Nikolaj Levasov-Priča o Jasnom Sokolu

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» svog bogo položaja? Nikako ne, stvar je u tome, da bi DOSTIGAO TAKVE KVALITETE I MOGUĆNOSTI, svaki čovek MORA SAM da PROĐE SVE NEOPHODNE za to EVOLUCIONE KORAKE. BRZINA PROLASKA ČOVEKA po tim evolucionim stepenicama zavisi od konkretnog čoveka, njegovih sposobnosti, njegovih duhovnih kvaliteta i njegove marljivosti. Neko može da prođe kroz ove evolucioni faze brzo, u roku od jednog života. Nekome je potrebno mnogo životnih ciklusa da to postigne. Neko, može biti, nikada neće uspeti da postigne prosvetljenjo znanje. I ne zato što je to nemoguće u principu, već zato što to čovek mora sam da prođe, da doživi svaki evolucioni stepenik, i niko nije u stanju da to uradi za njega. U principu, čoveka je moguće provesti po evolucionim stepenicama, ali to će malo dati tom čoveku, ako on ne zna i ne razume, kako, šta i zašto se to dešava. Dobijanje mogućnosti, neodgovarajućih stepenu evolutivnog razvoja, stvara opasnost da DUHOVNO NEZREO čovek, koji ima takve mogućnosti, može da ne izdrži ili ne razume odgovornost i da ih primeni ZA ZLO. I to se dogodilo više puta. Takav duhovno nezreo čovek, koji ima velike mogućnosti, je odlično tlo za dejstva Tamnih Sila, parazitskih suština, kojima to omogućava da vešto manipulišu ovom nezrelošću. Neslaganje između forme i sadržaja je uvek bio izvor problema. A šta dobro može da se desi, ako novorođenčetu, koje još nije naučilo da govori, pokušate da objasnite, na primer, kvantnu fiziku i date mu u ruke moćan laser? Mislim, ništa dobro. I ne zato, što to nije dostupno čoveku u principu, već zato što razumevanje kvantne fizike i toga šta je laser — nije igračka i nije dostupno detetu. Dete prvo treba da nauči da govori, piše, čita, ide u školu i dugo da uči, nakon čega će mu ovi koncepti postati jasni, i pojaviće se razumevanje odgovornosti za njegove postupke. I opet, neće svako dete, prolazeći kroz obuku, biti u stanju da razume kvantnu fiziku i stepen lične odgovornosti za svoje postupke. I u tome nema ničeg ponižavajućeg. Svaki čovek je jedinstven po svojoj prirodi, i svi ljudi se razlikuju po svojim mogućnostima, talentu, marljivošću i čvrstini karaktera. I zbog toga će, realizacija njihovih života biti drugačija. U svakom slučaju, našim precima su pomagala visokorazvijena bića, koje su naši preci-"deca" zvali Bogovima... Iako je 101

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» značenje reči "Bog" kod naših predaka bilo potpuno drugačije, ali o tome kasnije... Uostalom, nije slučajno da su naši preci govorili strancima: "...mi smo deca Tarha i Tare...". Tarh i Tara su se smatrali pokroviteljima i čuvarima Zemlje Ruske. Hajde da saznamo ko su bili za Slavjano-Arijevce ti Bogovi i Boginje, koji se pominju u Priči o Jasnom Sokolu: 1. BOGINJA KARNA — nebeski zaštitnik, pokrovitelj svih novorodjenih i ljudskih reinkarnacija. Boginja Karna daje pravo svakoj osobi da se izbavi u savršenstvu u svom zemaljskom životu od grešaka, nedela i ispuni svoju sudbinu i pripremi za Najvišeg Boga Roda. Od Nebeske Boginje Karne zavisi, područje na našoj Midgard-zemlji, Rod od najstarijih porodica Velike rase, uslovi, i šta će se dogoditi u istorijskom vremenu novoinkarnirane osobe. Tako da ljudi mogu adekvatno, časno i sa jasnom svešću završiti život na Midgard - Zemlji i nastaviti ga u nekom u drugom svetu 2. BOGINJA ŽELJA — Nebeska Boginja- Pokroviteljica i BoginjaZaštitnica "Obreda Trizna" (ceremonija u čast preminulih u Svetu predaka). Boginja Želja je dobrog srca, dobroćudna mlađa sestra Boginje Karne. Boginja Želja ispunjava duše koje se uzdižu sa Svetim dimom (lomačom) ili pogrebnom ladjom, i daje im potrebna uputstva, tako da se oni mogu prilagoditi svetu Nav i da znaju gde treba da idu dalje na Zlatnom Putu duhovnog razvoja kako je zapovedio Svevišnji Bog Svarog. 3. BOGINJA DOLJA (SREĆA) — Nebeska Boginja sreće, sretnog života i kreativnih dela. Ona je uvek prekrasna, mladi Nebeski Pauk koje plete niti života. Boginja Sreća je vrlo vešta švalja i veštih i sposobnih ruku. Sa svojim smaragdnim vretenom plete glatke i jake zlatne niti života i sudbine čoveka, koje drži čvrsto u svojim nežnim rukama. Boginja Sreća - mladja ćerka Nebeske Bogorodice Makoš i mlađa sestra Boginje Nesreće.. 4. BOGINJA NEDOLJA (NESREĆA) — Nebeska Boginja, koja daje ljudima i njihovoj deci različite nesretne sudbine zbog povrede Zakona RITA (Nebeske Čistoće Zakona o Rodu i krvi) i Krvnih zakona. Sa njenog starog granitnog vretena teče kriva, neujednačena i krhka, siva nit života i sudbine čoveka, kažnjena Božjom lekcijom. Kada osoba u potpunosti nauči božju lekciju, Boginja Nesreća razbija sivu nit njegovog života i 102

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» ljudi su oslobođeni jadne sudbine, čovek odlazi u Svet predaka ili sudbinu čoveka tka zlatnim nitima mlađa sestra. Boginja Nesreća - najstarija ćerka Nebeske Bogorodice Makoš i sestra boginje Sreće. 5. BOGINJA TARA (Tarina, Taja, Tabiti) — mladja sestra Boga Tarha, nazvanog Daždbog, sin Nebeskog Boga Peruna. Boginja Tara uvek blista dobrotom, ljubavlju, naklonošću, brigom i pažnjom. Njena milost izliva se ne samo na prirodu već i na ljude. Večno lepa Boginja Tara je Nebeski Čuvar svetih šuma-svetih stabala Velike Rase, hrasta, kedra, bresta, breze i jasena. S obzirom na činjenicu da je Boginja Tara, zajedno sa svojim starijim bratom Tarhom Daždbogom čuvar bezkrajne Belovodske zemlje i Svete Rase, ovo područje ćemo zvati zemlja Tare i Tarha, tj Velika Tartarija. Osim toga, Polarna Zvezda u slavjanoarijevskom narodu je nazvana u čast ove prekrasne Boginje - Tara. 6. BOGINJA DŽIVA (Deva, Živa, Diva, Siva) — Boginja Večnog Kosmičkog Života, Boginja mladenačke i čiste duše. Boginja Dživa daje svakoj osobi Velike Rase ili potomku Roda Nebeskog prilikom rođenja u Svetu Jav čistu i svetlu dušu, a nakon pravednog zemnog života daje čoveku da popije putir Božanskog napitka iz Čaše Večnog Života. Boginja Dživa je personifikacija plodnih životnih sila, večne mladosti i ljubavi, a najviše lepote sve prirode i ljudi. Boginja-Zaštitnica Čertoga Nebeske Bogorodice Makoš u Svarogom krugu. Smatra se da kada se Jarilo-Sunce na nebu sreće se sa Nebeskom Bogorodicom Makoš, rađaju se deca obdarena posebnim sposobnostima, kao što su predviđanja velikih promena u životima ljudi i strašna predviđanja prirodnih pojava, sposobnost da prežive u bilo kojoj situaciji. Boginja Dživa - dobrodušna supruga i spasiteljica Tarha Daždboga. Takođe daje nežnost, ljubaznost, toplinu, i brigu za trudnice i dojilje iz roda Velike Rase koje poštuju drevne porodične tradicije i mnogovekovna rodovska pravila. 7. BOG TARH PERUNOVIČ (DAŽDBOG) — Bog čuvar drevne Velike Mudrosti. On je proglašen Daždbogom (davajućim Bogom) zbog davanja ljudima Velike Rase i potomcima Roda Nebeskog Devet Santija (knjiga). Ove Santije zapisane drevnim runama sadrže tajne drevne Vede, zapovesti Tarha Perunoviča i njegova učenja ... Daždbog – donosioc sveg najboljeg, sreće i blagostanja. Tarh Daždbog je proslavljen u svetim i narodnim pesmama i himnama za sretan i dostojanstven život Roda Velike 103

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Rase, takodje i za izbavljenje od snaga Tamnog Sveta koje su se okupile na najbližoj luni - Leli kako bi porobili Midgard-Zemlju. Tarh Daždbog uništio je lunu zajedno sa svim mračnim silama koje su bile na njoj ... Daždbog Tarh Perunovič je Bog Pokrovitelj Čertoga Rase u Svarogom krugu. Vrlo često u različitim vedskim tekstovim Tarh Perunovič traži pomoć za ljude iz roda Velike Rase od njegove prekrasne sestre, zlatokose Boginje Tare. Zajedno su načinili dobra dela, pomažući da ljudi žive na bezkrajnim prostranstvima Midgard Zemlje. Bog Tarh ukazuje koje je mesto najbolje za izgradnju naselja i svetilišta, a njegova sestra boginja Tara uči narod Velike Rase koja stabla treba koristiti za izgradnju. Osim toga, obučava ljude da na mestima posečenih sade nove, tako da njihovim potomcima rastu nova stabla potrebna za konstrukcije. Nakon toga, mnogi rodovi su počeli da sebe nazivaju unucimaTarha i Tare ... Bogovi i Boginje, kojima se obraćala Nastja u svom pronalaženju suđenog, raspoređeni su po redosledu u kojem ih je posećivala Nastja u Priči o Jasnom Sokolu: Karna, Želja, Sreća (Dolja), Nesreća (Nedolja), Tara, Dživa i Tarh Perunovič (Daždbog). I ako obratite pažnju na njihove "zone odgovornosti" kod naših predaka, postaje jasnija neobična nijansa. Kod Boginje Karne Nastja saznaje, da li se inkarnirao Jasni Soko negde u novom životu? Kod Boginje Želje — da li se on nalazi u Svetu Nav — drugim rečima, da li je mrtav i da li je on prešao iz Sveta Jav u Svet Nav? Ispostavilo se, da Nastja nije bila sigurna da joj je suđeni živ. Nakon što je utvrdila da ga nema u Svetu Mrtvih, ona je otišla Boginji Sreći (Dolji), da sazna — gde vode njenog suđenog i nju niti života i sudbine. Kod Boginje Nesreće (Nedolje) je saznala, da li se desila njoj i Jasnom Sokolu kazna za nedolično ponašanje? I nisu li oni, prekršili, slučajno, Zakone RITA i Krvne Zapovedi? I tek nakon toga, sa čistom savešću, ona se obratila Boginji Tari za pomoć, znajući da ona pomaže ljudima iz Zemlje Ruske, i u slučaju potrebe, da zatraži pomoć svog brata — Boga Tarha Perunoviča (Daždboga). Uz podršku zaštitnice ljubavnika, Boginje Džive — supruge Boga Tarha, Nastja ide svom suđenom Nebeskim Kočijama Boga Tarha, koji ju je i dovezao u Čertog (Sazvežđe) Finista. Iz svega navedenog sledi da 104

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» akcije Nastjine, ne nose slučajni karakter, već su bile potčinjene hijerarhijskim pravilima po kojima su naši preci živeli. Poseta Nastenke Boginjama i Bogovima se dešavala prema njihovom položaju po Nebeskoj Hijerarhiji Svetlih Sila. A to govori o tome da je skoro svaki čovek Zemlje Ruske u prošlosti znao o postojanju ove hijerarhije i znao odgovarajuća pravila ponašanja. Pored toga, takozvani Bogovi naroda tog vremena posmatrani su ne kao bogovi, već kao ljudi, duhovno napredni i prosvetljeni znanjem, razvijeni evolutivno do tog stepena, da su ovladali neverovatnim sposobnostima i mogućnostima. Zanimljivo je i to, da je Nastja dostizala planete-zemlje, gde su živeli Boginje i Bogovi, samo posredstvom Vajtmana ili Vajtmara, što govori o tome da tokom događaja opisanih u Priči, Međuzvezdane Kapije nisu radile na Midgard-zemlji kao posledica produženih zvezdanih ratova između Svetlih i Tamnih Sila. Ako je tako, onda su se opisani u Priči o Jasnom Sokolu događaji, mogli dešavati pre oko četrdeset hiljada godina. Otprilike u isto vreme pojavio se na Midgard-zemlji Bog Perun i objasnio Volhovima- čuvarima Međuzvezdanih Kapija, šta je potrebno da se poporavi taj međuzvezdani transportni sistem premeštanja između planeta-zemlja međugalaktičke ujedinjene civilizacija Svetlih Sila. Naravno, bilo je planeta zemlji, na kojima nije bilo Međuzvezdanih Kapija, i može se pretpostaviti da u Čertogu (Sazvežđa) Finista nije bilo Međuzvezdanih Kapija. A onda su se događaji iz Priče o Jasnom Sokole mogli desiti u bilo koje vreme pre planetarne katastrofe na Midgardzemlji, koja se dogodila pre 13 025 godina (2017. godine), kao rezultat sudara između Drevne Slavjano-Arijevske Imperije (Prva Imperija) i Antlanja (Atlantide). Tek posle te katastrofe prestala je redovna komunikacija između Midgard-zemlje i drugih planeta-zemlji. Tada, kao rezultat zloupotreba korišćenja Prirodnih Sila Midgard-zemlje od viših kasti Antlanja (Atlantide) je uništen Mali mesec Fata, a njeni fragmenti su pali na Midgard-zemlju, pri čemu se promenio ugao nagiba ose planete. Tada, kada je došlo do izazvanih ovom katastrofom kretanja kontinentalnih ploča, moćnih zemljotresa, vulkanskih erupcija, itd, bile su uništene prirodnim stihijama i mnoge poletno-sletne piste za Vajtmane i Vajtmare, i prekrasni gradovi i druge velike građevine naših predaka, i tek tada su zaključane Međuzvezdane Kapije! A do tog vremena one su bile 105

