Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Glava 4. O bajci «Finist – Jasni Soko» A sada pred nama nije "Priča o Jasnom Sokolu", već bajka "Finist — Jasni Soko". Čak i u samom naslovu priče već je postavljeno ozbiljno ISKRIVLjAVANjE! Finist — to nije ime čoveka, već ime čertogasazvežđa!! Dakle, već od samog početka u priči se daje lažna postavka. Jasni Soko je od slike ptice-ratnika, inkarnacije Volha — Boga Rata, spasitelja Zemlje ruske, sa kojim je povezano oživljavanje Rusije nakon jarma Tamnih Sila, postao Finist! U ovoj verziji Jasni Soko se pretvorio samo u neku vrstu reči, epitet, tipa "crvena devojka" itd. Ali to nije sve, to je samo "cveće", to je samo početak distorzije Priče o Jasnom Sokolu, a "bobice" ove distorzije će "sazreti" i pojaviti po meri analize teksta bajke i poređenje iste sa analizom Priče! Transformacija Priče kroz prizmu hrišćanske cenzure u bajku urađena je, najverovatnije, u nekoliko faza, sa kojima u bajci sve manje i manje ostaje od Priče. I učinjeno je to veoma vešto, iz veka u vek, toliko da ruski narod nije ni primetio da je ostao "slomljenog korita" umesto realnog opisa događaja, kao i stara dama iz poznate bajke A. S. Puškina "O starici i zlatnoj ribici"! Samo u bajci. A. S. Puškina starica je dobila "razbijeno korito" zasluženu kaznu, a u bajci "Finist — jasni soko" ruskom narodu su "razbili korito" okliznuvši ga namerno, da se sakrije od njega ISTINA o njegovoj velikoj prošlosti... 151
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 4.1. Komentari o bajci «Finist — Jasni Soko» A sada obratimo pažnju na tekst same bajke: «Živeo je jednom jedan seljak. Umrla mu je žena i ostao je sa tri ćerke. Želeo je starac da nađe radnicu u domaćinstvu da pomogne. Ali najmlađa kćerka, Marjuška, reče: — Ne treba oče, da najmiš radnicu, sama ću ja voditi domaćinstvo. Počela je ćerka Marjuška da domaćinstvo vodi. Sve ona zna, sve joj ide dobro. Voleo je otac Marjušku: drago mu je da tako pametna ćerka raste. Sama po sebi - Marjuška bi lepotica. A sestre njene— zavidne i zlobne, same po sebi - one su ružne bile i pomodarke — ceo dan sede i ulepšavaju se, narumenjavaju se, u nove haljine se oblače.…» Nestao je u potpunosti opis života porodice seljaka i to da je imao sa suprugom Mladom Zareslavnom devet sinova i tri ćerke. Izbačen je i način života, običaji, sve što je povezano sa vedskim tradicijama ruskog naroda. Posle smrti supruge seljak želi da uzme u kuću radnicu sa strane, ali u Priči se navodi njegova želja da se ponovo oženi udovicom bobilkom. U vedskim vremenima unajmljenih radnika NIJE BILO UOPŠTE, u domaćinstvu su radili samo članovi jedne porodice. Nastja iz Priče se pretvorila u Marjušku u bajci. U Priči sve TRI ĆERKE Ljubomira Vedaslavoviča su bile čudesno lepe i po LEPOTI RAVNE, а TEMPERAMENTA — RAZLIČITOG, starije sestre Nastjine su bile razmažene vaspitanjem njihove majke i zavidne, a u bajci — starije sestre Marjuške su — ružne i zavidne... Ali, vratimo se na tekst bajke: «…Pošao otac na pazar i ćerke pita: — Šta da vam, ćeri, kupim, čime da vas obradujem? A odgvaraju najstarija i srednja ćerka: — Kupi nam po šal, ali da ima cvetove velikе, zlatom obojene. А Marjuška ćuti. Pita nju otac: — А šta tebi, ćeri, da kupim? — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Vratio se otac, doneo ćerkama po šal, a pero nije našao.…» 152
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» U bajci se tržište pretvorilo u pazar. Kada je starija ćerka pitala oca da im donese poklone sa pazara, neke fraze se doslovno poklapaju sa sličnim frazama iz Priče: «…Starija ćerka Zabava govori ocu: — Donesi mi, oče, ŠAL, DA VELIKI CVETOVI NA NJEMU BUDU I ZLATOM OBOJENI…». Sve ovo govori o tome da su autori BAJKE JASNO KORISTILI PRIČU KAO SVOJ IZVOR, KOJI SU PROPUSTILI KROZ SVOJU CENZURU! Dakle, "srodstvo" Priče i bajke je — van svake sumnje! Ali, u šta su pretvorili Priču, propustivši je kroz crkvenu i svetovnu cenzuru? Hajde da uporedimo: kada je reč o tome u bajci o Marjuški, ona je pitala oca da joj donese pero Finista — jasnog sokola, a u Priči Nastja traži od svog oca da joj donese pero Jasnog Sokola iz ČERTOGA FINISTA! U korenu tekstovi Priče i bajke upadljivo se razlikuju jedan od drugog! I, kao što možete pogoditi, ove fundamentalne razlike su prisutne zato, što se one tiču ZAISTA VAŽNIH INFORMACIJA, KOJE SAOPŠTAVAJU O ZVEZDANOJ PROŠLOSTI RUSA. Ali, ne bi trebalo da bude kod ruskog naroda VELIKE PROŠLOSTI, TIM PRE, ZVEZDANE, a ovde u Priči ona POSTOJI! Znači, u bajci NIŠTA NE BI TREBALO DA ČAK I PODSEĆA NA TO, inače ne prolazi verzija o "divljim slovenima", koji su u 10. veku nove ere živeli u zemunicama, pa čak ni svoje države nisu imali… A sada, vratimo se opet tekstu bajke: «…Pošao je otac i drugi put na pazar. — Hajde, — govori, — ćeri, naručujte poklone. Obradovaše se najstarija i srednja ćerka: — Kupi nam čizme sa srebrnim potkovicama. A Marjuška opet ponavlja: — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Hodao je otac ceo dan, čizme je kupio a pero nije našao. Vrato se on bez pera. Pošao je starac i treći put na pazar, a najstarija i srednja ćerka 153
