HAMZA ESEDULLAH I DRUGE PRICE

PRIČE IZ DJ ELA " EL KEBAIR11

Šemsuddin Ezzehebi

NAPUŠTANJE NAMAZA J E V ELIKI GRIJEH

Priča se da je neka žena od Israelićana došla
Musau a.s. i rekla mu: - O Allahov poslaniče ! Učinila
sam j edan veliki grij e h pa sam se iskreno pokajala i
učinila tevbu Uzvišenom Allahu. Zamoli i ti Allaha da
mi grijeh oprosti i da mi tevbu primi.

Musa a.s. j e upita : - Kakav grijeh si počinila?
Šej tan m e j e zaveo pa sam zinaluk počinila, a kada
sam rodila d ij ete onda sam to dij ete ubila.
Musa j oj lju tito reče : - Bj eži od nas griješnice !
H oćeš li da se zbog tebe spusti vatra s nebesa pa da nas
svij u s agori !
Žena izađe od Musa a.s. razočarana i zabri nuta, a
Musau dođe Melek Džebrail koji reče :
- O Musa! Uzvišeni Allah ti poručuj e da vratiš tu
ženu koj a se iskreno kaj e i tevbu čini za učinjeni grij e h .
Z a r ne znaš da ima osoba koj e s u i gore od nje, a sebe
nazivaj u vje rnici m a ! -
Musa upita: - A k o j e to gori o d nj e ?
M elek Džebrail odgovori: - Onaj koj i svjesno
napusta namaz i nikako ne klanj a , taj j e gori od nj e !

151

NAMAZ U DŽEMA'ATU

Ibnu O mer Kavariri, j e dan od učitelj a Buharije,
Muslima i Ebu Davuda, priča:

- Nikad m e nij e prošla jacij a namaz a da je nisam
klanjao u džematu, osim jedanput. Te noći m i j e došao
neki gost zbog kojeg sam se zadržao i zakasnio u
džamij u na j acij u . Požurio sam od džamij e do džamije i
tako obišao cijelu Basru nebi li gdj e zatekao džemat.
Svagdj e je dža m ij a bila zatvorena i već je svak bio
obavio namaz. Ja se vratih kući i pomislih: "U hadisu se
kaže : - Namaz u džematu j e bolj i od namaza poj ed inca
dvadeset sedam puta ! - Ja ću toliko puta klanj ati kako
bih nadoknadio to što nisam klanj ao u džematu."

Onda j a klanjah j acij u tačno dvadeset sedam p uta,
a zatim, umoran, legoh da spavam . Te noći sanj a h kako
neki silni lj udi j ašu na konj i ma, a i ja j ašem svoga konj a
i tako s e utrkujemo. M eđutim, koliko god da sam gonio
svoga konja nikoga od tih lj udi nisam mogao sustići.
Jedan od tih jahača se okrenu pa mi reče:

- Nemoj džaba da umaraš svoga konja, jer ti nas
ionako nikada ne možeš stići!

- Zašto to? - upitah ja.

On reče : - Zato što smo svi m i klanjali jacij u u
džematu, a ti si j e klanjao sam !

Ja se onda probudih j ako ožalošćen zbog toga što
sam propustio tako važnu stvar kao što je klanjati namaz
u džematu.

USKRAĆIVANJE ZEKATA

Priča se da je nekol iko lj udi došlo jednom čovjeku
kako bi mu izrazili saučešće zbog smrti njegova brata.
Našli su ga a on silno ožalošćen, neprekidno plače zbog

152

bratove smrti. Kada su počeli"da ga tj eše i preporučuj u
mu sabur - strplj ivost, on sve to odbijaše i ne htjede d a
ih sluša. Rekoše mu:

- Pa zar ne shvataš da je smrt jedna nužnost koj u
Allah određuje i koj a ć e svakom od n a s doći !

Čovjek reče : - Jasno j e meni sve to, ali j a plačem
zbog onoga što je mog brata snašlo od kaburskog azaba!-

Lj udi ga upitaše : - Je li to tebi Allah otkrio nešto
od gaj ba - svojih tajni nedostupnih lj udima?

Čovjek reče: - N ije, ali kada smo završili sa
ukopam moga brata, i kada svi odoše sa mezaruluka, ja
ostah čučeći kraj kabura razmišlj aj ući o smrti. U tom
začu glas iz kabura koj i vikaše: 'Ah ! Ostaviste me samog
da trpim ovu užasnu kaznu i bol i ! I klanjao sam i postio,
pa opet mi ništa ne pomaže!"

Onda j a , - reče ovaj čovjek - ožalošćen zbog plača
svoga brata, odgrnuh zemlj u sa kabura da vidim šta se
s mojim bratom dešava . U kaburu je gorjela žestoka
�atra, a na vratu moga brata je bila užarena ogrlica.
Zeleći da mu pomognem, ja pružih ruku kako bih mu
skinuo taj okov s vrata i bar malo olakšao patnj u, ali
spržih i prste i ruku...

Tada čovjek okupljenim lj udima pokaza skoro
izgorjelu ruku koj u je krio ispod odj eće !

On im dalj e govoriše: - Ja zatim brzo vrati h zemlj u
na kabur i odoh kući, pa kako da ne plačem saznavši
šta je snašlo mog brata!

Lj udi ga upitaše : - Pa šta j e tvoj brat radio na
d u nj a l u k u ?

Čovjek odgovori: - Iako je sve ostale dužnosti
izvršavao, nikada nije davao zekat od svog imetka !

Onda neki od lj udi reče : - Ovo j e potvrda rij eči
Uzvišenog Allaha:

153

"Neka oni koj i škrtare u onom što im j e Al lah iz
obilja svoga dao nikako ne misle da je to dobro �a nj ih; ne
to j e zlo za nj i h . NA SUDNJEM DANU BICE I M O
VRATU OBJEŠENO ONO Č I M E SU ŠKRTARI LI . . ."

BRIŽNOST PREMA SIROČETU

Priča jedan čovjek: - Bio sam dugo vremena odan
alkoholu i drugim grijesima. M eđutim, jednog dana
sretoh neko ubogo siromašno d ij ete, bez igdj e i koga,
uzeh ga i nahranih, odvedoh ga u hamam i okupah,
obukoh ga kako sam naj bolj e mogao, i učinih mu sve
što bi svaki otac učinio svome dj etetu, i još više.

Te noći, kada zaspah, j a sanj a m kako j e nastupio
Sudnj i dan i kako me pozvaše na obračun, nakon kojeg
narediše da me bace u vatru zbog grij e ha koje sam činio.
U tom se na p utu poj avi ono siroče i viknu:

- Pustite tog čovjeka, o meleki Allahovi ! Ja ću se
za nj ega zauzimati kod svoga Gospodara !

Meleki odgovoriše : - Nama to nije naređeno ! -
Onda se začu glas od strane Uzvišenog Allaha koj i
uzviknu: - Pustite tog čovj eka, j e r sam m u J a oprostio
sve grijehe zbog zagovaranj a tog siročeta, kojem je on
dobročinitelj bio!

- Kada sam se probudio - priča dalje taj čovj e k -
učinio sam tevbu Uzvišenom Allahu i iskreno se pokajao
za sve učinjene grijehe, i od tada sam se čuvao grije ha,
a još više sam se trudio da činim dobro prema svakom
siročetu i nevoljniku.

STRPLJ IVOST NA ŽENINU EZIJJ ETU

Priča se da je neki čovj e k imao brata po vje ri,
dobrog i pobožnog čovj e ka, koj eg je svake godine
obilazio bar po jedanput. Tako mu jednom dođe i

154

pokuca na vrata nj egove kuće, a iz kuće se začu glas
žene koj a upita: - Ko je?

Čovjek odgovori: - Brat i prij atelj tvoga muža,
došao sam mu u posjetu!

Žena viknu: -Otišao j e on u šumu da sakuplja drva,
da Bog da se živ ne vratio!

Ona se tako nadoveza i poče sve gore i gore da
svog muža grdi i psuje, vrijeđa ga i mane mu nabraja,
kad se u tom času njegov prij atelj poj avi iz šume.

Išao je veselo i odmorno, a pred sobom je gonio
lava na čij a je leđa natovario veliko breme drva. Kada
se primače kući, nazva selam i srdačno se pozd ravi sa
svoj im musafirom. Onda rastovari onog lava i reče m u :
"Idi, Allah te blagoslovio!" Lav odskakuta u šumu, a oni
uđoše u kuću, dok žena i dalj e nastavi da napada i
vrijeđa svoga muža, a on ni čim ne uzvraćaše na nj ene
uvrede.

Poslij e toga musafir ode svoj oj kući čudeći se
saburu svoga prij atelj a na onako ružnom ponašanj u
njegove žene.

Iduće godine, on po običaj u, ponovo dođe u zij aret
svome ahbabu i pokuca na vrata njegove kuće. Iz kuće
se opet začu glas žene:

- Ko je?

Čovjek odgovori : - Brat tvoga muža, evo došao
sam da ga ozij aretim.

Žena reče : -Dobro došao, musafiru drag i ! Sj edi tu
i sačekaj , sad će se on, ako Bog da, vratiti, u zdravlj u i
raspoloženj u !

Čovjek s e začudi ženinoj prij aznosti i blagom
govoru, a u tom na iđe nj egov prij atelj noseći na leđima
breme drva. Sada se musafir ponovo iznenadi, a onda
' ga nj egov brat po vj eri pozdravi i uve de u kuću. Žena

1 55

lijepo dočeka muža, pripremi im jelo i stalno im se blago
i uljudno obraćala i dovu im činila.

Kada je musafir htio da pođe svoj oj kući, obrati se
prijatelj u :

- O brate, hoćeš li mi nešto pravo kazati?

Domaćin �pita: - A šta te to zanima brate?
Musafir reče: - Prošle godine kad sam ti dolazio
čuo sam govor žene koj a te toliko ezijetila i napadala,
a ti si sve to strplj ivo podnosio. Još sam te vidio kako
goniš onog J ava natovarenog drvima, koj i ti je bio
potčinjen i pripitomljen. Sada te vidim, a tvoj a žena te
osipa lijepim i blagim riječima i dova ma, a ti ideš iz
šume i nosiš drva na leđi m a ! Šta je uzrok svemu tome?
Domaćin odgovori: - O brate moj ! Ona že na koj u
si čuo lani je bila moj a prva supruga i bila je veoma zla.
Ja sam uvijek saburio na nj enom ezijetu i s njo m sam
živio u muci i patnj i, pa mi je Allah potčinio onog J ava
da mi pomaže u poslovima, zbog sabura na ženinom
ponašanju. Kada je ona umrla, oženio sam se sa ovom
dobro m že nom, s kojom živim m irno i bezbrižno, ali
nestade onog mog lava, i sada sam primoran da teglj i m
drva iz šume na leđima. Tako se patim i umaram u
svojim poslovima, zbog rahatluka kojeg uživam sa ovom
poslušnom i dobrom ženom!

O ONOME KOJI JE PODLEGAO
DUNJALUČKOJ KUŠNJ I

Priča se da j e negdje u Egiptu živio jedan čovjek
koj i je veoma volio džamij u, stalno je učio ezan i druge
pozivao na namaz. Na nj emu su se vidjeli tragovi
pobožnosti i pokornosti Allahu.