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» aktivne, a kristali za njihovo upravljanje su stajali na svojim mestima. Pored toga, za vreme svog putovanja Nastja je posetila Visoke Jerarhe Svetlih Sila na njihovim planetama-zemljama. I ti jerarsi su bili Boginje: Karna, Želja, Sreća (Dolja), Nesreća (Nedolja), Tara, Dživa i Bog Tarh Perunovič (Daždbog). Stoga, na planetama-zemljama ovih Svetlih Jerarha, barem na nekim od ovih planeta-Zemlji morale su postojati Međuzvezdane Kapije! Ali Nastja stiže do ovih planeta-zemlji samo na Vajtmanima i Vajtmaraima. A to znači da su se događaji u Priči o Jasnom Sokolu desili ili u vreme rata između Svetlih i Tamnih Sila, kada na Midgard-zemlji nisu postojale Međuzvezdane Kapije, jer su društveni paraziti uništili nuklearnim udarima neke planete-zemlje, na kojima su Krugovi Mnogovratni (Troara-zemlja); ili nakon planetarne katastrofe od pre 13 025 godina (2017. godine), kada su mnoge Međuzvezdane Kapije na Midgard-zemlji bile uništene stihijama, a preostale Međuzvezdane Kapije su bile isključene spolja. I samo zahvaljujući "letećoj zvezdi" Barnardi uspelo se da se TAČNO UTVRDITI KADA SU SE DEŠAVALI OPISANI U PRIČI DOGAĐAJI — PRE 1549 GODINA! A sada da se vratimo Vajtmanima i Vajtmarima. Setimo se, da su naši preci zvali Veliki Vajtmar "Velikom Nebeskom Kočijom". Takvi brodovi namenjeni su za vrlo daleke letove, pre svega, za letove od jedne Galaksije u drugu. Ovi brodovi mogli su da nose u sebi, kao što je već pomenuto ranije, ne manje od 144 Vajtmana. Vajtmani su se koristili kao istraživački svemirski brodovi i za kretanje između susednih zvezdanih sistema, koji su bili udaljeni na relativno "malim" rastojanjima, a takođe i kao trgovački brodovi. Može se pretpostaviti da je bilo dva tipa svemirskih brodova — MEĐUGALAKTIČKA KLASA — VELIKI VAJTMARI i GALAKTIČKA KLASA — VAJTMANI. Klasa galaktičkih svemirskih brodova (Vajtmani) — korišćeni su za kretanje unutar jedne Galaksije između bližih zvezdanih sistema. Klasa intergalaktičkih svemirskih brodova (Vajtmari) — za kretanje između susednih i daljih Galaksija i unutar Galaksija na velike razdaljine. Potvrda toga je činjenica opisivanja razlike u brzini kretanja u prostoru u VAJTMANU i VAJTMARU. Samo u slučajevima putovanja VELIKIM VAJTMAROM — "VELIKOM NEBESKOM KOČIJOM", "VATRENIM KOČIJAMA" i "NEBESKIM KOČIJAMA", primenjivano je 106

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» savijanje prostora. To je korišćeno, očigledno, pri velikim prostornim skokovima, na primer, od jedne do druge Galaksije. Na malim rastojanjima u okviru jedne Galaksije, pri preletu od jednog zvezdanog sistema na drugi, ni Vajtmani, ni Vajtmari ne koriste savijanje prostora, iako se kreću brzinama većim od brzine svetlosti. Očigledno je da su "Velika Nebeska Kočija", "Ognjena Kočija", "Nebeska Kočija" — u običnom govoru, različite varijante imena jednog istog intergalaktičkog svemirskog broda — VAJTMARA. Pored toga, neke razlike u nazivu i opisu intergalaktičkih svemirskih brodova — Vajtmara — su posledica, pre svega, njihovih tehničkih razlika, koje se mogu pojaviti za sledećih razloga: 1. Svaki od tih brodova je napravila različita civilizacija. 2. Svaki od ovih svemirskih brodova pripada različitim modelima, vrstama intergalaktičkih brodova, stvorenih od strane iste civilizacije. U svakom slučaju, Vajtmari korišćeni za kretanje u prostoru na veoma velikim kosmičkim razdaljinama, znatno prevazilaze rastojanja raspoloživa za Vajtmane. Vajtmani su, najverovatnije, mogli lako da uđu u atmosferu planete, da izvrše sletanje na površinu i bilie su im potrebne za sletanje relativno male poletno-sletne površine. Upravo to objašnjava njihovu primenu za prevoz trgovačke robe. U opisu se pominju RAZLIČITI trgovački vajtmani: zlatni, vatreni i srebrni. Osim toga, zanimljivo je to, da je na poletno-sletnoj pisti na planeti-zemlji Boginje Sreće (Dolje) stajalo nekoliko tipova Vajtmana: «…u dolini, gde su Vajtmani različiti stajali. Videla je ona Vajtman Srebrni, pereobula se u četvrti par gvozdenih čizmi, i zamolila dobre ljude da je povezu sa sobom…». «VAJTMANI RAZLIČITI stajali…», ali Nastja je izabrala VAJTMAN SREBRNI. To može da znači da je SAMO VAJTMAN SREBRNI imao mogućnost da je odbaci na planetu-zemlju, gde je živela Boginja Nesreća (Nedolja). Znači, da su ipak razne civilizacije ili ujedinjena civilizacija imali RAZLIČITE svemirske brodove — Vajtmane. SPOLjAŠNjE RAZLIKE govore o tome da su bili različitih tehničkih karakteristika, što, zauzvrat, govori o nezavisnom razvoju civilizacija ili saveza civilizacija, koje su se podržavale među sobom kako trgovački, tako, možda, i drugim vrstama odnosa. Samo na jednoj, trećoj po redu planeti-zemlji njenog putovanja, na 107

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» poletno-sletnoj stazi su stajali različiti Vajtmani, što daje mogućnost da se napravi zaključak o tome, da je najverovatnije, ta treća planeta-zemlja bila trgovački centar za mnoge civilizacije. I pre svega, to je povezano sa pogodanim za sve položajem te planete-zemlje u prostranstvu i sa činjenicom da je ta planeta-zemlja bila na raskrsnici trgovačkih svemirskih puteva... Pre odlaska sa planete zemlje Boginje Džive Nastja dobija poklon i od nje — zlatni ram i iglu! Svaki put Nastja dobija dar, i taj dar je uvek neobičan. Baš kao i Nastjin kosmički put, pokloni takođe, treba da imaju svoju funkciju u Priči. Uloga samohodnog klupčeta putemernog već je manje-više postala jasna, ostaje samo da sačekamo, kada će se ostali sami pokazati. Zanimljivo je, da na planeti-zemlji Boginje Džive, koja izgleda kao Midgard-zemlja, Nastja nije koristila poklon Boginje Karne — samohodno klupče putemerno!.. 108

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 2.8. Planeta zemlja Čertoga Finista A sada, vratimo se ponovo tesktu Priče: «…Preobula je Nastenka poslednji par gvozdenih čizama i otišla u nebeskoj kočiji sa divne zemlje. Iako je brzo nebeska kočija žurila među zvezdama na nebu, Nastji se činilo da je ovaj put najduži. Koliko vremena je prošlo, niko ne zna, samo je Nastja poslednje železne čizme iznosila, poslednji železni hleb pojela, i onda se put nebeskih kočija završio.…» Nastja se ponovo obuva u poslednji par gvozdenih čizama i upućuje u Čertog Finista, a kada se put nebeskih kočija završio, Nastja je "iznosila" taj poslednji par gvozdenih čizmi i "pojela" poslednji gvozdeni hleb. To što je iznosila par gvozdenih čizmi i pojela gvozdeni hleb — je samo slika prevazilaženja razdaljina od nekoliko svetlosnih godina, što više ni kod koga ne izaziva sumnju. Na primer, poslednji let ka Čertogu Finista bio 11,2 SVETLOSNIH GODINA, a prvi let Nastijin na planetu-zemlju Boginje Karne je bio 4,2 SVETLOSNE GODINE. Poslednji let Nastjin je skoro TRI PUTA duži od prvog, a po završetku svakog leta ona je "iznosila" JEDAN PAR gvozdenih čizmi i "pojela" JEDAN gvozdeni hleb. Dakle, još jednom vidimo da to nije neverovatan zaplet, već samo NAČIN KRETANjA NA NEVEROVATNE RAZDALjINE, nepristupačne za razumevanje svesti običnih ljudi, koji se ne udaljavaju od svog rodnog doma, čak ni do obližnjeg kontinenta na Midgard-zemlji, a da ne govorimo o drugim planetama! Tako da, gvozdene čizme i gvozdeni hleb — NISU BAJKOVITA PRIČA, VEĆ SAMO SLIKA, KOJU SU PRIMENjIVALI PRIPOVEDAČI, DA PRENESU SVOJIM SLUŠAOCIMA PREDSTAVU O RASTOJANjIMA OD NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA! Ova pretpostavka je potvrđena činjenicom da je Nastja, odlazeći u potragu za Jasnim Sokolom u Čertog Finista, znala samo rastojanje do njega — ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALjINA— 27 DALEKIH DALjINA ILI 37,8 SVETLOSNIH GODINA! Nastja nije mogla da zna, da će morati da ima ŠEST LETOVA IZMEĐU PLANETA-ZEMLjA, DOK ONA NE STIGNE DO ČERTOGA FINISTA! I ona je stigla do planete-zemlje u Čertogu Finista, gde bi trebalo da bude njen suđeni — Jasni Soko: 109

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» «…Spustile su se nebeske kočije na Zemlju, Daždbog Tarkh Perunovič pokazao je Nastji na koju stranu treba da se uputi i govori joj: — Na oproštaju uzmi od mene poklon, devojko mila, traku mnogobojnu; kada ti sasvim teško bude, ti zapleti traku mnogobojnu u svoju kosu ognjenu, a šta će posle biti -videćeš. Pošla je Nastenka, a kako je bila bosa, mislila je: «Kuda idem? Zemlja je sada tvrda, STRANA, treba da se naviknem na nju...» ...» Zanimljivo je, da je Bog Tarh samo ukazao Nastenki pravac u kome treba da traži Jasnog Sokola, i na rastanku joj dao TRAKU MNOGOBOJNU! Sve ovo govori o tome, da njen dolazak na ovu planetuzemlju nosi "nezvanični" status, drugim rečima, ona je stigla tamo TAJNO! Tarh Daždbog Perunovič — je Jerarh visokog statusa u hijerarhiji Svetlih Sila, i to što je tajno sleteo sa Vajtmarom na planetuzemlju govori o tome, da sa ovom planetom-zemljom, na kojoj je bio Jasni Soko, NIJE SVE U REDU! I to nije jedina neobičnost ove planetezemlje, ali nećemo da žurimo sa zaključcima i nastavićemo analizu Priče. Zanimljivo je i to da se prvi put u Priči govori o tome da se Nastja otpravila u potragu BOSA. Neko može da se pozove na to da je Nastja iznosila svoj POSLEDNjI PAR GVOZDENIH ČIZAMA. Dakle, to je istina, ali ... svaki par gvozdenih čizama Nastja je OBUVALA, samo kada je sedala u sledeći Vajtman ili Vajtmar, i iznosila ga PRE NEGO ŠTO BI KROČILA NA NOVU PLANETU-ZEMLjU! Ali samo na planeti-zemlji u Čertogu Finista u Priči se govori o tome, da je ona kročila na površinu planete-zemlje BOSA, a Bog Tarh, umesto udobnih čizama, daje joj TRAKU MNOGOBOJNU! Zanimljivo je i to da Nastja po PRVI PUT GOVORI O TOME DA JE PLANETA ZEMLjA — TUĐA! A druge planete-zemlje na njenom putu su za nju bile SVOJE? Na kraju krajeva, na njima Nastja TAKOĐE nikada ranije NIJE BILA! Šta onda znači njen koncept TUĐE PLANETE ZEMLjE? Odgovor na ovo i ostala pitanja mogu se naći veoma brzo, ako se setimo da su naši preci ZVALI STRANIM, PLANETE-ZEMLjE, SAMO ONE KOJE SU BILE ILI U PAKLENOM SVETU, ILI SU BILE 110

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» ZAROBLjENE OD STRANE TAMNIH SILA, SLUGU KOJE SU NAŠI PRECI NAZIVALI ISTO TUĐINCIMA! Čertog Finista ulazio je u tako nazvan Svarožji krug, tako da NIJE MOGAO DA BUDE DEO PAKLENOG SVETA — PRIPADAJUĆEG TAMNIM SILAMA! Ostaje samo jedno — planeta-zemlja, na kojoj je bio Jasni Soko, BILA JE NAPADNUTA OD STRANE TAMNIH SILA — DRUŠTVENIH PARAZITA! I onda sve dolazi na svoje mesto i tajno iskrcavanje Nastje na tu planetu-zemlju, i zašto takav Jerarh, kao što je Bog Tarh Perunovič, nije hteo da se objavi njegov dolazak na tu planetu-zemlju! Sada ostaje samo da se utvrdi još — GDE se nalazi planeta-zemlja Čertoga Finista, na kojoj se nalazio Jasni Soko? Udaljenost od Midgard-zemlje do Čertoga Finista je 37,8 SVETLOSNIH GODINA. I ponovo među TRIDESET zvezdi-blizanaca našeg Sunca tu je i zvezda Dzeta ()Mreža (Reticulum), još jedan kandidat za blizanca Sunčevog sistema. Spektralni tip zvezde Dzeta Mreže— G1-2V, apsolutna zvezdana veličina М = 4,82, prividna zvezdana veličina V = 5,24. Masa zvezde-blizanca našeg Sunca je skoro jednaka masi našeg sunca — 1,00 Ms, veličina zvezde Dzeta Mreže, takođe je, veoma blizu sunčevoj — 0,99 Rs, i udaljena je od Sunčevog sistema, prema različitim astronomskim podacima, na 37,0-39,5 SVETLOSNIH GODINA! Spektralna temperatura površine tog svetlila je T oko 5850К, malo se razlikuje od sunčevog. Starost zvezde Dzeta ()Mreže (Reticulum), takođe je, oko ŠEST MILIJARDI GODINA! Pretpostavlja se da bi planeta sa tečnom vodom od ove zvezde trebalo da bude na udaljenosti 1,1 а.е., a period obrtanja oko zvezde Dzeta ()Mreže mora biti oko 1,1 godine. Dakle, postoji dvojnik Sunčevog sistema upravo tamo, gde ukazuje Priča — na 27 DALEKIH DALjINA OD MIDGARD-ZEMLjE. Rastojanje od 37,8 SVETLOSNIH GODINA DO ČERTOGA FINISTA, dato u Priči, treba smatrati najautentičnijim, makar zato, jer su naši preci LETELI NA DRUGE ZVEZDE, dok savremeni astronomi SAMO GLEDAJU zvezde kroz teleskope i druge uređaje, a tek nedavno je postavljen izvan atmosfere Midgard-zemlje teleskop Hubble. Pored toga, za vreme, proteklo posle događaja u Priči, sve zvezde su se premestile na horizontu sa onih mesta, na kojima su bile ranije. Tako da, van svake sumnje, zvezda Dzeta 111