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» govore: — Kupi nam haljine. A Marjuška, opet, moli: — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Hodao je otac ceo dan, a pero nije našao. Izašao je iz grada, i srete na putu starca: — Zdravo, dedice! — Zdravo, mili! Kuda put putuješ? — Sebi, dedice, u selo. U meni je bol: najmlađa ćerka je tražila da joj kupim pero Finista — jasnog sokola, a ja ga nisam našao. — Imam jedno takvo pero, ono je starinsko; ali za dobrog čoveka, u redu je. Daću ti ga. Izvadio je dedica pero i dao mu ga, a ono je najobičnije. Nastavio je seljak i razmišlja: «Šta je u njemu Marjuška lepog videla?» Doneo je starac poklone ćerkama, najstarija i srednja se rugaju Marjuški i smeju: — Kako si bila luda, tako ti je. Stavi pero u kosu nek te krasi! Marjuška nije rekla ništa, otišla je u stranu, i kada su svi zaspali, bacila je Marjuška pero na pod i rekla,: — Ljubljeni Finist — jasni soko, pokaži mi se, ne puštaj da čekam! I pokazao joj se mladić lepote neopisive. Ujutro je mladić pao na pod i postao soko. Otvorila mu je Marjuška prozor, i uzleteo je soko ka plavom nebu.…» Ponovo je primetna ista slika: bajka skoro u potpunosti odgovara tekstu Priče u svemu, što se tiče domaćih sitnica, ali, kako samo pripovedanje bajke dotiče "oštre trenutke", njen sadržaj "iznenada" postaje potpuno drugačiji! Nestaju mnogi detalji života i tradicije vedske prošlosti. Drevni Volh se pretvorio samo u malog starog čoveka, a cela priča Drevnog Volha o svom sinu — Jasnom Sokolu — o tome, da mu je on tražio da preda pero onoj crvenoj devojci koja će ga tražiti, a takođe, i to što se Jasni Soko nalazi u Čertogu Finista... sve to pri "transformaciji" Priče u bajku "nekako" nestaje! Dramatično se menja u bajci i to, kako starije sestre reaguju na pero Jasnog Sokola. U bajci one pogrdno nazivaju svoju mlađu sestru LUDOM (DUROM). A to govori o tome, da je, 154
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» kada su zapisivali priču, već bilo iskrivljeno značenje reči DURA! Prema shvatanju naših predaka, DURA — to je ŽENA URA ili DUŠA URA! Pored toga, u Priči Nastja NE ZNA u čemu je tajna pera Jasnog Sokola, i samo slučajno ispuštajući ga na pod, saznaje tajnu pera. A u bajci Marjuška, ostavši sama, baca pero na pod i zahteva da se pojavi ljubazni mladoženja. U Priči su prikazani divni odnosi između Nastenke i Jasnog Sokola, a u bajci — ni o kakvom duhovnom zajedništvu između Marjuške i Finista ni reči nema: «…Tri dana je Marjuška prizivala k sebi mladića; preko dana on je leteo kao soko po podnebeslju, a s večeri doletao Marjuški i postajao dobri mladić. Četvrtog dana zle sestre su to primetile — i odale sestru ocu. — Mile ćeri, — govori im otac, — bolje da gledate sebe! «Dobro, — misle sestre, — videćemo šta će dalje biti». Postavile su one u ram prozora oštre noževe, a same se pritajile, da posmatraju. I evo doleteo je jasni soko. Doleteo je do prozora i ne može u sobu Marjuški. Borio se, borio, i sve je grudi isekao, a Marjuška spava i ne čuje ga. I reče tada soko: — Kome sam potreban, taj će me i naći. Ali to neće biti lako. Naći ćeš me, kada tri para gvozdenih čizmi iznosiš, tri štapa gvozdena polomiš, tri kape gvozdene pocepaš. Čula je to Marjuška, skočila sa kreveta, pogledala u prozor, a sokola nema, i samo je krvavi trag na prozoru ostao. Zaplakala je Marjuška gorkim suzama — oprala je suzama krvavi trag i postala još lepša.…» Kada neko čita bajku, onda se stvara utisak da čita KONCEPT PRIČE, štaviše, veoma kratak, ne baš vešt i veoma specifičan — od Priče se oduzima sve što je povezano sa vedskim nasleđem naših predaka, sa galaktičkom prošlosti naše civilizacije. Finist sopštaa Marjuški to da u cilju da ga pronađe, mora da IZNOSI TRI PARA GVOZDENIH ČIZAMA, TRI ŠTAPA GVOZDENA DA IZLOMI I TRI GVOZDENE KAPE DA POCEPA! U Priči se govori o tome, da pronađe Jasnog Sokola može samo u Čertogu Finista, a za to je potrebno SEDAM PARA GVOZDENIH ČIZMI DA IZNOSI I POJEDE SEDAM HLEBA GVOZDENIH! 155
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Dakle, bajka je značajno skraćena u poređenju sa Pričom. Da, to je i razumljivo! Onima koji su prepraviili Priču u bajku, ničim nisu mogli da zamene putovanja Nastje sa jedne planete-zemlje na drugu, posebno ako se uzme u obzir, da je međuzvezdanih letova bilo SEDAM! Nisu mogli da zamene i još mnogo toga, ali o tome kasnije.! U bajci Marjuška treba da iznosi tri para gvozdenih čizama i polomi tri gvozdena štapa, ali na kraju krajeva, gvozdene cipele i gvozdeni štapovi su — predmeti jednog reda, u vezi su sa kretanjem! To je sličan koncept ulja — nafta. A zašto je tu gvozdena kapa, koja još mora i da se pocepa — nije jasno! Ako u Priči slika gvozdenih čizama i gvozdenog hleba ima smisla, onda ga gvozdena kapa nema— "ni na selu, ni u gradu"! Može biti, sve je to veoma teško za razumevanje i nije dato takvim ljudima kao što sam ja? To može biti, ali može biti da u bajci postoji bar nešto, što će mi to dozvoliti da razumem? Ostaje samo da pratimo dalje tekst: «…Otišla je ona ocu i govori mu: — Nemoj mi braniti, oče, pusti me na put, dalek-daleki. Ako je Živina volja — srešćemo se, ako umrem — onda znam, tako je u rodu napisano. Žao je ocu bilo ljubljenu ćerku da pusti, ali je pustio. Naručila je Marjuška tri para čizmi gvozdenih, tri štapa gvozdena, tri kape gvozdene i otišla na put dalek- daleki, da traži voljenog Finista — jasnog sokola. Išla je čistim poljem, išla tamnom šumom, visokim planinama. Ptice su joj veselim pesmama srce radovale, potoci lice belo umivali, šume tamne pozdravljale. I niko nije mogao Marjušku da povredi; sivi vukovi, medvedi, lisice — sve životinje su njoj dolazile. Iznosila je par cipela gvozdenih, štap gvozdeni polomila i kapu gvozdenu pocepala. I izlazi Marjuška na livadu i vidi: stoji koliba na kokošjim nogama — vrti se. Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Hoću u teba da uđem, hleba da jedem. Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? 156
