Filozofske poglede, mistiku i èovekoljublje, tajna znanja i

83 Ovaj zakon donet je samo šest nedelja poste teroristièkog napada 11. septembra 2001.
podacima o potencijalnim pretnjama za
godine. Omoguãava lakši pristup obaveštajnim
bezbednost nacije (prim. prev.).

 258 

duhovnu širokogrudost. U istom timu. Pri tom sam ja u lisicama a ona
prisluškuje Piterov telefon!

„Morate mi pomoãi da zaustavim tog èoveka“, kaza Sato. „On ima
potencijal da pokrene kataklizmu od koje se ova zemlja možda nikada neãe
oporaviti.“ Lice joj je delovalo kao isklesano od kamena.

„Pa zašto onda ne pratite njega?“

Sato ga pogleda s nevericom. „Pa zar vi mislite da ja to ne pokušavam?“

Solomonov telefon se ugasio, i pre no što smo mogli da odredimo odakle

dolazi poziv, izgubili smo trag. A ispostavilo se da je onaj drugi broj koji je

koristio, zapravo telefon za jednokratnu upotrebu, kome je skoro sasvim

nemoguãe uãi u trag. Iz privatne avionske kompanije rekli su nam da je let

bio bukiran od strane Solomonovog asistenta, preko Solomonovog mobilnog

telefona i Solomonove Markiz džet84kartice. Dakle, nema nikakvih tragova.

Uostalom, nije ni važno. Èak i kada bismo otkrili gde se on taèno nalazi, ja

ne bih nikako mogla da rizikujem da upadnemo i pokušamo da ga uhvatimo.“

„A zašto ne?“

„Više bih volela da vam to ne saopštim, pošto ta informacija
predstavlja strogu tajnu.“, odgovori Sato, oèito gubeãi strpljenje. „Tražim od
vas da mi verujete na reè.“

„E pa, ne mogu.“

Pogled Inoe Sato posta led ledeni. Naglo se okrete na drugu stranu i
povika. „Agente Hartman! Aktentašnu, molim vas.“

Belami zaèu šištanje elektronskih vrata, potom jedan operativac stupi u na pod
Džunglu i unese elegantnu aktentašnu od titanijuma, koju postavi
pored direktorke KB-a.

„Izaðite“, reèe Sato.

Dok je operativac izlazio, vrata ponovo zašištaše, a onda nastupi
potpuna tišina.

Sato podiže metalnu tašnu sa poda, postavi je sebi na krilo i pritisnu

kopèe. Potom polako diže pogled ka Belamiju. „Nisam želela ovo, ali vreme

istièe, a vi mi ne dozvoljavate da biram.“

Belami je gledao neobiènu tašnu i osetio kako ga obuzima strah. Da li se
ona sprema da me muèi? Ponovo je pokušao da se oslobodi lisica. „Šta imate
u tašni?“

Sato se ironièno nasmeši. „Nešto što ãe vas ubediti da saraðujete sa
mnom, garantujem vam.“

84 Privatna kompanija Marquis Jet nudi moguãnost vlasnicima njihove karte da jednom
uplatom omoguãe sebi 25 èasova leta na privatnim mlaznim avionima (prim. prev.).

 259 

POGLAVLjE 81

Podzemni prostor u kom je Malak izvodio Veštinu, bio je genijalno

sakriven. Podrum njegove kuãe, onima koji su u nju ulazili, èinio se sasvim

normalnim – tipièan podrum s kotlom, ormariãem s osiguraèima, drvima i

neurednom gomilom raznih nepotrebnih stvari. Ovaj vidljivi deo podruma,

meðutim, bio je samo deliã Malakovog podzemnog prostora. Prilièno velika

površina bila je pregraðena za njegove tajne eksperimente.

Malakov privatni radni prostor bio je niz prostorija, od kojih je svaka

bila odreðene namene. Jedini ulaz u ovaj deo bio je uski skriveni prilaz

kome se moglo pristupiti iz dnevne sobe, zbog èega ga je bilo skoro nemoguãe

otkriti.

Malak je veèeras sišao niz rampu, dok su tetovirani simboli i znaci na

njegovoj koži oživljavali na modrom odsjaju posebno dizajniranog osvetljenja

u podrumu. Ušao je u plavièastu izmaglicu, prošao pored nekoliko

zatvorenih vrata i uputio se pravo u najveãu prostoriju na kraju hodnika.

„Sanctum sanctorum“85kako je Malak voleo da je zove, bila je savršeni

simetrièni kvadrat površine od dvanaest kvadratnih stopa. Dvanaest je

znakova zodijaka. Dvanaest je sati u danu. Dvanaest je kapija raja. Usred odaje

nalazio se kameni sto, kvadrat površine sedam puta sedam. Sedam je peèata

Otkrovenja. Sedam je stepenica Hrama. Taèno iznad centra stola visio je

pažljivo podešen svetlosni izvor koji se okretao i bacao spektar unapred

poreðanih boja, èineãi pun krug svakih šest sati, u skladu sa svetim

Rasporedom planetarnog èasovnika. Sat Janora je plav. Sat Nasnije je crven.

Sat Salama je beo.

Trenutno je bio sat Kaere, što je znaèilo da je svetlost u sobi bila meke,

ružièaste nijanse. Noseãi na sebi samo svilenkasti komad platna oko

stražnjice i uškopljenog polnog organa, Malak zapoèe pripreme.

Pažljivo je mešao teène hemikalije koje ãe kasnije upaliti kako bi
osvetio vazduh. Zatim je presavio nezaprljanu svilenu tkaninu kojom ãe u
odreðeno vreme zameniti krpu koju je trenutno nosio. I konaèno, oèistio je
bocu s vodom kojom ãe miropomazati svoju ponudu. Kada je završio, sve što je
pripremio stavio je na pomoãni sto.

Onda je otišao do police odakle je uzeo malu kutiju od slonovaèe, odneo je
do pomoãnog stola i stavio meðu ostale predmete. Iako još uvek nije bio

spreman da je upotrebi, nije mogao da odoli i podigao je poklopac, diveãi se
svom blagu.

Nož.

U kutiji od slonovaèe, na ležištu od crnog somota, presijavao se žrtveni
nož koji je Malak èuvao za veèeras. Kupio ga je prošle godine za milion i
šesto hiljada dolara, na crnom tržištu Srednjeg istoka.

Najslavniji nož u istoriji.

Nezamislivo star i, verovalo se, nepovratno izgubljen, ovaj dragoceni

bodež bio je napravljen od gvožða prièvršãenog za koštanu dršku. Tokom
istorije, bio je u posedu velikog broja moãnih ljudi. Meðutim, tokom

85 „Najsvetije od najsvetijih“; svetilište (prim. prev.).

 260 

poslednjih nekoliko decenija, nestao je i èamio u jednoj tajnoj privatnoj

kolekciji. Malak je prevrnuo nebo i zemlju da ga pronaðe. Nož nije, kako je

pretpostavljao, veã dugo nikome pustio krv, možda i vekovima. Veèeras ãe

ovo seèivo ponovo osetiti moã žrtve za koju se pripremalo.

Malak pažljivo podiže nož iz ležišta i s puno poštovanja ispolira
oštricu svilenom tkaninom natopljenom osveãenom vodom. Njegova Veština
napredovala je od prvih rudimentarnih eksperimenata u Njujorku. Mraèna
Veština koju je Malak upražnjavao bila je poznata pod mnogim imenima i na
mnogim jezicima, ali bilo koje ime da se upotrebi, u pitanju je veoma
precizna nauka. Ova prastara tehnika nekad je bila kljuè za kapije moãi, ali
je odavno zaboravljena i pala u zasenak okultizma i magije. Nekoliko onih
koji su još uvek upražnjavali Veštinu, smatrani su ludacima, ali Malak
nije mislio tako. Ovo nije posao za one sa otupelim moãima. Drevna mraèna
Veština, kao i moderna nauka, bila je disciplina koja je ukljuèivala detaljne
formule, specijalne sastojke i krajnje precizno rukovanje.

Veština nije bila kao današnja impotentna crna magija, èesto
upražnjavana krajnje neodluèno od strane radoznalih pojedinaca. Ova
Veština, kao i nuklearna fizika, mogla je da oslobodi neverovatnu moã.
Upozorenja su bila strašna: Pogrešno usmerena energija mogla bi da se vrati i
uništi neveštog radoznalca.

Malak je prestao da se divi svetoj oštrici i svoju pažnju usmerio na

parèe pergamenta koje je stajalo na stolu pred njim. Sam je napravio ovaj
pergament od kože jagnjeta. Kako je protokol nalagao, jagnje je bilo èisto, još

uvek nije bilo dostiglo seksualnu zrelost. Pored pergamenta nalazilo se
vranino pero, srebrna posuda i tri upaljene sveãe poreðane oko èinije od
èistog mesinga. U èiniji je bilo tri centimetra guste, purpurne teènosti.

Teènost je bila krv Pitera Solomona.

Krv je tinktura veènosti.

Malak uze pero, stavi levu ruku na pergament i, umaèuãi vrh pera u krv,

pažljivo poèe da prati ivicu svog otvorenog dlana. Kada je završio s tim,
nacrtao je pet simbola drevnih misterija na svaki vrh prsta.

Krunu… koja predstavlja kralja koji ãu postati.

Zvezdu… koja predstavlja nebesa koja su odredila moju sudbinu.

Sunce… koje predstavlja prosvetljenje moje duše.

Fenjer… koji predstavlja slabo svetlo ljudskog razumevanja.

I kljuè… koji predstavlja nedostajuãi deo, koji ãu veèeras konaèno imati.

Malak završi sa crtanjem krvlju i podiže pergament, diveãi se svom delu

pri svetlosti koja je dopirala od tri sveãe. Saèekao je da se krv osuši, a
onda presavio debeli pergament tri puta. Dok je pojao neku staru eteriènu
bajalicu, Malak pergamentom dodirnu plamen treãe sveãe i on buknu.

Zapaljeni pergament je stavio u srebrnu posudu i pustio da izgori. Dok je
pergament goreo, ugljenik iz životinjske kože pretvarao se u prašinastu
crnu gar. Kada je plamen nestao, Malak pažljivo istrese pepeo u mesinganu
èiniju s krvlju. A onda izmeša smesu vraninim perom.

Teènost postade tamnocrvena, skoro crna.

Držeãi èiniju obema rukama, Malak je podiže iznad glave i zahvali se,
pevajuãi drevnu krvnu euharistiju. Zatim je pažljivo presuo crnu mešavinu

 261 

u staklenu epruvetu i zapušio je. Ovo ãe biti mastilo kojim ãe Malak
tetovirati golo mesto na vrhu glave i tako dovršiti svoje remek-delo.

 262 

POGLAVLjE 82

Vašingtonska Nacionalana katedrala po velièini je šesta katedrala u

svetu – nadvisuje oblakoder od trideset i tri sprata. Ukrašeno sa preko dve

stotine vitraža, pedeset i tri zvona i orguljama sa 10.647 cevi, ovo

arhitektonsko remek-delo u gotskom stilu može da primi preko tri hiljade

vernika. Meðutim, veèeras je katedrala bila prazna.

Preèasni Kolin Galovej – dekan katedrale86 – izgledao je kao da veèno

živi na zemlji. Pognut i smežuran, obuèen u jednostavnu crnu mantiju i
slep, hodao je pred njima bez reèi, vukuãi noge. Langdon i Ketrin pratili su
ga u tišini kroz mrak sto dvadeset metara dugog središnjeg broda katedrale,

koji je skretao malo ulevo, kako bi se stvorila prijatna blaga optièka varka.

Kad stigoše do transepta, dekan ih povede prema oltaru – simbolièkoj
granici izmeðu prostora za vernike i onog za posveãene.

Miris tamjana oseãao se u delu crkve odreðenom za sveštenstvo i hor. Ovo

sveto mesto bilo je skoro sasvim u mraku, osvetljeno jedino indirektnim
odsjajem na visokim izrezbarenim lukovima. Zastave pedeset saveznih država
visile su iznad hora koji je bio raskošno ukrašen panelima sa prizorima iz

Biblije. Dekan Galovej nastavi dalje, oèito znajuãi napamet kuda treba da ide.
Langdon pomisli da ãe otiãi pravo do velike trpeze u koju je bilo ugraðeno
deset komada kamena sa Sinajske planine, ali stari sveštenik konaèno

skrenu levo, pipajuãi, sve dok nije pronašao neupadljiva vrata koja su vodila
u boèni aneks namenjen sveštenicima.

Prošli su kratkim hodnikom do kancelarije na èijim je vratima bila
bakarna ploèica sa imenom:

Preèasni dr Kolin Galovej
Dekan katedrale

Galovej otvori vrata i upali svetlo, oèito sviknut da svojim gostima
ukazuje poštovanje. Uveo ih je u kancelariju i potom zatvorio vrata.

Dekanova kancelarija bila je mala ali otmena prostorija, sa visokim
policama za knjige, pisaãim stolom, jednim izrezbarenim ormanom i
privatnim kupatilom. Na zidovima su visile tapiserije iz šesnaestog veka
i nekoliko slika religioznog sadržaja. Stari dekan pokaza prema kožnim
foteljama taèno preko puta pisaãeg stola. Langdon sede zajedno sa Ketrin i
bi beskrajno zahvalan što je konaèno mogao da spusti na pod pretešku torbu
sa ramena.

Utoèište i odgovori, pomisli Langdon, smeštajuãi se u udobnu fotelju.
Starac polako obiðe oko pisaãeg stola i spusti se u svoju stolicu sa
visokim naslonom. A potom, uz umorni uzdah, podiže glavu i zagleda se u
njih, prazna pogleda svojih zamuãenih oèiju. Kada je progovorio, glas mu je
bio neoèekivano jasan i snažan.

86 Najviša sveštenièka titula u katedrali, puni naziv je dekan kanonik (prim. prev.).

 263 

„Svestan sam da se nikad nismo sreli“, reèe starac, „ali ipak oseãam da koji
vas oboje dobro poznajem.“ Izvadio je maramicu i obrisao usta. „Profesore brat
Langdon, upoznat sam sa vašim radovima, ukljuèujuãi i odlièan tekst
ste napisali o simbolima u ovoj katedrali. Gospoðo Solomon, vaš
Piter i ja smo veã dugi niz godina masonska braãa.“

„Piter je u velikoj nevolji“, reèe Ketrin.

„Da, tako mije reèeno.“ Starac uzdahnu. „Uèiniãu sve što je u mojoj moãi
da vam pomognem.“

Langdon nije video masonski prsten na dekanovoj ruci, ali je znao da
mnogi masoni, naroèito oni u sveštenim redovima, ne žele da istièu svoju
pripadnost masonima.