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» ()Mreže (Reticulum) i jeste zvezda u Čertogu Finista, planeta zemljia na kojoj je bio Jasni Soko, koga je tražila Nastja. Iznenađujuća stvar u svemu ovome je da su događaji opisani u Priči, dobili potpuno neočekivanu potvrdu njene autentičnosti 1961. godine, kada su supružnike Barni i Beti Hil oteli vanzemaljci. Evo šta su saznali istraživači ovog slučaja: «…Ali, najiznenađujuće i sa neočekivanim posledicama se desilo kada je Beti ohrabrena, pitala "kapetana", odakle su oni doleteli. U odgovoru, on je pokazao mesto na "zvezdanoj karti", koju je ona kasnije pod hipnozom reprodukovala. Kaže Beti Hil: “ ... pitala sam 'šefa', odakle je, jer ja znam, rekla sam mu da on nije sa Zemlje. On je pitao da li znam nešto o Svemiru? Ja sam odgovorila negativno. Praktično, ja ništa nisam znala. On je rekao, da bi on hteo, da ja znam više. Rekla sam mu da želim. On je prešao u sobu do ugla stola i nešto otvorio... On je izvukao odatle kartu i pitao da li sam videla ranije nebeske karte. Ja sam prešla u sobu, i došla do stola. Gledala sam: karta je duguljasta, nešto više u širinu. Na mapi su razbacane tačke. Neke su male, kao igle. Druge su veličine novčića. Bile su linije, krive linije, polazeći iz jedne tačke do druge. Od velikog kruga išlo je mnogo linija. Mnoge od njih su išle na drugi krug, najbliži, ali ne tako veliki. To su bile debele linije. Ja sam ga pitala, šta one znače. On je odgovorio da je debela linija komercijalna ruta. Druge linije određuju mesta, gde su ranije išli. Tačkaste linije pokazuju ekspediciju. Pitala sam ga odakle je. On mi je odgovorio pitanjem: 'Gde ste vi na ovoj karti?' Ja sam rekla, smejući se, da ne znam. Onda je on rekao: 'Ako ne znate gde ste vi, ja ne mogu da vam objasnim odakle sam ja”. Za kartu Beti Hil zainteresovao se astronom-amater Marjan Fiš iz Ohaja. Fiš je polazio od toga, ako na mapi, koju je nacrtala Beti, postoji bar neki deo istine, onda ona mora da reflektuje deo noćnog neba, posmatrano od strane vanzemaljaca sa njihove rodne planete, odakle je i doleteo "brod". Posao Fiša je bio paklen. On je uzeo 200 perli, koje su predstavljale zvezde, koje se nalaze na rastojanju od 50 svetlosnih godina od Zemlje. U zavisnosti od njihovog spektra, obojio je perle različitim bojama i okačio na plafon na niti različitih dužina, poštujući 112

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» rastojanja. I u toku od pet godina provodio je sve svoje slobodno vreme, ispitujući svoju "galaktičku mapu", gledajući sa jedne ili druge zvezde. Fiš je pronašao takvo mesto, odakle bi se na zvezdano nebo otvorio takav pogled kao na mapi Hil. Našao je da su moguće rodne planete vanzemaljaca ZVEZDE SAZVEŽĐA MREŽICA (lat. Reticulum)— DZETA I ILI DZETA II, koje se nalaze na 37 svetlosnih godina od Zemlje — oko 350 biliona kilometara. Profesionalni astronomi ocenili su rad Fiša veoma visoko. Profesor univerziteta države Ohajo Valter Mičel sa grupom studenata uradio je proveru. Dve velike lopte, koje je nacrtala Beti Hil, identifikovane su od Fiša kao zvezde Dzeta I i Dzeta II sazvežđa Retikuli. Mičel je postavio u računar položaj stotine bližih nama zvezda i napravio program koji simulira zvezdano nebo, kako se vidi iz Zete Reticuli u pravcu Sunca. Ono što je bilo upečatljivo, karta se skoro potpuno poklopila sa crtežom Hilove. Još misterioznija je sledeća činjenica. Svoj crtež Beti Hil je uradila pod hipnozom 1964. godine. Devet zvezda tog crteža Fiš je prepoznala, a tri zvezde nije uspela da identifikuje. Ove tri Zvezde bile su otkrivene od strane astronoma kasnije, 1969. godine…» 27 . Eto tako, štaviše, na neočekivan način, informacije iz "Priče o Jasnom Sokolu" dobile su punu potvrdu 1961. godine, od ljudi koji nikada nisu čuli ovu Priču. Isto tako i sadržaj Priče u potpunosti potvrđuje informacije koju su preneli ljudima supružnici Hil. I još nekoliko veoma važnih momenata iz priče Beti Hil. Na holografskoj karti vanzemaljaca, koju je pokazao kapetan SIVIH, je nekoliko vrsta linija — debele linije ukazuju TRGOVINSKE ILI KOMERCIJALNE PUTEVE, tanke linije označavaju planete koje su povremeno posećivali, a isprekidana linija označava — njihovu EKSPEDICIJU! A na kraju krajeva, prema tekstu Priče, Nastja se kretala sa jedne planete-zemlje na drugu prvo trgovačkim međuzvezdanim putevima, a svoj poslednji let je imala na Vajtmaru Boga Tarha Perunoviča, i ovaj let u potpunosti odgovara kategoriji ekspedicionog leta! Eto, takav slučaj se ovde dobio! Pored toga, postoji mnogo dokaza toga, da su vladini krugovi SAD 27 Preuzeto sa sajta «Калейдоскоп Тайного, Непознанного и Загадочного». 113

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» stupali u kontakt upravo sa civilizacijom SIVIH! A ako uzmemo informacije iz Slavjano-Arijevskih Veda, postaje kristalno jasno, zašto se toliko pažnje posvećuje upravo tome, da planeta-zemlja, na kojoj je bio Jasni Soko, pripada zvezdi Dzeta () sazvežđa Mreža (Reticulum), sa koje sustigli vanzemaljci, nazvana u Priči TUĐA ZEMLjA! Na taj način, ČERTOGU FINISTA, barem delimično, odgovara SAZVEŽĐE MREŽE (RETICULUM): 10. (74). Ali doći će iz Sveta Tame neprijatelji Tuđinci, i naučiće da glagoljaju Deci Čovečjoj reči laskave, lažju prikrivene. I počeće da odvode na stranputicu stare i male, i kćeri Čovečije uzimaće sebi za žene... Mešaće se među sobom... i među ljudima... i među životinjama... I počeće da se tome uče svi narodi Midgard-Zemlje, a one, koji ne budu slušali njihove reči i ne budu sledili dela nečasna Tuđinaca, predaće mučenjima i stradanjima...… 11. (75). Neki od njih i u ovo vreme pokušavaju da proniknu na Midgrad Zemlju, da bi činila svoja mračna dela, da bi odvodili s puta Sila Svetla sinove i kćeri Rase Velike. Cilj im je da ubiju Duše Dece Čovečije, kako nikada ne bi dostigli Svetli Svet Prave i Asgard Nebeski, stanište Bogova-Pokrovitelja Roda Nebeskog i Rase Velike. A takođe i Nebeske Zemlje i Seljenija, gde stiču pokoj Svetomudri Preci vaši... 114

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 12. (76). Po njihovoj SIVOJ koži prepoznaćete neprijatelje Tuđince... Oni imaju oči boje Mraka, i dvopolni su, mogu biti žena ali i muškarac . Svako od njih može biti otac, ili majka... Bojama oni pokrivaju lica svoja, ne bi li ličili na Decu Čovečiju... i nikada ne skidaju svoju odeću da se ne bi obnažila zverinja njihova nagota… 28 Dakle, iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda kristalno je jasno, TUĐIM ZEMLjAMA naši preci su nazivali planete-zemlje iz Sveta Tame — Paklenog Sveta, odnosno zvezdanih sistema, gde se naselili RASA DRUŠTVENIH PARAZITA — RASA SIVIH HERMAFRODITA, i planete-zemlje Svetlih Snaga, koje su oni zauzeli: ……………………………………………… 2. (130). Odgovori Perun Mnogomudri: Znajte, Čuvari Kapija Međusvetja, u Svargi se Velika Asa odvija, u Makoši, u Radi, u Svati i u Rasi sada se bije Velika Bitka, u njoj su sa TUĐIM RATNICIMA PAKLA Svetli Bogovi iz Prave stupili u žestok okršaj... Svargu Veliku brane oni... i Svet čiste, deo po deo od RATNIKA MRAKA, iz TAMNOG SVETA… 3. (131). Od tih zlih neprijatelja što su cvetne Zemlje u prah pretvarali, što su prolivali krv nevinih stvorenja, ne štedeći nigde ni male ni stare... Zato su se mnoge Kapije zatvorile, 28 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Пятая, 40-41 с. 115

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» da ne bi NEPRIJATELJI TUĐINCI dospeli na Svetle zemlje Svarge velike... i da ih ne bi stigla sudbina Troare - koja je u Radi Presvetloj Mudrom Ljubavlju Svetove ozarila… 29 U ovom odlomku iz Slavjano-Arijevskih Veda veoma jasno se vidi da su TUĐEZEMCIMA naši preci zvali pridošlice iz PAKLA (PAKLENIH SVETOVA) i zvali su ih još RATNICIMA TAME IZ TAMNOG SVETA! Ali i to nije sve! U Slavjano-Arijevskim Vedam još se navodi i KOJA KOSMIČKA RASA SE PRETVORILA U DRUŠTVENE KOSMIČKE PARAZITE: 11. (139). Vi na Midgardu živite spokojno od davnih vremena, kada mir beše utvrđen... Pamteći iz Veda, dela Daždboga, kako je porušio TVRĐAVE KOŠĆEJA koje su se nalazile na najbližoj Luni ... Tarh nije dozvolio podmuklim KOŠĆEJIMA da razruše Midgard, kao što su razrušili Deju ... ......................... Ti KOŠĆEJI, VOĐE SIVIH, izgiboše zajedno sa Lunom u polučasti ... Ali platio je Midgard za slobodu Daarijom koju sakri Veliki Potop… 30 U poglavlju stoji - TUĐEZEMCI IZ PAKLA KOŠĆEJI, VLADARI SIVIH! Zanimljivo je i to, da se Zvezdani Ratovi javljaju periodično, u određenim intervalima: "...po isteku Svarožjeg Kruga i Devedeset Devet Krugova Života...". Svarožji Krug je ništa drugo nego period precesije ose Midgard-zemlje, i jednak je 25 920 godina. Svaki Krug Života je 144 godina, pa je Devedeset Devet Krugova Života jednako 14 256 godina. A sve zajedno je ravno 40 176 godina! Prema Slavjano-Arijskim Vedama, 29 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 67-68 с. 30 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 71 с. 116

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» samo u nedavnoj prošlosti je bilo tri Zvezdana Rata između Sila Svetlosti i Sila Tama. Pored toga, rukav naše Galaksije u kojoj se nalazi Sunčev sistem, tokom rotacije naše Galaksije "Mlečni put" oko svoje ose, i u napred njenom kretanju u našem Univerzumu, periodično ulazi u prostor, koji je kontrolisan od straneTamnih Sila. Vreme, kada se rukav naše Galaksije nalazi u predelu kontrolisanom Tamnim Silama, naši preci su nazivali Noćima Svaroga. Poslednja Noć Svarog je počela u Leto 6498 od S. M. Z. H. (988 godine nove ere) i završila je u Leto 7506 od S. M. Z. H. (1995-1996 godine nove ere). To znači da je naš Sunčev sistem već izašao iza granica Paklenog Sveta i nalazi se u graničnoj oblasti, što, zauzvrat, znači da će se civilizacije Svetlih Sila ponovo vratiti u predele Sunčevog sistema, a Tamne Sile će pokušati da ne dozvole to, i nastupiće ČETVRTI ZVEZDANI RAT! Tačnije, on se već dešava punom brzinom, ali na potpuno drugom nivou, koga NIKADA RANIJE NIJE BILO. Štaviše, principijelno novi nivo vođenja Ratova Zvezda primenjuju upravo Svetle Sile, a Tamne, zbog svog evolucionog ograničenja, nastavljaju da vode rat po starom! U principu, poslednji, ČETVRTI ZVEZDANI RAT između Svetlih i Tamnih Sila već su DOBILE SVETLE SILE! Na Midgard-zemlji su ostali na vlasti SAMO SLUGE TAMNIH SILA — SLUGE SIVIH, lišeni podrške svojih svemirskih domaćina! Međutim, to je druga tema, a sada da se vratimo RASI SIVIH. To, da RASA SIVIH I JESU TAMNE SILE — DRUŠTVENI PARAZITI, vrlo je jasno iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda. «KOŠĆEJI, VLADARI SIVIH» — u tim rečima direktno se ukazuje da su Košćeji TAMNI JERARSI I UPRAVLjAJU RASOM SIVIH! Prema tome TUĐEZEMNI RATNICI PAKLA — VAZALI KOŠĆEJA — SU IZ RASE SIVIH! Krug je zatvoren. Nastja stiže na planetu-zemlju u Čertogu Finista, koja je već napadnuta od strane Tamnih Sila, što govori o tome, da je Čertog Finista, koji se nalazi u istom rukavcu naše Galaksije, kao i mi, ušao u u predele vladavine Paklenog Sveta PRE NAŠEG SUNČEVOG SISTEMA! A planete-zemlje, koje su napale Tamne Sile, prolaziće kroz sledeće: 117