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. — O lepotice, dugo imaš ti da tražiš! Tvoj dragi je iza tridevet zemlji, u tridevetom carstvu. Opila ga je napitkom kraljica-čarobnica u oženila ga sa njom. Ali, ja ću ti pomoći. Evo tebi srebrni tanjir i zlatno jaje. Kada stigneš u trideveto carstvo, postani radnica kod carice. Kada posao završiš — uzmi tanjir, stavi na njega zlatno jaje, samo će se vrteti. Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš.…» I šta nam bajka saopštava? Sa čuđenjem smo otkrili izvrtanje onoga što je u Priči. Rastojanja u DALEKIM DALjINAMA — mnogim svetlosnim godinama — pretvaraju se u put daleki u okviru jednog kontinenta. Ime "Čertog Finista", do kojeg od Midgard-zemlje ima ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALjINA — 37,8 SVETLOSNIH GODINA — u "magičnoj" bajci se pretvara u ime čoveka — FINISTA! Ime sazvežđa, kome danas odgovara SAZVEŽĐE MREŽE, odjednom je postalo ime ČOVEKA! Ali to nisu još sva iznenađenja bajke! Iznosila je Marjuška neke gvozdene cipele, štap gvozdeni izlomila, kapu gvozdenu pocepala i... bila je blizu kolibe na kokošjim nogama! U ovom slučaju slika gvozdenih predmeta je potpuno apsurdna, nema nikakvog smisla, čak ni skrivenog. Ako je u Priči slika gvozdenih čizmi i gvozdenog hleba služila za stvaranje slike kod slušalaca, od kojih većina nikada u svom životu nije putovala dalje od obližnjeg toržišta-bazara ili grada, razumevanje ogromne udaljenosti čak i najbliže Midgard-zemlji zvezde na dostupnom za njih nivou, to u bajci udaljenost od kuće Marjuškine do kolibe na kokošjim nogama, ne može biti velika! Zbog toga, primena slike gvozdenih čizama, štapova i kapa, izazvana je potrebom da se kamuflira Priča pod bajkom! Vidljivo je, da je bajka nastala onda kada je originalni tekst Priče bio dobro poznat još mnogima. Upravo se ovim i objašnjava zamena imena Nastje na ime Marjuška. Na taj način, zajedno sa Pričom, koja se usmeno prenosila u narodu iz generacije u generaciju, kreirana je bajka, snažno iskrivljena Priča, ali koristeći "skelet" Priče. Priča se prenosi usmeno među običnim ljudima, a bajka je napisana, i nju mogu PROČITATI SAMO PISMENI! I pismenih među običnim narodom u vreme stvaranja bajke već 157
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» je bilo malo, a obrazovani slojevi stanovništva odrastali su već pod strogom kontrolom hrišćanstva! Dakle, na ovaj način je učinjen pokušaj da se zameni u sećanju ljudi istinita informacije Priče na lažnu! U Priči prvi susret Nastje sa Boginjom Karnom se dešava na planeti-zemlji Boginje. A u bajci Marjuška se sreće sa baba-jagom — košćatom nogom, koja joj još i saopštava gde je Finist i kod koga! Baba-jaga prenosi Marjuški da se Finist nalazi U TRIDEVЯTЬ-OJ ZEMLjI, U TRIDEVЯT-OJ DRŽAVI! Čini se, već možemo da se radujemo! U Priči se pominju druge planetezemlje, ali... radost je, ispostavilo se, nekako prerana! U tom obliku, kao i data informacija, fraza "za tridevяtь zemalja" ukazuje ne na drugu planetu-zemlju, već na DRUGU DRŽAVU! Što se još i naglašava — u TRIDEVЯT-OJ DRŽAVI! I ispostavilo se da TRIDEVЯTЬ ZEMLjI — nije ništa drugo nego udaljino carstvo-država, i to je sve! Baba-jaga saopštava Marjuški o tome da je carica-čarobnica opila Finista napitkom i oženila ga sobom, i daje joj srebrni tanjir i zlatno jaje. I ponovo slika, uzeta iz Priče, uvodi se u bajku u iskrivljenom obliku. Srebrni tanjir i zlatno jaje Nastenki daje Boginja Želja, koja je živela na drugoj planeti-zemlji, koju je posetila Nastenka. U bajci srebrni tanjir i zlatno jaje Marjuški daje baba-jaga, pa čak joj i ukazuje na to šta treba da uradi sa ovim srebrnim tanjirom i zlatnim jajetom — zamenu za priliku da vidi Finista! A na kraju krajeva, u Priči Nastja TEK TREĆU NOĆ RAZMENjUJE SREBRNI TANjIR I ZLATNO JAJE ZA PRILIKU DA VIDI JASNOG SOKOLA! I još jedna stvar... Nastja SAMA, bez ičijeg saveta predlože da razmeni dobijene poklone za priliku da vidi na spavanju Jasnog Sokola. Stiče se utisak da su autori bajke žurili da što je brže moguće završe svoj posao i bez mnogo mašte, nisu mogli ništa ništa vredno truda da smisle, umesto da izbace iz Priče PRAVE INFORMACIJE! I još jedan trenutak... U priči baba-jaga daje Marjuški isti poklon koji u Priči dobija i Nastja od Boginje Želje. Postavlja se onda pitanje: da li su nakon krštenja Kijevske Rusi Boginju Želju nazivali baba-jaga? Na kraju krajeva, sve što je u vezi sa prestavama naših predaka, hrišćanski sveštenici proglasili su paganskim predrasudama i ocrnili, kako god su mogli! Ne, Boginja Želja nije postala baba-jaga! Naši preci su poštovali Boginju-Zaštitnicu dece-siročadi i dece uopšte — Baba Jogu (Joginja158