Kad su poèeli da razgovaraju, ispostavi se da je dekan Galovej veã saznao za
neke od veèerašnjih dogaðaja iz telefonske poruke Vorena Belamija. I dok su
mu Langdon i Ketrin prièali šta se još desilo, on je bivao sve zabrinutiji.

„I taj èovek, koji je odveo našeg voljenog Pitera“, reèe dekan, „zahteva da

vi dešifrujete piramidu u zamenu za Piterov život?“

„Da“, reèe Langdon. „On misli da je to mapa koja ãe ga odvesti do tajnog
mesta na kome su sakrivene drevne misterije.“

Dekan upravi svoje beživotne belièaste oèi prema Langdonu. „Uši mi
govore da vi ne verujete u takve stvari.“

Langdon nije želeo da gubi vreme ponavljajuãi sve iz poèetka. „Nije važno kad smo
da li ja verujem. Treba da pomognemo Piteru. Nažalost,
dešifrovali piramidu, tu nije bilo nikakvog putokaza.“

Starac se neznatno uspravi. „Vi ste dešifrovali piramidu?“

Ketrin se sada umeša i objasni ukratko da je, uprkos Langdonovom i

Belamijevom zahtevu da ne odmotava paket, ona to ipak uèinila, pošto je za

nju bilo najvažnije da pokuša da pomogne bratu, na bilo koji naèin.

Isprièala je dekanu o zlatnom vrhu piramide, magiènom kvadratu Albrehta

Direra i kako su pomoãu njega uspeli da onih šesnaest slova dešifruju kao

frazu Jeova Sanctus Unus.

„I to je sve?“ upita dekan. „Jedan Istinski Bog?“

„Da, gospodine“, odgovori Langdon. „Oèito je da piramida predstavlja pre
metaforièku nego geografsku mapu.“

Dekan ispruži ruke. „Dozvolite mi da je opipam.“

Langdon otvori torbu i izvuèe piramidu, koju pažljivo podiže na sto,
pravo ispred preèasnog.

Langdon i Ketrin gledahu kako starac svojim krhkim prstima ispituje
svaki centimetar kamena – ugraviranu stranu, glatku osnovu i odseèeni vrh.
Kad je završio, ponovo ispruži ruke. „A vrh piramide?“

Langdon potraži malu kamenu kutiju, stavi je na sto i otvori poklopac.

Potom izvadi vrh piramide i stavi ga u ispružene starèeve ruke. Dekan
ponovo izvrši pregled, opipavajuãi svaki centimetar, zastajuãi na mestu
gde je vrh ugraviran, oèito zbog poteškoãe da otkrije sitan, delikatno urezan
tekst.

„Tajna je skrivena u Ovom Redu“ ponudi se da pomogne Langdon. „A reèi ovaj
i red napisane su velikim slovom .“

 264 

Starèevo lice ostade bez izraza dok je stavljao vrh na piramidu i

nameštao ivice služeãi se samo èulom dodira. Èinilo se da povremeno
zastaje, kao da se moli, potom sa puno poštovanja dlanovima prelazi preko
èitave piramide. Zatim pruži ruku i napipa kockastu kutiju, uze je, pa i nju
pažljivo ispipa, prelazeãi prstima po unutarnjoj i spoljnoj površini.

Kad je završio, spusti kutiju i zavali se na naslon. „Dakle, recite mi“,
zapita, a glas mu iznenada postade strog. „Zašto ste vi došli kod mene?“

Langdon je bio zateèen. „Gospodine, došli samo zato što ste nam vi rekli
da doðemo. A gospodin Belami nam je kazao da treba da vam verujemo.“

„Ali njemu ipak niste poverovali?“

„Izvinite?“

Dekanove belièaste oèi gledale su pravo kroz Langdona. „Paket u kome je

bio vrh piramide bio je zapeèaãen. Gospodin Belami vam je rekao da ga ne
otvarate, a vi ste to ipak uèinili. Pored toga, Piter Solomon vam je lièno
kazao da ga ne otvarate. A vi ste to ipak uèinili.“

„Gospodine“, umeša se Ketrin, „mi smo samo pokušavali da pomognemo
mom bratu. Èovek koji ga je zarobio zahteva da je dešifrujemo…“

„Ja to razumem“, kaza dekan, „no ipak, šta ste postigli time što ste

otvorili paket? Ništa. Piterov otmièar traži odreðeno mesto, i on neãe

biti zadovoljan odgovorom kakav je Jeova Sanctus Unus.“

„Slažem se“, odgovori Langdon, „ali nažalost, na piramidi stoji samo to. više u
Kao što sam veã pomenuo, izgleda da je izraz mapa upotrebljen
figurativnom nego…“

„Grešite, profesore“, reèe dekan. „Masonska piramida zaista jeste mapa.
Ona ukazuje na stvarno mesto. Vi to ne razumete, jer je još uvek niste u
potpunosti dešifrovali. Ni blizu.“

Langdon i Ketrin se usplahireno pogledaše.

Starac ponovo položi ruke na piramidu, takoreãi milujuãi je. „Ova mapa,

kao i sve drevne misterije, ima višeslojno znaèenje. Prava istina za vas je

još skrivena.“

„Dekane Galovej“, reèe Langdon, „mi smo pregledali svaki centimetar i
piramide i njenog vrha, na njima se ništa drugo ne vidi.“

„I ne može, u njihovom sadašnjem stanju. Ali predmeti se menjaju.“

„Gospodine?“

„Profesore, kao što znate, ova piramida nosi u sebi èudesnu moã

transformacije. Legenda kaže da ona može menjati izgled, preinaèiti svoj

fizièki oblik, i tako nam otkriti tajne koje skriva. Kao èuveni kamen koji

je otpustio maè kada ga je Kralj Artur uzeo u ruke, tako se i Masonska

piramida, ako ushte, može promeniti i otkriti svoje tajne onima koji to

zaslužuju.“

Langdon sad pomisli da je starac možda izgubio moã rasuðivanja u svojim

poznim godinama. „Izvinite gospodine, da li vi to nama govorite da

piramida može u bukvalnom smislu reèi da se transformiše, fizièki?“

„Profesore, ako sad pružim ruku i vama naoèigled transformišem ovu
piramidu, hoãete li poverovati u to što vidite?“

Langdon nije imao pojma kako da mu odgovori. „Pretpostavljam da u tom
sluèaju ne bih imao drugog izbora.“

 265 

„Dobro, ako je tako. Ja ãu upravo to uèiniti.“ Ponovo obrisa usta.

„Dozvolite mi da vas podsetim da su nekada èak i najblistaviji umovi
poimali Zemlju kao ravnu. Jer kad bi Zemlja bila okrugla, onda bi se okeani mistièna
sigurno izlili. Pomislite samo kako bi vam se smejali da ste izjavili: ‘Ne
samo da Zemlja ima oblik kugle, veã postoji i jedna nevidljiva,
sila, koja drži sve na njenoj površini’!“

„Ima razlike“, reèe Langdon, „izmeðu sile gravitacije… i sposobnosti da
se transformišu predmeti dodirom ruke.“

„Zaista? Zar nije moguãe da mi još uvek živimo u mraèno doba u kome se

rugamo svakom nagoveštaju postojanja ‘mistiènih’ sila koje nismo u stanju da

vidimo ili razumemo. Ako nas je istorija ièemu nauèila, onda je to saznanje

da ãe neobiène ideje kojima se danas podsmevamo, jednog dana postati slavne
istine. Tvrdim da ovu piramidu mogu transformisati samo jednim dodirom
prsta, a vi se pitate da li sam pri zdravoj pameti. Od jednog istorièara
oèekivao bih više. Istorija je prepuna velikih umova koji su svi tvrdili
isto… velikih umova koji su ponavljali da èovek poseduje tajanstvene
sposobnosti kojih uopšte nije svestan.“

Langdon je znao da je taèno to što dekan govori. Èuvena hermetièka izreka

– zar ne znate da ste bogovi – bila je jedan od potpornih stubova drevnih
misterija. Kako gore, tako i dole… èovek je stvoren po Božjem oblièju…
apoteoza. Uporno obznanjivanje božanske prirode èoveka – njegovih skrivenih

potencijala – neprestano se ponavlja u drevnim tekstovima razlièitih

tradicija. Èak i u Bibliji, u šestom stihu 82. psalma nailazimo na uzvik –

Rekoh: bogovi ste!

„Profesore“, reèe starac, „svestan sam da vi, kao i mnogi drugi

obrazovani ljudi, živite raspoluãeni izmeðu dva sveta – jednom nogom u

duhovnom, a drugom u fizièkom svetu. Srce vam vapije za verom, ali vam

intelekt ne dozvoljava. Kao univerzitetskom profesoru, preporuèio bih vam

da uèite od velikih umova istorije.“ On zastade i proèisti grlo. „Ako se

dobro seãam, jedan od najveãih umova na svetu izjavio je: ‘Ono što je nama

nedostupno zaista postoji. Svaka tajna prirode èuva nešto složeno,

nedodirljivo i neobjašnjivo. Moja vera sastoji se od dubokog poštovanja sile

koja je izvan svega što mi možemo da pojmimo’.“

„Ko je to rekao?“ upita Langdon. „Gandi?“

„Ne“, upade Ketrin u reè, „Albert Ajnštajn.“

Ketrin Solomon proèitala je svaku reè koju je Ajnštajn ikad napisao i
bila je duboko impresionirana njegovim ogromnim poštovanjem prema svemu
tajanstvenom, kao i njegovim predviðanjem da ãe svi ljudi jednog dana oseãati

to isto. Religija buduãnosti, predskazivao je Ajnštajn, biãe kosmièka
religija. Ona ãe prevaziãi poimanje boga kao liènosti, u njoj neãe biti ni dogme
ni nauke o bogu.

Videlo se da se Robert Langdon bori u sebi sa takvom idejom. Ketrin je
oseãala njegovo sve veãe nezadovoljstvo pred ovim starim sveštenikom, i ona
je to razumela. Konaèno, stigli su èak ovamo da bi došli do odgovora, a

umesto toga naišli na slepog starca koji tvrdi da može da menja stvari
dodirom ruke. Uprkos tome, strastveno verovanje starca u tajanstvene sile
podseti Ketrin na brata.

„Oèe Galovej“, reèe Ketrin. „Piter je u velikoj nevolji. A nas goni CIA.

Voren Belami nam je rekao da doðemo kod vas. Ja ne znam šta ova piramida

 266 

sadrži, ili kuda pokazuje, ali ako ãemo njenim dešifrovanjem moãi da

pomognemo Piteru, mi to moramo uraditi. Možda bi gospodin Belami bio
spreman da žrtvuje život moga brata da bi sakrio ovu piramidu, ali moja je
porodica zbog nje veã preživela užasne patnje. Ma kakve tajne bile sadržane
u njoj, veèeras je svemu tome kraj.“

„U pravu ste“, odgovori starac, smrknuta lica. „Veèeras je zaista svemu

kraj. Vi ste se za to postarali.“ On uzdahnu. „Gospoðo Solomon, kad ste
slomili peèat na toj kutiji, pokrenuli ste èitav niz dogaðaja koji se više ne
mogu zaustaviti. Veèeras su na delu sile koje vi ne razumete. Povratka više
nema.“

Ketrin je zaprepašãeno gledala u preèasnog. Njegov ton je imao
apokaliptièan prizvuk, kao da govori o sedam peèata Otkrivenja ili o
Pandorinoj kutiji.

„Uz dužno poštovanje, gospodine“, reèe Langdon, „Ja zaista ne vidim kako
jedna kamena piramida može da pokrene bilo šta.“

„Pa naravno da ne vidite, profesore.“ Slepi starac upravi svoj nevideãi
pogled prema njemu. „Vi još uvek nemate oèi da bi to videli.“

 267 

POGLAVLjE 83

U vlažnoj atmosferi Džungle, arhitekt Kapitola oseãao je kako mu se znoj

sliva niz leða. Zglobovi u lisicama su ga boleli, ali je celokupna njegova

pažnja ostala prikovana za zlokobnu titanijumsku aktentašnu koju je Sato

upravo bila otvorila na klupi izmeðu njih.

Sadržaj ove tašne, rekla mu je Sato, ubediãe vas da sagledate stvari iz mog
ugla. Garantujem vam.

Siãušna Azijatkinja okrenula je torbu, otkopèala je van Belamijevog

pogleda i on je tek trebalo da vidi njen sadržaj, ali mašta kao da mu je
podivljala. Satoina ruka je radila nešto u torbi i Belami je napeto
oèekivao da ona izvadi neku kolekciju bleštavih, kao žilet oštrih
spravica.

Iznenada neko svetlo poèe da se pojavljuje iz tašne, sve jaèe osvetljavajuãi

Satoino lice s donje strane. Njene ruke nastavile su da se pokreãu i svetlost

promeni nijansu. Nakon nekoliko trenutaka, ona pomeri ruke, i uhvativši

tašnu sa obe strane, okrenu je prema Belamiju.

Belami shvati da trepãe pred bleštavilom onoga što se èinilo kao neki

futuristièki laptop sa odvojenom slušalicom, dve antene i dvostrukom

tastaturom. Njegov prvobitni oseãaj olakšanja brzo se pretvorio u zbunjenost.

Na ekranu se video logo CIA i sledeãi tekst:

SIGURNOSNI PRISTUP
KORISNIK: INOE SATO
BEZBEDNOSNI STEPEN: NIVO 5

Ispod prozora za logovanje, vrtela se ikonica:

SAÈEKAJTE TRENUTAK…
DEŠIFROVANjE DOKUMENTA…

Belamijev pogled brzo preðe na Sato koja ga je netremice gledala. „Nisam
želela da vam pokažem ovo“, reèe. „Ali niste mi ostavili izbora.“

Ekran ponovo zatreperi i Belami ugleda kako se dokument otvara

ispunjavajuãi èitav LCD ekran.

Nekoliko minuta Belami je piljio u ekran, pokušavajuãi da pronaðe

smisao u onome što je gledao. Polako, kada je poèelo da mu biva jasno, osetio

je kako mu krv otièe iz lica. Gledao je potpuno prestrašen, ne mogavši da

skine pogled. „Ali ovo je… nemoguãe“, uzviknu on. „Kako… ovo može biti!“

Satoino lice bilo je strašno. „To vi meni recite, gospodine Belami. Vi

recite meni.“

Dok je arhitekt Kapitola polako shvatao sve posledice onoga što vidi,
mogao je da oseti kako se èitav njegov svet opasno naginje nad ivicu provalije.