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 6. (134). .......................................... To se dogodilo sa mnogim Zemljama, gde su boravili neprijatelji iz Sveta Tamnoga... Njih su privlačila bogatstva u nedrima tih Zemalja prekrasnih... Laskanjem stekavši poverenje žitelja, ZATROVALI su ljude međusobnom mržnjom... Tako su u tim svetovima nastali ratovi… 7. (135). Nakon što su ratovi okončani, PREŽIVELE SU OZRAČILI ciranom... I ljudi su izgubili Svest i Slobodu te su po naređenju neprijatelja TUĐEZEMNIH bogatstva svoje Zemlje dobavljali... A kada na tim Zemljama više nije bilo bogatstava i kad su utrobe Zemaljske do kraja iscrpljene tada su neprijatelji uništili sve ljude i odvezli sve što su na tim Zemljama sakupili... A na Zemlje iz kojih su Tuđezemce proterali, na njih su oni Faš-razrušitelj upravljali... 31 Kao što se može videti iz ovog odlomka Slavjano-Arijevskih Veda, Crni su izazivali ratove na planetama-zemljama Svetlih Sila, koje su planirali da osvoje. Rat uvek odbacuje civilizacije planeta-zemlji na primitivniji nivo, a tek nakon toga PARAZITSKA SIVA RASA PREUZIMA KONTROLU NAD OVIM PLANETAMA-ZEMLjAMA. Nije izuzetak bila ni Midgardzemlja. Rat, izazvan IZGNANICIMA IZ VIŠIH VLADAJUĆIM KRUGOVA ANTLANjA (ATLANTIDE), DOVEO JE DO PLANETARNE KATASTROFE PRE 13 026 GODINA (2017. godine), koja je odbacila civilizaciju Midgard-zemlje na nivo kamenog doba. Onda su tokom sledeće, poslednje Noći Svaroga, Tamne Sile u potpunosti preuzele kontrolu nad Midgard-zemljom! 31 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 68-69 с. 118

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Međutim, u vreme događaja iz Priče o Jasnom Sokole Midgard-zemlja se još samo približavala najnovijoj Noći Svaroga. Dok je planeta-zemlja u Čertogu Finista, na kojoj je bio Jasan Soko, VEĆ BILA POD POTPUNOM KONTROLOM TAMNIH SILA! Zapravo zato Nastja govori o tome, da ona stupa na TUĐU ZEMLjU, to je razlog zašto je Bog Tarh Perunovič tajno sleteo na ovu planetu-zemlju. I još jednu stvar imajmo na umu pre nego što se vratimo analizi neposrdnog teksta Priče. Predstavnici PARAZITSKE SIVE RASE, prodirući na jednu ili drugu planetu-zemlju, počinju da se MEŠAJU sa stanovnicima iste «…MEŠAĆE se među sobom...i među ljudima... i među životinjama...…», stvarajući, na taj način, sebi sluge, koje nose u sebi NjIHOVU GENETIKU! Stvarajući, na taj način, ne samo nosioce svoje genetike, već i nosioce svog MENTALITETA, oni inspirišu ta stvorenja mislima o BOGOIZABRANOSTI STVORENOG NjIMA NARODA! Iako, kao što veoma jasno sledi iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda, nakon što njihove "bogoizbrane" sluge obave svoj zadatak na izvlačenju SVIH RESURSA PLANETE ZEMLjE, PARAZITSKA SIVA RASA UNIŠTAVA SVE, UKLjUČUJUĆI I "BOGOIZBRANE" NA OVIM PLANETAMAZEMLjAMA! I evo, pred nama u Priči, otkriva se prva planeta-zemlja u Čertogu Finista (sazvežđe Mreže), koja je VEĆ POD SLIČNOM KONTROLOM SIVIH! Dakle, postaje izuzetno važna ANALIZA MENTALITETA STANOVNIKA OVE PLANETE-ZEMLjE, POSEBNO MENTALITETA ONIH KOJI SU PREUZELI ULOGU "IZABRANIH" NA NjOJ! S obzirom na sve ovo, da se vratimo na analizu teksta Priče o Jasnom Sokolu: «…Prošlo je malo vremena. I vidi – stoji na polju bogat dvor. A na dvoru prelep trem; krila mala, prozore krase. Na jednom prozoru sedi vatrenoskosa, važna domaćica i gleda Nastenku. Prisetila se Nastenka: da obuje čizme, nema ih, poslednji par gvozdenih čizama je iznosila i poslednji hleb gvozdeni je pojela na putu. Reče ona CRNOOKOJ i VATRENOKOSOJ domaćici: — Zdravo domaćice! Treba li vam radnica za hleb, odeću i obuću? — Može biti -odgovori domaćica - A umeš li ti peći, vodu nositi i jelo spremati? 119

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Ja sam sa mojim ocom bez majke živela, ja sve umem. — A umeš li ti prati,ušivati,i tkati? Setila se Nastenka poklona, što su joj boginje darivale. — Umem -odgovori. — Hajde uđi onda - reče domaćica - u KUHINJU LJUDSKU Ostala je Nastenka da radi na stranom bogatom dvoru. Ruke Nastenkine su poštene i vredne, svako delo dobro uradi. Domačica gleda Nastenku sa radošću : nije bilo kod nje još tako uslužne, dobre i vredne radnice; i jede Nastenka hleb jednostavan, zaliva ga kvasom, ne pita za čaj. Pohvalila je Nastenku domačica svojim ćerkama: — Gledajte – reče - radnicu kod nas u dvoru; kakva je, pokorna, tako mlada i lica nežnog!..» O ovoj planeti-zemlji Nastja, ne govori ništa! Ni o svetilu na nebu, ni o vegetaciji, uopšte ni o čemu, što je povezano sa prirodom ove planete zemlje! Ali... ona slobodno diše na ovoj planeti, jede jednostavan hleb, izrađen na ovoj planeti-zemlji, pije kvas, napravljen na ovoj planeti-zemlji! A to govori o tome da je i ova planeta-zemlja bila slična Midgard-zemlji! I još jedna stvar. Na svim planetama-zemljama, gde je Nastja doletala, nju su uvek nahranili i napojili, i na spavanje slali. I to nisu radili obični ljudi, već Boginje! A na ovoj planeti-zemlji je upoznala na putu crnooku i ognjenokosu NE Boginju, već jednostavnu domaćicu! I ova domaćica joj ne nudi sklonište i hranu-piće, kao što su to radile Boginje na drugim planetama-zemljama, već joj nudi da RADI za hleb i krov nad glavom! Po prvi put u Priči nije govoreno o trudu, već o radu! I to daleko od toga da je slučajno. U nekoliko fraza Priče prenosi se razlika između mentaliteta i pogleda na svet Svetlih Svetova i onih, koji su pod kontrolom Tamnih Sila! I još, prema ovom pasusu, Nastja se VEOMA RAZLIKUJE OD DRUGIH ZAPOSLENIH NA OVOJ PLANETI-ZEMLjI! To je i razumljivo, jer su najveći deo preživelih ljudi SIVI OZRAČILI CIRANOM, ČIME SU PRETVORILI LjUDE U BIOROBOTE! Sasvim je prirodno da biorobot ili sluga NIJE U STANjU DA SE TRUDI, KAO SLOBODAN ČOVEK! I zapravo to razlikuje Nastju od ostalih radnika njene domaćice: 120

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» «…Pogledale kcćerke Nastenku. — Fu! - govore one - Neka je fina, a ja sam zato lepša od nje, i zgodnija, i u mojoj kosi se vatra preliva, a a u njenoj kosi samo se slama održava! Naveče ,kada je završila poslove po domačinstvu, sela je Nastenka da prede. Sela je ona na klupu, uzela srebrni ram i zlatno vreteno. Prede ona, iz kudelje nit tananu. Nit nije prosta, već zlatna. Prede ona, i sama gleda u srebrni ram, i mašta, da vidi ona tamo svog Jasnog Sokola: gleda on nju, kako ona živi. Gleda Nastenka njega i razgovara sa njim: — Suđeni moj Sokoliću, zašto si ti ostavio mene, da plačem za tobom? Eto, na sestre moje nerazumne tama je pala, što su nas razdvojile, i krv tvoju prolile.. A kćer gazdarice došla je baš tada u odaje za poslugu, stoji, gleda i sluša. — O kome ti pričaš devojko? - pita ona - I kakva je to zabava u tvojim rukama? Nastenka joj govori: — Govorim o svom suđenom - Jasnom Sokolu. A eto ja nit predem, peškir za Sokola vezem. Biće to njemu, da jutrom belo lice obriše. — A prodaj meni svoju zabavu! - govori kćer gazdaričina - I ja takođe imam muža Jasnog Sokola,i ja ću njemu takođe niti presti.. Pogledala Nastenka crnooku kćer gazdaričinu, ostavila je svoje zlatno vreteno i govori: — Nije to kod mene zabava, to je posao u mojim rukama. A srebrni ram i zlatno vretence ne prodajem, meni je to podarila dobra bakica. Uvredjena kćer gazdaričina nije htela zlatno vretence iz svojih ruku da ispusti. — Ako nije na prodaju – govori - Daj onda meni da to radim, a ja ću tebi već nešto pokloniti.. — Pokloni -reče Nastenka - Dozvoli meni da ja tvog muža Jasnog Sokola, jednim okom vidim. Možda, on pamti mog Sokola! Kćer gazdaričina razmisli, zamahnu kao vodopadom ognjenom kosom i složi se. — Izvoli devojko – reče - daj mi tvoju zabavu. Uzela ona od Nastenke srebrni okvir i zlatno vretence, i sama misli: 121

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» «pokazaću joj ja mog muža Jasnog Sokola,za kratko, i ništa neće da mu se desi. Daću mu USPAVLJUJUĆI NAPITAK, a sa tim zlatnim vretenom sa majkom ću sve POZLATITI!» Ćerka Nastjine domaćica veoma snažno podseća svojim ponašanjem na njene starije sestre. Samoljublje i prezir prema drugima, posebno prema svojim slugama, "izvire" iz nje. Ali još više od toga iz nje "izviru" POHLEPA i ŽELjA DA POSEDUJE SVE NAJBOLjE. I to se pokazuje, kada domaćicina ćerka vidi u rukama Nastje dar Boginje Karne — srebrni tanjir zlatno veretence. U njoj se odmah pojavljuje želja da poseduje ovo blago! I kada Nastja odbija da proda dar Boginje Karne, nudi joj trampu! I za to, da bi se DOMOGLA SEBI ŽELjENOG, ONA JE SPREMNA NA SVE! Čak i na to, da pokaže Nastenki svog muža — Jasnog Sokola! Ali pri tome ona priprema PREVARU. Zaključujući dogovor sa Nastenkom, ona planira da uspava svog muža Jasnog Sokola, i već vidi, kako se ona sa majkom svojom OBOGATILA POMOĆU TOG VERETENCETA ZLATNOG! U ovih nekoliko redova Priče, živo i slikovito prenosi se MENTALITET DRUŠTVENIH PARAZITA I NjIHOVIH SLUGU — IZABRANIH! Lično BOGAĆENjE ZA SIVU RASU I NjIHOVE SLUGE JE — IZNAD SVEGA! I, kao što se može videti iz ovog odlomka Priče, ćerka domaćice je za bogaćenje spremna na prevaru i izdaju, u principu, ona prodaje na neko vreme Nastenki svog muža Jasnog Sokola! A sada da se vratimo na tekst Priče: «…Noću se vratio Jasni Soko iz podnebesja. Preobrati se on u dobrog mladića i sede da večera sa porodicom: mati- gazdarica i Jasni Soko sa ženom. Kćer gazdaričina poslala je da pozovu Nastenku: pustila je da služi ona za stolom i da Jasnog Sokola vidi, kakav je dogovor bio. Nastenka je služila za stolom, jelo je posluživala i sa Jasnog Sokola pogled nije skidala. Jasni Soko je sedeo, ništa nije govorio. Nije prepoznao on Nastenku: Umorila se ona od dugog puta, idući k njemu, i od tuge za njim promenilo joj se lice, i još mu je žena davala da pije napitke različite. Završili domaćini večeru, ustao je Jasni Soko i pošao u svoju sobu na spavanje 122

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Nastenka tada govori mladoj ognjenokosoj gazdarici; — Leti po dvoru mnogo muva, poćiću ja kod Jasnog Sokola u sobu da oteram muve, da mu ne bi smetale. — Pusti je da ide!- reče stara gazdarica. Mlada gazdarica sada opet razmisli. — A, ne – reče - neka čeka. I sama ode za mužem, dala mu je puno napitka za spavanje i vratila se. «Može - mislila je - kod radnice čak i zabava za mene ima!» — Idi sada -reče ona Nastenki - idi muve od Jasnog Sokola oteraj!..». Nije prepoznao Jasni Soko Nastju, kada ih je ona služila za stolom. I pomislila je Nastja, da je razlog u tome, što se ona promenila u licu tokom dugog puta u vreme potrage. Da, i USPAVLjUJUĆI NAPITAK je ćerka domaćice u piće Jasnom Sokolu dodavala. Na ovom mestu Priče vredi se setiti da je Jasni Soko — slika ptice-ratnika, ZAŠTITNIKA ZEMLjE RUSKE, I SA NjEGOVIM BUĐENjEM POVEZUJE SE PREPOROD ZEMLjE RUSKE! Tako da USPAVLjUJUĆI NAPITAK I NEBUĐENjE SEĆANjA JASNOG SOKOLA u tom kontekstu stiču sasvim drugi smisao. A Nastja već DELUJE KAO SLIKA ZEMLjE RUSKE, KOJA OČEKUJE DA PROBUDI IZ SNA SVOG OSLOBODIOCA! I to se pokazalo teškim poslom. I još jedan momenat! Žena Jasnog Sokola pre nego što dozvoli Nastenki da otera muve od svog usnulog muža, dala mu je JOŠ uspavljujući napitak. I učinila je to, kako bi od Nastje dobila još nešto, ako ona "odjednom" ponovo poželi da vidi njenog muža. Jasno vidljiv parazitski mentalitet, mentalitet KORISTOLjUBLjA, tačnije — šićarđijski, koji je spreman da se okoristi od svega! «…Došla je Nastenka u sobu kod Jasnog Sokola i oterala muve. Vidi ona: spava, njen dragi srcu, dubokim snom. Gleda njega Nastenka i ne može ga se nagledati. Nakloni se ka njemu blizu, jednim dahom sa njim diše, i šapuće mu: — Probudi se suđeni moj Jasni Sokole, eto ja sam tebi došla: sedam pari gvozdenih čizama sam iznosila, sedam gvozdenih hlebova sam pojela! A Jasni Soko spava dubokim snom, on oči ne otvara i ni reč ne 123