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Majka)! Baba Joga je — večnoprekrasna, ljubazna Boginja-Zaštitnica, u hrišćanskim vremenima "evoluirala" u babu-jagu — koštanu nogu. Veoma "bliska" sličnost! Ali ni to nije sve! Vedska Baba Joga putovala je po Midgard-zemlji na vatrenim Nebeskim kočijama (Mali Vajtmar), a zatim na konju po svim zemljama, u kojima su živeli Rodovi Velike Rase i potomci Roda Nebeskog, sakupljala je decu-siročad po gradovima i selima: «…U svakoj Slavjano-Arijevskoj šumi, čak i u svakom mnogoljudnom gradu ili naselju, Boginju-Pokroviteljicu su znali po zračećoj LjUBAZNOSTI, NEŽNOSTI, KROTKOSTI, LjUBAVI i svečanim čizmama, ukrašenim zlatnim ornamentima, i pokazivali joj gde žive decasiročad. Obični ljudi zvali su je Boginja na različite načine, ali uvek sa ljubavlju, kao BABA JOGA ZLATNA NOGA, a i sasvim jednostavno — Joginja-Majka. Decu-siročad Joginja je dovodila u svoj divan Skit, koji se nalazio u samoj šumi, u podnožju Irijskih planina (Altaj). Sve je to činila u cilju da spase od sigurne smrti te poslednje predstavnike drevnih Slavjanskih i Arijevskih Rodova. U podnožju Skita, gde je Joginja-Majka sprovodila decu-siročad kroz VATRENI OBRED INICIJACIJE POSVEĆEN DREVNIM VIŠIM BOGOVIMA, bio je Hram Roda, isklesan unutar planine. Pored planinskog hrama Roda u steni je postojalo specijalno udubljenje, koje su Žreci Roda zvali Peš Ra. Iz njega se izdizala kamena platforma, podeljena na jednaka udubljenja, pod nazivom "lapata". U jedno udubljenje, koje je bilo bliže Peši Ra, Joginja-Majka je ostavljala uspavanu decu-siročad u belim haljinama. U drugo udubljenje stavljala je suva drva, nakon čega je lapata počinjala sama da se kreće nazad u Peš Ra, a Joginja je potpaljivala drva. Za sve prisutne na Ognjenom obredu to je značilo, da su siročad posvećena Drevnim Višnim Bogovima, i da ih u zemaljskom životu Rodova više neće niko videti. TUĐEZEMCI, koji su ponekad bili prisutni na Ognjenom Obredu, veoma slikovito su opisivali u svojim krajevima, da su svojim očima gledali, kako su MALU DECU ŽRTVOVALI Drevnim Bogovima, bacajući ih žive u Ognjenu Peć, i da je to radila Baba Joga. 159
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Stranci nisu bili svesni toga, da kada je platforma-lapata počinjala da se kreće u Peš Ra, da je poseban mehanizam spuštao kamene ploče na platformu - lapatu, i odvajao udubljenje sa decom od Ognja. Kada bi se razgorela Vatra u Peši Ra, Žreci Roda bi preneli siročad iz udubljenja na lapati u prostorije Hrama Roda. Nakon toga, siročad su vaspitavali u Žrece i Žrice, a kada bi postali odrasli, mladići i devojke su stvarali porodice i nastavljali svoj Rod. Ali ništa od toga tuđezemci nisu znali i nastavili su da šire bajke o tome da divlji Žreci Slavjano Arijevskih naroda, a posebno, krovožedna Baba Joga, prinose siročad kao žrtvu Bogovima. Ove glupe tuđezemne bajke su uticale na predstavu Joginje-Majke, posebno nakon hristijanizacije Rusije, kada je sliku prelepe mlade Boginje zamenila slika stare, zle i grbave žene sa neurednom kosom, koja krade decu, pali ih u peći u šumskoj kolibi i onda ih jede. Čak i ime Boginje Joginje su pogrešno citirali, i počeli da je zovu "Baba Jaga — košćata noga" i počeli da plaše Boginjom decu…» 36 Dakle, postaje kristalno jasno, ko je ZAPISAO PRIČU — TUĐEZEMCI! Dozvolite mi da vas podsetim da su TUĐEZEMCIMA naši preci nazivali predstavnike Tamnih Sila, infiltrirane na Midgard-zemlji agente SIVE RASE iz Paklenog Sveta! Do nasilne hristijanizacije svaki čovek na ruskim zemljama je znao ko je Baba Joga, i ni za koga nije bila tajna obred očišćenja vatrom u Peši Ra i to da niko decu-siročad nije pekao žive, i tim pre, niko ih nije jeo. Zanimljivo je i to, što u bajci "Finist — jasni soko" Baba Joga, iako se već pretvorila u ružnu staricu sa košćatom nogom, još uvek nije pekla u peći decu! U bajci ona pomaže Marjuški i daje joj čarobni predmet. To govori o tome da su u sećanju ljudi i dalje ostali neki odjeci vedske tradicije, i autori bajke nisu smeli potpuno da diskredituju Babu Jogu. U drugim bajkama, zapisanim, najverovatnije, kasnije, nego bajka "Finist — jasni soko", oni (tuđezemci) iskrivljuju istinu mnogo više. Na primer, u bajci "Sestrica Alenuška i brat Ivan" baba-jaga lovi decu-siročad da ih jede! To je način na koji su društveni paraziti postepeno promenili folklorne predstave, zamenjujući dela svetlih Jerarha sa suprotnom suštinom, i nametali ljudima već od detinjstva crnu laž, Krivdu umesto 36 «Славяно-Арийские Веды», Инглинизм, Часть Первая, Боги-Покровители, 61-63 с. 160
