RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u Kartagini Šema izgradnje akvadukta u Siriji - 201 -
RIMSKA FANTAZIJA Tunis - 202 -
RIMSKA FANTAZIJA Ajfel akvadukt u Kelnu, Nemačka. - 203 -
RIMSKA FANTAZIJA Šema gradnje akvadukta u Siriji - 204 -
RIMSKA FANTAZIJA Gledajući ove ogromne, složene inženjerske konstrukcije, u glavi se nevoljno ponovo postavlja sledeće pitanje: Otkuda je čuveno "rimsko carstvo" crpilo finansijske, materijalne i ljudske resurse, za gotovo istovremenu izgradnju grandioznih projekata u različitim delovima Evrope? Otkuda su skupili toliku hordu, prvo, kvalifikovanih stručnjaka - rukovodioca, inženjera, stručnjaka srednjeg nivoa, kvalifikovanih radnika, i, kao drugo, legionara i samih robova? Kakvu je "vojsku" moralo da ima “rimsko carstvo”, da bi širom Evrope kontinuirano izvodilo kolosalnu po složenosti i obimu izgradnju! "Naučnici" su došli sa pričom da su robovi bili lokalni naseljenici, koje su rimljani bezočno osvojili i zatim odveli na projekat veka. Recimo. Onda sledeće pitanje: ko i čime je hranio celu ovu hordu? Ko je čuvao robove, ako su legionari radili krampovima i lopatama? I zašto bi bezčovečni osvajači, u takvom slučaju, ulagali herkulovske napore da dramatično poboljšaju uslove života u osvojenim zemljama: izgradili akvadukte, puteve, pozorišta i to na desetine hiljada mesta, javna kupatila, kanalizaciju i druge pogodnosti civilizacije? Za koga su bila predviđena ta dobra, ako su svi lokalni naseljenici bili robovi? Za same legionare? Za njihove porodice? Za "rimljane"? Oni su u Rimu ionako živeli dobro! Nešto se ovde ne uklapa! Osvajanje drugih zemalja "rimljanima" izgleda sasvim logično. Ali zašto trošiti fantastične resure za izgradnju u ovim zemljama, društvenih objekata? Da li to rade normalni osvajači? Da li neko zna barem jedan stvaran primer toga, da zavojevači grade puteve, mostove, gradove, pozorišta, plovne puteve, kupatila, kanalizaciju? Takvih primera nema! Koliko društvenih objekata su izgradili američki "šampioni demokratije" posle osvanja Avganistana i Iraka? A u drugim zemljama, "usrećenim" američkim prisustvom? Ništa! Samo smrt i razaranje! - 205 -
RIMSKA FANTAZIJA Dakle, nameće se jedinstven zaključak: da to nisu gradili ni robovi, a ni vojnici! A ko je, onda, sve ovo napravio? To su gradili oni, koji su bili jedini ljudi sa potrebnim znanjem, tehnologijom, iskustvom, naukom, školom, kadrovima, sredstvima i drugim neophodnim komponentama za uspešnu realizaciju takvih projekata. U svom članku "Šta je tu još rimsko" Jevgenij Gabovič govori o bavarskom istraživaču Gernot Gaju, koji je izdao 1994. knjigu "Ko su bili Rimljani zaista?", koji zaključuje da su rimljani - najviše od svega - obični korenski žitelji Evrope: Kelti, Gali, ali Franci, koji nemaju veze ni sa Italijom ili latinskom kulturom. "... Brojni " rimski "akvadukti u Galiji i Nemačkoj, takođe su svi, bez izuzetka, ručni rad jednih istih Etruraca: ispostavilo se da je monopol na izgradnju takvih objekata bio čvrsto u rukama etrurskih građevinskih zadruga. G. Gaj veruje da su etrurski majstori "akvedukskih poslova" bili poznati širom Evrope i pozivani su da grade akvadukte na različitim mestima ... " Sve države, za koje "naučnici" navode da su ulazile u sastav "rimske" imperiju, nisu bile u poziciji osvojenih robova, već su bile ravnopravni članovi "Saveza slovenskih država." Takav savez je stvarno postojao na teritoriji, koja se pripisuje "Rrimskom" carstvu, posebno osmišljenom da sakrije pravu sliku o prošlosti naše civilizacije. O ovom savezu se može saznati čitanjem zanimljive knjige ruskog naučnika, akademika Valerija Čudinova, "Hajde da vratimo Etruriju Rusiji", koji je mnogo etrurskih natpisa dešifrovao (u knjizi je detaljno analizirao 150 artefakta sa natpisima). Ispostavilo se da poznata fraza «hetruscum - 206 -