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» odgovara. Došla je u sobu žena Jasnog Sokola i zapita: — Oterala si muve? — Oterala - odgovori Nastenka - odletele su kroz prozor. — Onda, idi spavaj u ljudsku.». Šta sve nije uradila Nastja — ne čuje njene reči i molbe Jasni Soko, spava dubokim snom! I ponovo je u Priči slika noći, ali noć nije prosta, već je NOĆ SVAROGA! Noći Svaroga, tokom kojih se dešavaju prilično snažni negativni uticaji na ljude Bele Rase, i između ostalog, u isto vreme se proizvodi nameran, kontrolisan društvenim parazita, negativan uticaj na svest i volju ljudi. U Slavjano-Arijevskim Vedama se govori o tome, da su SIVI OZRAČILI ljude CIRANOM! Sve ovo se u potpunosti poklapa sa slikom OPIJENOG NAPITKOM JASNOG SOKOLA — ZAŠTITIKA ZEMLjE RUSKE, koji ne pamti svoju suđenu — Nastenku — SIMBOL te same ZEMLjE RUSKE! Dakle, u Priči se odražava ne samo sudbina jednostavne ruske devojke, već je prikazana sudbina Rusi, ratnici-zaštitnici koji su na dugo vremena pali pod jak uticaj Tamnih Sila, zaboraviće svetlu prošlost svog naroda i svojim rukama će pomoći Tamnim Silama, uništavajući i prošlost i budućnost sopstvenog naroda. Gubitak sećanja Jasnog Sokola i to što on nije bio u stanju da prepozna Nastju, i jeste slika budućnosti, koja je čekala slavjano-arijevce u bliskoj budućnosti! Ispostavilo se da je Priča o Jasnom Sokolu — PRIČA - UPOZORENjE! U Priči je prikazana BUDUĆNOST MIDGARD-ZEMLjE na primeru toga šta se desilo na jednoj od planeta-zemlji iz Čertoga Finista (sazvežđe Mreže)! A sada nastavimo analizu: «…Drugog dana, kada je Nastenka sve poslove završila, uzela je ona srebrni tanjir i vrti po njemu zlatno jaje: vrti ga u krug i novo zlatno jaje se pojavi po tanjiru – vrti ga i drugi put i opet se novo zlatno jaje pojavi. Videla je to kćer gazdaričina. — Opet –reče - i takve zabave kod tebe ima ! Prodaj mi, a od mene traži šta hoćeš. Nastenka odgovori 124

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Prodati ne mogu, meni je dobra bakica taj poklon dala, ja ću tebi tanjir sa jajima pokloniti. Evo uzmi! Uzela poklon kćer gazdaričina i obradova se: — A možda tebi nešto treba Nastenka? Traži šta hoćeš. Nastenka odgovori sa molbom: — Meni je samo malo potrebno. Dozvoli da opet od Jasnog Sokola muve teram, kada na spavanje pođe. — Izvoli - reče mlada gazdarica. A sama misli:« Ništa mom mužu neće biti od pogleda strane devojke! A spavaće on od napitka, oči neće moći otvoriti, a kod radnice, može biti, još neka zabava ima!»» I ponovo, bilo je dovoljno da ćerka domaćice vidi kod Nastje srebrni tanjir sa zlatnim jajetom na njemu, što je opet u njoj probudilo neodoljivu POHLEPU! Dobivši željeno blago, ćerka domaćice ponovo omogućava Nastenki da pogleda njenog uspavanog muža, a da bude sigurna, ona opet opija Jasnog Sokola uspavljujućim napitkom: «…Naveče, tako i bi, vrati se Jasni Soko sa podnebesja, preobrati se u dobrog mladića i sede sa porodicom da večera. Žena Jasnog Sokola pozvala je Nastenku da za stolom poslužuje, postavila je ona kašike, rasporedila pehare po stolu, a sa Jasnog Sokola pogled ne skida. A Finist gleda i ne vidi je - ne prepoznaje je njegovo srce.. Opet, kako je bilo, dala je gazdaričina kćer mužu svom napitak za spavanje i na spavanje otpratila. A radnicu Nastenku je poslala njemu da mu muve otera. Prišla je Nastenka Jasnom Sokolu, počela ga zvati i plakati nad njim, mislila je - sada će se probuditi, pogledaće je i prepoznati. Dugo ga je zvala Nastenka i suze sa svog lica brisal,a da ne bi pale na belo lice suđenog i ukvasile ga. A Jasni Soko je spavao, on se nije probudio i svoje oči nije otvarao.…» Nastju je ponovo čekao neuspeh! San Jasnog Sokola je bio od uspavljujućeg napitaka veoma jak, i nije mogla Nastja da probudi svog 125

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» suđenog! Svaki takav pokušaj da se probudi Jasni Soko predstavlja pokušaj da se zemlja ruska oslobodi od zaraze, donešene na Midgardzemlju Tamnim Silama tokom Noći Svaroga! Ali... dok spava Jasni Soko — zaštitnik zemlje ruske — pokušaj je osuđen na neuspeh. Svaki dar Boginja, koji daje Nastja ćerki domaćice, SIMBOLIZUJE BOGATSTVO ZEMLjE RUSKE, KOJE SE GUBI U TOM SUKOBU. Uostalom, zlato zemlje ruske je najdragocenije za RASU SIVIH PARAZITA! Ali Nastja ne ostaje bez nade, baš kao što i u zemlji ruskoj nada ne umire, bez obzira na gubitke: «…Trećeg dana Nastenka pozavrši sve domaćinske poslove, i sede na klupu, uze zlatni ram i iglu. Drži ona u rukama zlatni ram, a igla sama po platnu veze. Veze Nastenka, sama razgovara: — Vezi,vezi, moj crveni vezu, vezi za suđenog mog, za Jasnog Sokola, biće to njemu na ljubav. Mlada gazdarica u blizini je bila; prišla je ona do nje, videla u rukama Nastenkinim zlatni ram i iglu, što sama veze. Oseti ona u svom srcu zavist i pohlepu, i reče: — Oh, Nastenka, draga i lepa devojko. Pokloni mi tu zabavu, traži šta hoćeš, u zamenu uzmi! Zlatno vretence je kod mene, predivo napredivam, platno imam a zlatni ram sa iglom nemam – ne vezem ništa. Ako ga u zamenu nećeš dati, onda mi prodaj! Ja ću tebi svaku cenu dati! — To nije moguće! - reče Nastenka - nemoguće je zlatni ram sa iglom prodavati, ni u razmenu dati. Njih mi je dobra i lepa boginja poklonila. I ja ću ih tebi na poklon dati! Uzela mlada gazdarica ram i iglu, a pošto Nastenki nije dala ništa, ona joj reče: — Dolazi, kada hoćeš, kod muža mog, Jasnog Sokola, da muve teraš. Pre si me samo za to pitala. — Dolaziću, i neka bude tako - reče Nastenka.…» I treći dan sve se ponavlja! Kako je videla žena Jasnog Sokola zlatni ram i iglu, tako su pohlepa i zavist ispunili njeno nezasito srce. Dobivši od Nastje željeno, ona već SAMA nudi Nastenki da noću od Jasnog Sokola tera muve: 126

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» «…Posle večere mlada gazdarica spočetka nije htela dati Jasnom Sokolu napitak za spavanje, a onda je razmislia i dade mu napitak.: «Zašto on da gleda devojku, neka spava!» Otišla je Nastenka u sobu uspavanom Jasnom Sokolu. Zaigralo je njeno srce. Prišla je ona njegovim belim grudima i zavapi: — Probudi se, probudi, suđeni moj, Jasni Sokole. Ja sam kroz sedam zemalja nebeskih peške pošla, kroz nebesa Svarožja letela, tebi idući. Sama smrt se umorila da hoda samnom po zemljama nebeskim, sedam pari gvozdenih čizama su moje noge iznosile, sedam gvozdenih hlebova na nebesima sam pojela.Ustani ,probudi se, suđeni moj, Sokoliću. Sažali se nada mnom! A Jasni Soko spava, on od napitka stranog ništa ne čuje, i ne čuje glas Nastenkin. Dugo je Nastenka budila Jasnog Sokola, dugo je plakala nad njim, ali ne probudi se on, jak je bio ženin napitak. Pade jedna gorka suza Nastenkina na grudi Jasnog Sokola, a druga suza pade na njegovo lice. Jedna suza je opekla srce Sokoliću,a druga mu otvori oči, i on se u taj čas probudi.…» Ćerka domaćice se nije mnogo kolebala, da da ili ne da svom mužu uspavljujući napitak, ali je ipak učinila sve po starom! I ponovo je dugo Nastja pokušavala da probudi Jasnog Sokola, pričajući mu o svojim stradanjima, dok ga nije pronašla, ali TUĐEZEMNE BILJKE su bile tako jake da ništa nije osećao i ništa nije čuo Jasni Soko! Snaga tuđezemnog napitka je toliko jaka da NE MOŽE zaštitnik zemlje ruske da čuje i oseća bol svoje zemlje! I u ovom je pokazana slika stradajuće i umiruće zemlje ruske, koja PRODUŽAVA DA BUDE U ROPSTVU, DOK SE NjEN ZAŠTITNIK — JASNI SOKO — NALAZI POD DEJSTVOM TUĐEZEMNOG OTROVA! I samo kada OČAJ I PATNjA ZEMLjE RUSKE POSTANU NEPODNOŠLjIVI, SAMO ONDA GORKE SUZE ZEMLjE-MAJKE, KONAČNO DOSTIŽU SRCE I OČI JASNOG SOKOLA, TEK TADA ĆE SE ON PROBUDITI! I ponovo u Priči o Jasnom Sokolu nema ničeg slučajnog! Gorke suze žežu srce... Samo, kada GORKA SUZA ZEMLjE 127

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» RUSKE rastopi led na srcu — OSLOBODIĆE SE RUSI OD DEJSTVA UTICAJA DRUŠTVENIH PARAZITA, A DRUGA SUZA ĆE — OTVORITI RUSIMA OČI, TADA I SAMO TADA ĆE SE PROBUDITI ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE I OSLOBODITI JE! U SlavjanoArijevskim Vedama direktno se govori o PSI-GENERATORIMA PARAZITSKE SIVE RASE, koji lišavaju ljude VOLjE I SVESTI! Govori se o ZRAČENjU LjUDI CIRANOM! U Priči se isto govori o TUĐEZEMNOM NAPITKU, koje čini to isto sa ljudima — potiskuje VOLjU I SVEST! Dakle, u Priči se jasno i otvoreno govori o tome šta je potrebno da bude UKLONjEN TUĐEZEMNI UTICAJ, koji pretvara ljude u "zombije"! Uticaj koji pretvara ljude u BIOROBOTE! Ti generatori društvenih parazita su bili uništeni u poslednjih nekoliko godina Poslednje Noći Svaroga. Ali to nije dovoljno! Potrebno je da ljudi OTVORE OČI, neophodno je da ljudi vide ISTINU I SHVATE, šta se sa njima desilo! A to je moguće SAMO KROZ PROSVETLjENjE ZNANjEM, KOJE ĆE OTVORITI USPAVANU GENETIKU RUSA!!! — Ah – reče - šta me je to opeklo? — Suđeni moj, Jasni Sokole - odgovori mu Nastenka - probudi mi se, evo ja sam ti došla. Dugo-dugo sam te tražila! Nepodnošljivi su putevi ka tebi, a ja sam ih izdržala. Trecu noć te zovem, a ti spavaš, ti se ne budiš ,ti na glas moj ne odgovaraš! Tvoj sam poklon sačuvala! Pokazala je ona njemu malu kutijicu, u kojoj je ležalo sivo pero.. I tu prepozna Jasni Soko svoju Nastenku, prelepu devojku. Tu se on obradova njoj, pa od radosti ni reč nije mogao izreći. Prigrli on Nastenku na grudi svoje bele i poljubi joj usta šećerna. Razbudivši se, priviknuvši se, da je Nastenka sa njim, on joj reče: — Ako bi sada ti postala golubica plava, moja verna lepa devojka, onda bi odleteli zajedno odavde! Onda Nastenka uze traku mnogobojnu, poklon Tarha Perunoviča, uplete je u svoju kosu rusu i u taj čas se preobrazi Nastenka u golubicu, a suđeni njen u Sokola. Uzleteli su oni u noćno nebo i svu noć su leteli jedno uz drugo, do same zore, do same ZORE.... 128

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Kao što je ranije pomenuto, bilo je već tri borbe Svetla i Tame, i očekuje se POSLEDNjA BITKA! Ove bitke su se odvijale kroz 40184 godina, a o najnovijoj takvoj bici saopštio je Rodovima slavjano-arijevski Bog Perun pre 40 021 godinu (2017. godine). Prema Slavjano-Arijskim Vedama, kolebanja u vremenu između Treće i odlučujuće Četvrte Borbe Svetla i Tame može sastaviti samo JEDAN KRUG ŽIVOTA — 144 GODINA, kako u jednu, tako i u drugu stranu! U Priči o Jasnom Sokolu ukazuje se preciznije! Oslobođenje Zemlje Ruske, a samim tim i odlučujuća Bitka Svetlosti i Tame će POČETI SA ZOROM NOVOG DANA SVAROGA, nakon poslednje, TREĆE NOĆI SVAROGA! Poslednja Noć Svarog je završena u leto 7504 od SMZH (1995-1996. godine), i trajala je SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA — 1008 godina, počev od Leta 6496 od SMZH (988 godine)! I TUĐEZEMNI, OPIJAJUĆI NAPITAK U OVOJ NOĆI SVAROGA JE POSTALA GRČKA RELIGIJA, KOJU SU KASNIJE POČELI NAZIVATI HRIŠĆANSTVOM! Uostalom, nije slučajno da je krštenje Zapadnih ruskih granica počelo u Leto 6496 od SMZH (988 godine)! Takva slučajna "podudarnost" prosto NE MOŽE DA BUDE! I taj TUĐEZEMNI NAPITAK - RELIGIJA blokirala je srce i oči ruskog naroda: 11. (91). SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA SKRIVAĆE TAMA zemlje Rodova Rase Velike ... Mnogi će ljudi poginuti od metala i ognja... Teška će vremena nastati za narode Midgard-Zemlje, brat će ustati na brata, sin na oca, poteći će reke krvi ... Majke će ubijati svoju nerođenu decu... GLAD i DUHOVNA PUSTOŠ ZAMUTIĆE glave mnogih ljudi iz Rase Velike i izgubiće oni veru u pravdu i istinu... 12. (92). No, neće dopustiti Bog-Tvorac Jedini i Rod Nebeski pogibelj Rase... Ponovno uzdizanje Rase Velike 129