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Pravde. Čak i na osnovu analize ruskih narodnih bajki može se videti kako su TUĐEZEMCI — PARAZITISKA SIVA RASA — promenili mentalitet ruskog naroda, namećući mu umesto vedskog, svetlog mirozdanija, lažno i uništavajuće po svojoj suštini, sujeverje Tore! I napravili su ovu zamenu dovoljno lagano, postepeno zamenjujući iz narodne svesti vedski pogled na svet i koncepte. Svom snagom je delovao, takozvani, "efekat kukavice"! I na primeru poređenja "Priče o Jasnom Sokolu" i priče "Finist — jasni soko", to se vidi golim okom svakom zdravomislećem čoveku. I još jedan momenat, Baba Joga je letela po prostranstvima Midgard-zemlje na vatrenoj nebeskoj kočiji — Malom Vajtmaru, a u kasnije vremenom, babajagu su smestili u stupu, na kojoj je letela po Belom Svetu i kidnapovala siročad! Vrlo je zanimljiva analogija, potvrđujući pretpostavku o tome, sa kime su TUĐEZEMCI "otpisali" tu sliku, istina "malo" je podesivši! I opet, sve su to radili TUĐEZEMCI i to već ukazuje na veoma određenu ideju. Na isti način TUĐEZEMCI su postepeno zamenili suštinu vedskih narodnih praznika, koji su čvrsto "sedeli" u genima ruskog naroda. Kao što je već dobro poznato svima, ZEMLjAMA su naši preci zvali DRUGE planete-zemlje, a TUĐEZEMCIMA, kao što je već pomenuto u više navrata, pridošlice sa planeta-zemlji Tamnih Sila. Na taj način, postaje kristalno jasno, ko je i za šta iskrivljivao ruske Priče. Time se bavila na Midgard-zemlji PARAZITSKA SIVA RASA! Njene sluge su delovale po strogim uputstvima svojih gospodara, delovale polako, ali sigurno, oslanjajući se na rezultat njihovih akcija u budućnosti. Zapravo zato su se našli u pravo vreme hrišćanskih "sveci", dani bogosluženja koji su dolazili baš u vreme drevnih vedskih praznika i... vremenom su u potpunosti prevedeni na hrišćanstvo. A ako tog dana nije bilo željenog "sveca", onda se taj "svetac" neočekivano pojavljivao... i za to je bilo potrebno samo za njega smisliti odgovarajuću legendu! I upravo ova osobina kameleonstva u dejstvima društvenih parazita je dovela do toga da se ruska ortodoksna crkva u velikoj meri razlikuje od katoličke. Što i služi kao upečatljiv dokaz da hrišćanska crkva deluje kao kameleon, prilagođava se lokalnim običajima, da bi dobila potpunu kontrolu nad svešću narodnih masa, u ovom slučaju — Rusa! A sada da se vratimo na 161
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» tekst bajke: «…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. Mračna je šuma, strašno je bilo Marjuški, boji se i korača, i susrete mačku. Skoči ona ka Marjuški i zaprede: — Ne boj se, Marjuška, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne gledaj za sobom. Protrlja mačku po leđima i bi tako, i Marjuška krenu dalje. A šuma postade još tamnija. Išla je, išla, Marjuška, čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu gvozdenu pocepala i stigla do kolibe na kokošjim nogama. Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori. Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Hoću u teba da uđem, hleba da jedem. Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. — Da li si kod moje sestre bila? — Bila sam, bakice. — Dobro, lepotice, ja ću ti pomoći. Uzmi srebrni rami zlatnu iglu. Igla će sama vesti srebrom i zlatom po rumenom somotu. Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš.…» U priči se pojavljuje novi lik — mačka, koje u Priči nije bilo, put u priči Nastenki je pokazivalo samohodno klupče putemerno — navigator, a u bajci ga je zamenila mačka! Ali ni to nije sve. U bajci Marjuška ponovo dolazi do baba-jage, sestre prve, koja joj daje SEREBRNI RAM I ZLATNU IGLU, koja sama veze srebrom i zlatom po rumenom somotu! A u Priči Nastja dobija na poklon od BOGINjE DŽIVE ZLATNI RAM I IGLU!! I Boginja Dživa nalaže Nastji, kako pravilno treba da koristi njen poklon: "...ti dršku držiš, a igla sama veze..."! Dakle, Boginja Dživa iz Priče 162
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» pretvara se u još jednu babu-jagu, sestru prve! Da, TUĐEZEMCI, koji su sastavljali bajku, nikakvom maštovitošću očigledno nisu vladali! Zato su veoma primitivno i nespretno delovali. Ali i druga baba-jaga pomaže Marjuški u bajci… «…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. A u šumi nešto galami, grmljavina, zviždanje, lobanje šumu osvetljavaju. Strašno je bilo Marjuški. Ugleda psa, pa poče da beži: — Av, av, Marjuška, ne boj se, rođena, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne gledaj za sobom. Reče on i bi tako. Marjuška je krenula dalje, a šuma postade još tamnija. Za noge su je hvatali, za ruke vukli... Ide Marjuška, ide i ne gleda za sobom. Dugo je išla ona — čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu gvozdenu pocepala. Izašla je na poljanu, a na poljani koliba na kokošjim nogama, Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori. Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Skroz crna, a iz usta jedan zub viri. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. — To će teško biti, lepotice, ti ćeš ga naći, a ja ću ti pomoći. Evo ti srebrna konac i zlatno veretence. Uzmi u ruke, samo će se okretati, a te niti nisu obične, već zlatne. — Hvala tebi, bakice. — Dobro, hvala ćeš posle reći, a sada slušaj, šta ću ti reći: želeće zlatno vreteno da kupi — ti ga ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš....» I ponovo još jedna obmana. U Priči Nastja dobija od BOGINjE KARNE kao poklon srebrni konac i zlatno veretence! A u bajci Marjuška 163
