Den Braun-Izgubljeni simbol

Dok je èekao, stomak mu opet zakrèa. Njegov dvodnevni post, iako
neprijatan, bio je presudan za pripreme. Takve su bile drevne metode. Uskoro
ãe sve fizièke neprijatnosti postati nebitne.

Stojeãi na hladnom noãnom vazduhu, nasmejao se kada je shvatio da ga je
usud doveo, pomalo ironièno, pravo pred malenu crkvu. Smešteno, izmeðu
„Sterling dentala“ i diskonta, nalazilo se malo svetilište.

BOŽJA KUÃA SLAVE.

Malak je gledao u prozor na kom je bio ispisan deo crkvene doktrine:
VERUJEMO DA JE ISUS HRIST ZAÈET OD SVETOGA DUHA, DA GA JE RODILA
DEVICA MARIJA, I DA JE ISTINSKI I ÈOVEK I BOG.

Malak se nasmeja. Da, Isus je zaista bio i jedno i drugo – i èovek i Bog – ali
devièansko roðenje nije preduslov za božanstvo. Ne ide to tako.

Zvonjava mobilnog telefona preseèe noãnu tišinu ubrzavajuãi mu puls.

Telefon koji je sada zvonio bio je Malakov privatni – jeftini jednokratni

telefon kupljen juèe. Identifikacija je otkrivala da je to poziv koji je

oèekivao.

Lokalni poziv, pomisli Malak, gledajuãi preko Silver hil rouda prema
jedva vidljivim, meseèinom obasjanim konturama krivudavog krova koji se
pomaljao iznad krošnji. Malak otklopi telefon.

„Ovde doktor Abadon“, reèe, malo produbivši glas.

„Ketrin“, reèe ženski glas. „Konaèno sam se èula sa bratom.“

„Oh, sada mi je lakše. Kako je on?“

„Upravo je na putu za moju laboratoriju“, reèe Ketrin. „U stvari,
predložio je da nam se i vi pridružite.“

„Oprostite?“ Malak je glumio oklevanje. „U vašoj… laboratoriji?“

„Sigurno vam iskreno veruje. On nikada nikoga ne poziva ovamo.“

„Pretpostavljam da misli da ãe poseta pomoãi našem razgovoru, ali ne
bih voleo da se nameãem.“

„Ako moj brat kaže da ste dobrodošli, onda ste dobrodošli. Osim toga,

rekao je da ima mnogo šta da nam kaže, a ja bih volela da konaèno saznam šta

se dogaða.“

„Dobro onda. Gde je taèno vaša laboratorija?“

„U Centru za podršku Smitsonijan muzeja. Znate li gde je to?“

„Ne“, reèe Malak gledajuãi preko parkinga pravo u kompleks. „Upravo sam
u automobilu i imam sistem za navoðenje. Koja je adresa?“

„Èetiri hiljade dvesta Silver hil roud.“

„Dobro, èekajte malo. Ukucaãu to“ Malak je saèekao deset sekundi, a onda
reèe, „Ah, dobre vesti, izgleda da sam bliže nego što sam mislio. GPS kaže
da sam na svega deset minuta odatle.“

„Sjajno. Javiãu èuvarima na ulaznoj kapiji da vas propuste.“

„Hvala vam.“

„Vidimo se uskoro.“

Malak stavi u džep jednokratni telefon i pogleda prema CPSM-u. Jesam li

bio nepristojan što sam samog sebe pozvao? Smešeãi se, izvadi ajfon Pitera
Solomona, diveãi se tekstualnoj poruci koju je pre nekoliko minuta poslao
Ketrin.

 100 

Dobio tvoje poruke. Sve je u redu. Naporan dan. Zaboravio
sastanak sa dr Abadonom. Izvini što ga nisam spomenuo
ranije. Duga prièa. Kreãem u laboratoriju. Ako je slobodan,
pozovi ga da nam se pridruži. Potpuno mu verujem, a imam
mnogo šta da vam kažem. Piter.
Nije bilo iznenaðujuãe što je ubrzo nakon toga zvrcnuo Piterov ajfon sa
Ketrinin im odgovorom.
piter, èestitam ti što si nauèio da kucaš poruke! drago mi je
da si dobro, prièala sam s dr A. dolazi u laboratoriju, vidimo
se uskoro! – k
Držeãi u rukama ajfon Pitera Solomona, Malak èuènu pokraj limuzine i
zaglavi ga izmeðu prednje gume i druma. Dobro mu je poslužio ovaj telefon…
ali došlo je vreme da nestane. Seo je za volan, ubacio auto u brzinu i lagano
krenuo napred sve dok nije èuo glasno krckanje u trenutku kada se ajfon
rasprsnuo.
Malak vrati polugu menjaèa u parking poziciju i poèe da gleda udaljenu
siluetu CPSM-a. Deset minuta. Prostrani magacin Pitera Solomona èuvao
je trideset miliona dragocenih predmeta, ali Malak je noãas došao da
uništi samo dva i to ona najvrednija.
Celokupno istraživanje Ketrin Solomon. I samu Ketrin Solomon.

 101 

POGLAVLjE 26

Profesore Langdon!“ reèe Inoe Sato. „Delujete kao da ste upravo videli
duha. Da li vam je dobro?“

Langdon još više podiže torbu na ramenu i stavi ruku preko nje, kao da bi
tako mogao bolje da sakrije kockasti paketiã koji se u njoj nalazi. I sam je
oseãao da je skroz pobeleo u licu. „Ja se… samo jako brinem za Pitera.“

Sato nagnu glavu na stranu, posmatrajuãi ga iskosa.

Langdon posumnja da se ona možda umešala u sve ovo veèeras upravo zbog

ovog paketiãa koji mu je Solomon poverio na èuvanje. Piter je upozorio

Langdona: Moãni ljudi žele da ga se domognu. Bilo bi opasno kad bi dopao u

pogrešne ruke. Langdon nije mogao da zamisli zašto bi CIA želela da doðe

do kutijice sa talismanom… pa èak ni šta uopšte predstavlja taj talisman.

Ordo ab chao?

Sato priðe bliže i upilji se u njega svojim crnim oèima. „Oseãam da ste
došli do nekog otkriãa?“

A Langdon oseti daje poèeo da se znoji. „Pa ne… ne baš.“

„O èemu sad razmišljate?“

„Pa, ja samo…“ Langdon je oklevao, ne znajuãi šta da joj kaže. Nije mu

padalo na pamet da joj kaže za paketiã u torbi, ali ako ga ona povede u zgradu
CIA, sigurno ãe mu usput pregledati torbu. „Zapravo…“ petljao je, „imam
novu ideju o brojevima na Piterovoj ruci.“

Njen izraz lica ostade nepromenjen. „Da?“ Pogleda u Endersona, koji se
upravo vraãao pošto se pozdravio sa èlanovima konaèno pristiglog
forenzièkog tima.

Langdon proguta knedlu pa èuènu pored šake, pitajuãi se šta bi sad mogao

da smisli da im kaže. Ti si predavaè, Roberte – improvizuj! Još jednom se
nešto da
zagleda u onih sedam siãušnih simbola, nadajuãi se da ãe uspeti

smisli.

Ništa. Potpuna praznina.

Langdon je imao fotografsko pamãenje i dok je sad pokušavao da se na

brzinu priseti svih simbola u svojoj mentalnoj enciklopediji, mogao je da

spomene samo jednu stvar. Toga se setio još na samom poèetku, ali tada mu se

uèinilo sasvim neverovatnim. U ovom trenutku preostalo mu je samo da

odugovlaèi dok se ne priseti neèeg boljeg.

„Ovaj“, poèe on, „prvo što ãe jednom simbologu ukazati na to da je krenuo

pogrešnim putem u pokušaju da dešifruje neki simbol, jeste istovremeno
prisustvo više simbolièkih jezika. Na primer, kad sam vam rekao da je ovaj
tekst prikazan rimskim i arapskim znacima, to je veã bila pogrešna
analiza, jer se oslanja na dva jezièka sistema. Isto to važi i za rimske i
runske znake.“

 102 

Sato prekrsti ruke i podiže obrve, kao da hoãe da kaže, „Nastavi.“

„Generalno, svaka komunikacija ide preko jednog, a ne više razlièitih

jezika, i zato je prvi zadatak prilikom analize bilo kog teksta, da se pronaðe
jedan konzistentan sistem simbola koji može da obuhvati èitav tekst.“

„A sada vam se èini da znate koji je to sistem?“

„Pa, i da… i ne.“ Langdon je imao iskustva sa rotacionom simetrijom

anagrama i zato je znao da simboli ponekad dobijaju razlièita znaèenja iz

razlièitih uglova. U ovom sluèaju, shvatio je da postoji jedan naèin na koji

bi se svi ovi znaci mogli sagledati u jednom jeziku. „Ako bismo okrenuli

ruku, dobili bismo konzistentniju sliku po pitanju jezika.“ Jezivo, ali
upravo je Piterov otmièar sugerisao da bi šaku trebalo okrenuti, kad je
izgovorio staru hermeneutièku izreku. Kako gore, tako dole.

Langdona proðe drhtavica, ali ipak ispruži ruku i dohvati drvenu osnovu nadole.
na koju je bila prièvršãena Piterova šaka. Veoma lagano, on obrnu drvenu
dašèicu, tako da su sad Piterovi ispruženi prsti pokazivali
Simboli na dlanu trenutno se izmeniše.

„Iz ovog ugla“, reèe Langdon, „X-I-I-I postaje moguã rimski broj – trinaest.
Štaviše, preostali znaci mogu se takoðe interpretirati uz pomoã rimskog
alfabeta – SBB Langdon je oèekivao da ãe prisutni na ovo samo slegnuti
ramenima, ali se izraz na Endersonovom licu istog trena izmeni. „SBB?“
upita šef.

Sato se okrenu Endersonu. „Ako se ne varam, to mi zvuèi poznato, kao
sistem numeracije ovde na Kapitolu.“

Enderson je bio sasvim beo u licu. „Jeste.“

Sato se isceri i klimnu glavom prema Endersonu. „Šefe, krenite za
mnom. Želim da razgovaramo nasamo.“

Dok je direktorka Inoe Sato vodila Endersona na dovoljnu udaljenost,
Langdon je stajao sam, totalno pometen. Šta li se sad dešava, kog vraga? Na
šta se SBB XIII odnosi?

Enderson se u sebi pitao da li je uopšte moguãe da se noãas desi nešto

još gore od ovoga. Na ruci stoji SBB 13? Bio je potpuno zaprepašãen da je

bilo ko neupuãen mogao da sazna za SBB… a pogotovo za SBB 13. Po svemu

sudeãi, palac Pitera Solomona nije upirao nagore, kao što je na poèetku

izgledalo… veã u sasvim suprotnom pravcu.

Direktorka Sato odvede Endersona do mirnog mesta pored bronzane statue
Tomasa Džefersona. „Šefe“, reèe, „verujem da vi taèno znate gde se nalazi taj
famozni SBB trinaest?“

„Naravno.“

„A da li znate šta se unutra nalazi?“

„Ne, nisam gledao unutra. Mislim da veã decenijama nije u upotrebi.“

„E pa, sada ãete ga otvoriti.“

 103 

Endersonu se nimalo nije dopadalo kad mu neko nareðuje šta treba da radi

u sopstvenoj kuãi. „Gospoðo, to može biti malo problematièno. Moraãu prvo
da proverim raspored zaduženja. Kao što znate, dobar deo prostora na nižim
spratovima pretvoren je u privatne kancelarije ili skladišta, a kada su
privatne…“

„Vi ãete sad lepo da mi otkljuèate SBB trinaest“, reèe Sato, „ili ãu ja
pozvati KB, a oni ãe poslati tim sa spravom za razvaljivanje vrata.“

Enderson ju je prvo posmatrao nekoliko èasaka, a onda je izvukao voki-toki
i prineo ga ustima. „Govori Enderson. Treba neko da mi otkljuèa SBB. Nek me
tamo saèeka kroz pet minuta.“

Glas koji mu je odgovorio zvuèao je prilièno zbunjeno. „Šefe, molim vas,
ponovite, da li ste rekli SBB?“

„Taèno. SBB. Smesta pošaljite nekoga. Trebaãe mi i baterijska lampa.“
Potom vrati voki-toki na mesto. Srce mu je snažno udaralo dok mu je Sato
prilazila još bliže, sve više utišavajuãi glas.

„Šefe, nemamo vremena“, prošapta, „smesta nas povedite do SBB
trinaest, što je brže moguãe.“

„Da, gospoðo.“

„Treba mi još nešto.“

Osim provaljivanja i upadanja? Enderson nije bio u položaju da protestuje,
ali svakako je bio svestan da je Sato stigla samo nekoliko minuta pošto se
Piterova šaka pojavila u Rotondi, i da sad koristi situaciju i zahteva da joj
se dozvoli prilaz u privatne prostorije Kapitola. Sve vreme, ona se nalazi
jedan korak ispred dogaðaja, tako da izgleda kao da ona njima diriguje.

Sato pokaza rukom prema profesoru. „Ona torba na profesorovom
ramenu.“

Enderson pogleda u tom pravcu. „Šta sa njom?“

„Pretpostavljam da je vaše osoblje pregledalo Langdonovu torbu na rendgen
aparatu kad je ulazio u zgradu?“

„Naravno, sve torbe se pregledaju.“

„Hoãu da vidim taj snimak. Hoãu da znam šta ima u toj torbi.“

Enderson ponovo pogleda torbu koju je Langdon sve vreme nosio na ramenu.
„Ali… zar ne bi bilo jednostavnije da pitamo njega.“

„Koji deo mog nareðenja niste razumeli?“

Enderson opet izvadi voki-toki i ponovi njen zahtev. Sato izdiktira

Endersonu adresu svog blekberija i zatraži da joj njegov tim odmah mejlom

pošalje digitalnu kopiju rendgenskog snimka, èim ga pronaðe. Preko volje,

Enderson se složi i sa tim zahtevom.

Forenzièari su se spremali da ponesu odseèenu šaku i predaju je
kapitolskoj policiji, ali Sato naredi da je isporuèe direktno njenom timu u
Lengliju. Enderson je sad veã bio i suviše umoran da protestuje. Nikakvo
èudo, s obzirom da ga je pregazio omanji parni valjak japanske proizvodnje.

„Osim toga, treba mi taj prsten“, doviknu Sato forenzièarima.

Glavni tehnièar taman zausti da se usprotivi, ali se odmah predomisli.
Skinu zlatni prsten sa Piterove šake, stavi ga u providnu plastiènu
vreãicu i predade Sato. Ona ga uze i stavi u džep jakne. Potom se okrete
Langdonu.

 104 

„Kreãemo, profesore. Ponesite svoje stvari.“ Mlaði

„Kuda idemo?“ upita Langdon.

„Samo vi krenite za gospodinom Endersonom.“

Pa da, pomisli Enderson, pravo za petama. SBB se nalazio u delu Kapitola
u koji je retko ko zalazio. Da bi se stiglo do njega, treba proãi kroz zamršeni
lavirint skuèenih prostorija i uzanih hodnika taèno ispod kripte.
sin Abrahama Linkolna, mali Ted, jednom je zalutao onamo i malo je falilo
da tu i umre. Enderson se zapita neãe li takva sudbina zadesiti i Langdona,
samo ako Sato tako odluèi.

 105 

POGLAVLjE 27

Mark Zubijanis, specijalista za bezbednost sistema uvek se ponosio svojom

sposobnošãu da istovremeno izvršava više zadataka. Upravo je sedeo na

svom futonu s daljinskim upravljaèem za TV, bežiènim telefonom,

laptopom, palmtopom, i velikom èinijom „Pajrats butija“ Jednim okom

posmatrajuãt bez tona utakmicu Red-skinsa, a drugim gledajuãi laptop,

Zubijanis je prièao preko blutut slušalica sa ženom s kojom se nije èuo veã

više od godinu dana.

Ko bi drugi mogao da zove usred plej-ofa nego Triš Dan.

Potvrdivši još jednom svoju društvenu nespretnost, njegova bivša

koleginica odabrala je baš utakmicu Redskinsa kao savršeni momenat da

proãaska s njim i zatraži uslugu. Nakon kratkog podseãanja na stare dane i na

to kako joj nedostaju njegovi sjajni vicevi, Triš je konaèno prešla na stvar:

pokušavala je da demaskira skrivenu IP adresu, verovatno nekog zaštiãenog

servera u oblasti Vašingtona. Server je èuvao jedan mali tekstualni

dokument, a ona je želela da mu pristupi… ili makar da sazna èiji je.

Pravi èovek, pogrešan trenutak, rekao joj je. Triš ga je zatim obasula

najfinijim komplimentima koje jedan štreber može da dobije, od kojih je,

bar što se njega tièe, veãina bila istinita, i pre nego što je to primetio,

veã je ukucavao èudnu IP adresu u svoj laptop.