Jednog dana se on pope na munaru da uči ezan,
a ispod munare bij aše kuća ne kog kršćanina. Čovj e k u

1 56

dvorištu te kuće primjeti djevoj ku, veoma lijepu i
privlačnu, pa kako ga nj ena lj epota opčara, on odmah
napusti ezan i siđe s munare. Ode toj kući i pokuca na
vrata kapije. Iz kuće se ču glas dvjevoj ke koj a upita:

- Šta je, šta hoćeš?

Čovjek odgovori: - Hoću tebe !

Djevoj ka reče: - Neću na to ni da pomišlj a m !

Čovj e k opet reče: - Hoću da t e oženim.

Djevoj ka m u onda reče: - Ti si musliman, a mOJ
otac me nikad nebi dao za muslimana!

Tada čovj e k izj avi : - Ja ću se pokrstiti !
Dj evoj ka, malo pomirlj ivije, reče : - E, ako to
učiniš, udaću se za tebe!
Čovj e k s e stvarno pokrsti kako b i s e oženio s tom
djevojkom. Došavši u nj ihovu kuću, radi vj enčanja, on
se pope na sprat kuće i otuda pade pa na mj estu osta
mrtav. Tako on ne postignu uspjeh ni u vj eri, niti se
sastade sa tom djevoj kom. P ropade čovj e k i na ovom i
na onom svijetu!

M U D R I UČITELJ

Priča se da j e jedan perzijski vladar unaJ mlo
učitelja za svog sina kako bi ga podučio znanj u i l ijepom
ponašanju. Kada j e vladarev sin sve dobro savladao i
naučio, a u l ijepom ponašanj u postao pravi uzor, učitelj
ga pozva sebi i dobro ga istuče bez ikakvog razloga.

To dječak ni kad nije m ogao zabor aviti, a kada je
poodrastao i otac mu umro on posta vladar umj esto oca.
Tada se sjeti svoga učitelja, pozva ga preda se, pa ga
upita:

- Zašto si me tog i tog dana onako žestoko istukao
bez ikakvog povoda i razloga?

1 57

Učitelj mu odgovori: - Znaj, o vladaru, kada sam
vidio da si onako bistar i da si sve shvatio što sam te ja
učio, znao s a m da ćeš ti jednog dana naslijediti vlast od
svog oca. Istukao sam te zato da bih ti pokazao šta znači
bol koji neko nekom nanese nepravedno i bez ikakvog
razloga, pa da se ti kao vladar trudiš da ni nad kim
nasilje ne provodiš, jer onaj kome je nas ilje učinjeno to
J ako ne zaboravlj a !

Vladar se zahvali svom e učitelj u na svemu i bogato
ga nagradi, a odustade od osvete koj u j e naumio da izvrši.

S I LNIK SE N I KAD NEĆE D OBRO P R O V ESTI

Vehb ibn Munebbih priča: - Neki vladar - silnik -
sagradio ogromni dvorac, a u isto vrij e m e neka
siromašna starica napravi sebi malu kolibu u blizini tog
dvorca.

Jednog dana taj zalim uzjaha na konj a i poče da
objahuj e oko dvorca diveći mu se, i tako jašući naiđe na
onu staričinu kolibu.

On upita svoj e sluge : - Čij a j e ovo kućica?

Odmah mu bude odgovoreno da je to boravište
neke siromašne starice.

Vladar naredi da se koliba odmah sruši i ode dalj e
ponoseći s e svoj im dvorcem i bogatstvom. Kada starica
dođe i vidj e porušenu kolibu upita ko je to učinio, a
kada joj sve ispričaše, ona diže glavu prema nebesima
pa reče:

- O Gospodaru ! Ako sam ja bila odsutna kada se
ovo desilo, pa gdje si Ti bio? !

Onda Uzvišeni Allah naredi Meleku Džebrailu da
sruši onaj dvorac vladara zulu mćara, a Džebrail to
izvrši, i tako pravda bude zadovoljena još na ovom
svij etu.

1 58

UZNEMI R I VANJ E KOM Š I J E

Priča s e d a j e Seh! ibn Abdullah imao komšij u
nemuslimana čij a je kuća b i l a iznad nj egove . Iz kuće
njegovog komšije su stalno dolazile otpadne vode iz
zahoda i doticale pravo u kuću Sehlovu, a on je stalno
preko dana te vode saku pljao u neku posudu, a na veče,
kada niko nebi vidio to bi prosipao. Iako se to godinama
dešavalo, Sehl nikada to nij e spomenuo ni komšij i ni
nekom drugom.

Kada je musliman obolio i osjetio da mu se smrt
primakla, on pozva svoga komšij u, uvede ga u kuću pa
mu pokaza posudu u koj u se sakupljala voda, a onda
mu reče:

- Da mi se nije približio s mrtni čas ne bih ti ovo
pokazao, ali se boj i m da neko drugi ·nakon mene neće
htj eti ovo trpiti, pa ti gledaj šta ćeš čin iti !

Komšij a - nemusliman - u čudu reče : - Pa zar ti
ovoliko vremena trpiš taj smrad ne žaleći se nikome?
Takvog komšij u imam, a da i dalje budem u svom
nevjerstvu? Pruži ruku starče da pred tobom izgovorim
Šehadet!

Čovjek zadivljen postupkom m uslimana prihvati
Islam, a nakon kraćeg vremena Sehl umrij e.

159



PRIČE I Z DJ E LA "TEN BI H U L GAFI LIN''

Ebu Lejs Es - Semerkandi (umro 552 h.g. )

STRAHOTA SMRTI

l

Putovala skupina Israelićana i tako putuj ući naiđu
na mezarl uke. Jedan od nj ih reče : - Hajde da klanjamo
pa da Uzvišenom Allahu uputimo dovu, pa da nam On
izvede nekog od ovih m rtvih, kako bi nas taj izvjestio o
smrti; kakva je i kako je on svoj u smrt doživio.

Oni klanj aše, u putiše Allahu dovu, a u tom
momentu se iz jednog kabura poj avi glava čovje ka koj i
reče:

- O lj u d i ! Šta želite vi od mene? Tako mi Allaha,
j a sam umro prij e devedeset godina a i sada osjećam
gorčinu i strahotu smrti, baš kao da mi tek sada nastupa!
Nego, dete vi zamol ite Allaha da me vrati u ovaj moj
kabur kao što sam i bio.

Prij e nego tog čovj eka nestade, lj udi koj i su ga
začuđeno posmatrali primijetiše na nj egovu čelu tragove
sedžde koj u je činio Allahu dok je bio na ovom svijetu.

KABURSKI AZAB

U Medini živješe jedan čovjek koj i je često odlazio
u predgrađe da obiđe svoj u sestru koja je tamo živjela.

161

Jedanput mu sestra oboli, a nakon kraćeg vremena i
u m r ij e .

Čovjek se pobrinu oko nj enog ispraćaj a sa ovog
svijeta, klanj aše j oj dženazu i od nesoše je na mezarluke,
a kada je ukopaše on se vrati kući. Tada primjeti da je
prilikom ukopa izgubio kesu s novcem kod sestrinog
k ab u r a .

Zovnu jednog rođaka pa ponovo odoše na
mezarluke i dok malo odgrnuše zemlj u nađoše onu kesu
i novce. Tada čovjek reče svom rođaku:

- Odmakni se malo, da ja pogledam u kakvom je
stanj u moj a sestra !

Kada se njegov rođak odmače u stranu, čovj ek
skloni ono malo zemlj e što je još bilo na lahdu (dio
kabura gdj e se položi umrli), a unutra u kaburu b ukti
vatra. On brže-bolj e vrati sve kako j e i bilo, poravna
kabur i vrati se kući te ode svoj oj majci. Kada j e došao
reče j oj :

- O maj ko, ispričaj m i sve o moj oj sestri što znaš.

Majka mu reče: - Zašto pitaš za nj u sad kad je ona
već mrtva?

On reče: - Hoću da mi kažeš sve o nj oj !

Onda mu maj ka reče ovako: - Tvoj a sestra j e često
kasnila sa namazom i nij e ga obavlj ala na vrij eme, a
klanj ala je i kada nij e bila potpuno čista. Imala j e običaj
da sluša razgovore u komšiluku, a onda j e to prenašafa
drugima, iako j e znala da j e to veliki grij e h .

Kada j e to čovj ek č u o o n d a mu b u d e j asno zašto
j e njegova sestra, isti dan kako j e ukopana u kabur, bila
izložena kaburskom azabu i kazni Uzvišenog Allaha.

1 62

ALLAHOVA M ILOST

Muhammed ibnul Munkedir kaže da mu je Džabir
ibnu Abdillah pričao: - Pričao nam je Allahov Poslanik
slij e deće , : "Došao mi je Melek Džebrail i rekao :

- Allah ima j ednog svoga roba koj i Ga j e obožavao
i klanjao Mu se pet stotina godina na vrhu nekog brda
koj e je usamlj eno izranjala iz sredine morske pučine.
Iako se nigdje nije vidj e l o nikakvo drugo kopno, čovjek
je l ijepo živio jer mu j e Allah dao u podnožj u tog brda
izvor pitke vode i stablo nara, pa je čovj e k svako veče
silazio i uzimao po jedan svj eži nar i pio te vode, uzimao
s nj om abdest i tako živio.

Vraćao bi se svome namazu, a od Allaha je tražio
da ga usmrti, kada mu edžel dođe, u momentu kada
bude na sedždi, i da ne d ozvol i ni ze m lj i ni ničem
drugom da mu uništi nj egovo tijelo, nego da i proživljen
bude u tom položaj u u koj e m j e najbl iži svome
Gospodaru.

Allah mu stvarno ispuni molbu i usmrti ga dok je
bio na sedždi.

Melek Džebrail dalj e priča: - Mi M e leki uvij e k tu
dolazimo i odatle odlazimo, a taj čovj e k je stalno u tom
svom položaj u . Međutim, saznao sam da će taj čovj e k
biti proživlj en n a Sudnj e m danu t e da ć e doći pred
Allaha, a onda će Uzvišeni Allah reći:

- Uvedite ovoga moga roba u Dže nnet radi moj e
mi losti l -

Čovjek će na to reći: - Zar nije radi moj i h dj ela?

Onda će Allah reći Melekima: - Obračunajte
mome robu vrije dnost blagodati koj e sam mu dao i
vrij ednost nj egovih dj e l a !

Kada Meleki t o uradiše vidj eše da j e sama
blagodat očij u i vida prevagn ula sav čovjekov ibadet od

1 63

pet stotina godina, tako da ostale Allahove blagodati i
ni'mete nisu ni računal i.

Onda Allah reče :- Bacite moga roba u dže hennem !
Tada će čovj e k zavikati: - O Gospodaru, tako ti
tvoje milosti, smiluj mi se i uvedi me u Džennet.
Allah će narediti da vrate tog čovj eka pa će b iti
ponovo doveden pred svoga Gospodara, da bi se među
nj ima vodio ovakav razgovor:
Allah će reći : - Moj robe, ko te j e stvorio, a prij e
toga nisi ništa bio?
Čovjek će odgovoriti : - Ti, o Gospodaru.
Allah će opet upitati : - Je li to bilo zbog tvojih
dj ela ili zbog moj e milosti?
Čovj e k : To je bila tvoj a milost, o Gospodaru.
Al lah : Ko te j e oj ačao i omogućio da mi b udeš u
ibadetu petsto godina?
Čovjek: Ti, Gospodaru.
Allah: Ko te je spustio na vrh ovoga brda nasred
mora, pa ti dao da izvire slatka voda iz slane vode, pa
ti svaku noć dao jedan svjež nar koj i ti je svakodnevno
rađao, a trebalo bi da rađa samo j edanput godišnje.
Molio si me da ti uzmem dušu dok si na sedždi, što sam
i učinio... Ko je to sve uradio?
Čovj ek: Ti, o Gospodaru.
Allah će na kraj u reći: I sve je to iz m oj e mi losti,
i radi moj e milosti ću te uvesti u Džennet ! ! !