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» i buđenje Duha-pokrovitelja sinova Roda Nebeskoga doneće Beli Pas , koga će Bogovi poslati na Svetu zemlju Rase Velike... Očistiće se Sveta zemlja od HILJADUGODIŠENJEG ROPSKOG IGA neprijatelja Tuđinaca koji na žrtvu prinose krv i tela dece svoje, i lažju i udvorištvom neistinim TRUJU Duše dece Roda Nebeskog... 32 Dakle, u Priči o Jasnom Sokolu NIJE NIMALO SLUČAJNO Nastja, kojа simbolizuje ZEMLjU RUSKU, pokušavala da probudi spavača Jasnog Sokola upravo noćima, i NIJE NIMALO SLUČAJNO da joj uspeva da ga probudi upravo neposredno pre zore TREĆE NOĆI! Na kraju krajeva, u Slavjano-Arijevskim Vedama se kaže da će preporod ZEMLjE RUSKE početi upravo posle MILENIJUMSKOG JARMA TUĐEZEMNIH VRAGOVA, koji zapravo TRUJU DUŠE LjUDI! A na kraju krajeva, Jasni Soko i jeste ptica-ratnik, ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE, SA ČIJIM BUĐENjEM POČINjE NjENO OŽIVLjAVANjE! Zar nije mnogo "slučajnih" podudarnosti između smisla Priče o Jasnom Sokolu i stvarnih događaja iz prošlosti našeg naroda?! Da li je previše mnogo "slučajnih" podudarnosti između Priče o Jasnom Sokolu i teksta Slavjano-Arijevskih Veda?! Naravno, slučajno se ništa ne dešava. Stvar je u tome, da je TUĐEZEMCIMA — PARAZITISKOJ SIVOJ RASI — uspelo da prodre i da proširi svoju aktivnu delatnost na Midgardzemlji TEK POSLE PLANETARNE KATASTROFE PRE 13 026 GODINA (2017. godine)! Uspeli su da prodru, ali su delovali NA POČETKU, PRVO U ZEMLjAMA, KOJE SU U OSNOVI, NASELjAVALI LjUDI CRNE I ŽUTE RASE! Upravo u okviru ovih zemalja i ovih rasa TUĐEZEMCI SU STVARALI SVOJE LUNARNE KULTOVE! I samo potpuno se utemeljivši u tim zemljama, koje su okruživale Slavjano-Arijsku Imperiju — Veliku Tartariju — posredstvom KULTA ZLATNOG BIKA i KULTOVA 32 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 48 с. 130

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» OZIRISA - ATTISA - ADONISA - DIONISIJA tuđezemci su počeli da porobljavaju zapravo prostranstva slavjano-arijevaca, počevši sa Zapadnom provincijom Velike Tartarije — Kijevske Rusi! UPRAVO U POSLEDNjOJ NOĆI SVAROGA TUĐEZEMCI su počeli da porobljavaju ruski narod i njegove zemlje! Dozvolite mi da vas podsetim da je koncept Dana i Noći Svarog — pojam prostora i prirodnih pojava, a to znači, da je njihovo trajanje NEJEDNAKO PO VREMENSKIM INTERVALIMA! Trajanje Noći i Dana Svaroga zavisi od dužine u prostoru, negativnih ili pozitivnih za duhovni razvoj, područja, u koje ulazi rukavac naše Galaksije kada se rotira oko svoje ose i kreće u našem Univerzumu! Zato se u Slavjano-Arijevskim Vedama navodi da će poslednje NOĆI SVAROGA NA SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA OBAVITI TAMA ZEMLjE RODOVA RASE VELIKE! Ako bi trajanje Dana i Noći Svaroga bilo ISTO, onda Bog Perun ne bi objašnjavao svojim slušaocima pre 40 021 godine (2017. godine) trajanje Noći Svaroga! U to vreme TUĐEZEMCI još ni blizu nisu bili Midgard-zemlji, i svi njegovi slušaoci su dobro znali i razumeli šta su Dan i Noć Svaroga! I o tome se direktno govori u Slavjano-Arijevskim Vedama! I čak i nakon planetarne katastrofe od pre 13 026 godina (na 2017. godine) tuđezemci nisu odmah mogli da se temeljno nasele na Midgard-zemlju! 7. (87). Mnoštvo Krugova Života proći će Midgard-Zemlja po Putu Svarogovom,,, Deca Čovečija ponovo će sazidati gradove i hramove onim Bogovima koje pamte... Život pravedan i srećan vratiće se na zemlje Velike Rasenije... Ali žreci TUĐINCI… IZ HRAMOVA ZLATNOG BIKA …I ŽRECI UBIJENOG BOŽJEG ČOVEKA, ZAŽELEĆE DA UNIŠTE NJIHOV MIR I SPOKOJ, JER TI ŽRECI ŽIVE OD PLODOVA TUĐEG RADA... 33 33 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 46-47 с. 131

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Iz ovog teksta sasvim je jasno, da su posle planetarne katastrofe preživeli u njoj, ponovo izgradili nove gradove i Hramove ONIM BOGOVIMA, KOJIH SE SEĆAJU! "Bogovima, kojih se sećaju..." U ovih nekoliko reči daje se razumevanje toga, da su posle katastrofe ljudi izgubili veći ili manji deo POGLEDA NA SVET, koji je bio kod njih DO KATASTROFE! Uostalom, nije slučajno Nastja nazvala NAVIGATOR, koji joj je dala Boginja Karna, kao čarobno samohodno klupče putemerno! To je bilo posle katastrofe, kada na Midgard-zemlji nije više ostalo visoke tehnologije, mnogi predmeti za domaćinstvo naših predaka viđeni su očima njihovih potomaka, kao MAGIJA! Zato se ljudima izvrnuto razvio koncept koji su naši preci ULAGALI U REČ BOG! DO KATASTROFE MOGUĆNOSTI SVETLIH JERARHA LjUDI SU RAZUMELI KAO REZULTAT RAZVOJA ČOVEKA, DOSTIGNUT NA NIVO STVARANjA — UTICAJA SVOJIM UMOM NA PROCESE MIKRO - I MAKROKOSMOSA! Zapravo ČOVEK, a ne neko NATPRIRODNO BIĆE! POSLE KATASTROFE ljudi su počeli da sagledavaju slične stvari, kao NATPRIRODNE! To je bilo moguće, jer je katastrofa ODBACILA civilizaciju Midgard-zemlje SA GALAKTIČKOG NIVOA RAZVOJA U KAMENO DOBA! I upravo to je stvorilo NEOPHODNE USLOVE za dalje osvajnje zemalja Velike Rasenije, o čemu i piše u Slavjano-Arijevskim Vedama: 8. (88). I doći će žreci Tuđinci u zemlje Rase Velike prerušeni u trgovce i pripovedače i lažljive legende doneće sa sobom i počeće da uče životu nepravednom ljude Rase Velike ne znajuće za Zlo i Obmanu... I mnogi ljudi će skrenuti na stranputicu pavši u mreže Prelesti i Obmane, i menjaće Svet Prave za devet poroka: raspusništvo, laž, samoljublje, bezduhovnost, neispunjavanje duga, lenjost i stomakougađanje... 132

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 9. (89). I ODREĆI će se mnogi ljudi Svete Vere Predaka svojih i počeće da slušaju reči žreca iz Tuđih zemalja koje su LAŽ NEISTINITA što odvodi Decu Čovečiju sa puta Sila Svetla... Vremena krvi i bratoubistava doneće Tuđinci žreci na prostore zemalja Rase Velike i počeće da obraćaju ljude u veru svoju... 10. (90). Ljudi Rase moliće za pomoć žrece Tuđince, što služe Tuđim bogovima i bogu Sveta Tame... I žreci ubijenog Bšžjeg čoveka, s lažljivom srdačnošću počeće da ih teše, i ZAVLADAĆE DUŠAMA NJIHOVIM, i BOGATSTVOM Dece Čovečije... I proglasiće ljude Rase Velike za robove boga, koga su sami ubili... I govoriće im da STRADANJE SE BOGATSTVOM JAVLJA, JER STRADAJUĆI ĆE BOGA UGLEDATI … 34 Siva parazitska Rasa se kroz svoje "izabrane" sluge upravo u poslednjoj Noći Svarog uvukla u zemlje Velike Rasenije i u toku hiljade godina POTPUNO ih ZAROBILA! Pri tome slavjano-arijevske zemlje su ZALIVENE krvlju slavjano-arijevaca, i pri tome, izvršen je masovni GENOCID korenskih naroda te Imperije, u osnovi ruskog naroda! Poslednji Krug Života Noći Svaroga, čiji veliki deo pada u 20. vek, bio je 34 «Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 47-48 с. 133

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» najteži za autohtone narode Rusije, posebno ruskog! Noć pred zoru uvek je najtamnija! Tuđezemci i njihove sluge su pokušali da unište fizički najčistiji genetske narode Bele Rase! Oni su žurili da unište ruski narod pre nego se ON OSLOBODI OTROVA I PROBUDI! Siva Rasa preko svojih slugu pokušala je da uništi narod, čijim buđenjem iz sna njima preti da IZGUBE U POSLEDNjOJ BORBI SVETLOSTI I TAME! Uostalom, NIJE SLUČAJNO, saglasno TORI, nad izabranim narodom SIJALA SVETLOST BOGA JAHVE-JEHOVE ONDA, KADA SU SVI OSTALI NARODI POTONULI U TAMU I HAOS: ……………………………………………………….. 2. Jer evo, MRAK ĆE POKRITI ZEMLJU i GUSTA MAGLA NARODE, A NAD TOBOM ĆE ZASIJATI SVETLO GOSPODA, i slava njegova . 3. I IĆI ĆE NARODI KA SVETLOSTI TVOJOJ i CAREVI — KA SJAJU SIJANJA TVOG. 4. Podigni oči i pogledaj unaokolo! Svi se SAKUPLJAJU IZ ZEMLJA IZGNANSTVA i idu k tebi, sinovi tvoji izdaleka idu, i KĆERI TVOJE pored, CAREVIMA OBRAZOVANE BIĆE. 5. Tada ćeš videti ti, i blistaćeš, i zbunjen od radosti, i odlučnog srca blagodarnog, — i POSTAĆE TVOJE SVE IZOBILJE ZEMLJI, BOGATSTVO NARODA PREĆI ĆE K TEBI. ……………………………………………………….…. 35 Sasvim "SLUČAJNO" SVETLOST BOGA JAHVE-JEHOVA ZASIJALO JE ONDA, KADA JE POČELA NOĆ SVAROGA, i sasvim "SLUČAJNO" KRAJ SVETA — ARMAGEDON, PREMA ISTOJ TOJ TORI, POČEO JE 1995. GODINE! I zaista, u Leto 7504 od SMZH (1995-1996. godine) počeo je NOVI DAN SVAROGA! Dakle, u Priči o Jasnom Sokolu govori se o TRI NOĆI SVAROGA, i tek PRED ZORU POSLEDNjE, TREĆE NOĆI NASTENKI USPEVA DA PROBUDI JASNOG SOKOLA! Događaji Priče zapravo prikazuju ono što bi trebalo da se desi na Midgard-zemlji, a ne u dalekom Čertogu Finista (sazvežđe Mreže)! Na kraju krajeva, u svakom slučaju, Jasni Soko je — 35 Пятикнижие и гафтарот. Книга «Дварим», Йешаягу LX, 2-5, 9-16, 1286-1287 с. 134

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE, I NjEGOVO BUĐENjE VEZANO JE ZA PREPOROD RUSI! A Rus je, UVEK bila na Midgard-zemlji! A sada da se vratimo na tekst Priče: «…A dok su leteli, Nastenka zapita: — Sokole, Sokole, a kuda ti letiš, tvojoj ženi je dosadno! Finist - Soko je sasluša i odgovori: — Ja tebi letim,prekrasna devojko. A ko muža menja za zlatno vretence, za srebrni ram i iglu, toj ženi muž nije potreban. — A zašto si se oženio sa takvom ženom? – ptala je Nastenka - Volja tvoja nije bila? — To, vidi, nije bila volja moja, već ljubavni napitak, to je sudba, a ne ljubav! I oni poleteše dalje jedno uz drugo. A u ZORU, spustili se oni na zemlju blizu nebeske kočije Tarha Perunoviča. Ukrcao je Sokola i golubicu Daždbog na svoju nebesku kočiju, i DOVEZAO RAVNO NA MIDGARD-ZEMLJU... » 135

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» 2.9. Midgard zemlja. Povratak Jasni Soko objašnjava Nastenki razloge svoje ženidbe sa ćerkom domaćice, kod koje je RABotаla (radila) Nastja. I on direktno kaže da očigledno on NIJE po svojoj VOLjI nju uzeo za ženu, već pod uticajem TUĐEZEMNOG LjUBAVNOG NAPITKA! Napitka, koji LIŠAVA ČOVEKA NjEGOVE SVESTI I VOLjE! U Slavjano-Arijevskim Vedama govori se o tome da su preživele ljude na zarobljenim TUĐEZEMCIMA planetamazemljama neprijatelji OZRAČILI CIRANOM, i to je lišavalo ljude SVESTI I VOLjE! I u jednom i u drugom slučaju rezultat je isti — čovek je lišen svesti i svoje volje! I ponovo interesantan smisleni obrt se koristi u Priči. Zapravo, u ZORU i Jasni Soko i Nastja u vidu golubice, spuštaju se blizu nebeskih kočija Tarha Perunoviča, koji ih odovodi DIREKTNO NA MIDGARD-ZEMLjU! Upravo na Midgard-zemlju, a ne negde drugde! A na kraju krajeva, ako se još setimo, da su Tarh Perunovič i njegova sestra Tara — zaštitnici zemlje ruske, onda sve dolazi na svoje mesto! Bog Tarh Perunovič u ZORU novog Dana Svaroga dovodi Jasnog Sokola, probuđenog iz raspametujućeg sna, na Midgard-zemlju! Dovodi u zoru novog Dana Svaroga, tokom kojeg će se održati POSLEDNjA, ODLUČUJUĆA BITKA SVETLOSTI I TAME! A na kraju krajeva, buđenje iz sna Jasnog Sokola, ptice-ratnika, legende povezuju sa početkom PREPORODA ZEMLjE RUSKE! Tako se krug zatvara! U Priči se direktno govori o pobedi Svetlih Sila nad Tamnim i u ovoj, poslednjoj Borbi Svetlosti i Tame! I još jedan veoma zanimljiv momenat u Priči. Tokom svog putovanja sa planete zemlje na planete-zemlje, Nastja pre polaska obuva gvozdene čizme, i u vreme sletanja na drugu planetu-zemlju ona troši jedan par gvozdenih čizama i jede jedan gvozdeni hleb! Na planetu-zemlju u Čertogu Finista, na kojoj je bio Jasni Soko, Nastja stiže nebeskim kočijama boga Tarha Perunoviča, i tokom tog leta je iznosila poslednji par gvozdenih čizama i pojela poslednji gvozdeni hleb! Polazeći sa Midgard-Zemlje, Nastja je imala sa sobom sedam para gvozdenih čizmi i sedam gvozdenih hlebova, i njih je već sve potrošila. I šta se dalje dešava? I dalje, Nastenka i Jasni Soko sedaju zajedno na nebesku kočiju boga Tarha Perunoviča — Vajtmar — i u jednom preletu od dvadeset sedam 136