Moj bože… napravio sam užasnu, užasnu grešku!

 268 

POGLAVLjE 84

Dekan Galovej ponovo je oseãao da je živ. Kao i svi smrtnici, znao je da se
približava vreme kad ãe morati da odbaci svoju smrtnu ljušturu, ali to
ipak neãe biti ove noãi. Njegovo telesno srce udaralo je snažno i brzo… a um
mu je bio bistar. Èeka nas posao.

Dok je svojim reumatiènim rukama prelazio preko glatke površine

piramide, skoro da nije mogao da poveruje šta oseãa pod prstima. Nikada
nisam pomislio da ãu doživeti ovaj trenutak. Generacijama, delovi ove mape
– simbolona – bezbedno su èuvani daleko jedan od drugog. Sada su konaèno
spojeni. Galovej se pitao je li sad zaista nastupilo ono predskazano vreme.

Nekim èudom, sudbina je odabrala dve osobe koje nisu masoni da sastave

piramidu. To mu se, na neki naèin, èinilo ispravnim. Tajne izlaze iz
unutarnjeg kruga… iz tame… na svetlo.

„Profesore“, reèe i okrete glavu u pravcu iz kojeg je dolazio Langdonov
dah. „Da li vam je Piter rekao zašto je želeo da èuvate taj paketiã?“

„Rekao je da neki moãni ljudi hoãe da mu ga otmu“, odgovorio je Langdon.
Dekan klimnu glavom. „Da, i menije to isto kazao.“

„Zaista?“ zaèu se iznenada Ketrin sa leve strane „Vi ste razgovarali sa

mojim bratom o piramidi?“

„Naravno“, reèe Galovej. „Ja sam sa vašim bratom razgovarao o mnogo èemu.

Ja sam ranije bio Veliki majstor Hrama, i on èesto dolazi kod mene da ga
posavetujem. Pre otprilike godinu dana došao je kod mene veoma zabrinut.

Sedeo je na istom mestu gde ste sada vi i pitao me da li verujem u
natprirodna predskazanja.“

„Predskazanja?“ Ketrin je zvuèala zabrinuto. „Mislite kao neke… vizije?“

„Ne sasvim. Nekako više intuitivno. Piter je rekao kako sve jaèe oseãa

prisustvo neke mraène sile u svom životu. Oseãao je da ga neko posmatra…

èeka… i sprema se da mu strašno naudi.“

„Oèito je bio u pravu“, reèe Ketrin, „s obzirom da je isti èovek koji je

ubio našu majku i Piterovog sina došao u Vašington i postao Piterov
masonski brat.“

„Istina“, kaza Langdon, „ali to ne objašnjava umešanost CIA.“

Galovej nije bio siguran. „Znate, moãne ljude uvek privlaèi još veãa moã.“

„Ali… CIA?“ suprotstavi mu se Langdon. „I mistiène tajne? Nešto se tu
ne slaže.“

„Sasvim sigurno“, produži Ketrin. „Napredak CIA povezan je sa

tehnološkim napretkom, ona stalno eksperimentiše sa tajnom naukom –

ESP, gledanje na daljinu, èulna deprivacija, farmakološki indukovana

stanja jake moždane aktivnosti. Sve se to svodi na isto – iskorišãavanje još

neotkrivenog potencijala ljudskog uma. Ako sam išta nauèila od Pitera,

onda je to svakako ovo: nauka i misticizam vrlo su tesno povezani, razlikuju

se samo po pristupu koji koriste. Imaju iste ciljeve, samo su im metodi
razlièiti.“

„Piter kaže“, reèe Galovej, „da se vaša oblast izuèavanja može smatrati
nekom vrstom savremene mistiène nauke?“

 269 

„Noetika“, reèe Ketrin klimajuãi glavom. „Ona uspeva da dokaže da èovek

raspolaže moãima o kojima mi i ne sanjamo.“ Ona pokaza rukom u pravcu
vitraža na kom se nalazila poznata slika Isus okupan nestvarnom svetlošãu,
na kojoj se iz njegove glave i ruku izlivaju zraci. „Naime, ja sam koristila
ekstremno rashlaðene analogne ureðaje za fotografisanje prilikom snimanja
ruku jednog bioenergetièara dok je leèio pacijenta. Snimci koje sam dobila
veoma nalièe na predstavu Isusa na vašem vitražu… sa njegovih vrhova
prstiju takoðe se izlivaju energetski zraci.“

Izoštren um, pomisli Galovej, prikrivajuãi osmeh. Pa šta mislite,
kako je Isus leèio bolesnike?

„Znam“, nastavi Ketrin, „da moderna medicina izvrãe ruglu vidare i

šamane, ali ovo sam videla sopstvenim oèima. Na snimcima naèinjenim
CCD kamerom jasno se opaža kako taj èovek vrhovima prstiju prebacuje
ogromno energetsko polje… i doslovce menja ãelijski sastav svog pacijenta.
Ako to nije božanska moã, onda ne znam šta je.“

Dekan Galovej dozvolio je sebi da se nasmeši. Ketrin je posedovala istu

strastvenu prirodu kao i njen brat Piter. „Piter je jednom uporedio

noetièare sa prvim istraživaèima, kojima su se rugali jer su prihvatali

jeretièku predstavu o sferiènom obliku zemlje. Skoro sasvim preko noãi, ovi

istraživaèi su od luda postajali heroji, jer su otkrili nepoznate svetove i

razmakli horizonte za sve na zemlji. Piter smatra da ãete isto uèiniti i vi.
On mnogo oèekuje od vaših istraživanja. Konaèno, svaki filozofski
preokret tokom istorije poèinjao bi jednom smeonom idejom.“

Galovej je, naravno, znao da se ne mora otiãi èak u laboratoriju da bi se

èovek uverio u ovu smelu novu ideju koja tvrdi da èovek poseduje

neogranièeni potencijal. U ovoj katedrali redovno su se održavale molitve

za isceljenje bolesnika i neretko su se viðali èudesni rezultati, fizièke

promene dokumentovane medicinskim putem. Ne postavlja se pitanje da li je

bog podario èoveku veliku moã, veã kako da se ta moã oslobodi.

Stari dekan pobožno obvi ruke oko Masonske piramide i progovori veoma
tihim glasom. „Prijatelji, ja ne znam taèno kuda pokazuje piramida… ali ovo
znam. Postoji veliko duhovno blago koje je negde zakopano… blago koje
strpljivo èeka u mraku veã generacijama. Verujem da ono predstavlja
katalizator koji u sebi sadrži snagu da preobrazi ovaj svet.“ On dodirnu
zlatni šiljak vrha piramide. „Pošto je ova piramida sada sastavljena, vreme
se približava ogromnom brzinom. A zašto i ne bi? Proroèanstvo o promeni
koja donosi prosvetljenje postoji oduvek.“

„Oèe“, reèe Langdon izazivaèkim tonom, „svima nam je poznato ‘Otkrivenje’
svetog Jovana i bukvalno znaèenje Apokalipse, no biblijsko proroèanstvo
teško da…“

„O, pobogu!“ uzviknu dekan. „‘Knjiga Otkrivenja’ je toliko zbrkana da niko

ne zna kako je treba èitati. Ja govorim o bistrim umovima koji su pisali

jasnim jezikom – predskazanjima svetog Avgustina, Frensisa Bekona, Njutna,

Ajnštajna i još mnogih drugih, koji su predviðali da ãe doãi trenutak kada

ãe se desiti promena koja ãe dovesti do prosvetljenja. Èak je i Isus govorio

‘ništa nije skriveno što se neãe obznaniti, nema tajne koja neãe izaãi na

videlo’“

 270 

„To nije teško proreãi“, kaza Langdon, „Znanje raste eksponencijalnom

brzinom. Što više znamo, više smo sposobni da uèimo, i da brže
proširujemo svoja znanja.“

„Jeste“, dodade Ketrin. „To se neprestano viða u nauci. Svako novo

tehnološko otkriãe postaje oruðe kojim dolazimo do novih otkriãa… to vam
je kao lavina. Zbog toga je nauka više uznapredovala za poslednjih pet godina,
nego za prethodnih pet hiljada godina. Eksponencijalni rast. Matematièki

gledano, kako vreme prolazi, eksponencijalna kriva postaje skoro
vertikalna, a nova otkriãa dešavaju se neverovatno brzo.“

U dekanovoj kancelariji zavlada tišina. Galovej je oseãao da njegovi gosti
nemaju pojma kako im ova piramida može pomoãi da išta dalje otkriju. Zbog
toga vas je sudbina dovela kod mene, pomislio je. Sad je moja uloga došla na red.

Veã mnogo godina, preèasni Kolin Galovej, zajedno sa svojom masonskom
braãom, ima ulogu èuvara kapije. Sad se meðutim sve promenilo.

Više nisam èuvar kapije… sad sam vodiè.

„Profesore Langdon“, reèe Galovej, pruživši ruku preko stola. „Budite
ljubazni, uhvatite me za ruku.“

Robertu Langdonu bi neugodno dok je gledao u ispružen dlan dekana
Galoveja.

Hoãemo li se sad moliti?

Iz uètivosti, Langdon ispruži ruku i položi desnu šaku u smežuranu
dekanovu ruku. Starac je èvrsto uhvati, ali nije poèeo da se moli. Umesto
toga uhvatio je Langdonov kažiprst i uvukao ga u kamenu kutiju u kojoj je
ranije poèivao zlatni vrh piramide.

„Vas su zaslepile sopstvene oèi“, kazao je dekan. „Kad biste mogli da
gledate vrhovima prstiju, kao ja, shvatili biste da ova kutija èuva još
ponešto za vas.“

Poslušno, Langdon je vrhom prsta prelazio unutrašnjom površinom
kutije, ali nije osetio ništa. Sve je bilo savršeno glatko.

„Nastavite da tražite“, podsticao ga je Galovej.

Konaèno, Langdon vrhom kažiprsta oseti nešto – siãušni ispupèeni
kružiã – majušnu taèkicu usred donje površine kutije. Izvadio je ruku i
pogledao unutra. Kružiã se apsolutno nije mogao videti golim okom. Šta je
to?

„Da li prepoznajete taj simbol?“ pitao je Galovej.

„Simbol?“ odgovori Langdon. „Jedva da uopšte nešto vidim.“

„Pritisnite ga.“

Langdon ga posluša i pritisnu vrh prsta na tom mestu. Šta on zamišlja
da ãe se desiti.

„Držite prst na tom mestu“, reèe dekan. „Pritisnite.“

Langdon pogleda u Ketrin, koja je delovala zaèuðeno, dok je sklanjala kosu
iza ušiju.

Posle nekoliko trenutaka, stari dekan klimnu glavom. „Dobro je, sad
sklonite ruku. Gotova je alhemija.“

 271 

Alhemija? Robert Langdon izvadi ruku iz kutije i nastavi da sedi, zbunjeno

ãuteãi. Ništa se nije promenilo. Kutija je i dalje stajala na stolu.

„Ništa“, reèe Langdon.

„Pogledajte vrh kažiprsta“, odgovori dekan. „Trebalo bi da vidite

promenu.“ Langdon pogleda prst, ali jedina promena koju je mogao da zapazi

bilo je malo udubljenje u koži koje je naèinila okrugla kvržica – siãušni
krug sa taèkom u sredini.

„Da li sad prepoznajete simbol?“ pitao je dekan.

Mada je sad Langdon prepoznao simbol, na njega je mnogo veãi utisak
ostavila Èinjenica da je dekan bio u stanju da ga napipa. Oèito je stekao
sposobnost da gleda vrhovima prstiju.

„Alhemijski simbol“, reèe Ketrin, približavajuãi svoju stolicu da bi
bolje videla Langdonov kažiprst. „To je stari simbol za zlato.“

„Zaista!“ Dekan se nasmeši i pogladi kutiju. „Profesore, èestitam.
Postigli ste ono što je svaki alhemièar tokom istorije pokušavao da
postigne. Od bezvredne supstance vi ste dobili zlato.“

Langdon se namršti, nimalo impresioniran. Ovaj mali salonski trik
nije bio ni od kakve pomoãi. „Zanimljivo kao ideja, gospodine, ali bojim se
da ovaj simbol – krug sa okruglom taèkom u sredini – ima na hiljade znaèenja.
Naziva se cirkumpunkt87, i jedan je od najèešãe korišãenih simbola u
istoriji.“

„O èemu vi to govorite?“ upita dekan, skeptièno.

Langdon se zapanji što jedan mason nije bolje upoznat sa duhovnim

aspektima ovog simbola. „Gospodine, cirkumpunkt ima bezbroj znaèenja. U

starom Egiptu, bio je simbol za Ra – boga sunca, u savremenoj astronomiji on

se još uvek koristi kao solarni simbol. U istoènjaèkoj filozofiji on

predstavlja duhovno saznanje Treãeg oka, božansku ružu, kao i znak

prosvetljenja, Kabalisti ga koriste da oznaèe Keter – najvišeg Sefirota i

‘najskriveniju od svih skrivenih stvari’. Rani mistici zvali su ga Božjim

okom, odakle potièe Svevideãe oko na Velikom peèatu. Pitagorejci su

koristili cirkumpunkt kao simbol monade – božanske istine, prisca

sapientia, sjedinjenje uma, duše i…“

„Dosta!“ Dekan Galovej se sad veã kikotao. „Profesore, hvala vam. Potpuno
ste u pravu, naravno.“

Langdon shvati da je bio nasamaren. On sve to zna.

„Cirkumpunkt“, reèe Galovej, još uvek se smeškajuãi, u suštini je
najvažniji simbol drevnih misterija. Iz tog razloga, mislim da njegovo
prisustvo u ovoj kutiji nije puka sluèajnost. Prema legendi, tajne ove mape
skrivene su u najsitnijim detaljima.“

„U redu“, reèe Ketrin, „meðutim, èak i ako je ovaj simbol tamo namerno

urezan, ipak nam ništa ne pomaže da dešifrujemo mapu, zar ne?“

87 Na latinskom circumpunct, krug sa taèkom u sredini (prim. prev.).
 272 

„Malo pre ste rekli da je u peèat koji ste vi slomili bio utisnut amblem
sa Piterovog prstena?“

„Tako je“

„A vi kažete da je taj prsten kod vas?“

„Jeste.“ Langdon zavuèe ruku u džep i, pronašavši prsten, izvadi ga iz
plastiène vreãice i stavi ispred dekana.