RIMSKA FANTAZIJA non ligatur» (etrursko se ne čita), kojom su hranili respektabilnu publiku vekovima, nije tačna. Iz knjige sledi, da etrurci nisu nestali, već su bili izloženi nasilnoj asimilaciji, da je njihov jezik zabranjen, njihova istorija, svi dokumenti u vezi sa njima su nestali ( najmanje 20 tomova knjige "Istorije Etruraca “ - 8 tomova " Kartagke " i 12 tomova" Tirrenike " napisane od Klaudija, koji je, pre nego što je postao car, bio oženjen etrurskom princezom Urgulanile, i postepeno i sam " ušao " u arenu istorije hiljadama godina unazad. Uverava nas, da su takvi procesi bili u stvarnosti. Upadljiv primer za to su grozna dela koja se odvijaju u Ukrajini i u svim drugim zemljama istočne Evrope i pribaltičkim državama nakon prinudne demokratizacije. Nažalost, vladajuća elita u Ukrajini, na čijem čelu je jevrejska finansijska mafija, čini sve moguće i nemoguće da se zabrani ruski jezik, da se obriše ruska istorija iz pamćenja naroda, i da nametne svoju judoedemokratiju, a sve pobede i dostignuća Rusa ućutka, ili pripiše isključivo sebi ... Knjiga V. Čudinova takođe kaže da su Etrurci živeli u ne samo u Etruriji, nego i na Kritu i u Miziji, na Siciliji i u Grčkoj, i da je u to vreme postojao moćan savez slovenskih naroda. Uključivao je u sebe područje savremene Rusije, Belorusije, Balkana, Pribaltika, Nemačke, Apeninskog poluostrva, takođe i Skitije, Sarmatije i Mizije (Rumunija). Istovremeno, Sloveni ne samo da su imali vodeću ulogu u savezu, već su zidali gradove i cele države, i uopšte, odlučivali o sudbini sveta. U slučaju rata savez je okupljao ujedinjeni kontingent vojnika, u kojem su učestvovali Etrurci (sa Kipra, Krita i Korzike), pribaltički sloveni, sloveni iz crnomorskih zemalja - Tračani i Firgijci, kao i Česi, Anti i Rugi. - 207 -
RIMSKA FANTAZIJA Logično je pretpostaviti da je savez, pored toga što je bio politički i vojni, bio i ekonomski. U tom slučaju, pitanja o izvoru materijalnih i ljudskih resursa za izgradnju velikog broja ogromnih objekata širom Evrope otpadaju sama. A cilj izgradnje se smešta na svoje mesto: ljudi su gradili za sebe, za svoju decu i unuke, a ne za tuđe robove! Zbog toga su gradili da sve traje vekovima, milenijumima ... - 208 -
RIMSKA FANTAZIJA 9.RIMSKO CARSTVO U SEVERNOJ AFRICI Prema zvaničnoj istoriji rimljani su došli do mediteranske obale Severne Afrike nakon što su u sredini 2. veka pre nove ere (146 g) slomili svog bivšeg saveznika - Kartaginu, visoko razvijenu finikijsku državu, postojeću na toj teritoriji skoro 7 vekova. Za to su, rimljani navodno utrošili stotinu trideset i dve godine ratova, koji su postali poznati kao "punski". Punamima su rimljani zvali stanovnike Kartagine. Svi znaju njihovo grčko ime - Feničani, sami sebe su nazivali hanaancima. Kako nam govore istoričari, rimljani su bili užasno ljubomorni na bogatstva Kartagine, i plašili su se njene ekonomske moći - uprkos produženom ratu, u zemlji i gradu