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» dugih daljina (37,8 svetlosnih godina) oni su na Midgard-zemlji! A najzanimljivije je, na šta opet skoro niko ne obraća pažnju - ni Nastja, ni Jasni Soko NE obuvaju sedam pari gvozdenih čizmi i NE jedu tokom veoma dugog leta sedam gvozdenih hlebova! To u potpunosti potvrđuje, da su gvozdene čizme i gvozdeni hleb u priči samo slika, kojom pripovedači donose do svojih slušalaca ideju o udaljenosti drugih planetazemlji od Midgard-zemlje, a nisu bili predmeti potrebni za putovanja od jedne do druge zvezde… A sada da se vratimo na drugo značenje, koje je za nas najviše interesantno i važno. Saglasno višeznačju, ostavljenom od strane naših predaka u Priči, dalje, u teoriji, trebalo je da budu opisani događaji vezani za preporod zemlje ruske: «…Poleteli su oni rodnoj zemlji, rodnom kraju, a kada su doleteli do poznate šume, pogleda Nastenka okolo, vidi ona - dvor roditelja u skufu šumskom stoji, kao i ranije. Požurila Nastenka roditelja svog da vidi, i tu se brzo preobrati ona u prekrasnu devojku. A Jasni Soko udari od vlažnu zemlju i postade sivo pero. Uzela je Nastenka pero, sakrila ga sebi na grudi i otišla ocu. — Zdravo kćeri moja najmlađa, najdraža. Ja sam mislio, da tebe na svetlosti Svarožjoj nema. Hvala, što oca, roditelja svog nisi zaboravila, u rodni skuf što si se vratila. Gde si bila tako dugo, zašto pod očev krov nisi dolazila? — Oprosti meni, mili oče. Takva je meni je bila potreba. — Što se treba, onda se i mora. Hvala, što je potreba prošla.…» Kao-prvo, želeo bih još jednom da skrenem pažnju na to, da je nebeskim kočijama — Vajtmaru Boga Tarha Perunoviča — bio potreban SAMO JEDAN let od Čertoga Finista do Midgard-zemlje na ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALjINA— 37,8 SVETLOSNIH GODINA! Kao - drugo, budući da je bila na šest različitih planeta-zemlji i vrativši se nazad na Midgard-zemlju, Nastja je potrošila na sva ova zvezdana putovanja i nazad SAMO NEKOLIKO GODINA svog života! I u Priči se daje potpuno POBIJANjE TEORIJE RELATIVNOSTI AJNŠTAJNA! Jer, prema ovoj "teoriji", kretanje brzinom, VEĆOM OD 137

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» BRZINE SVETLOSTI, JE NEMOGUĆE! A pri kretanju brzinom svetlosti, vreme na svemirskom brodu MORA DA SE ZAUSTAVI! A to znači da je Nastja MORALA DA OSTANE SKORO ISTA KAO ŠTO JE BILA, a za sve preostale na Midgard-zemlji trebalo je da prođe više od 37,8 + 37,8 = 75,6 GODINA! Zašto više od 75,6 godina? A evo zašto! Prema «TEORIJI» AJNŠTAJNA, KRETANjE BRZINOM SVETLOSTI, U PRINCIPU JE NEMOGUĆE! Dakle, za vreme leta Nastje, čak i sa brzinom približnom brzini svetlosti, na Midgard-zemlji trebalo je da prođe NE SAMO STOTINU GODINA! A Nastja je posetila ŠEST PLANETA-ZEMLjI RAZLIČITIH ČERTOGA-SAZVEŽĐA I VRATILA SE KUĆI, A NjENE STARIJE SESTRE JOŠ UVEK SE NISU UDALE, A NjEN OTAC JE ŽIV, ZDRAV I NASTAVLjA DA RADI NA SVOM DOMAĆINSTVU! A ako se uzme u obzir, da prema tradiciji naših predaka, muškarac nije mogao da se oženi pre nego što mu bude 21 godina starosti, a devojka nije mogla da se uda, ako je mlađa od Kruga godina (16 godina), onda ispada da, kada je Nastenka napunila 16 godina, njen otac je imao ne manje od 21 + 13 + 16 = 50 GODINA! I to pod pretpostavkom ako smatramo da su se sva deca u porodici njenog oca rađala JEDNO ZA DRUGIM! Eto, takva se matematika dobija! A ako se uzme u obzir da je JASNO DOKAZANO, da je putovanje Nastje u druge zvezdane sistema bilo POTPUNO REALNO, dok su u isto vreme stavovi "teorije" Ajnštajna već demantovani EKSPERIMENTALNIM PODACIMA POSLEDNjIH DECENIJA (i ne samo poslednjih), i da NIKADA NISU BILI NIČIM POTVRĐENI, onda treba da se fokusiramo NA STVARNE ČINjENICE, A NE NA GLUPOSTI, TIPA TEORIJA RELATIVNOSTI AJNŠTAJNA (za više detalja videti N. Levašov «Teorija Univerzuma i objektivna realnost»)! А REALNE ČINjENICE sadržane su upravo u Priči o Jasnom Sokolu! U isto vreme iz pitanja Nastjinog oca je jasno, da je prošlo NE MANjE OD DVE-TRI GODINE (ali i ne više) nakon što je otišla na svoj put! A sada je vreme da se vratimo na tekst Priče: «…A desilo se to na praznik Triglava, u okolini se veliko tržište otvorilo. Okupo je izjutra otac i starije kćeri da idu sa njim na tržište, 138

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» poklone sebi da izaberu. Otac je i najmlađu kćer pozvao, Nastenku.. A Nastenka odgovori: — Oče - recče – Ja sam od puta sam umorna i nemam ništa obući. Na tržištu će, svi, biti lepo ljudi obučeni. A starije sestre govore mlađoj: — Uzmi našu odeću, naša je sva lepa! — Ah, sestrice, hvala vam! - reče Nastenka – meni vaša nije po meri! Meni je i u rodnoj kući dobro. — No, neka bude po tvom - reče joj otac - a šta tebi sa tržišta da donesem, kakav poklon? Reci, oca ne žalosti! — Ah, oče, ništa meni nije potrebno, sve ja imam! Nisam bez razloga na dalekom putu bila, i od puta sam se umorila.…» Zanimljivo je, da su Nastja i Jasni Soko stigli na Midgard-zemlju uoči praznika "Triglava"! To je proslava kraja proleća i početka leta, a slavi se 15. juna. To je praznik trijumfa života. Postoji nekoliko "Triglava", na primer, "Svarožji Triglav" — Svarog-Perun-Veles, od kojih se svaki smatra da je najjači, odnosno, PRAV, JAV I NAV! Kod naših predaka nikada nije bilo RELIGIJE, kod njih je bila VERA — prosvetljenje znanjem, i ceo svet je za njih bio materijalan. I Svet PRAV, i Svet JAV, i Svet NAV! Za naše pretke Svet NAV — Svet duhova, bio je toliko stvaran kao i Svet JAV! Samo materijalizam slavjano-arijevaca se u osnovi razlikuje i od tzv vulgarnog materijalizma, i metafizičkog, i od dijalektičeskog! Kod drevnih RUSA svi ti Svetovi su bili samo deo JEDNOG MATERIJALNOG SVETA UNIVERZUMA, ali to je tema za poseban razgovor … A ime praznika "Triglava" omogućava nam da tačno odredimo i dan kada se Nastja vratila u očev dom: 15. jun, 470 ili 471. g. n. e. — 33. TRAVENj GODINA 5978 ILI 5979 OD SMZH! Dakle, u Priči o Jasnom Sokolu daje se veoma precizna informacija ne samo o koordinatama Čertoga-sazvežđa, koje je posetila Nastja tokom potrage za svojim suđenim, već i TAČAN DATUM NjENOG POVRATKA KUĆI! Tako da je pred nama zaista PRIČA — obogaćena slikama o stvarnim događajima iz prošlosti našeg naroda, i prošlosti ne tako daleke! Zaista, VELIKE PROŠLOSTI, ČAK I AKO FRAGMENTI, KOJI SU SAČUVANI U 139

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» TRENUTKU STVARANjA PRIČE, LEŽE IZVAN PREDSTAVA SAVREMENE CIVILIZACIJE! Čak i u Priči, naši preci su uspeli mudro i harmonično da NASLOŽE NEKOLIKO SLOJEVA INFORMACIJA jedan na drugi, tako da svaki slušalac Priče čuje i uči iz nje SAMO ONO NA ŠTA JE SPREMAN, NE VIŠE! Samo zahvaljujući tome, Priča o Jasnom Sokolu je stigla do naših dana u usmenom obliku kakvim je ona bila stvorena. Bez obzira koliko su se trudili paraziti i njihove sluge, u dubinama ogromnih prostranstva Rusije, ljudi su od usta do usta predavali od generacije na generaciju ORIGINALNU PRIČU. Komplikovan sistem, od nekoliko nivoa informacija u jednom, je omogućio da se sačuva iskonski smisao Priče o Jasnom Sokolu kroz ljude, od kojih mnogi nisu imali pojma ni o zvezdama, ni o svemirskim letovima, ni o Noćima i Danima Svaroga! I kao da nije dovoljno čudno , društveni paraziti i njihove sluge su POMOGLI TOME, čak i ne shvatajući na koji način. Zamenjujući originalna značenja reči ruskog jezika, da bi uništili ISTINU, oni su time postigli to, da obični ljudi, predajući Priču od usta do usta, razumeju mnoge reči Priče iskrivljeno, ali koje su ostale u uobičajenom i prvobitnom smislu i NISU POGREŠNO PREDSTAVLjALI PRIČU! Tako je i mnogim STARIM REČIMA RUSA DAT DRUGI SMISAO, one (reči) su samim tim sačuvane za potomstvo. Sada je potrebno samo da se povrati ORIGINALNI SMISAO RUSKIH REČI, i naš će se jezik PONOVO ISPUNITI PRAVIM SMISLOM I SNAGOM. U reč «ČERTOG» — "sazvežđe" — tokom Noći Svaroga počeli su da daju značenje mesta življenja — govore «u ČERTOGU PRINCA», na primer, reči «DALj» i «DALj DALEKA» transformisale su se u reči DALEKO, U DALj itd., koje znače ne udaljenost do zvezda, već udaljenost od nečega na samo hiljade, a ponekad i stotine kilometara! Pod rečju «ZEMLjA» počeli su da razumeju ne planetu, koja se okreće oko zvezde, već susednu teritoriju na jednoj istoj planeti. I u izvesnoj meri zahvaljujući tome, "Priča o Jasnom Sokolu" došla je do nas U USMENOJ FORMI u svom originalu obliku! Zahvaljujući činjenici da narodna duša NE PODLEŽE bilo kakvoj CENZURI, za razliku od pisane reči. A sada, da se vratimo na tekst Priče: 140

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» «…Otac je sa starijim kćerkama na tržište otišao. Istovremeno uze Nastenka svoje pero. Ono pade na pod i postade prekrasni mladić, Jasni Soko, još lepši nego ranije. Nastenka se divila, od sreće njene nije mogla ništa da kaže. Tada joj reče Sokolić: — Ne divi mi se Nastenka, ja sam od tvoje ljubavi ovakav postao. — Ja želim da ti se divim – reče Nastenka - ti si za mene uvek isti, ja tebe svog volim. — A gde je roditelj tvoj - otac? — Na tržište sa sestrama je pošao. — A ti zašto, Nastenka moja, nisi pošla sa njima? — Ja imam suđenog sada, mog Jasnog Sokola. Meni ništa sa tršišta ne treba. — I meni ništa ne treba – reče Finist - ja sam od ljubavi tvoje bogat postao. Okrete se Soko od Nastenke, i zazvižda kroz prozor. Tada se na zov njegov pojavi zlatna kočija, sa tri bela konja sa dugom grivom do zemlje raspuštenom. Obukli su se oni, seli u trojku, a konji poleteše kao vihori. Stigoše oni na tržište u grad, a trziste se tek otvorilo, sve odlični proizvodi na njemu, i sve više ljudi po putevima stiže. Sokolić je kupio na tržištu sve proizvode i sva jela što su tamo bila, i naredi da se to odveze u skuf šumski, roditelju Nastenkinom. Samo jedna mala kola on nije uzeo, njih je ostavio na tržištu. Pozvao je sve ljude što su došli na tržište, da budu gosti na svadbu njegovoj i Nastenkinjoj. Pošli su Jasni Soko i Nastenka u skuf šumski. Idu oni brzo, konji belogrivi vazduh od vetra ne hvataju. Na pola puta videla Nastenka svog oca i starije sestre. Oni su na tržište jahali i još nisu dojahali. Nastenka im je rekla da se u dvor vrate, na svadbu njenu i Jasnog Sokola iz čertoga Finista. A kroz tri dana sakupiše se gosti u skufu šumskom, svi ljudi sa velikih udaljenosti i okoline. Došao je i stari volh u skuf šumski, on je blagoslovio savez porodični sina svog sa Nastenkom, i napravili su divnu i bogatu svadbu. U hranu na svadbenoj gozbi dodavali su maslo iz srebrne posude za maslo sa zlatnim poklopcem, što ga je boginja Nesreća poklonila, tako ukusnu hranu još niko nije probao. Od brašna samlevenog mlinskim 141