Galovej podiže prsten i poèe da ga opipava sa svih strana. „Ovaj

jedinstven prsten izraðen je u isto vreme kad i Masonska piramida i po

tradiciji nosi ga mason koji Je zadužen da èuva piramidu. Veèeras, kad sam

napipao siãušni cirkumpunkt na dnu kamena kutije, shvatio sam da je prsten

zapravo deo simbolona.“

„Zaista?“

„Siguran sam u to. Piter je moj najbliži prijatelj, i on je taj prsten nosio
dugi niz godina. Dobro ga poznajem.“ Predao je prsten Langdonu. „Uverite se i
sami.“

Langdon je uzeo prsten i pregledao ga, prelazeãi prstima preko dvoglavog

feniksa, broja 33, reèi ORDO AB CHAO, kao i Sve se otkriva na trideset

treãem stepenu. Nije napipao ništa drugo što bi moglo biti od pomoãi. A

onda, dok je prstima prelazio preko spoljnje površine kružnog dela,

odjednom zastade. Iznenaðen, okrete prsten i zagleda se u njegov donji deo.

„Da li ste pronašli?“ reèe Galovej.

„Mislim da jesam!“ kazao je Langdon.

Ketrin ponovo gurnu stolicu. „Šta?“

„Znak stepena na obruèu“, reèe Langdon, pokazujuãi joj, „toliko je mali da
ga zapravo i ne primeãuješ oèima, ali ako opipaš, osetiãeš da je jedno
mesto nekako nazubljeno, kao da je napravljen urez u obliku kruga.“ Znak
stepena nalazio se na samoj sredini prstena… moglo bi se reãi da je izgledao
iste velièine kao i ispupèeni kružiã na dnu kocke.

„Je li iste velièine?“ Ketrin dogura stolicu još bliže, dok joj se u glasu
oseãalo uzbuðenje.

„Ima naèin da se to sazna.“ Uzeo je prsten i spustio ga u kutiju,
nameštajuãi kružiãe jedan prema drugom. Dok je pritiskao nadole,
ispupèeni kružiã na kutiji utisnu se u udubljenje na prstenu, tako da se zaèu
veoma tih, ali prepoznatljiv zvuk – klik.

Sve troje poskoèiše.

Langdon je èekao, ali ništa se nije dogodilo.

„Šta je to bilo?!“ upita sveštenik.

„Ništa“, odgovori Ketrin. „Prsten se uglavio na mesto, ali se ništa
drugo nije dogodilo.“

„Nikakva velika promena?“ Galovej je delovao zbunjeno.

Još nismo gotovi, shvati Langdon, gledajuãi u utisnute znake na prstenu –

dvoglavog feniksa i broj 33. Sve se otkriva na trideset treãem stepenu.
Odjednom ga ispuniše misli o Pitagori, tajnoj geometriji, uglovima;
zapitao se da stepen ovde nema možda matematièko znaèenje.

Polako, dok mu je srce sve brže udaralo, spusti ruku i uhvati prsten, koji

je bio prièvršãen za osnovu kocke. Tada, polako, poèe da okreãe prsten na

 273 

desnu stranu. Sve se otkriva na trideset treãem stepenu. Okrenuo je prsten
za deset stepeni… dvadeset stepeni… trideset stepeni…

Ono što se tada desilo, Langdon ni na koji naèin nije mogao predvideti.

 274 

POGLAVLjE 85

Promena.

Dekan Galovej èuo je šta se dogaða, pa nije morao i da vidi.

Preko puta stola, Langdon i Ketrin bili su potpuno nemi, bez sumnje

potpuno zadivljeni zurili su u kamenu kocku, koja je na njihove oèi i naglas

promenila oblik.

Galovej nije mogao a da se ne nasmeši. Predvideo je rezultat, i premda još

uvek nije imao ideju kako ãe im ovo što se dešavalo pomoãi da razreše
zagonetku piramide, uživao je u retkoj prilici da harvardskog simbologa
poduèi nešto o simbolima.

„Profesore“, reèe dekan, „malo ljudi zna da su masoni duboko poštovali

oblik kocke – ili ašlar, kako je zovemo – jer je to trodimenzionalna
predstava jednog drugog simbola… mnogo starijeg, dvodimenzionalnog
simbola.“ Galovej nije morao da pita profesora da li je prepoznao drevni
simbol koji je sada ležao na stolu pred njima. Bio je to jedan od najèuvenijih
simbola na svetu.

Misli Roberta Langdona komešale su se dok je iznenaðeno gledao u

preobraženu kocku na stolu pred sobom. Nisam mogao ni da zamislim…

Pre samo nekoliko trenutaka, posegnuo je u kamenu kutiju, uhvatio

masonski prsten i pažljivo ga okrenuo. Kada je okrenuo prsten za trideset

tri stepena, kocka je iznenada poèela da se menja pred njegovim oèima.
Kvadratne površine koje su èinile stranice kocke pale su svaka na svoju

stranu dok su se skrivene šarke aktivirale. Kutija se najednom rastvorila,

boène strane i poklopac su se otvorile i uz pljesak pale na sto.

Kocka postaje krst, pomisli Langdon. Simbolièna alhemija. kocke. „Masonska

Ketrin je delovala zbunjeno pred prizorom rastvorene
piramida se odnosi na… hrišãanstvo?“

 275 

Langdon se isto pitao. Na kraju krajeva, hrišãansko raspeãe je veoma

poštovani simbol unutar reda masona, a sigurno je bilo i mnogo hrišãana

masona. Meðutim, masoni su takoðe i Jevreji, muslimani, budisti,

hinduisti, kao i oni koji nemaju ime za svog boga. Prisustvo iskljuèivo

hrišãanskog simbola èinilo se ogranièavajuãim. A onda mu odjednom pade

na pamet istinsko znaèenje simbola.

„To nije raspeãe“, reèe Langdon ustajuãi. „Krst sa taèkom u sredini je
binarni simbol – dva simbola spojena da predstavljaju jedan.“

„O èemu prièaš?“ Ketrinine oèi su ga pratile dok je koraèao po sobi.

„Krst“, reèe Langdon, „nije bio hrišãanski simbol sve do èetvrtog veka.

Mnogo pre toga, bio je korišãen u Egiptu da predstavi presek dve dimenzije

– ljudske i božanske. Kako gore, tako dole. Bila je to vizuelna predstava

mesta na kome èovek i Bog postaju jedno.“

„Dobro.“

„Cirkumpunkt“, reèe Langdon, „kao što znamo ima mnoga znaèenja – jedno

od najezoteriènijih je ruža, alhemijski simbol savršenstva. Ali, kada

staviš ružu u centar krsta, dobiješ jedan sasvim drugaèiji simbol – Ružin

krst.“

Galovej se zavali u svoju fotelju, osmehujuãi se. „Vidi, vidi. Sad ste veã
blizu.“

Ketrin takoðe ustade. „Šta ja tu ne shvatam?“

„Ružin krst“, objasni Langdon, „je uobièajen simbol u slobodnom

zidarstvu. U stvari, jedan od stepena Škotskog reda zove se Vitezovi ružinog

krsta i slavi rane rozenkrojcere, koji su doprineli masonskoj mistiènoj

filozofiji. Piter ti je možda pomenuo rozenkrojcere. Meðu èlanovima

bilo je na desetine velikih nauènika – Džon Di88, Ilajas Ešmol89, Robert

Flad90…“

„Apsolutno“, reèe Ketrin. „Proèitala sam sve rozenkrojcerske manifeste

tokom svog istraživanja.“

To bi trebalo da uradi svaki nauènik, pomisli Langdon. Red ružinog krsta

– ili formalnije Drevni i tajni red ružinog krsta – imao je tajanstvenu

istoriju koja je mnogo uticala na nauku i tesno se poklapala sa legendom o

drevnim misterijama… ranim mudracima koji su posedovali tajnu mudrost,

prenošenu vekovima, koju su prouèavali samo najbriljantniji umovi. Kao

što svi znaju, istorijski gledano, spisak slavnih rozenkrojcera u stvari je

„ko je ko“ meðu evropskim renesansnim umovima: Paracelzus, Bekon, Flad,

Dekart, Paskal, Spinoza, Njutn i Lajbnic.

Po doktrini rozenkrojcera, red je „zasnovan na ezoteriènim istinama

drevne prošlosti“, istinama koje moraju ostati „skrivene od obiènog

èoveka“ i koje obeãavaju pravi uvid u „duhovno carstvo“. Simbol bratstva se

tokom godina razvio u procvetalu ružu na kitnjastom krstu, ali poèeci su mu

88 John Dee (1572—1608. ili 1609) bio je poznati matematièar, astronom, astrolog, okultist,

navigator i imperijalist; veliki deo života je posvetio prouèavanju alhemije i hermetièke
filozofije (prim. prev.).

89 Elias Ashmole (1617—1692) proslavljeni engleski antikvar, politièar, astrolog i
alhemièar (prim. prev.).

90 Robert Fludd (1574—1637) poznati engleski fizièar, astrolog i mistik (prim. prev.).

 276 

mnogo skromniji – taèkasti krug na neukrašenom krstu – najjednostavnija
predstava ruže na najjednostavnijoj predstavi krsta.

„Piter i ja smo èesto raspravljali o rozenkrojcerskoj filozofiji“, reèe
Galovej Ketrin.

I kako je dekan poèeo da objašnjava povezanost masonerije i
rozenkrojcerijanizma, Langdon oseti da mu pažnju privlaèi isti onaj
gunðajuãi glas u glavi koji mu ne da mira èitave noãi. Jeova Sanctus Unus. Ova
izreka je nekako povezana s alhemijom. Još uvek nije mogao da se seti šta mu je
taèno Piter rekao o njoj, ali iz nekog razloga, pomen rozenkrojcerijanizma
izgleda da je ponovo raspalio ovu misao. Razmišljaj, Roberte!

„Osnivaè rozenkrojcerijanizma“, govorio je Galovej, „navodno je bio

nemaèki mistik poznat pod imenom Kristijan Rozenkrojc – oèigledno

pseudonim, možda èak i Frensisa Bekona – koga neki istorièari smatraju

osnivaèem ove družine – mada za to nema dovoljno dokaza.“

„Pseudonim!“ Povika Langdon iznenada, prepavši èak i samoga sebe, „To je
to! Jeova Sanctus Unus. To je pseudonim!“

„O èemu prièaš?“ pitala je Ketrin.

Langdonov puls se ubrza, „Dobro, pokušavao sam da se setim šta mi je
veoma
Piter prièao o Jeova Sanctus Unus i njegovoj vezi sa alhemijom. Konaèno sam

se setio! Nije toliko u pitanju alhemija, koliko alhemièar! I to

poznati alkemièar!“

Galovej se nasmeja. „I bilo je vreme, profesore. Pomenuo sam njegovo ime
dvaput, kao i reè pseudonim.“

Langdon je buljio u starog dekana. „Vi ste znali?“

Da, posumnjao sam kada ste mi rekli da je ugravirano Jeova Sanctus Unus i

da je ispis kodiran Direrovim alhemijskim, magiènim kvadratom, ali kada

ste pronašli Ružin krst, bio sam siguran. Kao što možda znate, lièni

zapisi nauènika o kome se radi sadržali sa i veoma opširan komentar

rozenkrojcerskog manifesta.“

„Ko?“ upita Ketrin.

„Jedan od najveãih svetskih nauènika!“ odgovori Langdon. „Bio je
alhemièar, èlan Kraljevskog društva iz Londona, rozenkrojcer i potpisao je
neke od svojih najtajnijih nauènih dokumenata pseudonimom – ‘Jeova Sanctus
Unus’.“

„Jedan Istinski Bog?“ reèe Ketrin. „Baš je bio skroman.“

„U stvari briljantan“, ispravi je Galovej. „Potpisivao se tako jer je, kao i
drevni poznavaoci, smatrao sebe božanskim. A posebno jer je šesnaest slova
Jeova Sanctus Unus moglo biti presloženo u njegovo ime na latinskom, èineãi
tako savršeni pseudonim.“

Ketrin je sada bila zbunjena. „Jeova Sanctus Unus je anagram latinskog
imena èuvenog alhemièara?“

Langdon uze komad papira i olovku sa dekanovog stola, i poèe da piše dok
je govorio. „U latinskom menja se slovo J u I, a slovo V u U, što znaèi da Jeova
Sanctus Unus predstavlja savršeni anagram imena ovog èoveka.

Langdon ispisa šesnaest slova: Isaacus Neutonuus.

Dao je Ketrin komad papira s ovim reèima, „Mislim da si èula za njega.“

 277 

„Isak Njutn?“ upita Ketrin, gledajuãi u papir. „To gravura na piramidi
pokušava da nam saopšti!“

Na momenat, Langdon je ponovo bio u Vestminsterskoj opatiji, i stajao

ispred Njutnovog piramidalnog groba, gde je iskusio slièno otkrovenje. A

noãas, veliki nauènik se ponovo pojavljuje. Nije to bila sluèajnost, naravno,

piramide, misterije, nauka, skriveno znanje… sve je to bilo povezano.

Njutnovo ime je uvek predstavljalo postojani putokaz za one koji tragaju za

znanjem.

„Isak Njutn“ reèe Galovej, „mora da ima neke veze s tim kako se
dešifrujete znaèenje piramide. Ne mogu da zamislim šta drugo može da bude
do…“

„Genijalno!“ izjavi Ketrin, dok su joj se oèi raširile. „Tako možemo
transformisati piramidu!“

„Ti razumeš?“ upita Langdon.

„Da!“ reèe ona. „Ne mogu da verujem da nismo videli! Sve vreme nam je
pravo pred oèima. Jednostavan hemijski proces. Moãi ãu da transformišem
ovu piramidu uz pomoã baziène nauke! Njutnove nauke!“

Langdon se trudio da shvati.

„Dekane Galovej“, reèe Ketrin. „Ako proèitate prsten, na njemu piše…“

„Stanite!“ dekan iznenada podiže prsten i pokaza im da ãute. Lagano, on

okrenu glavu na stranu kao da osluškuje nešto. Nakon par trenutaka

iznenada ustade. „Prijatelji moji, ova piramida oèigledno ima još tajni koje

treba otkriti. Ne znam na šta gospoða Solomon cilja, ali ako zna koji je vaš

sledeãi korak, onda sam ja odigrao svoju ulogu. Uzmite svoje stvari i meni

više ništa ne kazujte. Ostavite me u mraku na momenat. Više bih voleo da

nemam informacije koje bih mogao da podelim sa našim posetiocima, ako

pokušaju da me primoraju na to.“

„Posetioci?“ reèe Ketrin osluškujuãi. „Ja nikog ne èujem.“

„Èuãete“, reèe Galovej pošavši prema vratima. „Požurite.“

S druge strane grada, mobilni repetitor pokušavao je da stupi u kontakt s

mobilnim telefonom koji je rasturen na komade ležao na Masaèusets
aveniji. Pošto nije pronašao signal, preusmerio je poziv na govornu poštu.