istog imena iznova i iznova se ponovo uspostacljala njihova moć. Uzgred, Feničani su stekli svoje bogatstvo svojim radom, a ne pljačkajući i razbojništvom. U osnovi njihovog blagostanja ležale su poljoprivreda (ratarstvo, vinogradarstvo, gajenja maslina i smokava) i trgovina. Poznati su bili Feničani i kao veliki moreplovci. U principu, cela priča sa rimskim osvajanjem Kartagine je prilično tamna, ima više pitanja nego odgovora. Kako je, na primer, uspeo osiromašeni Rim, koji u sredini 3. veka pre nove ere još nije vlado ni celim Apeninskim poluostrvom, u više navrata da pobedi jaku, razvijenu državu, da je natera da plati značajnu odštetu, i, na kraju, da je uništi? Možda je cela stvar u tome da je glavni izvor informacija o punskim ratovima - "Istorija od osnivanja grada" - Tita Livija, koja je bila napisana i objavljena u Italiji u 15. veku? - 209 -
RIMSKA FANTAZIJA "Kartagina mora biti uništen" - poznata je ova fraza senatora Katona (po svemu sudeći, uglavnom starijim osobama) iz školskih udžbenika. Prema istoričarima Kartagina je dugi niz godina bila jedinstvena. Mržnja i zavist rimljana je bila toliko velika, da ih čak ni povoljan položaj najbogatijeg hahaanskog grada za trgovinu i vojna luka i njegova profitabilnost, tako reći geopolitički položaj, nije zaustavilo, i oni su uništili grad i spalili ga do temelja, a potom preorali čitav prostor i zasejali ga solju, tako da ništa živo ne izraste na prokletoj zemlji. Eto, zamislite sada nivo mržnje tih zamišljenih rimljana. Stanovništvo Kartagine je brojalo u to vreme oko 700 hiljada ljudi, sa površinom od oko 20 kvadratnih kilometara. Da, sve je to tzv Rim izgradio. Svi ti pastuvi -latini za ceo svoj život ne bi mogli da naprave sve to što tvrde naši istoričari. I najverovatnije nikad i nisu! Bila je to izmišljena priča. Više vekova zemlja Kartagine je, navodno, stajala pusta, dok 29. godine pre nove ere sveprisutnom Juliju Cezaru nije nešto "palo na pamet", i on je naredio da se na mestu Kartagine napravi ortodoksalni rimski grad sa svim svojim pravim ulicama, amfiteatrima, forumima, kupatilima, cisternama za skladištenje vode, vodovodima i ostalim inženjerskim konstrukcijama visoke tehnologije, koje se sada na neki način smatraju znakom "rimske" civilizacije. - 210 -
RIMSKA FANTAZIJA Teritorija imperije Kartagine pred prvi punski rat 264.g. p.n.e "Rimska" luka Kartagina - 211 -
RIMSKA FANTAZIJA Luka Kartagina Amfiteatar u Kartagini - 212 -
RIMSKA FANTAZIJA Amfiteatar u Kartagini Graditelji navodno nisu štedeli robove. Stubovi u amfiteatru bili su pola metra u prečniku, rezervoari za vodu su bili prečnika do 9 metara, a bilo ih je 65 komada, a akvadukt je mogao davati gradu do 32 miliona litara dnevno (370 litara u sekundi). Pored toga, oni su navodno obnovili kartaginsku luku, vratili staru lučku strukturu, koja je izgrađena još u 3. veku pre nove ere. To je bila najveća "dvostruka" luka Mediterana, jedan deo se smatra komercijalnim, drugi - vojnim. Zaliv je pregrađen branom, kroz koji su prolazila plovila do 30 metara širine. Ona je odvajala od mora trgovačku luku sa dobro opremljenim marinama. Uskim kanalom trgovačka luka se povezivala sa specijalno iskopanom površinom od oko 10 hektara, što je bila vojna luka. Ona je mogla da primi 200-220 velikih ratnih brodova. Po obimu vojne luke bilo je raspoređeno više od dve stotine dokova. U centru luke je bilo nasuto ostrvo. - 213 -