Zubijanis je samo na trenutak video broj i odmah se uznemirio. „Triš, ova
adresa ima èudan format. Napisana je protokolom koji još uvek nije
dostupan javnosti. Verovatno je vladin obaveštajni ili vojni.“

„Vojni?“ nasmeja se Triš. „Veruj mi, upravo sam izvukla skraãeni tekst s
tog servera i nije bio vojni.“

Zubijanis otvori terminal prozor i pokuša da trasira putanju. „Kažeš da
ti se trasiranje prekinulo?“

„Da. Dvaput. Isto èvorište.“

„I meni isto.“ On pozva program za dijagnostiku i pokrenu ga. „Šta je
toliko interesantno kod ove IP adrese?“

„Pokrenula sam izborni program koji je aktivirao pretraživaè na ovoj
IP adresi i izvukao skraãeni dokument. Moram da vidim ostatak dokumenta.
Mogu i da ga kupim, ali ne mogu da otkrijem ko je vlasnik IP adrese, ni kako
da joj pristupim.“

Zubijanis se namršti gledajuãi u ekran. „Jesi li sigurna u to? Pokrenuo
sam neku dijagnostiku i ovaj zaštitni pristupni kod izgleda… prilièno
ozbiljno.“

„Zato ãeš i dobiti dobru lovu.“

Zubijanis porazmisli. Ponudili su mu malo bogatstvo za lak posao. „Da te
pitam nešto, Triš. Zašto ti je toliko stalo do ovoga?“

Triš je ãutala. „Èinim uslugu prijateljici.“

„Mora da je dobra prijateljica.“

„I jeste.“

Zubijanis se pritajeno zakikota i ujede za jezik. Znao sam.

 106 

„Slušaj“, reèe Triš pomalo nestrpljivo. „Jesi li dovoljno dobar da
demaskiraš ovu IP adresu? Da ili ne?“

„Jesam, dovoljno sam dobar. I da, znam da me vrtiš oko malog prsta.“

„Koliko ãe ti trebati?“

„Ne dugo“, reèe, kuckajuãi usput po tastaturi. „Trebalo bi da mogu da uðem
u neku od mašina u njihovoj mreži za nekih deset minuta. Kada budem ušao i
znao u šta gledam, nazvaãu te.“

„Mnogo ti hvala. I, jesi li dobro?“

Tek sad pita? „Triš, za ime boga, zoveš me usred plej-of utakmice i još

bi da brbljaš? Hoãeš da hakujem ovu IP adresu ili ne?“

„Hvala, Mark. Zaista ti hvala. Èekaãu da me pozoveš.“

„Petnaest minuta.“ Zubijanis prekide vezu, uze èiniju „Pajrats butija“ i
pusti ton na televizoru.

Žene.

 107 

POGLAVLjE 28

Kuda me to vode?

Dok je Langdon žurno koraèao iza Endersona i Sato, spuštajuãi se sve
niže u donje spratove Kapitola, oseãao je kako mu srce sa svakim korakom sve
brže udara. Krenuli su od zapadnog izlaza iz Rotonde, spustili se
mramornim stepeništem, da bi onda, kroz široka vrata, samo u suprotnom
pravcu, ušli u èuvenu odaju direktno ispod Rotonde.

Kapitolska kripta.

Ovde je vazduh bio zagušljiviji i Langdon ponovo oseti rane znake napada

klaustrofobije. Niska tavanica i prigušeno svetio, upravljeno naviše,

samo su naglašavali stamene forme èetrdeset dorskih stubova, neophodnih

da bi se poduprla ogromna kamena površina poda Rotonde. Roberte, opusti

se.

„Ovuda“, reèe Enderson, hodajuãi brzim korakom i skreãuãi nalevo u tom
ogromnom kružnom prostranstvu.

Na svu sreãu, u ovoj kripti nije bilo tela. U njoj se nalazilo samo
nekoliko statua, maketa Kapitola i jedan niži prostor u kome je bio drveni kroz
katafalk na koji su se polagali pogrebni sanduci prilikom odavanja poèasti
pre sahrane nekog državnika. Njihova povorka samo je projurila
prostoriju, ne obraãajuãi pažnju na èetvorokraku zvezdu od mramora na mestu
gde je nekada gorela veèna vatra.

Èinilo se da se Endersonu posebno žuri, dok je Sato ponovo zagnjurila
glavu u svoj blekberi. Mobilna telefonija posebno je bila pojaèana u zgradi
Kapitola i dosezala je èak i do najudaljenijih njenih delova, s obzirom na
velik broj vladinih razgovora i poziva koji su se svakog dana obavljali u
ovom zdanju.

Pošto su dijagonalno prešli preko kripte, uðoše u slabo osvetljeni
foaje, a potom krenuše zavojitim hodnicima sa puno slepih završetaka.
Pravi mravinjak uskih prolaza sadržavao je silna vrata oznaèena brojevima.
Langdon je èitao dok su prolazili

S154… S153… S152…

Nije imao pojma šta se skrivalo iza njih, ali barem mu se razbistrilo šta zgrade
znaèe brojke i slova utetovirani na šaci Pitera Solomona. SBB 13 je po svoj
prilici bila oznaka na nekim vratima skrivenim duboko u utrobi
Kapitola.

„Šta se nalazi iza svih ovih vrata?“ upita Langdon, pritiskajuãi torbu uz sa vratima
rebra i pitajuãi se kakve veze može imati Solomonov paketiã
oznaèenim kao SBB13.

„Kancelarije i arhiva“, odgovori Enderson. „Privatne kancelarije i
arhiva“, dodao je sve pogledajuãi u Inoe Sato.

Sato se nije udostojila èak ni da digne pogled sa blekberija.

„Deluju skuèeno“, reèe Langdon.

„Èuvene sobice, ali su zato još uvek meðu najtraženijim nekretninama u
zgrade kapitola, a
èitavom Vašingtonu. Ovo je sâmo središte prvobitne

taèno iznad njih nalaze se stare odaje Senata.“

 108 

„A kome pripada SBB trinaest?“ upita Langdon. „Èija je to kancelarija?“

„Nièija. Sve prostorije sa oznakom SBB koriste se kao prostor za
privatne arhive i moram priznati da me je zaèudilo…“

„Endersone“, prekide ga Sato i dalje gledajuãi u svoj blekberi. „Samo nas
vi tamo lepo odvedite.“

Enderson zaškrguta zubima i ãutke nastavi da ih vodi kroz hodnike koji su i
sve više lièili na neku mešavinu prostora za odlaganje materijala
lavirinta velikih razmera.

Skoro na svakom zidu nalazili su se znaci sa strelicama okrenutim
unapred i unazad, svakako sa namerom da upute na odreðeni kompleks
kancelarija u ovako složenoj mreži hodnika, od S142 do S152…

ST1 do ST70…

D1 do D166 i DT1 do DT67…

Langdon se zapita da li bi sam ikada uspeo da izaðe odatle. Ovo je pravi,
pravcati lavirint. Koliko je uspeo da razume, oznake na vratima poèinjale
su bilo sa S ili D, u zavisnosti od toga da li se nalaze sa one strane na kojoj
je Senat, ili pak zgrada Donjeg doma. Oni delovi koji su oznaèeni kao ST ili
DT verovatno su bili u nivou terase, odnosno prizemlja.

Još uvek ni traga ni glasa od SBB-a.

Konaèno, stigoše do teških èeliènih vrata na kojima se nalazio prorez za
ubacivanje sigurnosne kartice.

SB NIVO

Langdon je nasluãivao da se približavaju.

Enderson posegnu za svojom karticom, ali se zaustavi, oèito mu je bilo
neprijatno zbog zahteva koji mu je postavila Sato.

„Endersone“, podstaknu ga Sato, „Nemamo èitavu noã na raspolaganju.“

On nevoljno ubaci karticu. Èelièna vrata se odškrinuše. Enderson ih
širom otvori, i oni zakoraèiše unutra. Teška vrata škljocnuše za njima.

Langdon nije bio baš siguran šta da oèekuje u ovom prolazu, ali to što je

video svakako nije bilo ono èemu se nadao. Pred njim je zjapilo novo

stepenište. „Ponovo da silazimo?“ reèe, zastavši kao ukopan. „Zar ima još

jedan sprat ispod kripte?“

„Da“, odgovori Enderson.“ „SB znaèi ‘Baza Senata’.“

Langdon zastenja. K’o bog.

 109 

POGLAVLjE 29

Farovi koji vijugaju kroz pošumljeni prilazni put CPSM-a bili su prva dužnost, on
stvar koju je èuvar video u poslednjih sat vremena. Poštujuãi
stiša ton na svom portabl televizoru i sakri grickalice ispod pulta. Loše
izabran trenutak. Redskinsi su završavali svoj prvi napad i on nije želeo
da ga propusti.

Dok se automobil približavao, èuvar proveri ime u svešèici ispred
sebe.

Doktor Kristofer Abadon.

Ketrin Solomon je upravo zvala da obavesti obezbeðenje o skorašnjem

dolasku posetioca. Èuvar nije imao pojma ko bi ovaj doktor mogao biti, ali je
oèigledno bio mnogo dobar; dolazio je u crnoj produženoj limuzini. Dugaèko,
elegantno vozilo dokotrljalo se do èuvareve kuãice i vozaèev zamraèeni
prozor se bešumno spusti.

„Dobro veèe“, reèe šofer skidajuãi kapu. Bio je to snažno graðen èovek
obrijane glave. Na radiju je slušao fudbalsku utakmicu. „Vozim doktora
Kristofera Abadona kod gospoðe Ketrin Solomon.“

Èuvar klimu. „Isprave, molim.“

Šofer je izgledao iznenaðeno. „Izvinite, zar vas gospoða Solomon nije
pozvala da nas najavi?“

Èuvar klimnu, kradomice pogledavši televizor. „Ipak moram da

skeniram identifikacionu karticu zbog protokola ulazaka. Žao mi je,

propisi. Moram da vidim doktorove isprave.“

„Nema problema.“ Šofer se okrenu preko sedišta i tihim glasom poèe da pogled na
govori kroz pregradu. Dok je to èinio èuvar ukrade još jedan
utakmicu. Redskinsi su se razilazili iz gužve i on se ponada da ãe limuzina
proãi pre novog napada.

Šofer se ponovo okrenu prema njemu držeãi karticu koju je oèigledno
upravo dobio iz zadnjeg dela vozila.

Èuvar brzo uze karticu i hitro je skenira u sistem. Vozaèka dozvola izdata

u Vašingtonu bila je vlasništvo Kristofera Abadona iz Kalorama hajtsa.

Na fotografiji se videlo lice lepuškastog plavokosog gospodina u lakom

sakou, s kravatom i satenskom maramicom u prednjem džepu. Ko zaboga nosi

maramicu kad se slika za dozvolu?

Prigušeni aplauz zaèu se s televizora i èuvar se okrenu taman na vreme
da vidi igraèa Redskinsa kako pleše u taèdaun polju prstom pokazujuãi
oštro prema gore. „Propustio sam“, promrmlja èuvar okrenuvši se prozoru.

„Dobro“, reèe vraãajuãi dozvolu šoferu. „Sve je u redu.“

Dok je limuzina prolazila, èuvar se vrati televizoru, nadajuãi se
ponovljenom snimku.

Dok je Malak vozio limuzinu uz vijugavi prilazni put, nije mogao a da se
ne nasmeši. U tajni muzej Pitera Solomona bilo je lako uãi. Što je bilo još

 110 

slaðe, noãas veã drugi put provaljuje u Solomonove privatne prostorije.

Sinoã je obavio sliènu posetu Solomonovom domu.

Premda je Piter Solomon imao velièanstveno imanje u blizini reke

Potomak, mnogo vremena je provodio u gradu, u svom apartmanu na vrhu
ekskluzivnog Dorèester armsa. Njegova zgrada, kao i mnoge druge graðene za
bogataše, bila je prava tvrðava. Visoki zidovi. Sigurnosne kapije. Spiskovi
posetilaca. Obezbeðen podzemni parking.

Malak je dovezao istu ovu limuzinu do èuvarske kuãice i skinuvši

šofersku kapu s obrijane glave rekao: „Sa mnom je doktor Kristofer Abadon. ove reèi kao
Pozvao ga je u goste gospodin Piter Solomon.“ Malak izgovori
da najavljuje vojvodu od Jorka.

Èuvar je proverio protokol, a onda identifikaciju doktora Abadona. „Da,

vidim da gospodin Solomon oèekuje doktora Abadona.“ Pritisnuo je dugme i
kapija se otvorila. „Gospodin Solomon je u svom apartmanu na vrhu. Neka
posetilac upotrebi poslednji lift s desne strane. On ide skroz do gore.“

„Hvala vam.“ Malak dodirnu obod šešira i protera auto.

Dok je vijugao duboko kroz garažu, pregledao je prostor tražeãi

sigurnosne kamere. Ništa. Oèigledno, oni koji su ovde živeli nisu bili od
onih koji obijaju tuðe automobile, niti oni koji vole da ih neko posmatra.

Malak je parkirao u mraènom uglu blizu liftova, spustio pregradu izmeðu
vozaèeve kabine i putnièkog dela i skliznuo kroz otvor u zadnji deo
limuzine. Kada se prebacio, rešio se šoferske kape i navukao plavu
periku. Popravljajuãi sako i kravatu pogledao je u retrovizor kako bi bio
siguran da nije razmazao šminku. Malak ništa nije hteo da rizikuje. Ne
veèeras.

Predugo sam èekao na ovo.

Trenutak kasnije, ulazio je u privatni lift. Vožnja do vrha bila je tiha i

ugodna. Kada su se vrata otvorila, našao se u elegantnom privatnom foajeu.
Njegov domaãin ga je veã èekao.

„Doktore Abadon, dobro došli.“

Malak pogleda u èovekove èuvene plavosive oèi i oseti kako mu srce
ubrzava. „Gospodine Solomon, hvala vam što ste me primili.“

„Molim vas, zovite me Piter.“ Dva èoveka se rukovaše. Dok je Malak

stiskao ruku starijeg èoveka, video je zlatan masonski prsten na njegovoj

šaci… istoj onoj šaci koja je jednom držala pištolj uperen u njega. Jedan

glas zašaputa iz Malakove davne prošlosti. Ako povuèeš taj oroz, progoniãu
te zauvek.

„Molim vas, uðite“, reèe Solomon, uvodeãi Malaka u elegantnu dnevnu

sobu èiji su široki prozori otkrivali pogled na panoramu Vašingtona od
koje je zastajao dah.

„Oseãam li ja to miris èaja?“ upita Malak ulazeãi.

Solomon je bio impresioniran. „Moji roditelji su uvek doèekivali goste

èajem. Ja sam nastavio tu tradiciju „Uveo je Malaka u dnevnu sobu, gde ih je
servis za èaj èekao ispred ognjišta. „Mleko i šeãer?“

„Ne, hvala.“

 111 

I ponovo je Solomon bio impresioniran. „Purista“ Obojici je nasuo po

šolju crnog èaja. „Rekli ste da morate sa mnom da porazgovarate o neèem
delikatnom, o èemu se može razgovarati samo u èetiri oka.“

„Hvala vam. Poštujem vaše vreme.“

„Vi i ja smo sada masonska braãa. Povezani smo. Recite mi šta mogu da
uèinim za vas.“

„Prvo, želim da vam se zahvalim za èast što sam primio trideset treãi
stepen pre nekoliko meseci. To mi zaista mnogo znaèi.“

„Drago mi je, ali molim vas da shvatite da te odluke nisu samo moje. O
njima se glasa u Vrhovnom savetu.“

„Naravno.“ Malak je sumnjao da je Piter Solomon možda i glasao protiv

njega, ali unutar masonskog reda, kao i bilo gde drugde, novac je znaèio moã.

Nakon što je dostigao trideset treãi stepen u svojoj loži, Malak je èekao

svega mesec dana pre nego što je donirao nekoliko miliona u dobrotvorne

svrhe u ime Velike masonske lože. Ovaj dobrovoljni èin nesebiènosti, kako

je Malak predvideo, bio je dovoljan da odmah dobije brzi poziv u elitni

trideset treãi stepen. Pa ipak još uvek nisam spoznao nikakve tajne.

Uprkos prastarim glasinama – „Sve ãe biti otkriveno na trideset treãem

stepenu“ – Malaku nije saopšteno ništa novo, ništa bitno za njegovu

potragu. Ali on to nije ni oèekivao. Unutrašnji krug slobodnog zidarstva

sadržavao je manje krugove… krugove koje Malak neãe dostiãi godinama, ako

ih ikad i dostigne. Nije mu bilo stalo. Inicijacija je poslužila svrsi.

Nešto nesvakidašnje dogodilo se u Dvorani Hrama i to je Malaku dalo moã

nad svima njima. Ja više ne igram po vašim pravilima.

„Shvatate“, reèe Malak pijuckajuãi èaj, „da smo se vi i ja sreli pre mnogo
godina.“

Solomon je delovao iznenaðeno. „Stvarno? Ne seãam se.“

„Bilo je to zaista davno.“ I Kristofer Abadon nije moje pravo ime.