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» dobija ovaj poklon od TREĆE BABA-JAGE! Od sve TRI BOGINjE IZ PRIČE, koje su dobile pseudodvojnice u bajci, samo Boginju Karnu Nastja zvala Boginja-baka! A preostale dve su večno molade i lepe, uključujući i nepominjanu u Priči Baba Jogu — Joginju-Majku, koju su TUĐEZEMCI pretvorili u zlu i strašnu babu-jagu, kojom su počeli da plaše decu! Zanimljivo je i to što je u bajci "Finist — jasni soko" svaka sledeća babajaga gora od prethodna. I još se u bajci ponovo pojavljuje novi lik — govoreći pas koji ukazuje Marjuški put i daje joj uputstva… «…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla, a u šumi grmi, vrućina: iznad nje zviždanje, sove huču, miševi iz rupa izlaze — i svi na Marjušku. I vide Marjuška — dolazi joj u susret sivi vuk. — Ne brini, — reče on, — već sedi na mene i ne osvrći se. Sede Marjuška na sivog vuka, i sve ispred njih zagleda. Ispred široka stepa, livada somotska, reka medna, obale strme, planine oblake dodiruju. A Marjuška jaše i jaše. A pred Marjuškom pojavi se kristalni dvorac. Trem uvučen, mali prozori, a sa prozora carica gleda. — Ajde, — govori vuk, — silazi, Marjuška, idi i zaposli se kao sluškinja.…» I ponovo se u priči pojavljuje novi junak — govoreći SIVI VUK, koji i donosi Marjušku do kristalnog dvorca, u kome je živeo Finist — jasni soko. U Priči se opisuju događaji koji su se desili na šest različitih planetazemlji, ali se opis ovih događaja ne doživljava kao neverovatan. A u bajci se pojavljuju govoreće ljudskim glasom životinje. U Priči Nastju u čertog Finista dovozi na svojoj vatrenoj nebeskoj kočiji — Malom Vajtmaru — Tarh Daždbog Perunovič, koji se u bajci pretvara u govorećeg sivog vuka: «…Sišla je Marjuška, uzela prtljag, blagodarila vuka i krenula ka kristalnom dvorcu. Poklonila se Marjuška carici i govori: — Ne znam, kako da vas zovem, kako da vam udostojim, da li vam je potrebna radnica? Odgovori carica: — Odavno tražim radnicu, ali takvu, koja ume da pere, tka, šije. — Sve to znam da radim. 164
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Onda ulazi i uhvati se posla. I postala je Marjuška sluškinja. Danju radi, a kad pade noć — uzima Marjuška srebrni tanjir i zlatno jaje i govori: — Vrti se, vrti, zlatno jaje, po srebrnom tanjiru, pokaži mi moga dragoga. Zavrte se zlatno jaje po srebrnom tajiru, i prikazuje joj Finista — jasnog sokola. Gleda njega Marjuška i suzama ga zaliva: — Finist moj, Finist — jasni sokole, zašto si me ostavio samu, tužnu, za tobom da plačem! Čula carica njene reči i govori: — Prodaj ti meni, Marjuška, srebrni tanjir i zlatno jaje. — Ne, — govori Marjuška, — nisu za prodaju. Mogu ti ih dati, ako dozvoliš da Finista – jasnog sokola vidim. Mislila se carica, mislila. — Dobro, — govori, — neka bude. Noću, kada on zaspi, pokazaću ti ga. Došla je noć, i ide Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu. Gleda ona — spava njen srcu dragi, snom neprobudnim. Gleda ga Marjuška, ne može se nagledati, ljubi ga u usta šećerna, privija uz grudi bele, — spava i ne budi se njoj srcu dragi.…» I ponovo bajka prilično snažno podseća na zaplet iz Priče, samo Nastenkin tanjir i zlatno jaje nisu činili da svaki okret jajeta na tanjiru dovodi do pojave drugog zlatnog jajeta. I koristila je Nastja tanjir i zlatno jaje trećeg dana svog rada kod tuđezemne domaćice, a ne prvi dan, kao što je to uradila Marjuška. To, naravno, nije bitno, ali... ipak stvara u glavi slušalaca haos. I to, takođe, NIJE SLUČAJNO! Sličan trik vam omogućava da kreirate kod ljudi mentalni haos, kada se na postojeći temelj pogleda na svet stvara haos u glavama, i korak po korak, premešta sa jednog temelja na drugi! Takvo "premeštanje" je obično dizajnirano za nekoliko generacija, kada svaka nova generacija "naizgled" ležerno gubi deo nasleđa svojih predaka, umesto čega dobija lažno. I zbog toga, što se zamena prostirala vekovima, sve se dešava praktično neprimetno, i jednog "divnog dana" narod se "probudi" i ispostavlja se da kod njega više ništa njegovo nije ostalo, a da je sve stvoreno društvenim parazitima lažno! A sada ćemo 165
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» nastaviti proučavanje ovog procesa na konkretnom primeru: «…Nastupilo je jutro, a Marjuška nije probudila dragog... Celi dan je radila Marjuška, a naveče je uzela srebrno vreteno i zlatnu iglu.. Sedi i šije, sama razgovara: — Vezi se, vezi, za Finista — jasnog sokola. Da ima čime jutrom da se obriše. Čula carica njene reči i govori: — Prodaj ti meni, Marjuška, srebrno vreteno i zlatnu iglu. — Neću prodati, — govori Marjuška, — mogu ti ih dati, ako dozvoliš da se sa Finistom — Jasnim Sokolom vidim. Mislila ona, mislila. — Dobro, — govori, — neka tako bude, dođi kada padne noć. Došla je noć. Ode Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu, a on spava snom neprobudnim. — Finist moj, Jasni Sokolu, ustani, probudi se! Spava Finist — jasni soko krepkim snom. Budila ga je Marjuška — nije ga probudila.