NAREDI VANJE DOBRA
l SPREČAVANJ E ZLA

Priča se da je neki čovj e k naišao na drvo koj eg su
ljudi obožavali osim Allaha dž.š., pa se silno rasrdi te
ode kući, uze sj e kiru i uzjaha na magarca te se zaputi

1 64

prema tom drvetu da ga posiječe. U putu ga presrete
prokleti Iblis u liku čovjeka pa mu reče :

- Gdj e si pošao?

Ćovjek odgovori : - Vidio sam drvo koj eg obožavaj u
mimo Allaha pa sam se zavj etovao U zvišenom Allahu
da ću uzjahati magarca, uzeti sj ekiru i otići te to drvo
sasj eći.

Iblis mu reče : - Šta ti j e za tim d rvetom, pusti ga
i one što m u se klanj aj u , neka ih Allah kazni.

Tako se oni počeše raspravlj ati, pa se čak i
potukoše, a kad Iblis vidj e da ga ne može u toj nakani
sprij ečiti, niti će se on povući u svoj oj namj e ri, reče mu:
- Vrati se, a ja ću ti svaki dan davati četiri dukata. Ti
ćeš samo trebati da zavrneš kraj svoj e postelj e i
slobodno ih uzimati.

Ćovj e k ga zapita: Hoćeš li to stvarno u raditi? -, a
I blis mu odgovori: - Ja ti to garantuj e m .

Ćovjek se vrati kući, pa dva t r i d a n a stvarno nađe
dukate ispod postelje, a onda to p restade da se dešava.
Kada se uvj e ri da se dukati više ne p oj avlj uj u , on ponovo
uzjaha magarca, uze sj ekiru te krenu da izvrši onaj svoj
prijašnj i zavjet.

U putu ga ponovo presrete Iblis u liku čovj e ka i
upita ga kud j e krenuo, a kada mu čovj e k objasni, Iblis
mu reče:

- Ti to nikako ne možeš izvršiti ! Što se tiče tvog
prvog pokušaja da posiječeš to drvo, to je bilo iz srdžbe,
i da su se sastali svi stanovnici nebesa i zemlj e nebi
mogli od toga da te odvrate. A što se tiče ovog pokušaj a,
to je zbog tvog interesa, jer ti je krivo što su dukati
prestali da ti do laze, i ako samo kreneš dalje, izgubićeš
glavu !

Ćovjek se vrati kući i ostavi drvo onakvo ka kvo
jeste.

1 65

Komentar: Kada se naređuj e dobro a spre čava zlo,
to treba da se radi zbog Allahovog zadovolj stva i

vel ičanja naše vj ere, a ne iz neke ovosvjetske kor!sti i

lične zaštite. Ako se to čini radi Allahovog zadovolj stva
i nagrade te vel ičanj a Allahove vjere, onda Allah
pomogne u tom poslu, a ako neko to radi iz i nteresa,
takvoga Allah uvijek pon izi .

TEVB A - POKAJANJ E

U davna vremena b ij aše među Israelićanima j edna
žena, bludnica, koj a je svojom lj epotom stalno zavodila
lj ude u haram i grij e h . Vrata nj ene kuće su uvijek bila
otvorena, tako da je svak ko bi prošao pored kuće
mogao da je vidi kako sj edi na krevetu odmah do vrata.
Ko bi je god pogledao odmah bi bivao opčinjen nj enom
ljepotom i davao bi j oj deset d inara, ili koliko bi ona
već rekla, i onda bi dobivao dozvolu za ulazak kod nje.

Jedanput tuda naiđe neki izuzetno pobožan
čovjek, pa kao i svačij i , i njegov pogled pade na tu ženu
koj a sjeđaše u svojoj kući, te ga nj ena lj epota odmah
zavede. On poče sebe da bodri i moli Allaha da od njega
odstrani ružne misli koje mu navališe u glavu. Kada mu
to ne uspjede, on proda na pij aci svoj ogrtač kako bi
sakupio nekoliko dinara, ode pred tu kuću i preda novac
sl ugi od one žene čekaj ući da mu da dozvolu za ulazak
u kuću. Sluga odnese gazdarici novac, a ona se na brzinu
još ljepše uredi i dozvoli tom čovjeku da uđe u kuću.

Kada čovjek uđe zateče je kako sj edi na krevetu,
pa i on sj ede kod nj e, a kada htjede da pruži ruku prema
nj oj , Allah na nj ega prosu svoje milosti i bere keta zbog
njegovog dugogodišnjeg ibadeta, pa on osjeti strah od
Allaha koj i ga sada gleda kako on srlj a u grijeh, a
nj egova dobra djela odoše u propast. . . Čovj e k sav
prebl ijedi i potpuno se izmjeni, a kada ga ta žena vidje
onakva upita ga:

166

- Šta te j e to odjedanput spopalo?

On reče : - Boj i m se svoga Gospodara, i dozvoli mi
da izađem.

O n a reče : - Jadniče, mnogi lj udi b i toliko željeli da
su na tvom mj estu, a ti hoćeš da odeš odavde.

Čovj e k reče : - Ja se boj i m Uzvišenog Allaha ! Onaj
novac koj eg sam ti dao neka ti je halal, samo mi dozvoli
da odem.

Žena reče: Ti kao da nikada ovo nisi radio?

On odgovori: - Ne, nisam nikada.

Ženi to bude zanimlj ivo, pa ga u pita ko j e i odakle
je, a kada joj on sve reče, ona m u dozvoli da ode.

Čovjek izađe iz te grij ešničke kuće kukaj ući i
plačući zbog toga što uradi i gdje upropasti svoj ibadet
i dobra dj ela.

Sa bereketom toga čovj e ka i ta žena se odjednom
promijeni i poče da razmišlj a : - Ovaj čovj e k prvi put
h�ede da učini grij e h pa se onoliko prestraši, a j a toliko
godina to čini m bez imalo stida i straha. Nj egov
Gospodar koj eg se on toliko boj i je i moj Gospodar, i
j a bi trebala p uno više da strahujem nego taj čovjek.

Tako se žena pokaj a i učini tevbu Uzvišenom
Allahu, zatvori svoja vrata od lj udi, obuče se kao
vjernica i preda se ibadetu svim svoj i m bićem. Tako
provede neko vrijeme a onda poče da razmišlj a :

- Kako bi b i l o da odem o n o m čovjeku n e b i li me
oženio, pa da od njega još više naučim o svoj oj vj eri i
da mi on pomogne u iskrenom ibadetu i obožavanj u
Allaha dž.š.

Žena tako učini, povede sa sobom sluge, ponese
svoj imetak i ode u selo u koj e m j e živio onaj čovjek.
Ona se raspita o nje m u tako da taj pobožnjak za kratko
vrijeme bude obavij ešten da ga traži neka nepoznata

1 67

žena. Kada je dovedena pred nj ega žena otkri svoj e lice
da j e lakše pre pozna, a on čim je· vidje, odmah se sjeti
onoga što se desilo između nj ih kada je umalo upao u
veliki grijeh, kriknu i sruši se na ze m lj u . Tu na mj estu
čovjek umre, a žena osta tužna i razočarana. Onda reče
stanovn icima tog sela:

- J a sam došla radi ovog čovj e ka, ali on umrije. Da
li ima iko od nj egovih rođaka kome je potrebna žena?

Re koše j oj da on ima b rata, dobrog ali siro m ašnog
čovj e ka, našto žena reče da ona ima imetka koliko im
god bude potrebno.

Brat tog čovj e ka se stvarno oženi tom ženom, a
ona m u izrodi mnogo dj ece koj a su bila uzor u vj eri i
ponašanj u ...

... a Uzvišeni Allah sve naj bolj e zna !

P R I ČA O ALKA M I

U doba Al lahovog Vj e rovj esnika M u hammeda
bij aše j edan mladić po imenu Alkama, veoma pobožan
i vrijedan musliman. Mladić j e danput veoma j a ko oboli
a pošto se njegova bolest stalno pogor šavala, nj egova
žena poruči Yj e rovjesniku kako je nj en muž u smrtno.i
bolesti, te hoće da ga upozna o nj egovom halu i stanj u .

Muhammed a . s . posla Bilala, Alij u, Selmana i
Ammara da ob iđu boles nog mladića i da vide kako mu
j e . Oni dođoše i kada uđoše kod nj ega i vidj eše u
kakvom j e stanj u rekoše m u da izgovori Šeha det, tj .
riječi: - LA I LAHE ILLELLAH, MUHAMM ED­
URRES U LALLAH -, ali nj egov j ezik nikako ne uspij e
da se pokrene kako bi to izgovorio. Postaše ubijeđeni
kako je taj mladić propao, kada na samrti ne može da
izgovori Šehadet, te poslaše Bilala Yj e rovj esniku da ga
obavijesti o stanj u Alkame. Kada to ču Muhammed a .s.
reče : - Ima li Alkame roditelj e ?

1 68

Odgovoriše m u : - Otac mu j e umro, ali ima veoma
staru majku.

Muhammed a.s. reče: - O Bilalu, idi Al kaminoj
majci i pose lami je od mene, i reci joj ako može da mi
dođe, a ako ne može, onda ću j a nj oj doći.

Kada Bilal ode i obavijesti staricu o tome šta je

poručio Vj erovjesnik, ona reče : - P reče je da ja odem

Al lahovom Vj erovjesniku.

Starica uze štap i polako ode Muhammedu a.s., a
kada ga pozdravi i pošto j oj se otpri m i selam ona sj ede
pred Vj erovjesnika .

Muhammed a.s. j oj reče : - G ovori mi iskreno, a
ako mi ne budeš iskreno govorila, o tome će me Allah
obavijestiti. Kakav je bio tvoj Alkama?

Starica reče : - Bio je ve oma pobožan, mnogo je
dobrovolj n o klanj ao i postio, a sadaku je sta l n o dijeli o
n e gledajući n i kome n i koliko.

Muhammed a.s. reče: - A kakav je bio odnos
između tebe i tvog sina?

Ona reče: - O Al l ahov Vj erovjesn iče ! Ja sam na
nj ega veoma lj uta.

Muhammed a.s. upita: - A zašto to?

Ona odgovori : - On bi u mnogim stva rima davao
prednost svojoj že ni u odnosu na mene. Nj oj bi se
pokoravao a meni bivao neposlušan.

Muhammed a.s. re če: - Srdžba m aj ke je zaveza la
nj egov j ezik i ne može da izgovori Še hadet, - a zatim se
obrati Bilalu:

- Idi i sakupi dosta drva tako da ga na ložimo na
lomači!

Starica uplašeno reče: O Allahov Vj erovjesn iče !
Zr moje dije te da za pališ ovde preda m n o m . To m oje
srce nikada nebi moglo izdržati.