„Oprostite. Mora biti da me izdaje pamãenje. Podsetite me kako se znamo.“

Malak se nasmeši poslednji put èoveku koga je mrzeo više nego bilo koga
na svetu.

„Šteta što se ne seãate.“

Jednim skladnim pokretom Malak izvuèe mali ureðaj iz džepa i ispruži ga

ispred sebe, snažno ga upiruãi u èovekove grudi. Blesnula je plavièasta

svetlost, zaèulo se oštro cvrèanje elektriènog pražnjenja i urlik bola, dok

je milion volti elektriciteta prostrujalo telom Pitera Solomona. Oèi mu

se razrogaèiše i on klonu nepokretan u fotelju. U tom trenutku Malak

ustade, nadnoseãi se nad njim i slineãi poput lava koji se sprema da šatre

svoj ranjeni plen.

Solomon je dahtao, boreãi se da doðe do vazduha.

Malak ugleda strah u oèima svoje žrtve pitajuãi se koliko je ljudi ikada

videlo velikog Pitera Solomona skrhanog od bola. Malak se naslaðivao ovom

scenom još nekoliko trenutaka. Uzeo je gutljaj èaja, èekajuãi da èovek doðe do

daha.

Solomon se grèio, pokušavajuãi da progovori. „Za-zašto?“ konaèno
procedi.

„Šta misliš?“ upita ga Malak.

 112 

Solomon je izgledao zaista zateèen. „Želite n… novac?“

Novac? Malak se nasmeja i uze još jedan gutljaj. „Masonima sam dao
milione dolara; bogatstvo mi ne treba.“ Došao sam po mudrost, a on mi nudi
bogatstvo.

„Pa šta onda… želite?“

„U posedu si jedne tajne. Veèeras ãeš je podeliti sa mnom.“

Solomon se borio da podigne glavu kako bi pogledao Malaka u oèi „Ja… ne
ra-zumem.“

„Dosta je više laži!“ zaurla Malak, spuštajuãi se tik do paralizovanog
èoveka. „Znam šta je skriveno ovde u Vašingtonu.“

Solomonove plavosive oèi gledale su ga prkosno. „Nemam pojma o èemu

prièate!“ Malak uze još jedan gutljaj èaja i spusti šoljicu na podmetaè.

„Iste ove reèi si mi govorio pre deset godina, one noãi kada je umrla tvoja

majka.“

Solomonove oèi se širom otvoriše. „Vi…?“

„Nije morala da umre. Da si mi dao ono što sam tražio…“

Lice starijeg èoveka iskrivi se u masku užasavajuãeg prepoznavanja… i
neverice.

„Upozorio sam te“, reèe Malak, „ako povuèeš taj oroz, progoniãu te
zauvek.“

„Ali ti si…“

Malak zamahnu i po drugi put zari elektrièni omamljivaè u Solomonove

grudi. Ponovo se pojavi plavièasta svetlost i Solomon pade potpuno

nemoãan.

Malak vrati omamljivaè nazad u džep i mirno ispi èaj. Kada je završio,
obrisa usne maramicom ukrašenom monogramom i pogleda dole prema svojoj
žrtvi. „Idemo?“

Solomonovo telo je bilo nepokretno, ali su mu oèi bile široko otvorene
i žive.

Malak mu se približi i prošaputa u uvo. „Vodim te na mesto gde samo
istina ostaje.“

Bez ijedne reèi, Malak umota maramicu s monogramom i strpa je Solomonu i krenu
u usta. Zatim podiže onemoãalog èoveka na svoja široka ramena ajfon i
prema privatnom liftu. Dok je izlazio, pokupio je Solomonov
kljuèeve sa stoèiãa u hodniku.

Noãas ãeš mi isprièati sve svoje tajne, pomisli Malak. Ukljuèujuãi i to
zašto si me ostavio pre toliko godina, misleãi da sam mrtav.

 113 

POGLAVLjE 30

SB nivo,

Suteren ispod Senata.

Robert Langdon oseti kako ga sve više guši klaustrofobija koja se sa
svakim korakom samo pojaèavala. Kako su zalazili dublje u temelje
najstarijih delova zgrade, vazduh je bivao još zagušljiviji, a èinilo se da
ovde nema baš nikakve ventilacije. Zidovi su bili delom od kamena, a delom
od žute cigle.

Direktorka Sato i dalje je u hodu nešto ukucavala u svoj blekberi. Langdon
je oseãao daje ona veoma podozriva prema njemu, što je uzrokovalo sve veãe
meðusobno nepoverenje. Ona još uvek nije rekla Langdonu kako je saznala daje
on veèeras stigao u zgradu Kapitola. Pitanje nacionalne bezbednosti? Nikako
nije mogao da shvati u kakvoj vezi stoje drevni misticizam i nacionalna
bezbednost. Uostalom, nikako nije mogao da razume ni sve ostalo što se
veèeras desilo.

Piter Solomon mi je poverio na èuvanje jedan talisman… a neki sumanuti

umobolnik me je prevarom namamio u Kapitol i sad zahteva od mene da
otkljuèam neku ezoteriènu kapiju… možda baš u sobi oznaèenoj kao SBB13.

Kome bi tako nešto moglo biti jasno.

Dok su hodali, Langdon se trudio da odagna iz misli onaj užasni prizor

istetovirane Piterove šake, pretvorene u Šaku misterija. Uz taj grozovit

prizor javljao se i Piterov glas: Drevne misterije, Roberte, izrodile su mnoge

mitove… ali to nikako ne znaèi da mitovi predstavljaju izmišljotine.

I pored toga što je èitav život posvetio izuèavanju mistiènih simbola i

njihove istorije, Langdon se, intelektualno, još uvek muèio da prihvati

ideju da drevne misterije u sebi sadrže izvesnost apoteoze.

Mora se priznati da istorija pruža mnogo dokaza da je tajno znanje

prenošeno kroz vekove, i da po svoj prilici potièe iz škola misterija u

starom Egiptu. Ovo znanje bilo je nestalo sa lica zemlje, da bi se u Evropi

ponovo pojavilo tokom renesanse. To znanje prihvatila je jedna elitna grupa

nauènika okupljena oko prvog ekspertskog tima u Evropi – Kraljevskog

društva u Londonu – koja je još u svom zaèetku dobila tajanstveni nadimak

Nevidljivi kolegijum48.

Ovaj kolegijum, skriven od oèiju javnosti, uskoro se pretvorio u trust

mozgova najprosveãenijih umova na svetu: Isaka Njutna, Frensisa Bekona,

Roberta Bojla, pa èak i Bendžamina Franklina. Lista savremenih èlanova

nije ništa manje impresivna: Ajnštajn, Hoking, Bor i Celzijus. Svi ovi

veliki umovi èinili su džinovske korake, menjajuãi èovekovo razumevanje

sveta, unapreðujuãi nauku na naèin koji je jedino mogao biti rezultat

njihovog poznavanja drevnih mudrosti, skrivenih unutar Nevidljivog

kolegijuma. Langdon je sumnjao u istinitost ovih tvrdnji, mada je bilo sasvim

48 1646. godine prvi put se pominje ovaj naziv u vezi sa grupom uèenih ljudi u Engleskoj, koji
su smatrati da se pravo znanje iz prirodnih nauka može steãi samo eksperimentalnim putem
(prim. prev.).

 114 

izvesno da su se unutar zidova ove ustanove odvijala neka prilièno
„mistièna istraživanja“.

Otkriãe tajnih Njutnovih spisa, 1936. godine, zaprepastilo je svet jer se

iz njih jasno videlo daje Njutn bio opsednut izuèavanjem drevnih alhemièara

i mistièara. U tim spisima naðeno je i pismo u kojem se Njutn obraãa

Robertu Bojlu, preklinjuãi ga da „u najveãoj tajnosti“ èuva mistièno znanje

koje su njih dvojica stekli. Njutn doslovce piše: „Ono se ne može

obelodaniti bez užasavajuãih posledica po ljudski rod.“

I dan-danas traje debata o tome šta ovo upozorenje treba da znaèi.

„Profesore“, reèe iznenada Sato, dižuãi pogled sa svog blekberija, „i
pored toga što nam uporno tvrdite da nemate pojma zašto ste se veèeras ovde
našli, možda biste ipak mogli makar malo da nas prosvetlite u vezi sa
prstenom Pitera Solomona.“

„Mogu da probam“, odgovori Langdon, vraãajuãi se u stvarnost.

Ona izvadi plastiènu vreãicu i pruži je Langdonu. „Recite mi nešto o
simbolima na ovom prstenu.“

Langdon se pomno zagleda u prsten dok su se kretali praznim hodnikom. Na
gornjoj površini nalazio se dvoglavi feniks sa zastavicom na kojoj je stajalo
ORDO AB CHAO. Na grudima ptice bio je utisnut broj 33. „Dvoglavi feniks
sa brojem 33 predstavlja amblem najvišeg masonskog reda.“ Striktno
govoreãi, ovaj prestižni rang postojao je samo u Škotskom redu. Meðutim,
pitanje stepena i reda u masonskoj hijerarhiji bilo je toliko složeno da
Langdon nije imao volje da u to veèeras upuãuje Inoe Sato. „Sve u svemu,
trideset treãi stepen predstavlja elitni rang koji mogu da dostignu samo
malobrojni masoni koji su se izuzetno istakli. Svi prethodni stepeni mogu
se dostiãi uspešnim ispunjavanjem zahteva postavljenih za te stepene,
meðutim, prijem na trideset treãi stepen strogo se kontroliše. U taj rang se
stupa samo po pozivu.“

„Dakle, vi ste znali da je Piter Solomon èlan tog najužeg, elitnog jezgra?“

„Naravno. Biti mason nije tajna.“

„On se takoðe nalazi na najvišem položaju u tom masonskom redu.“

„Tako je, zasad. Piter predsedava Vrhovnim savetom trideset treãeg

stepena koji upravlja Škotskim redom u Americi.“ Langdon je svaki put

uživao kad bi došao u masonsko sedište – Zdanje Hrama – remek-delo

klasicistièke arhitekture, ukrašeno simbolima koji se mogu meriti samo

sa onima u kapeli Roslin u Škotskoj.

„Profesore, da li ste zapazili šta je ugravirano duž prstena? To su reèi
‘Sve ãe biti otkriveno na trideset treãem stepenu’.“

Langdon klimnu glavom. „To je opšte mesto masonske poetike.“

„A to, pretpostavljam, znaèi da kada jedan mason bude primljen u ovaj
najviši, trideset treãi stepen, onda se njemu nešto posebno otkriva.“

„Jeste, to je prièa, ali ona verovatno ne odgovara stvarnosti. Oni koji se

bave teorijama zavere oduvek smatraju da meðu najvišim ešalonima

masonerije postoji nekolicina kojoj su dostupne neke velike, mistiène tajne.

Istina je, verujem, daleko manje dramatièna.“

Piter Solomon je èesto pravio šaljive aluzije u vezi sa postojanjem

nedokuèive masonske tajne, ali je Langdon pretpostavljao da se on s njim samo

nestašno poigrava u želji da ga navede da se uèlani u bratstvo. Nažalost,

 115 

veèerašnji dogaðaji ne bi se nikako mogli opisati kao posledica neèijeg
nestašluka. Osim toga, nije bilo nièeg šaljivog u Piterovom glasu kada ga je
molio da mu saèuva zapeèaãeni paketiã koji se sad nalazi u njegovoj torbi.

Langdon bespomoãno pogleda plastiènu vreãicu sa Piterovim zlatnim
prstenom. „Gospoðo“, zamoli je, „da li biste mi dozvolili da zadržim ovaj
prsten?“

Pogledala ga je pravo u oèi. „Zašto?“

„On za Pitera predstavlja veliku dragocenost i želeo bih da mu ga veèeras
vratim.“

Ona ga skeptièno pogleda. „Nadajmo se da ãe vam se ta prilika i pružiti“
„Hvala vam.“ Langdon stavi prsten u džep.

„Imam još jedno pitanje“, reèe Sato dok su žurno odmicali sve dublje u

lavirint. „Moje osoblje kaže da su, ukrstivši pojmove ‘trideset treãi

stepen’ i ‘kapija’ sa ‘masoni’, dobili na hiljade referenci za pojam

‘piramida’?“

„To takoðe ne predstavlja nikakvo iznenaðenje“, odgovori Langdon.

„Graditelji egipatskih piramida predstavljaju prethodnicu savremenih
neimara, te je piramida, zajedno sa drugim egipatskim simbolima, veoma
èesta u masonskoj ikonografiji.“

„A šta simbolizuje?“

„Piramida zapravo predstavlja prosveãenost. Taj arhitektonski simbol

služi kao znamenje èovekove sposobnosti da se vine sa tla i krene put neba,

put zlatnog sunca, u krajnjoj liniji, put najvišeg izvora prosvetljenja.“

Saèekala je malo, pa priupita. „I ništa više?“

Ništa više?! Langdon joj je upravo protumaèio jedan od najelegantnijih u

èitavoj plejadi simbola. Ustrojstvo kojim se èovek popeo do božanskih
predela.

„Prema onome što kaže moje osoblje“, rekla je, „meni se èini da tu postoji
još nešto, za nas daleko relevantnije. Spominju izvesnu popularnu legendu o
nekoj posebnoj piramidi, ovde u Vašingtonu – piramidi koja se direktno tièe
masona i drevnih misterija?“

Langdon konaèno razabra o èemu to ona govori i pokuša da je razuveri pre

no što protraãe još više vremena. „Poznata mi je ta legenda, gospoðo Sato,

ali radi se o èistoj izmišljotini. Masonska piramida samo je jedan od
sa
upornih mitova vezanih za ovdašnje masone i verovatno ima veze

piramidom na Velikom peèatu Sjedinjenih Amerièkih Država.“

„Pa zašto mi ništa niste kazali o tome?“

Langdon slegnu ramenima. „Zato što se nipoèemu ne zasniva na

èinjenicama. Kao što sam rekao, radi se o mitu. Jednom od mnogih koji se

dovode u vezu sa masonima.“

„Ali, ovaj mit direktno je povezan sa drevnim misterijama?“

„Naravno, kao i mnogi drugi. Drevne misterije su osnova bezbrojnih
legendi koje su se održale tokom istorije – prièe o velikoj mudrosti koju
èuvaju tajna društva poput templara, rozenkrojcera, iluminata, alumbrada –
i tako dalje, i tako dalje. Oni se svi bave misterijama… a Masonska piramida
je samo takav jedan primer.“

„Shvatam“, reèe Sato. „A šta je zapravo sadržano u toj legendi?“

 116 

Langdon se malo zamisli i posle nekoliko koraka odgovori. „Nisam baš

neki struènjak za teoriju zavere, ali sam dovoljno obavešten kada je

mitologija u pitanju. Veãina tih mitova otprilike glasi ovako: drevne

misterije – izgubljeno znanje iz starih vremena – oduvek se smatraju najveãim

blagom ljudskog roda, i kao sva blaga, treba ih zaštititi. Samo istinski

prosveãeni pojedinci, koji su razumeli pravi potencijal tih mudrosti,

znali su da one poseduju i strahovito razornu moã. Oni su znali da, ukoliko

padnu u ruke neposveãenih, posledice mogu biti katastrofalne. Kao što smo

veã rekli, moãni instrumenti podjednako se mogu koristiti i za dobro i za

zlo. Zbog toga, da bi zaštitili drevne misterije, a istovremeno i ljudski rod,

oni koji su bili posveãeni u te tajne sklapali su tajna bratstva. U tim

bratstvima, tajne su se saopštavale samo onima koji su na pravi naèin bili

upuãeni i koji su umeli da tajnu prenose od jednog mudraca drugom. Mnogi

veruju da, gledajuãi u prošlost, u prièama o opsenarima, èarobnjacima i

slavnim vidarima… nalazimo zapravo zamagljene tragove o pojedincima koji

su bili posveãeni u takve tajne.“

„A Masonska piramida?“ pitala je Sato. „Kako se ona uklapa u sve to?“

„Potpuno“, reèe Langdon, pružajuãi korak ne bi li je stigao, „ona je

primer kako se mitovi prepliãu sa istorijskim èinjenicama. Prema nekim

izvorima, u šesnaestom veku zamrla su skoro sva tajna društva u Evropi,

uglavnom zbog sve intenzivnijih verskih progona. Slobodni zidari, kaže

legenda, ostali su jedini preostali èuvari drevnih tajni. Razumljivo je što

su strahovali da ãe, u sluèaju da se, kao i sva ostala, zatre i njihovo bratstvo,

sve stare tajne biti zauvek izgubljene.“

„Dobro, a piramida?“ pritiskala je Sato nestrpljivo.

Langdon se upravo spremao da preðe na nju. „Legenda o Masonskoj piramidi

veoma je jednostavna. Prema njoj, masoni su, da bi ispunili svoj zavet da ãe

saèuvati drevne misterije za buduãe generacije, rešili da ih sakriju na

nekom utvrðenom mestu.“ Langdon se upinjao da se priseti èitave prièe.