RIMSKA FANTAZIJA Ako samo jednim okom pogledamo kartaginsku luku, odmah postaje jasno da su je njeni stručnjaci izgradili na veoma visokom nivou, zahtevala je vrlo ozbiljnu stručnost i iskustvo. Izgraditi takav objekat, a to je i danas veoma teško, a tek pre skoro 3.000 godina, bez građevinskih mašina, brodova, kompjutera, inženjera, kvalifikovanih graditelja, potrebnog građevinskog materijala, je prosto nezamislivo! Međutim, jeste, napravili su je! Pa ... tako su i luka i grad izgrađeni, to su bili ljudi koji su imali znanje, koje verovatno prevazilazi naše sadašnje! Jer su morali sve da grade RUKAMA. A to znači, da je u pravu akademik N.V. Levašov, mi smo sada samo poludivlji potomci naših velikih predaka slaveno-arijevaca, o čemu on piše u svojoj knjizi "Rusija u zakrivljenim ogledalima" ... Međutim, jednom Kartaginom naši istoričari nisu bili zaudovoljni. Za samo dva veka, rimljani, tvrde oni, izgradili su gomilu gradova u "rimskoj" Africi, prostirući se od Atlantika do Crvenog mora na dve hiljade kilometara. Sve su podveli pod staru "rimsku" kulturu - visokokvalitetne široke puteve, mostove, akvadukte, brane, rezervoaree i vodovode, pozorišta i forume, itd. Takav grad je postao Leptis Magna (Leptis Magna), bivši feničanski grad, koji se nalazio na teritorije sadašnje Libije. - 214 -
RIMSKA FANTAZIJA "Rimski" gradovi "Rimski" grad Leptis Magna u Africi (Leptis Magna) - rekonstrukcija Leptis Magna - 215 -
RIMSKA FANTAZIJA Forum Leptis Magna (Leptis Magna) Forum Leptis Magna (Leptis Magna) - 216 -
RIMSKA FANTAZIJA Slavoluk imperatora Septimius Severa - 217 -
RIMSKA FANTAZIJA U vreme vladavine cara Septimija Severa (2. vek ne) dostigla je vrhunac veličina ovog grada. Njegova populacija je iznosila 100 hiljada ljudi. Grad je ukrašen sa monumentalnim lukovima i zgradama, čije dimenzije poražavaju. Dužina sale bazilike cara Septimija Severa, izgrađena je od asuanskog granita je160 metara, a širine - 69 metara. Kolonada ulice 410 metara dužine povezuje centar grada sa lukom. Koloseum, iskopan u zemlji i izgrađena 56. godine, ima 16 000 mesta. Leptis Magna (Leptis Magna) - Bazilika cara Septimija Severa - 218 -
RIMSKA FANTAZIJA Leptis Magna (Leptis Magna) - javno kupatilo i palestra (gimnastička škola) rekonstrukcija Leptis Magne (Leptis Magna) - javni toalet - 219 -
RIMSKA FANTAZIJA Leptis Magna (Leptis Magna) - Koloseum u Leptis Magni (Leptis Magna) - deo gradske pijace - 220 -
RIMSKA FANTAZIJA Hajde da vidimo još neke veličanstvene građevine: Hram Zevsa u Kireni i pozorište u Sabrati u Libiji, pozorište u El Džemu i cisterne u Dougi, Tunis; i trijumfalna kapija u Volubilisu, Maroko. Kirena (Cyrene), Hram Zevsa, Libija Sabrata (Sabratha), teatar, Libija - 221 -
RIMSKA FANTAZIJA El Džem (El Jem), teatar, Tunis Douga (Dougga), cisterne, Tunis - 222 -
RIMSKA FANTAZIJA Trijumfalna kapija, Maroko Gradove su navodno sagradili rimljani, ne samo na mestu osvojenih primorskih gradova, već i u unutrašnjosti kontinenta, na području savremenog Alžira, na plodnim zemljištima sa razvijenom poljoprivredom. Jedan od tih gradova je navodno bio Timgad, osnovao ga je car Trajan u 100. godini, na lokaciji za razmeštaj vojnih veterana (!). U njemu su bili podignuti kapitoli, terme, pijace i kuće. Glavna ulica je bila nastavak puta koji je povezivao Timgad sa dva druga slična gradova - Lambezis i Tevestoj. Ona je bila široka oko 15 metara, imala je trotoare i kolonade svom svojom dužinom, i bila popločana pravilnim, dijagonalno postavljenim kamenim pločama. - 223 -