1 69

Muhammed a.s. joj reče: - O maj ko Alkamina!
Allahova kazna u dže hennemu j e vječna i mnogo puta
žešća. A ako hoćeš da mu Allah oprosti moraš i ti da
se odljutiš i da m u sve halal iš, jer tako m i Onog u čij oj
ruci j e moj a duša, neće m u koristiti ni namaz, ni post,
niti sadaka, sve dok mu ne halališ.

Starica reče podigavši ruke prema nebesima: - O
Vj erovjesniče, Allah m i j e svjedok, a takođe ti i svi ovdje
prisutni, da sam sve oprostila i halalila svom sinu
Alkami.

Muhammed a.s. reče: - Idi B ilale i pogledaj da l i
Alkame može da i zgovori Šeh adet, jer možda nj egova
maj ka govori ono što j oj ne leži na srcu iz stida prema
Allahovom Vjerovj esniku.

Kada Bilal dođe Alkaminoj kući, j oš s vrata ču
Alkamu kako j asno govori: - LA I LAHE ILLALLAH
..., a kada uđe u kuću reče:

- Srdžba Alkamine maj ke j e spriječila nj egov jezik
da izgovori Šehadet, a njeno zadovolj stvo i oprost j e
oslobodilo nj egov j ezik.

Istog dana Alkama umrije, a Muhammed a.s. dođe,
naredi da se ogasuli i odjene u ćefine, te mu klanj a
dženazu a onda stade iznad kabura govoreći:

- O skupina M uhadžira i Ensarij a ! Znaj te da svaki
onaj koj i više pažnj e poklanj a ženi nego svoj oj majci,
zaslužuje Allahovo prokletstvo, i od njega neće biti
primljen ni obavezni n i dobrovoljni ibadet.

D U ŽNOSTI PREMA R O D B I NI

Živio u Meki neki čovj ek, stranac, porij eklom i z
Horasana koj i je bio poznat po svom poštenj u tako da
su lj udi kod njega ostavljali novce ili neke druge
vrijednosti na čuvanj e i amanet.

170

Tako mu j edan čovjek donese na čuvanj e d eset
hiljada dinara, koj e je trebao da mu čuva dok on ne
dođe sa putovanja. Horasanlija uze novce, a ovaj čovjek
otputova, a kada se vratio sa puta ču da je Horasanlija
umro, te odmah ode nj egovim nasljednicima da ih pita
znaju li oni šta o nj egovim novcima.

Pošto mu niko ništa nij e znao reći , čovjek ode
Mekanskim fakihima - učenjacima koj i su bili sakupljeni
na j ednom mj estu pa i m reče :

- Ostavio sam tom i tom čovj eku iz Horasana deset
hiljada dinara na čuvanje, a kada sam se vratio, on već
bij aše umro. Onda sam pitao nj egove sinove i ostalu
familiju, ali oni o tom ništa ne znaju. Kažite mi vi šta
da radim?

Učenj aci mu rekoše : - Nadamo se da j e taj
Horasanlija zaradio Džennet, te odi pred kraj noći i
nagni se nad izvor Zemzem, pa zovni tog čovj eka i reci
mu ko si i šta hoćeš, pa ne bi li ti se on javio.

Ćovjek to uradi tri noći zaredom, ali mu na pozive
niko ne odgovori. On ponovo ode mekanskim fakihima,
a oni mu rekoše:

- Svi smo Allahovi i Allahu se vraća m o ! Boj i mo se
da je taj tvoj ahbab od stanovnika džehennema. Nego,
ti idi u Jemen, u dolinu zvanu Bermut, tamo ima j edan
duboki bunar, pa kada odmakne polovina ili više od pola
noći, ti se nagni nad taj bunar i opet zovi tog čovj eka,
jer kad ti se nij e ovdje odazvao onda će se sigurno tamo
odazvati.

Ćovjek otputova u Jemen i uradi sve kako mu je
rečeno, i zbilja, onaj Horasanlija mu se odazva iz tog
bunara na nj egov p rvi poziv.

Ćovj ek ga upita: - Teško teb i ! Šta te je dovelo u
ovaj položaj, a bio s i poznat po svojoj dobroti i
p o š t e nj u ?

1 71

Horasanlij a mu iz bu nara odgovori : - I mao sam u
Horasanu rodbinu koj u sam potpuno zaboravio i
prekinuo s nj ima rodbinske odnose, tako da me j e Allah
zbog toga kaznio ovim strašnim položajem i kaznom. A,
što se tiče tvog novca, on j e netaknut na tom i tom
mj estu, ti samo odi mojoj familij i i objasni im gdje je to,
a oni će ti ga pronaći i sve ti dati. Ja nisam nikog htio
da zadužujem s .tvoj im novcima, nego sam ga na tom
mj estu zakopao, kako bih ga tebi sačuvao.

Ćovjek se vrati u Meku i stvarno nađe svoj novac
ondje gdj e mu ga je Horasanlij a i ostavio.

ALKOHOL - MAJ KA S V I H ZALA

Bijaše jedan pobožan čovjek kojeg j edanput, dok
je išao prema džamij i, presrete neka zla i ne poštena
žena, pa naredi svojoj sluškinj i da j oj ga na neki način
dovede u kuću.

Ćovj ek, ne znajući šta mu s mjeraju dođe, a kada
uđe u kuću, žena kod koje je bilo jedno malo dijete i
bokal vina, zaklj uča kuću i reče m u :

- Izići iz kuće nećeš dok ne uradiš jedno od ovo
troj e : Ili da popiješ čašu ovog vina, ili da sa mnom učiniš
zinaluk, ili da ubiješ ovo d ijete ! Ako nećeš, j a ću
zavrištati i pozvati komšije pa im reći da si u pao u moj u
kuću, i niko t i neće vj erovati d a nij e tako.

Ćovjek se nađe u dilemi i bojeći se sram ote od
ostalih lj udi poče da razmišlj a :

- Što se tiče zinaluka, to nipošto neću uraditi, a što
se tiče djeteta, nikada ga ne bih mogao ubiti . . .

Tako s e čovjek odluči da popije čašu vina, a kada
to učini on zatraži još, i nakon malo vremena, onako
pij an, učini grijeh sa tom ženom i još pored toga ubi
ono dijete.

172

OGOVARANJE - G I B ET

Jedan od prij ašnj ih Poslanika, koj i ma je obj ava od
Allaha dolazila u snu, usnije jedne noći kako mu je
rečeno slijedeće :

- Kada ustaneš, prvo na što na iđeš - to pojedi,
drugo - sakrij , treće - prihvati, četvrto - ne odbij , a peto
na što naiđeš - ti bj eži od nj ega !

Kada Poslanik uj utro ustade i krenu putem, prvo
na što naiđe bij aše jedno ogromno brdo. On zbunjen
zastade i poče da razm išlj a :

- Moj mi je Gospodar naredio da prvo n a što
naiđem pojedem . . . samo ne znam ka ko li ću ovo pojesti
kad je to nemoguće . . . ali, moj Gospodar mi ne bi
naredio da učinim ono što nisam u stanj u . . .

Onda o n čvrsto odluči da pojede to brdo i krenu
prema nj emu, ali što mu se više približavao, brdo se sve
više smanj ivalo, dok na kraj u osta kao jedan zalogaj .
Poslanik to pojede uvje rivši s e da j e t o slađe o d meda,
zahvali Allahu na tome te produži dalje.

Idući dalj e naiđe na zlatnu posudu, pa pošto se
sj eti da to treba da sakrije, on iskopa rupu u zemlj i,
zakopa to i krenu dalje. Kada se osvrn u, ugleda onu
zlatnu posudu kako je opet na površini zemlje. On se
vrati pa je ponovo zakopa, ali se to opet poj avi, i tako
se to ponovi nekoliko puta.

Poslanik onda reče sam sebi: - Ja sam uradio ono
što mi je naređeno. - Onda produži dalj e ne osvrćući se
više.

Idući dalj e ugleda jednu ptičicu koj a je bj ežala od
sokola i prije nego što će biti sustignuta ona vikn u :

- O Allahov Poslaniče, spasi me!

On prihvati ptičicu i sakri je u rukav, a soko mu
viknu:

1 73

- O Poslaniče ! Ja sam veoma gladan i od j utros
tražim nešto za j elo, i tamam kad htjedoh da u hvatim
ovu pticu ti me spriječi i omete da uzmem svoj u nafaku.

Poslanik pomisli: Naređeno mi je da treće na što
naiđem prihvatim, i to sam i učinio, ali naređeno mi je
i to da ne odbij em četvrto, a četvrto je ovaj soko koji
traži svoj u nafa.u.

Nakon kraćeg razmišlj anj a, uze nož i odreza

komad mesa od svoj e noge, baci to sokolu, a on ga uze
i ode.

Poslanik onda pusti pticu i krenu dalj e . Peta stvar
na koj u naiđe bij aše nekakva lešina koj a se raspadala

od smrada i truleži, a on, sj etivši se svoga sna, pobj eže
od toga.

Kada je uveče ponovo zanoćio on reče:

- O Gospodaru! Ja sam uradio ono što si mi
naredio, pa mi sada obj asni značenj e svega toga?

U snu on ču glas koj i mu reče:

- Što se tiče p rvog, onog što si pojeo, to je srdžba,
koj a ispočetka izgleda kao brdo, a na kraj u , kada se

čovjek strpi i svoj u srdžbu proguta, izgleda kao zalogaj
slađi od meda!

- Drugo znači : Ko uradi neko dobro djelo, pa i ako
ga prikrije, ono će opet izaći na vidj elo!

- Treće znači: Ko ti se povj eri, nikad ga ne·

iznevj eri !

- Četvrto znači : Ako ti čovj e k u nuždi nešto zatraži,
nastoj da mu to daš makar i tebi bilo potrebno !

- Peto j e ogovaranje, i uvij ek bj eži od onih lj udi
koj i druge ogovaraj u !

1 74

SMUTNJA

Prodavao neki čovjek svoga slugu - dječaka, i reče
mušterij i kako taj dječak nema nikakve druge mane
osim što voli lažno pričati i prenašati govore od jednih
lj udi drugima. M ušterij a to ne primi kao neku ozbiljnu
manu, nego kupi dječaka i odvede ga kući.

Nakon nekoliko dana dj ečak reče svojoj gazdarici :

- Tvoj m už te više uopšte n e voli, nego hoće da
dovede drugu ženu pored tebe, a ako bi voljela da ti i
dalj e ostane privržen, onda uzmi britvu i obrij mu bradu
kada zaspe.

Žena povj erova u tu priču i reče da će baš tako i
uraditi.

Onda dječak ode gazdi pa nj emu reče ovako:
- Tvoj a žena te vara s drugim čovjekom i još
planira da te ubije, a ako h oćeš da se u to uvj eriš, ti se
napravi da spavaš, pa ćeš vidj eti šta će se desiti.
Čovjek pristade i baš se napravi da spava, a žena,
pomislivši kako j oj muž spava, uze britvu i htj ede da m u
obrij e bradu. Kada čovjek to primj eti b ude ubij eđen d a
žena hoće d a ga ubije, pa skoči, ote j oj britvu i zakla
ženu.
Onda rodbina te žene ubi tog čovj eka, a njegova
rodbina dođe i nastade pravi rat između ta dva plemena,
a sve to zbog sluge koj i je volio lažno pričati i tako
smutnj u zav.oditi.