„Ponavljam da je sve ovo samo mit. Prema njemu, masoni su preneli svoje tajne

iz Starog u Novi svet – ovamo u Ameriku -jer su se nadali da ãe u toj zemlji

biti pošteðeni od verskih progona. Ovde su sagradili jedno neosvojivo
utvrðenje – skrivenu piramidu – koja je trebalo da èuva drevne misterije dok
ne doðe vreme kada ãe ljudski rod u celosti biti spreman da upravlja dotada
neviðenom moãi do koje se dolazi posredstvom misterija. Prema mitu,
završni deo na vrhu piramide bio je od žeženog zlata, kao simbol
neprocenjive dragocenosti koja se u njoj skriva – skup drevnih znanja koja
ljudskom rodu mogu podariti snagu da razvije sav svoj potencijal. Da dosegne
apoteozu.“

„Kakva prièa“, reèe Sato.

„Sasvim. Oko masona su se oduvek plele najneverovatnije legende.“

„Vi oèito ne verujete da postoji takva piramida.“

„Pa naravno“, odvrati Langdon. „Nema nikakvih dokaza da su osnivaèi
naše nacije, koji jesu bili masoni, sazidali bilo kakvu piramidu u
Americi, a sasvim sigurno ne u Vašingtonu. Prilièno je teško sakriti

piramidu, pogotovo onu koja bi bila dovoljno velika da se u nju smesti
celokupno izgubljeno znanje proteklih milenijuma.“

U legendi, koliko se Langdon seãao, nigde se ne navodi šta bi zapravo

trebalo da bude u Masonskoj piramidi – stari manuskripti, okultni spisi,

 117 

nauèna otkriãa, ili nešto još tajanstvenije – ali se ipak tvrdi da su te

dragocene informacije tako pronicljivo kodirane… da ih mogu razumeti
samo najprosveãeniji umovi.

„U svakom sluèaju“, kaza Langdon, „ova prièa spada u kategoriju onih koje

mi simbolozi nazivamo ‘arhetipskim hibridom’ – mešavinom legendi iz

klasiènih vremena, sa primesama razlièitih elemenata iz popularne

mitologije, što sve govori da ovo može biti samo jedna izmišljena
tvorevina… nikako istorijska èinjenica.“

Kada bi Langdon govorio svojim studentima o arhetipskim hibridima,
uvek bi kao primer koristio bajke, koje se tokom vremena preprièavaju
generacijama, uz razna preterivanja i èeste pozajmice iz drugih bajki, tako da

se na kraju dobijaju homogenizevane prièe sa moralnom poukom, pune istih
ikonièkih elemenata – preèistih devica, prelepih prinèeva, neosvojivih
tvrðava i moãnih èarobnjaka. Preko takvih prièa, u nas se još u deèjem dobu
usaðuju verovanja u borbu izmeðu dobra i zla – Merlin se bori sa Morgan Le
Fej, sveti Ðorðe sa aždajom, David sa Golijatom, Snežana sa vešticom, pa
èak se i Luk Skajvoker bori sa Dartom Vejderom.

Sato se èeškala po glavi dok su išli za Endersonom i ponovo skrenuli

niz neke stepenice. „A sad kažite vi meni, mada ja možda grešim, zar nisu

nekad smatrali da piramide predstavljaju mistiène kapije kroz koje su umrli

faraoni morali da proðu da bi se uspeli do bogova. Da li je to taèno?“

„Jeste.“

Sato stade kao ukopana, uhvati Langdona za ruku i upilji se u njega s

pomešanim izrazom iznenaðenja i neverice. „Vi meni tvrdite da vam je

otmièar Pitera Solomona rekao da treba da naðete skrivenu kapiju, a da

vama pri tom nije bilo ni na kraj pameti da je lako moguãe da on govori o

Masonskoj piramidi iz pomenute legende?“

„Zovite je kako god hoãete, Masonska piramida je samo jedna od bajki. Èista
izmišljotina.“

Sato mu priðe bliže i Langdon oseti zadah duvana. „Razumem ja kakvo je

vaše gledište u vezi s tim, profesore, ali s obzirom na istragu koju
sprovodim, bilo bi neozbiljno ne povuãi paralele. Kapija koja vodi do
skrivenog znanja? U mojim ušima to zvuèi baš kao ona stvar koju jedino vi
možete otkljuèati, barem tako tvrdi Piterov otmièar.“

„Pa, ja stvarno ne mogu da poverujem…“

„Sad uopšte nije važno šta vi možete da poverujete, a šta ne. Morate i

sami priznati da po svemu sudeãi taj èovek veruje da Masonska piramida
zaista postoji!“

„Pa taj èovek je ludak! On može da veruje koliko god hoãe da SBB trinaest sve
predstavlja ulaz u džinovsku podzemnu piramidu u kojoj se nalazi
izgubljeno znanje naših predaka!“

Sato je nepomièno stajala, a u oèima joj se videlo da kipti od besa. „Kriza

sa kojom se ja noãas suoèavam, verujte, nije nikakva bajka, profesore. Veoma je
stvarna, to vam tvrdim.“

Posmatrali su se u neprijateljskoj tišini.

„Gospoðo?“ konaèno progovori Enderson, pokazujuãi na sledeãa
blindirana vrata udaljena tri metra. Samo što nismo stigli. Ako biste
izvoleli da produžite.“

 118 

Sato konaèno prestade da pilji Langdonu u oèi i mahnu Endersonu da krene

dalje.

Pratili su šefa obezbeðenja i kroz ta vrata, iza kojih se nalazio uzani

prolaz. Langdon pogleda levo, pa onda desno. Ovo mora da je neka šala.

Stajao je na poèetku najdužeg hodnika koji je ikada do sada video.

 119 

POGLAVLjE 31

Triš Dan oseti onaj poznati nalet adrenalina dok je izlazila iz sjajnog

svetla Kocke i ulazila u sirovu pomrèinu prelaza. Nazvali su sa glavne

kapije CPSM-a i javili daje Ketrinin gost, doktor Abadon, stigao i

zatražio da ga otprate do Èaure pet. Triš se ponudila da ga dovede najviše

iz radoznalosti. Ketrin je vrlo malo rekla o èoveku koji je trebalo da ih

poseti, a Triš je bila zaintrigirana. Èovek je sasvim sigurno bio neko kome

Piter Solomon beskrajno veruje; Solomonovi nikada nikog nisu pozivali u

Kocku. Ovaj je prvi.

Nadam se da ãe uspeti da proðe, pomisli Triš dok je išla kroz studenu

pomrèinu. Najmanje bi joj trebalo da Ketrinin uvaženi gost poène da panièi

kada sazna šta mora da uradi da bi došao do laboratorije. Prvi put je uvek

najgore.

Trišin prvi put se dogodio pre otprilike godinu dana. Prihvatila je

Ketrininu poslovnu ponudu, potpisala poverljivi ugovor, a onda s njom

došla u CPSM da vidi laboratoriju. Dve žene su prošle èitavom dužinom

„Ulice“ i stigle do metalnih vrata oznaèenih sa Èaura pet. I pored toga što

je Ketrin pokušala daje pripremi, opisujuãi joj udaljenu lokaciju na kojoj se
laboratorija nalazila, Triš nije bila spremna za ono što je videla kada su
se vrata uz siktanje otvorila.

Praznina.

Ketrin stupi preko praga, zakoraèi u savršenu tminu, a onda pokaza Triš
da krene za njom. „Veruj mi. Neãeš se izgubiti.“

Triš zamisli sebe kako tumara potpuno mraènom prostorijom velièine
stadiona i od same pomisli probije znoj.

„Imamo sistem za navoðenje koji ãe te držati na pravom putu.“ Ketrin
pokaza na pod. „Vrlo je primitivan.“

Triš se napinjala da u mraku vidi neravni cementni pod. Bilo joj je
potrebno malo vremena da progleda u tami, nakon èega je videla uski dugaèki

tepih koji je bio postavljen u pravoj liniji. Pružao se kao šine i nestajao u
mraku.

„Gledaj stopalima“, reèe Ketrin okreãuãi se i odlazeãi od nje. „Samo budi
blizu mene.“

Kada Ketrin nestade u mraku, Triš proguta svoj strah i poðe za njom. Ovo je

ludilo! Koraknula je svega par puta po tepihu kada se vrata Èaure pet

zatvoriše za njom, gaseãi i poslednji nagoveštaj svetla. Ubrzanog pulsa,

Triš se potpuno usredsredi na oseãaj tepiha pod nogama. Napravila je svega

par koraka niz meki tepih kada oseti kako njena desna noga udara u èvrsti

beton. Preplašena, instinktivno se pomeri nalevo, stajuãi s obe noge nazad

na meki tepih.

Ketrinin glas se materijalizovao iz tame ispred nje, ali je beživotna
akustika ovog ambisa skoro gutala njene reèi. „Ljudsko telo je neverovatno“,
rekla je. „Ako ga lišiš jednog èula, ostala preuzmu funkciju skoro istog
trenutka. Upravo u ovom trenutku nervi u tvojim nogama se bukvalno
‘podešavaju’ da postanu osetljiviji.“

Dobro je, pomisli Triš ponovo hvatajuãi pravac.

 120 

Hodale su u tišini naizgled previše dugo. „Koliko je još daleko?“
konaèno upita Triš.

„Otprilike smo na pola puta.“ Ketrinin glas kao da se malo udaljio.

Triš ubrza, dajuãi sve od sebe da ostane prisebna, ali prostranstvo mraka
kao da je pretilo da ãe je progutati. Ne mogu da vidim ni milimetar ispred
sebe! „Ketrin? Kako znaš kad bi trebalo da prestaneš da hodaš?“

„Odmah ãeš saznati“, reèe Ketrin.

To se dogodilo pre godinu dana, a noãas, Triš je ponovo bila u praznini i
kretala se u suprotnom smeru – išla je do predvorja da dovede šeficinog
gosta. Iznenadna promena u teksturi tepiha pod njenim nogama upozoravala ju
je da se nalazi na tri metra od izlaza. Upozoravajuãi deo, kako ga je zvao Piter
Solomon, inaèe strastveni ljubitelj bejzbola49. Triš se istog trenutka
zaustavi, izvuèe karticu i poèe da pipa po mraku duž zida sve dok nije našla
ispupèeni prorez u koji je ugura.

Vrata se otvoriše.

Triš žmirnu zbog prijatnog svetla iz hodnika CPSM-a.

Uspela sam… još jednom.

Kreãuãi se pustim hodnicima Triš uhvati sebe kako razmišlja o
bizarnom fajlu koji su našle na zaštiãenoj mreži. Drevna kapija? Tajna
lokacija pod zemljom? Pitala se da li Mark Zubijanis ima sreãe s
otkrivanjem lokacije misterioznog dokumenta.

Unutar kontrolne sobe Ketrin je stajala pod mekim svetlom plazma-ekrana

gledajuãi u zagonetni dokument koji su pronašle. Izolovala je kljuène reèi i

bila sve sigurnija da dokument govori o naširoko poznatoj legendi koju je

njen brat verovatno podelio s doktorom Abadonom.

…tajna lokacija PODZEMLjA gde je…

…negde u VAŠINGTONU sa koordinatama…

…otkrila jednu DREVNU KAPIJU koja vodi…

…upozorava da PIRAMIDA èuva opasnu…

…dešifruj ovaj GRAVIRANI SIMBOLON da otkriješ…

Moram da vidim ostatak fajla, pomisli Ketrin.

Još kratko je gledala, a zatim pritisnu plazmin prekidaè. Ketrin je uvek
iskljuèivala ovaj ekran, inaèe veliki potrošaè vodonika iz energetske
ãelije, da ne bi uludo trošila zalihe.

Posmatrala je kako njene kljuène reèi lagano blede i sažimaju se u malu
belu taèku koja lebdi u sredini zida, pre nego što je konaèno blesnula, pred
nestanak.

Okrenula se i pošla nazad prema svojoj kancelariji. Doktor Abadon samo
što nije stigao, a ona je htela da mu poželi dobrodošlicu.

49 Spoljni trkaè u bejzbolu èesto, pokušavajuãi da uhvati loptu, ne može da gleda kuda trèi, a

da se ne bi sudario sa ogradom koja mu je inaèe iza leða, konstruktori stadiona ispred

ograde postavljaju uzan deo drugaèije podloge, pa trkaè može da oseti kada se približava

ogradi (prim. prev.).

 121 

POGLAVLjE 32

„Samo što nismo stigli“, reèe Enderson, vodeãi Langdona i Sato naizgled

beskrajnim hodnikom koji se pružao èitavom istoènom stranom temelja
Kapitola. „U Linkolnovo vreme ovaj hodnik imao je zemljani pod i bio pun
pacova.“

Langdon je bio beskrajno zahvalan što je sada pod bio poploèan, jer nije
baš bio ljubitelj pacova. Nastaviše da hodaju dok su im koraci sablasno

odjekivali èitavim prolazom. S obe strane dugaèkog hodnika nalazila su se

vrata, neka su bila zatvorena, a mnoga odškrinuta. Mnoge prostorije

delovale su napušteno. Langdon je primetio da se brojevi na vratima

smanjuju, a èinilo se i da ãe uskoro sasvim prestati. SB4… SB3… SB2… SB1…

Produžili su i prošli pored jednih neobeleženih vrata, a potom

Enderson zastade, jer su brojevi ponovo poèeli da idu naviše. DB1… DB2…

„Izvinite“, reèe Enderson. „Promašio sam. Skoro nikad ne zalazim ovako
duboko.“

Vratiše se par koraka do starih metalnih vrata. Langdon sad primeti da

se ona nalaze taèno u sredini hodnika – na liniji koja deli bazu Senata (SB)

od baze Donjeg doma (DB). Kako se ispostavilo, i na tim vratima stajala je
oznaka, ali je izbledela da se skoro uopšte nije videla.

SBB

„Evo nas“, reèe Enderson. „Kljuèevi samo što nisu stigli.“ Sato se

namršti i pogleda na sat.

Langdon je gledao u natpis SBB, a potom upita Endersona, „Zašto se ovaj
prostor povezuje sa Senatskom stranom, kad je taèno u sredini?“

Enderson je delovao zbunjeno. „Ne razumem?“

„Pa, ovde stoji SBB, odnosno, oznaka poèinje sa S, ne sa D.“

Enderson zatrese glavom „Slovo S u SBB ne odnosi se na Senat, veã…“

„Šefe?“ pozva ga èuvar iz daljine. On dotrèa hodnikom prema njima,
držeãi u ruci kljuè. „Izvinite gospodine, trebalo nam je par minuta. Nismo
mogli da naðemo glavni kljuè za SBB. Ovo je rezervni kljuè iz druge kutije.“

„Nedostaje originalni kljuè?“ upita Enderson, iznenaðen.

„Sigurno je izgubljen“, odgovori èuvar, stižuãi potpuno zaduvan. „Niko
ovamo nije tražio pristup još bog zna od kad.“

Enderson uze kljuè. „A zar nema dodatnog kljuèa za SBB trinaest?“

„Izvinjavam se, još uvek nismo pronašli kljuèeve za bilo koju prostoriju u nekih novih
sekciji SBB. Mekdonald upravo radi na tome.“ Èuvar izvuèe voki-toki i poèe
da govori. „Je li to Bob? Ja sam ovde sa šefom. Ima li
informacija u vezi sa kljuèem za SBB trinaest?“

 122 

Voki-toki zakrèa i jedan glas odgovori. „U stvari, sve je jako èudno. Ne

vidim ovde nikakve podatke otkako smo se kompjuterizovali, a stari

registri pokazuju da su sve prostorije u SBB bile ispražnjene i napuštene

još pre dvadeset godina. Sada se vode kao nekorišãen prostor.“ Zastao je.

„Sve izuzev SBB trinaest.“

Enderson zgrabi radio. „Govori šef. Šta rekoste, sve osim SBB

trinaest?“

 123 

„Ovako, gospodine“ odgovori glas. „Ovde imam rukom ispisanu zabelešku

na kojoj je SBB trinaest oznaèena kao ‘privatna’. Ovaj podatak je veã jako star,
ali je to napisao i odobrio lièno glavni arhitekt.“

Langdon je znao da se termin arhitekt ne odnosi na èoveka koji je izradio

planove za izgradnju Kapitola, veã na èoveka koji upravlja zgradom. Slièno

kao šef gradilišta, arhitekt Kapitola odgovoran je za sve što se tièe

održavanja, popravljanja, obezbeðenja, angažovanja personala i raspodele

kancelarija.

„A što je još èudnije“… produži glas preko radija, „arhitekt je još i
zabeležio da se taj ‘privatni prostor’ daje na korišãenje Piteru Solomonu.“

Langdon, Sato i Enderson se prepadnuto pogledaše.