…» I ponovo Marjuška koristi još jedan poklon dobijen od treće babajage, gotovo isto kao što i Nastja u Priči koristi poklon od Boginje Karne. Ni drugu noć ne može da probudi Finista — jasnog sokola! I upravo tako, kao uzgred, zamenjene su svetle slike Boginja i Bogova naših predaka na još pozitivnije likove, koji čine dobro, slično delima Jerarha Svetlosti, ali već spoljnim izgledom izazivaju odbacivanje na podsvesnom nivou. Babajaga u bajci "Finist — jasni soko" JOŠ NE PROŽDIRE DECU, ali... druga u tekstu bajke baba-jaga je još ružnija od prve, a treća — ružnija od druge. Na taj način, na nivou podsvesti postavljeno je odbacivanje slika u celini. Postepeno, iz generacije u generaciju, osim ružnog izgleda, babajagi počinju da pripisuju i proždiranje siročadi, koje ona kidnapuje na svojoj stupi! A ipak... Divna slika Svetlih Boginja je opoganjena! I potomci slavjano-arijevaca već počinju da računaju dela Svetlih Bogova naših predaka akcijama stvorenja Tame! Na primer, kao rezultat takve manipulacije svešću naroda, Boginja166
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Zaštitnica Svetlih Sila Baba Joga pretvorena je u saveznicu Koščeja Bezsmrtnih. U to vreme, Koščejima su naši preci nazivali Knezove Tame, Vladare Paklenog Sveta, JERARHE SIVE RASE! Eto, takve se zaista "čudesne" zamene pogleda na svet primećuju prilikom transformacije Priče u bajku! A sada obratimo pažnju na bajku ponovo: «…Nastupio je dan. Sedi Marjuška za svojim poslom, drži u ruci srebrnu daščicu i zlatno vretence. A carica navaljuje: prodaj mi i prodaj! — Da ga prodam ne mogu, ali ti ga mogu dati, ako dozvoliš sa Finistom — Jasnim Sokolom da se vidim. — Dobro, — govori ona. A sama misli: «Ionako ga neće razbuditi». Došla je noć. Ode Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu, a on spava snom neprobudnim.. — Finist moj, Jasni Sokolu, ustani, probudi se! Spava Finist, ne budi se. Budila ga je, budila — nikako ne uspeva, a zora samo što nije. Zaplaka Marjuška: — Ljubljeni moj Finist — jasni sokole, ustani, probudi se, Marjušku svoju pogledaj, srcu svom je prigrli! Pade Marjuškina suza na golo rame Finista — jasnog sokola i opeče ga. Probudi se Finist — jasni soko, i vidi Marjušku. Zagrli je i izljubi: — Da li si to stvarno ti, Marjuška! Troje gvozdenih para čizmi iznosila, tri štapa gvozdena polomila, tri kape gvozdene pocepala i mene našla? Pođimo onda odmah domu. Počeli su oni da se spremaju, a carica to videla i naredila da se u trube duva, da se o izdaji njegog muža razglasi. Okupili su se prinčevi, savet su održali, kako Finista — jasnog sokola kazniti. Tada Finist – jasni soko, reče: — Koja je, po vašem mišljenju, prava žena: ona, što čvrsto voli ili ona koja prodaje i vara? Slaglasili su se svi, da je žena Finista – jasnog sokola — Marjuška. I oni su počeli da žive srećno do kraja života. Otišli su u svoju zemlju, gozbu napravili, u trube zaduvali, puškama pucali, i bio je takav praznik, 167
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» koji se i sada pamti.…» U bajci, baš kao i u Priči, Marjuška pokušava da tri noći za redom probudi Finista — jasnog sokola. I tek u zoru poslednje, treće noći, ona nije mogla da ga probudi, već tek nakon toga kada je njena suza pala na golo rame Finista — jasnog sokola. I ponovo, pri ukupnoj sličnosti radnje, došlo je do primene "efekta kukavice"! U Priči o Jasnom Sokolu jedna suza Nastjina pada na njegovo srce i žari ga, a druga — na oko. Kao i tamo, i ovde gorke suze bude spavajućeg, ali... u Priči gorke suze Nastjine ga oslobađaju od opijenosti Tamnih Sila, kada gorka suza Nastjina padne na njegovo srce. Dozvolite mi da vas podsetim da se slika gorkih suza, padajućih na srce, u brojnim bajkama koristi kao simbol oslobođenja čoveka od vlasti Tamnih Sila. U bajkama "Kameno srce", "Snežna kraljica" i u nekoliko drugih, te gorke suze zapravo oslobađaju čoveka od vlasti Tamnih. U čuvenoj bajci Andersona "Snežna kraljica" glavni likovi Kaj i Gerda nalaze se u sličnoj situaciji, kada se Gerda otpravlja u daleke krajeve da spasi Kaja koga je otela Snežna kraljica. Ledena Snežna kraljica pretvorila je Kaja u bezdušnog, ravnodušnog prema svakom, čoveka i... samo gorka suza Gerdina rastopila je led u njegovom srcu, i on je ponovo postao svoj! Kao što se vidi, slika gorkih suza, koje greju srce — veoma je široko rasprostranjena u bajkama. Ova slika se pojavljuje u bajkama i Pričama i uvek je bila povezana sa oslobađanjem čoveka od uticaja i vlasti Tamnih Sila. Naravno, to je samo slika, jer srce uvek simbolizuje prisustvo ili odsustvo duhovnosti. A gorka suza je uvek bila simbol patnje i muke narodne, KRITIČNO VREME ZA BUDUĆNOST NARODA! Jer u kritično vreme narod se uvek budio i uzimao u svoje ruke oružje za spasenje svoje Otadžbine. U Priči o Jasnom Sokolu ova slika se otkriva u potpunosti, naročito ako obratimo pažnju na to, da je DRUGA SUZA Nastjina pala Jasnom Sokolu na OČI! Da, to je simbol buđenja i prosvetljenja ISTINE! U bajci ista takva suza Marjuškina pada na rame Finista — jasnog sokola! Izgleda da suza goruća pada, i pada ona na Finista — jasnog sokola, ali... ona pada na RAME! A ipak... potpuno nestaje duboko značenje, sadržano u slikama, u vezi sa srcem i očima! Razblažuje se suština onih 168