PRENAŠANJE RIJEČI

Zavlada jednom u doba Musa a.s. velika suša, pa
on sa svojim Israelićanima izađe na određeno mjesto
kako bi molili Uzvišenog Allaha da im dadne kišu. Kada

175

su to već tri puta učinili, i opet kiša ne pade, Musa se
obrati Uzvišenom Allahu:

- O Allahu! Tvoj i robovi već tri puta mole da im
pošalješ kišu, a Ti nj ihove d ove ne primaš?

Uzvišeni Allah onda obj avi Musa u : - Ja neću
primiti dove ni tvoje niti onih s tobom sve dotle dok
među vama bude čovjek koj i prenaša i ne okanjuje se
toga da stalno prenosi riječi jednih lj udi drugim a !

Musa onda upita: - Pa reci m i k o je taj čovjek, kako
bi ga izdvojili između nas?

Allah mu objavi: - J a vam zabranj uj em da
prenašate, a ti hoćeš da Ja budem onaj koj i prenaša !
Nego se vi svi skupa pokaj te za svoje grij e h e !

Musa a . s . objasni svo me narodu da treba svi d a se
pokaju za učinjene grijehe, što oni i učiniše, a kada su
poslije toga otišli da zamole Allaha dž.š. za kišu, Allah
im primi nj ihovu dovu i posla im kišu, obilnu i
plodonosnu.

AHIRETSKI USPJEH JE VAŽN IJI OD
D UN J ALU Č K O G

Priča se da su u davna vre m ena mu'nin - vj ernik
i kafir - nevjernik pošli da love ribu. Ka da god bi
nevjernik bacio mrežu u vodu spomenuo bi neka svoj a
božanstva i svaki put bi izvukao m nogo ribe. Vj ernik je
svaki put spominjao ime Allahovo, · ali ne uhvati baš
nijedne ribe. Tek pred sami zalaz su nca uhvati se u
nj egovu mrežu jedna jedina riba, ali se i ona nekako
izm igo lj i iz mreže i otplovi u vodu. Vjernik se vrati kući
ne noseći baš ništa, a nevje rnik se vrati noseći cijeli
· tovar ribe.

. 1 76

Melek, koj i je bio zadužen da prati tog vj ern ika,
se zbog nj egovog slabog ulova prosto oža lostio, a kada
se uzdigao na nebesa, Uzvišeni Allah mu pokaza mjesto
u Džennetu koje je bilo pripremlj eno za tog vje rnika,
pa Melek, jako obradovan, reče:

- Tako m i Allaha! N išta tom čovjeku neće nauditi
šta god da ga zadesi na dunjaluku kada ga ova divota u
Džennetu očekuj e !

Onda j e tom istom Meleku pokazano mj esto u
Džehennemu koje j e bilo određeno za onog nevjernika,
pa kada je Melek to vidio on uzviknu:

- Allaha mi! Ništa mu neće koristiti sve ono što
stekne na dunj aluku kada poslij e toga mora da bude
bačen u ovu strahotu!

PETAK - ODAB RANI DAN

Pošao jedanput Salih el Mer'i uoči petka u glavnu
džamij u da obavi sabah i džumu namaz pa naišavši na
mezarje pomisli:

- Odmoriću malo ovde dok ne svane zora.

Uniđe u mezarluke, klanj a dva rekata i nasloni se
na jedan mezar te ga tako san savlada i on zaspa. Tako
on sanj a kako su stanovnici tih mezarluka, svi koj i su tu
ukopani, izašli i posjedali u skupine te razgovaraj u o
svemu i svačemu. Safih opazi jednog mladića u
poderanoj odjeći koj i je sj edio p o strani od svih ostalih
i tužan ne razgovaraše ni s kim. Odjednom se odnekud
poj aviše nekakvi poslužavnici na koj ima b ijahu umotane
neke stvari j asno osvijetljene sa kandilj ima. Kako god
bi koj i od prisutnih dobivao svoj zavežlj aj uzimao bi ga
i vraćao se u svoj kabur. Na kraj u osta sam taj mladić
kojeg ne zapade n išta od toga, pa on još tužnij i kre nu
• u svoj e boravište .

1 77

Salih ga pozva i reče: - O Allahov robe ! Zašto si
tako tužan i šta znači sve ovo što sam vidio?

Mladić odgovori: - O Salihu ! Ovo što si vidio su
darovi od živih za nas mrtve ! Kada god neko od živih
udijeli sadaku za svoje umrle ili u p uti Allahu dovu to
umrlima dođe u vidu ovih hedij a uoči svakog petka. Što
se mene tiče, ja sam inače stranac, a ovuda sam prolazio
kada sam sa majkom krenuo na hadž. Ovdj e me je
Allahovom odredbom zadesila smrt a moj a maj ka se
nakon kraćeg vremena preudala, s obzirom da je jedino
mene imala. Svom čovjeku nij e ni rekla da je imala sina
i dunj aluk je brzo obuzeo tako da me nikad nije
spomenula ni jezikom ni usnama. Zbog toga sam ovako
tužan jer nema niko drugi da me se sj eti i da me čime
bilo obraduje.

Salih onda upita mladića za mjesto gdje živi
njegova majka, pa mu mladić sve obj asni i ode u svoj
kabur. Tada se Salih probudi i nakon što je obavio sabah
namaz ode pa se r!spita o kući te žene a onda j oj se
najavi da ga primi. Zena ga stvarno primi, a kada j oj se
�alih predstavi zamoli je da porazgovaraj u nasamo.
Zena prihvati i to, pa je Salih upita: - Imaš li ti dj ece?

Ona mu odgovori da nema. On je upita ponovo:

- A da li si imala dj ece ranije?

Sada Salih primjeti kroz p regradu koj a ga je
razdvajala od te žene, kako ona bolno uzdahnu i reče
da je imala sina jedinca. Tada j oj Salih sve ispriča što
je te noći doživio u mezarlucima i šta je sanjao, a žena
poče da plače kaj ući se što je tek tako zaboravila svoj e
umrlo dijete.

Onda ona dade Salihu hiljadu dirhema i reče: - Evo,
ovo podijeli kao sadaku ispred m og si na, a ja ću ga se od
sada stalno sj ećati i dovom i sadakom dok sam god živa.

Salih ode i podijeli te pare, a idućeg petka prije
zore on opet naiđe istim putem, svrati u one iste
mezarluke, klanj a dva rekata i prisloni se da malo

1 78

odmori. Tako ubrzo zaspa i ponovo vidj e sve one lj ude
kako izlaze iz svoj ih kabura, a među nj ima vidje i onog
mladića u čistoj bij e loj odj e ći, koj i bij aše veoma
rad o s t a n .

Mladić sada priđe Salihu i reče : - Neka te Allah
nagradi o Salih u ! Sada sam i j a dobio svoj u hedij u !

Salih g a upita: - A d a l i v i uvij ek znate kada j e
petak - dan džume?

Mladić odgovori : - Svakako ! I ptice u zraku znaj u
kad je petak i govore: "Neka je selam na odabrani dan
- dan džume namaza !"

SAMO ALLAH ZNA K O Ć E U DŽENNET
A KO U DŽEH ENN EM

Živio u doba Isa a.s. čovjek koj eg s u zvali "mel'un",
što znači prokleti, i to zbog nj egove škrtosti. Jed nog
dana dođe neki drugi čovj e k tom mel'unu i zatraži od
nj ega nešto od oružj a kako bi mogao ići u borbu i tako
se spasiti od džehennemske vatre. Mel'un se samo
okrete od nj ega i po običaj u ne dade mu ništa. Kada
čovj e k ode mel'un se pokaj a i zovnu ga te mu dade svoj u
sablj u .

Čovj e k ode i naiđe na Isaa a . s . koj i bij aše s a nekim
pobožnj akom koji je obožavao Allaha �ijeli svoj život.
Isa upita ovog čovj eka: - Odakle ti ta sablja?

Čovjek m u odgovori: - Dobio sam j e od mel'una !

Isa se obradova toj mel'unovoj sadaki i tako oni
idući dalj e naiđoše pored mel'unove kuće . Mel'un j e
sjedio pred kućom i kada Isa naiđe s a onim
pobožnj akom mel'un pomisli:

- Baš ću ustati da vidim lice Isaovo i tog po­
božnjaka !

1 79

Kada j e ustao i pogledao ih, onaj pobožnjak
uzviknu: - Ja bj ežim od ovog prokletnika (mel'una) prij e
nego i mene zahvati svojom vatrom !

Tada Allah obj avi Isau : - Reci tom m o m robu da
je ovaj griješnik zbog sablj e koj u je dao kao sadaku
zaslužio moj oprost grijeha, a takođe i zbog svoj e ljubavi
prema tebi. Isto tako reci tom mom pobožnom robu da
j e taj mel'un sada njegov drug u Džennetu !

Kada Isa to reče pobožnjaku on uzviknu : - Allaha
mi, ne želi m Džennet sa nj i m n iti bih volio druga poput
nj ega !

Onda se Allah ponovo obrati Isau : - Reci tom mom
robu ovako: "Ti nisi zadovolj an sa moj o m odredbom i
omalovažavaš drugog čovj eka pa ću te J a sada učiniti
Mel'unom tj . prokletim i od stanovnika džehennema.
Tako ću tvoj e mjesto u Džennetu zamijeniti sa onim
mjestom u džehennemu koj e j e trebalo da pripadne
onom mel'unu. Tvoje mjestu u Džennetu će sada
pripasti njemu, a njegovo mj esto u džehennemu će biti
tvoje boravište! ! !"

PRAV O D O B RO ČINSTVO JE ZA SADAKU
UDIJELITI NAJ B O LJE ŠTO I MAMO

Imao neki beduin silnu stoku ali nikad nij e davao
ni zekat ni sadaku. Jedanput ipak udijeli kao sadaku
nekog šukatog ovna koj e m su potpuno otpali rogovi, a
tu noć sanj a on kako ga cijelo nj egovo stado progoni i
hoće da ga zbodu. Samo onaj ovan kojeg on dade kao
sadaku pokuša da ga zaštiti od pobj ešnjelog stada.

Čovjek se trže iz sna i shvativši gdje je griješio reče:

- E, pobrinut, ću se ja da više ovnova bude na
m oj oj st ran i poput onog jednog jedinog koj i me je
bramo .1

Od tada je beduin redovno davao zekat i sadaku.

1 80

SADAKA ODB IJA ZLO OD ONOGA
KO JE TU SADAKU DAO

Naišao jedanput Isa sin Merj emin kroz neko selo
u koj em j e živio i jedan bj elilac platna - farbar.
Stanovnici tog sela se obratiše Isau ovim riječima:

- O Isa ! Ovaj farbar nam pril ikom farbanj a dere
našu odjeću i dugo je zadržava kod sebe, pa de zamoli
Allaha da nas oslobodi te napasti i da se više ne poj avi
među nama sa onim zavežlj ajem u kojem nosi pribor za
farbanj e.

Isa stvarno uputi dovu Alla h u u koj oj zatraži spas
seljana od tog štetočine i lopova.

Toga dana farbar normalno pođe da boj i odj eće i
platna, a pored ostalog uza se j e imao i tri pogačice.
Idući tako sretne nekog pobožnj aka koji je živio sam u
brdima i koji ga upita nakon što s u izmjenjali selame :

- Da nemaš možda kruha da me nahraniš, ili bar
da ga vidim i osjetim nj egov m iris, j e r ima mnogo dana
kako nisam kruha vidio a kamo li okusio?