„Roberte!“ urlao je Voren Belami uspanièenim glasom. „Gde si?! Nazovi

me! Nešto užasno se dogaða!“

 278 

POGLAVLjE 86

Pri jasnom, nebeskoplavom svetlu u suterenu, Malak je stajao pored
kamenog stola pripremajuãi se. Dok je radio, stomak mu je krèao. Nije
obraãao pažnju na to. Prošli su dani kada je bio rob sopstvenog tela.

Preobražaj traži žrtvu.

Kao i mnogi pojedinci koji su se tokom istorije uzdigli do najvišeg nivoa

duhovnosti, tako je i Malak krenuo na taj put prinevši najplemenitiju od
svih telesnih žrtvi. Kastracija je bila manje bolna nego što je oèekivao. I
daleko manje retka, kako je saznao. Svake godine, na hiljade muškaraca
podvrgne se škopljenju hirurškim putem – poznatim pod nazivom
orhiektomija – razlièito motivisani, poèev od želje za promenom pola,
obuzdavanjem zavisnosti seksualne prirode, sve do duboko usaðenih
spiritualnih uverenja. Kod Malaka se radilo o razlozima najviše vrste. Kao
mitski Atis91 koji se sam kastrirao, Malak je znao da je za dostizanje
besmrtnosti neophodno osloboditi se atributa vidljivog muško-ženskog
sveta.

Treba biti androgin.

Savremeni svet kloni se evnuha, mada su u stara vremena razumeli

inherentnu snagu transmutacionog žrtvovanja. Èak su i rani hrišãani

mogli èuti Isusa kako uzdiže vrlinu takvog žrtvovanja u „Jevanðelju po

Mateju“, 19:12: „a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi

nebeskoga. Ko može primiti, neka primi“.

Piter Solomon prineo je telesnu žrtvu, mada jedna šaka predstavlja tek

malu cenu unutar jedne velike zamisli. Meðutim, pre no što se ova noã
završi, Solomon ãe još mnogo, mnogo više prineti na žrtvu.

Da bih stvorio, moram razoriti.

Takva je priroda polariteta.

Naravno, Piter Solomon je zaslužio sudbinu koja ãe ga veèeras snaãi.

Biãe to zasluženi kraj. Pre mnogo vremena, on je odigrao kljuènu ulogu u

Malakovom ovozemaljskom životu. Iz tog razloga, Piter je odabran i da

odigra kljuènu ulogu u Malakovom velikom preobraženju. Taj èovek zaslužio

je sav užas i bol koji ãe morati da podnese. Piter Solomon nije onaj èovek

kakvim ga je svet smatrao.

Žrtvovao je sopstvenog sina.

Piter Solomon je jednom stavio svog sina, Zakarija, pred nemoguã izbor –

bogatstvo ili mudrost. I Zakari je pogrešno odabrao. Deèakova odluka
pokrenula je lanac dogaðaja koji su na kraju odvukli tog mladiãa u dubine
pakla. U zatvor u Soganliku. Zakari Solomon umro je u turskom zatvoru. Èitav
svet znao je za tu prièu… samo niko nije znao da je Piter Solomon mogao
spasti svog sina.

Bio sam tamo, pomisli Malak. Sve sam èuo.

91 Atis iz Frigije, neverni ljubavnik Kibele, boginje Zemlje, kastrirao je samog sebe u napadu
ludila (prim. prev.).

 279 

Nikad Malak nije zaboravio tu noã. Solomonova okrutna odluka bila je

razlog što je njegov sin, Zak, morao da umre, ali i što je Malak mogao da se
rodi.

Neki moraju da umru da bi drugi živeli.

Pošto svetlo iznad Malakove glave ponovo poèe da menja boju, shvati

koliko je veã kasno. Završio je sa pripremama i uputio se nazad uz rampu.

Vreme je da se posveti pitanjima smrtnoga sveta.

 280 

POGLAVLjE 87

Sve se otkriva na trideset treãem stepenu, mislila je Ketrin dok je

trèala. Znam kako da transformišem piramidu! Odgovor im je bio pred
nosom èitave noãi.

Ketrin i Langdon sada su bili sami, trèali su kroz dograðeni deo

katedrale, prateãi znak „Dvorište“. Baš kao što je dekan rekao, iz

katedrale su izbili na ogromno, zidom ograðeno dvorište.

Dvorište oko katedrale bilo je zatvorena, petougaona bašta sa
koliko je
postmodernistièkom, bronzanom fontanom. Ketrin je zapanjilo to
zvuk vode iz fontane odzvanjao po èitavom dvorištu. A onda shvati da zvuk ne
dopire od nje.

„Helikopter!“ povikala je dok je zrak svetla prosecao noãno nebo iznad
njih. „Brzo ispod onog trema!“

Zaslepljujuãi blesak reflektora slio se u baštu upravo kada su Langdon i
Ketrin stigli na drugu stranu i sakrili se ispod gotskog luka, ušavši u
tunel koji je vodio prema travnjaku sa spoljne strane. Saèekali su malo,
zbijeni u prolazu, dok je helikopter preletao iznad njihovih glava i poèinjao
da kruži oko katedrale u velikim krugovima.

„Izgleda da je Galovej bio u pravu kada je rekao da èuje posetioce“, reèe
joj je
Ketrin, impresionirana. Loše oèi zamenjuju odliène uši. U ušima

ritmièki bubnjalo od sve bržeg pulsa.

„Ovamo“, reèe Langdon, držeãi èvrsto svoju torbu i kreãuãi se kroz
prolaz.

Dekan Galovej im je dao samo jedan kljuè i vrlo precizna uputstva. Na

nesreãu, kada stigoše na drugi kraj kratkog tunela, videše da su od svog
odredišta odvojeni širokim, otvorenim travnjakom, upravo sada oblivenim
svetlošãu helikoptera.

„Ne možemo da preðemo“, reèe Ketrin.

„Èekaj malo… pogledaj.“ Langdon pokaza na crnu senku koja se obrazovala
na travnjaku s njihove desne strane. Senka se isprva èinila kao amorfna
grudva, koja se širi i ide prema njima, dobijajuãi sve jasniji oblik, kretala
se prema njima sve brže i brže, širila se i konaèno pretvorila u ogromni
crni pravougaonik na èijem vrhu su se nalazila dva neverovatno visoka
šiljka.

„Fasada katedrale prepreèuje svetlost reflektora“, reèe Langdon.

„Spuštaju se sa spoljne strane!“

Langdon zgrabi Ketrininu ruku. „Trèi! Sad!“

Kreãuãi se katedralom, dekan Galovej oseti lakoãu u koracima kakvu

godinama nije imao. Kretao se glavnim brodom, prema narteksu i prednjim
vratima.

Èuo je helikopter koji je lebdeo ispred katedrale i zamišljao kako njegova predivnim
svetla prodiru kroz kružni prozor, obasjavajuãi svetilište što je bilo
bojama. Setio se dana kada je još uvek mogao da vidi boje. Ono

 281 

ironièno, bezbojna praznina koja je postala njegov svet rasvetlila mu je
mnoge druge stvari. Sada vidim mnogo jasnije nego ikada u životu.

Galovej je bio prizvan Bogu kao mladiã i vremenom je zavoleo crkvu

onoliko koliko to jedan èovek može. Kao i mnoge njegove kolege, koji su svoje
živote posvetili predanoj službi Bogu, i Galovej se umorio. Proveo je èitav
život trudeãi se da bude glasniji od galame koju je proizvodilo neznanje.

Šta sam oèekivao?

Od krstaških ratova, preko inkvizicije, do amerièke politike – Isusovo

ime je na silu prisvajano kao ime saveznika u svim vidovima borbe za moã.

Još od poèetka vremena, neznalice su uvek bile najglasnije i okupljale su oko

sebe naivnu masu da je potèine svojoj volji. Branili su svoje zemaljske ciljeve

citirajuãi Bibliju koju nisu razumeli. Slavili su sopstvenu netolerantnost

kao dokaz svojih ubeðenja. Danas, nakon svih ovih godina, èoveèanstvo je

konaèno uspelo da sasvim uništi sve što je nekada bilo tako lepo u vezi sa

Isusom.

Noãas, trenutak susreta sa simbolom Ružinog krsta, ispunio ga je nekom

novom nadom, podseãajuãi ga na proroèanstva iz rozenkrojcerskih

manifesta, koje je Galovej proèitao nebrojeno puta i još uvek ih se seãao.

Prvo poglavlje: Jehova ãe iskupiti èoveèanstvo otkrivajuãi tajne koje je
nekada èuvao samo za odabrane.

Poglavlje èetiri: Èitav svet ãe postati jedna knjiga i sve

kontradiktornosti nauke i teologije biãe usaglašene.

Poglavlje sedam: Pre nego što nastupi kraj sveta, Bog ãe svet preplaviti

duhovnom svetlošãu kako bi ublažio patnje èoveèanstva.

Poglavlje osam: Pre nego što ovo otkrovenje bude moguãe, svet mora
prespavati opijenost njenim otrovnim peharom, koji je bio napunjen
teološkim vinom lažnog života.

Galovej je znao da je crkva odavno skrenula sa pravog puta i svoj život je

posvetio ispravljajuãi njen kurs. Sada je shvatao da se momenat veoma brzo

približava.

Uvek je najmraènije pred samu zoru.

Agent CIA, Terner Simkins, stajao je na šinama helikoptera sikorski
kada on dodirnu zamrznutu travu. Iskoèio je u pratnji svojih ljudi i odmah
mahnuo pilotu da se digne u vazduh kako bi pazio na ostale izlaze.

Niko ne sme da izaðe iz zgrade.
Dok se helikopter dizao u mraèno nebo, Simkins i njegov tim ustrèali su
uz stepenice prema glavnom ulazu u katedralu. I pre nego što je odluèio na
koja od šestora vrata da zakuca, jedna od njih se otvoriše.
„Da?“ smireni glas obrati im se iz senke.

Simkins je jedva mogao da uoèi pogrbljenu figuru ispod sveštenièke
odore. „Jeste li vi dekan Kolin Galovej?“

„Jesam“, odgovori starac.

„Tražim Roberta Langdona. Da li ste ga videli?“

Starac istupi, gledajuãi pored Simkinsa jezivim nevideãim pogledom. „E,
to bi stvarno bilo èudo.“

 282 

POGLAVLjE 88

Vreme izmièe.

Analitièarka Kancelarije za bezbednost Nola Kej bila je veã sasvim na

ivici, a treãa šolja kafe koju je upravo ispijala, tekla joj je kroz žile kao

struja.

Ni reèi od Sato.

Konaèno, telefon zazvoni i Nola se stušti. „KB“, odgovori. „Ovde Nola.“

„Nola, ovde Rik Periš iz obezbeðenja sistema.“

Nola se skljoka. Nije Sato. „Zdravo Rik. Šta si hteo?“

„Hteo sam samo da te upozorim – izgleda da naše odeljenje ima
informacije koje mogu biti relevantne za ono na èemu radiš veèeras.“

Nola spusti kafu na sto. Otkud ti, kog vraga, znaš na èemu ja veèeras
radim? „Izvini, šta si rek’o?“

„Oprosti, radi se o novom KI programu koji se još uvek nalazi u probnoj

fazi“, kaza Periš. „Malo, malo pa vidimo da je oznaèio tvoju radnu

stanicu.“

Nola konaèno shvati o èemu govori. Agencija je trenutno ispitivala novi

softver nazvan „kolaborativna integracija“ sa namerom da u realnom

vremenu uoèi i upozori kad više razlièitih odeljenja CIA istovremeno

obraðuju meðusobno povezane podatke. U sluèaju opasnosti od teroristièkih

napada vremenski faktor je veoma bitan i ponekad se kljuè za spreèavanje

katastrofe krije u vrlo jednostavnim stvarima – pravovremenom skretanju

pažnje da neki tip na drugom kraju hodnika analizira upravo one podatke

koji bi tebi mogli biti od koristi. Što se Nole tièe, ovaj novi KI softver

pokazao se daleko uspešniji u odvraãanju pažnje, no što je bio od neke

pomoãi – ona ga je prozvala softver za konstantnu iritaciju.

„Jao, jeste, zaboravila sam“, kaza Nola. „Šta imaš?“ Bila je potpuno
sigurna da niko drugi u ovoj zgradi ne zna za krizu, a kamoli da još i radi na
njoj. Jedino za šta je Nola veèeras koristila kompjuter bilo je istraživanje
u vezi sa istorijom ezoterije i masonstva koje je naruèila Sato. Pa ipak,
bila je obavezna da prihvati igru.

„Znaš, verovatno i nije ništa ozbiljno“, reèe Periš, „u stvari, veèeras

smo zaustavili jedan hakerski napad, a KI program mi stalno govori da treba
da te o tome obavestim.“

Hakera? Nola gucnu malo kafe. „Slušam te.“

„Pre otprilike jednog sata“, reèe Periš, „naleteli smo na nekog tipa po

imenu Zubijanis kako pokušava da dobije pristup fajlu u jednoj od naših

internih baza podataka. Tip tvrdi da je radio po porudžbini, kao i da nema

pojma zašto mu plaãaju da uðe u taj fajl, pa èak ni to da se fajl nalazi na

serveru CIA.“

„U redu.“

„Ispitali smo ga, on je èist. Ali, evo šta je èudno – isti fajl na koji se on

namerio, naš pretraživaè je veã bio oznaèio, ranije tokom veèeri. Izgleda

kao da se neko nakaèio na naš sistem, pokrenuo pretragu po veoma

specifiènim kljuènim reèima i izazvao promene u tekstu. Stvar je u tome

 283 

što su kljuène reèi koje su korišãene stvarno jako èudne. Jednu od njih KI je

oznaèio kao visoko prioritetni ekvivalent – jer se pojavljuje u dva naša

skupa podataka.“ Zastao je. „Da li je tebi poznata reè… simbolon?“ Nola

poskoèi na stolici i prosu kafu na sto.