„Nisam siguran, gospodine“, nastavi glas, „ali pretpostavljam da gospodin
Solomon ima original kljuèa za SBB, i kljuèeve za SBB trinaest.“

Langdon nije mogao da poveruje svojim ušima. Piter ima privatni
prostor u podrumu Kapitola? Oduvek je znao da Piter Solomon èuva razne
tajne, ali ovo je predstavljalo iznenaðenje èak i za samog Langdona.

„Dobro“, reèe Enderson, oèito nimalo zabavljen ovakvim razvojem dogaðaja. da
„Mi želimo prilaz upravo vratima SBB trinaest, zato nastavite
tražite.“

„Hoãemo, gospodine. Takoðe radimo na izradi digitalne…“

„Hvala“, upade mu Enderson u reè, pritisnuvši dugme i presekavši
liniju. „To ãe zasad biti sve. Pošaljite fajl na blekberi direktorke Sato
èim ga dobijete.“

„Razumem, gospodine.“ Voki-toki prestade da krèi.

Enderson ga predade èuvaru koji je stajao ispred njih.

Èuvar izvadi fotokopiju plana zgrade i dade je svom šefu. „Gospodine,
SBB je obojeno sivim. Slovom X oznaèeno je koja prostorija u SBB-u nosi
oznaku trinaest, tako da neãe biti teško da je naðete. To nije veliki
prostor.“

Enderson se zahvali èuvaru, pa se okrete da prostudira plan, dok je mladiã
žurno odlazio. Langdon se takoðe zagleda, zapanjen tako neverovatno velikim
brojem malenih prostorija koje èine lavirint ispod Kapitola.

Enderson prouèi plan, klimnu glavom i ugura ga u džep. Okrenuvši se

prema vratima oznaèenim kao SBB, podiže kljuè, a onda zastade – oèito mu je
bilo neprijatno što treba da ih otvori. Langdon je oseãao istu nelagodnost;
nije imao pojma šta se nalazi iza vrata, ali je bio potpuno uveren da bi
Solomon želeo da to što je tu sakrio ostane njegova privatna stvar. Potpuno
privatna.

Inoe Sato proèisti grlo i Enderson shvati poruku. Šef obezbeðenja

duboku uzdahnu, ubaci kljuè i pokuša da ga okrene. Kljuè se ne pomaèe. Za
deliã sekunde Langdon se ponada da se možda radi o pogrešnom kljuèu.
Meðutim, pri drugom pokušaju, kljuè se okrete i Enderson gurnu teška vrata.

Langdon se zagleda u mrak, ali nije ništa uspeo da vidi.

„Profesore“ reèe Enderson, okrenuvši glavu prema Langdonu, dok je

rukom nasumice pipao tražeãi prekidaè. „Da vam sad odgovorim na pitanje,

slovo S u SBB ne odnosi se na Senat. Ono stoji umesto sub.“

„Sub?“ ponovi Langdon zbunjeno.

 124 

Enderson klimnu i kliknu prekidaèem kraj vrata. Jedna jedina sijalica

osvetli zastrašujuãe strme stepenice koje su se spuštale u pomrèinu gustu

kao testo. „SBB oznaèava nivo ispod suterena Kapitola.

 125 

POGLAVLjE 33

Specijalista za bezbednosne sisteme Mark Zubijanis tonuo je sve dublje i
dublje u svoj futon i mrštio se na podatke koje je video na svom laptopu.

Kakva je ovo paklena adresa?

Njegovi najbolji hakerski alati bili su potpuno neefikasni pri

probijanju u dokument i demaskiranju Trišine misteriozne IP adrese. Deset

minuta je prošlo, a Zubijanisov program još uvek je uzaludno kucao na vrata

zaštitnih zidova. Nisu ostavljali mesta nadi da ãe ih probiti. Nije ni èudo

što me toliko plaãaju. Taman se spremao da upotrebi novi alat i primeni

drugaèiji pristup kada mu telefon zazvoni.

Triš, za ime sveta, rekao sam da ãu te zvati. Utišao je prenos utakmice i
odgovorio. „Da?“

„Da li to Mark Zubijanis?“ pitao je èovek. „Na adresi 357 Kingston drajv u
Vašingtonu?“

Zubijanis je èuo prigušen razgovor u pozadini. Telefonski marketing za

vreme plej-ofa? Pa jesu li oni poludeli? „Pustite me da pogodim, dobio sam
vikend na Angvili?“

„Ne“, odgovori glas nimalo šaljivo. „Ovde operater bezbednosnog sistema

Centralne obaveštajne agencije. Voleli bismo da znamo zašto pokušavate da
hakujete jednu od naših strogo poverljivih datoteka?“

Tri sprata iznad drugog podnivoa Kapitola, u širokom prostoru Centra

za posetioce, èuvar Nunjez zakljuèavao je glavna vrata kao što je to radio
svake noãi u ovo doba. Dok se vraãao prelazeãi prostrani mermerni pod,
pomislio je na èoveka s tetovažama, u vojnoj jakni.

Ja sam ga pustio. Nunjez se pitao da li ãe i sutra imati posao.

Dok se približavao pokretnim stepenicama, iznenadno lupanje na

spoljašnja vrata natera ga da se okrene. On iskosa pogleda prema glavnom

ulazu i vide starijeg Afroamerikanca kako kuca na staklo otvorenim dlanom

i gestikulira da ga pusti.

Nunjez odmahnu glavom i pokaza na ruèni sat.

Èovek udari ponovo i istupi na svetlo. Bio je besprekorno odeven u plavo vrata.
odelo i imao kratko podšišanu prosedu kosu. Nunjezov puls se ubrza. Sranje.
Èak i iz daljine Nunjez ga prepozna. Požuri prema ulazu i otkljuèa
„Oprostite, gospodine. Molim vas, uðite.“

Voren Belami, arhitekt Kapitola, preðe preko praga i zahvali Nunjezu uz
ljubazan naklon. Belami je bio gibak i mršav, uspravnog držanja i prodornog
pogleda i odisao je samopouzdanjem èoveka koji ima potpunu kontrolu nad
okolinom. U poslednjih dvadeset pet godina Belami je radio kao nadzornik
Kapitola SAD.

„Mogu li vam pomoãi, gospodine?“ upita Nunjez.

„Hvala vam, da.“ Belami izgovori ove reèi kristalno jasno. Pošto je

diplomirao na jednom od najprestižnijih univerziteta severoistoène Ajvi

 126 

lige50, dikcija mu je bila toliko ispolirana da je zvuèao skoro britanski.

„Upravo sam saznao da ste ovde veèeras imali incident.“ Izgledao je iskreno
zabrinuto.

„Jeste, gospodine. Bilo je to…“

„Gde je zapovednik Enderson?*’

„Dole sa direktorkom Sato iz Kancelarije za bezbednost CIA.“

Belamijeve oèi se zabrinuto razrogaèiše. „CIA je ovde?“

„Jeste, gospodine. Gospoða Sato je došla odmah nakon incidenta.“

„Zašto?“ upita Belami.

Nunjez slegnu ramenima. Kao da sam je pitao?

Belami se uputi pravo prema pokretnim stepenicama. „Gde su oni?“

„Upravo su otišli ka donjim nivoima.“ Nunjez je žurio za njim.

Belami pogleda poreko ramena, zabrinuto. „Dole? Zašto?“

„Zaista ne znam – samo sam èuo na voki-tokiju.“

Belami se sada još brže kretao. „Odmah me odvedite do njih.“

„Hoãu, gospodine.“

Dok su dva èoveka žurila preko otvorenog prostora, Nunjez opazi veliki
zlatni prsten na Belamijevom prstu.

Nunjez izvuèe voki-toki. „Obavestiãu šefa da silazite.“

„Ne.“ Belamijeve oèi opasno blesnuše. „Više bih voleo da ostanem
nenajavljen.“

Nunjez je napravio neke ozbiljne greške veèeras, ali ako ne obavesti šefa

Endersona daje arhitekt sada u zgradi, biãe mu to poslednja greška.

„Gospodine?“ rekao je s nelagodom. „Mislim da bi šef Enderson više

voleo…“

„Da li ste svesni da sam ja poslodavac gospodina Endersona?“ upita
Belami.

Nunjez klimnu.

„Onda mislim da bi on ipak više voleo da izvršavate moje želje.“

50 Ivy League – Zajednica osam vrhunskih privatnih institucija visokog obrazovanja u
severoistoènom delu Amerike (prim. prev.).

 127 

POGLAVLjE 34

Triš Dan uðe u predvorje CPSM-a i zapanji se. Gost koji je tamo èekao nije

nimalo lièio na uèene doktore nauka u mekim štofanim pantalonama koji

su ulazili u ovu zgradu – doktori antropologije, okeanografije, geologije i

drugih prirodnih nauka. Sasvim suprotno. Doktor Abadon je delovao nekako

aristokratski u svom savršeno skrojenom odelu. Bio je visok, pleãat,

preplanuo u licu, savršeno ošišane plave kose, i na Triš je ostavio utisak

kao da se bolje oseãa u luksuznom nego u laboratorijskom okruženju.

„Doktor Abadon, pretpostavljam?“ reèe Triš, pružajuãi ruku.

Èovek je prvo malo oklevao, a onda prihvati Trišinu punaèku ruku svojom
širokom šakom. „Izvinite. Ko ste vi?“

„Triš Dan“, odgovori ona. „Ja sam Ketrinina asistentkinja. Zamolila me
je da vas povedem do laboratorije.“

„O, shvatam.“ Èovek se sad nasmeši. „Veoma mi je drago što smo se

upoznali, Triš. Izvinjavam se ako sam delovao malo zbunjeno. Imao sam

utisak da je Ketrin veèeras sama u laboratoriji.“ Pokazao je rukom niz hol.

„Ali, predajem se u vaše ruke. Vodite me.“

Mada je brzo povratio samopouzdanje, Triš na tren zapazi razoèaranje u

njegovim oèima. Sada nasluti motiv Ketrininog onako tajanstvenog držanja

malo pre. Da nije možda romansa u povoju? Ketrin nikada nije prièala o svom

društvenom životu, a ovaj posetilac je bio privlaèan i doteran i, mada je

bio mlaði od Ketrin, oèito je pripadao privilegovanom i bogatom svetu.

Štaviše, ma kako da je zamišljao veèerašnju posetu, Trišino prisustvo

svakako nije bilo ukljuèeno u te planove.

Kad su prišli kontrolnom punktu, jedini èuvar koji je tamo sedeo brzo

skide slušalice sa glave i Triš je sad mogla da èuje glasan prenos utakmice proveru:
Redskinsa. Èuvar je prema doktoru Abadonu primenio rutinsku
morao je da proðe kroz detektor metala i da dobije privremenu propusnicu.

„Ko pobeðuje?“ ljubazno zapita doktor Abadon dok je praznio džepove,
vadeãi mobilni telefon, kljuèeve i upaljaè.

„Skinsi, sa tri poena“, odgovori èuvar oèito nestrpljiv da nastavi

slušanje prenosa. „Strava utakmica.“

„Uskoro stiže i gospodin Solomon“, reèe Triš èuvaru. „Hoãete li ga,
molim vas, uputiti u laboratoriju kad bude stigao?“

„Bez brige.“ Èuvar zahvalno namignu dok su prolazili. „Hvala na
upozorenju. Pravicu se da sam zauzet.“

Trišina primedba nije bila upuãena samo èuvaru veã i doktoru Abadonu,
prosto da mu da na znanje da ona neãe biti jedina koja ãe svojim prisustvom
narušiti privatnost ove veèernje posete.

„Kako ste se upoznali sa Ketrin?“ zapita Triš, pogledajuãi u tajanstvenog
gosta.

Doktor Abadon se zasmeja. „Duga prièa. Radili smo zajedno na jednoj temi.“

Shvatam, pomisli Triš. Ne tièe me se.

„Ovo je neverovatan prostor“, reèe Abadon, gledajuãi uokolo, dok su se

kretali ogromnim hodnikom. „Zapravo, ja ovde još nikad nisam bio.“

 128 

Njegovo ãaskanje postajalo je sve opuštenije dok su se kretali hodnikom i

Triš primeti da on sve vrlo pomno posmatra. Pri jakom osvetljenju u

hodniku, Triš takoðe zapazi da njegovo lice deluje nekako veštaèki

preplanulo. Èudno. Bez obzira na to, dok su koraèali praznim hodnicima, ona

mu u opštim crtama opisa svrhu i naèin funkcionisanja CPSM-a,

ukljuèujuãi i razlièite èaure i njihov sadržaj.

Posetilac je delovao impresionirano „izgleda da je ovo prava riznica

raznih dragocenosti. Oèekivao bih da na svakih par metara stoji po jedan
èuvar.“

„Nema potrebe“, uzvrati Triš, pokazujuãi prema nizu soèiva, poznatih
pod nazivom „riblje oèi“, poreðanih po tavanici. Obezbeðenje je ovde potpuno

automatizovano. Svaki centimetar hodnika snima se 24 èasa na dan, svaki
dan u nedelji, a ovaj hodnik predstavlja kièmu èitave zgrade. Iz ovog hodnika
nije moguãe uãi niti u jednu jedinu prostoriju bez kartice za bravu i PIN
koda.

„Znaèi, efikasno korišãenje kamera.“

„Da kucnem u drvo, još nikada nismo imali nikakvu kraðu. S druge strane,
ovo nije muzej koji je privlaèan za kradljivce – ne verujem da na crnoj berzi
postoji velika potražnja za cvetovima izumrlih biljaka, eskimskim kajacima
ili skeletima džinovskih sipa.“

Doktor Abadon se nasmeja. „Verovatno ste u pravu.“

„Najveãu opasnost za našu bezbednost predstavljaju glodari i insekti.“

Triš je objasnila da se u zgradi CPSM-a brane od navale insekata tako što
zamrzavaju sav otpad, ali i strukturnim inovacijama, poput one koja se
naziva „mrtva zona“ – prostor nepodesan za bilo koji oblik života, ograðen
dvostrukim zidovima, koji èitavu zgradu obavija poput nekog omotaèa.

„Neverovatno“, kaza doktor Abadon. „A gde se nalazi laboratorija u kojoj

rade Ketrin i Piter?“

„U Èauri broj pet“, odgovori Triš. „Na samom kraju ovog hodnika.“

Abadon iznenada zastade, okrete se na desnu stranu i uputi ka jednom
prozorèetu.

„Tako mi svega! Pogledajte samo ovo!“

Triš se nasmeja. „Da, to je Èaura broj tri. Zovu je Mokra èaura.“

„Mokra èaura?“ ponovi Abadon, lica pritisnuta uz staklo.

„Unutra se nalazi preko deset hiljada litara teènog etanola. Seãate li se

džinovske sipe koju sam malopre pomenula?“

„Ovo je sipa?!“ Doktor Abadon se za trenutak okrete od prozora, širom
otvorenih oèiju. „Ogromna je!“

„Ženka arhiteutisa“, reèe Triš. „Dugaèka je preko dvanaest metara.“

Doktor Abadon, oèito zadivljen pogledom na sipu, prosto nije mogao da se

odvoji od stakla. Na èasak, odrasli èovek podsetio je Triš na malog deèaka

koji stoji ispred izloga prodavnice kuãnih ljubimaca i žarko želi da uðe i

kupi psetance. Pet sekundi kasnije on je i dalje èežnjivo buljio kroz prozor.

„Pa, dobro“, reèe na kraju Triš, smejuãi se, i ubaci karticu u kljuèaonicu,
a potom ukuca svoj PIN broj. „Uðite. Pokazaãu vam sipu.“

Malak zakoraèi u slabo osvetljeni svet Èaure 3 i poèe da pregleda zidove
ne bi li otkrio gde su kamere. Bucmasta asistentkinja Ketrin Solomon poèe

 129 

da recituje podatke o uzorcima u ovoj prostoriji. Malak prestade da je
svoj
sluša. Apsolutno ga nisu zanimale džinovske sipe. Njegov jedini interes bio
je da iskoristi ovaj tamni, izolovani prostor da bi u njemu rešio
novonastali problem.

 130 

POGLAVLjE 35

Drvene stepenice koje su vodile u podrum ispod suterena Kapitola bile su
strme i toliko uskih nogostupa da se Langdonu èinilo da nikad u životu nije
video takve. Disanje mu se ubrza, a pluãa mu se èiniše premalenim. Vazduh je
dole bio hladan i vlažan i Langdon nije mogao a da se ne seti sliènih
stepenica od pre nekoliko godina u vatikanskom Nekropolisu. Gradu mrtvih.

Ispred njega se nalazio Enderson koji ih je predvodio sa džepnom lampom u
ruci. Iza Langdona, na vrlo malom rastojanju bila je Sato, koja ga je s vremena
na vreme gurkala svojom malom rukom u leða. Idem najbrže što mogu. Langdon
duboko udahnu pokušavajuãi da ignoriše uske zidove sa obe strane. Jedva da
je bilo dovoljno prostora za njegova ramena na ovom stepeništu, a torba za
kratka putovanja neprekidno se èešala o zidove.

„Možda ste mogli da ostavite svoju torbu gore“, reèe Sato iza njega.