Farbar mu odmah dade onu jednu pogaču, a
pobožni čovjek reče:

- Neka ti Allah grij e h e oprosti i srce tvoje očisti !

Farbar m u dade i drugu pogaču, a ovaj onda reče :

- O farbaru! Neka ti Allah oprosti i minule i
buduće grijehe !

On mu dade i treću pogaču našto pobožnjak reče:
- Neka ti Allah sagradi dvorac u Džennetu !
Tu noć se po običaj u farbar vrati živ i zdrav, pa se
seljani opet potužiše Isau a.s.
Isa im reče da pozovu tog farbara, a kada on dođe
Isa ga upita:

181

- O farbaru, ispričaj mi šta s i sve danas radio?
Farbar mu sve ispriča, a posebno naglasi svoj
susret sa onim pobožnj akom i dove koje mu je
pobožnjak učio. Onda Isa od nj ega zatraži onaj njegov
zavežlj aj, a kada ga otvori unutra vidj e veliku crnu zmiju
koja bij aše zauzdana nekom vrstom uzde od željeza !
Isa uzviknu: - O crna uboj ico! Zar nisi poslana da
usmrtiš ovog farbara?
Zmija odgovori: - Da, ali kada je farbar nah ranio
pobožnj aka, on mu je učio neke dove, a jedan Melek j e
svaki put vikao "Amin". Onda je Allah poslao drugog
Meleka koj i me je zauzdao i ništa nisam mogla da
učinim.
Isa reče: - O farbaru ! O d sada pošteno radi svoj
posao, a one dosadašnj e grij e he ti j e Allah oprostio sa
berićetom tvoje sadake !

O SALAVATU NA M UHAMMEDA A.S.

Sufjan Sevri priča: - D o k sam obilazio o k o Kabe
primjetih čovj eka koj i kad bi god napravio koj i korak
svaki put bi učio salavat na Muhammeda a.s. Ja mu
priđoh i rekoh:

- O čovječe ! Ti si ostavio i tesbih i tekbir i tehlil
(riječi: Subhanallah, Allahu ekber i La ilahe illallah), a
samo donosiš salavate na Alej hisselama. Sigurno za to
imaš neki valjan razlog?

Kada me taj čovjek upita ko sam ja, i pošto mu se
predstavih, on reče :

- Da nisi stranac ne bih ti ispričao svoj slučaj niti
bih ti odao svoj u taj nu. . .

Onda čovjek nastavi pričati : - Išao sam sa svoj im
ocem na hadž, i u putu m oj otac umrije a lice mu
potpuno pocrni. Ja prekrijem nj egovo lice i počnem

182

isčekivati da neko naiđe kako bi mi pomogao oko

ukopavanj a mog oca. Tako dođe i noć, a ja zaspah i u
snu vidjeh nekog čovj e ka od kojeg nikad nisam lj epšeg
vidio, niti ljepšu odjeću na nekom, niti ugodnijeg mirisa

ikad osjetih. Čovjek dođe do mog u mrlog oca i otkri
nj egovo lice pa ga dodirnu svojo m rukom, a lice mog
oca dobi finu bijelu boju. Kada čovj e k krenu j a ga
uhvatih za kraj odjeće i upita h :

- O robe Allahov! Ko s i t i kada s i u ovoj tuđini
došao da sa Allahovom milošću učiniš da ovaj moj otac

ovako lijepo izgleda?

Nepoznati čovjek odgovori: Zar me ne

prepoznaješ? Ja sam M u hammed sin Abdullahov,

Allahov poslanik. Iako je tvoj otac bio grij ešnik, on je
mnogo učio salavat na mene, i pošto ga j e zadesilo to što

si vidio zamolio je Allaha za pomoć a mene za šefa'at -
zagovor kod Allaha. Zbog toga sam j a odmah i došao jer

j a pomažem svima onima koji m nogo salavat uče.

Na kraj u čovj e k reče: - Kada sam se ja probudio
vidj e h da je lice moga oca bijelo, i od tada i j a stalno
učim salavat na Muhammeda alej h isselam.

VJERNIK MORA DA BUDE ČVRSTO
U BIJEĐEN U SVOM VJEROVANJ U

Priča se da su u doba Musa a.s. živjela dvoj ica
Israelićana od koj ih je jedan bio m eđu naj pobožnij im
lj udima tog vremena, a drugi je opet bio veliki griješnik.

Kada je taj pobožni čovj e k u m ro, Musau je
obj avljeno da je on u Džehennemu, a kada j e umro taj
griješnik, Musau je rečeno da j e taj čovj e k u Džennetu.

Pošto ga je to veoma začudilo Musa ode ženi onog
pobožnjaka i u pita je o nj enom umrlom m užu. Žena mu
odgovori:

1 83

- Bio je veoma pobožan i dobar! ?
Musa j e ponovo upita : - A da li s i j oš nešto
posebno primij etila kod njega?
Žena odgovori: - Često bi govorio: "Blago nama
ako ovo što Musa propovijeda i što mi slij edimo bude
istina?!"

Onda Musa o d e ženi onog u mrlog griješnika i upita
je o nj enom mužu, a ona reče :

- Bio j e veoma veliki griješnik i loš čovj e k ? ?
M u s a i nj u upita da li j e nj en m u ž i m a o nešto
posebno kod sebe, a žena odgovori: - M oj muž bi često
govorio: "Nema drugog boga osim Allaha i hvala Allahu
što nam je poslao Musa'a a.s.!"
Onda M usau bude j asno d a j e Uzvišeni Allah onog
pobožnog čovjeka kaznio Džeh ennemom zbog nj egove
sumnj e u Allahovo postoj anj e i istinitost Musaovog
poslanstva, a da je onog grij ešnika nagradio Džennetom
zbog njegove ubij e đenosti da Allah postoj i i da je sve
istina što M usa a.s. propovijeda lj udima.

I ŽENI TREBA PRIZNATI NJENE ZASLUGE

Pošao neki čovj e k halifi Omeru ibn Hattabu d a mu
se požali na svoj u ženu koj a ga je stalno vrij e đala,
nervirala i s njim se prepirala. Došavši pred vrata
Omerove kuće ču glas Omerove žene Ummi Kulsum
koja je nešto govorila Omeru, koj i j oj n i jednom rij ečj u
nij e uzvraćao. Čovj e k onda zastade i nađe se u dilemi
šta da radi; pošao j e da se halifi požali na svoj u ženu,
a sam halifa trpi od svoj e žene možda i više i gore nego
on? !

Nakon kraćeg razmišljanj a čovj e k s e vrati, ali u taj
čas iz kuće izađe Omer i kada ga pri mj eti kako odlazi
od njegove kuće zovnu ga i upita zašto je došao.

184

Sada n i čovjek ne htj ed e da izvrdava nego reče: -
Došao sam ti, o vladaru pravovjernih, da se požalim na
ružno ponašanje moj e žene, ali kada sam čuo galamu
tvoje žene ja sam odustao od toga.

Onda m u Omer reče : - Ja nj oj sve to popustam i
ne reagujem zbog ovih nj enih zasluga:

Prvo: Ona je zastor između mene i džehennemske
vatre, pa se uz nj u moje srce smiri i ne dozvoljava mi
da odem u haram!

Drugo : Ona čuva moj u kuću i imetak kada sam
odsutan od kuće!

Treće: Ona mi pere moj u odjeću !
Ćetvrto: Odgaj a mi moj u djecu !

Peto: Ona mi j e kuharica i spravlj a hranu, a radi i
mnoge druge poslove...

Onda čovjek reče: - Pa i moj a žena sve to radi kao
i tvoja, ali ja j oj nisam zbog toga n išta popuštao niti
opraštao !

Omer mu na kraju reče : - E, trebaš da j oj priznaš
te zasluge i da j oj neke nj ene loše osobine manje
primj ećuj eš, a zatim da j oj ih opraštaš !

PRIČA O B ERSI S I

Živio u doba Israelićana jedan pobožan čovjek po
imenu Bersisa koji j e imao i jednu rij etku osobinu da su
njegove dove b ivale uslišavane i primane. Lj udi bi mu
dovodili svoj e bolesnike, a on bi upućivao Allahu dovu
i uz Allahovu odredbu bolesnik bi bivao izlij ečen.

Iblisu se to nikako nij e sviđalo i on odluči da toga
čovj eka stavi na neku veliku kušnj u ne bi li ga odvratio

1 85

od te duboke odanosti Allahu. Tako Iblis posla jednog

šejtana i on Iusč'r ianei l i da kćerka o d vladara koj i je tada
vladao među ćan ima siln o oboli. Oni se zabrinuše

za nj u jer je nj ena bolest uzimala maha tako da je

djevojka poludila.

Onda taj isti šej tan dođe vladaru u liku nekog
čovj eka i savjetova mu da svoj u kćerku odvede
pobožnom čovjeku· Bersisi koj i je jedini može izlij ečiti.

Vladar odmah izda naređenje, dj evoj ka bi

odvedena kod Bersise, a kada on uputi Allahu dovu,
dj evojka potpuno ozdravi !

Međutim, kada s u se vratili kući i djevoj ci se vrati
njena bolest, pa im onaj šej tan u čovječij em suretu

ponovo savj etova:

- Ako hoćete da vam kćerka ustinu ozdravi morate
je ostaviti kod Bersise više dana!

Oni odmah odvedu dj evoj ku, pa i pored toga što
je Bersisa bio protiv nj ihove namjere, ostave djevoj ku u
nj egovoj kući.

Bersisa bi inače dan provodio u postu a noć u
klanj anju, te se nij e ni osvrtao na prisustvo te dj evoj ke.
Međutim, šej tan se silno trudio da mu nekako skrene
pažnj u i pogled na njene lje pote, te jednom, dok j e
Bersisa večerao, otkrije lice dj evoj ke i Bersisa ugleda
ljepotu kakvu dotad nikad nij e vidio niti o nj oj išta znao.
Tako se to ponovilo više puta i šej tan uspij e u svom
zadatku te zavede Bersisu koj i ne imade više strpljenja
nego se primače djevojci i učini s nj om grij e h . Kasnij e
šejtan dođe Bersisi i reče m u :

- Ova djevoj ka je zanijela i ako ostane u životu
rodiće tvoje dij ete, a te be od vladareve kazne može
spasiti jedino to da je ubiješ i da je zakopaš, pa kada
budu pitali za nj u da kažeš kako j oj je stigao nj en edžel
te je umrla, a oni će ti povjerovati i ništa neće su mnjati.

1 86

Izbezumljen zbog učinje nog grijeha Bersisa učini
još jedan grijeh ubivši dj evoj ku, a onda j e zakopa pored
svoje kuće. Kada su nj eni došli pitati za nj u, on im reče
kako je umrla i da je on ukopao, a oni mu povjerovaše
i odoše.

Ali, šej tan ode u dvorac vladaru i izvij esti ga o
tome kako je pobožnjak učinio grij e h sa nj egovom
kćerkom, a onda je ubio i zakopao da se to nebi otkrilo.

Vladar odmah naredi te odoše kod Bersise i kada
iskopaše dj evojku vidješe da je stvarno ubijena. Odmah
uhvatiše Bersisu i razapeše ga na jedno drvo.