„I ostale kljuène reèi podjednako su neobiène“, produži Patrik.
„Piramida, kapija…“

„Dolazi ovamo“, zapovedi Nola, brišuãi sto. „I ponesi sve što imaš!“

„Zar te reèi tebi stvarno znaèe nešto?“

„SMESTA!“

 284 

POGLAVLjE 89

Škola pri katedrali je elegantna graðevina nalik na tvrðavu, locirana u

blizini Nacionalne katedrale. Škola za propovednike, kako ju je prvobitno
bio zamislio prvi nezavisni biskup Vašingtona, osnovana je kako bi
pružila napredno obrazovanje sveštenstvu nakon rukopoloženja. Danas
škola nudi široku lepezu programa iz teologije, globalnog prava, isceljenja
i duhovnosti.

Langdon i Ketrin pretrèali su preko travnjaka i, iskoristivši Galovejev

kljuè, ušli unutra samo trenutak pre nego što se helikopter ponovo uzdigao

iznad katedrale, svetleãi reflektorima koji su pretvarali noã u dan. Sada,

stojeãi bez daha u foajeu, razgledali su prostor. Prozori su pružali

dovoljno svetla pa Langdon nije ukljuèio rasvetu kako ne bi otkrio njihov

položaj helikopteru koji je tragao za njima. Dok su se kretali kroz glavni

hodnik, prošli su pored èitavog niza sala za sastanke, uèionica i salona.

Unutrašnjost je Langdona podseãala na neogotske zgrade univerziteta Jejl –

vrlo upeèatljive sa spoljne strane, iznenaðujuãe praktiène iznutra; ali

elegancija koju su ove zgrade dobile u vreme gradnje, ojaèana je kako bi

izdržala teški bat nogu velikog broja posetilaca.

„Ovamo dole“, reèe Ketrin pokazujuãi prema daljem kraju hodnika.

Ketrin je tek trebalo da s Langdonom podeli najnovija otkriãa u vezi s
piramidom, ali je bila sigurna da ju je tek spominjanje Isaacuusa Neutonuusa

navelo na to. Sve što je rekla dok su prelazili travnjak, bilo je da se
piramida može transformisati uz pomoã sasvim jednostavnog postupka. Sve
što joj je trebalo, bar je tako mislila, verovatno se može naãi u ovoj zgradi.
Langdon nije imao pojma šta joj treba, ni kako Ketrin namerava da

transformiše èvrsti komad granita ili zlata, ali uzimajuãi u obzir da je
upravo prisustvovao metamorfozi kocke u rozenkrojcerski krst, bio je
spreman da joj veruje.

Stigli su do kraja hodnika i Ketrin se namršti, oèigledno ne videvši
ono što je želela. „Rekao si da ova zgrada ima u svom sastavu i spavaonicu?“

„Da, za konferencije koje se održavaju ovde.“

„Znaèi ovde negde bi morala biti i kuhinja, zar ne?“

„Gladna si?“

Ona se namršti pogledavši ga. „Ne, potrebna mi je laboratorija.“

Naravno. Langdon primeti stepenice koje su vodile nadole, sa znakom koji
je obeãavao. Najomiljeniji amerièki piktogram.

Podrumska kuhinja bila je izuzetno opremljena: mnogo nerðajuãeg èelika i

velikih lonaca – jasno je bilo da se ovde kuva za mnogo ljudi. Kuhinja nije

imala prozora. Ketrin zatvori vrata i ukljuèi svetlo. Izduvni ventilatori

se automatski ukljuèiše.

 285 

Poèela je da traži po plakarima ono što joj je trebalo. „Roberte“, uputi
ga, „izvadi piramidu, molim te.“

Oseãajuãi se kao kuvar-poèetnik koji prima uputstva od Danijela
Buluda92, Langdon uèini kako mu je reèeno, izvadi piramidu iz torbe i
postavi na nju zlatni vrh. Kada je završio, Ketrin je veã bila zauzeta
punjenjem ogromnog lonca vruãom vodom iz èesme.

„Hoãeš li, molim te, podiãi ovo na šporet umesto mene?“

Langdon podiže napunjeni lonac na ringlu, Ketrin je pustila gas i
upalila ga.

„Šta ãemo da jedemo, jastoge?“ upita ispunjen nadom.

„Vrlo zanimljivo. Ne, baviãemo se alhemijom. I samo da znaš, ovo je lonac
za testeninu, a ne za jastoga“ Ona pokaza prema perforiranoj cediljci koju je
izvadila iz lonca i stavila je pored piramide.

Baš sam šašav. „A kuvani rezanci ãe nam pomoãi da odgonetnemo
piramidu?“

Ketrin je ignorisala ovaj komentar, ton njenog glasa beše ozbiljan.
„Sigurna sam da znaš da postoji istorijski, a i simbolièan razlog zašto su
masoni odabrali trideset treãi kao svoj najviši stepen.“

„Naravno“, reèe Langdon. U vreme Pitagore, šest vekova pre Hrista, po

numerološkoj tradiciji, broj trideset tri je slavljen kao najveãi od svih

osnovnih brojeva. Predstavljao je najsvetiji simbol, koji obeležava Božansku

istinu. Tradicija je nastavila da živi sa masonima… ali i drugde. Nije

sluèajnost što su hrišãani poduèavani da je Isus razapet u svojoj trideset

treãoj, bez pravog istorijskog dokaza za to. Niti je sluèajno što je Josif

imao trideset tri godine kada se oženio Devicom Marijom, ili što je Isus

izveo trideset i tri èuda, ili to što je Božje ime trideset i tri puta

spomenuto u Postanju, ili što, po islamu, svi koji nastanjuju nebesa uvek

imaju trideset tri godine.

„Trideset tri“, reèe Ketrin, „jeste sveti broj u mnogim mistiènim
predanjima.“

„Taèno“ Langdon i dalje nije imao pojma kakve to ima veze s loncem za
testeninu.

„Znaèi, ne bi trebalo da te iznenaðuje što su rani alhemièari,
rozenkrojceri i mistici poput Isaka Njutna, takoðe smatrali da je broj
trideset tri poseban.“

„Siguran sam da je smatrao“, odgovori Langdon. „Njutn je bio duboko u
numerologiji, proroèanstvima i astrologiji, ali kakve to…“

„Sve se otkriva na trideset treãem stepenu.“

Langdon izvuèe Piterov prsten iz džepa i proèita natpis. Zatim ponovo
pogleda prema loncu s vodom. „Izvini, ne razumem.“

„Roberte, veèeras smo svi pretpostavili da se ‘trideset tri stepena’

odnosi na masonski rang, pa ipak smo okrenuli prsten za trideset tri

stepena i kocka se transformisala i otkrila krst. U tom trenutku shvatili

smo da je reè stepen iskorišãena u drugaèijem smislu.“

„Da. Ugaoni stepen.“

92 Daniel Boulud (1955), slavni francuski kuvar i restorater (prim. prev.).
 286 

„Upravo tako. Ali stepen ima i treãe znaèenje.“

Langdon je posmatrao lonac s vodom na šporetu. „Temperatura.“

„Taèno!“ reèe ona. „Èitave noãi nam je bilo pred nosom. ‘Sve se otkriva na
trideset treãem stepenu’. Ako temperaturu ove piramide dovedemo do
trideset i treãeg stepena… možda ãe nam se nešto otkriti.“

Langdon je znao da je Ketrin Solomon neverovatno bistra, pa ipak se
èinilo da sada zanemaruje jednu bitnu èinjenicu. „Ako ne grešim, trideset i u
tri stepena je prilièno malo. Zar ne bi trebalo da piramidu stavimo
frižider?“

Ketrin se nasmeja. „Ne ako ãemo da poslušamo recept koji je napisao
veliki alhemièar i rozenkrojcerski mistik koji se potpisivao kao Jeova
Sanctus Unus.“

Isaacus Neutonuus je pisao recepte?

„Roberte, temperatura je osnovni hemijski katalizator, i nije uvek
izražavana u Farenhajtima i Celzijusima. Postoji mnogo starija
temperaturna skala, ona koju je izumeo Isak…“

„Njutnova skala!“ reèe Langdon, shvatajuãi da je u pravu.

„Da! Isak Njutn je osmislio èitav sistem merenja temperature koji je

baziran samo na prirodnim fenomenima. Temperatura topljenja leda je bila

Njutnova polazna taèka, koju je nazvao ‘nulti stepen’.“ Ona zastade. „Verujem

da možeš da pogodiš koju je velièinu odredio za kipuãu vodu – kraljicu svih

alhemijskih procesa?“

„Trideset tri.“

„Da, trideset tri! Trideset treãi stepen. Na Njutnovoj skali, temperatura
kipuãe vode je trideset tri stepena. Seãam se da sam jednom pitala brata
zašto je odabrao baš taj broj. Hoãu reãi, èinio se toliko nasumiènim. Voda
koja vri je najosnovniji alhemijski proces, a on je odabrao trideset tri?
Zašto ne sto? Zašto ne nešto elegantnije? Piter mi je objasnio da, za
mistika kakav je bio Isak Njutn, nije postojao elegantniji broj od ovog.“

Sve se otkriva na trideset treãem stepenu. Langdon letimièno pogleda u
lonac s vodom, pa onda ponovo u piramidu. „Ketrin, piramida je naèinjena od
komada granitne stene i èistog zlata. Zar stvarno misliš da je provrela voda
dovoljno topla da je transformiše?“

Osmeh na njenom licu govorio je Langdonu da Ketrin zna nešto što on ne

zna. Samouvereno, ona ode do postolja, podiže piramidu sa zlatnim vrhom i

stavi je u cediljku. Zatim sve zajedno pažljivo spusti u vrelu vodu. „Hajde da

vidimo, hoãeš li?“

Visoko iznad Nacionalne katedrale, pilot CIA postavio je helikopter u

automatsko lebdenje i poèeo da pregleda perimetar oko zgrade, zajedno sa
èitavom okolinom. Nema kretanja. Njegov termalni senzor nije mogao da
prodre kroz kamene zidove katedrale, te zato nije znao šta njegov tim radi
unutra, ali ako iko pokuša da se izvuèe, radar ãe to odmah registrovati.

Samo minut kasnije termalni senzor uhvatio je nešto. Radeãi po istom

principu kao i obièni kuãni bezbednosni sistemi, detektor je uhvatio

snažnu temperaturnu razliku. Ovo je uglavnom znaèilo da se neki èovek

kreãe po hladnom prostoru, ali ono što je video na monitoru bilo je više

 287 

kao toplotni oblak, pramen vrelog vazduha koji se pruža preko travnjaka.

Pilot je odredio izvor – ukljuèeni ventilacioni sistem sa jedne strane
Katedralne škole.

Verovatno nije ništa, pomislio je. Viðao je èesto ovakve razlike. Neko
kuva ili pere veš. Baš kad se spremao da okrene glavu, uoèi nešto èudno.
Nije bilo automobila na parkingu, a ni svetla bilo gde u zgradi.

Dugo je posmatrao monitor ureðaja. A onda se voki-tokijem javio svom voði
tima „Simkinse, verovatno nije ništa, ali…“

„Indikator taèke usijanja!“ Langdon je morao da prizna da je ovo bilo

pametno.

„Jednostavna nauka“, reèe Ketrin. „Razlièite supstance se užare na

razlièitim temperaturama. Zovemo ih termalni markeri. Nauènici koriste

ove markere sve vreme.“

Langdon je gledao u zaronjenu piramidu i vrh. Pramenovi magle su se

kovitlali iznad kipuãe vode i nije se previše nadao. Bacio je pogled na sat

i njegovo srce poèe brže da kuca: 23.45. „Veruješ li da ãe nešto

zasvetlucati kada se ugreje?“

„Neãe se zasvetlucati, Roberte. Užariti. Velika je razlika. Užarenost je

izazvana toplotom, i to na odreðenoj temperaturi. Na primer, kada u

èelièani kale šipke, oni ih poprskaju providnim premazom koji se užari

na ciljnoj temperaturi, tako da znaju kada su šipke gotove. Seti se prstena

raspoloženja. Samo ga staviš na prst i on promeni boju od topline ljudskog

tela.“

„Ketrin, ova piramida je napravljena u devetnaestom veku! Mogu da
prihvatim da vešt majstor napravi skriveni zglob za otvaranje kamene
kutije, ali da na nju namaže providni termalni premaz?“

„Savršeno izvodljivo“ reèe ona, s nadom gledajuãi u potopljenu piramidu.

„Rani alhemièari su stalno koristili organski fosfor kao termalni

marker. Kinezi su pravili raznobojni vatromet, pa èak su i Egipãani…“

Ketrin zastade usred reèenice, piljeãi intenzivno u uzburkanu vodu.

„Šta?“ Langdon isprati njen pogled u nemirnu teènost, ali nije video
ništa.

Ketrin se nagnu, još intenzivnije gledajuãi. Iznenada se okrenu i potrèa
kroz kuhinju pravo prema vratima.

„Kuda ideš?“ povika Langdon.

Ona klizeãi zakoèi pred prekidaèem za svetlo, i iskljuèi ga. Svetlost i
vazdušni filter prestadoše da rade, zavijajuãi prostoriju u apsolutnu tamu
i tišinu. Langdon se okrenu prema piramidi i pogleda kroz paru, u zlatni
vrh ispod površine vode. Dok je Ketrin stigla nazad do njega, njegova usta su
bila otvorena u potpunoj neverici.

Baš kao što je Ketrin i predvidela, mali deo metalnog vrha je poèeo da

sija ispod vode. Slova su poèela da se pojavljuju, bivajuãi sve veãa kako se
voda zagrevala.

„Tekst!“ prošaputa Ketrin.

Langdon klimnu potpuno zbunjen. Plamteãe reèi materijalizovale su se
odmah ispod gravure na zlatnom vrhu piramide. Èinilo se da su to samo tri

 288 

reèi, i premda Langdon još uvek nije mogao da proèita šta piše, pitao se da
li ãe im one otkriti sve što su noãas tražili. Piramida zaista jeste mapa,
rekao im je Galovej, i upuãuje na stvarno mesto.

Kako su slova bivala sjajnija, Ketrin iskljuèi gas i voda lagano prestade
da buãka. Vrh je sada bio vidljiv ispod mirne površine.

Tri blistave reèi mogle su se sasvim jasno videti.

 289 

POGLAVLjE 90

Pri prigušenom svetlu u kuhinji Katedralne škole, Langdon i Ketrin

stajali su nad loncem punim vrele vode i zurili u preobraženi vrh
piramide ispod njene površine. Na onoj strani gde je bio zlatni vrh, žarila
se poruka koja je zagrevanjem postala vidljiva.