„U redu je“, odgovori Langdon nemajuãi nameru daje ispusti iz vida ni na
trenutak. Mislio je na Piterov paketiã i nije mogao ni da pretpostavi kakve
bi on mogao imati veze s bilo èim u podzemlju Kapitola.

„Još samo nekoliko koraka“, reèe Enderson. „Skoro smo stigli.“

Grupica se spusti u tamu, izlazeãi van domašaja jedine sijalice koja je
Langdon
postojala na stepeništu. Sišavši sa poslednje drvene stepenice,
oseti da je pôd pod njegovim nogama od zemlje. Put u središte zemlje. Sato se
pojavi iza njega.

Enderson sada podiže zrak svetla istražujuãi okruženje. Nivo ispod

suterena bio je manje podrum, a više izuzetno uzak prolaz koji se pružao

normalno na stepenište. Enderson usmeri svetlost levo, a zatim desno, i

Langdon je mogao da vidi da je prolaz svega petnaest metara dug i da je sa obe

strane oivièen nizom malih drvenih vrata. Ona su bila toliko blizu jedna

drugima da prostorije ka kojima su vodila nisu mogle biti šire od tri

metra.

ACME51 magacin u kombinaciji sa Domatilskim katakombama52, pomisli

Langdon dok je Enderson gledao u plan zgrade. Mali deo koji je prikazivao

podnivoe bio je obeležen slovom X da oznaèi poziciju SBB13. Langdon nije

mogao a da ne primeti da je raspored bio identièan mauzoleju sa èetrnaest

grobova – sedam odaja naspram sedam odaja – od kojih je jedna uklonjena da se u

nju smeste stepenice kojima su upravo sišli. Sve ukupno trinaest.

51 A Company that Makes Everything – kompanija koja pravi sve (prim. prev.).

52 Impresivne katakombe koje su dobile ime po svetom Domatili, nalaze se u Rimu (prim.
prev.)

 131 

Pomislio je kako bi amerièki teoretièari zavere „broja trinaest“
sigurno organizovali ekskurziju u Kapitol kada bi znali daje taèno
trinaest malih skladišta zakopano ispod njega. Nekima je èudno što
Veliki peèat Sjedinjenih Država ima trinaest zvezda, trinaest strela,
trinaest stepenica na piramidi, trinaest pruga na štitu, trinaest
maslinovih listova, trinaest maslina, trinaest slova u natpisu annuit
coeptis, trinaest slova u natpisu e pluribus unum i tako dalje.

„Stvarno izgleda napušteno“, reèe Enderson osvetljavajuãi odaju pravo
ispred njih. Teška drvena vrata bila su širom otvorena. Zrak svetla
obasjavao je usku kamenu odaju – oko tri metra široku i nekih desetak metara
duboku – poput ãorsokaka koji nikuda ne vodi. U odaji su se nalazile dve
stare raspadnute drvene kutije i nešto zgužvanog papira za pakovanje.

Enderson obasja bakarnu ploèicu prièvršãenu za vrata, Ploèica je bila
prekrivena zelenom patinom, ali je stari natpis bio èitljiv.

SBB IV

„SBB èetiri“! reèe Enderson.

„Koja su SBB trinaest?“ upita Sato dok su joj se bojažljivi pramenovi pare
kovrdžali izlazeãi iz usta na hladnom podzemnom vazduhu.

Enderson okrete svetlo prema južnom kraju prolaza. „Ovde dole.“

Langdon pogleda niz uski prolaz i strese se, osetivši kako ga i pored
hladnoãe probija znoj.

Dok su se kretali kroz falangu vrata, sve prostorije izgledale su isto:

odškrinute i naizgled odavno napuštene. Kada su stigli do kraja puta,

Enderson se okrete desno uperivši svetlo nagore kako bi provirio u sobu

SBB13. Svetlosni zrak, meðutim, beše zaustavljen teškim drvenim vratima.

Za razliku od ostalih, vrata SBB13 bila su zatvorena.

Ova poslednja su izgledala potpuno isto kao i sva ostala vrata – teške
šarke, gvozdena kvaka i bakarna ploèica prekrivena patinom. Sedam znakova
na ploèici bili su isti kao na Piterovom dlanu.

SBB XIII

 132 

Molim te, neka vrata budu zakljuèana, pomisli Langdon.

Sato progovori bez oklevanja. „Probajte da ih otvorite.“

Zapovednik je izgledao uznemireno, ali posegnu, uhvati tešku gvozdenu
kvaku i pritisnu je. Ona se ne pomeri. Osvetlio ju je lampom otkrivši tešku
staromodnu bravu i kljuèaonicu.

„Probajte kalauzom“, reèe Sato.

Enderson izvadi glavni kljuè kojim je otkljuèao ulazna vrata, ali on ni
izbliza nije odgovarao.

„Ne znam da li grešim kada kažem“, reèe Sato sarkastiènim tonom, „da bi

obezbeðenje trebalo da ima pristup svakom ãošku zgrade u sluèaju neke
opasnosti?“ Enderson izdahnu i pogleda u Sato. „Gospoðo, moji ljudi traže
drugi kljuè, ali…“

„Pucajte u bravu“, reèe klimnuvši prema kljuèaonici ispod ruèice.
Langdonov puls se ubrza.

Enderson proèisti grlo i s nelagodom u glasu progovori: „Gospoðo, èekam
da mi jave za rezervni kljuè. Nisam siguran da bi trebalo da reznesemo bravu
da bismo ušli u…“

„Možda bi vam zbog opstrukcije istrage CIA zatvor više godio?“

Enderson ju je gledao zaprepašãeno. Nakon duge pauze, on predade lampu
Sato i otkopèa futrolu.

„Èekajte!“ reèe Langdon ne mogavši više da stoji tu kao nemi posmatraè.
„Razmislite o tome. Piter je dao svoju desnu šaku da ne bi otkrio šta se
nalazi iza ovih vrata. Jeste li sigurni da treba to da uradimo? Otkljuèavanje
ovih vrata se potpuno poklapa sa željama nasilnika.“

„Želite li da pronaðete Pitera Solomona?“ upita Sato.

„Naravno, ali…“

„Onda predlažem da uradite taèno ono što vam otmièar nalaže“

„Da otvorimo drevnu kapiju? Vi mislite da je ovo kapija?“

Sato obasja Langdonovo lice. „Profesore, nemam ja pojma šta je ovo. Bilo
da je magacin, ili tajni ulaz u drevnu piramidu, ja nameravam da ga otvorim.
Da li sam dovoljno jasna?“

Langdon je žmirkao pod svetlom i na kraju klimnu.

Sato spusti zrak i ponovo ga usmeri u prastaru bravu. „Zapovednièe?
Izvolite.“

Još uvek se protiveãi planu, Enderson izvadi svoje oružje veoma, veoma

polako gledajuãi nadole, kao da nije siguran.

„Ma, za ime boga!“ Satoine malene šake se ispružiše i ona ote oružje iz
njegove ruke. Tutnula mu je baterijsku lampu u prazan dlan. „Obasjajte tim
prokletim svetlom.“ Baratala je oružjem sigurnošãu nekog koje mnogo
vežbao i ne gubeãi vreme odmah otkoèi pištolj, zateže oroz i nacilja u
bravu.

„Èekajte!“ zaurla Langdon, ali prekasno.

Pistolj opali tri puta.

Langdon oseti kao da mu se bubne opne rasprskavaju. Je li ona normalna?!
Pucnji su u tesnom prostoru bili zaglušujuãi.

 133 

Enderson je takoðe izgledao potreseno jer mu je ruka neznatno drhtala dok

je držao lampu uperenu u mecima izrešetana vrata.

Mehanizam je bio smrvljen, a drvo koje ga je okruživalo potpuno
samleveno. Brava je popustila i vrata su se otvorila.

Sato ispruži pištolj i vrhom cevi gurnu vrata. Vrata se potpuno

otvoriše u pomrèinu. Langdon pogleda unutra, ali nije mogao ništa da vidi.
Kakav je to miris* za ime sveta? Neki neobièan zadah dopirao je iz tame.

Enderson stade ispred vrata i osvetli tlo, polako pomerajuãi zrak duž
praznog zemljanog poda. I ova prostorija je bila kao i ostale – dugaèak, uzan

prostor. Boèni zidovi bili su od grubog kamena i davali su sobi izgled stare
zatvorske ãelije. Ali taj smrad…

„Nema ovde nièeg“, reèe Enderson pomerajuãi zrak dalje po podu. Konaèno,

kada je stigao do kraja, on ga podiže da osvetli najdalji zid u odaji. „Moj
bože…!“ uzviknu Enderson. Svi ugledaše isto i ustuknuše. Langdon je u
neverici gledao u udubljenje. Na njegovo zaprepašãenje nešto je odande
gledalo u njega.

 134 

POGLAVLjE 36

„Šta li, pobogu…?“ Stojeãi na pragu SBB13, Enderson je petljao sa

baterijskom lampom, a potom zakoraèio unazad. Langdon je takoðe ustuknuo,

baš kao i Sato, koja je prvi put te noãi delovala poplašeno.

Uperila je pištolj prema zadnjem zidu i dala znak Endersonu da ponovo

osvetli prostoriju. Enderson okrete bateriju naviše. Kad je stigao do
suprotnog zida, svetlosni zrak bio je prilièno slab, ali ipak dovoljan da

osvetli bledo avetinjsko lice koje je zurilo u njih svojim beživotnim oènim
dupljama.

Ljudska lobanja.

Lobanja je stajala na rasklimatanom drvenom stolu naslonjenom na zadnji

zid prostorije. Pored lobanje bile su postavljene dve ljudske kosti –

potkolenice, kraj kojih su pedantno bile poreðane razne druge stvari, kao da

se radi o nekom oltaru: jedan stari pešèanik, kristalna boèica, sveãa, dva

tanjiriãa sa nekakvim prahom svetle boje i list papira. Pored stola,

uspravljena uza zid stajala je dugaèka kosa, krivog seèiva i zastrašujuãeg
oblika, jezivi podsetnik na žeteoca smrti.

Sato uðe u prostoriju. „Dakle… ispada da Piter Solomon skriva više

tajni no što sam mogla i da pretpostavim.“

Enderson je klimao glavom, polako se približavajuãi iza nje. „Što bi se

reklo, kostur u ormanu.“ Pomerio je bateriju i osvetlio ostatak inaèe prazne
prostorije. „Kakav zadah!“ dodao je, nabirajuãi nos. „Od èega?“

„Sumpora“, odgovori Langdon iza njega, mirnim glasom. „Na stolu treba da

budu dve èinijice. U onoj na desnoj strani nalazi se so, a u onoj drugoj
sumpor.“

Sato se okrete za sto osamdeset stepeni „A otkuda vi to, za ime sveta,
znate?“

„Otuda, gospoðo, što ovakve prostorije možete naãi širom sveta.“

Jedan sprat iznad donjeg podruma, službenik na obezbeðenju Kapitola,

Nunjez, pratio je Vorena Belamija, arhitektu Kapitola, kroz dugi hodnik koji

je vodio istoènom stranom podruma. Nunjez bi se mogao zakleti da je èuo tri

prigušena pucnja iz pištolja negde dole ispod zemlje. To je nemoguãe.

„Vrata donjeg podruma su otvorena“, reèe Belami, upiljivši se u vrata koja
su stojala odškrinuta, tamo negde u daljinu.

Da èudne li veèeri, pomisli Nunjez. Inaèe, ovamo niko ne silazi. „Dozvolite
da proverim šta se tamo dešava“, reèe, posegnuvši rukom za voki-toki.

„Vratite se na svoje radno mesto“, reèe mu Belami. „Dalje mogu i sam.“

Nunjez se nesigurno prebacivao s noge na nogu. „Jeste sigurni?“

Voren Belami zastade i èvrsto mu položi šaku na rame.

„Sinko, ja ovde radim veã dvadeset pet godina. Mislim da ãu umeti da se
snaðem.“

 135 

POGLAVLjE 37

Malak je veã viðao svakakve prostore u svom životu, ali malo njih se

moglo uporediti s vanzemaljskim svetom Èaure tri. Mokre èaure. Ogromna

prostorija izgledala je kao da je neki ludi nauènik preoteo Volmart53 i

svaku policu ispunio uzorcima svih oblika i velièina. Osvetljen kao

fotografska komora, prostor je bio okupan crvenkastom izmaglicom

„sigurnosnog svetla“ koje je dopiralo ispod polica, probijalo se nagore i

obasjavalo posude ispunjene etanolom. Bolnièki miris hemikalija za

konzerviranje izazivao je gaðenje.

„Ova èaura je dom dvadesetak hiljada vrsta“, rekla mu je bucmasta devojka.
„Riba, glodara, sisara i reptila.“

„I svi su mrtvi, nadam se?“ zapita Malak pokušavajuãi da zvuèi nervozno.
Devojka se nasmeja. „Jesu, jesu. Svi su prilièno mrtvi. Priznajem, prvih šest
meseci kada sam poèela da radim, nisam se usudila da uðem ovamo.“

Malak je mogao da shvati zašto. Svud kud bi pogledao video bi tegle s
uzorcima mrtvih oblika života – salamandere, meduze, pacove, bube, ptice i
druga biãa koja nije mogao da identifikuje. Kao da ova kolekcija nije bila
dovoljno uznemirujuãa sama po sebi, maglièastocrveno sigurnosno osvetljenje
koje je èuvalo fotoosetljive uzorke od dugotrajne izloženosti svetlu, davalo
je posetiocu oseãaj da stoji unutar džinovskog akvarijuma, gde su se beživotna
stvorenja nekako okupila da ih posmatraju iz tame.

„Ovo je koelakant54“, reèe devojka, pokazujuãi na veliki kontejner od
pleksiglasa u kom se nalazila najružnija riba koju je Malak ikada video.
„Mislilo se da su istrebljene sa dinosaurusima, ali ova je pre neku godinu
uhvaãena blizu obale Afrike i poklonjena Smitsonijanu.“

Blago tebi, pomisli Malak, jedva je èuvši. Bio je zauzet pregledanjem
zidova i traženjem sigurnosnih kamera. Video je samo jednu – nameštenu
iznad ulaznih vrata – što nije bilo iznenaðujuãe uzimajuãi u obzir da je to
jedini ulaz.

„A ovde je ono što ste hteli da vidite…“ reèe, vodeãi ga do ogromnog
akvarijuma koji je video kroz prozor. „Naš najduži uzorak.“ Ona raširi
ruke preko ogavnog stvorenja kao neki domaãin zabavne emisije koji pokazuje
novi automobil. „Arhiteutis.“

Akvarijum sa džinovskom sipom izgledao je kao niz staklenih telefonskih

govornica položenih na stranu i spojenih stranica. Unutar dugaèkog, èistog

kovèega od pleksiglasa lebdela je bolešljivo bleda amorfna masa. Malak je

gledao u lukovièastu, vreãastu glavu i oèi velièine lopte za bejzbol.

„Naspram ovog onaj vaš koelakant deluje sasvim lepo“, reèe.

„Èekajte dok je vidite osvetljenu.“

Triš podiže dugaèki poklopac akvarijuma. Etanolska isparenja poleteše
napolje dok se saginjala u akvarijum da ukljuèi prekidaè koji se nalazio
odmah iznad nivoa teènosti. Niz fluorescentnih svetala poèeo je da treperi

53 Lanac amerièkih prodavnica robe široke potrošnje (prim. prev.).
54 Velika morska riba za koju se smatralo da je istrebljena sve do 1938. kada je pronaðen jedan
živi primerak (prim. prev.).

 136 

zajedno sa èitavim podnožjem akvarijuma. Arhiteutis je sad bio obasjan u
svoj svojoj velièanstvenosti – kolosalne glave nataknute na klizavu masu
trulih pipaka i kao žilet oštrih sisaljki.

Poèela je da govori o tome kako bi arhiteutis mogao da pobedi ulješuru
ako bi se pobili.

Malak je èuo samo prazno torokanje. Kucnuo je èas.

Triš Dan se uvek oseãala pomalo neprijatno u Èauri tri, ali jeza koja je
sada prostrujala kroz nju bila je drugaèija. Pravo iz utrobe. Praiskonska.

Pokušala je da je ignoriše, ali bivala je sve jaèa, sve dublje je zarivala
svoje kandže u nju.

Iako Triš nije mogla da odredi šta joj izaziva uznemirenost, utroba joj je
jasno govorila da je vreme da se ode odatle.

„U svakom sluèaju, to je bila sipa“, rekla je pružajuãi ruku u akvarijum da
iskljuèi svetio. „Trebalo bi da odemo do Ketrinine…“

Široki dlan preklopi joj usta, trgnuvši joj glavu unazad. Istog trena,

druga moãna ruka obavi se oko njenog tela pribivši je uz grudi èvrste kao
stena. U jednom deliãu sekunde Triš obamre od šoka.

A onda nastupi užas.