Tada šej tan ode Bersisi i reče m u : - Ja sam onaj
koj i te j e i doveo u ovu situacij u , ali j a te mogu i s pasiti
kada im kažem da je neko drugi ubio ovu dj evoj ku, jer
će mi sigurno vj erovati. Ako ćeš da te s pasim moraš da
mi učiniš sedždu i da mi se pokloniš mimo Allaha dž.š.

Bersisa mu odgovori: - Kako da ti se poklonim
kada sam u ovakvom stanj u ? - Šej tan mu reče : - Ja sam
zadovoljan i ako mi samo glavom daš znak da m i se
k l a nj a š !

Bersisa m u se stvarno pokloni, a šejtan reče : - E
sada se j a tebe odričem i ti me se više ne tičeš. . . !

. . . a ovo se veli i u KuPanu u s uri Hašr gdj e stoj i :
- T o je kao kada šej tan reče čovj e k u : "Budi ne­
vjernik ! " pa kada on postane nevj ernik, on rekne: "Ti se
mene više ne tičeš, ja se, zaista, Allaha, Gospodara
svjetova, bojim ! " Obojicu ih na kraj u čeka vatra u koj oj
će vječno boraviti, a to će biti kazna za sve nevje rnike.

NEOVISNOST OD LJ U D I I OSLANJANJ E NA
ALLAHA DŽ.Š.

Živio među Israe lićanima jedan pobožan čovj e k
koji je svojim rukama izrađivao pletene sepete i košare
da bi to prodavao i tako sticao opskrbu za sebe i svoj u
porodicu.

1 87

Tako on jedanput prodaj ući košare naiđe pored
vladarevog dvora p a ga opazi sluškinj a vladareve žene
koj a odmah ode svoj oj gospodarici i reče j oj : - Eno neki
čovj ek prodaje korpe, a ja nikad lj epšeg čovjeka ne
vidj e h od nj ega !

Gospodarica j oj naredi da dovede tog čovj eka, a
kada on dođe nj u �adivi nj egova lj epota i odmah odluči
da ga iskoristi u svoj im griješnim namjerama. Kada mu
to reče dodavši još i to da mu onda više neće trebati da
prodaje korpe jer će ga ona bogato nagraditi, čovjek se
usprotivi i reče da tako nešto ne želi da učini.

Vladareva žena mu onda reče: - Ako ti to ne želiš,
odavde izaći nećeš dok ja svoj u želj u ne ispuni m !

Onda ta žena naredi vratarima p a oni sva vrata
pozaklj učavaše a čovjek se nađe u veoma n ezgodnoj
situaciji. Onda on ko baj agi pristane na to i u pita ženu
ima li na krovu još kakvih prostorij a. Žena reče da ima
i naredi sluškinj i da mu odnese vode na krovnu ploču
da se malo uredi.

Kada čovjek ode gore i priđe ivici krova vidj e kako
je to velika visina a ne nađe nikakav način da se spusti
na zemlj u i da se riješi ovog iznenadnog belaj a . Onda
poče sam sebe da kori razmišlj aj ući o svom
dugogodišnj e m ibadetu kojeg evo jedan čin može svega
da upropasti. Tako razmišlj aj u ći odluči da se baci sa tog
dvorca kako bi se s pasio od grij e h a na koji ga nagoni ta
žena, makar po cijenu vlastitog života. . .

Onda Uzvišeni Allah reče Džibrilu: - O Džibrilu,
taj i taj čovjek, moj odani rob, želi da se ubij e bj ežeći
od moj e srdžbe i svog grijeha, p a prihvati ga na svoja
krila da mu se šta ne desi!

Džibril tada pruži svoj a krila i dočeka tog čovj eka,
a onda ga nježno spusti na zemlj u kao što bi m ajka
spustila svoje malo dijete.

1 88

Čovjek o d e kući i bez robe i bez para za koj e b i
k u p i o nešto od h rane, a nj egova ž e n a ga u p i t a : - Šta j e
to! Ništa nam ne donosiš?

Čovjek odgovori : - N išta nisam zarad io danas.

Žena ga ponovo upita: -Pa čime ćemo se noćas
iftariti?

On odgovori: - Za noćas ćemo se nekako strpiti, a

ti naloži vatru u peći neka naše komšij e n e znaj u da mi

ništa nemamo za jelo, pa neka misle da se i kod nas·
nešto pri prema za iftar!

Žena ode i naloži vatru, a onda sj e d e . Utom dođe

nj i h ova komšinica i u pita j e ima I L goriva d a j oj pozajmi

kako b i i ona sebi vatru u palila. Zena j oj reče da sama
sebi uzme iz peći koliko j oj je potrebno, a kada se

komšinica vrati iz kuhinj e p oviče:

- Kako možeš tako mirno sj editi i s mužem
razgovarati a kruh u peći samo što t i nij e zagorio ! ?

Žena skoči i pogleda peć, a tamo gotovo pečen
kruh širi svoj ugodni miris . . .

Tako ih Alla h oboj e nagradi z a nj i hov sabur i
tevekkul...

1 89



H I KAJ E I Z DJ E LA
"TUHFETUL M ERDIJJEH"

Šejh Abdul Medžid A li

VRIJEDNOST BISMILLE

Priča se da je živjela neka žena koj a bi uvij e k učila
"Bismillahi", šta god da je radila i govorila. Imala je
muža munafika, kojem je to smetalo, pa nj en muž odl uči
da j oj na neki način naudi i da je nadmudri.

Muž j oj dade jedan paketić i reče j oj da mu to
dobro čuva, a žena to p o običaj u bismilletom ostavi na
sigurno mjesto. Kada je muž vidio gdj e je ona to
ostavila, onda kradom dođe, uze onaj paketić i baci ga
u bunar.

Pošto se uvj erio da žena ništa nij e primij etila, on
zatraži od nje onaj paketić. Žena dođe na mjesto gdje je
to ostavila, prouči bismillahi, a u tom momentu U zvišeni
Allah naredi Meleku Džebrailu da brzo dohvati onaj
paketić iz bunara i stavi ga tamo gdj e je i bio.

Žena p ruži ruku i normalno uze onaj paketić te ga
preda mužu, a on, vidj evši to veoma se začudi pa se
iskreno pokaj a od svoga licemj erstva i Uzvišeni Al lah
mu primi njegovo pokajanje.

191

VAŽNOST NIJJETA - NAMJERE

Živjela dva brata od kojih j e j edan bio pobožan, a
drugi grij ešnik. Ovaj pobožni j e stalno želio da vidi
Iblisa, pa mu se j edanput želj a ostvari te mu se Iblis
ukaza i reče mu:

- Jadan bio, u šta utroši sav svoj život. Samo se
patiš i umaraš š tim ibadetom umj esto da daš sebi
oduška u uživanjima i strastima.

Pobožnjak reče : -Otići ću ja svom bratu p a se malo
opustiti u njegovom društvu, predaću se neko vrij em e
uživanj ima, j elu i piću, a poslij e toga ću učiniti tevbu i
pokaj ati se.

Što se njegovog brata tiče, on se prenu iz svog
j adnog grij ešničkog stanja, osjeti se odbačenim i
bezvrij ednim te pomisli:

- Sav svoj život upropastih u grij e šenj u, a moj brat
uživa u pokornosti i ibadetu.

Tako on odluči da se pokaj e i da bude Allahu
pokoran, a njegov brat, pobožnjak, odl uči da malo okusi
tog griješničkog života.

Oni odlučno krenuše j edan drugom i Allahovom
odredbom oboj ica umru, sudarivši se j edan s drugi m !

Pobožnjak ć e na onom svij etu biti proživlj en sa
ružnim nijjetom, a grij ešnik sa lij e pim nijj etom, a sve je
opet u Allahovim rukama...

STRPLJIVOST NA B ELAJI M A

Priča j edan čovj ek: - Vidio sam u nekim planinama
starca koji bij aše slij ep, sakat (i bez nogu i bez ruku),
kojeg je svaki čas hvatala oduzetost, a tij elo mu je već
uveliko bilo u fazi raspadanj a, tako da su crvi i drugi

192

insekti jeli pojedine dijelove nj egova tijela. Starac je
neprekidno ponavljao:

- Hvala Allahu koj i me j e sačuvao od belaj a koj ima
su izloženi mnogi drugi lj udi, i koj i m e j e odl ikovao
između nj ih svoj im fadiletima i b lagodati ma!

Ja mu rekoh: - O brate ! A od čega te je to sačuvao
Al lah, kad su svi naj gori belaj i pali baš na tebe?

Starac podiže glavu i reče : -Bježi od mene
neznalico ! Zar mi nij e ostavio j ezik koj i m ću ga u
svakom momentu spom inj ati i zikiriti, kao i srce koj i m
ć u g a voljeti i s poznavati ga !

G O M I LANJE I M ETKA

Priča se da j e neki čovj e k sakupio ogromni imetak
i bogatstvo pa jednog dana pozva svoj u familij u, naredi
da se pripremi velika gozba i sj ede na krevet
posmatraj ući ih. U kućani počeše j esti, piti, igrati se i
smij ati, dok on govoriše sam sebi:

- Uživaj i ćeifi koliko ti j e god volj a !

U tom času dođe Melek smrti u liku prosj a ka i
pokuca na vrata te kuće . Sluge otvoriše vrata i upitaše
ga šta hoće, a on odgovori da mu pozovu svoga gazdu.

Oni mu rekoše : - Šta! Da naš gospodar izlazi zbog
nekoga poput tebe?

Prosjak mirno reče : Mislim da bi trebao da izađe .

Sluge prosjaka otj eraše, a kada s e vratiše u kuću
izvj estiše svoga gospodara o tone, a on im reče : - Što
ga niste bar izudarali?

Tada se kucanj e ponovi, a kada sluge iziđoše onaj
isti prosj a k im reče : - Obavij estite vašeg gazdu da sam
ja Melek smrti !

1 93

Kada to čuše sluge se u plašiše i pustiše M eleka da
uđe. Sada se oholi domaćin potpuno promijeni, sakupi
sav svoj i metak i poče u žalosti i nemoći govoriti: - Allah
te prokleo, ti si me odvratio od ibadeta i drugih obaveza
prema Allahu dž.š.

Onda Allah učini da onaj nj egov imetak progovori,
pa on reče:

- Zašto me proklinj e š ! U z m oj u pomoć si dolazio
vladarima i s njima se družio. Odbij ao si bogoboj azne i
siromahe a trošio si m e u harame i zlo, dok ti se j a
n ikako n i s a m m ogao oduprij eti. D a s i m e trošio u dobro
i halal, onda b i h ti bar koristio.

Onda M elek smrti uze dušu tog čovj eka.

H IKAJA O POSLA I KU DŽERDŽISU

U vrij e m e Džerdžisa, j ednog od Israilskih
Poslanika, živio j e zao vladar koji j e m n ogo s mutnj u
činio i svoj e podanike na razne načine uznem iravao i
terorisao. Allah i m zbog vladareva zuluma uskrati kišu,
tako da i vladar i njegov narod počeše da strahuj u da
će svi pocrkati od gladi i žeđi.

Onda vladar dođe Poslaniku Džerdžisu i reče mu:
- Došao sam ti sa porukom za tvoga Gospodara.

Džerdžis, koj i j e slavio i veličao svoga Gospodara,
prekinu zikr i upita ga: - Kakva je to poruka?