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» pojmova, koje je nosila u sebi Priča, koji su jasni SVAKOM čoveku! Na taj način, nenametljivo pomerajući smisaone akcente, TUĐEZEMCI, veoma dobro vladajući različitim psihotehnikama, kap po kap, menjaju pogled na svet ruskog naroda, nameću mu svoje lažne predstave. Da bi to videli, moramo da pogledamo taj proces sa strane, sa udaljenosti u milenijuma!.. Pogovor Većina ruskih bajki završava rečima — BAJKA JE LAŽ, U NjOJ NEMA NAGOVEŠTAJA ISTINE, ONA JE DOBROJ MLADEŽI LEKCIJA! Bajka — ona je izvedena iz Priče, koja se zapravo javlja izvorom pouzdanih informacija o događajima iz prošlosti našeg naroda. Pri uporednoj analizi "Priče o Jasnom Sokolu" i priče "Finist — jasni soko" vrlo je jasno pokazana priroda akcije PARAZITSKE SIVE RASE na Midgard-zemlji za poslednjih hiljadu godina na iskrivljenju suštine ruskih priča, koje su nosile u sebi ne samo informacije o STVARNIM DOGAĐAJIMA IZ PROŠLOSTI, već i ideju o MIROVOZRENIJU naših predaka! Kada društvenim parazitima nije uspelo da pobede Svetle Sile na Midgard-zemlji u otvorenim borbama da preuzme vlast silom, posle brojnih neuspelih pokušaja, oni su promenili taktiku. Delujući na Midgardzemlji, agenti SIVE RASE su shvatili da dok god kod stanovnika Midgardzemlje postoji vedski pogled na svet, oni su NEPOBEDIVI! Ogromne vojske, koje su PARAZITI SIVE RASE regrutovali od OTPADNIKA, uvek bi bile razbijene armijama Svetlih Sila. Drugačije i ne može biti! Pogled na svet, koji su stvorili društveni paraziti za otpadnike, zasnivao se na temelju LUNARNOG KULTA — KULTA SMRTI i, naravno, lišavao je vojske Tamnih Sila hrabrosti, snage duha, itd. Otpadnici nose u sebi evolucioni otklon, postaju kao delujući agenti SIVE RASE - duhovni robovi! A duhovni robovi NE MOGU DA BUDU hrabri i nesebični. Posle nekoliko ozbiljnih poraza u ratovima, izazvanih društvenim parazitima, čak i posle planetarne katastrofe pre 13 026 godina (2017. godine), koju su takođe sami i organizovali, vođe SIVE RASE su shvatili, da čak i odbacujući civilizaciju Midgard-zemlje na nivo kamenog doba, nisu bili u stanju da postignu pobedu. Onda su počeli da stvaraju društveno oružje — religije, u cilju da unište sistem pogleda na 169
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» svet naroda Svetlih Sila, i na kraju, ipak, da steknu vlast nad Midgardzemljom! I nisu slučajno društveni paraziti stvorili religiju-oružje protiv Bele Rase u Egiptu — Zemlji Planina Rukotvorenih! Za stvaranje takvog oružja agentima SIVE RASE bilo je neophodno da prvo detaljno ISPITAJU sistem predstava Bele Rase, koja je bila na Midgard-zemlji osnovna snaga, koja je sputavala ekspanziju društvenih parazita. I to im je uspelo! Stvoreno od njih ORUŽJE radilo je besprekorno! Posebno efikasno delovalo je "oružje" tokom prošle Noći Svaroga, kada je svest narodnih masa bila pod snažnim negativnim uticajem same Prirode. Međutim, ovaj put društveni paraziti nisu ograničeni samo negativnim uticajem Noći Svaroga. Oni su imali koristi od znanja, stečenih na prevaru od viših sveštenika Drevnog Egipta, koji su ih dobili od najviših jerarha Antlanja (Atlantide) koji su bili lišeni svojih žezla i bili proterani u Egipat nakon planetarne katastrofe pre 13 026 godina (2017. godine). Društveni paraziti dobili su u svoje ruke i alat, pomoću koga su reprogramirali "Izvor Života", smeštenog u utrobi Midgard-zemlje za neutralisanje negativnog uticaja na ljude Noći Svaroga. Paraziti Sive Rase reprogramirali su "Izvor Života" da suzbija aktivnost Bele Rase nakon što je Midgard-zemlja ušla u granice Paklenog Sveta, kao posledica rotacije naše Galaksije oko svoje ose. I to se dogodilo u poslednjoj Noći Svaroga! Svetli Jerarsi NISU mogli da prelaze granice Paklenih prostora kontrolisanih Tamnim Silama, barem ne otvoreno, u suprotnom je to moglo da se iskoristi od strane Vladara Sivih za optužbe Svetlih Snaga za agresiju i da isprovocira još jedan Zvezdani Rat između Svetla i Tame, kada su snage Tame imale prednost. Pored svega navedenog iznad, SIVA RASA PARAZITA još je i promenila POGLED NA SVET BELE RASE! Jer dok je postojala vedska filozofija, Bela Rasa je bila NEPOBEDIVA! Analiza teksta "Priče o Jasnom Sokole" i priče "Finist — jasni soko" jasno pokazuje kako su Tamne Sile — društveni paraziti — tokom mnogih vekova, polako ali sigurno, radili zamenu vedskog pogleda na svet na svoju pseudovarijantu, uništavajući celokupnu percepciju naroda, namerno stvarajući sukob između genetskog sećanja naroda i njegove svesti. Stvarajući, na taj način, sukob između nametnutog im 170
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» pseudomirozrenija i genetske memorije naroda, uspeli su da slome i poslednje uporište Bele Rase — Veliku Tartariju u Leto 7283 od SMZH (1775. godine nove ere), i to rukama onih rusa, kojima su oni i nametnuli pseudomirozrenije! Čak i u tom slučaju oni su mogli da dođu do pobede samo rukama svojih protivnika, dela njih koje su pretvorili u svoje oružje! A sada je došlo vreme svima da otresu sa sebe OBMANE TAMNIH SILA, i ovaj put ZAUVEK oslobode se od DRUŠTVENIH PARAZITA! Iskreno se nadam da će ova knjiga pomoći da se to uradi! Николай Левашов, 28 jula 2009 gоdine. www. levashov.org www.levashov.info www. levashov.name 171