Langdon je èitao osvetljeni tekst, i skoro da nije mogao da veruje svojim

oèima. Znao je da se za piramidu govorilo da može da otkrije gde se nalazi

jedno specifièno mesto… ali nikad nije ni pomislio da ãe ono biti tako
precizno oznaèeno.

Osam Franklinov skver

„Adresa sa brojem i ulicom“, prošaputa, zapanjen.

Ketrin je delovala isto tako zaprepašãeno. „Ja ne znam šta se tamo

nalazi, a ti?“ Langdon je zatresao glavom. Znao je da se Franklinov skver

nalazi u jednoj od starijih èetvrti Vašingtona, ali mu ta adresa nije bila

poznata. Podiže pogled do vrha trougla, i poèe da èita iduãi naniže, sve dok

nije obuhvatio èitav tekst.

Tajna

je skrivena

u Ovom Redu

Osam Franklinov skver

Da li se na Franklinovom skveru nalazi neki Red?

Da li se tamo nalazi zgrada u kojoj je skriven otvor koji vodi u duboko
spiralno stepenište.

Da li je tamo zaista nešto zakopano ili ne, Langdon nije imao pojma. U

ovom trenutku bilo je važno to što su on i Ketrin dešifrovali piramidu,

tako da sad imaju adresu neophodnu za pregovore oko Piterovog oslobaðanja.

I to u poslednjem trenutku.

Sjajne kazaljke na Langdonovom èasovniku sa likom Miki Mausa
pokazivale su da im je preostalo još samo deset minuta.

„Javi mu se“, reèe Ketrin, pokazujuãi prema telefonu na kuhinjskom zidu.
„Odmah!“

Neoèekivanost tog trenutka pomela je Langdona, i on shvati da okleva.

„Da li si sigurna?“

„Ja sam potpuno sigurna.“

„Neãu mu ništa reãi dok ne budemo uvereni da je Piter bezbedan.“

„Naravno. Ti si zapamtio broj, zar ne?“

Langdon klimnu glavom i ode u pravcu telefona. Podigao je slušalicu i

okrenuo broj mobilnog telefona tog èoveka. Ketrin je prišla i naslonila

glavu pored njegove da bi mogla da èuje šta se govori. Kad je telefon poèeo da
zvoni, Langdon se pripremi za sablasni šapat èoveka koji ga je veèeras
prevario. Konaèno, neko se ukljuèi.

Meðutim, nije bilo odgovora s druge strane. Nije se èuo nikakav glas. Samo
disanje.

 290 

Langdon je èekao, a onda konaèno progovori. „Imam informaciju koju
tražite, ali ako je stvarno hoãete, morate nam prvo dati Pitera.“

„Koje to?“ odgovori ženski glas.

Langdon poskoèi. „Robert Langdon“, odvrati instinktivno. „A ko ste vi?“

Za trenutak je pomislio da je okrenuo pogrešan broj.

„Vi se zovete Langdon?“ Žena je zvuèala iznenaðeno. „Evo ovde neko pita za
vas.“

Šta? „Izvinite, ko ste vi?“

„Pejdž Montgomeri iz privatne kompanije za bezbednost Preferens.“ Glas

joj je delovao nesigurno. „Možda nam vi možete pomoãi. Pre otprilike jedan

sat, moja koleginica odgovorila je na poziv preko 911 iz Kalorama hajtsa… u

vezi sa moguãom otmicom. Pošto sam izgubila kontakt s njom, pozvala sam

pojaèanje i došla da proverim na licu mesta. Koleginicu smo našli mrtvu

iza kuãe. Vlasnik kuãe nije bio prisutan, pa smo provalili. U predsoblju je

na stolu zvonio telefon, pa sam se…“

„Vi ste u kuãi?“ pitao je Langdon.

„Da, a dojava na 911… bila je ispravna“, žena je poèela da muca.
„Oprostite što zvuèim konfuzno, ali moja koleginica je mrtva, a našli smo
i èoveka koji je ovde držan na silu. On je u vrlo lošem stanju, baš sad mu
pružamo prvu pomoã. On stalno pita za dve osobe – jednu po imenu Langdon, a
drugu Ketrin.“

„To je moj brat!“ ubaci se Ketrin, još više približavajuãi glavu
Langdonu. „Ja sam zvala 911! Da li je on dobro?“

„Zapravo, gospoðo, on je…“ Ženin glas se prekide. „On je jako loše.
Odseèena mu je desna ruka…“

„Molim vas“, kumila je Ketrin „Hoãu da razgovaram s njim!“

„Upravo ga zbrinjavaju. On neprestano gubi svest. Ako ste tu negde blizu,
najbolje bi bilo da doðete ovamo. On oèito želi da vas vidi.“

„Mi smo na otprilike šest minuta odatle!“ reèe Ketrin.

„Onda vam predlažem da požurite.“ Zaèu se neki prigušen glas u
pozadini, a onda se žena ponovo vrati na telefon. „Izvinite, mislim da sam
im ovde potrebna. Prièaãemo kad stignete.“

Linija se prekide.

 291 

POGLAVLjE 91

Unutar Katedralne škole, Langdon i Ketrin preskakali su podrumske

stepenice i trèali kroz hodnik tražeãi prednji izlaz. Nisu više èuli zvuk
helikopterske elise iznad sebe i Langdon se ponada da bi mogli pobeãi
neprimeãeni i nekako stiãi do Kalorama hajtsa da vide Pitera.

Pronašli su ga. Živ je.

Samo trideset sekundi posle završenog razgovora sa èuvarkom, Ketrin je
još uvek
hitro izvadila vrelu piramidu i zlatni vrh iz vode. Piramida se

cedila kada ju je spustila u Langdonovu kožnu torbu. On je sada oseãao kako

se toplota probija kroz kožu.

Uzbuðenje zbog pronalaska Pitera, na momenat je preseklo svako dalje
razmišljanje o sjajnoj poruci na vrhu piramide – Osam Franklinov skver –
ali doãi ãe vreme i za to kada konaèno naðu Pitera.

Kada su zamakli za ugao na vrhu stepenica, Ketrin se iznenada zaustavi i
pokaza prema primaãoj sobi na drugoj strani hodnika. Kroz boèni prozor
Langdon je video sjajni crni helikopter kako neèujno stoji na travnjaku.
Usamljeni pilot stajao je pored njega, okrenut od njih govorio je u voki-toki. U
blizini je bio parkiran i crni terenac sa zatamnjenim staklima.

Držeãi se senke, Langdon i Ketrin preðoše u dnevnu sobu i proviriše

kroz prozor da ustanove da li je tu i ostatak tima. Na sreãu, ogromni travnjak

ispred Nacionalne katedrale bio je pust.

„Mora biti da su u katedrali“, reèe Langdon.

„Nisu“, reèe jedan duboki glas iza njih.

Langdon i Ketrin se okrenuše da pogledaju ko je to rekao. U dovratku, dve u nišanom.
crno obuèene prilike nišanile su u njih puškama s laserskim
Langdon je video jarku crvenu taèkicu kako mu podrhtava po grudima.

„Drago mi je što vas ponovo vidim, profesore“, reèe poznati grubi glas.

Operativci se razdvojiše, i minijaturna figura direktorke Sato provuèe se

lako izmeðu njih, prešavši èitavu sobu i zaustavivši se pravo ispred

Langdona. „Veèeras ste napravili nekoliko izuzetno loših poteza.“

„Policija je pronašla Pitera“, Langdon naglo reèe. „U lošem je stanju,
ali je živ. Gotovo je“

Ako je Sato i bila iznenaðena pronalaskom Pitera, nije to pokazala. Njene
oèi su ostale nepokolebljivo uprte u Langdona dok mu je prilazila,
zaustavivši se na svega par centimetara od njega. „Profesore, uveravam vas
da ovo ni izdaleka nije gotovo. I premda je policija sada umešana, sve je
postalo samo još ozbiljnije. Kao što sam vam veèeras veã rekla, ovo je
izuzetno delikatna situacija. Niste smeli da pobegnete s piramidom.“

„Gospoðo“, iznenada progovori Ketrin, „moram da vidim svog brata.
Uzmite piramidu, ali nas morate pustiti…“

„Moram?“ upita Sato, okrenuvši se prema njoj. „Gospoða Solomon,

pretpostavljam?“ Piljila je gnevno u Ketrin, a zatim se okrenu prema
Langdonu. „Spustite torbu na sto.“

Langdon pogleda u par laserskih svetala na svojim grudima. Spustio je
torbu na stoèiã za kafu. Jedan od agenata oprezno priðe, otvori torbu i

 292 

izvuèe dva predmeta. Maleni oblak zatoèene pare takoðe izaðe iz torbe.
Uperio je svetlo u nju i dugo, zbunjeno gledao, a zatim klimnuo Sato.

Sato je prišla torbi i pogledala u nju. Mokra piramida i vrh piramide
presijavati su se pod svetlošãu baterijskih lampi. Sato èuènu i veoma
pažljivo pogleda zlatni vrh, koji je, Langdon je to znao, videla samo na
rendgenskom snimku.

„Natpis“, upita Sato. „Da li vam nešto znaèi Tajna je skrivena u Ovom
Redu’?“

„Nismo sigurni, gospoðo.“

„Zašto je piramida vrela?“

„Potopili smo je u vrelu vodu“, reèe Ketrin oklevajuãi. „Bio je to deo

procesa dešifrovanja. Sve ãemo vam reãi, samo nas, molim vas, pustite da

vidimo mog brata. Prošao je kroz…“

„Kuvali ste piramidu?“ upita Sato.

„Iskljuèite svetlo“, reèe Ketrin. „Pogledajte vrh. Verovatno se još vidi.“

Operativac iskljuèi svetlo i Sato kleknu pored vrha piramide. Èak i
odatle gde je Langdon stajao, moglo se videti da tekst na vrhu piramide i
dalje pomalo svetluca.

„Osam Franklinov skver?“ reèe Sato, zvuèeãi iznenaðeno.

„Da, gospoðo. Tekst je ispisan naroèitim lakom ili neèim sliènim.
Trideset treãi stepen je u stvari…“

„A adresa?“ ponovo upita Sato. „Je li to ono što ovaj èovek hoãe?“

„Da“, reèe Langdon. „On veruje da je piramida mapa koja ãe mu reãi
lokaciju velikog blaga – kljuèa za otkrivanje drevnih misterija.“

Sato ponovo pogleda u vrh piramide s izrazom neverice na licu. „Recite
mi“, reèe, dok se strah oseãao u njenom glasu, „Da li ste kontaktirali ovog
èoveka? Jeste li mu veã dali adresu?“

„Pokušali smo.“ Langdon objasni šta se dogodilo kada su ga pozvali
telefonom.

Sato je slušala, oblizujuãi svoje žute zube dok je on govorio. Uprkos tome
što je izgledala kao da ãe eksplodirati od gneva, ona se okrenu prema jednom
od svojih agenata i uzdržanim šapatom mu reèe. „Dovedite ga. U vozilu je.“

Agent klimnu i progovori u svoj primopredajnik.

„Koga da dovedu?“ upita Langdon.

„Jedinu osobu koja bi možda mogla da ispravi èitavu ovu prokletu zbrku
koju ste izazvali!“

„Kakvu zbrku?“ uzvrati Langdon. „Sada kada je Piter na sigurnom, sve je…“

„Za ime boga!“ eksplodirala je Sato. „Ovde se ne radi o Piteru! Pokušala

sam to da vam kažem još u Kapitolu, profesore, ali vi ste odluèili da

radite protiv mene umesto sa mnom! Sada ste napravili strašnu zbrku! Kada

ste uništili svoj mobilni telefon, koji smo, uzgred budi reèeno, pratili,

prekinuli ste komunikaciju s ovim èovekom. A ova adresa koju ste otkrili –

gde god to bilo – ova adresa je bila naša jedina šansa da uhvatimo ludaka.

Trebalo je da igrate svoju ulogu za mene, da mu date ovu adresu kako bismo, do

ðavola, znali gde da ga uhvatimo!“

 293 

I pre nego što je Langdon odgovorio, Sato sruèi ostatak svog gneva na
Ketrin.

„A vi, gospoðo Solomon! Vi ste znali gde manijak živi? Zašto mi niste
rekli? Poslali ste unajmljenu èuvaricu u njegovu kuãu? Zar ne shvatate da ste
upropastili sve šanse da ga tamo uhvatimo? Drago mi je što vam je brat
dobro, ali suoèeni smo s krizom èije ãe se posledice osetiti mnogo šire,
van kruga vaše porodice. Èitav svet ãe ih osetiti. Èovek koji je oteo vašeg
brata ima nezamislivu moã i moramo ga uhvatiti što pre.“

Baš kad je završila svoju tiradu, visoka, elegantna silueta Vorena
Belamija pojavi se iz senke i kroèi u dnevnu sobu. Izgledao je neuredno,
povreðeno i potreseno… kao da je prošao kroz pakao.

„Vorene!“ Langdon ustade. „Da li ste dobro?“

„Ne“, on odgovori. „Nisam baš.“

„Jeste li èuli? Piter je na sigurnom!“

Belami klimnu, delujuãi ošamuãeno, kao da mu više ništa nije bilo
važno. „Jesam, èuo sam vaš razgovor. Drago mi je.“

„Vorene, šta se to, do ðavola, dešava?“

Sato se umeša. „Momci, uskoro ãete imati prilike da se isprièate. A
sada, gospodin Belami ãe pokušati da doðe do ovog ludaka i da porazgovara s
njim. Baš kao što to èitave veèeri èini.“

Langdon beše izgubljen. „Belami nije komunicirao s ovim tipom! On èak i
ne zna da je Belami umešan!“

Sato se okrenu prema Belamiju podigavši obrve.

Belami uzdahnu. „Roberte, bojim se da noãas nisam bio baš sasvim iskren
s vama.“

Langdon je samo zurio u prazno.

„Èinilo mi se da èinim pravu stvar…“ reèe Belami, delujuãi uplašeno.

„Pa“, reèe Sato, „sada ãete uraditi pravu stvar… a mi svi najbolje da se

pomolimo bogu da to upali.“ Kao da hoãe da naglasi zloslutnost u Satoinom

glasu, sat na kaminu poèe da zvoni. Sato izvuèe „ziplok“ torbu s predmetima

i baci je Belamiju. „Evo vaših stvari. Da li vaš telefon može da

fotografiše?“

„Može, gospoðo.“

„Dobro. Podignite vrh piramide.“

Poruka koju je Malak upravo primio bila je od njegovog kontakta – Vorena

Belamija – masona kojeg je ranije poslao u Kapitol da pomogne Robertu
Langdonu. Belami je, kao i Langdon, želeo da vidi Pitera Solomona živog, i
uveravao je Malaka da ãe pomoãi Langdonu da pronaðe i dešifruje
piramidu. Èitave noãi Malak je od njega primao imejlove s vestima, koje su
prosleðivane na njegov mobilni telefon.