Èovek ju je opipao po grudima tražeãi karticu koju snažno otkinu kada je
naðe. Gajtan je ožari po vratu pre nego što puèe. Kartica pade na pod pored
njenih nogu. Borila se, pokušavajuãi da se izvije, ali nije mogla da se
suprotstavi èovekovoj velièini i snazi. Pokušala je da vrisne, ali joj je
ruka èvrsto prekrivala usta. Nagnuo se napred i usne približio njenom
uvetu. „Kada sklonim ruku, ne smeš vrištati, je li ti jasno?“

Ona energièno zaklima glavom dok su joj pluãa vapila za vazduhom. Ne mogu
da dišem!

Èovek skloni ruku s njenih usta i Triš hripnu duboko udahnuvši.
„Pustite me!“ reèe ona bez daha. „Šta to, do ðavola, radite?“

„Reci mi svoj PIN“, reèe èovek.

Triš oseti da je u velikoj neprilici. Ketrin! U pomoã! Ko je ovaj èovek?!

„Obezbe-ðenje može da vas vidi!“ rekla je, iako je znala da su potpuno van

dometa kamera. A ionako niko ne gleda.

„Tvoj PIN“, ponovi èovek. „Onaj koji se poklapa s tvojom karticom.“

Ledeni strah uzburka se u njenom stomaku. Triš se naglo okrenu i izvuèe

ruku, usmerivši je prema èovekovim oèima. Prsti joj dotakoše meso i

zagrebaše ga po obrazu. Èetiri crne brazgotine otvoriše se na mestu gde ga je

ogrebala. A onda je shvatila da tamne pruge ne behu ogrebotine. Èovek je imao

šminku koju je samo skinula otkrivajuãi tamnu tetovažu koja je bila

skrivena ispod nje.

Ko je ovo èudovište od èoveka?

Sa naizgled natèoveèanskom snagom èovek je okrenu i podiže, nagnuvši je
nad otvoreni akvarijum, licem prema etanolu. Isparenja su joj žarila
nozdrve. „Reci mi svoj PIN?“ ponovi.

Oèi su joj gorele dok je gledala bledunjavo meso sipe ispod svog lica.

 137 

„Reci mi“ kazao je gurajuãi joj lice bliže površini. „Koji broj?“ Sada ju

je veã i grlo peklo.

„Nula-osam-nula-èetiri!“ izusti, jedva uspevajuãi da diše. „Pusti me!
Nula-osam-nula-èetiri!“

„A šta ako lažeš“, reèe gurajuãi je još dalje, kosa joj je veã bila

potopljena u etanol. „Ne lažem!“ kazala je kašljuãi. „Èetvrti avgust! To je
moj roðendan!“

„Hvala ti, Triš.“

Njegove moãne ruke stegnuše joj još snažnije glavu i stravièna sila poèe

da je gura nadole, potapajuãi joj lice u akvarijum. Žareãi bol pekao joj je
oèi. Èovek je gurao sve jaèe, zagnjurivši joj èitavu glavu u teènost. Triš
oseti kako joj se lice priljubljuje uz mesnatu glavu džinovske sipe.

Prikupivši svu snagu, ona se izvi unazad, pokušavajuãi da izvuèe glavu iz Moram da

akvarijuma. Ali moãne ruke nisu se pomerile ni za milimetar.
udahnem!

Ostala je potopljena boreãi se svim silama da ne otvori ni oèi ni usta.

Pluãa su joj gorela dok se opirala moãnom porivu da udahne. Ne! Nemoj! Ali
Trišin refleks za disanje konaèno pobedi.

Usta joj se otvoriše i pluãa silovito raširiše, pokušavajuãi da uvuku

vazduh za kojim joj je telo vapilo. U jednom vatrenom naletu, talas etanola

poteèe u njena usta. Dok joj se hemikalija slivala niz grlo pravo u pluãa,

Triš oseti bol kakav nije ni znala da može da postoji. Na sreãu, trajalo je

svega par sekundi pre nego što se njen svet pretvori u crnilo.

Malak je stajao pored akvarijuma pokušavajuãi da doðe do vazduha i
posmatrajuãi uèinjeno.

Beživotna žena ležala je opuštena preko ivice akvarijuma, lica još uvek

potopljenog u etanol. Videvši je tako, Malak pomisli na onu drugu ženu koju
je ubio. Izabel Solomon.

Davno. U nekom drugom životu.

Malak je piljio u ženino omlitavelo telo. Uhvati je za pozamašne kukove
i gurnu nogama, podižuãi je i gurajuãi sve dok nije poèela da klizi preko
ivice. Triš Dan glavom napred skliznu u etanol. Potom i ostatak tela
nastavi da klizi, pljuskajuãi teènost oko sebe. Postepeno, mreškanje se
smiri i devojka ostade da mlitavo pluta iznad ogromnog morskog stvorenja.
Kako joj je odeãa postajala sve teža, ona poèe da tone, dublje u tamu. Malo-
pomalo, telo Triš Dan se smiri povrh divovske zveri.

Malak otrese ruke i zaklopi poklopac od pleksiglasa, zatvarajuãi
akvarijum.

Mokra èaura ima novi uzorak.

Podigao je Trišinu karticu s poda i ubacio je u džep: 0804.

Videvši prvi put Triš u predvorju, Malak shvati trenutnu prednost:
njena kartica i lozinka obezbediãe mu sigurnost poduhvata. Ako je Ketrinina
soba za èuvanje podataka bila onoliko sigurna kako je Piter kazao, biãe malo
teže ubediti je da mu je otkljuèa, mislio je Malak. Sada imam sopstveni
svežanj kljuèeva. Bilo mu je drago što neãe morati da gubi vreme i potèinjava
Ketrin svojoj volji.

 138 

Kako se uspravljao, ugledao je sopstveni odraz u staklu, shvativši da mu je
Šminka prilièno razmazana. Nije više ni bitno. Dok Ketrin sve shvati,
biãe ionako suviše kasno.

 139 

POGLAVLjE 38

„Ovo je masonska odaja?“ upita Sato, okrenuvši se od lobanje i piljeãi u
Langdona u mraku.

Langdon mirno klimnu glavom. „Naziva se Odaja za razmišljanje. Takve

prostorije uvek su hladne i prazne jer u njima mason treba da razmišlja o
sebi kao smrtnom biãu. Promišljajuãi o sopstvenoj neumitnoj smrti, mason
može bolje da razume nestalnost svih oblika života.“

Sato je razgledala ovaj sablasni prostor i èinilo se da nije baš sasvim

zadovoljna. „Znaèi, ovo mu doðe nešto kao soba za meditaciju?“

„U biti, da. Takve odaje uvek sadrže iste simbole – lobanju i ukrštene

kosti, kosu, pešèanik, sumpor, so, prazan list papira, sveãu, i tako dalje.
Simbolièan prizor smrti nadahnjuje masone da razmišljaju o tome kako da
što bolje upravljaju svojim životom dok su na zemlji.“

„Meni ovo izgleda kao oltar posveãen smrti“, reèe Enderson.

Može se i tako tumaèiti. „Veãina studenata koji pohaðaju moj kurs iz

simbologije u poèetku reaguju na isti naèin.“ Langdon im je obièno
preporuèivao knjigu Simboli slobodnih masona od Beresniaka, u kojoj se
nalaze izvrsne ilustracije odaja za razmišljanje.

„A vašim studentima ne izgleda strašno što masoni meditiraju uz
lobanje i kosti?“

„Zašto bi to bilo strašnije nego kad se hrišãani mole kleèeãi ispod

èoveka razapetog na krstu, ili pak kad Hindusi izgovaraju svoje molitve
ispred Ganeša, slona sa èetiri ruke. Najèešãi izvor nesporazuma jeste
nesposobnost da se razumeju simboli iz drugih kultura.“

Sato se okrete, oèito da nije bila raspoložena za predavanje. Krenula je

prema stolu. Enderson pokuša da joj osvetli baterijskom lampom, ali je
svetlost bivala sve slabija. Kucnu poklopac baterije i svetlost se malo
pojaèa. Dok se njih troje kretalo po skuèenom prostoru, oštri miris sumpora
štipao je Langdona za nozdrve. Donji podrum bio je pun vlage i to je
aktiviralo sumpor u ãasici. Sato sasvim priðe stolu i zagleda se u lobanju i
ostale predmete. Enderson joj se pridruži, trudeãi se da osvetli sto
baterijom koja je bila na izdisaju.

Sato pregleda sve na stolu, a onda stavi ruke na kukove i uzdahnu. „Kakve su
to starudije?“

Svi predmeti u ovoj prostoriji bili su odabrani i poreðani veoma

pažljivo. „Simboli transformacije“, reèe joj Langdon, oseãajuãi teskobu

zbog skuèenog prostora, ali im se ipak pridruži kraj stola. „Lobanja, iliti

caput mortuum predstavlja èovekovu konaènu transformaciju kroz truljenje;

ona nas podseãa da svi jednog dana moramo odbaciti svoje ovozemaljsko telo.

Sumpor i so su alhemijski katalizatori koji ubrzavaju transformaciju.

Pešèanik predstavlja vreme i njegovu transformacijsku silu.“ Upravio je

ruku prema sveãi „Ova neupaljena sveãa treba da nas podseti na praiskonsku
vatru koja je svemu dala oblik i probudila èoveka iz neznanja – dakle, na
transformaciju prosvetljenjem.“

„A… ono?“ upita Sato, pokazujuãi u ugao.

 140 

Enderson okrete svoje slabo svetlo prema ogromnoj kosi naslonjenoj na

zadnji zid.

„To nije simbol smrti, kao što bi veãina pomislila“, reèe Langdon. „Kosa

je zapravo simbol hrane kojom nas priroda transformiše i podseãa nas da
žanjemo darove prirode.“

Sato i Enderson zaãutaše, oèito im je trebalo vremena da svare sve te
bizarne pojedinosti.

Langdon je samo želeo da što pre izaðe odavde. „Ja shvatam da ova
prostorija može izgledati neobièno“, reèe im on, „ali ovde nema nièeg
neoèekivanog; ovo je sasvim normalna prostorija. Mnoge masonske lože
imaju iste ovakve odaje.“

„Ali ovo nije masonska loža!“ izjavi Enderson. „Ovo je Kapitol SAD i
voleo bih da znam šta, kog vraga, ovakva prostorija traži u mojoj zgradi.“

„Masoni ponekad odvoje po jednu sobu u svom uredu, ili domu, kao prostor

za meditaciju. To nije ništa neobièno.“ Langdon je poznavao jednog
kardiohirurga u Bostonu koji je ostavu pretvorio u masonsku odaju za
razmišljanje, da bi mogao da meditira o smrtnosti pre no što krene da
operiše.

Sato je delovala zabrinuto. „Hoãete da kažete da Piter Solomon dolazi

ovamo da bi razmišljao o smrti?“

„Ja to zaista ne znam“, odgovori joj Langdon iskreno. „Možda je on uredio

ovu prostoriju kao kapelu za svoju braãu masone koji rade u ovoj zgradi,
pružajuãi im tako duhovno utoèište podalje od haosa materijalnog sveta…
mesto na kome bi neki moãan zakonodavac mogao da o svemu dobro razmisli
pre no što donese odluku koja ãe imati posledice na živote njegovih
sunarodnika.“

„Kako je to lepo“, reèe Sato sarkastiènim tonom. „Ali meni se nekako

èini da se Amerikancima ne bi baš dopalo kad bi im kazali da se njihove
voðe mole po ostavama ispunjenim lobanjama i kosama.“

Pa, ne bi trebalo da je tako, pomisli Langdon, zamišljajuãi koliko bi
svet bio drugaèiji kada bi njegovi lideri ponekad zastali i porazmislili o
konaènosti smrti, pre no što vratolomno krenu u rat.

Sato je napuãila usne i pažljivo šetala pogledom preko sva èetiri ugla

ove slabo osvetljene prostorije. „Ovde mora biti još neèeg pored ljudskih
kostiju i èinijica sa hemikalijama, profesore. Neko vas je izvukao iz vašeg u ovoj
doma u Kembridžu i doveo èak ovamo samo zato da biste se vi našli
prostoriji.“

Langdon pritište torbu uz sebe, još uvek nesposoban da zamisli kakve bi

veze sa ovom prostorijom mogao imati paketiã koji je nosio unaokolo.
„Gospodo, žao mi je, ali ja ovde zaista ne vidim ništa neobièno.“ Langdon se
nadao da ãe sad konaèno kretati da traže Pitera.

Endersonova baterija ponovo poèe da žmirka i Sato se okrete prema njemu

ne skrivajuãi više bes. „Za ime sveta, zar stvarno previše tražim?“ Ona

gurnu ruku u džep i izvuèe upaljaè. Udari palcem, ispruži ruku i upali onu

jedinu sveãu koja je stajala na stolu. Fitilj se prvo neãkao, a onda prihvati

plamen, šireãi sablasnu svetlost po skuèenom prostoru. Duge senke

poigravale su po kamenim zidovima. Kako je plamen postajao sjajniji, tako se

pred njima ukazivao neoèekivan prizor.

 141 

„Pogledajte!“ povika Enderson, pokazujuãi. natpis – sedam velikih slova

Pri svetlosti sveãe, ugledali su izbledeo
nažvrljanih na zadnjem zidu.

VITRIOL

„Neobièno odabrana reè“ reèe Sato dok je svetlost sveãe preko slova

bacala zastrašujuãu senku u obliku lobanje.

„Zapravo, ovo je akronim“, kaza Langdon. „Obièno je ispisan na zadnjem
zidu ovakvih odaja i predstavlja skraãenicu za reèi koje masoni ponavljaju
prilikom meditacije: Visita interiora terrae, rectificando invenies occultum
lapidem.“

Sato ga odmeri, delujuãi blago impresionirano. „Što ãe reãi?“

„Pohodi unutrašnjost zemlje i kroz proèišãenje ãeš otkriti tajni
kamen.“

Sato ga sad pogleda malo oštrije. „Da li taj skriveni kamen ima neke veze
sa skrivenom piramidom?“

Langdon sleže ramenima, ne želeãi da je podstakne na takvo poreðenje.

„Da, oni koji vole da fantaziraju o skrivenoj piramidi u Vašingtonu

svakako ãe vam reãi da se occultum lapidem odnosi na kamenu piramidu. Drugi

ãe vam kazati daje to aluzija na Kamen mudrosti – supstancu koja, po dubokom

uverenju alhemièara, može da podari veèni život, ili pretvori olovo u

zlato. Opet, neki drugi tvrde da se odnosi na Svetinju nad svetinjama,

skrivenu kamenu odaju u središtu Solomonovog hrama. Neki se zaklinju da je

to hrišãanska metafora za tajno uèenje svetog Petra – Stenu. Svako

ezoterièno uèenje ima svoju interpretaciju ‘kamena’, ali u svakoj od njih

occultum lapidem predstavlja izvor moãi i prosveãenja.“

Enderson proèisti grlo. „A da li je moguãe daje Solomon slagao tog tipa?
Možda mu je rekao da ovde ima nešto… a da zapravo nema nièega.“

I Langdon je veã pomislio na tako nešto.

Bez upozorenja, sveãa zatreperi, kao da je dunula promaja. Na trenutak
zgasnu, a onda se povrati i nastavi da gori jasnim sjajem.

„Èudno“, reèe Enderson. „Nadam se da neko nije zatvorio gornja vrata“.
Izašao je iz prostorije i zaputio se u mrak. „Halo?“

Langdon skoro i da nije primetio da je ovaj izašao. Pogled mu je iznenada
privuklo nešto na zadnjem zidu. Šta to bi?

„Da li ste i vi primetili?“ upita Sato, uznemireno gledajuãi u zid.

Langdon klimnu glavom, dok mu se puls ubrzavao. Šta sam to video?

Pre nekoliko trenutaka, èinilo se kao da je zadnjim zidom prešao neki
blesak, kao da je zatreperio talas energije.

Enderson se vrati u sobu. „Tamo nema nikog.“ Kad je ulazio, zid ponovo
zasvetluca. „Jebo te!“ povika, i poskoèi unazad.

Sve troje je tako stajalo, zanemelo, buljeãi netremice u zadnji zid, Langdon je

oseti kako ga ponovo proðe jeza, shvativši šta zapravo vide. Pružio
oprezno ruku, sve dok prstima nije dotakao zadnju površinu prostorije. „Ovo
nije zid“, reèe.

 142 

Enderson i Sato pristupiše bliže, pomno posmatrajuãi.

„Ovo je platno“, reèe Langdon.

„Al’ se ispupèilo“, odvrati Sato hitro.

Da, na veoma neobièan naèin. Langdon se zagleda u platno iz još veãe
blizine. Sjajna površina odbijala je svetlost svecãe na sasvim neobièan
naèin, zato što se platno prvo pomeralo unazad…, a potom talasalo unapred u
odnosu na zid.

Langdon je polako pomerao ispružene prste, gurajuãi platno. Zatim se
trže i naglo povuèe ruku unazad. Ovde je otvor! „Povucite ga na stranu“,
naredi Sato.