RIMSKA FANTAZIJA Plan Timgada - 224 -
RIMSKA FANTAZIJA Timgad Timgad - 225 -
RIMSKA FANTAZIJA Timgad Timgad - 226 -
RIMSKA FANTAZIJA Veliki teatar Timgad dostizao je šezdeset tri metra u prečniku i mogao je da primi do 4 000 gledalaca. Fond biblioteke, koja je bila zgrada sa dva sprata sa polukružnim nišama za svitke, ormarima za knjige i čak skladištem za knjige u dvorištu, bio je veliki čak i po savremenim standardima - oko 25 000 knjiga. (Imajmo na umu, da su prema vreziji istoričara, gotovo istovremeno, "rimljani" iz nekog razloga, u istom kolosalnom obimu obnovljali Španiju, Englesku i Francusku, sa istim tempom.) Sa padom carstva, ovi gradovi su propadali. Klimatske promene i zemljotresi su samo ubrzali propadanje. Voda je isušila, a to, što je u rimsko doba izgledalo kao jednostavan inženjerski zadatak - da se pronađu novi izvori i da se sprovede još nekoliko kilometara vodovoda - na početku srednjeg veka novim osvajačima Severne Afrike više nije bilo aktuelno. Timgad - 227 -
RIMSKA FANTAZIJA Timgad Lambezis - 228 -
RIMSKA FANTAZIJA Lambezis I pošto nije bilo vode u blizini, ljudi su se naselili pored ruševina i pljačkali dragocene ploče za svoje kuće. Sahara, uništivši te gradove, sačuvala ih je za potomstvo. Zajedno sa njima su sačuvani i veličanstveni mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima. Ispod možemo videti mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima iz grada Sabrata, Libija. - 229 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija. - 230 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija - 231 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija - 232 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Sabrata, Libija - 233 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu Leptis Magna (vila Silina), Libija; Rabat, Maroko; Muzej Bardo, Tunis. Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima vila Silina, Libija - 234 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Rabat, Maroko Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima muzej Bardo, Tunis - 235 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, El Džem, Tunis - 236 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Turburbo Madžus, Tunis Mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima u gradu El Džem i Turburbo Madžusi u Tunisu i Volubilisu, Maroko. Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, El Džem, Tunis - 237 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Turburbo Madžus, Tunis Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Volubilis, Maroko - 238 -
RIMSKA FANTAZIJA Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima, Volubilis, Maroko Mozaik sa slaveno-arijevskim simbolima Volubilis, Maroko - 239 -
RIMSKA FANTAZIJA Na žalost, nismo uspeli da pronađemo na internetu informacije o "rimskim" vilama u zemljama Severne Afrike. Ali kao što vidite, pronašli smo mnogo drugih, ne manje zanimljivih podataka koji potvrđuju, da su civilizaciju i kulturu doneli tu slaveno-arijevci... - 240 -