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» kamenom od malahita napekli su medene kolače, tako slatke kakve niko još u tim mestima nije probao. A kada je zasvirala Nastenka na guseljkama, ceo svet je zaigrao. Na toj svadbi pradedovi naši i naše prabake su bili, dugo su se oni veselili, mladoženju i nevestu su veličali, od proleća do zime se ne bi razišli da nije stiglo vreme za žetvu, kada se i svadba završila, i na veselju gostiju nije ostalo. Svadba se završila, na svadbeno veselje gosti su zaboravili, a verno zaljubljeno srce Nastenke zauvek je ostalo zapamćeno u rodovima slavjanskim na rodnoj Midgard -Zemlji.…» Tu je i završila Priča o Jasnom Sokolu... Završila se venčanjem Nastje i Jasnog Sokola, ali se ne govori samo o ljudskoj sreći u ovom odlomku Priče. Dozvolite mi da vas podsetim da je Jasni Soko simbol ptice-ratnika, zaštitnika zemlje ruske, i zapravo sa njegovim buđenjem povezuje se preporod otadžbine, oslobođenje Midgard-zemlje od kontrole Sila Tame —PARAZITSKE SIVE RASE I NjENIH SLUGU! Venčanje — to je još i simbol nastavka života, SIMBOL NOVE GENERACIJE RUSA, KOJI ĆE SE POJAVITI POSLE POBEDE SILA SVETLA NAD TAMOM! Venčanje — to je još i simbol jednostavne ljudske sreće, kada su dve polovine povezane u jednu celinu! A na kraju krajeva, od sreće običnih ljudi, svaka porodica razvija budućnost celog naroda, nacije! Na kraju krajeva, svaka porodica — to je kao "kapljica" čiste vode ako u porodici postoje ljubav i razumevanje. I ove "kapljice" čiste vode, spajaju se zajedno, stvaraju snažan tok - "reku" narodnu, koja se pretvara u POTOK ŽIVOTA, koja brzo prerasta u DUŠU NARODA i dolazi do njegovog PREPORODA NA POTPUNO NOVI NIVO! Narod može da napreduje samo onda kada su ljudi koji čine taj narod ili naciju, srećni, kada se smeju i raduju deci, kada se žene osmehuju i kada su muškarci jaki i slobodni… U Priči se direktno ukazuje na to da se događaji ne dešavaju u pradavna vremena! Kada se govori o tome, da su na venčanju Nastje i Jasnog Sokola bili naše babe i dede i prababe, onda to jasno ukazuje na relativno nedavne događaje, da je drugačije rečeno bilo bi drugačije! I svadbene svečanosti su završile, prema Priči, u vreme žetve, što potvrđuje ispravnost zaključaka o vremenu povratka Nastje sa svojim 142

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» suđenim kući — 15. jun, 470 ili 471 nove ere. — 33 TRAVENj LETA 5978 ILI 5979 OD SMZH. I još jedna stvar... Preostali "magični" pokloni Boginja Nastenki, na Midgard-zemlji ni kod koga nisu izazvali iznenađenje, a to znači, da se još sasvim nedavno čak i obični ljudi na Midgard-zemlji NISU BOJALI OD NjIH, kao kada su se posle, početkom dvadesetog veka, ljudi bacali u stranu pri prikazu voza, auta ili aviona! I to se događalo SAMO POSLE JEDNOG MILENIJUMA "DUHOVNOG PROSVETLjENjA" HRIŠĆANSKE CRKVE! 143

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Glava 3. Sadašnjost. Bajka «Finist— jasni soko» Živeo je jednom jedan seljak. Umrla mu je žena i ostao je sa tri ćerke. Želeo je starac da nađe radnicu u domaćinstvu da pomogne. Ali najmlađa kćerka, Marjuška, reče: — Ne treba oče, da najmiš radnicu, sama ću ja voditi domaćinstvo. Počela je ćerka Marjuška da domaćinstvo vodi. Sve ona zna, sve joj ide dobro. Voleo je otac Marjušku: drago mu je da tako pametna ćerka raste. Sama po sebi - Marjuška bi lepotica. A sestre njene— zavidne i zlobne, same po sebi - one su ružne bile i pomodarke — ceo dan sede i ulepšavaju se, narumenjavaju se, u nove haljine se oblače. Pošao otac na pazar i ćerke pita: — Šta da vam, ćeri, kupim, čime da vas obradujem? A odgvaraju najstarija i srednja ćerka: — Kupi nam po šal, ali da ima cvetove velike, zlatom obojene. А Marjuška ćuti. Pita nju otac: — А šta tebi, ćeri, da kupim? — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Vratio se otac, doneo ćerkama po šal, a pero nije našao. Pošao je otac i drugi put na pazar. — Hajde, — govori, — ćeri, naručujte poklone. Obradovaše se najstarija i srednja ćerka: — Kupi nam čizme sa srebrnim potkovicama. A Marjuška opet ponavlja: — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Hodao je otac ceo dan, čizme je kupio a pero nije našao. Vrato se on bez pera. Pošao je starac i treći put na pazar, a najstarija i srednja ćerka govore: — Kupi nam haljine. A Marjuška, opet, moli: — Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola. Hodao je otac ceo dan, a pero nije našao. Izašao je iz grada, i srete na putu starca: — Zdravo, dedice! 144

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Zdravo, mili! Kuda put putuješ? — Sebi, dedice, u selo. U meni je bol: najmlađa ćerka je tražila da joj kupim pero Finista — jasnog sokola, a ja ga nisam našao. — Imam jedno takvo pero, ono je starinsko; ali za dobrog čoveka, u redu je. Daću ti ga. Izvadio je dedica pero i dao mu ga, a ono je najobičnije. Nastavio je seljak i razmišlja: «Šta je u njemu Marjuška lepog videla?» Doneo je starac poklone ćerkama, najstarija i srednja se rugaju Marjuški i smeju: — Kako si bila luda, tako ti je. Stavi pero u kosu nek te krasi! Marjuška nije rekla ništa, otišla je u stranu, i kada su svi zaspali, bacila je Marjuška pero na pod i rekla,: — Ljubljeni Finist — jasni soko, pokaži mi se, ne puštaj da čekam! I pokazao joj se mladić lepote neopisive. Ujutro je mladić pao na pod i postao soko. Otvorila mu je Marjuška prozor, i uzleteo je soko ka plavom nebu. Tri dana je Marjuška prizivala k sebi mladića; preko dana on je leteo kao soko po podnebeslju, a s večeri doletao Marjuški i postajao dobri mladić. Četvrtog dana zle sestre su to primetile — i odale sestru ocu. — Mile ćeri, — govori im otac, — bolje da gledate sebe! «Dobro, — misle sestre, — videćemo šta će dalje biti». Postavile su one u ram prozora oštre noževe, a same se pritajile, da posmatraju. I evo doleteo je jasni soko. Doleteo je do prozora i ne može u sobu Marjuški. Borio se, borio, i sve je grudi isekao, a Marjuška spava i ne čuje ga. I reče tada soko: — Kome sam potreban, taj će me i naći. Ali to neće biti lako. Naći ćeš me, kada tri para gvozdenih čizmi iznosiš, tri štapa gvozdena polomiš, tri kape gvozdene pocepaš. Čula je to Marjuška, skočila sa kreveta, pogledala u prozor, a sokola nema, i samo je krvavi trag na prozoru ostao. Zaplakala je Marjuška gorkim suzama — oprala je suzama krvavi trag i postala još lepša. Otišla je ona ocu i govori mu: — Nemoj mi braniti, oče, pusti me na put, dalek-daleki. Ako je Živina volja — srešćemo se, ako umrem — onda znam, tako je u rodu napisano. 145

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Žao je ocu bilo ljubljenu ćerku da pusti, ali je pustio. Naručila je Marjuška tri para čizmi gvozdenih, tri štapa gvozdena, tri kape gvozdene i otišla na put dalek- daleki, da traži voljenog Finista — jasnog sokola. Išla je čistim poljem, išla tamnom šumom, visokim planinama. Ptice su joj veselim pesmama srce radovale, potoci lice belo umivali, šume tamne pozdravljale. I niko nije mogao Marjušku da povredi; sivi vukovi, medvedi, lisice — sve životinje su njoj dolazile. Iznosila je par cipela gvozdenih, štap gvozdeni polomila i kapu gvozdenu pocepala. I izlazi Marjuška na livadu i vidi: stoji koliba na kokošjim nogama — vrti se. Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Hoću u teba da uđem, hleba da jedem. Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. — O lepotice, dugo imaš ti da tražiš! Tvoj dragi je iza tridevet zemlji, u tridevetom carstvu. Opila ga je napitkom kraljica-čarobnica u oženila ga sa njom. Ali, ja ću ti pomoći. Evo tebi srebrni tanjir i zlatno jaje. Kada stigneš u trideveto carstvo, postani radnica kod carice. Kada posao završiš — uzmi tanjir, stavi na njega zlatno jaje, samo će se vrteti. Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš. Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. Mračna je šuma, strašno je bilo Marjuški, boji se i korača, i susrete mačku. Skoči ona ka Marjuški i zaprede: — Ne boj se, Marjuška, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne gledaj za sobom. Protrlja mačku po leđima i bi tako, i Marjuška krenu dalje. A šuma postade još tamnija. Išla je, išla, Marjuška, čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu gvozdenu pocepala i stigla do kolibe na kokošjim nogama. Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori. 146

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Hoću u teba da uđem, hleba da jedem. Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. — Da li si kod moje sestre bila? — Bila sam, bakice. — Dobro, lepotice, ja ću ti pomoći. Uzmi srebrni ram i zlatna igla. Igla će sama vesti srebrom i zlatom po rumenom somotu. Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš. Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. A u šumi nešto galami, grmljavina, zviždanje, lobanje šumu osvetljavaju. Strašno je bilo Marjuški. Ugleda psa, pa poče da beži: — Av, av, Marjuška, ne boj se, rođena, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne gledaj za sobom. Reče on i bi tako. Marjuška je krenula dalje, a šuma postade još tamnija. Za noge su je hvatali, za ruke vukli... Ide Marjuška, ide i ne gleda za sobom. Dugo je išla ona — čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu gvozdenu pocepala. Izašla je na poljanu, a na poljani koliba na kokošjim nogama, Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori. Govori Marjuška: — Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Skroz crna, a iz usta jedan zub viri. Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme: — Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se sklanjaš? — Tražim, bako, Finista — jasnog sokola. 147

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — To će teško biti, lepotice, ti ćeš ga naći, a ja ću ti pomoći. Evo ti srebrni konac i zlatno veretence. Uzmi u ruke, samo će se okretati, a te niti nisu obične, već zlatne. — Hvala tebi, bakice. — Dobro, hvala ćeš posle reći, a sada slušaj, šta ću ti reći: želeće zlatno vreteno da kupi — ti ga ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš. Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla, a u šumi grmi, vrućina: iznad nje zviždanje, sove huču, miševi iz rupa izlaze — i svi na Marjušku. I vide Marjuška — dolazi joj u susret sivi vuk. — Ne brini, — reče on, — već sedi na mene i ne osvrći se. Sede Marjuška na sivog vuka, i sve ispred njih zagleda. Ispred široka stepa, livada somotska, reka medna, obale strme, planine oblake dodiruju. A Marjuška jaše i jaše. A pred Marjuškom pojavi se kristalni dvorac. Trem uvučen, mali prozori, a sa prozora carica gleda. — Ajde, — govori vuk, — silazi, Marjuška, idi i zaposli se kao sluškinja. Sišla je Marjuška, uzela prtljag, blagodarila vuka i krenula ka kristalnom dvorcu. Poklonila se Marjuška carici i govori: — Ne znam, kako da vas zovem, kako da vam udostojim, da li vam je potrebna radnica? Odgovori carica: — Odavno tražim radnicu, ali takvu, koja ume da pere, tka, šije. — Sve to znam da radim. — Onda ulazi i uhvati se posla. I postala je Marjuška sluškinja. Danju radi, a kad pade noć — uzima Marjuška srebrni tanjir i zlatno jaje i govori: — Vrti se, vrti, zlatno jaje, po srebrnom tanjiru, pokaži mi moga dragoga. Zavrte se zlatno jaje po srebrnom tajiru, i prikazuje joj Finista — jasnog sokola. Gleda njega Marjuška i suzama ga zaliva: — Finist moj, Finist — jasni sokole, zašto si me ostavio samu, tužnu, za tobom da plačem! Čula carica njene reči i govori: — Prodaj ti meni, Marjuška, srebrni tanjir i zlatno jaje. 148

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» — Ne, — govori Marjuška, — nisu za prodaju. Mogu ti ih dati, ako dozvoliš da Finista – jasnog sokola vidim. Mislila se carica, mislila. — Dobro, — govori, — neka bude. Noću, kada on zaspi, pokazaću ti ga. Došla je noć, i ide Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu. Gleda ona — spava njen srcu dragi, snom neprobudnim. Gleda ga Marjuška, ne može se nagledati, ljubi ga u usta šećerna, privija uz grudi bele, — spava i ne budi se njoj srcu dragi. Nastupilo je jutro, a Marjuška nije probudila dragog... Celi dan je radila Marjuška, a naveče je uzela srebrni ram i zlatnu iglu.. Sedi i šije, sama razgovara: — Vezi se, vezi, za Finista — jasnog sokola. Da ima čime jutrom da se obriše. Čula carica njene reči i govori: — Prodaj ti meni, Marjuška, srebrno vreteno i zlatnu iglu. — Neću prodati, — govori Marjuška, — mogu ti ih dati, ako dozvoliš da se sa Finistom — Jasnim Sokolom vidim. Mislila ona, mislila. — Dobro, — govori, — neka tako bude, dođi kada padne noć. Došla je noć. Ode Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu, a on spava snom neprobudnim. — Finist moj, Jasni Sokolu, ustani, probudi se! Spava Finist — jasni soko krepkim snom. Budila ga je Marjuška — nije ga probudila. Nastupio je dan. Sedi Marjuška za svojim poslom, drži u ruci srebrni konac i zlatno vretence. A carica navaljuje: prodaj mi i prodaj! — Da ga prodam ne mogu, ali ti ga mogu dati, ako dozvoliš sa Finistom — Jasnim Sokolom da se vidim. — Dobro, — govori ona. A sama misli: «Ionako ga neće razbuditi». Došla je noć. Ode Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu, a on spava snom neprobudnim.. — Finist moj, Jasni Sokolu, ustani, probudi se! Spava Finist, ne budi se. Budila ga je, budila — nikako ne uspeva, a zora samo što nije. 149

Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost» Zaplaka Marjuška: — Ljubljeni moj Finist — jasni sokole, ustani, probudi se, Marjušku svoju pogledaj, srcu svom je prigrli! Pade Marjuškina suza na golo rame Finista — jasnog sokola i opeče ga. Probudi se Finist — jasni soko, i vidi Marjušku. Zagrli je i izljubi: — Da li si to stvarno ti, Marjuška! Troje gvozdenih para čizmi iznosila, tri štapa gvozdena polomila, tri kape gvozdene pocepala i mene našla? Pođimo onda odmah domu. Počeli su oni da se spremaju, a carica to videla i naredila da se u trube duva, da se o izdaji njegog muža razglasi. Okupili su se prinčevi, savet su održali, kako Finista — jasnog sokola kazniti. Tada Finist – jasni soko, reče: — Koja je, po vašem mišljenju, prava žena: ona, što čvrsto voli ili ona koja prodaje i vara? Slaglasili su se svi, da je žena Finista – jasnog sokola — Marjuška. I oni su počeli da žive srećno do kraja života. Otišli su u svoju zemlju, gozbu napravili, u trube zaduvali, puškama pucali, i bio je takav praznik, koji se i sada pamti. 150