Langdonu je srce sad divljaèki lupalo. Pruži ruku, uhvati ivicu platna i

polako povuèe tkaninu na stranu. Sa nevericom je zurio u ono što je bilo

skriveno iza platna. Gospode bože.

Sato i Enderson ãutke su stajali i zgranuto gledali u otvor na zidu.

Konaèno, Sato progovori. „Izgleda da smo upravo pronašli piramidu koju
smo toliko tražili.“

 143 

POGLAVLjE 39

Robert Langdon je zurio u otvor na zadnjem zidu odaje. Nedostajuãi deo zida u
u obliku savršenog kvadrata, bio je sakriven iza platnene zavese. Otvor oko
metar širok izgleda da je bio napravljen uklanjanjem èitavog niza cigala. Na
trenutak, onako u tami, Langdon pomisli da je rupa, u stvari, prolaz
susednu sobu. Ali sada je video da nije tako.

Otvor se pružao tek nepun metar u dubinu pre nego što se prekidao. Kao

grubo isklesana praznina nalik na kocku, Šupljina je podsetila Langdona na
muzejsku nišu napravljenu da bude postolje za neku figurinu. Poput muzejske,
i ova je bila dom jednom malom predmetu.

Bio je to komad isklesanog, èvrstog granita, oko dvadeset centimetara
visok. Površina je bila lepa i glatka, ispolirana sa sve èetiri strane koje
su se presijavale pri svetlosti sveãe.

Langdon nije mogao ni da pretpostavi otkuda ona ovde. Kamena piramida?

„Iz vašeg iznenaðenog pogleda“, reèe Sato, zvuèeãi samozadovoljno,

„pretpostavljam da ovaj objekat nije tipièan za Odaju za razmišljanje?“

Langdon zatrese glavom.

„Onda biste možda više voleli da preispitate svoje prethodne tvrdnje u
vezi sa legendom o Masonskoj piramidi u Vašingtonu?“

„Gospoðo“, Langdon istog trenutka odgovori, „ova mala piramida nije
Masonska piramida.“

„Znaèi potpuno sluèajno smo našli piramidu skrivenu u Kapitolu, u
tajnoj odaji koja pripada masonskom voði?“

Langdon protrlja oèi trudeãi se da jasno razmišlja. „Gospoðo, ova
piramida ionako ne podseãa na ovaj mit. Masonska piramida je opisana kao
ogromna, s vrhom iskovanim od zlata.“

Osim toga, Langdon je znao da ova mala piramida – s ravnim vrhom – èak i

nije prava. Bez svog vrha, bila je sasvim drugaèiji simbol. Poznata i kao

Nezavršena piramida, simbolièki je podsetnik na to da je èovekov uspon do

punog ljudskog potencijala uvek nezavršen posao. Iako je toga tek nekolicina

svesna, ovaj simbol je najviše puta odštampani simbol na svetu. Preko

dvadeset milijardi primeraka. Ukrašavajuãi svaku novèanicu od jednog

amerièkog dolara, Nezavršena piramida je strpljivo èekala na svoj blistavi

krajnji kamen, koji je lebdeo nad njom kao podsetnik na još uvek neispunjenu

sudbinu Amerike, i na nedovršeni posao koji tek predstoji, kako èitavoj

naciji, tako i svakom njenom pojedincu.

„Spustite je“ reèe Sato Endersonu, pokazujuãi prema piramidi. „Želim
izbliza da je pogledam.“ Poèe da pravi mesta na stolu, gurajuãi lobanju i
prekrštene kosti na jednu stranu, bez imalo poštovanja.

Langdon poèe da se oseãa kao obièan pljaèkaš grobova koji skrnavi neki
lièni hram.

Enderson se provuèe pored Langdona, pruži ruke u nišu i obavi svoje
velike dlanove sa obe strane piramide. A onda, jedva uspevajuãi da je digne na
zbog nezgodnog položaja, on je povuèe prema sebi i uz tup udarac spusti
drveni sto. Odmaknu se da napravi mesta za Sato.

 144 

Direktorka približi sveãu i poèe da posmatra glatku površinu. Lagano

je prelazila svojim malim prstima preko nje, istražujuãi svaki milimetar

zaravnjenog vrha, a zatim i strana. Savila je ruke kako bi opipala i zadnju

stranu, a onda se namrštila oèigledno razoèarana. „Profesore, ranije ste

rekli da je Masonska piramida konstruisana da zaštiti tajnu informaciju.“

„Po legendi, da.“

„Znaèi, hipotetièki govoreãi, ako Piterov tamnièar veruje da je ovo

Masonska piramida, onda misli da ona sadrži moãne informacije.“

Langdon klimnu, srdito. „Da, mada ako i pronaðe tu informaciju, on

verovatno neãe moãi da je proèita. Prema legendi, sadržaj piramide je
kodiran, što ga èini nerastumaèivim… osim onima koji su to zaslužili.“

„Molim?“

Uprkos Langdonovom rastuãem nestrpljenju, on odgovori ravnim tonom.
„Legendarna blaga su uvek zaštiãena nekom vrstom testa vrednosti. Kao što
se možda seãate, po legendi o maèu u kamenu, kamen je odbijao da ispusti maè
bilo kome osim Arturu, koji je bio duhovno spreman da rukuje straviènom
moãi koju je predmet imao. Masonska piramida je zasnovana na sliènoj ideji.
U ovom sluèaju, informacija je to blago, i po prièi zapisana je kodiranim
jezikom – mistiènim jezikom izgubljenih svetova – èitljiva samo onom koji je
toga dostojan.“

Bledunjav osmeh prede Satoinim usnama. „To možda objašnjava zašto ste
pozvani ovamo veèeras.“

„Molim?“

Mirno, Sato okrenu piramidu za èitavih 180 stepeni. Èetvrta strana
piramide zablistala je pri svetlosti sveãe.

Robert Langdon je gledao u nju prilièno iznenaðen.

„Èini se“ primeti Sato, „da neko veruje da ste je vi dostojni.“

 145 

POGLAVLjE 40

Zašto li se Triš toliko zadržala?

Ketrin Solomon ponovo proveri koliko je sati. Zaboravila je da upozori
doktora Abadona o neobiènom naèinu da se dospe do njene laboratorije, ali
ipak nije mogla da shvati da zbog pomrèine moraju toliko sporo da se kreãu.
Morali su veã stiãi.

Ketrin priðe izlazu i otvori teška vrata optoèena olovom. Zagleda se u
prazninu. Oslušnu na èasak, ali nije ništa èula.

„Triš?“ povika, a mrak proguta njen glas.

Tišina.

Zbunjena, zatvori vrata, izvadi mobilni i pozva predvorje na ulazu. „Ovde
Ketrin. Je li Triš kod vas?“

„Ne, gospoðo“, odgovori èuvar. „Krenula je sa vašim gostom otprilike pre
deset minuta.“

„Stvarno? Izgleda da još nisu ni ušli u Èauru pet.“

„Saèekajte. Proveriãu.“ Ketrin je èula kako èuvar prstima kucka po
kompjuteru. „U pravu ste. Proverom podataka na kartici gospoðice Dan, ne
vidim da je otvarala vrata Èaure pet. Poslednji put je upotrebila karticu
pre osam minuta… na ulazu u Èauru tri. Pretpostavljam da vašem gostu
pokazuje šta tamo ima.“

Ketrin se namršti. Oèigledno. To je malo zaèudi, ali barem je znala da se A da li je
Triš neãe dugo zadržati u Èauri 3. Tamo užasno smrdi. „Hvala.
stigao moj brat?!“

„Ne, gospoðo, nije još.“

„Hvala.“

Dok je prekidala vezu, oseti blago uznemirenje. Za trenutak zastade zbog tog
neprijatnog oseãaja, ali samo nakratko. Istu uznemirenost osetila je ranije,
kad je ulazila u kuãu doktora Abadona. Malo ju je zbunilo što je tog puta njen
ženski instinkt zakazao. Potpuno.

Ma, nije to ništa, reèe Ketrin u sebi.

 146 

POGLAVLjE 41

Robert Langdon je prouèavao kamenu piramidu. Ovo nije moguãe. „Prastari
kodirani jezik“, primeti Sato ne podižuãi pogled. „Recite mi, da li se ovo
ubraja u to?“

Na novookrenutoj strani piramide, niz od šesnaest znakova bio je
ugraviran u glatkoj kamenoj površini.

Pored Langdona, i Enderson zinu od èuda, reflektujuãi Langdonovu

zaprepašãenost. Šef obezbeðenja izgledao je kao da je ugledao nekakvu

vanzemaljsku tastaturu.

„Profesore?“ pozva Sato. „Pretpostavljam da vi ovo možete da proèitate.“

Langdon se okrenu. „A zašto pretpostavljate tako nešto?“

„Jer ste dovedeni ovamo s razlogom, profesore. Izabrani ste. Ovaj natpis

izgleda kao neki kod i uzimajuãi u obzir vašu reputaciju, èini se logiènim
da ste dovedeni da bi ga odgonetnuli.“

Langdon je morao da prizna da mu posle svih onih doživljaja u Rimu i

Parizu, redovno pristižu gomile zahteva, u kojima se traži njegova pomoã za

razjašnjavanje nekih velikih istorijskih nerešenih kodova: Disk iz

Festosa55, Dorabelina šifra56 i misteriozni Rukopis Vojniã57.

Sato preðe prstom preko natpisa. „Možete li mi reãi šta znaèe ove
slièice?“

To nisu slièice, pomisli Langdon. To su simboli. Jezik je istog trenutka

mogao da prepozna – kodirani šifarski jezik iz sedamnaestog veka. Langdon

je vrlo dobro znao kako da ga dešifruje. „Gospodo“, reèe oklevajuãi, „ova

piramida je Piterovo privatno vlasništvo.“

55 Komad peèene gline iz mesta Festosa na Kritu, iz bronzanog odba (prim. prev.). tekst i

56 Šifrovano pismo iz 1897. koje je napisao Edvard Elgar Dori Peni; sadržaj pisma je do
danas nepoznat (prim. prev.).
57 Misteriozna, još uvek nerešena, ilustrovana knjiga iz 15. ili 16. veka. Pisac,
jezik kojim je pisana potpuno su nepoznati (prim. prev.).

 147 

„Privatno ili ne, ako je ovaj kod zaista razlog što ste dovedeni u

Vašington, ne ostavljam vam pravo izbora u ovom sluèaju. Želim da znam šta
piše.“

Satoin blekberi se oglasi, ona ga izvadi iz džepa i poèe da gleda poruku
koja je upravo stigla. Langdon se iznenadi što su unutrašnje instalacije
Kapitola omoguãite signal èak i ovde dole.

Sato promrmlja i podiže obrve, èudno gledajuãi u Langdona.

„Zapovednièe Enderson?“ reèe okreãuãi se prema njemu. „Moram da vam
kažem nešto u èetiri oka, ako mogu?“ Direktorica dade znak Endersonu da je
prati i oni nestadoše u mrklom mraku hodnika, ostavljajuãi Langdona samog
na treperavom svetlu sveãe u Piterovoj Odaji za razmišljanje.

Zapovednik Enderson se pitao kada ãe se ova noã veã jednom završiti.

Odseèena šaka u mojoj Rotondi? Mrtvaèko svetilište u mom podrumu?

Bizarna rezbarija na kamenoj piramidi? Nekako se utakmica Redskinsa sad

èinila potpuno beznaèajnom.

Dok je išao iza Sato kroz pomrèinu hodnika, Enderson ponovo ukljuèi
baterijsku lampu. Zrak svetlosti je bio slab, ali bolje i to nego ništa. Sato
ga povede još nekoliko metara van Langdonovog vidnog polja.

„Pogledajte ovo“, prošaputa ona, dajuãi Endersonu svoj blekberi.

Enderson uze ureðaj i namršti se pogledavši osvetljeni ekran.
Prikazivao je crno-belu sliku – rendgenski snimak Langdonove torbe koji je
Enderson tražio da pošalju Sato. Kao i kod svih rendgenskih snimaka,
predmeti najveãe gustine bili su najsvetliji. U Langdonovoj torbi je samo
jedan objekat bio svetiliji od svih ostalih. Oèigledno velike gustine,
predmet je sijao kao zaslepljujuãi dijamant u zamagljenoj gunguli ostalih
stvari. Oblik je bio prepoznatljiv na prvi pogled.

Èitave noãi nosi to sa sobom? Enderson pogleda u Sato iznenaðen. „Zašto
nam to nije pomenuo?“

„Vrlo dobro pitanje“, prošaputa Sato.

„Oblik… to ne može biti sluèajno.“

„Ne“, reèe Sato ljutitim glasom. „Mislim da ne može.“

Prigušeni šum u hodniku privuèe Endersonovu pažnju. Zateèen, on uperi
lampu u mraèni hodnik. Umiruãi zrak svetla otkri samo prazan hodnik sa
nizom otvorenih vrata.

„Halo?“ reèe Enderson. „Koje tamo?“ Tišina.

Sato ga èudno pogleda, oèigledno ne èuvši ništa.

Enderson kratko oslušnu, a onda odmahnu glavom. Moram odavde izaãi.

Sam uz svetlost sveãe, Langdon preðe prstima preko oštro useèenih ivica do ove male
ugraviranih znakova na piramidi. Bio je znatiželjan da sazna šta je pisalo u
poruci, ali nije želeo da zadire u Piterove privatne stvari više nego što
su to veã uèinili. I zašto je uopšte onom ludaku stalo
piramide?

„Imamo problem, profesore“, Satoin glas se zaèu vrlo glasno iza njegovih
leða. „Upravo sam primila nove informacije i dosta mi je vaših laži.“

 148 

Langdon se okrete i vide kako direktorica KB-a gnevno ulazi držeãi svoj do
blekberi u ruci. Preneražen, Langdon je gledao u Endersona tražeãi pomoã,
ali èovek je èuvao vrata s izrazom oèite nesimpatije. Sato je stigla
Langdona i gurnula mu ureðaj u lice.

Langdon zbunjeno pogleda u ekran koji je pokazivao crno-belu fotografiju
kao neki avetinjski filmski negativ. Fotografija je izgledala kao zbrka
raznih predmeta, a jedan od njih bio je veoma sjajan. Iako kriv i nakošen,
najsjajniji predmet oèigledno je bio mala šiljata piramida.

Piramidica? Langdon pogleda u Sato. „Šta je ovo?“

Pitanje je izgleda samo potpalilo Satoin gnev. „Pretvarate se da ne
znate?“

Langdon se ražesti. „Ne pretvaram se ništa! Nikad u životu nisam ovo
video“

„Serete!“ prasnu Sato dok joj je glas sekao plesnivi vazduh. „Nosite to u
svojoj torbi èitave veèeri!“

„Ja…“ Langdon se ukopa u pola reèenice. Oèi su mu se polako pomerale

prema torbi na ramenu. A onda su se ponovo podigle prema blekberiju. Moj
bože… paket. Malo bolje je pogledao sliku. Sada je video. Sablasnu kocku koja
obavija piramidu. Zapanjen, Langdon shvati da gleda u rendgenski snimak
svoje torbe… i misteriozni Piterov paket u obliku kocke. Kocka je u stvari
bila kutija… sa malom piramidom.

Langdon otvori usta da nešto kaže, ali reèi ga izdadoše. On oseti kako
mu se pluãa prazne od novog saznanja.

Jednostavno. Èisto. Velièanstveno.

Moj bože. On pogleda prema krnjoj kamenoj piramidi na stolu. Vrh joj je
bio ravan – mala kvadratna površina – prazan prostor koji simbolièki èeka u Pravu
svoj završni deo… deo koji ãe je preobraziti iz Nezavršene
piramidu.

Langdon sada shvati da malena piramida koju nosi sa sobom nije uopšte

piramida. To je vrh piramide. U tom trenutku znao je zašto samo on može da
otkljuèa misteriju ove piramide.

Kod mene je poslednji deo.

I to je zaista… talisman.

Kada je Piter rekao Langdonu da paket sadrži talisman, Langdon se

nasmejao. Sada je shvatao daje njegov prijatelj bio u pravu. Ovaj mali vrh

piramide je bio talisman, ali ne od onih magiènih… veã jedna mnogo starija

vrsta talismana. Mnogo pre nego što su talismani dobili magiènu

konotaciju, imali su drugaèije znaèenje – „završetak“. Od grèkog telesma,

što znaèi „potpun“, talisman je bio bilo koji predmet ili ideja koji

upotpunjava neki drugi i èini ga celinom. Završni element. Vrh piramide,

simbolièki govoreãi, bio je krajnji talisman koji Nezavršenu piramidu

pretvara u simbol upotpunjenog savršenstva.

Langdon malo-pomalo oseti kako je sada konaèno sve došlo na svoje mesto

i da on mora prihvatiti jednu veoma èudnu istinu: ako se izuzme njena

velièina, kamena piramida u Piterovoj Odaji za razmišljanje izgleda da se

transformiše, deo po deo, u nešto što nejasno podseãa na Masonsku

piramidu iz legende.

 149 