Vladar reče: Reci svome Gospodaru da nam
pošalj e kišu, a ako neće j a ću ga uznemiravati d a će svak
to da osj eti, j e r nam niko drugi i n ij e uskratio kišu nego
baš On.

Džerdžis ode u svoju odaj u gdje se molio
Gospodaru strah uj ući šta će mu Allah odgovoriti. Tada
mu dođe Melek Džebrail i reče mu:

1 94

- Daj tu poruku koj u nosiš Allahu?
Poslanik mu odgovori : - Boj i m se Allaha, ako to
kažem.

Džebrail reče : - O Džerdžisu ! Allah ti poručuj e da
upitaš toga čovj eka čime će on to uznemiravati
Gospodara svi h svjetova.

Poslanik ode i upita vladara o tome, a on odgovori :

- Ja ne mogu da ga uznemiravam osim na j edan
način, jer ja sam slab, a On je jak, ja sam nemoćan, a
On j e moćan. M eđutim, j a ću uznemiravati one koj i ga
vole, a s tim ću i njega uznem i ravati.

Kada to Poslanik ispriča Džebrailu, on mu reče:

- Reci tom čovjeku da to ne čini, a m i ćemo i m
dati kišu!

Onda se nebo naoblači, sve potamni i tri dana
neprekidno padaše kiša sa odredbom Uzvišenog Allaha.
Uz tako obilnu kišu svo rastinj e i bilj e naraste do
čovječij i h grudi, a vladar, kada to vidje, ode Džerdžisu
i reče mu:

- Moj e slabe o č i su progledale i tek sada s a m
shvatio da i m a neko k o j e sve u stanj u da učini. Zato i
ja iskreno i iz dna srca SVJEDOČIM DA NEMA DRU­
GOG BOGA OSIM ALLAHA! ! ! !

OD SMRTI S E N E M OŽE P OBJEĆI

Dođe j ednom prilikom Azrail kod Allahovog
Poslanika Sulej mana, te poče nekako čudno da se
zagleda u j ednog od nj egovih velikaša koj i tu sj eđaše.
Kada Azrail izađe taj čovjek reče Sulej manu:

- O Allahov Poslaniče ! Ko j e onaj nepoznati
čovj e k ?

1 95

Sulejman a.s. mu odgovori: To j e Azra il, Melek
smrti.

Čovjek onda reče : - Primijetio sam da m e nekako
dugo i čudno zagleda, pa se boj i m da je došao da mi
uzme dušu. N ego, de ti mene nekako spasi od nj ega !

Sulej man ga upita: - A kako da te spasim?
Čovjek reče : - Naredi vj etru da me odnese u
naj udaljenije krajeve Indije, pa ne bi li m i Azrail izgubio
trag i zaboravio na mene.

Sulej man a.s. to učini, i vj etar u istom momentu
odnese tog čovj eka u daleke zemlj e Indij e . Taman kad
je stigao tamo, Melek Azrail mu uze dušu i usmrti ga.

Kasnij e Melek Azrai l ponovo svrati kod
Sulej mana, a on ga upita:

- Zašto si se ti onda onoliko zagledao u onog
čovjeka koj i je sjedio sa mnom?

Azrai l m u odgovori : - Čudio sam se tom čovjeku
jer m i je bilo naređeno da ga usmrtim u Indiji, a on se
nalazi ovdje kod tebe, veoma daleko od Indije.
Međutim, kada sam ja po naredbi Allahovoj otišao u
Indij u, vidj e h kako i nj ega vjetar tamo donese, te ga j a
po Allahovoj odredbi usmrti h.

VRIJ EDNOST Š EHAD ETA

Neki čovjek, hadžija, koj i staj aše na Arefatu, uze
sedam kamenčića i reče: - O kamenčići! Vi ste mi
svjedoci da j a svj edočim i očituj e m · da je s a m o Allah
Bog, i svjedočim i očituj e m da je Muhammed Allahov
rob i njegov Poslanik!

Kasnij e taj čovjek u snu vidj e kako je Sudnj i dan
nastupio, i kako je njemu presuđeno da bude bačen u
džehennemsku vatru.

1 96

Kada ga dovedoše na prva vrata Džeh ennema, on
vidje kako se jedan od onih kamenčića baci na vrata i
Meleki ne mogoše da ga smaknu kako bi ušli u
Džehennem. Kada dođoše na druga vrata tako isto učini
drugi kamenčić, i tako se desi na svih sedam
džehennemskih vrata.

Onda tog čovj e ka dovedoše p red Allaha, a
Uzvišeni Allah mu reče:

- Moj robe! Uzeo si one kamenčiće za svjedoke
tvoga Šehadeta, i mi ti to uvažavamo i nećemo te
razočarati. Zbog tvog Šehadeta ja ću te uvesti u Džennet.

Kada čovj e ka dovedoše pred džennetska vrata
vidj eše da su zaklj u čana, a onda dođe onaj nj egov
Šehadet (tj . riječi: EŠHEDU EN LA I LAHE
I LLALLAH, YE EŠHEDU ENNE M U HAMMEDEN
ABDUHU YE RESULU HU ! ) i otvori vrata te čovj e k
uđe u Džennet.

D UŽNOST J E UTJEŠITI S IROČE

Priča se da j e Muhammed a.s. pošao u džamij u na
Baj ram namaz, pa vidio skupinu dj ece kako se veselo
igraj u, a j edno dij ete samo sj edi i plače . Muhammed a.s.
ga upita: - Šta j e dijete? Zašto plačeš i ne igraš se sa
ostalom dj ecom?

Dij ete, ne poznavaj ući Poslani ka, reče: - Ostavi me
čovječe ! Moj otac je pogin uo u borbi slijedeći Allahova
Poslani ka, a moj a mati se udala za drugog čovjeka. Taj
mi je čovj e k sve oduzeo i istj erao me iz kuće, pa sada
nemam ni da jedem niti da p ijem, nemam šta obući niti
imam kuće u koj u bih se s klonio preko noći. Još kad
sam vidio da se druga djeca koj a imaj u svoje očeve
ovako veselo igraj u, a na nj ima nova baj ramska odjeća,
onda se moj a žalost još više povećala.

1 97

Muhammed a.s. uze dij ete za ruku i reče m u : - Bi
li volio da ti ja budem otac a Aiša mati? Da ti Fatima
bude sestra, a Alij a amidža? Bi li volio da ti Hasan i
Husein budu braća?

Dječak shvati da je taj čovj e k Poslanik, pa veselo
reče:

- Kako da ne bih volio, o Allahov Poslaniče !

Muhammed a.s. odvede dijete kući, obukoše ga
naj lj epše što su mogli, nahraniše ga i napoj iše, i dijete
sito i radosno izađe m eđu drugu djecu da se igra.

Kada ga dj eca vidješe onako vesela u pitaše ga: -
Kako to da s i maloprije p'l a kao, a sada si tako radostan?

Dj ečak odgovori : - Bio sam gladan, pa sam se
zasitio. Bio sam neobučen, a sada sam se lijepo obukao.
Bio sam siroče, pa mi je sada Muhammed a.s. postao
ocem, Aiša maj kom, a Hasan i Husein braćom !

Kada to čuše dj eca rekoše : - Kamo sreće da su i
naši očevi poginuli u borbi prateći Allahovog Poslanika!

ALLAHOVA B LAGOST

Živio u Indij i j edan čovj e k koj i j e dugo vremena
obožavao svog sanema ( idola napravljenog od drveta) .
Jednom ga j e molio za jednu veoma važnu stvar, ali mu
sanem ne odgovori na molbu. Ćovj e k bi govorio: - O
sane m e ! Smiluj se i pomozi m i u ovoj m oj oj muci i
nevolj i !

A k i p k ' o kip, ništa n e govori. Ćovj e k izgubi nadu
da će mu nj egov sanem uopšte pomoći, pa ga omrznu,
a na um mu pade da se obrati za pomoć Samedu (jedno
od imena Uzvišenog Allaha, a znači "Onaj kome se
svako obraća").

1 98

On diže pogle d prema nebesima i stidljivo reče: -
O Samede!

U isti m a h čuj e glas koj i m u odgovori: - Odazivam
ti se moj robe, traži šta želi š !

Ćovjek odmah postade ubij e đe n da n e m a drugog
boga osim Allaha!

Onda se Meleki obratiše Allahu: - O Gospodaru,
taj tvoj rob j e toliko vremena molio i obožavao sanema,
a on m u se nij e odazvao. Tebe je zamolio samo j edanput
i Ti si mu molbu odmah primio? !

Uzvišeni Allah reče: - O Meleki ! Molio s e sanemu
i nij e mu odgovoreno, onda se molio i obratio Samedu,
i da mu opet nij e odgovoreno, pa kakva bi onda bila
razlika između sanema i Sameda?!

OHOLOST

Priča jedan čovjek: Vidio sam nekog b ogataša
kako obavlj a tavaf (obilazak oko Kabe u Meki), a
njegove sluge mu krče put i razmiču svijet da on može
nesmetano da prolazi. Kasnij e sam tog istog čovj eka
vidio u Bagdadu kako prosi na jednom mostu. Kada sam
ga upitao za razlog takve promj en e u njegovom životu
on odgovori:

- Oholio sam se i uzdizao na onom mj estu gdje su
lj udi ponizni i skromni, i zato me je Allah ponizio na
onom mjestu gdj e se ljudi uzdižu i ohol e !

KO MOŽE DA U ČI DOVU ZA KIŠU

Priča se da je Isa a.s. izišao s narodom da uči dovu
za kišu, pa kako im dova nije primljena on im reče :

- Neka se vrati svak ko j e učinio ikakav grij e h !

1 99

Malo po malo i svi lj udi se vratiše, a sa Poslanikom
ostade samo jedan čovjek. Nakon što ga Isa upita za
njegove grijehe, čovjek mu odgovori :

- Ja ne znam da sam učinio ikakav grij e h sem
jedanput, kada je pored mene prošla neka žena, a ja za
nj om pogledao sa ovim svoj im okom. Onda sam gurnuo
prst u to oko i isč4pao ga, iz straha od odgovornosti
pred Uzvišenim Allahom.

Isa mu onda reče: - Uči dovu, a ja ću za tobom
am inati !

Nakon kraćeg vremena nebo se naoblačilo i
obasula ih je jaka kiša.

NIKAD SE NE ZNA GDJ E ĆEMO SE
OSEVAPITI

Priča jedan čovj e k : - Sanjao sam j ednog čovj eka,
grij ešnika, nakon njegove smrti, pa mu rekoh :

- Šta j e Allah uradio s tobom od kako si umro?

On mi odgovori : - Kada su izvagana moj a dobra i
loša dj ela, p revagnuli su moj i grijesi i j a sam se veoma
zabrinuo i uplašio. U tom momentu neki zavežlj aj pade
na ona moj a dobra dj ela i ona prevagnuše moj e grij e he,
a ja začuh glas koj i j e govorio:

- I ako neko djelo bud e sitno poput truna, m i ćemo
ga uračunati. A dosta je što ćemo mi rač�ne ispitivati !

Onda j a odvezah onaj zavežlj aj i u nj emu vidjeh
pregršt zemlje koj u sam bacio na kabur j ednog
muslimana kada su ga zakopavali.

Zbog toga mi j e Allah o prostio grijehe i uve o me
u Džennet!

200