RIMSKA FANTAZIJA 10.RIMSKO CARSTVO NA BLISKOM ISTOKU Nismo bili u mogućnosti da pronađemo na imternetu informacije o "rimskim" vilama na Bliskom istoku. Ali, u procesu traganja, pronašli smo veliki rezervoar, ništa manje interesantnih informacija. Ove informacija još bolje govore o tome, da se pod "rimskom" kulturom i "rimskim" građevinama, pokušavaju sakriti tragovi ogromne, napredne civilizacije ljudi bele rase - Slaveno-Arija - koja je procvetala na planeti pre mnogo stotina hiljada godina. Zapravo, ta civilizacija je bila u stanju da izgradi, to što je stiglo do nas u obliku neverovatnih objekata, od kojih većinu danas nismo u mogućnosti da ponovimo. Beskrupulozni istoričari nam tvrde, da je sve to, kako kažu, podignuto rukama robova. Ali kakve ruke je trebalo da imaju ti robovi, ako mi danas, čak i sa našom tehnologijom nismo sposoban da im držimo ni sveću ... LIBAN Liban je mala arapska zemlja, nalazi se na istočnoj obali Sredozemnog mora. Ljudi su se naselili u toj oblasti u antičko doba. Kako nam govore ortodoksni istoričari, od 4. milenijuma pre nove ere postojali su i procvetali foenikijski gradovu-države Bibl, Tir i Sidon. Oni su bili aktivni u pomorskoj i zemaljskoj trgovini i organizovali kolonije širom Mediterana, od kojih je najpoznatija bila Kartagina u Severnoj Africi. Najveći procvat finikijske civilizacije dešava se od 12-8. veka p.n.e. U 6.veku p.n.e. Finikiju su osvojili persijanci, u 4. veku p.n.e. Aleksandar Makedonski. Od 1. veka p.n.e. do 4. veka n.e. libanska teritorija je bila pod rimskim carstvom. Zatim je postala deo Vizantijskog carstva. U 7. veku n.e. nju su osvojili arapi, a od početka 16. do početka 20. veka. ona se nalazila u sastavu Otomanskog carstva. - 241 -
RIMSKA FANTAZIJA Međutim, mi smo sada, naravno, zainteresovani za "rimski" period. Liban nije izuzetak iz neubedljivog "rimskog" pravila, kojima kojima nas uče istoričari. Oni pokušavaju da nas ubede da su hrabri "rimski" vojnici i tamo izgradili već postojeću, dobro nam poznatu i veoma izreklamiranu "rimsku" infrastrukturu i napravili gomilu svega: gradove, puteve, mostove, vodovode, kupatila, hramove i drugo. Karta Libana - 242 -
RIMSKA FANTAZIJA Trijumfalna kapija - 243 -
RIMSKA FANTAZIJA hipodrom u Tiru Akvadukt, Tir - 244 -
RIMSKA FANTAZIJA ruševine, Sidon Arhitektonskih spomenika, ili bolje rečeno ostataka "rimskog" perioda u Libanu ima veoma mnogo, a čini se da bi ih i neće uskoro dovesti u red. Ali, generalno, to nije iznenađujuće. To je zemlja, koja se tek nedavno oporavila od iscrpljujućeg 15 godina dugog građanskog rata (1975- 1990) između hrišćana i muslimana, iniciranog od strane drugih, dobro pripremljena za produženi sukob - između Palestinaca i Izraelaca, i ne može se baviti sa "rimskim" ruševinama. Rimske" ruševine, Tir - 245 -
RIMSKA FANTAZIJA "Rimske" ruševine, Tir "Rimske" ruševine, Faira Vani, Bejrut - 246 -
RIMSKA FANTAZIJA Rimske" ruševine, Faira Vani, Bejrut "Rimske" ruševine, Biblos - 247 -
RIMSKA FANTAZIJA Međutim, postoje drevne ruševine u Libanu, koje zaista zaslužuju pažnju i brigu. Govorimo o hramskom kompleksu, pred kojim čak i egipatske piramide izgledaju prilično skromno. Nalazi se u malom, ničim poebnom libanskom gradu Baalbeku. Feničani su ga nazivali grad Vaala, a Grci - grad Sunca. Grad se nalazi u centru doline Beka, 85 km severoistočno od glavnog grada Libana, Bejruta. Hramski kompleks, Baalbek - 248 -
RIMSKA FANTAZIJA Hramski kompleks, Baalbek Hramski kompleks, Baalbek - 249 -
RIMSKA FANTAZIJA Hramski kompleks, Baalbek Hramski kompleks, Baalbek – rekonstrukcija - 250 -