Ovo bi trebalo da bude interesantno, pomisli Malak, otvarajuãi poruku.

 294 

Pošiljalac: Voren Belami

odvojen sam od langdona
ali konaèno imam informaciju
koju ste tražili. dokaz prilažem.
nazovite zbog nedostajuãeg dela. – vb

- jedan dokument (jpeg) -

Nazovite zbog nedostajuãeg dela? Malak se èudio, otvarajuãi dokument.
Priloženi dokument bila je fotografija.

Kada je Malak ugleda, glasno uzdahnu, osetivši kako mu srce brže kuca od

uzbuðenja. Gledao je u krupni snimak malene zlatne piramide. Legendarni vrh
piramide! Kitnjasta gravura sadržala je obeãavajuãu poruku: Tajna je skrivena
u Ovom Redu.

Ispod natpisa, Malak primeti nešto što ga zapanji. Vrh piramide kao da

je svetleo. U neverici, poèeo je da bulji u jedva vidljivi tekst i shvatio da je kako bi

legenda zaista istinita: Masonska piramida se transformiše
otkrila svoju tajnu onome ko je dostojan.

Kako se ova magièna transformacija dogodila, Malak nije znao, ali nije

ni mario za to. Sjajni tekst je jasno ukazivao na odreðenu lokaciju u

Vašingtonu, baš kako je i predskazano. Franklinov skver. Na nesreãu, na

fotografiji se mogao videti i kažiprst Vorena Belamija na vrhu piramide,

kojim je on namerno prekrio kljuèni deo poruke.

Tajna

je skrivena

u Ovom Redu.

br Franklinov skver

Nazovite zbog nedostajuãeg dela. Malak je sada razumeo na šta je Belami

mislio. Arhitekt Kapitola je èitave noãi saraðivao, ali upravo je bio
odabrao da zaigra vrlo opasnu igru.

 295 

POGLAVLjE 92

Pod budnim okom nekoliko naoružanih agenata CIA, Langdon, Ketrin i

Belami sedeli su sa Sato i èekali u dnevnoj sobi Katedralne škole. Na

stoèiãu ispred njih bila je još uvek otvorena Langdonova torba, a iz nje je

virio zlatni vrh piramide. Reèi Osam Franklinov skver veã su izbledele, i

nisu ostavile nikakvog traga o svom postojanju.

Ketrin zamoli Sato da joj dozvoli da ode i vidi brata, ali Sato samo

zatrese glavom, pogleda fiksiranog na Belamijev mobilni telefon. Nalazio
se na stolu i nikako nije hteo da zazvoni.

Zašto mi Belami nije rekao istinu? Pitao se Langdon. Arhitekt je, oèito,
èitave noãi bio u kontaktu sa Piterovim otimaèem i izveštavao ga kako
Langdon napreduje u dešifrovanju piramide. Bio je to samo blef, pokušaj da
se kupi vreme za Pitera. A zapravo, Belami je èinio sve što je mogao da
omete svakog ko bi pokušao da otkrije tajnu piramide. Meðutim, Belami je
sada, po svemu sudeãi, prešao na drugu stranu. Ovog èasa su i on i Sato bili
spremni da žrtvuju tajnu samo da bi uhvatili tog èoveka.

„Sklonite ruke sa mene!“ vikao je jedan staraèki glas u holu. „Ako sam
slep, nisam oduzet! Odlièno se snalazim u školi!“ Dekan Galovej glasno je
protestovao dok ga je operativac CIA gurao u sobu i terao da sedne u jednu od
stolica.

„Ko se sve ovde nalazi?“ upita Galovej, zureãi svojim praznim pogledom ste
pravo ispred sebe. „Èujem da vas ima puno. Koliko vas je potrebno da bi
priveli jednog starca? Stvarno!“

„Ima nas sedmoro“, izjavi Sato. „Ukljuèujuãi Roberta Langdona, Ketrin
Solomon i vašeg masonskog brata Vorena Belamija.“

Galovej se opusti u stolici, više nije delovao ljutito.

„Dobro smo“, reèe Langdon. „Upravo smo saznali da je Piter osloboðen. U
lošem je stanju, ali tamo je stigla policija.“

„Hvala nebesima“, reèe Galovej. „A šta…“

Od glasnog zvrndanja poskoèiše svi u sobi. To je na stolu poèeo da vibrira
Belamijev mobilni. Svi zaãutaše.

„U redu, gospodine Belami“, reèe Sato. „Nemojte sluèajno da zabrljate.
Znate šta je sve na kocki.“

Belami duboko udahnu, a potom izdahnu. Onda pruži ruku i pritisnu dugme
za spikerfon da bi uspostavio vezu.

„Ovde Belami“, reèe, govoreãi glasno u pravcu telefona na stolu.

Isprekidani glas, onaj poznati grleni šapat, probijao se kroz spikerfon. je ponoã,
Zvuèao je kao glas preko mikrofona u automobilu. „Prošla
gospodine Belami. Upravo sam se spremao da Piteru prekratim muke.“

U sobi je vladala muèna tišina. „Dozvolite mi da ga èujem.“

„Neizvodljivo“, odgovori muškarac na drugom kraju linije. „Vozim. A on
leži vezan u gepeku.“

Langdon i Ketrin se pogledaše a onda zatresoše glavom prema ostalima.
Blefira. Piter više nije s njim!

 296 

Sato dade znak Belami ju da nastavi da ga provocira.

„Hoãu dokaz da je Piter živ“ reèe Belami. „Neãu vam dati ostatak…“

„Vašem Velikom majstoru potreban je lekar. Nemojte gubiti vreme na
pregovore. Recite mi broj zgrade na Franklin skveru i ja ãu vam dovesti
Pitera.“

„Rekao sam vam, hoãu da…“

„Smesta!“ prodera se muškarac. „Ili prestajem da vozim, a Piter Solomon
umire istog trena.“

„Slušajte me“ odgovori Belami èvrsto. „Ukoliko želite da èujete punu

adresu, onda igrajte po mojim pravilima. Doðite na Franklinov skver. Ja ãu
biti tamo. Kad mi predate Pitera živog, reãi ãu vam broj zgrade.“

„A otkud ja da znam da ãete vi zaista doãi sami?“

„Zato što znam da se ne smem izlagati riziku da vas obmanem. Ne držite

vi u svojim rukama samo Pitera. Ja znam šta je veèeras sve u igri.“

„Nadam se da shvatate“ oglasi se èovek preko telefona, „da ukoliko osetim

bilo kakav nagoveštaj da je na skveru još neko osim vas, ja ãu produžiti da

vozim, a vi nikad više neãete videti ni traga ni glasa od Pitera Solomona.

I naravno… to ãe za vas biti još ponajmanja muka.“

„Doãi ãu sam“ odgovori Belami neraspoloženo. „Kada mi predate Pitera,
daãu vam sve što vam treba.“

„U samom centru skvera“, reèe èovek. „Trebaãe mi bar dvadeset minuta da

stignem tamo. Najbolje da me èekate sve dok ne stignem.“

Linija se prekide.

Istog èasa, sve se u sobi pokrenu. Sato poèe da izvikuje naredbe. Nekoliko
operativaca zgrabiše svoje voki-tokije i kretoše prema vratima. „Pokret!
Pokret!“

U svom tom haosu, Langdon pogleda prema Belamiju, tražeãi objašnjenje
šta se to sad dogaða, ali njega su veã gurali prema vratima.

„Moram da vidim svog brata!“ povika Ketrin. „Morate nam dozvoliti da
odemo!“

Sato priðe Ketrin. „Ništa ja ne moram, gospoðo Solomon. Jasno!?“

Ketrin ne ustuknu veã se oèajnièki zagleda u sitne oèi Inoe Sato.

„Gospoðo Solomon, za mene je sad najvažnije da uhvatim tog èoveka na

Franklinovom skveru, i vi ãete sedeti ovde sa jednim od mojih ljudi sve dok

ja taj zadatak ne obavim. Tada, i nimalo pre toga, moãi ãemo da se pozabavimo

vašim bratom.“

„Vi mene ne razumete“, odvrati joj Ketrin. „Ja znam taèno gde živi taj

èovek! Bukvalno pet minuta odavde putem do Kalorama hajtsa. Tamo sigurno

ima puno dokaza koji vam mogu biti od pomoãi! Osim toga, vi ste rekli da

želite da sve ovo nikako ne izaðe na videlo. Ko zna šta ãe sve Piter poèeti

da govori èim mu se stanje stabilizuje.“

Sato napuãi usne, oèito shvatajuãi da je Ketrin u pravu. Napolju, elise

helikoptera poèeše da se okreãu. Sato se namršti, a onda se okrete prema

jednom od svojih ljudi. „Hartmane, vi uzmite terenac. Prebacite gospoðu

Solomon i gospodina Langdona do Kalorama hajtsa. Piter Solomon ni sa kim

ne sme da razgovara. Jasno?“

 297 

„Da, gospoðo“, odgovori operativac.

„Pozovite me kad tamo stignete. Javite mi šta ste našli. A ovo dvoje ne
puštajte iz vida.“

Agent Hartman kratko klimnu, izvuèe kljuèeve vozila i krete prema
vratima. Ketrin poðe za njim.

Sato se okrete prema Langdonu. „Srešãemo se uskoro, profesore. Znam da

mislite da sam vam neprijatelj, ali uveravam vas da nije tako. Idite pravo

kod Pitera. Ovo još nije kraj.“

S druge strane Langdona, dekan Galovej sedeo je tiho za stoèiãem.
Pipajuãi, pronašao je piramidu, koja se još uvek nalazila u otvorenoj
Langdonovoj torbi preko njene
ugrejane površine. ispred njega. Starac je rukama prelazio

Langdon upita, „Oèe, hoãete li sa nama da vidite Pitera?“

„Samo bih vas usporio svojim prisustvom.“ Galovej izvuèe ruke iz torbe i
povuèe zatvaraè preko piramide. „Ostaãu ovde i moliãu se za Piterov
oporavak. Imaãemo kasnije prilike da razgovaramo. Ali kad budete pokazali
piramidu Piteru, poruèite mu nešto s moje strane, molim vas.“

„Svakako.“ Langdon podiže torbu i stavi je preko ramena.

„Recite mu ovo.“ Galovej proèisti grlo. „Masonska piramida oduvek èuva
svoju tajnu… iskreno.“

„Ne razumem.“

Starac kao da namignu. „Samo vi tako recite Piteru. On ãe razumeti.“ S

tim reèima, dekan Galovej pognu glavu i poèe da se moli. Zbunjen, Langdon ga

ostavi i požuri napolje. Ketrin je veã bila na prednjem sedištu terenskog

vozila i davala uputstva operativcu kuda da vozi. Langdon uðe pozadi i samo

što je zatvorio vrata, crna grdosija polete preko travnjaka, jureãi na sever

prema Kalorama hajtsu.

 298 

POGLAVLjE 93

Franklinov skver nalazi se u severozapadnom delu centra Vašingtona,

oivièen ulicama K i Trinaestom. Tu se nalazi veliki broj istorijskih
znamenitosti, od kojih je najpoznatija Franklinova škola, iz koje je
Aleksandar Grejam Bel poslao prvu bežiènu poruku 1880. godine.

Visoko iznad skvera, helikopter UH-60 približavao se u brzom letu sa

zapada, prešavši put od Nacionalne katedrale za svega par minuta. Imamo

dovoljno vremena, pomisli Sato, gledajuãi skver ispod letelice. Znala je od

kolike je važnosti da ljudi neprimeãeni zauzmu pozicije pre nego što

njihova meta doðe. Rekao je da ãe mu trebati najmanje dvadeset minuta.

Na Satoinu komandu pilot napravi manevar nazvan „lebdeãi dodir“ na

krovu najviše zgrade u okolini – na adresi Franklinov skver jedan –

ekskluzivnom poslovnom objektu sa dva zlatna šiljka na vrhu. Manevar je bio

protiv propisa, naravno, ali helikopter je svojim šinama dodirivao

šljunkoviti krov svega nekoliko sekundi. Kada su svi iskoèili, pilot je

odmah uzleteo prema istoku, da bi se podigao do „bešumne visine“ i odatle

pružao nevidljivu podršku.

Sato je saèekala da operativni tim sakupi svoje stvari i pripremi

Belamija za njegov zadatak. Arhitekt je još uvek delovao smušeno zbog

dokumenta koji je video na Satoinom zaštiãenom laptopu. Kao što rekoh…

pitanje nacionalne bezbednosti. Belami je brzo shvatio na šta Sato misli i

sada je potpuno saraðivao.

„Sve je spremno, gospoðo“, reèe agent Simkins.

Na Satoinu komandu, operativci su poveli Belamija preko krova i

nestali u vertikalnom otvoru, na putu ka prizemlju, gde ãe zauzeti svoje
pozicije.

Sato je prišla ivici zgrade i pogledala dole. Pravougaoni pošumljeni

park prekrivao je èitav blok. Mnogo mesta za zaklon. Satoin tim je u

potpunosti shvatao koliko je bitno da ova akcija bude izvedena neprimetno.

Ako meta oseti neèije prisustvo i jednostavno odluèi da im umakne…

direktorka o tome nije želela ni da misli.

Vetar je ovde gore bio hladan i duvao je u naletima. Sato steže ruke oko

tela i upre nogama u podlogu kako je vetar ne bi oduvao preko ivice. S ovog

odliènog položaja Franklinov skver je delovao manji nego što se ona seãala,

sa manje zgrada. Pitala se koja je zgrada na broju Osam Franklinov skver. Ovu

informaciju je zatražila od svoje analitièarke Nole, koja je trebalo da se

javi svakog èasa.

Belami i agenti se pojaviše, izgledali su kao mravi koji se razilaze u
tamu pošumljenog prostora. Simkins postavi Belamija na èistinu blizu
centra pustog parka. A onda se on i njegovi ljudi stopiše s prirodnim

zaklonom, nestajuãi s vidika. Za samo nekoliko trenutaka, Belami je bio
potpuno sam, hodao je drhtureãi pod svetlošãu uliène rasvete, blizu centra
parica.

Sato ne oseti sažaljenje prema njemu.

Zapalila je cigaretu i duboko povukla dim, uživajuãi u toploti koja joj je

prodirala u pluãa. Zadovoljna što je sve kako treba, odstupi od ivice da

 299 